2 as: Cevovodi i armatura vebe: 2009/2010

Vrste optereenja
U toku meusobnog kontakta dva tea! me"anika mera dejstva jednog tea na drugo jesu sie#
$snovna podea sia je na unutra%nje i spoja%nje sie#
&poja%nje sie
&poja%nje sie moemo podeiti na 'apreminske i povr%inske#
(apreminske sie napadaju sve take tea i sra'mrerne su masi tea# )ao primere 'apreminski" sia
moemo navesti: sopstvenu teinu tea! siu iner*ije! njoj pridodajui *entri+uganu siu! siu
magnetnog privaenja itd#
,ovr%inske sie napadaju samo spoja%nje take povr%ine posmatranog tea#
Unutra%nje sie
Unutra%nje sie predstavjaju sie ve'a esti*a u materijau#
-aponi i de+orma*ije
)ada na neko proi'vojno teo deuju spoja%nje sie prema 'akonu ak*ije i reak*ije . /rei -jutnov
'akon0 used deovanja ti" sia pojavie se unutra%nje sie koje se odupiru deovanju spoja%nji" sia
traei da teo 'adri svoj ravnoteni pooaj# Veiine ti" sia mogu se odrediti prema 'akonima
statike# ,riikom dejstva spoja%ni" sia ono se naa'i u stanju napre'anja 1napregnuto je# ,od
uti*ajem spoja%nji" sia doneke menja svoj obik i 'apreminu i de+ormi%e se# U prksi se ra'ikuje pet
osnovni" vrsta napre'anja:
1# aksijane napre'anja . 'ate'anje i pritisak 0
2# smi*anje
2# uvijanje
3# savijanje
4# i'vijanje
(ate'anje i prititsak
2
mm
-
!
A
F
=
gde su:
- ! F
5 sia!
2
0
m ! A
5 povr%ina poprenog preseka materijaa#

diata*ija . odnos i'duenja prema prvobirnoj duini0

p

5 grani*a propor*ionanosti inearna 'avisnost napona i diata*ije!

E

5 grani*a eastinosti . nakon prestanka dejstva sia ostaje trajna de+orma*ija do 0!01 60!
T

5 grani*a veiki" i'duenja! ii grani*a teenja . ne'natno poveanje sie 'ate'anja dovodi do
'natni" i'duenja i osetnog smanjenja poprenog preseka epruvete#
M

5 'ate'na vrstoa . maksimani napona koji teo moe da i7dri pre oma0#
1
2 as: Cevovodi i armatura vebe: 2009/2010
8ijagram napon5diata*ija
9ornji dijgram ne vai 'a sve metae! iveno gvoe! bakar! *ink! i ei*i sa visokim sadrajem
ugjenika imaju mao drugaiji dijagram#
2 ! 0

5 napon koji i'a'iva de+orma*ije od 0!2 6 ! odredjuje se tako %to se i' take 0!2 6 i'duenja
povue paraea sa pravoinisjkim deom dijagrama do preseka sa inijom dijagrama#
&ve ove vrednosti 'avise od temperature i menjaju se sa promenom temperature# )orek*ije se vr%e
promenom stepena vrednosti stepena korisnosti#
:odu eastinosti . ;ungov modu0
:eru propor*ionanosti i'meu napona i diata*ije postavio je <obert =uk:
E =
gde je:
2
2 as: Cevovodi i armatura vebe: 2009/2010
2
mm
-
! E
5 koe+i*ijent propor*ionanosti ii modu eastinosti koji je jedna od najvaniji"
karakteristika materijaa#
l A
l F
l
l
A
F
E

= =
0
0

!
>to je E to je materija krtiji i obrnuto materija je iaviji# E se moe smatrati onim naponom
koji je potreban da bi se epruveta i'uia 'a prvobitnu duinu
0
l
#
,oasonov koe+i*ijent
,riikom vr%enja opita je da se priikom i'duenja epruvete i poprene dimen'ije smanjuju! dok se pri
pritisku poveavaju# /ako da je na osnovu toga postavjena 'avisnost i'meu popreni" i poduni"
diata*ija#
u p
=
gde su:
u

