132 Neboj!

a Grubor
Neboj!a Grubor
ESTETI"KI PERSPEKTIVIZAM
PROBLEM METODE U ESTETICI MIRKA ZUROVCA
(M. Zurovac, Metodi#ko zasnivanje estetike, Dereta, Beograd, 2008)
Mirko Zurovac (1941.) profesor estetike na Filozofskom fakultetu Univerziteta
u Beogradu i predsednik Esteti!kog dru"tva Srbije, do sada je objavio je veliki broj
nau!nih i stru!nih rasprava i studija (preko 200), kao i !itav niz uticajnih i zna!a-
jnih knjiga iz oblasti filozofije, a posebno estetike. Zurov!eve ranije teorijsko-
filozofske i esteti!ke knjige su Umetnost i egzistencija (1978.), Umetnost kao istina
i la$ bi%a (1986.), Detinjstvo i zrelost umetnosti (1994., 1997.), zatim, knjige
posve#ene srpskim misliocima Etos $ivota u knji$evnosti (2002.) i Plodovi srpske
duhovnosti (2010.), i najzad, knjiga Signature savremenosti (2007.), koja predstavl-
ja izraz autorovog bavljenja aktuelnim dru"tvenim i politi!kim temama i ujedno
svedo!anstvo o njemu svojstvenom intelektualnom dr$anju. Me%utim, i pored
gorepomenutog opusa, slobodno se mo$e re#i da upravo sa esteti!kim radovima iz
prve decenije 21. stole#a, po!ev od Ideje estetike (2002.)
1
preko Tri lica lepote
(2005.)
2
, zatim Metodi#kog zasnivanja estetike (2008.)
3
, i najzad, do velikog teksta
pod nazivom Te"ko#e u zasnivanju estetike (2011.)
4
, Zurov!evo filozofsko-
esteti!ko stanovi"te dobija sasvim osobeni teorijski profil. Ovi radovi predstavljaju,
u ovom trenutku, krunu nau!nog rada profesora Zurovca i gotovo usamljeni vrh
savremene srpske estetike. Oni u na"oj filozofskoj sredini, ali i u "irim teorijskim
okvirima, na uzoran na!in postavljaju i re"avaju najzna!ajnija esteti!ka pitanja i
probleme. Ove !etiri studije u stvari sa!injavaju jedan obuhvatan uvod u estetiku
Mirka Zurovca. Tako%e, one nisu samo plod dugogodi"njeg nau!nog, ve# i
pedago"kog rada i predstavljaju $ivo svedo!anstvo o tome na koji se na!in i u kom
1 Zurovac, M, Ideja estetike, Otisak iz GLASA CCCXCIII Srpske akademije nauka i umetnosti,
Odeljenje dru"tvenih nauka, Knj. 29, s. 61-87, Beograd, 2002.
2 Zurovac, M., Tri lica lepote, Slu$beni glasnik, Beograd, 2005.
3 Zurovac, M., Metodi#ko zasnivanje estetike, Dereta, Beograd, 2008.
4 Zurovac, M., Te"ko#e u zasnivanju estetike, u: Srpska slobodarska misao, 1/2011, s. 3-96,
Beograd, 2011.
THEORIA 1 DOI: 10.2298/THEO1201131G
BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p. 131143 Kriti!ki osvrt
Book Review
132 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 133
smeru razvijala, prou!avala i pou!avala estetika na nekada"njoj Katedri za etiku i
estetiku, a sada Seminaru za prakti!nu filozofiju, Odeljenja za filozofiju, Filozof-
skog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovom prilikom u koncentrisa#emo se na
metodsku dimenziju novijih istra$ivanja profesora Zurovca, a pre svega na knjigu
Metodi#ko zasnivanje estetike.
I.
Mirko Zurovac je knjigu Metodi#ko zasnivanje estetike koncipirao na slede#i
na!in: nakon uvodnih poglavlja pod naslovom I. Neophodnost esteti!ke
metode (s. 5-8) i II. Zna!enje i zna!aj esteti!ke metode (s. 9-11), sledi razma-
tranje podele na filozofski i posebnonau!ni pristup u estetici, koja u velikoj meri
odgovara podeli na estetiku odozgo i estetiku odozdo. Zurovac je kao reprezen-
tativne figure za poglavlje III. Filozofska metoda u estetici: estetika
odozgo (s.13-65) izabrao Platona i Hegela, a za poglavlje IV. Nau!na metoda u
estetici: estetika odozdo (s. 67-124) pozitivisti!ku estetiku Ipolita Tena i
eksperimentalnu estetiku Gustava Teodora Fehnera. Me%utim, za pravo razumevan-
je smisla njegovog tuma!enja gorepomenutih klasika kako filozofske, tako i
posebno nau!ne estetike, posebnu te$inu imaju poglavlja knjige koja, s jedne
strane, ukazuju na V. Granice nau!ne estetike (s. 125-139), a, s druge strane,
razra%uju, kako pitanje o tome VI. Koji zadaci prete$u u estetici: filozofski ili
posebno nau!ni (s. 141-150), tako i problem iz poglavlja VII. Perspektivizam
esteti!ke metode (s. 151-182), u kom Zurovac, iznosi svoje najzna!ajnije filo-
zofske stavove. Najzad !itava studija se zavr"ava zaklju!nim poglavljem pod
nazivom VIII. Glavni zadatak estetike, u kom se rezimiraju najva$nije ideje
knjige (s. 183-186).
