DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA EKONOMSKE NAUKE

EMIR PROKI
KONTROLA U FUNKCIJI MENADMENTA
SEMINARSKI RAD











Novi Pazar, jun 2013.


DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMAN ZA EKONOMSKE NAUKE
VRSTA STUDIJA: OSNOVNE (ILI MASTER) AKADEMSKE STUDIJE









KONTROLA U FUNKCIJI MENADMENTA
SEMINARSKI RAD










Predmet: Strategijski menadment
Mentor: Prof. dr Marko Petrovi
Student: Emir Proki
Broj dosijea: 801-15/10

Novi Pazar, jun 2013.
3


Sadraj
1. Uvod ....................................................................................................................................................................................................... 1
2. Pojam seminarskog rada ...................................................................................................................................................................... 1
3. Svrha i ciljevi izrade seminarskog rada .............................................................................................................................................. 1
4. Metodologija izrade seminarskog rada ............................................................................................................................................. 2
4.1. Izbor i analiza teme (naslova) seminarskog rada........................................................................................................................ 3
4.2. Prikupljanje i obrada relevantene literature ................................................................................................................................. 3
4.3. Bitni elementi seminarskog rada .................................................................................................................................................. 4
4.3.1. Naslovna strana .......................................................................................................................................................... 4
4.3.2. Prva unutranja strana ................................................................................................................................................ 4
4.3.3. Sadraj ......................................................................................................................................................................... 4
4.3.4. Uvod ............................................................................................................................................................................ 4
4.3.5. Razrada teme rada ...................................................................................................................................................... 5
4.3.6. Zakljuak ..................................................................................................................................................................... 5
4.4. ezik i stil pisanja ............................................................................................................................................................................ 6
4.5. Obim rada ....................................................................................................................................................................................... 8
4.6. Napomene, parafraziranje i navoenje literature ........................................................................................................................ 8
4.7. Tehnika obrada rada .................................................................................................................................................................. 10
4.7.1. Tehnika obrada naslovne strane ........................................................................................................................... 10
4.7.2. Tehnika obrada prve unutranje strane ................................................................................................................ 10
4.7.3. Tehnika obrada sadraja ........................................................................................................................................ 10
4.7.4. Tehnika obrada numerisanja strana...................................................................................................................... 12
4.7.5. Tehnika obrada margina ........................................................................................................................................ 15
4.7.6. Tehnika obrada oblikovanja teksta ....................................................................................................................... 17
4.7.7. Tehnika obrada proreda ......................................................................................................................................... 18
4.7.8. Tehnika obrada fusnota ......................................................................................................................................... 19
4.7.9. Tehnika obrada tabela, grafikona, crtea i slika .................................................................................................. 20
4.7.10. Tehnika obrada bibliografskih jedinica ............................................................................................................... 20
4.8. Konana redakcija rada ............................................................................................................................................................... 21
4.9. Predaja i odbrana seminarskog rada .......................................................................................................................................... 21
4.10. Ocenjivanje seminarskog rada ................................................................................................................................................... 21




4



1


1. Uvod
Izrada seminarskog rada predstavlja tradicionalni i obavezni oblik nastave uenja u toku
osnovnih, master i doktorskih akademskih studija. Sposobnost izrade pisanog sastava i
prezentovanje injenica, misli, ideja i stavova u pisanom obliku za ekonomiste, odnosno
menadere profesionalce je od izuzetnog znaaja s obzirom na vrstu i prirodu posla koju e
svakodnevno obavljati.Otuda, neophodno je da se studenti tokom studiranja pripreme za buduu
radnu karijeru i osposobe za samostalno sastavljanje pisanih radova koji zadovoljavaju standarde
naunog i strunog pisanja, kao i akademskog izraavanja.

2. Pojam seminarskog rada
Seminarski rad je struni rad koji podrazumeva nauno-istraivaku obradu izabrane teme
iz nastavnog programa (silabusa) konkretnog nastavnog predmeta. U seminarskom radu student
samostalno obrauje odreenu temu koju je sam izabrao ili koju je predloio predmetni nastavnik
ili saradnik. Izrada seminarskog rada omoguava da student ire i dublje istrai pojedine teme i
blie se upozna sa odreenim kategorijama iz oblasti ekonomskih nauka. Praktinim radom,
student stie osnovna znanja o metodologiji strunih i naunih istraivanja, to unapreuje njegovu
sposobnost za samostalno uoavanje i reavanje odreenih problema, podstie njegovu
istraivaku radoznalost, kao i sklonost ka kritikom preispitivanju opteprihvaenih stavova.
Nadalje, izrada seminarskog rada podrazumeva da student samostalno prikuplja
istraivaku grau, koristei pri tome osnovnu literaturu (udbenike), monografije, enciklopedije,
strune komentare, zakonske tekstove i sl. Obzirom da je veliki deo ovog materijala danas
dostupan u elektronskom obliku, te da se pojedine baze podataka mogu koristiti samo putem
Interneta, studenti su upueni i motivisani da ovladaju modernom raunarskom tehnologijom.

