PRAVILNIK

O OCENJIVANJU UENIKA U OSNOVNOM

OBRAZOVANJU I VASPITANJU
("Sl. glasnik RS", br. 67/2013)
Predmet Pravilnika
lan 1
Ovim pravilnikom utvruju se nain, postupak i kriterijumi ocenjivanja uspeha iz pojedinanih
nastavnih predmeta i vladanja i druga pitanja od znaaja za ocenjivanje uenika i odraslih u
osnovnom obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: uenik).
Termini izraeni u ovom pravilniku u gramatikom mukom rodu podrazumevaju prirodni muki i
enski rod lica na koje se odnose.
Svrha i principi ocenjivanja uenika
lan 2
Ocenjivanje je sastavni deo procesa nastave i uenja kojim se obezbeuje stalno praenje
ostvarivanja propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignua uenika u toku savladavanja
kolskog programa.
Ocenjivanje je kontinuirana pedagoka aktivnost kojom se iskazuje odnos prema uenju i
znanju, podstie motivacija za uenje i uenik osposobljava za objektivnu procenu sopstvenih
postignua i postignua drugih uenika i razvija sistem vrednosti.
Ocenjivanjem se obezbeuje potovanje optih principa sistema obrazovanja i vaspitanja
utvrenih zakonom kojim se ureuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu:
Zakon).
Principi ocenjivanja, u smislu ovog pravilnika, jesu:
1) objektivnost u ocenjivanju prema utvrenim kriterijumima;
2) relevantnost ocenjivanja;
3) korienje raznovrsnih tehnika i metoda ocenjivanja;
4) pravinost u ocenjivanju;
5) redovnost i blagovremenost u ocenjivanju;
6) ocenjivanje bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kom osnovu;
7) uvaavanje individualnih razlika, potreba, uzrasta, prethodnih postignua uenika i trenutnih
uslova u kojima se ocenjivanje odvija.
Predmet i vrste ocenjivanja uenika
lan 3
Uenik se ocenjuje iz nastavnog predmeta sa i bez modula (u daljem tekstu: predmet) i
vladanja, u skladu sa Zakonom, posebnim zakonom i ovim pravilnikom.
Ocena je opisna i brojana.
Praenje razvoja, napredovanja i ostvarenosti postignua uenika u toku kolske godine obavlja
se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.
Formativno ocenjivanje, u smislu ovog pravilnika, jeste redovno proveravanje postignua i
praenje vladanja uenika u toku savladavanja kolskog programa, sadri povratnu informaciju i
preporuke za dalje napredovanje i, po pravilu, evidentira se u pedagokoj dokumentaciji
nastavnika, u skladu sa ovim pravilnikom.
Sumativno ocenjivanje, u smislu ovog pravilnika, jeste vrednovanje postignua uenika na kraju
programske celine ili za klasifikacioni period iz predmeta i vladanja. Ocene dobijene sumativnim
ocenjivanjem su, po pravilu, brojane i unose se u propisanu evidenciju o obrazovno-vaspitnom
radu (u daljem tekstu: dnevnik), a mogu biti unete i u pedagoku dokumentaciju.
Ocena uenika
lan 4
Ocena predstavlja objektivnu i pouzdanu meru napredovanja i razvoja uenika i pokazatelj je
kvaliteta i efikasnosti rada nastavnika i kole u ostvarivanju propisanih ciljeva, ishoda i
standarda postignua.
Ocena je javna i saoptava se ueniku odmah po dobijanju, sa obrazloenjem.
Opisnom ocenom izraava se:
1) ostvarenost ciljeva i propisanih, odnosno prilagoenih standarda postignua u toku
savladavanja programa predmeta;
2) angaovanje uenika u nastavi;
3) napredovanje u odnosu na prethodni period;
4) preporuka za dalje napredovanje uenika.
Brojanom ocenom izraava se:
1) stepen ostvarenosti ciljeva i propisanih, odnosno prilagoenih standarda postignua u toku
savladavanja programa predmeta;
2) angaovanje uenika u nastavi.
