Arthur Schnitzler

U kolu
(deset dijaloga)
Prevod: Borivoj Gerzi



LICA:
BLUDNICA VOJNIK SOBARICA
MLADI GOSPODIN MLADA SUPRUGA
MU SLATKA MALA PESNIK
GLUMICA GROF



01 BLUDNICA I VOJNIK
(Kasno nou pored Augartenovog mosta. Vojnik
se vraa kui, zvidi.)
BLUDNICA: Doi, lepi moj anele. (Vojnik se
okrene, zatim nastavi put.) Zar nee sa mnom?
VOJNIK: A, ja sam taj lepi aneo?
BLUDNICA: Naravno, ko drugi? Ajde sa mnom,
ivim tu blizu.
VOJNIK: Nemam vremena. Moram u kasarnu.
BLUDNICA: Kasarna moe eka ti.
VOJNIK (priblii joj se): To je ve mogue.
BLUDNICA: Pst! Moe da naie neki straar.
VOJNIK: Smeno! Straar! Imam i ja bajonet.
BLUDNICA: Ajde, doi.
VOJNIK: Pusti me, i onako nemam novaca.
BLUDNICA: Meni ne treba novac. (Vojnik stane.
Iznad njih je ulina svetiljka.)
VOJNIK: Nee novac? Pa ko si onda ti?
BLUDNICA: Civili me plaaju. Neko kao ti
moe me imati dabe.
VOJNIK: Ti si znai ta o kojoj je Huber priao...
BLUDNICA: Ne znam ja nikakvog Hubera.



















VOJNIK: To mora da si ti. Zna kafe u
Brodskoj ulici rekao je da te je tu pokupio.
BLUDNICA: Pokupila sam ja mnoge mukarce u
tom kafeu... mnoge i mnoge...
VOJNIK: Dobro, ajde, idemo...
BLUDNICA: ta, sad se uri?
VOJNIK: Pa, ne znam ta ekamo? Moram da se
vratim u kasarnu do deset.
BLUDNICA: Dugo si u vojsci?
VOJNIK: ta te to zanima? Je li daleko?
BLUDNICA: Deset minuta hoda.
VOJNIK: To mi je predaleko. Poljubi me.
BLUDNICA (ljubi ga): To mi je i najmilije, kada
nekog volim!
VOJNIK: Meni nije. Ne, neu s tobom, daleko je.
BLUDNICA: Zna ta, doi sutra popodne.
VOJNIK: Dobro. Gde stanuje?
BLUDNICA: Kladim se da nee doi.
VOJNIK: Ako kaem da hou...
BLUDNICA: Zna ta, ako je do mene daleko, ta
misli da tamo... pored reke. (Pokazuje Dunav.)
VOJNIK: ta?!
BLUDNICA: Mirno je... tamo niko nee doi.
VOJNIK: A, to nije prava stvar.
BLUDNICA: Sa mnom je uvek prava stvar. Ajde,
ostani sa mnom. Ko zna hoemo li sutra biti ivi?
VOJNIK: Dobro. Ajde onda... ali brzo.
BLUDNICA: Pazi, mrano je. Ako se oklizne, u
Dunavu si.
VOJNIK: Moda bi to bilo najbolje.
BLUDNICA: Pst! ekaj malo. Tu negde je klupa.
VOJNIK: Dobro se snalazi ovde, a?
BLUDNICA: Volela blh ljubavnika kao to si ti.
VOJNIK: Bila bi previe ljubomorna.
BLUDNICA: Ve bih te oduila od toga.
VOJNIK: Ha!
BLUDNICA: Ne tako glasno. Ponekad se ovde
pojavi straar. Nikada ne bi poverovao da smo u
samom centru Bea, a?
VOJNIK: Ajde, doi.
BLUDNICA: Ako se okliznem, zavriu u vodi.
VOJNIK (zgrabi je): Ah, ti...
BLUDNICA: vrsto me dri, oe?
VOJNIK: Ne brini.
.
BLUDNICA: Bilo bi lepe na klupi.
VOJNIK: ta ima veze... Ajde, dii se!
BLUDNICA: Zato tako uri?
VOJNIK: Moram u kasarnu. Ve kasnim.
BLUDNICA: Kako se zove?
VOJNIK: Zato te to zanima?
BLUDNICA: Ja se zovem Leokadija.
VOJNIK: Ha! Takvo ime nikada nisam uo.
BLUDNICA: Ej, ti!
VOJNIK: ta sada hoe?
BLUDNICA: Ajde, daj mi neto za mog gazdu.
VOJNIK: Ha! Misli mene e da muze?
Zdravo! Leokadija...
BLUDNICA: Lopov! Pokvarenjak! (Vojnik ode.)
02 VOJNIK I SOBARICA
(Prater. Nedelja vee. Staza koja vodi od vaara u
mrane aleje. Jo se uju zvuci vaara i melodija
popularne polke "Igra pet novia", koju svira
bleh-orkestar. Vojnik. Sobarica.)
SOBARICA: Sada mi, dakle, recite zato ste
eleli da tako brzo odete iz kafea? (Vojnik se
glupavo smeje, zbunjen.) Bilo je tako lepo. Volim
da igram. (Vojnik je uhvati oko struka.) Ne igramo
vie. Zato me tako stiskate?
VOJNIK: Kako se zovete? Kati?
SOBARICA: Samo vam je Kati u glavi.
VOJNIK: Znam, znam... Vi ste Mari.
SOBARICA: Ovde je tako mrano. Plaim se.
VOJNIK: Ne treba da se plaite. Zaboga, pa sa
mnom ste sigurni.
SOBARICA: Ali, gde idemo? Ovde nema ni ive
due. Ajde da se vratimo, tako je mrano.
VOJNIK (uvue dim iz svoje Virdinijke tako da
ar zasvetli): Sada je svetlije. Ha, ha! O, ti, zlato!
SOBARICA: ta to radite? Da sam samo znala!
VOJNIK: Znate ta, gospoice Mari, avo me
odneo ako je jedna imala tako lep stas kao vi
danas u Slobodi.
SOBARICA: Vi ste ih, znai, sve probali?
VOJNIK: To se vidi u igri. Mnogo se vidi! Ha!
SOBARICA: Igrali ste sa plavuom krivog lica
vie nego sa mnom.
VOJNIK: Ona je stara prijateljica mog prijatelja.
SOBARICA: Kaplara sa uvrnutim brkovima?
VOJNIK: A ne, jednog civila. Znate, onog koji je
sedeo za mojim stolom, koji ima promukao glas.
SOBARICA: Ah, znam. To je jedan drzak ovek.
VOJNIK: Je li bio drzak prema vama? Pokazau
mu! ta vam je uradio?
SOBARICA: Oh, nita... Samo sam videla kakav
je bio prema drugim devojkama.
VOJNIK: Recite mi, gospoice Mari...
SOBARICA: Opriete me tom cigarom.
VOJNIK: Pardon! Gospoice Mari, znate ta...
Govorimo jedno drugom ti.
SOBARICA: Jo uvek se ne poznajemo dovoljno.
VOJNIK: Mnogi koji se ne podnose govore jedno
drugom ti.
SOBARICA: Moda sledei put, kada budemo...
Ali, gospodine Franc...
VOJNIK: Zapamtili ste moje ime?
SOBARICA: Ali, gospodine Franc...
VOJNIK: Recite samo Franc, gospoice Mari.
SOBARICA: Ne budite drski. Ako neko doe!
VOJNIK: Pa ako doe, ne vidi se prst pred okom.
SOBARICA: Gde smo to doli, pobogu?
VOJNIK: Gledajte, jo dvoje kao mi.
SOBARICA: Gde? Ne vidim nita.
VOJNIK: Tu, pred nama.
SOBARICA: Zato kaete, kao mi?
VOJNIK: Mislim, koji se vole kao mi.
SOBARICA: E, pazite! ta je to? Skoro sam pala.
VOJNIK: To je ograda livade.
SOBARICA: Ne gurajte me, pau.
VOJNIK: Pst, ne tako glasno.
SOBARICA: Stvarno u vikati... ta radite? ta...
VOJNIK: Ovde nema ni ive due.
SOBARICA: Pa ajdemo nazad, gde su ljudi.
VOJNIK: Ne trebaju nam ljudi, Mari treba nam...
ha ha...
SOBARICA: Ali, gospodine Franc, molim vas, za
ime boga... da sam samo znala... oh, oh... doi!
.
VOJNIK (blaeno): Ah, boga mu... jo jednom...
SOBARICA: Ne vidim ti lice.
VOJNIK: ta... Ma kakvo lice...
.
VOJNIK: Sluajte, gospoice Mari, ne moete
ostati tu na travi.
SOBARICA: Doi, Franc, pomozi da ustanem.
VOJNIK: Ajde, ustaj.
SOBARICA: O, boe, Franc.
VOJNIK: ta znai stalno to Franc, Franc?
SOBARICA: Ti si lo ovek, Franc.
VOJNIK: Da, da. ekaj malo.
SOBARICA: Zato si me pustio?
VOJNIK: Zar ne smem da upalim cigaru?
SOBARICA: Tako je mrano.
VOJNIK: Sutra e ponovo biti svetlo.
SOBARICA: Barem mi reci da me voli.
VOJNIK: To su ve osetila, gospoice Mari. Ha!
SOBARICA: A kuda idemo?
VOJNIK: Pa, nazad.
SOBARICA: Ali, molim te, ne idi tako brzo!
VOJNIK: Zato? Ne volim da idem po mraku.
SOBARICA: Voli li me, Franc?
VOJNIK: Upravo sam rekao da te volim.
SOBARICA: Doi, poljubi me jo jednom.
VOJNIK (izvlai se): Sluaj tamo se ponovo
uje muzika.
SOBARICA: Ponovo eli da igra?
VOJNIK: Naravno, ta drugo?
SOBARICA: Franc, sluaj, moram da idem kui.
Oni e me grditi. Moja gospoa je jedna takva...
ona bi najvie volela da uopte ne izlazim iz kue.
VOJNIK: Dobro. Idi onda kui.
SOBARICA: Mislila sam da ete me otpratiti?
VOJNIK: Otpratiti?
SOBARICA: Pa, tuno je da idem sama kui.
VOJNIK: A gde stanujete?
SOBARICA: Nije daleko u Porcelanskoj ulici.
VOJNIK: Tako? Da, to je u istom pravcu. Ali,
rano je. Igranka jo traje. Noas ne moram da se
vratim rano. I zato idem jo malo da igram.
SOBARICA: Naravno, shvatam. Sad dolazi na
red ona plavua sa krivim licem.
VOJNIK: Ha! Njeno lice nije tako loe.
SOBARICA: O boe, vi ste tako pokvareni.
Sigurno to radite sa svakom.
VOJNIK: Bilo bi previe.
SOBARICA: Franc, molim vas, nemojte
veeras... ostanite sa mnom... molim vas...
VOJNIK: Dobro, dobro. Ali hou jo da igram.
SOBARICA: Ja vie ne igram ni sa kim!
VOJNIK: Evo, ve smo stigli.
SOBARICA: Gde?
VOJNIK: Sloboda! Brzo, zar ne? Jo uvek sviraju
onu... (Peva.) tadarada, tadarada... Dakle, ako oe
da me saeka, otpratiu te kui... ako nee...
onda zdravo.
SOBARICA: Ou, saekau. (Ulaze u dvoranu.)
VOJNIK: Gospoice Mari, zato ne naruite sebi
pivo? (Okrene se plavui, zvidue dok sobarica
ne ode, govori ugladeno.) Draga gospoice, da li
bih mogao da vas zamolim...?

03 SOBARICA I MLADI GOSPODIN
(Vrelo letnje popodne. Roditelji su otili na selo.
Kuvarica ima slobodan dan. Sobarica u kuhinji
pie pismo ljubavniku, Vojniku. Iz sobe Mladog
gospodina uje se zvono. Ona ustane i ode. Mladi
gospodin na divanu, pui i ita francuski roman.)
SOBARICA: Izvolte, mladi gospodine?
MLADI GOSPODIN: A, da, Mari, da, zvonio
sam, da... ta sam ono hteo? O, da, naravno,
spustite roletne, Mari. Hladnije je kada su
sputene... da... (Sobarica ode do prozora i spusti
roletne. Mladi gospodin nastavi da ita.) ta to
radite, Mari? A, da. Ali sada ne vidim da itam.
SOBARICA: Mladi gospodin radi tako mnogo.
MLADI GOSPODIN (preuje ta je rekla): To bi
bilo sve. (Sobarica izae. Mladi gospodin nastavi
sa itanjem, ali uskoro spusti knjigu i zazvoni.
Sobarica se ponovo pojavljuje.) Mari... ta sam
hteo da kaem... da... Ima li malo konjaka?
SOBARICA: Ima, ali je zakljuan.
MLADI GOSPODIN: Kod koga je klju?
SOBARICA: Kod Uni.
MLADI GOSPODIN: Ko je Uni?
SOBARICA: Kuvarica, gospodine Alfred.
MLADI GOSPODIN: No, idite i pitajte Uni.
SOBARICA: Uni ima slobodan dan.
MLADI GOSPODIN: Tako...
SOBARICA: eli li mladi gospodin da mu
donesem konjak iz kafea?
MLADI GOSPODIN: Ne... i onako je previe
toplo. ta e mi konjak? Znam, Mari, donesite mi
au vode. Pst, Mari... neka istee... da bude
hladna. (Sobarica izlazi. Mladi gospodin je prati
pogledom; kada stigne do vrata ona se okrene i
pogleda ga. Mladi gospodin gleda u plafon.
Sobarica odvrne slavinu, pusti da voda tee.
Odlazi do svog malog kabineta i nameta se pred
ogledalom. Vrati se do esme, napuni au i
odnosije Mladom gospodinu. On se napola die.
Sobarica mu prua au. Dodirnu se prstima.)
MLADI GOSPODIN: Dobro, hvala. ta vam je?
Vratite au na posluavnik... (Ponovo legne.)
Koliko je sati?
SOBARICA: Pet, mladi gospodine.
MLADI GOSPODIN: Pet sati, dobro. (Sobarica
odlazi; kod vrata se okrene. On je gleda, ona se
nasmei. Izlazi. On nastavi da lei, onda naglo
ustane. Ode do vrata, ponovo legne na divan.
Pokuava da ita. Posle nekoliko minuta ponovo
zvoni. Ulazi Sobarica, na usnama joj je osmeh
koji ne pokuava da sakrije.) Ah, Mari, znam ta
sam hteo da pitam. Je li doktor iler jutros
dolazio?
SOBARICA: Ne, jutros niko nije bio.
MLADI GOSPODIN: udno. Znai, doktor iler
nije dolazio? Poznajete li vi uopte doktora ilera?
SOBARICA: Da, poznajem. To je jedan gospodin
sa gustom crnom bradom.
MLADI GOSPODIN: Da. Jeste li sigurni?
SOBARICA: Da. Niko nije dolazio.
MLADI GOSPODIN: Doite ovamo, Mari.
SOBARICA (malo se priblii): Izvolte.
MLADI GOSPODIN: Blie... tako... ah... upravo
sam mislio...
SOBARICA: ta je mislio mladi gospodin?
MLADI GOSPODIN: Upravo sam mislio... pa, o
vaoj bluzi... Kakav je to materijal?... Oh, doite
blie. Neu vas ugristi.