3. Svrha i ciljevi izrade seminarskog rada
Osnovni ciljevi i svrha izrade seminarskog rada na studijama su u tome da se student
potpunije i dublje upozna sa problemima odreenog naunog polja u okviru nastavnog programa i
da se nauno usavrava i osposobljava u pisanju naunih i strunih radova, odnosno da stie
vetinu pisanja tih radova, a pre svega, da se nauno osposobi za samostalnu izradu zavrnog,
master ili doktorskog rada.
2

Izradom seminarskog rada student pored sticanja neophodnog iskustva u pisanju strunih
radova, treba da dokae poznavanje konkretne materije, ali i osposobljenost za uspeno reavanje
teorijskih, odnosno praktinih problema odreenog nastavnog predmeta. Drugim reima,
seminarski rad ima za cilj da pokae da je student:
upoznat sa odreenom oblau naune discipline kroz detaljniju razradu jedne teme;
ovladao teorijskim aspektom odabrane teme / podruja istraivanja;
sposoban da metodoloki korektno analizira odreeni problem;
sposoban u korienju relevantnih tuih saznanja, stavova i naunih injenica koje su
objavljene u aktuelnoj literaturi ili formulisanju vlastitih saznanja do kojih se dolo
primenom naunih metoda (nauno-istraivakim radom);
odredi alternativne puteve za reavanje identifikovanog problema;
spreman z pisnje smostlnih rdov: esej, strunog rd, zvrnog rd i sl.

4. Metodologija izrade seminarskog rada
Nuno je da svaki seminarski rad, po svojoj metodologiji, sadrini, obuhvatu i obliku,
zadovolji kriterijume, odnosno opta metodoloka pravila naunog i strunog pisanja.Od studenta
se ne oekuje da tokom izrade seminarskog rada otkrije nove naune istine. Meutim, nuno je da
na osnovu postojeih teorijskih saznanja o odreenom problemu, sadranih u relevantnim
domaim i inostranim izvorima literature, kao i rezultata samostalnog istraivanja, student na
celovit, sistematian i konzistentan nain obradi odabranu temu, korektno interpretira naune i
strune stavove i pravilno upotrebljava strunu terminologiju iz domena konkretne ekonomske
stvarnosti.Metodoloki postupak izrade seminarskog rada, po pravilu, ima sledee korake:
izbor i analiza teme (naslova) seminarskog rada,
prikupljanje i obrada relevantne literature,
definisanje bitnih elemenata seminarskog rada,
jezik i stil pisanja,
obim rada,
napomene, parafraziranje i navoenje literature,
tehnika obrada rada,
konana redakcija rada,
predaja i odbrana seminarskog rada.
3

4.1. Izbor i analiza teme (naslova) seminarskog rada
Tema (naslov) seminarskog rada izraava njegov osnovni sadraj. Zato naslov mora biti
kratak, jasan, privlaan i informativan, tako da to jasnije odrazi sadraj i karakter rada. Poeljno je
da sadri kljune rei o tretiranom problemu. Treba izbegavati dugake, pretenciozne i nespretne
teme (naslove). Naslov moe imati i vie varijanti, pa se iz kombinacije njihovih elemenata
sastavlja najprikladnija verzija konanog naslova. Prema tome, naslov mora sa to manje rei
tano opisati sadraj rada.
Tema seminarskog rada moe biti: (a) teorijski problem, i (b) praktian problem uoen u
literaturi ili praksi. Prilikom izbora teme student mora da vodi rauna da je u mogunosti da
prikupi, sistematizuje, obradi i predstavi saznanja iz literature (i prakse) relevantna za temu
njegovog seminarskog rada. Korienje tuih seminarskih radova, prepisivanje i/ili prepriavanje
njihove sadrine nije doputeno i predstavlja povredu sistema kvaliteta definisanog optim aktima
Univerziteta. Pre nego to ponete da piete seminarski rad, informiite se o plagijatorstvu! Vano
je da na adekvatan nain prikazujete ideje i rezultate istraivanja drugih autora svojim reima i
uz pravilno korienje referenci i/ili citata.

4.2. Prikupljanje i obrada relevantne literature
Nakon izbora teme, student zapoinje prikupljanje relevantne literature. Kao to smo ve
napomenuli, nuno je prvo poi od osnovne literature koja omoguava da se student upozna sa
osnovnim pojmovima i naunim stavovima vezanim za temu, kao i da u njoj pronae relevantne
bibliografske podatke. Potom, vano je skrenuti panju na uobiajenu praksu da se u sledeem
koraku prikupe i obrade odgovarajui delovi (poglavlja) u udbenicima, monografijama,
enciklopedijama, a potom lanci, komentari u naunim i strunim asopisima, zbornicima radova,
poslovnim magazinima i dr.
Obzirom na mnogobrojnost i raznovrsnost literaturne grae relevantne za odreene teme,
neophodno je da student nuno vri selekciju i da zavri prikupljanje istraivake grae u trenutku
kada proceni da je prikupljena graa dovoljno reprezentativna za jednu kvalitetnu i konzistentnu
obradu izabrane teme. Korisno je voditi beleke o prikupljenim izvorima, kao i o obraenim i
prouenim delovima takve literature. Ovakve beleke umnogome pomau studentu da
sistematizuje izuena pitanja, parafrazira odreene sadraje, formira svoje stavove, notira beleke i
citate, te formira jednu orijentacionu, radnu bibliografiju.
4