Da bi na pravi na!in bio shva#en i ocenjen pomak koji Mirko Zurovac !ini u
svojim novijim esteti!kim istra$ivanjima, neophodno je da makar u najkra#im
crtama bude skicirana misaona pozadina njegovog pregnu#a. Metodolo"ki problem
koji Zurovac u svojim novijim radovima poku"ava da re"i, u na"oj sredini je prvi na
merodavan na!in i na (tada) najvi"em teorijskom nivou postavio Milan Damn-
janovi# (1924-1994). Milan Damnjanovi# je, naime, u svojim studijama iz 60-tih
godina, najpre u svojoj radu Problem eksperimentalne metode u estetici
5
, a zatim i u
knjizi Strujanja u savremenoj estetici
6
, pored odre%enja tematskog predmeta
5 Damnjanovi#, M., Problem eksperimentalne metode u estetici, Institut dru"tvenih nauka,
Odeljenje za filozofiju, Beograd, 1963., s. 9.
6 Damnjanovi#, M., Strujanja u savremenoj estetici, Naprijed, Zagreb, 1966., s. 12, tako%e, i u
drugom izdanju knjige, Damnjanovi#, M., Strujanja u savremenoj estetici, Univerzitet
umetnosti u Beogradu, Beograd, 1984., s. 13.
132 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 133
134 Neboj!a Grubor
estetike, poku"ao da re"i i osnovni metodolo"ki problem savremene estetike koji se
mo$e sa$eti u pitanju: da li je estetika nauka ili filozofija? Kada je o odre%enju
pojma estetike re!, Damnjanovi# je postupio dosta oprezno, smatraju#i da se u
estetici radi o filozofskom i nau!nom mi"ljenju koje se suo!ava sa problemima
lepog i umetni!kog
7
. Savremena estetika, za koju pitanje o tome da li je estetika
nauka ili filozofije tek postalo istinski problem, zapo!inje prema Damnjanovi#u
sredinom devetnaestog veka, u sklopu tzv. sloma Hegelovog sistema filozofije,
naime do Hegela niko nije smatrao problemati!nim filozofski karakter estetike
8
.
Damnjanovi# je skicirao tipologiju tri odnosno !etiri mogu#a stanovi"ta uvezi sa
pitanjem o metodi!kom utemeljnju estetike: jedno je (1) staro shvatanje estetike
kao filozofske discipline
9
, drugo je shvatanje prema kom (2) estetika postaje
oblast primene drugih nauka (npr. psihologije, sociologije i dr.)
10
, tre#e je
stanovi"te prema kom se (3) sama estetika mo$e razumeti kao jedna posebna
nauka, ukoliko se naime odredi njena specifi!na metoda
11
i, najzad, !etvrto
stanovi"te, polazi od uvida da (4) estetika pre svega re"ava filozofske probleme
ali i da se ... ne mogu odbaciti poku"aji primene metoda drugih nauka na podru!je
estetike, kao "to se ni ideja estetike kao samostalne posebne nauke vi"e nije mogla
zanemariti
12
, ovo poslednje stanovi"te predstavlja poku"aj da se na odre%en na!in
pomire dva osnovna metodska pristupa. Filozofski zadaci u estetici su preovla%uju-
#i, ali vi"e ne mogu da se obra%uju samo tradicionalnim, spekulativno-filozofskim
sredstvima, ve# neizbe$no zahtevaju uklju!ivanje nau!nih saznanja o lepom,
premda to za Dammnjanovi#a ne zna!i da savremena estetika postaje poseban tip
pozitivnonau!nog saznanja.
Iznena%uju#e je, me%utim, kako Damnjanovi# u narednim koracima svog
istra$ivanja, premda je sa potpunom jasno#om postavio problem esteti!ke metode,
isti taj problem relativizuje i to s obzirom na problem odre%enja tematskog podru!-
ja esteti!kih istra$ivanja: Metodolo"ko pitanje zasnivanja estetike kao posebne ili
kao filozofske nauke, "to sadr$i u sebi daljni problem adekvatnosti i efikasnosti
esteti!ke metode, ta krupna i za savremeneu estetiku karakteristi!na pitanja ostaju
ipak samo prethodna i formalna u odnosu na prave esteti!ke probleme, u odnosu na
su"tinska pitanja shvatanja lepog i umetni!kog u na"em vremenu ... ma koliko bilo
va$no saznanje pravog puta koji nas dovodi do predmeta nau!nog ispitivanja, ipak
7 Damnjanovi#, M., Strujanja u savremenoj estetici, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd,
1984., s. 11.
8 Isto, s. 13
9 Isto, s. 13
10 Isto, s. 13
11 Isto, s. 13
12 Isto, s. 13
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 133
134 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 135
se prema prirodi i polo$aju predmeta odre%uje pravac puta, pa se metodolo"ko
pitanje u estetici pokre#e u zavisnosti od slo$enog, na izgled potpuno iracionalnog i
diskurzivnom mi"ljenju nedostupnog esteti!kog predmeta
13
. Sude#i prema ovim
stavovima Damnjanovi# je smatrao da je pitanje metode u estetici, a posebno
savremenoj estetici, va$an, ali ipak ne i presudan problem. Prvenstvo treba dati
istra$ivanju predmeta odnosno fenomenima lepog i umetni!kog. Prema prirodi i
polo$aju predmeta bi#e odre%ena metoda. U estetici, pa dakle i u savremenoj
estetici, postoji prvenstvo predmeta esteti!kih istra$ivanja u odnosu na njihov
metod, predmet #e prema ovom shvatanju sam nametnuti ispravan metodi!ki
pristup.
