1.

Adresiranje na nivou TCP/IP protokola

Kod raunarskih mrea koje koriste TCP/IP protokole koriste se sledea etiri nivoa adresiranja:
1. Fiika adresa
!. "o#ika adresa
$. Port adresa
%. &plika'iono spa'i(ina adresa
)vaka od adresa je u vei sa jednim od nivoa kod TCP/IP arhitekture *vidi sliku 1+.
)lika 1 &drese skupa protokola TCP/IP
1.1 Fizika adresa
Fiika adresa, navana i adresa vee *link address+, predstavlja adresa vora de(inisano# u okviru "&-.
a ili /&-.a. 0va adresa sastavni je deo okvira *frame.a+ koji se koristi *predaje+ na nivou vee. To je adresa
najnie# nivoa. 01last vaenja (iike adrese o#ranien je na nivou "&-.a ili /&-.a. 01im i (ormat ove
adrese avisi od mree. Kod Ethernet.a se koristi 2.1ajtna *%3.1itna+ (iika adresa koja je upisana *utisnuta+ u
mrenu inter(ejs karti'u. Kod najvee# 1roja "&-.ova koristi se %3.1itna *2.1ajtna+ (iika adresa apisana u
(ormi 12 heksade'imalnih 'i(ara, pri emu je svaki 1ajt *dve heksade'imalne 'i(re+ radvojen sim1olom 4:5, kao
na primer, u sledeem sluaju:
07:01:02:01:2C:!
Fiike adrese mo#u 1iti tipa:
a+ unicast. jedinstveni primala' okvira,
1+ multicast. okvir se prima od strane #rupe primala'a, i
'+ broadcast. svi vorovi u mrei primaju okvir.
)ve mree ne podravaju rad sa svim tipovima (iikih adresa. 6e'imo neke mree ne podravaju rad sa
multicast i broadcast adresama. 7 tom sluaju, ako neki okvir tre1a da se po8alje svim primao'ima *ili #rupi
primao'a+ tada se broadcast *ili multicast+ adresa mora simulirati kori8enjem unicast adrese. To nai da se
vei 1roj paketa*okvira+ mora slati kori8enjem unicast adresa.
Pri"er 1
-a sli'i ! prikaan je vor ija je (iika adresa 19. :vor 19 predaje okvir voru ija je (iika adresa 3;.
01a vora su poveana na "&-. Format okvira je takodje prikaan na sli'i ! i on sadri polje a#lavlje *header+
i polje podataka *Data+. Polje header ine sledea dva pod.polja: odredi8na *destination+ i ivori8na *source+
adresa. Polje Data ini korisna in(orma'ija i CRC polje *nije ekspli'itno prikaano na sli'i !+ koje se koristi a
detek'iju #re8aka u prenosu. )vaka stani'a ija je adresa raliita od 3; i1a'uje poruku jer odredi8na adresa
okvira nije u skladu *ne poklapa se+ sa njenom (iikom adresom.
)lika 1 Fiike adrese
1.2 #o$ike adrese
"o#ike adrese standardno se koriste a potre1e univaralnih komunika'ija, tj. u situa'ijama kada adresiranje
vorova mree ne tre1a da avisi od karakteristika osnovne (iike mree. -aime, kori8enje (iikih adresa ne
predstavlja adekvatno re8enje kod poveivanja vee# 1roja hetero#enih tipova mrea i ralo#a 8to raliite
mree mo#u da koriste raliite adresne (ormate. <1o# ovo#a neophodnpo je uvesti univeralni sistem
adresiranja kod ko#a se svaki host identi(ikuje na jedinstveni nain, neavisno od tipa (iike mree. <a ovu
namenu se koriste lo#ike adrese. Takue, lo#ika adresa kod Internet.a je $!.1itna i ona na jedinstveni nain
de(ini8e host povean na Internet. -a Internet.u ne postoje dva hosta sa istom IP adresom.
"o#ike adrese mo#u 1iti:
i+ unicast. poruka namenjena jedinstvenom prijemniku
ii+ multicast. poruka namenjena #rupi prijemnika, i
iii+ broadcast. poruka namenjena svim primeni'ima date mree.