4.3. Bitni elementi seminarskog rada
Svaki seminarski rad sadri sledee bitne elemente: naslovnu stranu, prvu unutranju
stranu, sadraj, uvod, razradu teme rada, zakljuak i spisak koriene literature (bibliografija).

4.3.1. Naslovna strana
Naslovna strana treba da sadri sledee osnovne podatke: naziv institucije Univerziteta
(Drvni univerzitet u Novom Pzru), odnosno departmana (Deprtmn za ekonomske nauke),
mesto Univerziteta, ime i prezime studenta, naslov seminarskog rada, mesto Univerziteta i godina.
Navedeni podaci se piu ovim redom odozgo nadole.

4.3.2. Prva unutranja strana
Prva unutranja strana treba da sadri sledee osnovne podatke: naziv institucije
Univerziteta (Drvni univerzitet u Novom Pzru), odnosno departmana (Deprtmn za
ekonomske nauke), mesto Univerziteta, naslov seminarskog rada, u donjem levom uglu naziv
nastavnog predmeta (Osnovi menadmenta, Ekonomika preduzea, Ekonomija rasta i razvoja),
ime i zvanje nastavnika pred kojim se brani rad, ime kandidata i broj dosijea i mesto Univerziteta,
mesec i godina. Navedeni podaci se piu ovim redom odozgo nadole.

4.3.3. Sadraj
U sadraju se navode naslovi osnovnih delova rada, odnosno podnaslovi sa naznaenim
stranicama na kojima se ti delovi seminarskog rada nalaze. U nastavku e biti vie rei o izradi
sadraja.

4.3.4. Uvod
Uvod je pristupni deo seminarskog rada koji ukazuje na vanost teme, ali ujedno
predstavlja i nauno-struni lik autora. U njemu bi student trebao itaoca uvesti u podruje tretirane
teme, upoznati ga sa problemom istraivanja i ciljevima istraivanja te sadrajem rada. Uvod
seminarskog rada sadri obino (kao i sva nauna i struna dela) ova tri elementa: definisanje
problema i/ili predmeta istraivanja, definisanje svrhe i ciljeva istraivanja, kratak opis delova i
glava rada.
5

Uvod ne treba biti dugaak, ve koncizan i saet, jer, kako sama re kae, treba da nas
''uvede'' u sadraj rada. Zbog preporuene saetosti uvoda, pri koncipiranju ovog dela rada trebalo
bi izbegavati odreene kliee, rei i fraze koje ne doprinose utisku da je konkretan seminarski rad
nauno-istraivakog karaktera. Takoe, treba izbegavati nepotrebna uoptavanja, enciklopedijske
podatke, kao i fusnote.

4.3.5. Razrada teme rada
Obrada teme zahteva sistematski pristup. U zavisnosti od odabrane teme, prvo se pojmovi
jasno definiu. Nakon toga se formuliu teorijske pretpostavke. Potom se iz tih pretpostavki izvlae
logini zakljuci. Ovi zakljuci se dodatno mogu pojaati odreenim ilustracijama. Glavni deo
rada treba da bude podeljen u vie adekvatnih celina: u delove, glave i poglavlja. Ne postoji pravilo
o tome koliko e delova rad imati, odnosno kako e se i koliko njegovi delovi dalje ralanjivati.
To prevashodno zavisi od prirode teme, odnosno oblasti istraivanja, kao i naina na koji se ona
obrauje. Potrebno je naglasiti da svaka celina mora biti posebno obeleena i izdvojena, pri emu
je nuno voditi rauna o povezanosti i subordinaciji pojedinih delova.
S obzirom na namenu i karakter seminarskih radova (posebno na nivou master i
doktorskih studija) dobro bi bilo da se sva tematika, osim uvoda i zakljuka, rasporedi u tri dela:
a) Istorijsko-teorijski, retrospektivni ili eksplikativni deo. U ovom delu bi sa globalnog
stanovita trebalo vrlo koncizno izneti istorijski aspekt prouavanog problema, njegovu
dosadanju teorijsku obradu i naznaiti vanost, aktuelnost i korisnost prouavanog
problema;
b) Analitiko-eksperimentalni deo. U njemu bi analitiko-sintetiki trebalo izneti najbitnije
naune injenice, stavove, podatke i informacije (tue i sopstvene)vezane za sam problem
i/ili predmet istraivanja;
c) Perspektivni deo. U ovom delu rada bi trebalo predloiti konkretna reenja, mere i akcije
za primenu u praksi, odnosno za poboljanje i unapreenje tehnolokih postupaka i
poslovanja u privredi ili odreenom preduzeu.