SOBARICA (prie mu): ta je sa mojom
bluzom? Zar se ne dopada mladom gospodinu?
MLADI GOSPODIN (zgrabi je za bluzu i
privue sebi): Plava? To je veoma lepa plava boja.
Lepo izgledate, Mari.
SOBARICA: Ali, mladi gospodine...
MLADI GOSPODIN: No, ta je? (Otkopa joj
bluzu. Znalaki.) Imate divnu belu kou, Mari.
SOBARICA: Mladi gospodin mi laska.
MLADI GOSPODIN (ljubi joj grudi): Neu vas
povrediti.
SOBARICA: O, ne.
MLADI GOSPODIN: Mislio sam, jer tako
uzdiete. Zato onda uzdiete?
SOBARICA: Oh, gospodine Alfred...
MLADI GOSPODIN: I kako imate fine papue...
SOBARICA: Ali... ako neko zazvoni...
MLADI GOSPODIN: Ko bi sada zvonio?
SOBARICA: Ali... ima previe svetla...
MLADI GOSPODIN: Ne treba da se stidite
preda mnom. Ne treba da se stidite ni pred kim...
kad ste tako lepi. Da, due mi, Mari, vi ste...
Znate, ak i vaa kosa lepo mirie.
SOBARICA: Gospodine Alfred...
MLADI GOSPODIN: Nemojte biti takvi, Mari...
Ve sam video kako izgledate. Pre neku no, kada
sam se kasno vratio, poao sam da popijem au
vode a vrata vae sobe su bila otvorena... I tako...
SOBARICA (krijui lice): O, boe, nikada ne bih
pomislila da gospodin moe biti tako zloest.
MLADI GOSPODIN: Video sam mnogo toga...
ovo... i ovo... i ovo... i...
SOBARICA: Ali, gospodine Alfred!
MLADI GOSPODIN: Doi... ovde... da... tako...
SOBARICA: Ali, ako neko zazvoni...
MLADI GOSPODIN: Prestanite ve jednom,
zaboga, jednostavno neemo otvoriti...
.
(Zvono na vratima.)
MLADI GOSPODIN: Do avola... Kakvu samo
buku pravi ovaj tip. Mora da odavno zvoni. A mi
ga nismo uli.
SOBARICA: Oh, ja sam sve vreme pazila.
MLADI GOSPODIN: Idite i vidite ko je... kroz
pijunku.
SOBARICA: Gospodine Affred... Vi ste... ne...
tako ravi.
MLADI GOSPODIN: Molim vas, idite vidite ko
je... (Sobarica izlazi, Mladi gospodin brzo
podigne roletne.)
SOBARICA (vraa se): Ko god da je bio, otiao
je. Nema nikoga. Moda je bio doktor iler.
MLADI GOSPODIN (neugodno dirnut): Dobro.
(Sobarica prilazi. On uzmakne.) Mari... idem do
kafea.
SOBARICA (neno): Ve... gospodine Alfred?
MLADI GOSPODIN (strogo): Idem do kafea.
Ako doktor iler doe...
SOBARICA: On danas nee doi.
MLADI GOSPODIN (jo stroije): Ako doktor
iler doe, ja u... biu u kafeu... (Odlazi.
Sobarica uzme cigaretu sa stola, stavi je u dep i
izae.)
04 MLADI GOSPODIN I MLADA
SUPRUGA
(Vee. Salon u kui u Visokoj ulici, nameten sa
banalnom elegancijom. Mladi gospodin je uao.
On pali svee, jo je u eiru i ogrtau. Otvori
vrata susedne sobe izaviri. Svetlost svea iz
salona osvetli krevet sa baldahinom u susednoj
sobi. Crvenkasto svetlo od ara u kaminu spavae
sobe iri se preko zastora oko kreveta. Mladi
gospodin gleda po sobi. Uzme sprej za
osveavanje i prica jastuke. Zatim ide sa sprejom
kroz obe sobe tako da uskoro zamirie na
ljubiice. Onda skine eir i ogrta. Sedne u
fotelju, zapali cigaretu. Ponovo ustane i ode da
proveri da li su aloni zatvoreni. Iznenada, vrati
se u spavau sobu i otvori fioku nonog stoia
pored kreveta. Trai neto, izvadi nalu. Trai
mesto da je sakrije, najzad je stavi u dep ogrtaa.
Ode u salon, otvori vitrinu sa piem. Izvadi
srebrni posluavnik, bocu konjaka i dve ae, sve
stavi na sto. Ode do ogrtaa i izvadi mali beli
smotuljak iz depa. Odmota ga i stavi pored
konjaka; ode do vitrine i izvadi dva tanjira,
noeve i viljuke. Izvadi ueereni kesten iz
smotuljka i pojede ga. Zatim naspe au konjaka.
Brzo ispije. Gleda na sat, eta po sobi. Zastane
ispred zidnog ogledala, izvadi iz depa ealj i
oelja kosu i male brkove. Odlazi u predsoblje i
oslukuje. Tiina. Onda navue dve plave zavese
preko vrata spavae sobe. Zvono na vratima.
Mladi gospodin se trgne. Onda sedne u fotelju i
ustane tek kada se vrata otvore. Mlada supruga
ue, ima veo oko glave. Ona zatvori vrata za
sobom i zastane na trenutak, drei levu ruku na
srcu, pokuava da savlada unutranje uzbuenje.
Mladi gospodin joj prie, uzme joj levu ruku i
pritisne poljubac na belu rukavicu.)
MLADI GOSPODIN (tiho): Hvala vam.
MLADA SUPRUGA: Alfrede... Alfrede!
MLADI GOSPODIN: Doite, potovana... ah
doite, gospoo Ema.
MLADA SUPRUGA: Ostavite me samo na
trenutak... molim vas... Ali, molim vas, Alfrede!
(Ona jo stoji pored vrata. Mladi gospodin stoji
pred njom i dri je za ruku.) Gde sam ja, u stvari?
MLADI GOSPODIN: Kod mene.
MLADA SUPRUGA: Ovo je uasna kua.
MLADI GOSPODIN: Zato?
MLADA SUPRUGA: Srela sam dva oveka na
stepenitu.
MLADI GOSPODIN: Poznajete li ih?
MLADA SUPRUGA: Ne znam. Moda.
MLADl GOSPODIN: Izvinite, draga gospoo
ali morate znati koga poznajete.
MLADA SUPRUGA: Ja nisam nita videla.
MLADI GOSPODIN: Ali ak da su bili i vai
najbolji prijatelji, nisu vas mogli prepoznati. ak
ni ja nisam mogao. Da nisam znao da ste to vi...
taj veo...
MLADA SUPRUGA: Imam dva vela.
MLADI GOSPODIN: Zar neete da priete malo
blie?... I... kada biste bar skinuli eir?
MLADA SUPRUGA: ta vam pada na pamet,
Alfrede? Rekla sam vam samo pet minuta... Ne
due... Kunem vam se...
MLADI GOSPODIN: Ali va veo...
MLADA SUPRUGA: Dva.
MLADI GOSPODIN: Dobro, oba vela, onda...
Dozvolite mi bar da vas vidim.
MLADA SUPRUGA: Volite li me, Alfrede?
MLADI GOSPODIN: Ema... Pitate me...
MLADA SUPRUGA: Ovde je tako vrue.
MLADI GOSPODIN: Ali, vi jo niste skinuli
ogrta. Posle ete se prehladiti.
MLADA SUPRUGA (najzad ue u sobu i srui
se u fotelju): Iscrpljena sam.
MLADI GOSPODIN: Dozvolite. (Skine joj
velove, izvadi igle iz eira i stavi na stranu eir,
igle i velove, to mu Mlada supruga doputa. On
stoji ispred nje, klima glavom.)
MLADA SUPRUGA: ta vam je?
MLADI GOSPODIN: Nikada niste bili tako
divni.
MLADA SUPRUGA: Kako to mislite?
MLADI GOSPODIN: Sam... sam sa vama...
Ema... (Klekne na jedno koleno pred njenu fotelju,
uzme je za ruke i obaspe ih poljubcima.)
MLADA SUPRUGA: A sada... pustite me da
idem! Uinila sam ono to ste eleli. (Mladi
gospodin spusti glavu u njeno krilo.) Obeali ste
mi da ete biti dobri.
MLADI GOSPODIN: Jesam.
MLADA SUPRUGA: Uguiu se u ovoj sobi.
MLADI GOSPODIN (ustane): Jo uvek niste
skinuli ogrta.
MLADA SUPRUGA: Stavite ga pored eira.
(Mladi gospodin joj skine ogrta i stavi ga na
divan.) A sada... zbogom...
MLADI GOSPODIN: Ema... Ema...
MLADA SUPRUGA: Prolo je pet minuta.
MLADI GOSPODIN: Nije ni minut!
MLADA SUPRUGA: Alfrede, recite mi koliko je
tano sati.
MLADI GOSPODIN: Tano je est i etvrt.
MLADA SUPRUGA: Trebalo je da ve odavno
budem kod sestre.
MLADI GOSPODIN: Sestru moete uvek da
vidite...
MLADA SUPRUGA: Oh, Alfrede, zato ste me
naveli na ovo?
MLADI GOSPODIN: Jer vas... oboavam, Ema.
MLADA SUPRUGA: Koliko ena je to ve ulo?
MLADI GOSPODIN: Ni jedna otkako sam vas
video.
MLADA SUPRUGA: Kako sam ja lakoverna
osoba. Da mi je samo neko rekao... ak i pre
nedelju dana... ak i jue...
MLADI GOSPODIN: Prekjue ste mi obeali...
MLADA SUPRUGA: Vi ste me toliko muili.
Ali ja nisam elela da to uradim. Bog mi je
svedok. Nisam elela da to uradim... Jue sam
vrsto reila... Znate li da sam vam sino napisala
jedno dugo pismo?
MLADI GOSPODIN: Nisam dobio pismo.
MLADA SUPRUGA: Pocepala sam ga. O,
trebalo je da ga poaljem.
MLADI GOSPODIN: Bolje je ovako.
MLADA SUPRUGA: Oh, ne. To je sramota. Ne
razumem sama sebe. Zbogom, Alfrede, pustite me
da idem. (On je zagrli i obaspe joj lice strasnim
poljubcima.) Onda... Odrite svoju re.
MLADI GOSPODIN: Jo poljubac... samo jedan.
MLADA SUPRUGA: Poslednji. (On je poljubi;
ona mu uzvrati; njihove usne su dugo spojene.)
MLADI GOSPODIN: Mogu li neto da vam
kaem, Ema? Sada prvi put znam ta je srea.
(Mlada supruga klone u fotelju, on sedne na
naslon i stavi joj ruku oko vrata.) Ili, bolje reeno,
prvi put znam ta bi srea mogla da bude. (Mlada
supruga uzdahne, a on je ponovo poljubi.)
MLADA SUPRUGA: ta radite sa to mnom!
MLADI GOSPODIN: Ovde je udobno... Zar ne?
I potpuno smo bezbedni. Hiljadu puta je lepe
nego oni sastanci na otvorenom.
MLADA SUPRUGA: Oh, ne podseajte me...
MLADI GOSPODIN: Uvek u ih se seati sa
beskrajnom radou. Svaki trenutak koji sam
proveo pored vas je slatka uspomena.
MLADA SUPRUGA: Seate li se jo bala
industrijalaca?
MLADI GOSPODIN: Da li se seam? Sedeo
sam pored vas za vreme veere, sasvim pored vas.
Va mu je pio ampanjac... (Mlada supruga ga
prekorno pogleda.) Samo sam hteo da govorim o
ampanjcu... Ema, hoete li aicu konjaka?
MLADA SUPRUGA: Samo nekoliko kapi, ali
bih prvo popila au vode.
MLADI GOSPODIN: Dobro... Gde li je... ah,
da... (Rairi zavese i ode u spavau sobu. Ona
gleda za njim. Vrati se sa bokalom i dve ae.)
MLADA SUPRUGA: Gde ste to bili?
MLADI GOSPODIN: U... u susednoj sobi. (Sipa
joj au vode.)
MLADA SUPRUGA: Alfrede, hou neto da vas
pitam ali morate mi rei istinu.
MLADI GOSPODIN: Kunem se.
MLADA SUPRUGA: Je li u ovim sobama ikada
bila neka druga ena?
MLADI GOSPODIN: Ali, Ema ova kua
postoji dvadeset godina.
MLADA SUPRUGA: Vi znate na ta ja mislim,
Alfrede... Sa vama! Ovde, kod vas!
MLADI GOSPODIN: Sa mnom... ovde... Ema!
Nije lepo od vas to tako neto mislite.
MLADA SUPRUGA: Znai, vi ste... kako da...
Ali ne, bolje da ne pitam. Bolje da nita ne pitam.
Sama sam kriva. Sve se plaa.
MLADI GOSPODIN: Ta, ta vam je? O emu to
govorite? ta se plaa?
MLADA SUPRUGA: Ne, ne, ne, ne smem doi k
sebi... inae u propasti u zemlju od stida.
MLADI GOSPODIN (sa bokalom u ruci, tuno
klima glavom): Ema, kada biste znali koliko mi
bola nanosite. (Mlada supruga sipa konjak.) Rei
u vam neto, Ema. Ako se vi stidite to ste
ovde... ako ste ravnoduni prema meni... ako ne
oseate da ste blaenstvo... onda je bolje idite...
MLADA SUPRUGA: Da, to u da uradim.
MLADi GOSPODIN (uzmeje za ruku): Ali ako
slutite da ne mogu da ivim bez vas, da jedan
poljubac u vau ruku znai za mene vie nego
nenost svih ena na svetu... Ema, ja nisam kao
drugi mladi ljudi koji znaju da se udvaraju... Ja
sam moda pomalo naivan... ja...
MLADA SUPRUGA: Ali, ako ste ipak kao ostali
mladi ljudi?
MLADI GOSPODIN: Tada vi ne biste danas bili
ovde, jer vi niste kao druge ene.
MLADA SUPRUGA: Kako vi to znate? (Odveo
ju je do divana i seo pored nje.)
MLADI GOSPODIN: Mnogo sam razmiljao o
vama. Ja znam da ste nesreni.
MLADA SUPRUGA (obradovana): Jesam.
MLADI GOSPODIN: ivot je prazan, nitavan
i... kratak tako uasno kratak! Postoji samo
jedna srea... pronai nekoga ko e vas voleti...
(Mlada supruga uzme kruku i stavi je u usta.)
MLADI GOSPODIN: Pola meni! (Ona mu daje
ustima.)
MLADA SUPRUGA (skloni mu ruku sa svoje
noge): ta to radite? Je li to vae obeanje?
MLADI GOSPODIN (proguta kruku): ivot je
tako kratak.
MLADA SUPRUGA (slabo): Ali to nije razlog...
MLADI GOSPODIN (mehaniki): O, jeste!
MLADA SUPRUGA (slabije): Alfrede, obeali
ste da ete biti dobri... A ovde ima toliko svetla...
MLADI GOSPODIN: Doi, doi, jedina moja...
(Digne je sa divana.)
MLADA SUPRUGA: ta to radite?
MLADI GOSPODIN: Tamo nije ni malo svetlo.
MLADA SUPRUGA: Tamo je druga soba?
MLADI GOSPODIN (vodi je za sobom): Divna
soba i... potpuno mrana.