U odnosu na ovo Damnjanovi#evo i za na"u savremenu estetiku merodavno
formulisano stanovi"te o problemu metode savremene estetike, M. Zurovac !ini
veoma zna!ajne i, premda to na prvi pogled tako ne izgleda, radikalne pomake. I u
raspravi Ideja estetike
14
, a zatim i u Metodi#kom zasnivanju estetike, on isti!e da
svaka saznajna disciplina, kako filozofska, tako i posebnonau!na, mora osigurati
dve epistemolo"ke pretpostavke da bi se uspostavila kao posebno podru!je istra$i-
vanja: svaka saznajna disciplina mora 1) fiksirati predmet svog istra$ivanja da bi ga
odredila kao autonoman i nezavisan predmet i 2) mora prona#i odgovaraju#u
metodu koja je u stanju da obezbedi ovu autonomnost predmeta. Za konstituisanje
bilo koje saznajne discipline o!igledno je potreban poseban predmet koji ne
prou!avaju druge discipline, kao i posebna metoda koja odgovara samo tom
predmetu
15
. Premda ovo odre%enje izgleda samorazumljivo i gotovo trivijalno, u
filozofiji, pa samim time i u filozofskoj estetici, odre%enje predmeta i pristupa
predmetu istra$ivanja, nikada nije ne"to samorazumljivo i unapred dato. Naime, za
filozofiju odre%enje predmeta njegog istra$ivanja predstavlja jedan od osnovnih
problema, a posebnu te"ko#u predstavlja pitanje kako i na koji na!in predmet
filozofije mo$e da bude dosegnut i konstituisan.
U ovom kontekstu trebalo bi ista#i prvu va$nu karakteristiku Zurov!evog
pristupa problemu esteti!ke metode. Naime, premda je pitanje metodolo"kog
utemeljenja estetike aktuelno pre svega za savremenu estetiku, Zurovac ispituje
problem metode u punom istorijskom obimu estetike kao filozofske discipline. On
se ne zadr$ava samo na savremenoj esteti!koj problematici, niti ostaje na modernoj
estetici koju utemeljuju Baumgarten, Hjum i Kant, nego zahvata metodolo"ku
problematiku sve do anti!kih po!etaka ove discipline, koja naravno u antici, pa !ak
ni u ve#em delu novog veka, nije postojala kao posebna i odvojena disciplina sa
svojim imenom, ali je svakako postojala s obzirom na samu stvar odnosno problem
13 Isto, s. 17
14 Zurovac, M., Ideja estetike, S. 61
15 Zurovac, M., Metodi#ko zasnivanje estetike, Dereta, Beograd, 2008., s. 5
134 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 135
136 Neboj!a Grubor
lepog i umetnosti. Zurov!evo suo!avanje sa problemom metode u estetici ima u
tom smislu ima transepohalni, a ne samo savremeno-esteti!ki karakter.
Kao drugo mora se ista#i kako Zurovac i pored svesti o gotovo nepreglednoj
raznovrsnosti esteti!kih istra$ivanja ima sasvim jasan stav u vezi sa onim "ta bi
trebalo da bude estetika, odnosno stav u vezi sa na!inom na koji je on estetiku
shvata i upra$njava: Estetika je u osnovi filozofska disciplina, koja se ipak hrani
pozitivnim istra$ivanjima
16
. Ovakav nedvosmislen stav, da je estetika filozofska
disciplina, !itaoca osobo%a od eventualnih nesporazuma i omogu#ava mu da sa
sasvim odre%enog stanovi"ta poku"a da dopre do istinske prirode esteti!ko-filozof-
skih refleksija.
Naravno, to ne zna!i da je kod Zurovca simplifikovana ili redukovana
slo$enost problema esteti!ke metodologije. Naprotiv, o tome kako stoji sa proble-
mom esteti!ke metode najbolje svedo!e slede#i redovi: izgleda da ima gotovo
bezbroj razli!itih metoda u estetici i da ima onoliko estetika koliko ima esteti!kih
metoda, ali kad se izvr"i njihova klasifikacija i upore%ivanje, one se mogu svesti na
dva osnovna principa: filozofski i posebnonau!ni. U ove dve osnovne metode ulaze
bez ostatka sve druge metode kao njihove posebne varijante. U tom pogledu
neophodna je o"tra distinkcija: ona je neophodna, ali i dovoljnu, da bi se osiguralo i
opravdalo metodi!ko zasnivanje estetike. Metodi!ko zasnivanje estetike, dakle, ne
pretpostavlja i ne zahteva nu$no upoznavanje i izlaganje svih esteti!kih metoda,
koje su veoma brojne, posebne za svaku primenu drugih nauka u podru!ju estetike,
kao i za svaki od brojnih pravaca u savremenoj estetici. Za tu svrhu sasvim je
dovoljno dr$ati se principijelne razlike izme%u estetike kao filozofske discipline i
estetike kao posebne nauke
17
. Zurovac, i u tome se sastoji tre%a osnovna karakter-
istika njegovih metodolo"kih razmatranja, sledi striktno odvajanje filozofskog i
posebno nau!nog pristupa u estetici. Me%utim, odnos ova dva stanovi"ta, kod na"eg
autora, nakon povla!enja razlike izme%u njih, ne reterira u njihovo neodre%eno
fuzionisanje, nego on insistira na tome da se, s jedne strane, jasno istaknu os-
obenosti i granice posebnonau!nog esteti!kog pristupa, ali i da se, s druge strane,
eksplicira ono "to je karakteristi!no samo za filozofsko-esteti!ku metodologiju.