4.3.6. Zakljuak
Zakljuak sadri osnovne stavove autora o pojedinim pitanjima vezanim za temu, a koji
proizilaze iz samog rada. Prilikom formulisanja zakljuka, savet je da se svaki analizirani problem
6

ralani na manji broj sastavnih delova i da se, na kraju analize, za svaki od ovih delova izvue
sutina koja moe da se opie sa dve ili tri reenice. To su, u stvari, parcijalni zakljuci koji slue da
se sastavi konaan zakljuak seminarskog rada. Zakljuak predstavlja kratko napisana (na jednom
mestu) i sistematizovana osnovna saznanja o predmetu seminarskog rada do kojih se dolo tokom
sprovedenog istraivanja.

4.3.7. Bibliografija
Posle zakljuka seminarkog rada navodi se spisak koriene literature bibliografija. Po
pravilu na poslednjoj stranici pie se naslov LITERATURA. Literaturu koja je koriena treba
svrstati u nekoliko grupa. Najee se svrstava u tri grupe, i to: 1) knjige, 2) lanci, 3) ostali izvori
(npr.: prirunici, konvencije, propisi, web izvori i sl.)

4.4. Jezik i stil pisanja
Pisanje seminarskog rada nuno podrazumeva sposobnost autora da svoje misli adekvatno
izrazi; da ih iskae jasno, koncizno i razumljivo i da, pri tome, izbegava iste reenice i kliee. Od
studenta se oekuje da vlada pisanom reju, da koristi knjievni jezik i potuje pravopisna i
gramatika pravila. Potrebno je izbegavati upotrebu stranih rei ili argona.Pisanje teksta
seminarskog rada zahteva od autora mnogo vremena, stpljenja i energije. Savesno i odgovorno
obavljanje ovog posla za rezultat mora imati poveanje kvaliteta pisanog dela. Autor treba da se
postavi iskljuivo kao kritiar i objektivno sagleda nedostatke svog koncepta i nastoji da ih otkloni.
Njegove intervencije se kreu u tri pravca, i to: strunom, pravopisnom i tehnikom.
Struna redakcija autora rukopisa je najvanija bez obzira o kojoj se vrsti pisanog dela radi
i naunog podruja koje ono tretira. Autor ita reenicu po reenicu i kritiki proverava misli i
snagu navedenih dokaza. U zavrnom tekstu ne bi smeo ostati: ni jedan pogreno upotrebljen
termin, ni jedan netaan podatak, ni jedan neproveren dokaz, ni jedna neloginost, ni jedna
nedvosmislenost i sl. Vetina pisanja zavrnog teksta sastoji se zapravo u vetini brisanja onoga to
je nestruno napisano, odnosno njegovog ispravljanja i dopunjavanja.Najee su pravopisne,
odnosno gramatike i stilsko-jezike intervencije. Iako veina autora nisu posebni jeziki
strunjaci, njihova dunost jeda uine sve kako bi tekst bio to korektnije napisan. Oni proveravaju
tanost misli, ispituju red rei, skrauju duge reenice, ispravljaju jezike i pravopisne greke i sl.
7

U naunim, strunim i drugim pisanim delima, a posebno u zavrnim i master radovima,
doktorskim disertacijama, pa i u brojnim udbenicima, uoavaju se odreene jezike greke koje
se gotovo redovno ponavljaju, pa je zato potrebno na njih posebno i ukazati.
1) zloupotrebljavaju se rei: ''slabo'', ''jako'', ''esto'', ''retko'', ''mnogo'', ''malo'', ''stotinu puta'', ''hiljadu
puta'', ''bezbroj puta'' i sl. Sve te rei uglavnom oznaavaju vrlo relativne pojmove, krajnje
neodreene, pa ih stoga u nauno-istraivakom radu ne bi trebalo upotrebljavati. Znaenje tih rei
trebalo bi kvantifikovati.
2) Treba izbegavati upotrebu prvog lica jednine i mnoine. esto se upotrebljava prvo lice jednine,
kao npr.: ''ja sam to istraio...", "prema mojima istraivanjima...", "ja smatram...", "ja mislim..." i sl.
Nije u stilu lepog ponaanja a niti u duhu naeg naunog jezika upotrebljavati "ja". To esto iritira
itaoca ili sluaoca i izaziva izvesnu odbojnost prema piscu ili govorniku. Mnogi autori esto da bi
izbegli upotrebu "ja", piu "mi", kao npr.: "prema naim rezultatima...", "mi smatramo..." i si., iako
je oigledno da se radi o rezultatima samog autora, odnosno jedne jedine osobe. Naime, oni se
upotrebom prvog lica mnoine, pokuavaju prikazati kao skromni, a zapravo izazivaju suprotan
efekat. Ovde se neizbeno postavlja pitanje: zato bi neko za sebe rekao "mi"? U nauno-
istraivakom radu treba pisati bezlino, odnosno u treem licu, kao npr.: "istraivanja su
pokazala..", "smatra se..." i sl.
3) Treba izbegavati upotrebu izraza kao to su, npr.: "opte je poznato", "svako to zna", "svi su
saglasni", "kao to je poznato" i sl. U nauno-istraivakom radu aksiomi su injenice koje se
prihvataju i upotrebljavaju, ali ne znai da su i aksiomi injenice koje su apsolutno poznate.
4) Treba izbegavati upotrebu stranih rei. Ako postoje domae rei, onda im svakako treba dati
prednost u odnosu na strane rei i nazive. Svaki naunik treba teiti stvaranju naunog i strunog
naziva u nacionalnom jeziku. Na taj se nain potvruje identitet jednog naroda.
5) U recenzijama, strunim i kritikim prikazima nedoputeno je upotrebljavati formulacije, kao
to su npr.: "ne svia mi se", "ovde nije neto u redu", "ovo mi zvui dobro", posebno kada se o
nekom delu iznose verbalne ocene pred javnimskupom.
6) Treba izbegavati neologizme, odnosno kovanice koje jo nisu prihvaene u nauci i u narodu.
Kada se ustanovi da su oni sastavni do meunarodnog naunog renika, treba svakako navesti
njihovo poreklo. Kada istraiva sam stvori neku novu re, odnosno termin, duan je objasniti
kako je to uinio, dati etimologiju i definiciju novog termina.
8

