DOBIVANJE METALA

M
n+
+ ne
-
M(s)

METALI KOJI SE LAKO DOBIVAJU

Zagrijavanje metalnog oksida:

MS(s) + 3/2O
2(g)
MO
(s)
+ SO
2(g)

MS(s) + 2MO
2(s)
3M
(l)
+ SO
2(g)




Redukcija metalnog jona pomou drugog metala:

2Ag
+
+ Cu
(s)
2Ag
(s)
+ Cu
2+


E
0
Ag+/Ag
= 0,8 V E
0
Cu2+/Cu
= 0,34 V

Cu
2+
+ Zn
(s)
Cu
(s)
+ Zn
2+
E
0
Zn2+/Zn
= -0,76 V




Elektrolitska rafinacija:

A: Cu (sirovi) Cu
2+
+ 2e
-
E
1
0
= -0,34 V
K: Cu
2+
+ 2e
-
Cu (isti) E
2
0
= +0,34 V
Ukupna reakcija:
Cu (sirovi) Cu (isti) E
1
0
+ E
2
0
= 0

Fe(s) Fe
2+
+ 2e
-
E
0
= +0,44 V
Cu (s) Cu
2+
+ 2e
-
E
0
= -0,34 V
Ag (s) Ag
+
+ e
-
E
0
= -0,80 V

Cu
2+
+ 2e
-
Cu (s) E
0
= +0,34 V
Fe
2+
+ 2e
-
Fe(s) E

0
= -0,44 V

METALI KOJI SE TEKO DOBIVAJU

Redukcija aluminijem:

M
2
O
3
(s) + 2Al
(s)
2M
(l)
+ Al
2
O
3(s)


Redukcija magnezijem ili natrijem:

MCl
4
+ 2Mg M + 2MgCl
2(s)

MCl
4
+ 4Na M + 4NaCl
(s)


Termiki raspad tetrajodida:

grijanje

MI
4(s)
M
(s)
+ 2I
2(g)


METALI KOJI SE DOBIVAJU bez
ekstremnih redukcionih uslova:

a) redukcija s ugljikom:

MO(s) + C
(s)
M + CO
(g)

2MO(s) + C
(s)
2M + CO
2(g)


b) redukcija sa ugljik(II) oksidom:

2MO(s) + CO
(g)
M
(l)
+ CO
2(g)

CO
2
(g) + C
(s)
2CO
(g)


c) redukcija sa vodikom:

MO(s) + H
2(g)
M + H
2
O
(g)



d) elektroliza iz vodenih rastvora





ELEMENTI 3. (III B) GRUPE
GRUPA SKANDIJA
Skandij Sc 1s
2
2s
2
2p
6
3s
2
3p
6
3d
1
4s
2

Itrij Y 1s
2
2s
2
2p
6
3s
2
3p
6
3d
10
4s
2
4p
6
4d
1
5s
2

Lutecij Lu 1s
2
2s
2
2p
6
3s
2
3p
6
3d
10
4s
2
4p
6
4d
10
5s
2
5p
6
4f
14
5d
1
6s
2

Lawrencij Lr 1s
2
2s
2
2p
6
3s
2
3p
6
3d
10
4s
2
4p
6
4d
10
5s
2

5p
6
5d
10
6s
2
6p
6
5f
14
6d
1
7s
2
Zajednika elektronska konfiguracija
(n-1)d
1
ns
2