5 u'dune diata*ije!
p

5 poprene diata*ije#

,oasonov ke+i*ijent#
Vrednosti ,oasonovg koe+i*ijenta kreu se u grani*ama oko 0!2 i 'a proraune 'a eik se moe
usvojiti 'a ei ova vrednost# $n u su%tini predstavja sposobnost materijaa da se eastino de+ormi%e#
&mi*anje
/o je takvo napre'anje .sika 20 kome su i'oeni ma%inski deovi optereeni poprenim siama a
uvr%eni tako da se ne mogu de+ormisati savijanjem# ,ri raunu koristi se srednja vrednost
tangen*ijanog napona used smi*anja:
A
F
=
!
gde su:
- ! F
5sia koja i'a'iva smi*anje .ki'anje0!
2
m ! A 5 ukupna povr%ina svi" preseka po kojima moe doi do smi*anja#
sika 2
8e+orma*ije u suaju smi*anja svode se na popreno pomeranje dveju beskonano biski" preseka
grede to se 'ove ? ki'anje ?#
2
2 as: Cevovodi i armatura vebe: 2009/2010
Ugao de+orma*ija u grani*ama vanosti =ukovog 'akona dat je rea*ijom:
G

=
2
mm
-
!
5smi*ajni napon!
2
mm
-
9!
5 modu ki'anja#
(a
0 1 . 2 @ ! 2
2 ! 0

+
= = =
E E
G
!
Uvijanje
-apre'anje prou'rokovano spregovima sia koje deuju u ravnima upravnim na podunu osu . obrtni
moment
0
M
0 # /angentni napon uvijanja dat je rea*ijom:
r
I
M
u
=
0

gde je:
u
M
5 moment uvijanja
r 5odstupanje od tei%ne inije preseka do mesta na kome se rauna ovaj napon#
A po%to se radi sa maksimanim vrednostima
0
maB
0
maB
W
M
r
I
M
u u
= =
gde su:
0
W
5 poarni otporni moment krunog preseka!
o
I
5 otporni moment iner*ije koji se i'raunava kao
y x
I I I + =
0 !
gde su:
x
I
5 aksijanim moment iner*ije 'a osu
x
!
y
I
5 aksijanim moment iner*ije 'a osu
y
!
maB
0
0
r
I
W =
!
&avijanje
,redstavja napre'anje i'a'vano siama i spregovima koji deuju u aksijanim ravnima! pri emu se
javjaju normani i tangen*ijani naponi# :aksimani normani napon se i'raunava kao:
doz
x
W
M
y
I
M
< = =
maB
maB
maB
maB
maB
gde su:
maB
W
5 ekvatorijani otporni moment u odnosu na
x
neutranu osu koja se pokapa sa tei%nom osom
x
I
5 aksijani moment iner*ije 'a osu
x
maB
maB
y
I
W
x
=
/angen*ijani napon

=
x
x T
I
S F
9de su:
3
2 as: Cevovodi i armatura vebe: 2009/2010
T
F
5 transver'aana sia!

5 %irina poprenog preseka na mestu posmatrane take! upravno na prav*u transver'ane sie!
x
I
5 aksijani moment iner*ije 'a osu oko koje se vr%i savijanje!

i i x
A S
gde su:
i
A
5 povr%ine popreni" preseka!
i

5 koordinate tei%ta#
C'vijanje
$snovni 'ada*i kod prorauna napre'anja na i'vijanje .sika 30 odnose se na i'raunavanje aksijane
sie i'vijanja# ,riikom aksijanog optereenja nastupie aksijano optereenje i skraenje# )ako u
te"nikoj praksi nisu ispunjeni usovi i' otpornosti materijaa a to je da se normani naponi
ravnomerno rasporeuje po *eom poprenom preseku nastaje pored skraenja %tapa i krivjenje te
%tap dobiva ugib# (nai i'vijanje nastaje kad aksijana sia pree vrednost koja se na7iva kritina sia#
)ritina sia moe se predstaviti rea*ijom:
2
min
2
r
k
l
I E
F