Pri"er 2
-a sli'i $ prikaan je deo internet.a ko#a ine dva rutera poveana na tri "&-.a. )vaki uredjaj *raunar
ili ruter+ poseduje par adresa *lo#ika i (iika+, a svaku veu. 7 konkretnom sluaju svaki raunar *na sli'i $+
je povean samo na jednu veu i 1o# to#a ima samo jedan par adresa. )a dru#e strane, svaki ruter je povean
na tri mree *samo vee sa dve mree su detaljno prikaane na sli'i !+. To nai da svaki ruter ima tri para
adresa, po jedna a svaku konek'iju.
6aunar ija je lo#ika adresa A a (iika adresa 19 8alje paket raunaru ija je lo#ika adresa P, a
(iika adresa => *u 'ilju jasnije preenta'ije a onaavanje lo#ikih adresa koriste se slova, a a (iike adrese
1rojke+.
Prijemnik enkapsulira svoje podatke u paket, i ma mrenom nivou dodaje dve lo#ike adrese, A i P.
Kao 8to se vidi sa slike $, (iika adresa se menja od preskoka do preskoka *hop to hop+ dok lo#ike
adrese ostaju iste.
)lika $ "o#ike adrese
1.% Port adrese
IP adresa i (iika adresa su potre1ne poda'ima *Data+ kako 1i se uspe8no preneli od ivori8no# do
odredi8no# vora. Ipak, njihovo pristianje do odredi8no# vora ne predstavlja konani 'ilj pro'esa prenosa
podataka po Internetu. ?ana8nji raunari su uredjaji koji mo#u istovremeno ivr8avati vei 1roj pro'esa. Krajnji
'ilj Internet komunika'ija predstavlja pro'es koji komuni'ira sa dru#im pro'esom. Tako na primer, raunar A
moe da komuni'ira sa raunarom C koristei T@"-@T. Istovremeno, raunar A moe da komuni'ira sa
raunarom B koristei File Transfer Protocol *FTP+. ?a 1i ovi raliiti pro'esi mo#li da primaju podatke
istovremeno, neophodno je da postoji metod pomou ko#a e se vr8iti o1eleavanje svako# raliito# pro'esa.
?ru#im reima pro'esiranje su potre1ne adrese. Kod TCP/IP arhitekture, onaka dodeljena pro'esu naiva se
port adresa, a o1ima je 12 1ita, kao na primer ;>$. To nai da se 12.1itna port adresa predstavlja kao
jedinstveni 1roj.
Pri"er %
-a sli'i % prikaano je na koji nain dva raunara komuni'iraju preko Interneta. 6aunar predajnik
istovremeno ivr8ava tri pro'esa ije su port adrese a, b i c. 6aunar prijemnik istovremeno ivr8ava dva
pro'esa ije su port adrese j i k. Pro'es a raunara pradajnik tre1a da komuni'ira sa pro'esom j raunara
prijemnik. -a#lasimo pri ovome, da i pored to#a 8to o1a raunara koriste istu aplika'iju *na primer FTP+, port
adrese se ralikuju jer se jedna odnosi na klijent pro#ram, a dru#a na server pro#ram.
)lika % Port 1rojevi
7 sluajevima kada se poda'i od pro'esa a na strani predajnika prenose ka pro'esu b na strani
prijemnika, na transportnom nivou vr8i se enkapsula'ija podataka u paket koji pored polja Data sadri i dve port
adrese a i j kao ivori8ni i odredi8ni port.
-a osnovu slike % akljuujemo da se (iike adrese menjaju od preskoka.do.preskoka *hop-to-hop+ dok
lo#ike adrese i port adrese o1ino ostaju nepromenjene.
1. Aplika&iono spe&i'ine adrese
-eke od aplika'ija koriste user-frendly adrese koje se koriste kod spe'i(inih aplika'ija. Tipini primeri
su e-mail adresa mile.stoj'evAel(ak.ni.a'.rs ili ni!ersal Resource "ocator *76"+ kakva je re'imo
BBB.el(ak.ni.a'.rs. Prva adresa se koristi da de(ini8e primao'a e-mail poruke, a dru#a a pronalaenje
dokumenata na /orld /ide /e1.