Brojane ocene su: odlian (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1).
U zavisnosti od predmeta, modula i uzrasta uenika prilikom ocenjivanja iz stava 3. taka 1) i
stava 4. taka 1) ovog lana, procenjuju se: vetine izraavanja i saoptavanja; razumevanje,
primena i vrednovanje nauenih postupaka i procedura; rad sa podacima i rad na razliitim
vrstama tekstova; umetniko izraavanje; vetine, rukovanje priborom, alatom i tehnologijama i
izvoenje radnih zadataka.
Angaovanje uenika obuhvata: odgovoran odnos prema radu, postavljenim zadacima, aktivno
uestvovanje u nastavi, saradnju sa drugima i iskazano interesovanje i motivaciju za uenje i
napredovanje.
Ueniku se ne moe umanjiti ocena iz predmeta zbog odnosa uenika prema vannastavnim
aktivnostima ili neprimerenog ponaanja u koli.
lan 5
Ocenjivanje iz predmeta (muzika kultura, likovna kultura, fiziko vaspitanje i fiziko vaspitanje -
izabrani sport) obavlja se polazei od uenikovih sposobnosti, stepena spretnosti i umenosti.
Ukoliko uenik nema razvijene posebne sposobnosti, prilikom ocenjivanja uzima se u obzir
individualno napredovanje u odnosu na sopstvena prethodna postignua, mogunosti i
angaovanje uenika u nastavnom procesu.
lan 6
Uenik sa izuzetnim sposobnostima, koji stie obrazovanje i vaspitanje na prilagoen i
obogaen nain primenom individualnog obrazovnog plana, ocenjuje se na osnovu ostvarenosti
ciljeva i propisanih standarda postignua, kao i na osnovu angaovanja.
lan 7
Uenik kome je usled socijalne uskraenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, tekoa u uenju i
drugih razloga potrebna dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu
ostvarenosti ciljeva i standarda postignua u toku savladavanja individualnog obrazovnog plana.
Uenik iz stava 1. ovog lana koji stie obrazovanje i vaspitanje bez prilagoenih standarda
postignua ocenjuje se na osnovu njegovog angaovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i
propisanih standarda postignua, na nain koji uzima u obzir njegove jezike, motorike i ulne
mogunosti.
Uenik iz stava 1. ovog lana koji stie obrazovanje i vaspitanje po prilagoenim standardima
postignua, ocenjuje se na osnovu njegovog angaovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i
prilagoenih standarda postignua.
lan 8
Iz izbornih predmeta propisanih Zakonom, odnosno predmeta verska nastava i graansko
vaspitanje uenik se ocenjuje opisno na osnovu ostvarenosti ciljeva, postignua i angaovanja.
Kriterijumi brojanog ocenjivanja
lan 9
Brojano ocenjivanje uspeha uenika iz predmeta obavlja se na osnovu sledeih kriterijuma:
1) uenik koji ostvaruje veoma znaajan napredak u savladavanju programa predmeta i u
potpunosti samostalno ispunjavanja zahteve koji su utvreni na osnovnom i srednjem nivou,
kao i veinu zahteva sa naprednog nivoa posebnih standarda postignua, odnosno zahteva koji
su odreeni individualnim obrazovnim planom i prilagoenim standardima postignua, uz
veoma visok stepen angaovanja, dobija ocenu odlian (5);
2) uenik koji ostvaruje znaajan napredak u savladavanju programa predmeta i u potpunosti,
samostalno, ispunjavanja zahteve koji su utvreni na osnovnom i srednjem nivou, kao i deo
zahteva sa naprednog nivoa posebnih standarda postignua uz manju pomo nastavnika,
odnosno zahteva koji su odreeni individualnim obrazovnim planom i prilagoenim standardima
postignua, uz visok stepen angaovanja, dobija ocenu vrlo dobar (4);
3) uenik koji ostvaruje napredak u savladavanju programa predmeta i u potpunosti, samostalno
ispunjavanja zahteve koji su utvreni na osnovnom i vei deo na srednjem nivou posebnih
standarda postignua, odnosno zahteva koji su odreeni individualnim obrazovnim planom i
prilagoenim standardima postignua, uz angaovanje uenika, dobija ocenu dobar (3);
4) uenik koji ostvaruje minimalan napredak u savladavanju programa predmeta i ispunjavanja
uz pomo nastavnika zahteve koji su utvreni u veem delu osnovnog nivoa postignua,
odnosno zahteve koji su odreeni individualnim obrazovnim planom i prilagoenim standardima
postignua i angaovanje uenika, dobija ocenu dovoljan (2);
5) uenik koji ne ostvaruje minimalan napredak u savladavanju programa predmeta i ni uz
pomo nastavnika ne ispunjavanja zahteve koji su utvreni na osnovnom nivou postignua,
dobija ocenu nedovoljan (1).