7) U pisanju brojeva u numerikom i tekstualnom obliku, trebalo bi primenjivati iskustveno
naelo: brojevi do 10 piu se slovima, a vie od 10 brojevima (npr.: devet, ali zato 19). Kada se u
jednoj reenici pie kombinacija brojeva do 10 i vie od 10, onda sve treba pisati samo
numerikim brojkama (npr.: 7 i 17). Od tih naela izuzimaju se brojevi dana, meseci, godine te
sati, to se sve pie brojevima.
8) Izbegavati davanje prevelikog znaenja vlastitim rezultatima istraivanja. Vlastita saznanja,
rezultate naunog istraivanja i zakljuke, pa ak i one najvanije treba prikazati objektivno i
realno, bez preuveliavanja.
9) Treba izbegavati upotrebu formulacija kao to su npr.: "ve smo unapred rekli", "a jo emo se
vratiti na ovo pitanje", "dalje e se pokazati", "ponavljam" i sl. Jer, rei, reenice, odlomci, delovi,
glave, poglavlja, moraju biti interakcijski povezani: manje potceline ine vee celine (i obratno), a
misaono su povezane i ine neko delo homogenom celinom.

4.5. Obim rada
Iako obim seminarskog rada zavisi od same teme, poeljno je da rad ne premauje jedan
autorski tabak - oko 16 strana A4 formata, 1.800 znakova na svakoj strani, odnosno oko 30 redova
sa po 60 slovnih mesta. Rad ne bi trebalo da bude krai od 10 strana. U ovaj standard ne ulazi
sadraj rada, popis koriene literature, ilustrativni primeri, zakonski akti ili neki drugi dodaci.

4.6. Napomene, parafraziranje i navoenje literature
Uopteno, napomene su sastavni i veoma vaan deo svakog seminarskog rada. Po svom
znaaju i mestu u samom radu, napomene mogu biti: bibliografske (sadre navode izvora iz kojih
su koriene ideje i injenice i mogu biti proverene uvidom u korieni izvor), eksplicitne (pruaju
dopunska objanjenja o nekoj ideji, stavu ili injenici iznetoj u radu) i upuujue (upuuju na neki
drugi izvor literature koji obrauje istu ili slinu temu). Premalo napomena upuuje na to da rad
nije dovoljno dobro dokumentovan, a pojedini (tui) stavovi, ideje i sl., nisu potvreni navoenjem
izvornih tekstova. Na drugoj strani, previe napomena optereuje rad i odvlai panju od glavne
ideje koja je predmet istraivanja prava mera zahteva iskustvo i posveenost izradi ovakvog rada.
Napomene se, po pravilu, nalaze na dnu svake stranice - tzv. fusnote.

