Biblioteka

SAMOUSAVRAVANJ E
Urednik
Borislav Panti
Naslov originala
Gail Evans
PLAY LIKE A MAN,
WIN LIKE A WOMAN
Copyright 2000 by Gail Evans.
Tis translation published by arrangement with Crown Business,
an imprint of the Crown Publishing Group, a division of Random
House, Inc.
Copyright 2011 za srpsko izdanje arobna knjiga
ISBN 978-86-7702-222-8
arobna knjiga
Beograd 2012.
Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se
reprodukovati, umnoavati, pretampavati niti u bilo kojoj drugoj
formi i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili distribuirati bez
odobrenja izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju
autor i izdava prema odredbama Zakona o autorskim pravima.
Gejl Evans
IGRAJ KAO MUKARAC,
POBEUJ KAO ENA
ta to mukarci znaju o uspehu
a to ene treba da naue
Prevela
Zvezdana elmi
Dulijani, Dejsonu i Defriju
SADRAJ
Predgovor 11
Uvod 17
1. Cilj igre 25
2. etiri osnovna pravila 29
1. Ono si to kae da jesi
2. Ne spada svako u isti kalup
3. Posao nije enski klub
4. Uvek ste neija majka, erka, supruga ili ljubavnica
3. Pripreme za igru 43
Upoznajte teren
Proverite timsku kulturu
Budite odabrani u ekipu
Odaberite odgovarajuu garderobu
Postavite sebi pravi cilj
4. Kako raunati rezultat 59
5. Igranje igre: etrnaest osnovnih pravila za uspeh 65
1. Iznesite zahtev
2. Progovorite
3. Podignite glas
4. Slobodno se razmeite
5. Nemojte oekivati da steknete prijatelje
6. Prihvatite nesigurnost
7. Rizikujte
8. Budite varalica
9. Idite korak po korak
10. Nemojte strepeti
11. Sledite vou tima
12. Ne prihvatajte odgovornost bez ovlaenja
13. Sedite za sto
14. Smejte se
6. est stvari koje mukarci smeju da rade
na poslu a ene ne smeju 111
1. Oni smeju da plau, vi ne smete
2. Oni smeju da vode ljubav, vi ne smete
3. Oni smeju da se vrpolje, vi ne smete
4. Oni smeju da viu, vi ne smete
5. Oni smeju da budu nevaspitani, vi ne smete
6. Oni smeju da budu runi, vi ne smete
7. On uje, ona uje: deset rei koje imaju
razliito znaenje 125
1. Da (upravo to to znai)
2. Ne (nije to to znai)
3. Nada (najgora re u itavoj igri)
4. Krivica (to znai nevolju)
5. ao mi je (vrlo jadna re)
6. Agresivno (to nije asertivno)
7. Borba (nije lepa re)
8. Igra (iliti zabava)
9. Staklena tavanica (njihova fraza, ne naa)
10. Budunost (nekad i sad)
8. Kako poeti i zavriti igru 143
9. Dva zavrna pravila 157
1. Budite ena
2. Budite svoji
Zahvalnice 169
O autoru 173
PREDGOVOR
Kad je re o uzorima, imala sam sree. Odrasla sam
u uverenju da ena moe da postigne bilo ta a to sam
nasledila od majke. Spolja gledano, moja mama je izgledala
kao sasvim obina ena, domaica iz predgraa koja se stara
o domainstvu i podrava mua u karijeri. Ali sve vreme mi
je slala poruku da je ena odgovorna za sopstveni ivot, i da
treba da ga ivi to ispunjenije.
Moja mama je to svakako inila. Osim staranja o svojoj
porodici, pomagala je usvojenom mlaem bratu i sestri
iz lokalne institucije za mlade delinkvente, predavala je u
jevrejskoj koli za slepe, a kao dobrovoljni voza Crvenog
krsta prevozila je ziki i mentalno ometene veterane na
piknike i utakmice.
Izmeu dva svetska rata bila je menader lanca modnih
radnji, a onda je odustala od karijere da bi se udala. Ipak,
nikada nije izgubila energinost i nikada nije odustala
od vere u sebe. Tokom itavog ivota uila me je dvema
stvarima: da moram biti dobra i ispravna ena i da mogu
biti sve to poelim.