Ueniku koji stie obrazovanje i vaspitanje po individualnom obrazovnom planu, a ne ispunjava
zahteve po prilagoenim standardima postignua revidira se individualni obrazovni plan.
Nain i postupak ocenjivanja
lan 10
Na poetku kolske godine nastavnik procenjuje prethodna postignua uenika u okviru
odreene oblasti, predmeta, modula ili teme, koja su od znaaja za predmet (u daljem tekstu:
inicijalno procenjivanje).
Rezultat inicijalnog procenjivanja ne ocenjuje se i slui za planiranje rada nastavnika i dalje
praenje napredovanja uenika.
lan 11
Uenik se ocenjuje na osnovu usmene provere postignua, pismene provere postignua i
praktinog rada, a u skladu sa programom predmeta.
Uenik se ocenjuje i na osnovu aktivnosti i njegovih rezultata rada, a naroito: izlaganja i
predstavljanja (izloba radova, rezultati istraivanja, modeli, crtei, posteri, dizajnerska reenja i
dr.), uea u debati i diskusiji, pisanja eseja, domaih zadataka, uea u razliitim oblicima
grupnog rada, rada na projektima, zbirke odabranih uenikovih produkata rada - portfolija, u
skladu sa programom predmeta.
Postignue uenika iz praktinog rada, ogleda, laboratorijske i druge vebe, umetnikog
nastupa i sportske aktivnosti ocenjuje se na osnovu primene uenikovog znanja, samostalnosti,
pokazanih vetina u korienju materijala, alata, instrumenata i drugih pomagala u izvoenju
zadatka, kao i primene mera zatite i bezbednosti prema sebi, drugima i okolini, u skladu sa
programom predmeta.
lan 12
Raspored pismenih zadataka i pismenih provera duih od 15 minuta upisuje se u dnevnik i
objavljuje se za svako odeljenje na oglasnoj tabli kole, odnosno na zvaninoj internet strani
kole najkasnije do kraja tree nastavne nedelje u svakom polugoditu.
Rasporedom iz stava 1. ovog lana moe da se planira najvie jedna provera u danu, a dve u
nastavnoj nedelji.
Raspored iz stava 1. ovog lana i promene rasporeda utvruje direktor na predlog odeljenjskog
vea.
Nastavnik je duan da obavesti uenike o nastavnim sadrajima koji e se pismeno proveravati
prema rasporedu iz stava 1. ovog lana, najkasnije pet dana pre provere.
lan 13
Provera postignua uenika obavlja se na svakom asu.
Usmene provere i pismene provere postignua u trajanju do 15 minuta obavljaju se bez najave,
a sprovode se radi utvrivanja ostvarenosti cilja asa i savladanosti dela realizovanih
programskih sadraja.
Uenik u toku asa moe da bude samo jedanput ocenjen za usmenu ili pismenu proveru
postignua.
Ocena iz pismene provere postignua upisuje se u dnevnik u roku od osam dana od dana
provere, u protivnom pismena provera se ponitava.
Ocena iz pismene provere postignua u trajanju do 15 minuta se ne upisuju u dnevnik.