=

!
$va jednaina se koristi 'a i'raunavanje kritine sie! 'a sve ostae suajeve s tim %to se l menja od
suaja do suaja i na7iva se redukovana duina i predstavja onu duinu koja stvarno uestvuje u
i'vijanju#
&ika 3#
)ritini napon se i'raunava pomou rea*ije:
2
2
2
2
min
2
2
min
2
r r r
k
kr
E
l
E
l A
I E
A
F

=

=

= =
!
min

r
r
l
=
5vitkost %tapa neimenovan broj#
U praktinim proraunima se ne do'vojava da aksijaana sia dostigne vrednost kritine sie i ona je
po praviu 10 2 puta manja od kritine sie#
,u'anje
4
2 as: Cevovodi i armatura vebe: 2009/2010
,u'anje .sika 40 je pojava rastue i nepovratne de+orma*ije pri konstantnom optereenju materijaa
na povi%enoj temperaturi#-apre'anje pri kojem doa'i do ra'aranja materijaa 'a neki odreeni
vrmenski interva na7iva se trajna vrstoa#
sika 4
(amaranje materijaa
,eriodino promenjivo i udarno optereenje i'a'ivaju u poprenim prese*ima ma%inski" deova
napone i de+orma*ije koji se menjaju u skadu sa promenjivim optereenjmima# -aponi i
de+orma*ije odreuju se na isti nain kao i u suaju dejstva statikog optereenja samo %to se vodi o
rauna o karakteristinim vrednostims u toku jednog *ikusa# ,ojava postepenog ra'aranja materijaa
ma%inski" deova i'oeni" used dugotrajnog dejstva periodino promenjivog optereenja na'iva se
ra'aranje used 'amora ii 'amaranje materijaa# ,o*es 'amaranja poinje uvek nekom amom
prskotinom mnogo pre oma tako da je ona te%ko uojiva# Veiina kojom se de+ini%e 'amor je
dinamika vrstoa ii dinamika i'drjivost i predstavja najvei na'ivni napon koji ma%inski deo
i'dri be' oma pri neogranienom broju *ikusa i o'naava se sa
D

ii
D

# )riva 'amora .sike @ i

D 0 predstavja graninu krivu jer odgovara vrednostima napona pri promenjivom optereenju! koje
se naa'e na grani*i ra'aranja 'a dati broj promena optereenja#
@
2 as: Cevovodi i armatura vebe: 2009/2010
sika @
sika D#
&tepen sigurnosti
&tepen sigurnosti predstavja odnos i'medju kritinog i radnog optereenja#

kr
S =
S predstavja pro*enu kritini" optereenja jer je i'raunavanje kritini" optereenja! 'a sve usove
vro neekonomino a 'a veike ma%inske deove praktino nemogue#
/abea: &tepeni sigurnosti 'a mterijaa
Vrste materijaa &tepen sigurnosti 'a materija pri proraunskoj &tepen sigurnosti 'a
D
2 as: Cevovodi i armatura vebe: 2009/2010
temepraturi C

.&0 materija pri ispitnom

pritisku
0 .S
Vajani i kovani eik 1!4 1!1
Eeini iv 2!0 1!4
-oduarni iv aren nearen
-FD0 4!0 @!0 2!4
-F@0 4!0 @!0 2!4
-F40 3!0 4!0 2!0
-F32 2!4 3!4 1!D
-F2G 2!0 3!0 1!4
A i egure A# 1!4 1!4 1!1
/abea vrednosti stepena sigurnosti prema 'ate'noj vrstoi kada nisu po'nate grani*e ra'vaenja ii
grani*a 0!26 de+orma*ije
Vrsta materijaa &tepen sigurnosti 'a materija
pri proraunskoj temepraturi
C