MLADA SUPRUGA: Onda je bolje da ostanemo
ovde. (On je pred zavesom. Otkopa joj prsluk.)
Vi ste... Oh, boe, ta to radite sa mnom?!
MLADI GOSPODIN: Oboavam te, Ema!
MLADA SUPRUGA: Ne, ekaj, ekaj samo
trenutak... idi... pozvau te.
MLADI GOSPODIN: Daj mi... daj da ti... daj...
da ti... pomognem.
MLADA SUPRUGA: Nemoj, pocepae mi sve.
MLADI GOSPODIN: Zar nema mider?
MLADA SUPRUGA: Nikada ne nosim mider.
Ima jedna uvena glumica koja ga takoe ne nosi.
Ali, evo, skini mi cipele. (On joj skine cipele i
ljubi stopala. Ona uskoi u krevet.) Hladno mi je.
MLADI GOSPODIN: Ubrzo e biti vrue.
MLADA SUPRUGA (tiho se smeje): Misli?
MLADI GOSPODIN (neprijatno dirnut): Nije
morala da to kae. (Skida se u mraku.)
MLADA SUPRUGA (neno): Doi, doi, doi!
MLADI GOSPODIN: Dolazim...
MLADA SUPRUGA: Ovde miriu ljubiice!
MLADI GOSPODIN: To si ti sama... Ti, sama...
MLADA SUPRUGA: Alfrede... Alfrede!!!
MLADI GOSPODIN: Ema...
.
MLADI GOSPODIN: Mora da te previe
volim... da... to me dovodi do ludila. Ovih dana
skoro da sam poludeo. Znao sam da e mi se ovo
dogoditi.
MLADA SUPRUGA: Nemoj da brine.
MLADI GOSPODIN: O, naravno. To se samo
oekuje kada je ovek...
MLADA SUPRUGA: Ne... nemoj... Nervozan si.
Smiri se...
MLADI GOSPODIN: Jesi li ula za Stendala?
MLADA SUPRUGA: Stendala?
MLADI GOSPODIN: "Psihologija ljubavi".
MLADA SUPRUGA: Ne, zato pita?
MLADI GOSPODIN: U toj knjizi ima jedna
pria koja na neto ukazuje.
MLADA SUPRUGA: Kakva pria?
MLADI GOSPODIN: Ima tamo jedna grupa
konjikih oficira koji su zajedno...
MLADA SUPRUGA: Pa...
MLADI GOSPODIN: I oni priaju jedan
drugome o svojim ljubavnim avanturama. I svaki
od njih kae da je sa enom koju je voleo naj...
zna, najstrastvenije... da je ona sa njim, to jest on
sa njom... ukratko, ista stvar desila se svakome od
njih sa tim enama, kao... to se upravo meni
desilo sa tobom.
MLADA SUPRUGA: Da.
MLADI GOSPODIN: To je karakteristino.
MLADA SUPRUGA: Da.
MLADI GOSPODIN: To jo nije kraj prie.
Jedan jedini tvrdi da mu se to nikada u itavom
ivotu nije dogodilo, ali to je sad Stendalov
sopstveni komentar on je bio poznati hvalisavac.
MLADA SUPRUGA: O, stvarno?
MLADI GOSPODIN: Pa ipak me uznemirava ta
glupost, ak i ako to zaista nije vano.
MLADA SUPRUGA: Naravno. Ali zna... ti si
mi i obeao da e biti dobar.
MLADI GOSPODIN: Zna, nemoj da se smeje,
to ini stvar jo gorom.
MLADA SUPRUGA: Ne, ne smejem se. To to
je Stendal napisao je zanimljivo. Uvek sam mislila
da se to deava starijima... ili vrlo... zna, ljudima
koji su veoma mnogo toga doiveli...
MLADI GOSPODIN: ta ti pada na pamet. To
nema nikakve veze. Oh, zaboravio sam najlepu
priu u Stendalovoj knjizi. Jedan od konjikih
oficira pria kako je proveo tri noi, ili est...
nisam siguran koliko... sa enom za kojom je
eznuo nedeljama desiree shvata... i oni nita
drugo nisu radili svih tih noi osim to su plakali
od sree... oboje...
MLADA SUPRUGA: Oboje?
MLADI GOSPODIN: Da. To te udi? Ja mislim
da je to tako razumljivo naroito ako je ovek
zaljubljen.
MLADA SUPRUGA: Ali, svakako ima mnogih
koji uopte ne plau.
MLADI GOSPODIN (nervozno): Oh, svakako...
to je bio izuzetan sluaj.
MLADA SUPRUGA: Oh... Mislila sam da je
Stendal rekao da svi konjiki oficiri plau u
takvim okolnostima.
MLADI GOSPODIN: Ti mi se sada ruga...
MLADA SUPRUGA: ta ti pada na pamet? Ne
budi tako detinjast, Alfrede.
MLADI GOSPODIN: U svakom sluaju, to me
ini nervoznim... Imam oseaj da sve vreme misli
o tome. A to me uznemirava.
MLADA SUPRUGA: Uopte ne mislim o tome.
MLADI GOSPODIN: Da, misli. Kada bih samo
bio siguran da me voli.
MLADA SUPRUGA: Zar ti treba bolji dokaz?
MLADI GOSPODIN: Ponovo mi se podsmeva.
MLADA SUPRUGA: Kako to misli? Doi, daj
mi tvoju lepu glavicu.
MLADI GOSPODIN: A, to je ve lepe.
MLADA SUPRUGA: Voli li me?
MLADI GOSPODIN: Tako sam srean.
MLADA SUPRUGA: Ali jo i da plae.
MLADI GOSPODIN (odmakne se, razdraen):
Ponovo. Zar te nisam zamolio...
MLADA SUPRUGA: Samo sam rekla da ne
treba da plae...
MLADI GOSPODIN: Rekla si "jo i" da plaem.
MLADA SUPRUGA: Zlato, nervozan si.
MLADI GOSPODIN: Znam.
MLADA SUPRUGA: Ali, nema potrebe. Vrlo mi
je drago da smo... da smo kao dobri prijatelji...
MLADI GOSPODIN: Ponovo poinje.
MLADA SUPRUGA: Zar se ne sea? To je bila
jedna od prvih stvari o kojoj smo razgovarali.
eleli smo da budemo dobri prijatelji; nita vie.
Oh, to je bilo lepo... u januaru, na velikom balu
kod moje sestre, za vreme kadrila... Zaboga,
otkada je trebalo da krenem! Sestra me eka... ta
da joj kaem?... Zbogom, Alfrede...
MLADI GOSPODIN: Ema! Ostavie me!
MLADA SUPRUGA: Da, tako!
MLADI GOSPODIN: Samo jo pet minuta...
MLADA SUPRUGA: Dobro, jo pet minuta. Ali
mora mi obeati... da se nee micati. A?
Poljubiu te za rastanak... Pst, miruj, rekla sam da
se ne mie, ili ustati, moj slatki, slatki...
MLADI GOSPODIN: Ema... moja dra...
.
MLADA SUPRUGA: Moj Alfrede...
MLADI GOSPODIN: Sa tobom je boanstveno.
MLADA SUPRUGA: Ali, sada moram da idem.
MLADI GOSPODIN: Tvoja sestra moe da
eka.
MLADA SUPRUGA: Moram da idem kui. Za
sestru je ve kasno. Koliko je sati?
MLADI GOSPODIN: Odakle znam?
MLADA SUPRUGA: Pogledaj na sat.
MLADI GOSPODIN: Sat mi je u prsluku.
MLADA SUPRUGA: Pa donesi ga.
MLADI GOSPODIN (skoi iz kreveta): Osam.
MLADA SUPRUGA (ustane): Zaboga... Brzo,
Alfrede, dodaj mi arape. ta uopte da kaem?
Mora da me ekaju kod kue... osam sati...
MLADI GOSPODIN: Kada u te ponovo videti?
MLADA SUPRUGA: Nikada.
MLADI GOSPODIN: Ema! Ne voli me vie?
MLADA SUPRUGA: Ba zato. Dodaj mi cipele.
MLADI GOSPODIN: Nikada vie. Evo ti.
MLADA SUPRUGA: U torbi su mi nale za
cipele. Brzo, molim te...
MLADI GOSPODIN: Evo ti nale.
MLADA SUPRUGA: Alfrede, ovo nam oboma
moe doi glave.
MLADI GOSPODIN (dirnut): Kako to misli?
MLADA SUPRUGA: Pa, ta da kaem ako me
on upita, "Gde si bila?"
MLADI GOSPODIN: Kod sestre.
MLADA SUPRUGA: Kada bih mogla da slaem.
MLADI GOSPODIN: Nita ti drugo ne
preostaje.
MLADA SUPRUGA: A sve to zbog mukarca
kao to si ti. Oh, doi... Hou jo jednom da te
poljubim. (Zagrli ga.) A sada... ostavi me... idi u
drugu sobu. Ne mogu pred tobom da se oblaim.
(On odlazi u salon, oblai se. Pojede nekoliko
kolaia, popije au konjaka. Malo kasnije
Mlada supruga ga pozove.) Alfrede!
MLADI GOSPODIN: Zlato?
MLADA SUPRUGA: Bolje je to nismo plakali.
MLADI GOSPODIN (ponosno se smeka): Kako
moe biti tako frivolna?
MLADA SUPRUGA: A ta e biti ako... ako se
jednoga dana sluajno sretnemo u nekom drutvu?
MLADI GOSPODIN: Sluajno jednoga dana...
Ti e sigurno sutra biti kod Lobhejmerovih?
MLADA SUPRUGA: Da. I ti?
MLADI GOSPODIN: Naravno. Mogu li da te
zamolim za kotiljon?
MLADA SUPRUGA: Oh, neu ii. Kako moe i
da pomisli? Pa ja bih... (Ue u salon potpuno
odevena. Uzme kolai.)... propala u zemlju.
MLADI GOSPODIN: Dobro, onda sutra kod
Lobhejmerovih, to je lepo.
MLADA SUPRUGA: Ne... neu doi; zaista...
MLADI GOSPODIN: Onda prekosutra... ovde.
MLADA SUPRUGA: Ti si poludeo.
MLADI GOSPODIN: U est.
MLADA SUPRUGA: Na uglu staju kola, zar ne?
MLADI GOSPODIN: Da, ima ih koliko hoe.
Onda, prekosutra u est, ovde. Molim te, reci da,
zlato moje ljubljeno.
MLADA SUPRUGA: O tome emo razgovarati
sutra za vreme kotiljona.
MLADI GOSPODIN (zagrli je): Anele moj.
MLADA SUPRUGA: Pokvarie mi frizuru.
MLADI GOSPODIN: Sutra kod Lobhejmerovih,
a prekosutra u mojim rukama.
MLADA SUPRUGA: Zbogom...
MLADI GOSPODIN (zabrinuto): A ta e
njemu veeras rei?
MLADA SUPRUGA: Ne pitaj... ne pitaj... to je
uasno. Zato te toliko volim? Zbogom. Ako
ponovo sretnem nekoga na stepenitu dobiu
srani udar... Ah! (On je jo jednom poljubi u
ruku, ona odlazi. On ostaje sam.)
MLADI GOSPODIN: Tako dakle, sada sam u
vezi sa jednom uglednom enom.
05 MLADA SUPRUGA I MU
(Udobna spavaa soba. Pola jedanaest uvee.
Mlada supruga lei u krevetu i ita. Ulazi Mu u
nonom ogrtau.)
MLADA SUPRUGA (ne prekidajui itanje): Ne
radi vie?
MU: Ne. Previe sam umoran. A osim toga...
MLADA SUPRUGA: ta?
MU: Iznenada sam bio tako usamljen za pisaim
stolom. Osetio sam potrebu za tobom.
MLADA SUPRUGA (podigne pogled): Stvarno?
MU (sedne pored nje): Nemoj veeras vie da
ita, pokvarie oi.
MLADA SUPRUGA (zatvori knjigu): ta ti je?
MU: Nita, dete moje. Zaljubljen sam u tebe.
Zna to, zar ne?
MLADA SUPRUGA: Pa, ovek ponekad to
moe da zaboravi.
MU: ovek mora to ponekad da zaboravi.
MLADA SUPRUGA: Zato?
MU: Jer bi brak bio... pa... nepotpun. Izgubio
bi... kako da kaem... izgubio bi svoju svetost.
MLADA SUPRUGA: Oh...
MU: Veruj mi... tako je. Da za ovih pet godina
koliko smo u braku nismo zaboravili da smo
zaljubljeni... ni sada ne bi bili zaljubljeni.
MLADA SUPRUGA: To je mudro za mene.
MU: A istina je da smo se mi moda deset ili
dvadeset puta zaljubljivali jedno u drugo... Zar
nije tako?
MLADA SUPRUGA: Nisam brojala.
MU: Da smo samo jedno zaljubljivanje doveli
do kraja, da sam se ja od poetka predao strasti za
tobom, mi bismo bili kao milioni drugih parova.
Do sada bi sa nama bilo gotovo.
MLADA SUPRUGA: A... tako misli?
MU: Veruj mi Ema u prvim danima naeg
braka plaio sam se da e se ba to dogoditi.
MLADA SUPRUGA: Ja takoe.
MU: Vidi? Zar nisam u pravu? Zbog toga je
dobro da se neko vreme ivi samo u prijateljstvu.
MLADA SUPRUGA: Shvatam.
MU: I zato ponovo moemo doiveti sreu kao
za vreme medenog meseca, jer ja nikada nisam
dopustio da se medeni mesec...
MLADA SUPRUGA: Razvue u mesece.
MU: Tano.
MLADA SUPRUGA: A sada... izgleda da se
period prijateljstva pribliio kraju...?
MU (neno je privue): Izgleda da je tako.
MLADA SUPRUGA: ta ako je bilo drugaije?
MU: Nije. Ti si najpametnije i najarmantnije
stvorenje na svetu. Srean sam da sam te naao.
MLADA SUPRUGA: Lepo je to ponekad jo
ume da mi se udvara.
MU (legao u krevet): Za jednog oveka koji je
malo video svet doi, stavi glavu na moje rame
koji je malo video svet, brak je neto mnogo
tajanstvenije nego za vas devojke iz uglednih
porodica. Vi nam dolazite iste i... u krajnjem
sluaju, u izvesnoj meri nevine, i zbog toga imate
mnogo istije shvatanje o voljenom biu nego mi
svetski ljudi.
MLADA SUPRUGA (smeje se): Oh!
MU: Pa da. Jer usled raznih iskustava koja smo
bili primorani da steknemo pre braka postali smo
zbunjeni i nesigurni. Vi ene ujete mnogo, znate
previe i itate previe, ali nemate pravu predstavu
kroz ta mi mukarci moramo da proemo. Ono
to se naziva sladak ivot, nama se ogadilo. O,
kakva su to stvorenja sa kojima mi moramo da se
suoimo.
MLADA SUPRUGA: Kakva su to stvorenja?
MU (ljubi je u elo): Budi srena, dete moje, to
ih nisi videla. Najvie ih je zaista za aljenje... Ne
bi trebalo da bacamo kamenje na takva stvorenja.
MLADA SUPRUGA: Molim te to saaljenje...
ini mi se zaista neprikladno.