Ako nakon pismene provere postignua vie od polovine uenika jednog odeljenja dobije
nedovoljnu ocenu, pismena provera se ponitava za uenika koji je dobio nedovoljnu ocenu.
Ocena moe biti ponitena i ueniku koji nije zadovoljan ocenom.
Pismena provera iz stava 6. ovog lana ponavlja se jedanput i moe da bude organizovana na
posebnom asu.
Nakon ponitene pismene provere, a pre organizovanja ponovljene, nastavnik je duan da odri
dopunsku nastavu, odnosno dopunski rad.
Uenik i roditelj ima pravo uvida u pisani rad, kao i pravo na obrazloenje ocene.
Zakljuna ocena iz predmeta
lan 14
U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja zakljuna ocena iz obaveznih, obaveznih
izbornih, izbornih i fakultativnih predmeta jeste opisna i utvruje se na kraju prvog i drugog
polugodita na osnovu opisnih ocena o razvoju i napredovanju uenika u toku savladavanja
programa predmeta.
U ostalim razredima osnovnog obrazovanja i vaspitanja zakljuna ocena iz predmeta je
brojana, osim iz izbornih predmeta propisanih Zakonom, odnosno predmeta verska nastava i
graansko vaspitanje.
Zakljuna ocena iz izbornih predmeta propisanih Zakonom, odnosno predmeta verska nastava i
graansko vaspitanje je: istie se, dobar i zadovoljava.
Uenika od prvog do etvrtog razreda ocenjuje nastavnik koji izvodi nastavu.
Uenika od petog do osmog razreda ocenjuje predmetni nastavnik u toku obrazovno vaspitnog
rada, a ocenu na kraju polugodita utvruje odeljenjsko vee na predlog predmetnog
nastavnika.
Zakljuna ocena na kraju drugog polugodita utvruje se na osnovu svih opisnih i brojanih
ocena u toku obrazovno-vaspitnog rada, uz sagledavanje razvoja, napredovanja i angaovanja
uenika.
Ueniku koji ima manje od etiri ocene u toku polugodita, ne moe da se utvrdi zakljuna
ocena.
Izuzetno od stava 7. ovog lana, ako je nedeljni fond asova predmeta jedan as, ueniku moe
da se utvrdi zakljuna ocena ako je ocenjen najmanje dva puta u polugoditu.
Ueniku koji redovno pohaa nastavu, a nema propisani broj ocena u polugoditu, nastavnik je
obavezan da sprovede ocenjivanje na posebno organizovanom asu u toku trajanja polugodita
uz prisustvo odeljenjskog stareine, pedagoga ili psihologa.
Ako predmetni nastavnik, iz bilo kojih razloga, nije u mogunosti da organizuje as iz stava 9.
ovog lana, kola je duna da obezbedi odgovarajuu strunu zamenu.
Odeljenjski stareina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje uenika i ukazuje predmetnim
nastavnicima na broj propisanih ocena koje uenik treba da ima u polugoditu radi utvrivanja
zakljune ocene.
Kada predmet sadri module, zakljuna ocena se izvodi na osnovu pozitivnih ocena svih
modula u okviru predmeta.
Zakljuna ocena za uspeh iz predmeta ne moe da bude vea od najvee pojedinane ocene
upisane u dnevnik, dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja.
Zakljuna ocena za uspeh iz predmeta ne moe da bude manja od:
1) odlian (5), ako je aritmetika sredina svih pojedinanih ocena najmanje 4,50;
2) vrlo dobar (4), ako je aritmetika sredina svih pojedinanih ocena od 3,50 do 4,49;
3) dobar (3), ako je aritmetika sredina svih pojedinanih ocena od 2,50 do 3,49;
4) dovoljan (2), ako je aritmetika sredina svih pojedinanih ocena od 1,50 do 2,49.
Ako odeljenjsko vee ne prihvati predlog zakljune ocene predmetnog nastavnika, ono utvruje
novu ocenu glasanjem.
Utvrena ocena iz stava 15. ovog lana evidentira se u napomeni, a u zapisniku odeljenjskog
vea ire se obrazlae.