9

Tui stavovi u seminarskom radu mogu biti navedeni: parafraziranjem (prepriavanjem)
i/ili doslovnim reprodukovanjem (citiranjem). Uobiajeno je da se tua misao doslovno
reprodukuje (citira) ako je od kljune vanosti, kratka , efektna i na specifian nain potvruje,
odnosno ilustruje konkretan segment istraivanja. Treba biti umeren u korienju citata; oni ne
treba da budu predugi i uvek se navode iz primarnog izvora.
Navoenje koriene literature je nuno, ali je zabranjeno njeno prepisivanje bez
navoenja izvora. Prepisivanje tuih rei ili ideja bez navoenja imena autora predstavlja plagijat
koji ak, pod odreenim okolnostima, predstavlja i krivino delo. U seminarskom radu ne bi
trebalo da bude vie od 10% citata u odnosu na ukupan tekst. Izuzeci su, naravno, dozvoljeni
ukoliko su opravdani.
Neophodno je potovati sledei redosled navoenja podataka:
Za udbenike i monografska dela prezime i ime autora (godina izdanja), naziv dela,
izdava, mesto izdanja, broj citirane strane.
Za radove objavljene u asopisima prezime i ime autora(ili prezime i poetno slovo
imena), (godina izdanja), naziv lanka, naziv asopisa, izdava, mesto izdavanja,volumen
ili godite, broj asopisa i broj citirane strane.
Za tekstove sa Interneta naziv citiranog teksta, adresa stranice, datum pristupa stranici.
Kada je u napomeni potrebno uputiti itaoca na isto ili razliito mesto u delu koje je ve
citirano, koriste se posebne latinske skraenice:
1) Opus citatum, skr. op.cit. ili o.c = navedeno delo, koje je u citiranju ranije bilo spomenuto.
2) Ibidem, skr. ibd ili ib = na istom mestu, u istom delu, na istoj stranici neke knige,
3) Infra = ispod, nie, dole, u iduem izlaganju.
4) Supra = gore ispred, pre, napred, u prethodnom izlaganju
5) Confer, skr. cfr. Ili cf. = vidi, uporedi. Npr.: O tome detaljnije cf.: 1) Zelenika, R.: Metodologija
i tehnologija izrade znanstvenog i strunog dela, Rijeka, 2000., p. 271
6) In fine = konano, na kraju (knjige), na svretku.
7) Pagina, skr. pag ili p. = stranica u knjizi
8) ''Kurziv je na'' = Pie se onda kada autor citira tui tekst i zahteva da se pojedini delovi (rei ili
reenice) piu kurzivom
9) Scilicet, skr. scil. ili sc. = razume se, to jest, naime, dakako, naravno
10) Respektive, skr. resp. = dotino
10

4.7. Tehnika obrada rada
Prilikompisanjaseminarskograda, neophodnojevoditi rauna o tehnikoj obradi sledeih
sastavnih elemenata:
tehnika obrada naslovne strane,
tehnika obrada prve unutranje strane,
tehnika obrada sadraja,
tehnika obrada numerisanja strana,
tehnika obrada margina,
tehnika obrada oblikovanja teksta,
tehnika obrada proreda,
tehnika obrada fusnota,
tehnika obrada tabela, grafikona, crtea i slika,
tehnika obrada bibliografskih jedinica.

4.7.1. Tehnika obrada naslovne strane
Svi podaci koje sadri naslovna strana ve su pomenuti. U tehnikom smislu, primer
naslovne strane bi trebao da izgleda kao kod ovog seminarskog rada.

4.7.2. Tehnika obrada prve unutranje strane
Takoe, svi podaci koje sadri prva unutranja strana seminarskog rada su pomenuti. U
tehnikom smislu, primer prve unutranje strane bi trebao da izgleda kao kod ovog seminarskog
rada.

4.7.3. Tehnika obrada sadraja

Sadraj mora biti tehniki ispravno napisan. Sadraj se mora poravnati sa desne strane
(numeracija stranica). Izmeu broja numeracije poglavlja ili podpoglavlja i broja stranice su
takice koje ne treba Vi da kucate nego se sve dobije automatskim putem. NAPOMENA: Sadraj
se radi tek nakon uraenog seminarskog rada.Sledi redosled koraka:


11

Korak 1: Reference

Korak 2: Sadraj

Korak 3: Runo podeavanje sadraja
Preporuka je da se koristi opcija za runo podeavanje sadraja (Manual table)
Korak 4: Oblikovanje sadraja
Nakon izbora opcije za runo podeavanje sadraja, pojavie se oblik koji ete menjati prema
sadraju seminarskog rada kao u primeru u nastavku

Korak 5: Postepeno ureivanje sadraja
Dovoljno je da na ve dobijeni tekst sadraja kliknete i piete tekst koji trebate.Sistemom
copy/paste kopirate u novi red (ili redove) i prilagodite tekstu koji trebate i tako dalje sadrajem.
Npr. kliknite na tekst:
TYPE CHAPTER TITLE (LEVEL 1),zatim ispred uvoda kliknite i napiite broj 1.i napiite tekst
UVOD (velikim slovima, New Times Roman, font 14), i odmakniterazmaknicom samo
jednom.Ukoliko elite dalje da postavljate poglavlja u sadraj onda idete sistemom copy/paste.