MU (dirljivo): One ga zasluuju. Vi devojke iz
uglednih porodica koje pod zatitom roditelja
mirno ekate dok vas ne zaprose... vi nemate
pojma o bedi koja tera mnoga od tih jadnih
stvorenja u naruje greha.
MLADA SUPRUGA: I tako se one sve prodaju?
MU: Ne bih ba tako rekao. Ne mislim samo na
materijalnu bedu. Tu postoji i... mogao bi rei...
moralna beda, jedno nepravilno shvatanje toga ta
je dobro, a pogotovo toga ta je plemenito.
MLADA SUPRUGA: Ali, zato su za aljenje?
Pa njima je sasvim dobro.
MU: Kakve poglede ima. Ne sme zaboraviti
da su ta stvorenja prirodno predodreena da tonu
sve dublje i dublje. Nema kraja.
MLADA SUPRUGA: Zvui zanimljivo.
MU (neprijatno dirnut): Kako moe to da
kae, Ema? Mislio sam da za ugledne ene niko
nije odvratniji nego one koje nisu ugledne.
MLADA SUPRUGA: Naravno, Karl, naravno. Ja
sam to tek tako rekla. Nastavi, priaj mi jo.
Volim kad ti pria. Priaj mi neto.
MU: O emu?
MLADA SUPRUGA: Jo o tim stvorenjima.
MU: ta ti pada na pamet?
MLADA SUPRUGA: Zna, imala sam nekad
obiaj da te molim, sea li se? da mi kae neto
o tvojoj mladosti.
MU: Zato te to zanima?
MLADA SUPRUGA: Zar nisi moj mu? Nije
pravedno da ne znam nita o tvojoj prolosti.
MU: Ne misli valjda da bih bio tako neukusan
da... Dosta, Ema... to je skrnavljenje.
MLADA SUPRUGA: A ipak si drao bog zna
koliko ena u rukama kao to sada dri mene.
MU: Ne govori "ene". Ti si ena.
MLADA SUPRUGA: Ali da mi odgovori na
pitanje ili... nita od medenog meseca.
MU: Ti zaista ume da bude... Pomisli samo, ti
si majka... Naa devojica spava tamo...
MLADA SUPRUGA: elela bih i deaka.
MU: Ema!
MLADA SUPRUGA: Nemoj tako... Naravno, ja
sam tvoja ena, ali bih elela da budem malo i...
zna, tvoja ljubavnica.
MU: elela bi?
MLADA SUPRUGA: Da ali prvo moje pitanje.
MU (pokorno): Pitaj.
MLADA SUPRUGA: Da li je ikada bila i neka...
udata... meu tvojim enama?
MU: ta? Kako to misli?
MLADA SUPRUGA: Zna kako mislim.
MU (uznemiren): Kako moe to da pita?
MLADA SUPRUGA: elela bih da znam da li...
kako da kaem... da li si ikad...
MU (ozbiljno): Da li poznaje neku takvu enu?
MLADA SUPRUGA: Ja lino ne poznajem.
MU: Ima li neka takva ena meu tvojim
prijateljicama?
MLADA SUPRUGA: Kako mogu biti sigurna?
MU: Moda ti je neka od prijateljica rekla...
svata se pria, mislim... ene meusobno. Je li ti
neka od njih priala o tome?
MLADA SUPRUGA (nesigurno): Nije.
MU: Sumnja li da neka od tvojih prijateljica...
MLADA SUPRUGA: Sumnja, ah, sumnja.
MU: Izgleda da sumnja.
MLADA SUPRUGA: Ne, definitivno ne, Karl.
Sigurna sam. Kad o tome razmislim, ne bih mogla
poverovati da i jedna...
MU: Ni jedna?
MLADA SUPRUGA: Od prijateljica... ni jedna.
MU: Obeaj mi neto, Ema.
MLADA SUPRUGA: Da.
MU: Da e prekinuti da se drui sa onom
enom za koju postoji i najmanja sumnja da ona...
da ne vodi besprekoran ivot.
MLADA SUPRUGA: Treba li da ti to obeam?
MU: Naravno, znam da nee traiti drutvo
takvih ena. Ali to se moe dogoditi sluajno... u
stvari, esto se ba tako deava. Upravo ene ija
reputacija nije najbolja, trae drutvo uglednih
ena, delimino da bi obezbedile sebi dobru
pozadinu, a delimino zbog izvesne... kako da
kaem... enje za vrlinom.
MLADA SUPRUGA: Tako?
MU: Da. Verujem da je ovo to sam sada rekao
ispravno. enja za vrlinom. Jer te ene su u
stvari veoma nesretne, veruj mi.
MLADA SUPRUGA: Zato?
MU: Kakvo pitanje. Kako moe tako neto da
pita?... Zamisli kakav ivot moraju da vode. Pun
lai, prevara, prostote i opasnosti.
MLADA SUPRUGA: Da, sigurno si u pravu.
MU: Da ti pravo kaem... one plaaju za to malo
sree... za malo...
MLADA SUPRUGA: Zadovoljstva.
MU: Zadovoljstva? To zove zadovoljstvom?
MLADA SUPRUGA: Pa mora tu biti neega!
Inae to ne bi radile.
MU: To je nitavno... samo jedna omamljenost.
MLADA SUPRUGA (zamiijeno): Omamljenost.
MU: Ne, to ak nije ni omamljenost. Ali, ta god
da je, moe biti sigurna da skupo plaaju za to.
MLADA SUPRUGA: Znai... ti si sve to jednom
proiveo zar ne?
MU: Da, Ema. To su najalosnije uspomene.
MLADA SUPRUGA: Koja je to bila? Reci mi.
Poznajem li je?
MU: ta ti pada na pamet?
MLADA SUPRUGA: Je li to bilo davno? Je li to
bilo mnogo pre nego to smo se mi venali?
MU: Ne pitaj me. Molim te, ne pitaj me.
MLADA SUPRUGA: Ali, Karl!
MU: Ona je mrtva.
MLADA SUPRUGA: Stvarno?
MU: Da... znam da zvui smeno, ali ini mi se
da sve te ene... umiru mlade.
MLADA SUPRUGA: Mnogo si je voleo, zar ne?
MU: ovek ne voli laljivice.
MLADA SUPRUGA: Onda zato...
MU: Omamljenost...
MLADA SUPRUGA: Dakle ipak.
MU: Ne govori vie o tome, molim te. Sve je to
prolost. Voleo sam samo jednu enu... a to si ti.
ovek moe voleti samo ono to je isto i istinito.
MLADA SUPRUGA: Oh, Karl!
MU: O, kako lepo, kako sigurno se oseam u
tvom zagrijaju. Zato te nisam upoznao jo kao
dete? Siguran sam da nikada ne bih pogledao neku
drugu enu.
MLADA SUPRUGA: Karl!
MU: A ti si tako divna!... divna!... Oh, doi...
.
MLADA SUPRUGA: Zna li o emu sve vreme
noas mislim?
MU: O emu, zlato?
MLADA SUPRUGA: O... O... O Veneciji.
MU: Naoj prvoj noi...
MLADA SUPRUGA: Da... Ovako...
MU: ta...? Reci mi!
MLADA SUPRUGA: Ovako si me voleo i tada.
MU: Da, isto ovako.
MLADA SUPRUGA: Oh... kada bi uvek...
MU: ta?
MLADA SUPRUGA: Moj Karl!
MU: ta hoe da kae? ta kada bih uvek...?
MLADA SUPRUGA: Pa da...
MU: Hajde, reci ta si mislila? Kada bih uvek...?
MLADA SUPRUGA: Da, onda bih uvek znala da
me voli.
MU: Da. Ali to mora da zna i ovako. ovek ne
moe uvek biti dobar ljubavnik. On mora da
nastavi da odlazi u neprijateljski svet. Mora da se
napree i bori. Nemoj to nikada da zaboravi, dete
moje. Za sve ima vremena u braku u tome je
njegova lepota. Nema mnogo ljudi koji posle pet
godina mogu jo uvek da se sete svoje Venecije.
MLADA SUPRUGA: Svakako!
MU: A sada... Laku no, drago moje dete!
MLADA SUPRUGA: Laku no!
06 MU I SLATKA MALA
(Privatna soba u restoranu Rajdhof. Nametena
sa skromnom elegancijom. Pe na gas je upaljena.
Mu, Slatka mala. Na stolu su ostaci jela, ae sa
lagom, voe, sir. U aama belo vino. Mu pui
havana cigaru, naslonjen u uglu divana. Slatka
mala sedi do njega na stolici i jede kaikom lag,
koji lie sa zadovoljstvom.)
MU: Ukusno?
SLATKA MALA (ne obraa panju): Mmmm.
MU: Hoe li jo?
SLATKA MALA: Ne, ve sam previe jela.
MU: Nema vie vina. (Sipa joj.)
SLATKA MALA: Ne... sluajte, neu ga popiti.
MU: Ponovo mi kae vi.
SLATKA MALA: ovek se tako teko navikne.
MU: Zna.
SLATKA MALA: ta je sad?
MU: Ponovo si rekla znate... Doi pored mene.
SLATKA MALA: Trenutak... nisam zavrila.
(On ustane, stane iza stolice i obgrli je, podiui
joj glavu k njemu.) ta to radite?
MU: Hteo bih jedan poljubac.
SLATKA MALA (ljubei ga): Vi ste... oh, izvini
... ti si pomalo drzak.
MU: Tek ti je sada to palo na pamet.
SLATKA MALA: Ne, shvatila sam ranije... na
ulici. Vi mora da...
MU: Bez vi.
SLATKA MALA: Mora da misli da sam ja
"mnogo" dobra devojka.
MU: Zato?
SLATKA MALA: Odmah sam sa vama pola u
privatnu sobu.
MU: Ne bih ba rekao odmah.
SLATKA MALA: Ali tako ste me lepo zamolili.
MU: Zaista tako misli?
SLATKA MALA: A posle svega, ta tu ima loe?
MU: Tano.
SLATKA MALA: Iao ovek u etnju ili...
MU: Bilo je suvie hladno za etnju.
SLATKA MALA: Pa da. Bilo je suvie hladno.
MU: A ovde je tako prijatno i toplo, zar ne?
(Ponovo je seo, zagrlio je i privukao sebi.)
SLATKA MALA (slabo): Ne...
MU: Reci mi... Spazila si me i ranije, zar ne?
SLATKA MALA: Naravno. U Singerovoj ulici.
MU: Nisam mislio danas. Prekjue i dan pre
toga, kada sam te pratio.
SLATKA MALA: Mnogi mukarci me prate.
MU: Mogu misliti. Ali, jesi li me ti primetila?
SLATKA MALA: Znate... Ah... zna li ta mi se
nedavno dogodilo? Mu moje roake pratio me je
po mraku i nije me prepoznao.
MU: Je li razgovarao s tobom?
SLATKA MALA: Nije svako tako drzak kao ti.
MU: Ipak se deava.
SLATKA MALA: Naravno da se deava.
MU: I ta ti onda radi?
SLATKA MALA: Oh, nita... ne odgovaram.
MU: Hm... ali meni si odgovorila.
SLATKA MALA: alite se?
MU (naglo je poljubi): Usne ti imaju ukus laga.
SLATKA MALA: Oh, one su prirodno slatke.
MU: Mnogi mukarci su ti to rekli?
SLATKA MALA: Mnogi?! ta opet zamilja!
MU: Hajde, budi potena. Koliko mukaraca je
pre mene poljubilo tvoje usne?
SLATKA MALA: Zato pita? Ne bi poverovao
kada bih ti rekla.
MU: Zato ne bih?
SLATKA MALA: Pogodi!
MU: Dobro, recimo... Ali nemoj da se naljuti...
SLATKA MALA: Zato bih se naljutila?
MU: Dobro, pogaau... Dvadeset?
SLATKA MALA: Zato nisi rekao sto?
MU: Samo sam pogaao.
SLATKA MALA: Pa, nisi pogodio.
MU: Dobro, onda deset?
SLATKA MALA (uvreeno): O, naravno, ja sam
devojka koja dozvoljava mukarcu da razgovara
sa njom na ulici i odmah zatim ide s njim u
privatnu sobu!
MU: Ne budi tako detinjasta. Kakva je razlika
ii okolo ulicama ili sedeti u sobi...? Mi smo u
gostionici. Konobar moe doi svakog trenutka
tu zaista nema nita strano...
SLATKA MALA: To sam i mislila.
MU: Jesi li ranije bila u nekoj privatnoj sobi?
SLATKA MALA: Pa, da kaem istinu jesam.
MU: To mi se svia kod tebe. Potena si.
SLATKA MALA: Ali to nije bilo kao to misli.
To je bilo sa jednom prijateijicom i njenim
verenikom za vreme karnevala prole godine.
MU: Pa, ne bi bila tragedija da si jednom bila...
sa tvojim ljubavnikom...
SLATKA MALA: Naravno da ne bi bila
tragedija, ali ja nemam ljubavnika.
MU: E, sad...
SLATKA MALA: Due mi, nemam.
MU: Ali nee valjda da mi kae da sam ja...
SLATKA MALA: ta?... Nisam imala nikoga
vie od est meseci.
MU: A, tako... ali pre toga? Ko je to bio?
SLATKA MALA: A zato ste toliko znatieljni?
MU: Znatieljan sam jer te volim.
SLATKA MALA: Je li to istina?
MU: Zar nisi primetila? Priaj o njemu. (Privue
je k sebi.)
SLATKA MALA: ta eli da ti priam?
MU: Nemoj me terati da te toliko molim. Ko je
on bio? Hou da znam.
SLATKA MALA (smeje se): O, jedan mukarac.
MU: Dakle, ko je to bio?
SLATKA MALA: Malo je liio na tebe.
MU: Je li?
SLATKA MALA: Da nisi toliko liio na njega...
MU: ta?
SLATKA MALA: Ne pitaj me, ve zna ta...
MU: Zato si pristala da razgovara sa mnom.
SLATKA MALA: Moda.
MU: Sada ne znam da li da se radujem ili ljutim.
SLATKA MALA: Ja bih se radovala.
MU: O, da.
SLATKA MALA: Nain na koji govori toliko
me podsea na njega... i to kako me gleda...
MU: Ko je on bio? Reci mi.
SLATKA MALA: Ne, te oi...
MU: Kako se zvao?
SLATKA MALA: Molim te, ne gledaj me tako.
(Uzme je u naruje. Dug, strastan poljubac. Ona
se oslobodi i pokua da ustane.)
MU: Zato me ostavlja?
SLATKA MALA: Vreme je da idem kui.
MU: Kasnije.
SLATKA MALA: Ne, stvarno moram. ta misli
ta e mi majka rei.
MU: ivi sa majkom?
SLATKA MALA: Naravno da ivim sa majkom.
ta si mislio?
MU: Dobro... sa majkom. ivi li sama sa njom?
SLATKA MALA: Kako da ne, sama! Ima nas
petoro. Dva deaka i jo dve devojke.
MU: Zato si sela tako daleko? Ti si najstarija?
SLATKA MALA: Ne. Ja sam druga. Kati je
najstarija: ona radi u cveari.
MU: A ime se ti bavi?
SLATKA MALA: Ostajem kod kue.
MU: Sve vreme?
SLATKA MALA: Jedna od nas mora.
MU: Naravno. Da... A ta kae majci kada se
vrati ovako kasno?
SLATKA MALA: To se ve retko deava.
MU: A ta za danas? Pitae te, zar ne?