Ozbiljno sam primila taj savet. Poto sam diplomirala
1963, poela sam uspenu karijeru u politici. Radila sam
Gejl Evans 12
na Kapitol hilu i u Beloj kui. Ali kada sam se udala, kao
i moja majka i kao veina ena u to vreme, napustila sam
posao i sve podredila svom muu. Preselili smo se u Atlantu,
a potom u Sovjetski Savez. Po povratku u Dordiju, gde
sam podizala troje dece, poela sam honorarno da se bavim
istraivanjima i odnosima s javnou za meunarodne
korporacije. U CNN-u sam se zaposlila 1980, tek to je
osnovan.
Ubrzo sam bila u prilici da organizujem odeljenje za bu-
king (to znai, za nalaenje strunjaka koji e se pojaviti
na televiziji). Kada je osnovan CNN interneenal, moja za-
duenja obuhvatila su i tu televiziju. Godine 1987. postala
sam potpredsednik kompanije; dve godine kasnije stvorila
sam CNN&Co, prvi televizijski tok-ou u kome su ene
govorile o najznaajnijim dnevnim pitanjima umesto samo
o enskim stvarima. Poto sam unapreena u vieg pot-
predsednika, uestvovala sam u razvoju emisije Tokbe-
klajv (TalkBackLive), prve interaktivne TV emisije s ve-
stima, a 1996. uestvovala sam u stvaranju Teina dokaza
(Burden of Proof ), prve svakodnevne tok-ou emisije koja
se bavila pravnim pitanjima.
A uz sve to, pokuavala sam, kao i moja majka, da deo
vremena posvetim i drugima. Iste godine kada sam postala
izvrni zamenik predsednika CNN, 1997, predsednik
Klinton me je imenovao u Komisiju Bele kue za mlade
kadrove. lan sam Komiteta 200, Meunarodnog enskog
foruma, Porotnikog odbora pri Porodinom sudu u
Atlanti i vodila sam kurs o poloaju polova u preduzeima
na Poslovnoj koli Univerziteta Emori u Atlanti. Osim
toga, lan sam i upravnih odbora na nekoliko univerziteta i
neprotnih organizacija.
I GR A J K A O MU K A R A C, P OB E UJ K A O E NA
13
Takoe imam i erku, dve snaje i unuku, i za sve njih
se nadam da e biti jednako zadovoljne to su ene kao to
smo bile moja majka i ja.
Ako tako bude, imae sree. Tokom poslednje dve de-
cenije srela sam hiljade ena koje su mi govorile da se ose-
aju izgubljeno na radnom mestu, gde u principu vladaju
mukarci, a ene ih samo slede. Uvek sam pokuavala da
savetujem te ene to sam bolje mogla, i uvek sam se nadala
da u negde naii na grupu kojoj nije potrebno ono to ja
imam da kaem.
A onda su me pozvali da odrim govor sadanjim i bivim
studentkinjama Poslovne kole na Harvardu. Pomislila sam
da je barem to mesto na kome su ene postale ravnopravne.
Pogreila sam. ene na Harvardu nauile su sve to je
trebalo da se ui i dostigle su visoke poloaje, ali su se osea-
le izolovano. I dalje su se alile da se esto oseaju izgublje-
no na poslu, gde je sve podreeno mukarcima, i nisu bile
sigurne kako da izau na kraj s tim.
Zato sam odluila da zapiem sr svih onih razgovora s
mojom majkom, i sve to sam govorila svojoj erki i snaja-
ma, kao i sutinu stotine govora koje sam drala pred grupa-
ma ena irom zemlje. Televizija jeste najvei savremeni me-
dijum, ali smatram da je tampana re ipak najbolji nain
da se ovo uini. Uverena sam da upravo itanjem stiemo
najvie saznanja.
Volela bih da iz ove knjige steknete saznanje kako da
radite u preduzeu a da ne morate da kaete: Danas nisam
dobila ono to zasluujem zato to, kao ena, nisam znala
kako da igram njihovu igru.