Na taj na!in, u odnosu na Damnjanovi#eva istra$ivanja, Zurovac problem
esteti!ke metode ne redukuje na savremenu estetiku, ve# je tuma!i polaze#i od
celine filozofske tradicije. Tako%e, dok je Damnjanovi# skloniji tome da kao
nesumnjivo filozofsku posmatra samo tradicionalnu estetiku zaklju!no sa Hegelom,
Zurovac estetiku u metodolo"kom pogledu nedvosmisleno smatra filozofskom
disiciplinom. Najzad, premda i Damnjanovi# i Zurovac, polaze od razlikovanje
posebnonau!ne i filozofske estetike, Damnjanovi# poku"ava da na jedan ne sasvim
odre%en na!in, pomiri oba osnovna metodolo"ka stanovi"te, dok Zurovac insistira
16 Isto, s. 37
17 Isto, s. 75, 76
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 135
136 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 137
na njihovom razlikovanju i to na taj na!in "to, s jedne strane, razvija kritiku
posebnonau!nog esteti!kog pristupa, a s druge strane, tako "to eksplicira karakteris-
tike filozofsko-esteti!ke metodologije pohranjene u povesti filozofije od samih
njenih klasi!nih po!etaka kod Platona. Ove osnovne karakteristike Zurov!evog
stanovi"ta dove"#e ga do metodi!kog stanovi"ta esteti!kog perspektivizma, koje #e
na jedan veoma interesantan na!in, biti s jedne strane bazirano na celokupnoj
filozofsko-esteti!koj tradiciji, dok #e s druge strane, polagati ra!una i o savremeno-
esteti!koj distinkciji izme%u posebnih nauka i filozofije.
II.
Po%imo zato od Zurov!evog tuma!enja nedostataka pozitivnonau!ne estetike.
Osnovni prigovor sastoji se u stavu da pozitivno-empirijsko nau!ni opis nije u
stanju da nas dovede do odgovora na pitanje "ta je umetnost
18
. Navode#i jedan
primer, vide#emo kako Zurovac ne samo "to kritikuje posebno nau!ni pristup, ve#
indirektno eksplicira sopstveno stanovi"te u vezi sa zahtevom da se odredi priroda
umetnosti. Govore#i o umetni!ki lepom on ka$e kako se ono ne javlja samo na
odre%enim mestima, jer proizilazi iz celine na!ina na koji je napravljeno umetni!ko
delo. Tako, na primer, mnogi su poku"ali da utvrde stepen idealizma i istine u
kafkijanskoj mitologiji. Pod tim se podrazumeva ono specifi!no kafkijansko kod
Kafke. Gde je ono: u kom pasusu, u kom delu romana, u kom romanu? Odgovor je
uvek bio isti: ni u jednom pasusu, ni u jednom delu romana, pa !ak ni u jednom
romanu. Pa gde je onda? I "ta je to uop"te? To je ono "to kao o%ek prati svaki put
kad smo u Kafkinim delima, iako se ne mo$e lokalizovati na odre%enim mestima i
tako pozitivno odrediti. Pozitivno se mo$e odrediti samo ono "to je postavljeno (od
lat. pono, ponere, positio, positum), dok nam ono "to postavlja, u ovom slu!aju duh
umetnika, uvek izmi!e svojom obuhvatno"#u i ostaje izvan na"eg pozitivnog
zahvata
19
. Nemogu#nost pozitivnonau!nog zahvatanja onoga "to je su"tinsko za
umetnost i lepotu, vodi Zurovca do stava da pozitivna nauka, nema ni sredstava ni
metoda da nas pribli$i su"tini umetnosti i njenoj izvornoj tajni
20
, ali jo" va$nije
njegovo mi"ljenje je da upravo iskustvo granica posebnonau!nog pristupa u estetici
dovodi do svesti !injenicu da krupno i za savremenu estetiku karakteristi!no
pitanje metode ipak ostaje samo prethodno i formalno pitanje
21
. Naime, i u tome se
sastoji jo" jedna razlika izme%u Zurovaca i Damnjanovi#a, pitanje esteti!ke metode
18 Isto, s. 134
19 Isto, s. 145
20 Isto, s. 146
21 Isto, s. 146
136 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 137
138 Neboj!a Grubor
u savremenoj estetici pada u drugi plan u odnosu na predmet esteti!kih istra$ivanja,
ne zbog tog "to je problem metode u estetici od na!elno od sekundarnog zna!aja ili
zbog toga "to je predmet estetike toliko slo$en da se opire racionalnoj filozofskoj
tematizaciji, nego zbog toga "to posebnonau!ni pristup ne predstavlja metodolo"ki
klju! za slo$eni fenomen estetskog. Ostavljaju#i za sobom ograni!enosti poseb-
nonau!nog esteti!kog metoda, Zurovac se okre#e formulisanju na!ina na koji se
ovoj problematici pribli$ava i na koji na!in je re"ava filozofski orjentisana i
motivisana estetika.