SLATKA MALA: Naravno. Ma koliko pazim
kada se vraam kui, ona se uvek probudi.
MU: Pa ta joj ti kae?
SLATKA MALA: Kaem bila u pozoritu.
MU: I ona ti veruje?
SLATKA MALA: Zato mi ne bi verovala?
esto idem u pozorite. Jedino sam prole nedelje
ila u operu sa jednom prijateljicom i njenim
verenikom i mojim starijim bratom.
MU: A kako ste nabavili ulaznice?
SLATKA MALA: Moj brat je frizer.
MU: Da, frizer. Aha sigurno pozorini frizer.
SLATKA MALA: Zato me sve to ispituje?
MU: Zanima me. A ta radi tvoj drugi brat?
SLATKA MALA: Jo je u koli. eli da bude
uitelj. Ne... neto slino.
MU: I ima jo jednu malu sestru?
SLATKA MALA: Da, ona je jo balavica, ali i
pored toga se ve sad na nju mora paziti. Nema
pojma kako se te devojice iskvare u kolama!
Veruje li? Jue sam je uhvatila na sastanku.
MU: ta?
SLATKA MALA: Da! Sa deakom iz susedne
kole. etali su ulicom Stroci u pola osam uvee.
Takva balavica!
MU: Pa ta si uradila?
SLATKA MALA: O, istukla sam je.
MU: Tako si stroga?
SLATKA MALA: Pa, nema ko drugi. Starija
sestra je na poslu a majka samo mrmlja... uvek sve
zapada meni.
MU: Boe, kako si slatka! (Poljubi je i raznei
se.) Ti me takoe podsea na nekoga.
SLATKA MALA: Stvarno? Na koga?
MU: Ni na koga naroito... Podsea me na
vreme... pa, na moju mladost. Hajde, ispij, dete.
SLATKA MALA: A koliko ti ima godina?...
Ti... ak ne znam ni tvoje ime.
MU: Karl.
SLATKA MALA: Nije mogue?! Zove se Karl?
MU: I on se takoe zvao Karl?
SLATKA MALA: Ne, ali to je ve samo udo...
te oi... ak i pogled... (Klima glavom.)
MU: Ko je on bio? Jo uvek mi nisi rekla.
SLATKA MALA: On je bio lo ovek... to je
sigurno, inae me ne bi ostavio.
MU: Jesi li ga mnogo volela?
SLATKA MALA: Naravno da sam ga volela.
MU: Znam ta je on bio porunik.
SLATKA MALA: Ne, nije bio u vojsci. Ne bi ga
primili. Njegov otac ima kuu u... Ali zato hoe
sve to da zna?
MU (ljubi je): Ti u stvari ima sive oi. Mislio
sam da su crne.
SLATKA MALA: Ne sviaju ti se? (On joj
poljubi oi.) Oh, ne, ne nemoj... Oh, molim te,
oh, boe ne, pusti me da ustanem... samo za
trenutak, molim te...
MU (sve nenije): O, ne.
SLATKA MALA: Ali, molim te, Karl...
MU: Koliko ima godina osamnaest, a?
SLATKA MALA: Napunila sam devetnaest.
MU: Devetnaest... A ja...
SLATKA MALA: Ti ima trideset.
MU: I jo malo vie... neemo o tome.
SLATKA MALA: I on je imao ve trideset dve
kada sam ga upoznala.
MU: Kada je to bilo?
SLATKA MALA: Ne seam se... Hej, ti, mora da
je neto bilo u vinu.
MU: Zato?
SLATKA MALA: Sasvim... zna... sve mi se vrti.
MU: Onda se nasloni na mene. Ovako...
(Privue je k sebi, postaje sve neniji i neniji; ona
se jedva brani.) Rei u ti neto, zlato moje, sada
bismo zaista mogli negde da odemo.
SLATKA MALA: Da... Kui.
MU: Ne ba kui...
SLATKA MALA: Gde onda?... A, ne, ne... neu
nigde da idem; ta ti pada na pamet?
MU: Dobro, onda me sluaj, dete moje. Kada se
sretnemo sledei put, dogovoriemo se da... (On je
pao na pod, njegova glava se nala u njenom
krilu.) Kako je ovo lepo, oh, kako je lepo.
SLATKA MALA: ta to radi? (Ona mu ljubi
kosu.) Mora da je u vinu bilo neto neto
uspavljujue... ti... ta e biti ako vie ne budem
mogla da ustanem? Ali, ali, Karl... ta ako neko
ue... molim te... konobar...
MU: Nikakav konobar nee ui ovde... nikada...
.
(Slatka mala naslonjena u uglu divana, oi su joj
zatvorene. Mu eta po sobi. Duga tiina.)
MU (dugo je gleda): Ko zna kakvo je zapravo
ovo stvorenje... Do avola, do avola, tako brzo...
Zato nisam bio oprezniji... Hm...
SLATKA MALA (ne otvara oi): Mora da je u
vinu bilo neega.
MU: Zato to misli?
SLATKA MALA: Inae...
MU: Zato za sve okrivljuje vino?
SLATKA MALA: Gde si? Zato si tako daleko?
Doi. (On ode do nje i sedne.) Da li ti je stalo do
mene? Ali stvarno?
MU: Pa, to zna... (Brzo prekine.) Naravno da
mi je stalo.
SLATKA MALA: Zna... to je samo... Hajde,
reci mi istinu. ta je bilo u vinu?
MU: Ti misli da sam ja... da sam ja trova?
SLATKA MALA: Zna ta, ne razumem. Ja
nisam takva. Mi jedva da se i poznajemo... Ja
zaista nisam takva... kunem se da nisam. Ako to
misli o meni...
MU: Ma, nemoj da brine. Uopte ne mislim
loe o tebi. Jedino mislim da me voli.
SLATKA MALA: Da...
MU: Najzad, ako se dvoje mladih ljudi nau
sami u sobi, i ako jedu, i piju vino... nema potrebe
da neto bude u vinu.
SLATKA MALA: Ja sam to samo onako rekla.
MU: Zato?
SLATKA MALA (drsko): Bilo me stid, to je sve.
MU: Smeno. Nema razloga za to. Pogotovo to
te ja podseam na tvog prvog ljubavnika.
SLATKA MALA: Da.
MU: Prvoga.
SLATKA MALA: Pa...
MU: Sada bi me zanimalo ko su bili ostali.
SLATKA MALA: Nije bilo ostalih.
MU: To nije istina. To ne moe biti istina.
SLATKA MALA: Prestani, molim te, nemoj da
me sekira.
MU: Hoe cigaretu?
SLATKA MALA: Ne, hvala.
MU: Zna li koliko je sati?
SLATKA MALA: Pa?
MU: Pola dvanaest.
SLATKA MALA: Oh.
MU: Pa... tvoja majka? Navikla je, zar ne?
SLATKA MALA: Hoe da me poalje kui?
MU: Ali sama si...
SLATKA MALA: Oh, kako si se promenio. ta
sam to uinila?
MU: ta je, dete? ta ti pada na pamet?
SLATKA MALA: To je bilo samo zato to si me
onako gledao, zaista, inae bi trebalo mnogo vie
vremena da... mnogi mukarci su me molili da
poem sa njima u privatne sobe.
MU: Pa, da li bi elela da... ponovo doe sa
mnom ovde... ili moda na neko drugo mesto?
SLATKA MALA: Ne znam.
MU: Kako to, ne zna?
SLATKA MALA: Pa, ako me bude prvo pitao...
MU: Dobro, kada? Samo, trebalo bi da zna da
ja ne ivim u Beu. Samo ponekad dolazim ovde
na nekoliko dana.
SLATKA MALA: Slobodno reci da nisi iz Bea.
MU: Ma, iz Bea sam. Ali ivim izvan...
SLATKA MALA: Gde?
MU: Oh, boe, zato je to vano?
SLATKA MALA: Ne plai se. Neu ii tamo.
MU: Zaboga, ako eli, moe da ode tamo.
ivim u Gracu.
SLATKA MALA: Ozbiljno?
MU: Da, to te udi?
SLATKA MALA: Oenjen si, zar ne?
MU (zapanjen): Zbog ega to misli?
SLATKA MALA: Tako izgleda.
MU: Da li bi te to brinulo?
SLATKA MALA: Pa, vie bih volela da si sam...
Ali sigurna sam da si oenjen.
MU: Zbog ega to misli?
SLATKA MALA: Ako neko kae da ne ivi u
Beu i da nema uvek vremena...
MU: To nije toliko neverovatno.
SLATKA MALA: Ja to ne verujem.
MU: Moda ima griu savesti jer si zavela
oenjenog mukarca i napravila ga nevernim.
SLATKA MALA: Pa ta? Kladim se da je tvoja
ena ista kao i ti.
MU (veoma ljut): Sluaj, neu takve primedbe...
SLATKA MALA: Mislila sam da nema enu.
MU: Imao ili ne, ne bi trebalo tako da govori.
SLATKA MALA: Karl, oh, Karl, ta ti je? Ti si
ljut. Sluaj, zaista nisam znala da si oenjen. Samo
onako sam rekla. Hajde, doi da se pomirimo.
(Posle nekoliko trenutaka on se nagne nad nju.)
MU: Vi ste zaista udna stvorenja, vi... ene.
(Pored nje, ponovo pone da je miluje.)
SLATKA MALA: Ne... nemoj... tako je kasno...
MU: Dobro, sluaj me. Hajde da budemo za
trenutak ozbiljni. eleo bih da te ponovo vidim, i
to ne jednom.
SLATKA MALA: Zaista?
MU: Ali, ako hoe da se viamo, osnovno je...
moram ti verovati. Ne mogu da se brinem o tebi.
SLATKA MALA: Mogu se brinuti sama o sebi.
MU: Ti si... zna, ovek ne moe ba rei
neiskusna ali ti si mlada... A... mukarci su
nesavesna stvorenja.
SLATKA MALA: O, sigurno.
MU: Nisam mislio samo u moralnom smislu...
Siguran sam da me razume.
SLATKA MALA: ta u stvari misli da sam ja?
MU: Pa ako hoe da me voli... i to samo
mene... moemo ponekad da se naemo... ak i
ako ivim u Gracu. Ovo nije pravo mesto. Neko
moe u svakom trenutku da ue. (Ona mu se
umiljava.) Sledei put... biemo na nekom drugom
mestu, zar ne?
SLATKA MALA: Da.
MU: Gde emo biti potpuno sami, a?
SLATKA MALA: Da.
MU (strasno je zagrli): Dogovoriemo se o
detaljima na putu ka kui. (Ustane, otvori vrata.)
Konobar... raun!
07 SLATKA MALA I PESNIK
(Mala soba, udobno i ukusno nametena. aloni
koji do pola zamrauju sobu. Crvene zavese.
Veliki pisai sto prekriven papirima i knjigama.
Pijanino pored zida. Slatka mala i Pesnik ulaze
zajedno. Pesnik zakljua vrata.)
PESNIK: Tako, zlato moje. (Ljubi je.)
SLATKA MALA (sa eirom i ogrtaem): Ah,
ovde je tako lepo! Samo se nita ne vidi.
PESNIK: Moraju oi da ti se naviknu slatke oi.
SLATKA MALA: Ali te slatke oi nee za to
imati vremena.
PESNIK: A zato?
SLATKA MALA: Zato, jer ostajem samo minut.
PESNIK: Zar nee da skine eir?
SLATKA MALA: Za taj jedan minut?
PESNIK (izvadi iglu eira i skine ga): I ogrta...
SLATKA MALA: ta hoe?... Moram da idem.
PESNIK: Ali prvo mora malo da se odmori!
Peaili smo tri sata...
SLATKA MALA: Vozili smo se.
PESNIK: Da, u povratku... ali lutali smo onim
poljima dobra tri sata, i zato, hajde, sedi, dete
moje... gde god hoe ovde, za sto; ne, tu nije
udobno, sedi na divan... Eto. (Spusti je na divan.)
Ako si umorna, moe i da legne. Tako. (Poloi
je na divan.) Evo, tvoju slatku glavicu na jastuk.
SLATKA MALA (smejui se): Ali nisam ni
najmanje umorna!
PESNIK: To ti se samo ini... Ali, ako ti se spava,
moe i da spava. Biu veoma tih. Ili, mogu da ti
odsviram jednu pesmu... moju. (Odlazi klaviru.)
SLATKA MALA: Tvoju?
PESNIK: Da.
SLATKA MALA: Mislila sam da si doktor.
PESNIK: Kako? Rekao sam ti da sam pisac.
SLATKA MALA: Pa, svi pisci su doktori.
PESNIK: Ne svi. Ja ne. Kako si dola do toga?
SLATKA MALA: Pa, zato jer si rekao da je
pesma koju si hteo da mi odsvira jedna od tvojih.
PESNIK: Zna... moda i nije moja. To je sasvim
svejedno. Svejedno je ko je neto stvorio... sve
dok je to lepo... Zar nije tako?
SLATKA MALA: Da, naravno... mora biti lepo...
to je najvanije!
PESNIK: Shvata li ta sam time hteo da kaem?
SLATKA MALA: ta to?
PESNIK: Ovo to sam upravo rekao?
SLATKA MALA (pospano): Da, naravno.
PESNIK (ustane, ode do nje, gladi je po kosi):
Nisi razumela ni re.
SLATKA MALA: Zna ta... ja nisam tako glupa.
PESNIK: Naravno da si glupa. Ali zbog toga te i
volim. O, tako je divno kada je ena glupa...
Mislim, na nain kao ti.
SLATKA MALA: Nemoj da mi se ruga.
PESNIK: Ti, mali anele. Lepo je leati na
mekom persijskom tepihu, zar ne?
SLATKA MALA: Da, lepo. Odsviraj mi neto.
PESNIK: Ne, vie volim da budem uz tebe.
SLATKA MALA: Zar ne bi radije upalio svetlo?
PESNIK: O, ne... ovaj sumrak odgovara. itav
dan su nas kupali sunevi zraci. A sada smo izali
iz kupatila i ogrnuli... tamu kao ogrtae. (Smeje
se.) Ne... to bi trebalo drugaije rei... slae se?
SLATKA MALA: Ne znam.
PESNIK (odmakne se): Boanstveno! Kakva
glupost! (Uzme belenicu i zapie nekoliko rei.)
SLATKA MALA: ta radi? (Okrene se njemu.)
ta to zapisuje?
PESNIK (mrmlja): Sunce, tama, ogrta... tako...
(Skloni belenicu. Glasno.) Nita. Reci mi, zlato
moje, da li bi neto da pojede ili popije?
SLATKA MALA: U stvari, nisam edna. Ali bih
mogla neto da pojedem.
PESNIK: Hm... vie bih voleo da si edna. Imam
konjak, ali morau da odem napolje i donesem
neto za jelo.
SLATKA MALA: Zar nema nita u kui?
PESNIK: To je malo tee, moja sluavka nije
sada tu ne, ekaj, otii u... ta bi elela?
SLATKA MALA: Nema potrebe. Moram kui.
PESNIK: Dete, o tome nema ni govora. Ali, zna
ta? Moemo negde na veeru.
SLATKA MALA: Oh, ne. Nema vremena. I gde
bismo ili? Mogao bi nas videti neki poznanik.
PESNIK: Zar ima toliko poznanika?
SLATKA MALA: Dovoljno je da nas vidi samo
jedan, i bie nevolja.