.&0
&tepen sigurnosti 'a materija
pri ispitnom pritisku
0 .S
&ivi iv .;U&# C#;2#0200 2!4
-earen 9!0
Haren ii emajiran D!0
Iakar i njegove egure
Vajana i ivena bron'a
2!4
Ie%avne ii 'avarene posude 2!4
Femjene posude 3!0
$snovni termini i pojmovi prorauna *evovoda
,roraunski pritisak je pritisak na osnovu kojeg se vr%i proraun otpornosti! vrstoe i krutosti deova
i spojeva *evovoda#
8o'vojeni pritisak je najvei pritisak kojima se moe opteretiti deo be' opasnosti od gubitka radne
sposobnosti#
,roraunska temperatura je temperatura pri kojoj se odreuju karakteristike i do'vojena napre'anja
materijaa prema kojima se vr%i proraun otpornosti eemenata *evovoda#
-ajvea do'vojena temperatura je najvea temperatura pri kojoj je do'vojena ekspoata*ija#
G
2 as: Cevovodi i armatura vebe: 2009/2010
,roraunska vrstoa: U podruju gde vrstoa 'avisi od vremena! u op%tem suaju 'a proraun se
usvaja manja vrednost i'meu grani*e ra'vaenja .konven*ionani napon teenja0 ii 0!2 grani*e .
2 ! 0

najmanja vrednost0 i trajne vrtsoe 'a " 100000 .

100000 / v

5srednja vrednost0 pri proaunskoj

temperaturi#
-apomena: (a materijae iji je odnos 2 ! 0

C
M

vei od 0!D4! 'a proraunsku vrstou usvaja se

M
D@ ! 0
na proraunskoj temperaturi#
$dreivanje debjine 'ida *evi
(a debjine 'ida *evi u kojoj vada unutra%nji natpritisak 'a be%avne *evi vai odnos
( )
u u
d r = 2
! i
debjina 'ida se i'raunava kao:
p
S
K
d p
p S
K
r
s
u u
o

=
2 1
2
2
!
)ako je preporueno 'a topo optereene *evovode# ,retpostavka je da aksijani napon
a

! ne prea'i
srednju vrednost obimnog napona
u

! niti je ispod vrednosti srednjeg radijanog napona

r

! pa je:
(a tope *evi sa atestom
@0 ! 1 = S
!
(a tope *evi be' atesta
G0 ! 1 = S
)ada je karakteristika 'a +eritne eike grani*a ra'vaenja u topom stanju . grani*a pu'anja 0

/ 2 ! 0 . 0!2 6 grani*e ra'vaenja 0 i 'a austenitne eike

/ 1
. 16 grani*e ra'vaenja0 # (a
vremensku vrstou

/ 100000 / B
! u'ima se da je
40 ! 1 = S
8aje je potrebno proveriti da i je pri upotrebi trajne vrstoe 'adovojen sedei usov
100000 / 1
100000 /

S
B
pri proraunskoj temperaturi C

t i
S
B 100000 /

pri proraunskoj
100000 / B
t
pri ( ) C 14

+ t !
,o%to +ormue vae 'a temperature i'nad C 120

mogu da budu u pitanju be%avne ii %avne

*evi
p V
S
K
d p
s
u
o

=
2
!
1 = V 5 'a be%avne *evi!
9 ! 0 D ! 0 = V
5 'a be%avne *evi . uobiajeno je 0!G 0
K 5 proraunska vrstoa materijaa#
9
2 as: Cevovodi i armatura vebe: 2009/2010
2 1 0
C C s s + + =
!
1
1
= C
5 dodatak na ba'inost! kiseost! "abanje i sino!
2
C
5 dodatak na te"nike usove i isporuke#
0 2
100
s
a
a
C

=
!
14 12!4 10 ! 6 !
220 220 120 120 ! mm !
+
> <
a
d
s
$ve +ormue vae 'a
D0 ! 1 / =
u s
d d
#
10