Moja najvea elja jeste da jednog dana potpuno ukinemo
razgovore o nejednakosti izmeu mukaraca i ena na poslu,
Gejl Evans 14
tako da dolazimo na radno mesto kao ravnopravne kolege i
da jedino bude vano to kako radimo svoj posao.
UVOD
Nedavno sam imala izlaganje na malom skupu uspenih
poslovnih ena. Posle toga je nastupila navala pitanja, a
jedna ena mi je prila i zamolila za savet.
To se uvek deava na takvim skupovima. Drim izlaganje,
sluam, ujem uvek jedno te isto osujeena, besna,
izgubljena, u klopci, zaglavljena, preoptereena
jer mi svaka pojedina ena pria o tome kako smatra da
je napredovala na poslu koliko je to bilo mogue i da nee
napredovati dalje.
Jedna od ena na ovoj konferenciji rekla mi je da radi kao
potpredsednik u preduzeu s liste Foren 500, u kojoj je
zaposlena ve dve decenije. Tokom poslednje etiri godine
dobila je dve nove, vrlo zvune titule, ali one nisu donele
nimalo vie moi. Smatrala je da je stigla pred nepremostivu
prepreku.
Da li ste jasno rekli ta elite?, upitala sam.
Ne, odgovorila je.
Kao i tolike druge ene, ona ne razume da, kada se pojavi
ozbiljna i trajna prituba, ne treba pokorno iveti s njom.
Treba uiniti neto kako bi se promenile stvari.
Gejl Evans 18
Rekla sam joj da mora da preduzme korake.
Kakve korake?, pitala je.
Bilo kakve, odgovorila sam. Jedan korak vodi ka dru-
gom. Priajte s generalnim direktorom. Traite novi posao.
Bilo ta. Samo uinite neto!
Na to je uzdahnula. Ne razumem. Oni znaju koliko
dobro radim svoj posao. Zato me lepo ne nagrade zbog
toga?
S takvim stavom sasvim je oekivano da e izgubiti igru.
Ako ne proitate uputstvo pre nego to ponete igru,
neete znati ta da radite. Otvorite kutiju, a pred vama se
pojavi ploa s pionima i kockicama, ali vi nemate pojma.
Ako igrate sami sa sobom, moete da improvizujete, ali
moda ete pogreno shvatiti. Ako igrate s drugima, moete
da pratite ta oni rade. Ali ako elite da pobedite, morate se
upitati da li ste dobro shvatili.
Nije bitno da li je ta igra kroket, monopol, hokej na
travi ili ameriki fudbal; prvo morate da razumete pravila.
Pa zato biste poslovnu igru igrali drugaije? Biznis je igra
kao i svaka druga drutvena igra ili sport, individualni ili
timski. Setite se samo svih onih metafora timski rad,
dranje pravih karata u ruci, biranje najboljih igraa za tim,
bacanje kocke, licitiranje, podizanje uloga, nalaenje pravog
kapitena, dovoenje tima u formu, punog pogotka.
Dakle: kad je re o biznisu, veina ena nalazi se u ne-
povoljnom poloaju. Primorane smo da nagaamo, impro-
vizujemo, bleramo (u emu esto nismo dovoljno dobre:
vidi poglavlje 5, Slobodno se razmeite). Zato tako malo
nas igra dobro tu igru, a jo manjem broju ona donosi za-
dovoljstvo.
I GR A J K A O MU K A R A C, P OB E UJ K A O E NA
19
A ta je s mukarcima? Oni ne itaju prirunike s uput-
stvima, kaete. Tano. Njima to ne treba. Muki um je
i izmislio itavu stvar s uputstvima. Nije da su namerno
ignorisali ene, niti da im se nije dopadalo ono to ene
imaju da kau. Pre bi se reklo da je, u vreme kada se razvi-
jala poslovna kultura, bilo vrlo malo ena koje su elele da
uestvuju u tome. Mukarci su napisali sva pravila zato to
su ih pisali samo oni.
ene su tokom proteklog veka nainile mnoge velike
korake, ali taj napredak nije tekao glatko, a nije se ni odvijao
pravolinijski. Ponekad je ak iao i unazad. Tokom nestaice
radne snage u Drugom svetskom ratu, na primer, ene su
bile pozvane da rade muke poslove, i dobro su ih radile.