PESNIK: Kakvih nevolja?
SLATKA MALA: Pa, recimo da moja majka
neto uje...
PESNIK: Mogli bi da odemo negde gde nas niko
nee videti. Gostionice sa privatnim sobama.
SLATKA MALA: "Veera u chambre separee."
PESNIK: Jesi li ikada bila u chambre separee?
SLATKA MALA: Pa, da budem potena jesam.
PESNIK: Ko je bio taj srenik?
SLATKA MALA: Oh, nije bilo to to ti misli...
Bila sam sa jednom prijateljicom i njenim
verenikom. Poveli su me sa sobom.
PESNIK: Aha. I ja to treba da verujem?
SLATKA MALA: Ne mora da mi veruje!
PESNIK (pribliijoj se): Zacrvenela si se? Ne vidi
se nita. Vie ti ne raspoznajem crte lica. (Dodirne
joj obraze.) Ali mogu da te prepoznam, ovako.
SLATKA MALA: Pa, samo pazi da me ne
pomea sa nekom drugom.
PESNIK: udno, ne mogu se setiti kako izgleda.
SLATKA MALA: Ba ti hvala!
PESNIK (ozbiljno): Zna, to je gotovo neugodno
da ne mogu da te zamislim jer sam te u nekom
smislu gotovo i zaboravio. Kada ne bih mogao da
se setim zvuka tvoga glasa... ta bi ti onda zapravo
bila? Tako blizu a ipak u istom trenutku tako
daleko... Neugodno!
SLATKA MALA: ta to pria?
PESNIK: Nita, anele, nita. Gde su tvoje
usne...? (Ljubi je.)
SLATKA MALA: Zar ne bi bio bolje da upali
svetlo?
PESNIK: Ne... (Neno.) Voli li me?
SLATKA MALA: Mnogo, veoma mnogo.
PESNIK: Jesi li ikada volela nekoga kao mene?
SLATKA MALA: Rekla sam ti da nisam.
PESNIK: Ali... (On uzdahne.)
SLATKA MALA: On je bio moj verenik.
PESNIK: Voleo bih da sada ne misli o njemu.
SLATKA MALA: Hej... ta to radi?... Sluaj...
PESNIK: Zamislimo da smo u dvorcu u Indiji.
SLATKA MALA: Kladim se da tamo nisu tako
nevaljali kao ti.
PESNIK: Kako glupavo! Boanstveno... O, kada
bi samo znala koliko mi znai.
SLATKA MALA: Da. Reci mi.
PESNIK: Zato me stalno gura od sebe?
SLATKA MALA: Mider me stee.
PESNIK (jednostavno): Pa skini ga.
SLATKA MALA: Dobro. Ali ne budi nestaan.
PESNIK: Neu. (Ustala je i skida u mraku mider.
Pesnik u meuvremenu sedi na divanu.) Reci mi,
zar te uopte ne zanima kako se prezivam?
SLATKA MALA: Da, kako se preziva?
PESNIK: Ne, neu ti rei kako se prezivam, nego
kako se nazivam.
SLATKA MALA: Kakva je razlika?
PESNIK: Mislim, kako se nazivam kao pisac.
SLATKA MALA: Znai, ti ne pie pod pravim
imenom. (Pesnik se primakne.) Oh... ne... nemoj!
PESNIK: Mirie. Kako slatka... (Ljubi joj grudi.)
SLATKA MALA: Pocepae mi bluzu.
PESNIK: Skini je... baci je... ne treba ti...
SLATKA MALA: Ali, Roberte!
PESNIK: Hajdemo sada u na indijski dvorac.
SLATKA MALA: Prvo mi reci da li me voli.
PESNIK: O, oboavam te... (Strasno je ljubi.) ...
oboavam te, moje zlato, moje prolee... moje...
SLATKA MALA: Roberte... Roberte...!
.
PESNIK: Bilo je... blaenstvo... Ja se nazivam...
SLATKA MALA: Roberte, oh, moj Roberte!
PESNIK: Nazivam se Bibic.
SLATKA MALA: Zato se naziva Bibic?
PESNIK: Ja nisam Bibic samo se tako nazivam.
Pa, zna li to ime?
SLATKA MALA: Ne.
PESNIK: Nisi ula za Bibica? Boanstveno!
Zaista? Upravo si rekla da nisi ula to ime, zar ne?
SLATKA MALA: Due mi, nikada nisam ula.
PESNIK: Zar ne ide nikada u pozorite?
SLATKA MALA: O, idem... Ila sam ba
nedavno sa jednim... zna, sa stricem prijateljice i
prijateljicom. Bili smo u operi i gledali Kavaleriju.
PESNIK: Znai, nikada ne ide u Burg teatar?
SLATKA MALA: Niko mi nije dao ulaznicu za
to pozorite.
PESNIK: Ja u ti poslati ulaznicu.
SLATKA MALA: Oh, da! Nemoj da zaboravi.
Za neto veselo, naravno.
PESNIK: Dobro... veselo... Ne voli da gleda
neto tuno?
SLATKA MALA: Ne ba.
PESNIK: ak i ako se daje moj komad?
SLATKA MALA: ta... tvoj komad? Ti pie za
pozorite?
PESNIK: Ako nema nita protiv, upaliu svetlo.
Nisam te jo video otkako si postala moja
ljubavnica... Anele moj. (Upali sveu.)
SLATKA MALA: Oh, sramota me je. Bar me
pokri neim.
PESNIK: Kasnije. (Primakne joj se sa sveom i
dugo je promatra.)
SLATKA MALA (prekriva lice rukama): Molim
te, nemoj, Roberte.
PESNIK: Ti si lepa, ti si divna, ti si moda ak
sama Priroda. Ti si sveta nevinost.
SLATKA MALA: Jao! Kanuo si vosak na mene.
Zato ne pazi?
PESNIK (spusti sveu): Ti si upravo ono to sam
traio. Ti me voli zbog mene samoga. Volela bi
me ak i kada bih radio u prodavnici. To mi prija.
Moram da priznam da sve do ovog trenutka nisam
mogao da se oslobodim sumnje. Reci mi iskreno,
zar zaista nisi ni slutila da sam ja Bibic?
SLATKA MALA: Sluaj, nemam pojma ta
hoe od mene. Ne znam nikakvog Bibica.
PESNIK: Fantastino! Ne, zaboravi ta sam
rekao, zaboravi ime koje sam ti rekao. Ja sam
Robert i za tebe u uvek biti Robert. Samo sam se
alio. (Tiho.) Nisam pisac. Radim u prodavnici, a
uvee sviram klavir sa folk-pevaima.
SLATKA MALA: Uopte vie nita ne razumem.
A pored toga... nain na koji me gleda... ta ti je?
O emu se radi?
PESNIK: To je zaista neverovatno neto to mi
se nikada ranije nije dogodilo, zlato moje. Gotovo
da sam zaplakao. Duboko si me ganula. Ostaemo
zajedno, a? Voleemo se mnogo.
SLATKA MALA: Je li istina to o folk-pevaima?
PESNIK: Jeste. Ali ne pitaj me vie. Ako me
voli, nemoj me pitati nita. Moe li da bude
potpuno slobodna nekoliko nedelja?
SLATKA MALA: Kako potpuno slobodna?
PESNIK: Mislim van kue.
SLATKA MALA: Oh, ne, kako? ta bi mi majka
rekla? Bez mene bi u kui sve krenulo nizbrdo.
PESNIK: Pomislio sam kako bi bilo divno da
provedemo nekoliko nedelja zajedno, potpuno
sami, negde u apsolutnoj samoi, u umi, ili negde
na selu, u prirodi. Priroda... u prirodi. A onda,
jednog dana, zbogom odlazimo jedno od drugog
a da i ne znamo gde je ko otiao.
SLATKA MALA: Ti sada govori o rastanku. A
ja sam mislila da me voli... mnogo.
PESNIK: Pa ba zato... (Sagne se k njoj, poljubi
je u elo.) Ti, slatko stvorenje.
SLATKA MALA: Dri me vrsto... Hladno je.
PESNIK: Vreme je da se obue.
SLATKA MALA (ustane): Nemoj da me gleda.
PESNIK: Neu. (Prie prozoru.) Reci mi, dete,
jesi li srena?
SLATKA MALA: Kako to misli?
PESNIK: Mislim uopte, jesi li srena?
SLATKA MALA: Moglo bi biti bolje.
PESNIK: Pogreno si razumela. Ve si mi dosta
priala o prilikama u tvojoj kui. Znam da nisi
princeza. Mislim, ako ne uzme sve to u obzir, ako
jednostavno osea da ivi. Da li ti uopte osea
da ivi?
SLATKA MALA: Ma ajde. Ima ealj? (Pesnik
ode do stoia, donese joj ealj i gleda u nju.)
PESNIK: Gospode Boe, izgleda izvanredno.
SLATKA MALA: Ne... nemoj! Molim te.
PESNIK: Ostani ovde, ostani sa mnom. Spremiu
ti neto za veeru i...
SLATKA MALA: Ali ve je mnogo kasno.
PESNIK: Nema jo ni devet.
SLATKA MALA: Zna, moram da pourim.
PESNIK: Kada emo se ponovo videti?
SLATKA MALA: Kada bi eleo da me vidi?
PESNIK: Sutra.
SLATKA MALA: Koji je sutra dan?
PESNIK: Subota.
SLATKA MALA: Oh, onda ne mogu. Moram da
odvedem malu sestru kod tutora.
PESNIK: Onda u nedelju... hm... nedelja... ne
nedelja... moram ti sada neto objasniti... Ja nisam
Bibic, ali Bibic je moj prijatelj. Upoznau te
jednom sa njim. Ali, u nedelju se daje jedan
Bibicov komad. Poslau ti ulaznicu i saekau te
posle predstave. Onda mi mora rei kako ti se
dopao komad. Vai?
SLATKA MALA: Bibic, opet Bibic... sada zaista
vie nita ne razumem...
PESNIK: Stvarno u te upoznati tek kada budem
saznao kako ti se dopao taj komad.
SLATKA MALA: Dobro... Spremila sam se.
PESNIK: Hajde, zlato moje! (Izlaze.)
08 PESNIK I GLUMICA
(Soba u seoskoj gostionici. Prolee; iznad polja i
breuljaka mesec; prozori otvoreni. Tiina. Ulaze
Pesnik i Glumica. U tom trenutku, lampa koju
Pesnik nosi ugasi se.)
PESNIK: Oh...
GLUMICA: ta je sad?
PESNIK: Lampa... ali nije nam ni potrebna. Gle,
kako se vldi. Divota! (Glumica klekne pored
prozora i sklopi ruke.) ta ti je? (Glumica uti.
Pesnik ode do nje.) ta to radi?
GLUMICA (ljutito): Zar ne vidi da se molim?
PESNIK: Veruje u Boga?
GLUMICA: Naravno da verujem. Ja nisam lupe.
PESNIK: Tako!
GLUMICA: Doi i klekni pored mene. Mogao bi
i ti da se pomoli. Nee ti pasti kruna s glave.
(Pesnik klekne pored nje i zagrli je.) Razvratnie!
(Ona ustane.) A zna li kome sam se molila?
PESNIK: Verovatno Bogu.
GLUMICA: O, da! Tebi sam se molila.
PESNIK: Zato si onda gledala kroz prozor?
GLUMICA: Bolje mi reci gde si me to dovukao!
PESNIK: Ali, dete, to je bila tvoja ideja. elela si
da odemo van grada... da doemo ovde.
GLUMICA: Pa, zar nisam bila u pravu?
PESNIK: Jesi; ovde je arobno. Kada pomislim
da smo samo dva sata od Bea. A potpuna
samoa. I kakvo divno mesto!
GLUMICA: Pa! Mogao bi ovde neto da ispeva,
kada bi imao talenta.
PESNIK: Jesi li ve bila ovde?
GLUMICA: Jesam bila? Ha! Ovde sam proivela
godine!
PESNIK: S kim?
GLUMICA: Sa Fricom, naravno.
PESNIK: A, tako!
GLUMICA: Kako sam oboavala toga oveka!
PESNIK: To si mi ve priala.
GLUMICA: Molim da odem ako dosaujem.
PESNIK: Dosauje? Ni ne sluti ta mi znai...
Ti si za mene itav svet... Ti si boanstvo, ti si
genije, ti si... Ti si zapravo sveta nevinost... Da,
ti... Ali ne bi trebalo da sada pria o Fricu.
GLUMICA: Dobro, Fric je bio greka.
PESNIK: Dobro je da to uvia.
GLUMICA: Doi, poljubi me. (On je poljubi.) A
sada, bolje da jedno drugom poelimo laku no!
Zbogom, zlato moje!
PESNIK: Kako to misli?
GLUMICA: Hou da legnem i da spavam!
PESNIK: Da, lepo. Ali ako kae "laku no"...
Gde u ja provesti no?
GLUMICA: U gostionici ima i drugih soba.
PESNIK: Ali druge sobe nemaju ari za mene. Da
upalim lampu?
GLUMICA: Da.
PESNIK (upali lampu koja je na nonom
stoiu): Lepe li sobe... a ljudi su ovde poboni.
Sve same slike sa svecima... Bilo bi zanimljivo
provesti neko vreme meu ovim ljudima... to je
drugaiji svet. Zaista malo znamo o drugaijim
ljudima.
GLUMICA: Ne govori gluposti, bolje mi dodaj tu
torbu sa stola.
PESNIK: Evo, jedina moja! (Glumica izvadi iz
torbe uramljenu sliicu na stoi.) ta je to?
GLUMICA: Bogorodica.
PESNIK: Uvek je nosi sa sobom?
GLUMICA: To je moja amajlija. A sada izai!
PESNIK: Ali, kakve su to ale? Zar nee da ti
pomognem?
GLUMICA: Ne, idi sada.
PESNIK: A kada da se vratim?
GLUMICA: Za deset minuta.
PESNIK (poljubi je): Dovienja!
GLUMICA: Gde e biti?
PESNIK: etau ispod prozora. Volim da etam
nou. Tako mi dolaze najbolje misli. Naroito
kada si ti u blizini, obavijen... takorei, dahom
tvoje slatke enje... lebdei u tvojoj umetnosti.
GLUMICA: Govori kao idiot.
PESNIK (bolno): ene bi rekle... kao pesnik.
GLUMICA: Hajde, idi. Ali nemoj da pone da
se udvara kelnerici. (Pesnik izlazi. Glumica se
skida. Slua i uje njegove korake pod prozorom.
im se skinula, odlazi do prozora i gleda dole. On
stoji dole, ona mu apne.) Doi! (On dotri uz
stepenice i poleti k njoj; ona je legla u krevet i
ugasila lampu. On zakljua vrata.) Tako, sada
moe da sedne pored mene i da mi neto pria.
PESNIK (sedne pored nje na krevet): Da
zatvorim prozor? Nije ti hladno?
GLUMICA: O, nije.
PESNIK: O emu da priam?
GLUMICA: Reci mi kome si sada neveran?
PESNIK: Na alost, nikome.
GLUMICA: Ne brini, ja sam takoe neverna.
PESNIK: To verujem.
GLUMICA: A zna li kome?
PESNIK: Nemam pojma, dete moje.
GLUMICA: Onda pogaaj.
PESNIK: ekaj malo... tvom reiseru.
GLUMICA: Dragi moj, nisam ja devojka iz hora.