Zadatak filozofske tematizacije podru!ja estetskog Zurovac vidi, naizgled,
sasvim u tradicionalno-filozofskom klju!u, kada zahteva da filozofska estetika
odgovori na pitanje o tome "ta je lepo ili "ta je umetnost, odnosno da se odredi
su"tina lepog i umetnosti. U tom smislu on ka$e osobenost filozofske obrade
svakog tematskog podru!ja sastoji se u nastojanju da se bivstvuju#e razjasni s
obzirom na njegovo bi#e, to jest s obzirom na na!in na koji nam je dato i poznato
neko odre%eno bivstvuju#e. Cilj je da se otkrije bi#e bivstvuju#eg, koje se jezi!ki
imenuje kao njegova su"tina
22
. Pored toga Zurovac smatra da estetika treba da u
odre%enju su"tine estetskog sara%uje sa drugim filozofskim disciplinama. Upravo
uklopljenost estetike u magistralni tok filozofije i sistematiku filozofskih discipline
sa!injava komparativnu prednost filozofske u odnosu na nau!nu estetiku: Zato se
estetika ne mo$e ve"ta!ki istrgnuti iz sklopa filozofskih disciplina: ona tu prirodno
le$i, jer se u tra$enju su"tine oslanja na fundamentalne osnove bi#a i duha, "to joj
daje izvesnu nadmo# u odnosu na sve posebne nauke koje su li"ene ove mogu#nosti
samim izborom svojih metoda i njihovom primenom
23
. Izvesnu prednost, ali koju,
moglo bi se postaviti pitanje. Koje su to saznajne mogu#nosti li"ene posebne
nauke? Polaganje ra!una o ovoj, naukama uskra#enoj, a filozofiji svojstvenoj
mogu#nosti, predstavljalo bi pravo i istinsko obrazlo$enje prednosti filozofske u
odnosu na pozitivnonau!nu esteti!ku metodu.
Podsetimo se, kako je Damnjanovi#, zala$u#i se za prvenstvo predmeta estetike
u odnosu na esteti!ki metod i proglasiv"i metodsko pitanje prethodnim i formalni u
estetici, u odre%enom smislu zanemario ne samo savremenu, nego !ak i modernu
prirodu novovekovne estetike. Na prvi pogled izgleda, da i Zurovac u poku"avaju#i
da poka$e u !emu se sastoji prednost filozofije u odnosu na nauku, ide onim u
antici uhodanim filozofskim stazama. Bi#e preegzistira mi"ljenju ka$e na jednom
mestu tuma!e#i tradicionalnu filozofiju za stare predmet nauke nije nau!ni
proizvod, nauka je odraz, refleks i proizvod unapred datih i zagarantovanih
predmeta
24
. Tako%e, kod Aristotela, uostalom kao i kod Platona, znanje upu#uje
22 Isto, s. 147
23 Isto, s. 149
24 Isto, s. 152
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 137
138 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 139
na ono "to jeste. Ono "to jeste odre%uje tip i karakter znanja
25
. Me%utim, s druge
strane, Zurovac, u skladu sa namerom da u sferi estetike aplicira novovekovno
prvenstvo metode u odnosu na predmet saznanja, kao i savremeno filozofsko
otkri#e perspektive
26
, sledi kako modernu, u prvom redu Hegelovu, tako i
savremenu, pre svega Ni!eovu, filozofsku misao. Zurovac se, najpre, okre#e
Hegelovom stavu prema kom metoda nije vanjska forma, nego du"a i pojam
sadr$aja, od kojeg se ona razlikuje samo utoliko ukoliko momenti pojma i sami o
sebi u svojoj odre%enosti dolaze do toga da se pojave kao tolitet pojma. Predmet
filozofije je neodvojiv od njenog metoda, jer stvar postaje odre%ena samo u okviru
pristupa toj stvari, to jest posredstvom pojma i odre%enog tuma!enja
27
. Ili, kako u
kontekstu obja"njavanja Kantovog kopernikanskog obrta isti!e predmet je odre%en
iz same nauke i njene metode
28
. S druge strane, pak, sledi Ni!ea, za kog smatra da
je u savremenoj filozofiji prihvatio, i za estetiku odlu!uju#e, stanovi"te perspek-
tivizma. Perspektivisti!ko filozofsko stanovi"te omogu#eno novovekovnim
preokretom odnosa saznanja i njegovog predmeta, je na nedvosmislen na!in
izra$eno u jednom aforizmu Volje za mo%, prema kojem nema stanja stvari po
sebi nego postoje samo tuma!enja, ne postoji jedan svet nego postoji beskona!-
no mnogo svetova
29
. Mi, ljudi smo, nastavlja Zurovac, sme"teni u pojedina!ne
kontekste, pa nam nu$no manjka univerzalni pogled bo$ijeg oka
30

Kako bi, dakle, trebalo razumeti modernu filozofsku prevlast metode i per-
spektivisti!ko stanovi"te u savremenoj filozofiji s obzirom na njihovu primenu na
fenomen estetskog kao i na pitanje metodske konkurencije posebnih nauka i
filozofije? Zurovac ovaj problem formuli"e u slede#im stavovima koji se mogu
smatrati centralnim za postavku i eventualno re"enje problema metode u estetici:
Moderno dru"tvo, koje ne prihvata privilegovani polo$aj nekih gledi"ta, progla"a-
va ravnopravnost normativnih paradigmi. Tako se institucionalizuje pluralizam
vrednosti, koji ne zaobilazi ni podru!je umetnosti. &ak bi se moglo re#i da je
umetnost, zbog svoje slo$enosti, pogodno podru!je pluralisti!kih nadmetanja.