(n-1)d ns np
Simbol
elementa
Metalni
radijus/nm
Ionski
radijus/nm
Gustoa/gcm
-3
Talite
/
0
C
Vrelite/
0
C Koeficij.
Elektroneg
ativnosti
Sc 0,161 0,083 2,99 1541 2831 1,3
Y 0,181 0,106 4,47 1522 3338 1,2
Lu 0,173 0,085 9,84 1663 3395 1,3
Lr - 0,094 - - - 1,3
Simbol
elementa
Energija
ionizacije/eV
I II III
Standardni redoks-
potencijal E
0
/V
Koef.elektro
negativnosti
Sc 6,54 12,8 24,8 Sc
3+
/Sc -2,03 1,3
Y 6,39 12,2 20,5 Y
3+
/Y -2,37 1,2
Lu 5,43 13,9 21,0 Lu
3+
/Lu -2,30 1,3
Lr - - - Lr
3+
/Lr -2,06 1,3
Svi d
1
-elementi su tipini metali, prilino mekani,
srebrenog sjaja, i vrlo hemijski aktivni.
U svim spojevima imaju stepen oksidacije +3, a u
vodenim rastvorima daju M
3+
-jone.
Svi grade okside ope formule, M
2
O
3
, koji su bazinog
karaktera. Bazinost oksida raste od skandija prema
lantanu.
Grade hidrokside M(OH)
3
koji su nerastvorni u vodi i
bazama.
Reakcija s vodom:

2M(s) + 6H
2
O 2M(OH)
3
+ 3H
2 (g)


Izgaranje oksida sa zrakom:

2M(s) + 3/2O
2(g)
M
2
O
3(s)


Dehidratacija hidroksida:

2M(OH)
3
M
2
O
3(s)
+ 3H
2
O
(g)


SKANDIJ
u prirodi pojavljuje u obliku oksida, kao pratilac ruda cinka,
cirkonija i volframa. Takoer se pojavljuje i u obliku vrlo rijetkog
minerala tortveitita (Y, Sc)2x(Si
2
O
7
).
Dobiva se elektrolizom taline mjeavine bezvodnog
skandijevog hlorida sa kalijevim hloridom ili litijevim hloridom.
Skandij se izdvaja na elektrodi od cinka uz nastanak legure
Zn-Sc. Iz ove legure cink se odvaja vakuumskom destilacijom
pri povienoj temperaturi.
Skandij je relativno neplemenit metal, zbog ega se lako
rastvara u kiselinama. Gradi komplekse kao npr. K
3
[ScF
6
].
ITRIJ
U prirodi se pojavljuje u obliku oksida.
Kao polazni materijal za dobivanje itrija esto se koristi
mineral ksenotim YPO
4
. Dobiva se na slian nain kao i
skandij.
Skandij i itrij nemaju farmaceutski znaaj.

LANTAN
U prirodi se pojavljuje kao pratilac cera. Dobiva se na
slian nain kao skandij.
Lantan utjee na razmjenu fosfatnih materija i na
odreene enzime.
Soli lantana odgaaju zgruavanje krvi i smanjuju nivo
eera u krvi.
Otrovniji su ako u organizmu ima manje ugljikohidrata.
lantanov nitrat slui za dokazivanje acetatne kiseline.
AKTINIJ
Aktinij je radioaktivni element, dobiva se iz radija u
reaktoru ozraivanjem sa neutronima.
LANTANIDI I AKTINIDI

Lantanidi:
od lantana (57) do iterbija (70) + lutecij (71)

Aktinidi:
od aktinija (89) do nobelija (102) + lorencij (103)

Lantanidi ine grupu od 14 elemenata od rednog broja 58 (cer)
do rednog broja 71 (lutecij).
zadnja dva kvantna nivoa zadravaju konstantnu elektronsku
konfiguraciju, a popunjavaju pred-predzadnju elektronsku
ljusku (n-2), tj. f-orbitale ovog kvantnog nivoa u koje se
postepeno smjeta 14 elektrona.
Na kraju niza lantanida (n-2)-kvantni nivo ima ukupno 32
elektrona.
4f-elektroni se stabiliziraju porastom naboja jezgre. Zbog toga
4f-elektroni se ne mogu angairati u stvaranju hemijskih veza.
u stvaranju hemijskih veza uestvuju elektroni dva zadnja
kvantna nivoa 5d
1
6s
2
ili 5d
o
6s
2
, zbog ega postoji velika
slinost izmeu ovih elemenata.
U spojevima, svi uglavnom imaju stepen oksidacije +3.
Vjerovatne elektronske konfiguracije izoliranih atoma lantanida i njihovi ionski
radijusi