Zakljuna ocena utvrena na odeljenjskom veu upisuje se u dnevnik u predvienu rubriku.
Ocenjivanje vladanja uenika
lan 15
Vladanje se ocenjuje najmanje dva puta u toku polugodita.
Vladanje uenika od prvog do petog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se
opisno u toku i na kraju polugodita.
Zakljuna ocena iz vladanja uenika iz stava 2. ovog lana jeste: primerno, vrlo dobro, dobro,
zadovoljavajue i nezadovoljavajue, i ne utie na opti uspeh uenika.
Vladanje uenika od estog do osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se
opisno u toku polugodita.
Ocena iz vladanja iz stava 4. ovog lana na kraju prvog i drugog polugodita jeste brojana, i to:
primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajue (2) i nezadovoljavajue (1), i svaka od
navedenih ocena utie na opti uspeh uenika.
Vladanje odraslih ne ocenjuje se.
Prilikom ocenjivanja vladanja sagledava se ponaanje uenika u celini.
Na ocenu iz vladanja ne utiu ocene iz predmeta.
Ocena iz vladanja smanjuje se zbog izreene vaspitno-disciplinske mere, a moe da se smanji
zbog ponaanja za koje je izreena vaspitna mera.
Ocena iz vladanja popravlja se na predlog odeljenjskog stareine najkasnije na kraju
polugodita kada uenik pokazuje pozitivne promene u svom ponaanju i prihvata odgovornost
za svoje postupke nakon ukazivanja na neprimereno ponaanje ili kroz pojaani vaspitni rad,
nakon izreene vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere.
Opisna ocena iz vladanja
lan 16
Ocena iz vladanja uenika u toku polugodita izraava se opisom uenikovog odnosa prema
obavezama i pravilima ponaanja, naroito ponaanja prema drugim uenicima, zaposlenima i
imovini.
Ocena iz stava 1. ovog lana sadri i vaspitnu preporuku.
Opis odnosa prema obavezama moe da se izrazi sa:
1) u potpunosti izvrava obaveze u koli;
2) uglavnom izvrava obaveze u koli;
3) delimino izvrava obaveze u koli;
4) uglavnom ne izvrava obaveze;
5) ne izvrava obaveze u koli.
Opis ponaanja prema drugim uenicima, zaposlenima i imovini moe da se izrazi sa:
1) predstavlja primer drugima svojim odnosom prema uenicima, zaposlenima i imovini;
2) ima najee korektan odnos prema uenicima, zaposlenima i imovini;
3) ponekad se neprimereno odnosi prema uenicima, zaposlenima i imovini;
4) esto ima neprimeren odnos prema uenicima, zaposlenima i imovini;
5) najee ima neprimeren odnos prema uenicima, zaposlenima i imovini.
Zakljuna ocena iz vladanja
lan 17
Zakljunu ocenu iz vladanja, na predlog odeljenjskog stareine, utvruje odeljenjsko vee.
Zakljuna ocena iz vladanja utvruje se na osnovu ponaanja uenika u celini, imajui pri tom u
vidu i angaovanje uenika u aktivnostima izvan nastave, u skladu sa kolskim programom
(slobodne aktivnosti, uenika zadruga, zatita ivotne sredine, zatita od nasilja, zlostavljanja i
zanemarivanja, i programi prevencije drugih oblika rizinog ponaanja, kulturna aktivnost kole),
procenjivanjem njegovog ponaanja i izvravanja obaveza propisanih zakonom, a naroito na
osnovu odnosa prema:
1) kolskim obavezama;
2) drugim uenicima;
3) zaposlenima kole i drugih organizacija u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad;
4) kolskoj imovini, imovini drugih lica ili organizacija u kojima se ostvaruje nastava ili pojedini
oblici obrazovno-vaspitnog rada i zatiti i ouvanju ivotne sredine.
Ako uenik ima izreene vaspitne ili vaspitno-disciplinske mere, prilikom utvrivanja zakljune
ocene iz vladanja i njihovi efekti se uzimaju u obzir.