Umetnost je jedan od najslo$enijih fenomena koje je uop"te mogu#e zamisliti. U
aktu umetni!kog stvaranja nastaje slo$ena predmetnost koja se mo$e posmatrati iz
razli!itih aspekata i ispitivati na razli!ite na!ine. Ova slo$ena predmetnost je realna
celina, koja ima svoje aspekte i mnoge strane ... Fenomen umetnosti mo$e biti
predmet razli!itih nauka, od psihologije i sociologije umetnosti do istorije umetnos-
25 Isto, s. 154
26 Isto, s. 156
27 Isto, s. 171
28 Isto, s. 172
29 Isto, s. 157
30 Isto, s. 164
138 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 139
140 Neboj!a Grubor
ti i filozofske estetike. Sve te discipline prou!avaju isti fenomen u njegovoj
slo$enosti, ali svaka sa svog stanovi"ta i iz svog vlastitog aspekta, pa se ne mogu
razlikovati jedna od druge po podru!ju istra$ivanja, ve# jedino po upotrebljenoj
metodi i teorijskom nivou. Na!in na koji mo$emo rastaviti ovu stvarnost nije dat u
samoj stvarnosti ve# u samom aktu ozna!avanja, jer smisao nikada nije po!etni ve#
uvek izvedeni fenomen. Iz toga proisti!e mno"tvo gledi"ta i mi"ljenja ... tako
nastaje borba oko pitanja koju stvarnu treba smatrati su"tinskom. Ta borba je
odredila karakter savremene estetike, koja se ne razvija, kao tradicionalna estetika,
u formi jedinstvenog sistema, ve# !esto naporedo postoje brojni i razli!iti pravci
koji poku"avaju da na svoj na!in odgovore na bitno pitanje umetnosti. Svi oni
potvr%uju da je perspektivizam nesavladiva granica na"eg saznanja i na"eg mi"ljen-
ja
31
.
Mi naravno ne mo$emo na ovom mestu da ulazimo u detaljnu analizu esteti!k-
og stanovi"ta koje Mirko Zurovac skicira pod imenom perspektivizma esteti!ke
metode. Me%utim, moraju se ista#i makar osnovne ideje. Prvo, esteti!ki perspek-
tivizam za Zurovca ne predstavlja neko idealno esteti!ko-metodolo"ko re"enje,
nego izraz i artikulaciju nu$nih granica saznanja koje pripadaju !oveku svojstven-
om polo$aju u modernom svetu. Drugo, esteti!ki perspektivizam prevazilazi
naivnost i samorazumljivost umnog saznanja sveta, koja je jo" uvek prisutna kod
anti!kih klasika, ali, tako%e, perspektivizam uzima u obzir gubitak te naivnosti i
samorazumljivosti u modernoj, a posebnoj savremenoj filozofiji. U tom smislu
esteti!ki perspektivizam, na na!in na koji ga shvata Mirko Zurovac, izvla!i
konsekvence iz celokupne filozofske tradicije uklju!uju#i i savremena filozofska
stremljenja. Najzad, esteti!ki perspektivizam ne zna!i zalaganje esteti!ki eklekti-
cizam postmodernog tipa, nego nastaje iz dubokog uvid u napor da se kako u nauci,
ali pre svega u filozofiji, iza%e na kraj sa temeljnim pitanjima od filozofskog
interesa, u ovom slu!aju sa pitanjima lepote i umetnosti.
Na osnovu ovih osobenosti se tek mo$e razumeti pomak koji se odvija u
Zurov!evoj esteti!koj metodologiji. Naime, obja"njenje problema esteti!ke metode
nije uvedeno niti, pak, ponovo potisnuto u drugi plan pukim pozivanjem na
slo$enost fenomena estetskog, nego je taj problem sagledan iz perspektive celine
filozofske tradicije kako anti!ke, tako i moderne i savremene filozofske misli. Za
Zurovca slo$enost estetskog fenomena sama po sebi ne implicira pluralisti!ki
pristup, upravo bi takvo stanovi"te bilo naivno spram estetskog i svakog drugog
centralnog filozofskog fenomena. U skladu sa modernom i savremenom filozof-
skom mi"lju on smatra da na!ina pristupa predmetu tek konstititui"e ono "ta taj
predmet jeste, bilo kao predmet na"ih filozofskih ili posebnonau!nih istra$ivanja.
Na taj na!in je mogu#e da i pored toga "to posebne nauke kao psihologija, soci-
ologija ili istorija umetnosti dele sa filozofijom umetnosti isto tematsko podru!je,
31 Isto, s. 181-182
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 139
140 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 141
predmeti ovih disciplina i filozofije ipak budu razli!iti. U tom smislu prof. Zurovac
je uveren da estetika koja bi se oslonila na empirijske, posebno nau!ne metode, ne
bi vi"e spadala u humanisti!ke, ve# prirodne nauke. Takvoj estetici ne bi po"lo za
rukom da se oslobodi preno"enja metode istra$ivanja prirodnih nauka na istra$ivan-
je du"evnog i duhovnog $ivota !oveka ... njen postupak se ne sastoji samo u
preno"enju prirodnonau!ne metodologije na filozofiju i njene probleme ve# i
nastojanju da se u sferi filozofije i njenih tematskih podru!ja postupa na isti na!in i
analogno onome kako prirodnonau!na metoda postupa u sferi prirodnih nauka. To
je tipi!an primer kako prividno veoma egzaktne i objektivne metode prirodnih
nauka, primenjene na humanisti!ke tvorevine, vode fiktivnim zaklju!cima koji
imaju malo "ta zajedni!ko sa onim "to je trebalo da bude istra$eno.
32
.