Naziv
elementa
Simbol Redni broj Vjerovatna
elek.konfig.
Ionski
radijus/nm
Lantan La 57 5d
1
6s
2
0,122
Cerij Ce 58 4f
1
5d
1
6s
2
0,107
Praseodimij Pr 59 4f
2
5d
1
6s
2
0,106
Neodimij Nd 60 4f
3
5d
1
6s
2
0,104
Prometij Pm 61 4f
4
5d
1
6s
2
0,106
Samarij Sm 62 4f
5
5d
1
6s
2
0,100
Europij Eu 63 4f
7
6s
2
0,098
Gadolinij Gd 64 4f
7
5d
1
6s
2
0,097
Terbij Tb 65 4f
8
5d
1
6s
2
0,093
Disprozij Dy 66 4f
9
5d
1
6s
2
0,091
Holmij Ho 67 4f
10
5d
1
6s
2
0,089
Erbij Er 68 4f
11
5d
1
6s
2
0,089
Tulij Tm 69 4f
12
5d
1
6s
2
0,087
Iterbij Yb 70 4f
14
6s
2
0,086
Aktinidi predstavljaju grupu od 14 elemenata od rednog broja
90 (torij) do rednog broja 103 (lorensij).
elementi koji slijede iza aktinija.
Imaju identinu elektronsku konfiguraciju kao lantanidi, s tim
da je glavni kvantni broj vei za jedan od lanatanida, pa
postepeno popunjavaju 5f-orbitalu.
Poto 5f-orbitale nisu u velikoj mjeri izloene uticaju porasta
naboja jezgre i f-elektroni se mogu lake ukljuiti u stvaranje
hemijskih veza.
Zbog toga, kod aktinida postoje spojevi sa oksidacijskim
brojevima veim od +3.
poto su energetske razlike izmeu 5f, 6d i 7s-orbitala male,
elektronske konfiguracije predstavljaju samo vjerovatne
elektronske konfiguracije.
Aktinidi grade spojeve sa oksidacijskim brojevima od +3 do +6.
Najvaniji predstavnici aktinida su uran i torij - radoaktivni.
Elementi koji se nalaze iza urana ne postoje u prirodi i
dobiveni su vjetakim putem.
Vjerovatne elektronske konfiguracije i ionski radijusi
atoma aktinida