Ocenjivanje na ispitu
lan 18
Ocena na ispitu utvruje se veinom glasova ukupnog broja lanova komisije, u skladu sa
zakonom.
Opti uspeh uenika
lan 19
Na kraju prvog i drugog polugodita prvog razreda nastavnik daje miljenje o radu i
napredovanju uenika.
Miljenje o radu i napredovanju uenika sadri:
1) opis stepena ostvarenosti ciljeva i propisanih standarda, odnosno prilagoenih standarda
postignua;
2) opti opis kvaliteta postignua;
3) opis uenikovih mogunosti i potreba u podizanju nivoa postignua u pojedinim zadacima u
daljem uenju;
4) zapaanja o razvoju uenika i preporukama za dalje napredovanje.
Miljenje o radu i napredovanju uenika unosi se u aku knjiicu.
Opti uspeh uenika od drugog do petog razreda utvruje se na kraju prvog i drugog
polugodita, odnosno kolske godine na osnovu aritmetike sredine pozitivnih zakljunih
brojanih ocena iz obaveznih predmeta i obaveznih izbornih predmeta.
Opti uspeh uenika od estog do osmog razreda utvruje se na kraju prvog i drugog
polugodita, odnosno kolske godine na osnovu aritmetike sredine pozitivnih zakljunih
brojanih ocena iz obaveznih predmeta, obaveznih izbornih predmeta i iz vladanja.
Opti uspeh ne utvruje se ueniku iz st. 4. i 5. ovog lana koji ima nedovoljnu ocenu iz
predmeta ili je neocenjen iz predmeta.
Izuzetno, ueniku se moe utvrditi uspeh dovoljan (2) ako je ocenjen iz obaveznih predmeta i
obaveznih izbornih predmeta ocenom dovoljan (2), a iz vladanja nezadovoljavajue (1).
Opisna ocena iz predmeta ne utie na opti uspeh uenika.
Opti uspeh se ne utvruje ni u sluaju kada je uenik neocenjen iz predmeta koji se ocenjuje
opisnom ocenom.
Roditelj je duan da svojim potpisom potvrdi da je upoznat sa miljenjem o radu i napredovanju
uenika, odnosno uspehom uenika.
Obavetavanje o ocenjivanju
lan 20
Na poetku kolske godine uenici, roditelji, odnosno staratelji se obavetavaju o kriterijumima,
nainu, postupku, dinamici, rasporedu ocenjivanja i doprinosu pojedinanih ocena zakljunoj
oceni.
Odeljenjski stareina je obavezan da blagovremeno, a najmanje etiri puta u toku kolske
godine, na primeren nain obavetava roditelje o postignuima uenika, napredovanju,
motivaciji za uenje i napredovanje, vladanju i drugim pitanjima od znaaja za obrazovanje i
vaspitanje.
Ako roditelj, odnosno staratelj ne dolazi na roditeljske i individualne sastanke, odeljenjski
stareina je duan da ga blagovremeno u pismenoj formi obavesti o uspehu i ocenama,
eventualnim tekoama i izostancima uenika i posledicama izostajanja uenika.
Evidencija o uspehu uenika
lan 21
Nastavnik u postupku ocenjivanja prikuplja i belei podatke o postignuima uenika, procesu
uenja, napredovanju i razvoju uenika tokom godine u propisanoj evidenciji i svojoj pedagokoj
dokumentaciji.
Pod pedagokom dokumentacijom, u smislu ovog pravilnika, smatra se pisana dokumentacija
nastavnika koja sadri: line podatke o ueniku i njegovim individualnim svojstvima koja su od
znaaja za postignua, podatke o proveri postignua, angaovanju uenika i napredovanju,
datim preporukama, ponaanju uenika i druge podatke od znaaja za rad sa uenikom i
njegovo napredovanje.
Zavrne odredbe
lan 22
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o ocenjivanju uenika u
osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Slubeni glasnik RS", broj 74/11).
lan 23
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije", a primenjuje se poev od kolske 2013/2014. godine.