Kakvo je, s druge strane, Zurov!evo stanovi"te u pogledu istinske filozofske
metode vidi se u stavovima koje on, polaze#i od Ni!ea, deli sa jednim drugim
na"im savremenim filozofom, Mladenom Kozomarom, kog na jednom va$nom
mestu citira metoda nije patentirana formula ili !ista teorijska svest, nego upravo
ono najte$e i najdragocenije, ono najizvesnije "to se zadobija u borbi s duhovnom
lenjo"#u i proizvoljno"#u navika, ono "to se danas kao i uvek mora, s ogromnim
samosavladavanjem, ponovo zadobijati kao slobodan pogled na realnost, oprezna
ruka, strpljivost i ozbiljnost u najsitnijim stvarima, !itava !estitost u saznavanju
33
.
Ovaj moral metode, dr$anje koje stoji u osnovi filozofskog saznanja, unutra"nja
istrajnost i probra$aj kao zaloga filozofskog uvida, nalazi se ne samo u osnovi
filozofije po!ev od Sokrata i Platona, nego i temelju filozofsko-esteti!kih uvida,
kao i sposobosti filozofije da se prisvoji ono "to je najbolje u druga!ijim na!inima
pristupa fenomenima koje sama tematizuje i obja"njava. Filozofski postupak
shva#en na ovaj na!in predstavlja okosnicu Zurov!eve esteti!ko-metodolo"ke misli.
Esteti!ko stanovi"te koje zastupa Zurovac protivi se, dakle, preno"enju prid-
nonau!ne metode na podru!je filozofskog isra$ivanja, ali se on s druge strane ne
zala$e za ignorisanje rezultata empirijskih nauka, "to se najbolje oslikava u stavu
kojim se zavr"ava njegova knjiga o esteti!koj metodi: Estetika ima svoje filo-
zofske korene, pa ih sama ne bi smela se#i ako ne $eli da ostane bez ploda. Ona je
sama filozofija, pa se ne mo$e isklju!iti iz sistema filozofskih disciplina. Njena
metoda je prevashodno filozofska, iako ne treba da se li"ava usluga empirijskih
nauka, !ija saznanja mo$e koristiti u svom nastojanju da odgovori na bitno pitanje
lepote i umetnosti
34
.

32 Isto, s. 184
33 Isto, s. 180
34 Isto, s. 186
140 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 141
142 Neboj!a Grubor
III.

Postavimo na kraju jo" jednom pitanje o tome na kakve zaklju!ke i perspektive
istra$ivanja upu#uje Metodi#ko zasnivanje estetike M. Zurovca. Mislimo da postoji
jedan centralni zadatak ili je bolje re#i mogu#nost filozofskog mi"ljenja, koja je
ovom studijom otvorena, ali nije dovedena do svog kraja, i koju #e mo$da budu#a
istra$ivanja Prof. Zurovca dodatno eksplicirati. Radi se, naime, o tome da postoji
mogu#nost, da se zahtev za prihvatanjem metoda pozitivnih nauka, u podru!ju
filozofije, ne razume naprosto kao zahtev za primenom i preno"enjem odre%enih
metode posebnih nauka na oblast filozofskih pitanja i problema, nego kao zahtev da
se filozofija ravna i pristupa sopstvenom tematskom podru!ju, na na!in na koji
posebne nauke pristupaju svom tematskom podru!ju. Taj zahtev prema tome ne bi
zna!io da se odre%eni, konkretni pozitivno-nau!ni metodski postupak presa%uje u
filozofska istra$ivanja, nego da metod i na!in filozofskog postavljanja problema,
bude na analogan na!in adekvatan i delotvoran u filozofskom ispitivanju, kao "to su
metodi posebnih nauka i adekvatni i delotvorni u sopstvenim tematskim oblastima i
njihovim tematskim predmetima. U tom smislu ne bi se napu"tao specifi!an
metodolo"ki zahtev, koji je iznet jo" u Aristotelovoj Nikomahovoj etici, a koji
Zurovac respektuje i citira
35
, svojstvo je obrazovana !ovjeka da u svakom rodu
tra$i onoliko ta!nosti koliko dopu"ta narav doti!ne stvari; jednako je, naime, od
matematike primati puke vjerovatnosti kao i od govornika zahtijevati stroge
dokaze
36
. Tako%e, na taj na!in filozofija svakako ne bi postala objektivna posebna
nau!na disciplina, ali bi otvorila sebi mogu#nost da polaze#i od svoje sopstvene
su"tine produktivno primeni ono "to je primereno samim stvarima u posebnonau!n-
im istra$ivanjima. Najzad, upravo bi takvim postupkom filozofija zadr$ala mogu#-
nost da bude mi"ljenje koje dodu"e ne mo$e da bude egzaktnije, ali mo$e da bude
jednako strogo, ako ne i stro$ije od nau!nog mi"ljenja. Uva$avanje ovakve
metodolo"ke mogu#nosti, bi onda, s druge strane, dodatno rasteretilo kako napet i
konkurentski op"ti odnos izme%u filozofije i posebnih nauka, tako i posebni odnos
filozofske i nau!ne estetike unutar podru!ja esteti!kih istra$ivanja fenomena lepog i
umetnosti.
Naime, i pored misaonog napora ulo$enog u to da se striktno razlikuju filozofs-
ki i posebnonau!ni pristup, kao i zahteva da do njihovog povezivanja, na kraju
krajeva, do%e pod okriljem filozofske refleksije odnos filozofije i nauke bi mogao
da bude preciznije odre%en, jer smatramo da bi upravo na taj na!in ideja esteti!kog
perspektivizama u metodolo"kom pogledu mogla da bude potpunosti realizovana.