PESNIK: Samo sam mislio...
GLUMICA: Misli jo malo.
PESNIK: Oh, vara tvog partnera... Bena.
GLUMICA: Ha! Zar nisi znao? On ne voli ene.
Vodi ljubav sa svojim potarom.
PESNIK: Je li mogue?!
GLUMICA: Bolje me poljubi. (On je zagrli.) Ali,
ta to radi?
PESNIK: Prestani ve jednom da me mui.
GLUMICA: Sluaj, Roberte, imam jedan
predlog. Lezi pored mene u krevet.
PESNIK: Dobra ideja!
GLUMICA: Doi, brzo, brzo!
PESNIK: Dobro... da je do mene... ja bih ve
odavno... uje li?
GLUMICA: ta?
PESNIK: Zrikavci zriu napolju.
GLUMICA: Ti si lud, dete moje, ovde nema
nikakvih zrikavaca.
PESNIK: Pa uje ih valjda.
GLUMICA: Oh, doi ve jednom!
PESNIK: Tu sam. (Prie joj.)
GLUMICA: Tako. Sada lepo lezi i miruj... Pst
PESNIK: ta ti je?
GLUMICA: Da li bi vodio ljubav sa mnom?
PESNIK: Zar to nije jasno?
GLUMICA: Da, mnogi mukarci bi to eleli...
PESNIK: Pa, ja sada imam najvie izgleda.
GLUMICA: Dobro, doi, moj zrikavei od sada
u te zvati moj zrikave.
PESNIK: Lepo...
GLUMICA: Dakle, koga varam?
PESNIK: Koga?... Moda mene?
GLUMICA: Dete moje, mozak ti je teko oboleo.
PESNIK: Ili nekoga... koga jo nisi ni srela...
nekoga koga ne zna, nekoga ko je predodreen
za tebe i koga nikada ne moe pronai.
GLUMICA: Molim te, ne priaj tako glupo.
PESNIK: Zar to nije neobino? ak i ti... a moralo
bi se ipak verovati... Ali ne, kada bi neko pokuao
da te promeni, oduzeo bi ti najbolje... Doi, doi...
.
GLUMICA: Ovo je mnogo lepe nego glumiti u
glupim komadima... ta ti misli?
PESNIK: Pa, igra i u dobrim komadima.
GLUMICA: Ti, uobraeno pseto, sigurno misli
na tvoj, zar ne?
PESNIK: Naravno.
GLUMICA (ozbiljno): To je zaista divan komad.
PESNIK: Najzad!
GLUMICA: Zaista, ti si veliki genije, Roberte.
PESNIK: Kad ve priamo o tome, mogla bi da
mi kae zato si preksino otkazala predstavu? Sa
tobom je sve bilo u najboljem redu.
GLUMICA: Htela sam da te naljutim.
PESNIK: Ali, zato? ta sam ti uinio?
GLUMICA: Bio si uobraen.
PESNIK: Kako to misli?
GLUMICA: To misle svi u pozoritu.
PESNIK: Tako.
GLUMICA: Ali, ja sam im rekla, taj ovek ima
pravo da bude uobraen.
PESNIK: A ta su oni rekli?
GLUMICA: ta bi mogli da mi kau? Ja ne
razgovaram ni sa kim.
PESNIK: A, tako.
GLUMICA: Svi bi oni najvie voleli da me
otruju. Ali nee im to uspeti.
PESNIK: Ne misli sada o drugim ljudima. Bolje
budi srena to smo ovde i reci mi da me voli.
GLUMICA: Zar ti treba jo neki dokaz?
PESNIK: Ne, to se nikada ne moe dokazati.
GLUMICA: To je divno! ta bi jo hteo?
PESNIK: Koliko esto si pokuala da to
dokae... ovako?... Jesi li ih sve volela?
GLUMICA: O, ne. Volela sam samo jednog.
PESNIK (zagrli je): Moja...
GLUMICA: Frica.
PESNIK: Ja se zovem Robert. ta ti onda ja
znaim, ako sada misli na Frica?
GLUMICA: Ti si jedan hir.
PESNIK: Drago mi je da to ujem.
GLUMICA: Pa, zar nisi ponosan?
PESNIK: Zato bih bio ponosan?
GLUMICA: Mislim da bi trebalo.
PESNIK: Oh, zbog ovoga.
GLUMICA: Da, moj bledi zrikave! Uzgred,
kako napreduje zrikanje? Zrie li jo uvek?
PESNIK: Bez prekida. Zar ne uje?
GLUMICA: Naravno da ujem, ali to su abe.
PESNIK: Grei: abe krekeu.
GLUMICA: Naravno da krekeu.
PESNIK: Ali ne ovde, dete. Ovde zriu.
GLUMICA: Ti si najtvrdoglaviji stvor koga sam
ikada srela. Poljubi me, abo!
PESNIK: Molim te, nemoj da me tako zove. Ide
mi na nerve.
GLUMICA: Kako da te onda zovem?
PESNIK: Ve imam ime: Robert.
GLUMICA: Ne, to je suvie glupo.
PESNIK : Neka je. Molim te, zovi me imenom.
GLUMICA: U redu, Roberte, poljubi me... Oh!
(Ona ga poljubi.) Jesi li sada zadovoljan, abo?
Ha, ha, ha!
PESNIK: Protivi li se da zapalim cigaretu?
GLUMICA: Daj i meni jednu. (On uzima kutiju
cigareta sa nonog stoia, izvadi dve, upali ih i
da joj jednu.) Uzgred, nita nisi rekao kako sam
jue glumila.
PESNIK: Gde?
GLUMICA: E, pa...
PESNIK: Oh, nisam bio u pozoritu.
GLUMICA: Mnogo voli te tvoje ale.
PESNIK: Poto si prekjue otkazala predstavu,
pretpostavio sam da jue nee biti u formi pa
nisam doao.
GLUMICA: Mnogo si propustio.
PESNIK: Hm...
GLUMICA: Bilo je senzacionalno.
PESNIK: Kako si mogla to da vidi?
GLUMICA: Beno mi je rekao: Dete, glumila si
kao boginja.
PESNIK: Hm!... A tako bolesna dan ranije.
GLUMICA: Da, bila sam. A zna li zato? Jer
sam udela za tobom.
PESNIK: Rekla si da si otkazala predstavu jer si
htela da me naljuti.
GLUMICA: ta ti zna o mojoj ljubavi prema
tebi! Nije te ni briga. A ja sam imala groznicu
itavu no: etrdeset stepeni!
PESNIK: To je previsoko za jedan hir.
GLUMICA: To zove hirom? Umirem od ljubavi
za tobom, a ti kae hir!?
PESNIK: A Fric?
GLUMICA: Fric? Ne pominji mi tog roba!
09 GLUMICA I GROF
(Spavaa soba. Vrio raskono nametena. Podne
je. Roletne su sputene, na nonom stoiu gori
svea. Glumica lei u krevetu sa baldahinom.
Svuda po krevetu novine. Ulazi Grof u uniformi
konjikog kapetana, zaustavi se na vratima...)
GLUMICA: Ah, gospodine grofe.
GROF: Vaa gospoa mama mi je dopustila da
uem, inae nikada ne bih...
GLUMICA: Molim, izvolite, priite.
GROF: Klanjam se. Pardon ovako ui sa ulice...
Ne vidim nita... Tu smo dakle... (Pored kreveta.)
Klanjam se.
GLUMICA: Izvolite sesti, gospodine grofe.
GROF: Vaa gospoa mama mi je rekla da se
gospoica ne osea najbolje... Nadam se da nije
nita ozbiljno.
GLUMICA: Nita ozbiljno? Zamalo da umrem!
GROF: Za ime Boga, je li to mogue?
GLUMICA: Ljubazno od vas to ste doli.
GROF: Umrete! A jue ste glumili kao boginja.
GLUMICA: Bio je to zaista veliki trijumf.
GROF: Kolosalno!... Ljudi su bili zaneseni. A o
sebi neu ni da govorim.
GLUMICA: Hvala za vae predivno cvee.
GROF: Ali, molim vas, gospoice.
GLUMICA (pokazujui oima na korpu cvea
koja stoji na stolu pored prozora): Eno ga.
GROF: Prethodne veeri bili ste bukvalno
zatrpani cveem i buketima.
GLUMICA: Sve sam to ostavila u garderobi.
Samo sam vau korpu ponela kui.
GROF (ljubi joj ruku): Vrlo ljubazno... (Glumica
uhvati njegovu ruku i poljubi je.) Ali, gospoice...
GLUMICA: Ne plaite se, gospodine grofe. Ovde
vas nita ne obavezuje.
GROF: Vi ste udesno bie... ovek bi gotovo
mogao rei jedna enigma... (Pauza.)
GLUMICA: Lake je odgonetnuti Birkenovu.
GROF: Da, Birkenova nije problem... Naravno,
poznajem je samo povrno.
GLUMICA: Ha!
GROF: Verujte mi. Ali vi ste problem. Uvek sam
eznuo za tako neim. U stvari, tek sino sam
shvatio koliko zadovoljstva sam propustio... jer
sam prvi put video kako glumite.
GLUMICA: Da li je mogue?
GROF: Da. Vidite, gospoice, veoma mi je teko
da stignem u pozorite na vreme. Ja sam navikao
da veeravam kasno... pa kad stignem ve je
gotovo kraj. Zar ne?
GLUMICA: Moraete da veeravate ranije.
GROF: Da, ve sam pomiljao na to. Ili da ne
veeravam, ta veera nije nikakvo uivanje.
GLUMICA: ta zna mladi starac o uivanju?
GROF: Ponekad se i ja to pitam! Ali starac nisam.
Mora da postoji neki drugi razlog zbog koga
ovek gubi smisao za uivanje.
GLUMICA: Da?
GROF: Moj prijatelj Lulu kae da sam filozof.
Znate, gospoice, misli da ja previe razmiljam.
GLUMICA: Da... misliti, to je nesrea.
GROF: Imam previe vremena, zato razmiljam.
Vidite, gospoice, mislio sam da e biti bolje kada
budem premeten u Be. Ovde ima vie uzbuenja
i razonode. Ali u sutini nije bolje nego tamo gore.
GLUMICA: Gde je to "tamo gore"?
GROF: Mislim, dole, gospoice, u Maarskoj, u
onoj selendri gde sam bio u garnizonu.
GLUMICA: Zaboga, ta ste radili u Maarskoj?
GROF: Kao to sam ve rekao sluba.
GLUMICA: Zbog ega ste tako dugo ostali?
GROF: Tako je to.
GLUMICA: Mora da ovek tamo poludi.
GROF: Zato? Tamo ima vie posla nego ovde.
Znate, gospoice, vebanje regruta, jahanje... taj
kraj nije tako lo kao to ljudi misle. Zaista je
divno to prostranstvo... i udesan zalazak sunca.
teta to nisam slikar. esto sam mislio, da sam
slikar to bih slikao. Imali smo jednoga u puku
nekog mladog Splanija, koji je to umeo... Ali
zato vam dosaujem svim tim priama?
GLUMICA: Molim, ja se kraljevski zabavljam.
GROF: Tako je lako razgovarati sa vama. Lulu je
i rekao da e tako biti. To ovek ne sree esto.
GLUMICA: Svakako da ne, u Maarskoj.
GROF: Ali u Beu je isto! Ljudi su svuda isti.
Gde ih je vie, guva je vea, to je jedina razlika.
Recite mi, gospoice, da li vi volite ljude?
GLUMICA: Da li ih volim? Mrzim ih! Ne mogu
da ih podnesem! Nikada nikog ne viam. Uvek
sam sama. Niko ne dolazi u ovu kuu.
GROF: Vidite, kao to sam i mislio. Vi ste
mizantrop. To mora da se deava u umetnikim
krugovima. Kada je ovek u viim sferama... Pa,
vama je dobro, bar znate zato ivite!
GLUMICA: Nemam pojma zato ivim!
GROF: Molim vas, poznata slavljena...
GLUMICA: Mislite li da je to srea?
GROF: Srea? Ne, gospoice, srea ne postoji. U
stvari, ba one stvari o kojima ljudi najvie
priaju... njih nema. Ljubav. I to je neto takvo.
GLUMICA: U tome imate pravo.
GROF: Uivanje... omamljenost.. dobro, nemam
nita protiv toga... to je neto stalno. I ako se
prepustim uivanju... dobro, znam da uivam. Ili
ako sam opijen, lepo. To je takoe stalno. A kada
se to zavri, gotovo je, i to je to.
GLUMICA (uzdiui): Gotovo.
GROF: Ali im ovek prestane... kako da se
izrazim? im vie ne uiva u trenutku, nego pone
da misli na pre i posle... zbogom zadovoljstvo.
Prolost je tuna... budunost nesigurna... jednom
reju... ovek se zbuni. Zar nisam u pravu?
GLUMICA (klima glavom): Pogodili ste smisao.
GROF: I znate, gospoice, kad ovek to uvidi,
onda nije vano ivi li u Beu ili u prostranstvima
Maarske... ili u selu tajnmane. Vidite, na
primer... gde mogu da spustim kapu? Dobro, hvala
lepo... O emu smo ono priali?
GLUMICA: O selu tajnmane.
GROF: Tano. I, kao to rekoh, nema velike
razlike. Provodim li vee u kazinu ili u klubu,
potpuno je isto.
GLUMICA: A kako je to s ljubavlju?
GROF: Ako ovek u to veruje, uvek ima neko u
blizini ko ga voli.
GLUMICA: Gospoica Birken, na primer.
GROF: Zaista ne znam, gospoice, zato stalo
govorite o maloj Birkenovoj.
GLUMICA: Ona je vaa ljubavnica.
GROF: Ko to kae?
GLUMICA: Svi to znaju.
GROF: Svi osim mene. udno.
GLUMICA: Tukli ste se u dvoboju zbog nje!
GROF: Moda sam i ubijen a da nisam primetio.
GLUMICA: Znate, gospodine grofe, vi ste astan
ovek. Sedite malo blie.
GROF: Ako dozvolite.
GLUMICA: Ovde. (Privue ga sebi i provue mu
prste kroz kosu.) Znala sam da ete danas doi!
GROF: Kako to?
GLUMICA: Znala sam jo sino u pozoritu.
GROF: Zar ste me videli sa pozornice?
GLUMICA: Oh, vi mukarci! Zar niste primetili
da igram samo za vas?
GROF: Kako je to mogue?
GLUMICA: Prosto sam poletela kada sam vas
ugledala u prvom redu!
GROF: Poleteli? Zbog mene? Nisam imao ni
pojma da ste me primetili!
GLUMICA: Vi umete da zaludite oveka sa tom
vaom dostojanstvenou.
GROF: Znate, gospoice...
GLUMICA: ...Bar otpaite tu sablju!
GROF: Ako dozvolite. (Skine opasa.)
GLUMICA: I poljubi me. (On je poljubi, ona ga
ne puta.) Bilo bi bolje da te nikada nisam videla.
GROF: Ovako je ipak bolje.
GLUMICA: Gospodine grofe, vi ste jedan pozer!
GROF: Ja? Zato?
GLUMICA: Pomislite samo kako bi mnogi bili
sreni da su na vaem mestu!
GROF: Ja sam vrlo srean.
GLUMICA: O, mislila sam da srea ne postoji.
Zato me tako gleda? Mislim da me se bojite!
GROF: Ve sam vam rekao, vi ste jedan problem.