Naziv
elementa
Simbol Redni broj Vjerovatna
elek.konfig.
Ionski radij.
M
3+
/nm
Aktinij Ac 89 6d
1
7s
2
0,118
Torij Th 90 6d
2
7s
2
0,101
Protaktinij Pa 91 5f
2
6d
1
7s
2
0,113
Uran U 92 5f
3
6d
1
7s
2
0,103
Neptunij Np 93 5f
4
6d
1
7s
2
0,110
Plutonij Pu 94 5f
6
7s
2
0,108
Americij Am 95 5f
7
7s
2
0,107
Curij Cm 96 5f
7
6d
1
7s
2
0,099
Berkelij Bk 97 5f
9
7s
2
0,098
Kalifornij Cf 98 5f
10
7s
2
0,098
Einsteinij Es 99 5f
11
7s
2
0,098
Fermij Fm 100 5f
12
7s
2
0,097
Mendelevij Md 101 5f
13
7s
2
0,096
Nobelij No 102 5f
14
7s
2
0,095
Do drugog svjetskog rata uran praktino nije imao
vei tehniki znaaj, meutim od 1942.g. se
upotrebljava kao nuklearno gorivo.
Izotop urana, U, kojeg u prirodnom uranu ima oko
0,72% predstavlja materijal koji podlijee fisiji pod
djelovanjem usporenih neutrona.
Iz izotopa urana, U, dobiva se izotop plutonija Pu koji
se takoer upotrebljava za dobivanje nuklearne
energije.
U spojevima uran ima oksidacijske brojeve +3, +4,
+5 i +6, a najstabilniji su spojevi sa oksidacijskim
brojevima +4 i +6.
Spojevi urana sa stepenom oksidacije +4 su preteno jonskog
karaktera.
U vodenim rastvorima postoji zeleni U
4+
-jon koji u znatnoj mjeri
hidrolizira zbog ega soli U(IV) u vodenim rastvorima reaguju kiselo.
Uran(IV) gradi sva etiri halogenida koji se svi, osim tetrafluorida,
rastvaraju u vodi.
Uran(IV) oksid, UO
2
, se dobiva redukcijom viih uranovih oksida,
UO
3
ili U
3
O
8
. isti kristalni uran(IV) oksid je prah smee do crne boje
koja zavisi od koliine primjesa. Iako ima bazina svojstva, teko se
rastvara u kiselinama, izuzev u azotnoj.
Ako se na rastvorljive soli urana(IV) djeluje bazom nastaje
hidratizirani uran(IV) hidroksid U(OH)
4
koji ima iskljuivo bazina
svojstva. Stajanjem na zraku uran(IV) hidroksid se oksidira u
UO
3
3H
2
O.
Uran(IV) oksid se u velikoj mjeri koristi kao osnova za proizvodnju
nuklearnog goriva (gorivi elementi). U veem broju nuklearnih
elektrana koristi se kao gorivo (nuklearna elektrana u Krkom).
Spojevi urana sa oksidacijskim brojem +6
najstabilniji i najvaniji: uran(VI) oksid, heksahalogenidi, uranil
soli koje nastaju rastvaranjem uran(VI) oksida u kiselinama i
uranati koji su posljedica kiselih svojstava uran(VI) oksida..
Uran(VI) oksid, UO
3
, nastaje zagrijavanjem isparljivih soli
urana(VI). To je crvenout prah koji arenjem oslobaa
oksigen uz nastanak uran(IV) uranata(VI), U
3
O
8
. Ima
amfoterna svojstva. Otapanjem u kiselinama nastaje uti uranil
jon UO
2
2+
:
UO
3(s)
+ 2H
+
UO
2
2+
+ H
2
O
Od uranil soli najpoznatije su uranil nitrat UO
2
(NO
3
)
2
i uranil
acetat UO
2
(C
2
H
3
O
2
)
2
.
Zagrijavanjem uran(VI) oksida sa metalnim oksidima ili
karbonatima nastaju uranati
UO
3(s)
+ Na
2
CO
3(s)
Na
2
UO
4(s)
+ CO
2(g)
ili diuranati:
2UO
3(s)
+ Na
2
CO
3(s)
Na
2
U
2
O
7(s)
+ CO
2(g)
Uranati se odvode od uranove kiseline, H
2
UO
4
, a diuranati od
diuranove kiseline H
2
U
2
O
7
.
Uranil nitrat, UO
2
(NO
3
)
2
, nastaje rastvaranjem
uran(VI) oksida u nitratnoj kiselini u obliku
kristalohidrata sa 2, 3 ili 6 molekula vode, ute je
boje.
Uran(VI) fluorid, UF
6
, je na obinoj temperaturi vrsta
supstanca koja na temperaturi 56
o
C sublimira. Vrlo
je reaktivan spoj. Koristi se u plinskoj difuziji za
odvajanje uranovih izotopa U-235 i U-238.
Od kompleksnih spojeva urana najvaniji su
kompleksi koje stvara uranil jon sa alkalijskim
metalima i amonijevim jonima:
- halogenokompleksi sa jonima [UO
2
F
6
]
4-
i [UO
2
Cl
4
]
2-
,
- nitratokompleksi sa jonima [UO
2
(NO
3
)
3
]
-
i
[UO
2
(NO
3
)
4
]
2-
kao i acetato-, sulfato- i drugi kompleksi.