12

4.7.4. Tehnika obrada numerisanja strana

I Prva strana NASLOVNA STRANA (ne treba numerisati)
II Druga strana PRVA UNUTRANJA STRANA (ne treba numerisati)
III Trea strana SADRAJ (ne treba numerisati)
IV etvrta strana UVOD (numerisati brojem 1.)
V I sve ostale strane numerisati do kraja seminarskog rada
NAPOMENA: Prvo napravite NASLOVNU STRANU, PRVU UNUTRANJU STRANU,
SAMO PRIPREMITE SADRAJ i na etvrtoj stranici napiite samo 1. UVOD a zatim
numeriite stranice pa tek onda piite seminarski rad.
Redosled koraka numerisanja stranica:
1. Insert
2. Page Number
3. Bottom of page (numerisanje dole)
4. Desno numerisanje (Slika ispod)

5. Klik na alatnoj traci na kvadrati ispred Different First Page
(tada nam se gubi numerisani broj 1 sa prve stranice)
6. Zatim kliknite na stranicu ali ispod headera.
13


Nakon ovoga, imamo situaciju da smo numerisali sve osim prve strane (naslovne strane). Znai da
nam je druga stranica numerisana sa brojem 2. Znamo da na toj drugoj stranici nebi trebalo biti
numeracije i tu je PRVA UNUTRANJA STRANA i na treoj stranici SADRAJ. Znai tek od
sledee stranice treba biti broj 1. a to je stranica na kojoj je 1. UVOD.Evo kako i to reiti:
NAPOMENA: Kliknite prvo na naslovnu stranicu
7. Odaberite na meniju Page Layout
8. Zatim kliknite na Breaks
9. Next Page (klikate koliko bude trebalo stranica bez numeracije, trenutnonama treba dve i to
jedna za PRVU UNUTRANJU STRANU i jedna za SADRAJ)Nakon ovoga imamo situaciju
da posle prve strane imamo, drugu i treu ne numerisanu stranicu i na etvrtoj stranici imamo
numerisanu sa brojem 4., a treba da stoji broj 1. jer je na etvrtoj stranici 1. UVOD. Evo kako
emo i to reiti:Kliknite miem na zadnju (etvrtu stranicu 1. UVOD) zatim sledite uputstva...
10. Kliknuti ponovo naInsert
11. Page Number
12. Format Page Numbers...
14



Nakon ovoga se pojavi prozor na kome biramo:
13. Klik na krui ispred Start at
14. Unutra upisati nula (0)
15. I na samom kraju klik na OK


4.7.5. Tehnika obrada margina

Korak 1:Page Layout (Izgled stranice)

15


Korak 2:Margins (Margine)

Korak 3: Custom margins(Opcija podeavanja margina)

Korak 4:Page setup(Podeavanje margina)
16



Kao to vidite levu (Left) marginu emo podesiti na 4 cm a sve ostale po 2,5 cm.

4.7.6. Tehnika obrada oblikovanja teksta

Kao to se moglo primetiti koristi se oblikovanje teksta:
1. Times New Roman fontom oblikuje se celi tekst
2. 14 pt veliine fonta su naslovi delova, glava i naziv seminarskog rada sa boldom
3. 12 pt veliinom fonta oblikuje se ostali tekst (tekst u radu, poglavlja)
4. Boja teksta je crna
5. Poravnanje je obostrano
6. Uvlaenjeteksta samo kod prve reenice u delu, glavi i poglavlju.
7. Iskoavanje teksta samo kod naslova i izvora slika, tabela, crtea i grafikona
17



4.7.7. Tehnika obrada proreda

Korak 1:Select


Korak 2: Select all

Korak 3: Line spacing


Vrste proreda
- Prored za tekst u seminarskom radu je 1,5
- Prored u fusnotama je 1,0
- Prored u Sadraju (poglavlja i podpoglavlja) je 1,5
18



4.7.8. Tehnika obrada fusnota

Koraci kreiranja Fusnota (naravno, prvo odaberete re ili citat, pozicionirate kursor mia iza
zadnjeg slova i tek onda se rade koraci koji su navedeni ispod):

Korak 1: References

Korak 2: Insert Footnote

Korak 3: Oblikovanje fusnote
U donjem levom uglu se pojavi redni broj fusnote iza koga piete datu napomenu.

- Fusnote daljim ukljuivanjem same stvaraju svoj niz (1,2,3,4,5...)
19

- Ukoliko sa datom fusnotom preete na sledeu ili prethodnu stranicu za njome se preseliti i data
napomena sa oznakom koja je po redosledu (ne remeti sebrojni niz).
- Umesto fusnota, mogu se koristiti ednote citiranjem u tekstu (Harvard System) (Peck, 2005, p.
15)
- Fusnota poziv u tekstu (ispred teksta ili u ugaonoj zagradi) se uvek navod ispred citiranosti.
4.7.9. Tehnika obrada tabela, grafikona, crtea i slika

Za svaku tabelu, grafikon, crte ili sliku koja se nalazi u seminarskom radu treba
potovati sledea pravila:
- broj i naziv tabele se piu u istom redu iznad tabele fontom 11, treba ga oblikovati Italicomkako
bi se razlikovao od ostalog teksta koji se pie u seminarskom radu;
- Izvor se pie ispod tabele fontom 10.