35 Isto, s. 154
36 Aristotel, Nikomahova etika, prev. T. Ladan, Sveu!ili"na naklada Liber, Zagreb, 1982, s. 3,
1094b23-27
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 141
142 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 143
Ovde ne mo$emo da dublje ulazimo u problem me%usobnog odnosa nauke i
filozofije, ali neophodno je da se iznese makar nekoliko osnovnih napomena.
Filozofija odnosno filozofska estetika, valja to najpre ista#i, mo$e dosta toga da
nau!i od nauke o umetnosti i nau!ne estetike. Tako%e, u mnogim ne-filozofskim
pravcima istra$ivanja umetni!ke problematike, stoji u vrlo !esto mnogo vi"e
filozofskog postavljanja pitanja i filozofskog interesa (npr. psihoanaliti!ka teorija
umetnosti), nego "to je to slu!aj sa brojnom u$e filozofsko-esteti!kom literaturom.
Najzad, savremena filozofija se odri!e nadre%ene uloge odnosu na druge nauke,
ona se odri!e polo$aja nakada"nje metafizike shva#ene kao kraljice svih nauka.
Me%utim, premda filozofija za posebne nauke nema vi"e nadre%enu i direktivnu
ulogu, ona i dalje mo$e da ima za njih veoma zna!ajnu korektivnu funkciju.
Ukoliko neke nau!ne discipline, kao "to je nauka o umetnosti ili razli!iti nau!no-
esteti!ki pravci istra$ivanja, dospeju u krizu tuma!enja i odre%enja svojih temeljnih
pojmova, nije isklju!eno da upravo filozofija i filozofska estetika mogu da doprine-
su korekciji tih pojmova i na taj na!in rasvetle i razjasne osnove nau!no-esteti!kog
pristupa. Smatramo da bi ideja perspektivizma esteti!ke metode u skladu sa
moralom metode u filozofiji i na osnovu nepretenciozno obja"njene korektivne
funkcije filozofije u odnosu na nauku, dobila na plauzibilnosti i te$ini. Na ovaj
na!in bi odnos nauke i filozofije iz filozofske perspektive i dalje bio shva#en
asimetri!no u korist filozofije, ali, tako%e, ne samo "to bi filozofija bila formalno
otvorena prema rezultatima istra$ivanja posebnih nauka, nego bi ona i"la u susret
nauci, pa bi ovaj odnos i nauci bio od istinske koristi. Perspektivizam esteti!ke
metode bi, u tom smislu, predstavljao stanovi"te koje se ne bazira prvenstveno na
ukazivanju na granice nau!ne estetike i principijelnu razliku izme%u posebnonau!-
nog i filozofskog pristupa estetskom fenomenu, nego stanovi"te koje na temelju
samoposredovanja filozofske ideje
37
respektuju#i rezultate nau!nog puta u estetici
i prihvataju#i sve "to se na tom putu mo$e utvrditi u vezi sa istorijskim $ivotom
umetnosti, psihologijom stvaranja i do$ivljavanja, kao i svim drugim oblicima
estetskog iskustva koje se mo$e empirijski spoznati
38
, istinski vodi re"enju jednog
od najzna!ajnijih esteti!kih problema problema metode esteti!kih istra$ivanja.
Me%utim, sve ove napomene valja uzeti s rezervom imaju#i u vidu !injenicu da je i
dalje otvoreno pitanje o tome na koji #e na!in, na do sada dosegnutim
metodolo"kim osnovama, biti izvedena veoma ambiciozno zami"ljena celovita
estetika prof. Zurovca. Zbog toga nek ostane otvoreno pitanje da li #e na ovom
mestu izneti stavovi o metodi!kim istra$ivanjima M. Zurovca zahtevati dopunu i
korekciju.
Bilo kako bilo, problem metode u estetici, a posebno savremenoj estetici,
Mirko Zurovac je postavio, ali "to je u ovom slu!aju jo" va$nije i re"io na jedan
37 Zurovac, M., Metodi#ko zasnivanje estetike, s. 79
38 Isto, s. 79, 80
142 Neboj!a Grubor
Esteti#ki perspektivizam problem metode u estetici Mirka Zurovca 143
odre%en na!in. On nije dozvolio da problem esteti!ke metode nakon njegovog
postavljanja, bude ponovo marginalizovan, nego ga je usidrio u celovitu povest
estetike, i u tom smislu se potrudio da poka$e na koji bi na!in osobenosti koje je
zapadna misao razvila kroz epohe klasi!ne, moderne i savremene filozofije, trebalo
da budu ura!unate u metodolo"ki sadr$aj estetike. U meri, koja odgovara obimu i
nameri knjige Metodi#ko zasnivanje estetike, autor je poku"ao i smatramo da je u
tome uspeo, da najdragocenije uvide zapadne filozofske tradicije inkorporira u
osnovnu zamisao esteti!kog perspektivizma. Mirko Zurovac se, tako%e, nije
zadr$ao na spolja"njem zahtevu za povezivanjem posebnonau!ne i filozofske
estetike. Esteti!ki perspektivizam nije proizvoljna metoda koja se mo$e primenji-
vati od prilike do prilike u traganju za komplementarno"#u posebnonau!nih i
filozofskih uvida. Tako%e, perspektivizam esteti!ke metode nije vrednosno indifer-
entno fuzionisanje pozitivnonau!nog i filozofskog metoda. Naprotiv, esteti!ki
perspektivizam se sastoji u sagledavanju sopstvenog prava i ujedno nesvodivosti
filozofske i posebnonau!ne metodologije, i to pod okriljem, ali bez nametanja,
filozofske refleksije.