GLUMICA: Oh, potedi me filozofije... doi. A
sad me zamoli neto... moe imati sve to hoe.
Tako si lep.
GROF: Onda, molim doputenje, da se vratim
veeras.
GLUMICA: Veeras?... Pa, ja imam predstavu.
GROF: Onda posle predstave.
GLUMICA: I nita vie ne moli?
GROF: Posle predstave moliu mnoge stvari.
GLUMICA: Onda e dugo moliti, bedni pozeru.
GROF: Vidite, ili vidi, mi smo do sada bili tako
otvoreni... Uivau u svemu vie noas posle
pozorita... Bie prijatnije nego sada... stalno
imam oseaj da e se vrata svakoga asa otvoriti...
GLUMICA: Ne otvaraju se spolja.
GROF: Mislim da ne bi trebalo da pokvarimo
neto to bi nam moda moglo biti veoma lepo.
GLUMICA: Moda!
GROF: Da kaem iskreno, pomalo se grozim
ljubavi u jutarnjim asovim.
GLUMICA: Zna... ti si zaista najlui stvor koga
sam ikada videla!
GROF: Znate, ne govorim o enama uopte... u
stvari, na kraju nema razlike. Ali sa enom kao to
si ti... ne, moe me stotinu puta nazvati ludakom.
ena kao ti... ne uzima se pre veere. I zato...
vidi... zato...
GLUMICA: Boe, to si sladak!
GROF: Zar ne vidi da je ovo to sam rekao
tano? Ja to zamiljam...
GLUMICA: Pa, kako to zamilja?
GROF: Mislim... ekau te posle predstave u
kolima, a onda emo se negde odvesti na veeru.
GLUMICA: Ja nisam gospoica Birken.
GROF: Nisam to ni rekao. Ali pravo raspoloenje
je tako vano. Uvek se raspoloim tek kod veere.
Najlepe je kada se ovek posle veere odveze
kui, a onda...
GLUMICA: ta se onda deava?
GROF: Onda... zavisi kako se stvari razvijaju...
GLUMICA: Sedi blie. Blie!
GROF (seda na krevet): Moram da kaem,
parfem iz ovih jastuka... Minjonet, zar ne?
GLUMICA: Ovde je toplo, ne ini ti se? (Grof se
sagne i poljubi je u vrat.) O, gospodine grofe, to
nije u vaem programu.
GROF: Ko kae? Ja nemam nikakav program.
(Glumica ga privue.) Zaista je vrue.
GLUMICA: Misli? I tako je mrano... kao da je
vee... (Privue ga.) Vee je, no je... zatvori oi
ako ti je previe svetlo. Doi. Doi... doi... (Grof
se vie ne opire.)
.
GLUMICA: Pa, kako je raspoloenje, pozeru?
GROF: Ti si mali avo.
GLUMICA: Kakav je to izraz?
GROF: Pa, dobro, aneo.
GLUMICA: Trebalo je da bude glumac! Zaista!
Ti poznaje ene. A zna li ta u sada da uradim?
GROF: ta?
GLUMICA: Rei u ti da te nikada neu videti.
GROF: A zato?
GLUMICA: Ne, ne. Previe si opasan. Ti zaludi
enu, a onda se pravi da se nita nije dogodilo.
GROF: Ali...
GLUMICA: elela bih da podsetim, gospodine
grofe, da sam upravo postala vaa ljubavnica!
GROF: Nikada to neu zaboraviti.
GLUMICA: A ta je sa onim veeras?
GROF: Kako to misli?
GLUMICA: Hteo si me saekati posle predstave.
GROF: Da, dobro; na primer, prekosutra?
GLUMICA: Kako to misli, prekosutra? Bilo je
rei o veeras.
GROF: Ne bi imalo smisla.
GLUMICA: Stare!
GROF: Nisi me dobro razumela. Vie to kaem...
kako da se izrazim... to se tie due.
GLUMICA: ta me se tie tvoja dua?
GROF: Veruj mi, trebalo bi da te se tie. Greka
je misliti da su dua i telo razdvojeni.
GLUMICA: Potedi me filozofije. Ako mi to
ustreba, itau knjige.
GROF: ovek nita ne naui iz knjiga.
GLUMICA: Istina! I zato treba da me veeras
eka. A to se tie tvoje due, ti mali nevaljale,
o tome emo se ve sporazumeti!
GROF: Dobro. Onda, ako mi dozvoli, ekau te
u kolima.
GLUMICA: ekae me ovde, u mom stanu...
GROF:... Posle predstave.
GLUMICA: Da. (Grof pae sablju.) ta radi?
GROF: Mislim da je vreme da krenem. Za jednu
posetu iz pristojnosti ostao sam previe dugo.
GLUMICA: Pa, noas nee biti iz pristojnosti.
GROF: Misli?
GLUMICA: O tome u se ja pobrinuti. A sada,
poljubi me jo jednom, mali moj filozofe. Tako,
zavodnie... ti..: slatkiu... ti trgove dua, ti mali
tvore... ti... (Poto ga je estoko poljubila, ona ga
odgurne.) Gospodine grofe, bila mi je velika ast!
GROF: Klanjam se, gospoice! (U vratima.) Do
sledeeg susreta.
GLUMICA: Zbogom, tajnmane!
10 GROF I BLUDNICA
(Jutro, est sati. Bedna soba s prozorom. Prljavi
aloni sputeni. Otrcane zavese. Komoda, na njoj
nekoliko fotografija i jevtin enski eir. Iza
ogledala lepeze. Na stolu, koji je prekriven
crvenom zatitnom tkaninom, nalazi se petrolejska
lampa koja gori i zaudara; uti papirni abaur.
Pored lampe bokal sa malo piva i prazna aa. Na
podu pored kreveta gomila nabacane odee.
Bludnica lei u krevetu i spava. Na divanu,
obuen, lei Grof. Njegov eir je na podu).
GROF (mie se, protrlja oi, ustane, sedne i
gleda oko sebe): Gde sam? Ah, tako... doao sam
kod te ene... (Brzo ustane, ugleda u krevet.) Eno
je... ta se sve moe dogoditi oveku u mojim
godinama! Nemam pojma, jesu li me doneli? Ne...
video sam... ulazim u sobu... jo sam bio budan, ili
sam se probudio... ili... ili me to ova soba podsea
na neto?... Due mi, da... Video sam to prole
noi... (Pogleda na sat.) ta, prole noi, pre
nekoliko sati... A znao sam da e se neto
dogoditi... Osetio sam to jue, kada sam poeo da
pijem... a ta se u stvari dogodilo?... Nita... ili se
neto dogodilo?... Due mi, ovo mi se nije
dogodilo deset godina. Ne znam... Dakle, sve u
svemu, bio sam veoma pijan. Kada bih samo znao
od kada?... Doao sam u taj bordel sa Lulu i... ne,
ne... u stvari, otili smo od Zahera... i putem je sve
poelo... Da, tako je, vozio sam se u kolima sa
Luluom. Zato ovoliko razbijam glavu? Svejedno.
Bolje da gledam kako da se izvuem iz ovoga.
(Ustane.) Oh! (Gleda devojku koja spava.) Ta ima
zdrav san. Ne znam ta je bilo prole noi ali
ostaviu novac na stolu... i idem... (Stoji pored
kreveta i gleda.) Kad ovek ne bi znao ta je ona!
(I dalje gleda.) Znao sam mnoge koje nisu
izgledale edno dok spavaju, gotovo nevino. Due
mi... Dakle, Lulu bi opet rekao da filozofiram, ali
to je istina u snu svi izgledamo isto, ini mi se...
kao i u smrti. Hm, kad bih samo znao da li sam...
Ne, toga bih se setio... Ne, ne... pao sam odmah na
ovaj divan... i nita se nije dogodilo...
Neverovatno je kako ene lie... A sada, idem.
(Krenuo je.) Da. (Uzme novanik i sprema se da
izvadi novanicu.)
BLUDNICA (budi se): Oh... Ko je to tako rano?
(Prepozna ga.) Zdravo, Bubi!
GROF: Dobro jutro. Jesi li dobro spavala?
BLUDNICA (protee se): Oh, doi. Poljubi me.
GROF (sagne se, predomisli se): Krenuo sam.
BLUDNICA: Krenuo?
GROF: Krajnje je vreme.
BLUDNICA: Znai, eli da ide?
GROF (gotovo zbunjen): Pa...
BLUDNICA: Dobro, doi e opet.
GROF: Da. Zbogom. Daj mi ruicu. (Bludnica
izvue ruku ispod pokrivaa. Grof joj poljubi ruku
i nasmeje se.) Ba kao nekoj princezi. Uostalom,
kada bi ovek samo...
BLUDNICA: Zato me tako gleda?
GROF: Kada samo ovek vidi tu tvoju glavicu...
Svaka ena izgleda nevino kada se budi... Due
mi, ovek bi mogao da zamisli mnogo tota,
samo da se petrolej toliko ne osea...
BLUDNICA: Da, ta lampa uvek pravi probleme.
GROF: Koliko u stvari ima godina?
BLUDNICA: ta misli?
GROF: Dvadeset etiri.
BLUDNICA: Da, naravno!
GROF: Starija si?
BLUDNICA: Oko dvaes.
GROF: A koliko dugo se...
BLUDNICA: U poslu sam godinu dana.
GROF: Rano si poela.
BLUDNICA: Bolje prerano nego prekasno.
GROF (sedne): Reci mi, jesi li zapravo srena?
BLUDNICA: ta?
GROF: Mislim, idu li stvari dobro?
BLUDNICA: O, za mene stvari uvek idu dobro.
GROF: Tako... Reci mi, jesi li ikada pomislila da
bi mogla postati neto drugo?
BLUDNICA: A ta bih mogla postati?
GROF: Pa... Ti si vrlo lepa devojka. Mogla bi da
ima ljubavnika, na primer.
BLUDNICA: Misli da nemam?
GROF: Da, znam ali, mislim jednog, zna, koji
te izdrava, da ne mora da ide ba sa svakim.
BLUDNICA: Ne idem ba sa svakim. Hvala
Bogu da to ne moram. Mogu da biram. (Grof
gleda po sobi. Bludnica shvati njegov pogled.)
Sledeeg meseca selimo se u grad, u ulicu pigl.
GROF: Ko ste to vi?
BLUDNICA: Gospoa i devojke koje ovde ive.
GROF: Ovde ima i drugih?
BLUDNICA: Susedna vrata... zar ne uje? To je
Mili ona je takoe bila u kafeu.
GROF: Neko hre.
BLUDNICA: Mili. Ona hre po itav dan, do
deset uvee. Onda ustane i ide u kafe.
GROF: To je ipak uasan ivot.
BLUDNICA: Naravno. Pored toga, gospoa se
ljuti. Ja sam na ulici ve u podne.
GROF: Pa ta radi na ulici u podne?
BLUDNICA: ta bih radila? Lovim.
GROF: Ah, naravno... (Ustane, izvadi novanik,
stavi jednu novanicu na sto.) Zbogom!
BLUDNICA: Ide? Zdravo onda. Doi uskoro
ponovo. (Legne na stranu.)
GROF (opet se zaustavi): Reci mi, tebi je ve
sasvim svejedno, zar ne?
BLUDNICA: ta?
GROF: Mislim, vie uopte ne uiva u tome?
BLUDNICA (zeva): Spava mi se.
GROF: Tebi je svejedno da li je mukarac mlad
ili star, da li je...
BLUDNICA: Zato pita?
GROF: Pa... (Iznenada se neto seti.) Due mi,
sada znam na koga me podsea, to je...
BLUDNICA: Liim na nekoga?
GROF: Neverovatno, neverovatno, molim te,
nemoj nita da govori, samo za trenutak. (Gleda
je.) Potpuno isto lice, potpuno isto lice. (Iznenada
je poljubi u oi.) Due mi, teta je to nisi... neto
drugo... Mogla bi da se usrei.
BLUDNICA: Isti si kao Franc.
GROF: Ko je taj Franc?
BLUDNICA: Kelner iz naeg kafea.
GROF: A zato sam isti kao on?
BLUDNICA: I on uvek govori da bih mogla da se
udam za njega i da se usreim.
GROF: Zato to ne uradi?
BLUDNICA: Hvala lepo... Ne elim da se udam.
Ni za ta. Moda kasnije.
GROF: Te oi... sasvim iste oi... Lulu bi sigurno
rekao da sam ludak ali hou jo jednom da
poljubim tvoje oi... sada zbogom, odlazim.
BLUDNICA: Zdravo.
GROF (u vratima): Reci mi: zar nisi zauena?
BLUDNICA: A to?
GROF: Jer nita ne elim od tebe.
BLUDNICA: Mukarcima nije do toga ujutru.
GROF: Da... (Sebi.) Previe je glupo to hou da
se udi... Zbogom, onda... (U vratima je.) U stvari,
to me ljuti. Naravno, znam da je takvim enama
samo do novca... ta to priam takvim... Lepo
je... to se bar ne pretvara. To mi se u stvari i
svia... Hej... zna, doi u uskoro ponovo.
BLUDNICA (zatvorenih oiju): Dobro.
GROF: Kada si kod kue?
BLUDNICA: Uvek. Upitaj samo za Leokadiju.
GROF: Leokadija?... Lepo. Dakle, zbogom. (U
vratima.) Oh, mora da sam jo opijen. Zar nije
udno? Sa nekim sam kao to je ona a nita nisam
uradio izuzev to sam poljubio njene oi jer me
na nekog podsetila... (Okrene se.) Leokadija, da li
se to esto deava, da te mukarac ovako napusti?
BLUDNICA: Kako to?
GROF: Ovako, kao ja.
BLUDNICA: Ujutru?
GROF: Ne... Mislim, da li je i ranije neko bio sa
tobom... i nita nije traio od tebe?
BLUDNICA: Ne, to mi se nikada nije dogodilo.
GROF: Pa, ta misli? Misli da mi se ne svia?
BLUDNICA: Zato ti se ne bih sviala? Noas
sam ti se sasvim dovoljno sviala.
GROF: Svia mi se i sada.
BLUDNICA: Ali noas sam ti se vie svidela.
GROF: Zato to misli?
BLUDNJCA: Ne pitaj tako glupo.
GROF: Noas... reci mi, zar nisam odmah pao tu
na divan... im smo uli?
BLUDNICA: Da, naravno da jesi... ali sa mnom.
GROF: Sa tobom?
BLUDNICA: Da, zar se ne sea?
GROF: Seam? Ja sam... mi smo zajedno... da...
BLUDNICA: Posle si odmah zaspao.
GROF: Odmah sam... Tako... znai tako je bilo!
BLUDNICA: Da, Bubi. Mora da si bio poteno
pijan kad se ne sea.
GROF: Tako... Ali ipak... ta nejasna slinost... Pa,
zbogom... (Oslukuje.) ta je to?
BLUDNICA: Sobarica je ustala. Daj joj neto kad
izae. Kapija je otvorena, utedee na vrataru.
GROF: Da. (U predsoblju.) Dakle... bilo bi ipak
lepo da sam je samo poljubio u oi. Da, to bi
skoro bila avantura... Nije mi, eto, bilo sueno.
(Sobarica mu otvara vrata.) Ah... evo. Laku no.
SOBARICA: Dobro jutro.
GROF: Da, naravno... dobro jutro... dobro jutro...

K R A J