Primer tabele:
Tabela 1.Izlazna faktura
RB Artikli Koliine Cene Vrednost PDV Ukupno
1 Banane 120 1.2 144 24.48 168.48
2 Jabuke 332 0.99 328.68 55.89 384.57
3 Kruke 455 1.35 614.25 104.42 718.67
SUMA 1086.93 184.79 1271.72
Izvor: Salki, H., (2007.), ''Informacione TehnologijeKorak po korak'', Zaviajni muzej
Travnik, Travnik, str. 25

Primer grafikona
Grafikon 1. Koliine ulazne fakture

Izvor: Podaci iz tabele 1
20




4.7.10.Tehnika obrada bibliografskih jedinica
Knjige:

Prezime, Poetno slovo imena autora, (godina izdanja),''Naslov knjige'', Izdava, Mesto izdavanja
Primer:
Salki, H., (2007.), ''Informacione TehnologijeKorak po korak'', Zaviajni muzej Travnik,
Travnik
Primer ako je dva do tri autora:
Smailovi, N., Salki, H., (2010.),''Poslovne aplikacije'', Univerzitet VITEZ u Travniku, Travnik
Primer ako je vie autora:
Prezime, Poetno slovo imena prvog autora, et al. (godina izdanja),''Naslov knjige'', Izdava,
Mesto izdavanja
1

Fischer, F., i et al, (2010), ''International economy'', Harvard Press, New York

lanci:

Prezime, Poetno slovo imena autora, (godina izdanja), ''Naslov rada'', Naslov asopisa, Izdava,
Mesto izdavanja, volumen ili godite, broj asopisa, strana
Primer:
Salki, H., (2009.), ''Elektronski dnevnik'', Naa kola, Filozofski fakultet u Osijeku, Osijek, Vol.
3, broj 124, str. 44-51
Naziv web stranice, taan link na kojoj se nalazi tekst, datum pristupa stranici
Primer:
www.e-dnevnik.ba/clanci/e-dnevnik, (8.12.2009.)
Ukoliko je izvor iz novina M. Vujii (2013, Novembar 16), naslov lanka, ime asopisa, strana
Lina komunikacija (J. Safary, Personal communication, November 10, 2008) i ne ukljuuje se u
listu referenci).



1
Ukoliko ima tri ili vie autora koji su pisali jedno delo, navodi se samo ime i prezime prvog, dok se imena drugih
zamenjuju skraenicom i dr., ukoliko je delo na srpskom, odnosno et al, ukoliko je re o bilo kom stranom jeziku.
21



4.8. Konana redakcija rada
Pre nego to seminarski rad bude predat, neophodno je rukopis rada savesno i paljivo
proitati, otkloniti sve sadrinske, jezike i pravopisne nedostatke.U pogledu konane revizije i
kvaliteta rada, poeljno je da izmeu radne verzije teksta i njegove konane fome postoji
vremenska distanca, kako bi autor rada objektivni i kritiki sagledao celinu i otklonio eventualne
nedostatke. Panju treba posebno posvetiti kompoziciji rada, argumentaciji, objanjenjima i sl.

4.9. Predaja i odbrana seminarskog rada
Studenti su duni da konanu verziju seminarskog rada predaju u dogovoru sa
predmetnim asistentom najkasnije 15 dana pre polaganja ispita u zvaninom ispitnom roku.
Student predaje seminarski rad u elektronskoj i tampanoj formi. Student je dun d izrdi I
odbrni seminrski rd u toku iste kolske godine u kojoj je tem seminrskog rd odobren. U
suprotnom, tem e biti poniten.

4.10. Ocenjivanje seminarskog rada
Pri ocenjivanju seminarskog rada uzimae se u obzir sledei elementi:
da li sadrajrada odgovara odabranoj temi i naslovu rada,
da li je unutranji raspored glava i poglavljalogian i potpun,
da li je autor dovoljno temeljno i obuhvatno sproveo istraivanja i da li je pronaao i
koristio reprezentativnu literaturu i uzorke,
da li je autor pokuao stei nova empirijska ili teorijska saznanja ili prikazati podatke i
stavove koji su nedovoljno poznati,
da li je rad stilski i gramatiki pismeno oblikovan,
da li je autor svoje teze, sugestije ili primedbe izneo konzistentno, struno, poteno i
uverljivo podupirui ih argumentima (podacima, citatima i sl.),
da li je rad napisan koncizno, jasno i kvalitetno, bez ponavljanja, digresija, nepotrebnih
citiranja i iznoenja materijala koji nije reprezentativan za temu seminarskog rada,
da li je seminarski rad uredno sastavljen i jesu li potovana pravila tehnike obrade
rada.
22

Preporuuje se autorima seminarskog rada pre predaje na bodovanje (ocenjivanje) da
obavezno ponovo proitaju svoj rad kako bi ispravili sutinske i tehnike greke. Po pravilu
seminarski rad treba kucati sa naim slovima (, , , i sl.)