Ali kada se rat zavrio, poslali su ih kuama i morale su da
ekaju decenijama na novu ansu.
Najbolje to se moe rei jeste da smo svedoci neke vrste
sporog, postepenog rasta. Meu zaposlenima postoji veliki
broj ena, ali slino kao s drveem na planini videete ih sve
manje i manje dok se penjete uvis kroz predele hijerarhije,
sve dok ne stignete do neke vrste granice ume, iznad koje
ete nai otprilike onoliko ena koliko i magnolija na pravoj
planini.
Magazin Foren nedavno je objavio veliki lanak o 50
najmonijih ena u SAD. U tome nema nita loe. Mene je
zabrinulo to poloaji koje te ene zauzimaju predsednici
ogranaka, potpredsednici, osnivai sopstvenih preduzea
ne mogu ni da se porede s poloajima kakve bi zauzimala
odgovarajua grupa mukaraca. Mukarci bi, svi odreda,
bili generalni direktori velikih kompanija.
ene danas ine vie od 46 odsto ukupne radne snage u
SAD, u poreenju s 29,6 odsto 1950. No, 1999. godine ene
Gejl Evans 20
su bile samo 11,9 odsto od 11.681 rukovodioca u najboljih
500 amerikih preduzea; 1998. bilo ih je 11,2. Ako se
nastavi tim tempom, broj ena na visokim rukovodeim
mestima nee se izjednaiti s brojem mukaraca sve do
2064. godine.
Prole godine u tim kompanijama, meu onima koji do-
nose najvie prihoda ene su inile samo 3,3 odsto; 98 ena
dri najvie rukovodee poloaje u amerikim preduzeima,
a mukaraca je 1202. Od 500 najuspenijih preduzea, pre-
ma asopisu Foren, njih 496 ima mukarca za general-
nog direktora. Mnoge najomiljenije amerike kompanije
Deneral elektrik, Ekson, Kompak uopte nemaju
ene rukovodioce.
A kada ene i uspeju da se probiju do vrha, tamo ne
zarauju ba mnogo: raspon plata najplaenijih ena
rukovodilaca kree se izmeu 210.001 i 4,96 miliona
dolara, dok mukarci zarauju izmeu 220.660 i 31,29
miliona. Sve u svemu, ene visoki rukovodioci zarauju u
proseku 68 centa na svaki dolar koji zarade mukarci na
istom poloaju.
injenino stanje u dananjem poslovnom svetu: ena e
uspeti da zauzme poloaj koji donosi mo samo ako je sama
osnovala ili nasledila sopstveni biznis. Mi ne uspevamo
da se probijamo kroz nivoe i da postepeno stignemo do
direktorske kancelarije, u kojoj lei mo.
Pa ta moe i ta treba ena da radi? Odgovor bi bio
lak kad bi mukarci i ene bili roeni sa slinim instinktima
i bili socijalizovani na slian nain. No, to nije sluaj.
Zapravo, biogenetiari se slau u tome da se drutvene
vetine mukaraca i ena razlikuju od samog roenja. Posle
I GR A J K A O MU K A R A C, P OB E UJ K A O E NA
21
toga, ako je verovati sociolozima, vaspitanje samo naglaava
te razlike.
Sad u vam priati o moje troje dece, dva deaka i
devojici. Bila sam reena da ih podiem u okruenju
potpuno lienom seksizma. Ve od prvog dana mogla sam
da uoim razlike izmeu njih, oito izazvane razlikom u
polu. Na primer, nain na koji su moji sinovi i erka sisali.
Deaci su se ponaali istovetno. Sisali bi dok se ne najedu,
podrignuli bi, napunili pelene i smesta zaspali. Brzo i bez
komplikacija. Kraj prie.
Moja erka je bila sasvim drugaija. Ona bi malo sisala,
pa bi zatvorila oi, pa bi me dodirnula, opruila ruku,
opipala, sisala, odmorila se, otvorila oi, podrignula, sisala,
dodirnula i tako dalje. Ve od samog poetka bilo je jasno
da eli da uspostavi nekakav drutveni odnos sa mnom.
elela je da zna ko sam ja i gde se nalazim. Deaci su samo
eleli da se najedu.
Vaspitanje igra veliku ulogu u razlikama izmeu polova.
Dok sam drala kurs o poloaju polova u preduzeima na
Poslovnoj koli Univerziteta Emori, pitala sam studente
kakve su igre igrali kao deca. Koji je bio cilj igre, koliko je
dece uestvovalo, ta su nauili igrajui se toga, i tako dalje.
Kao i obino, ruku je prvi podigao otresiti mladi. Ja
sam se uvek igrao s barem pet-est drugih deaka, rekao
je. Igrali smo bejzbol, fudbal, ulini hokej. Tu se malo
zamislio. Smeno je to ste pitali za cilj igre. Igrali smo da
pobedimo. Kako bi drugaije i bilo?
O Boe, prekinula ga je mlada ena. Objasnila je da se
ona najee igrala s jo jednom, ili moda dve devojice,
radije nego u velikoj grupi, i da su mnogo vie pazile na
produbljivanje prijateljstva nego na pobeivanje. Potom
Gejl Evans 22
je ispriala kako je jednom igrala piljaka s dve drugarice
na letovanju. Kada je postalo jasno da e jedna devojica
pobediti, slono su smislile drugaija pravila, tako da ne
prekidaju igru. Cilj nam je bio da igra traje to due, rekla
je. elele smo da sve tri pobedimo.
Poenta nije u tome da je jedan pristup bolji od drugog,
nego u tome to, od najranijeg detinjstva, deaci i devojice
igraju igre prema razliitim pravilima. A poto su mukarci
stvarali pravila u igri poslovanja, i poto ene tek sada
pokuavaju da se ukljue u nju, moemo da napredujemo
samo ako poznajemo ta pravila.
Ovo nikako ne znai da su mukarci uradili neto loe,
ali ni dobro. Poslovnim svetom dominiraju mukarci. To
nije ni kritika ni osuda to je prosto injenica. Prednost
koju imaju mukarci uglavnom nije posledica svesne
diskriminacije ena. Kao i veina ljudi, mukarci vole da
budu okrueni osobama kraj kojih se oseaju oputeno.
Odnos izmeu mukaraca i ena u preduzeu ne razlikuje se
mnogo od odnosa izmeu belog hrianina i indijskog sika,
ili ratnog generala i paciste. Slinosti se privlae. Razlike
stvaraju nelagodnost.
Ne moemo porei da je nae drutvo stvorilo podelu
radne snage izmeu mukaraca i ena, a istorijski gledano,
jedni od njih su poeli da nadgledaju odreene poslove i
stoga su napisali i pravila. Ipak, u poslednje vreme podela
postaje nejasna jer oba pola razmiljaju o proirivanju tradi-
cionalnih granica, kako na poslu tako i kod kue.
Na primer, neki mukarci danas ostaju kod kue da
podiu decu. Nain na koji se staramo o deci u naoj kulturi
su odreivale ene to su, dakle, pravila koja su pisale ene.
Moglo bi se pokazati da je zapravo veoma dobro za nau
I GR A J K A O MU K A R A C, P OB E UJ K A O E NA
23
decu da mukarci imaju vie uticaja na njihovo vaspitavanje.
Moda emo imati zdraviju decu kao to bismo moda
imali i zdravija preduzea kada bi ene u njima imale veu
ulogu. to je vie mogunosti, verovatnije je da emo otkriti
bolja reenja za sve nas.
Na narednim stranicama nai ete savete koji e vam
pomoi da stvorite svoje lino uputstvo za sprovoenje
uspeha. Da biste postali igra u svetu biznisa, morate znati
preovlaujua pravila prema kojima igraju mukarci
ne zato da biste ih se doslovno pridravale, nego zato to
morate razumeti teren za igru ak i ako na kraju odaberete
da igrate sasvim drugaije. Teren za igru nije isti za sve ako
ne znate ta da radite na njemu.