Српска реч број 356

w
w
w
.
s
r
p
s
k
a
-
r
e
c
.
c
o
.
y
u
BROJ 356 13. OKTOBAR 2004. CENA 50 DINARA
ZA ISTINU, PRAVDU I SLOBODU
K
K
o
o
s
s
m
m
e
e
t
t
s
s
k
k
i
i
i
i
z
z
b
b
o
o
r
r
i
i
2
2
0
0
0
0
4
4
.
.
B
B
I
I
T
T
K
K
A
A
Z
Z
A
A
O
O
P
P
S
S
T
T
A
A
N
N
A
A
K
K
AUSTRALIJA 2004.
GRUZIJA 2004. BEOGRAD 2004.
AVGANISTAN 2004.
SRPSKA RE^ ! BROJ 356 ! 13. OKTOBAR 2004. 3
C
IA jeste obmanula Xorxa Bu{a da Irak pose-
duje kojekakva smrtonosna bakteriolo{ka oru-
`ja za obra~un sa zapadnim demokratijama, pa
zato vaqda i wen posledwi izve{taj da su
neke politi~ke stranke na vlasti i opozici-
ji u Srbiji muqale i bogato profitirale od
Sadamove nafte gotovo nije izazvao nikakvu eksplo-
ziju, {to bi se, ina~e, svakako desilo me|u poslovi~no
sumwi~avim Srbima kada su u pitawu afere daleko ma-
wih oktana.
Vest je, dakle, primqena ravnodu{no, iako neka doga-
|awa pre i posle petog oktobra ne iskqu~uju mogu}nost
problemati~nih transfera, u kojima je umesto nafte
za hranu ira~kom reìmu doturano oru`je za naftu,
{to }e se kasnije potvrditi kao javna tajna. O takvom
kr{ewu sankcija pre dve godine na{iroko se pisalo,
opet posle izve{taja CIA, pa su neki visoki oficiri
jedne vojne institucije koja se bavila tim poslovima
ubrzanim postupkom smeweni, a da {ira javnost, zapra-
vo, nije obave{tena o ~emu se tu radilo i ko je sve zgrnuo
Sadamove pare, iako su upravqa~ke funkcije, osim sme-
wenih oficira, vr{ile i neke dosovske glave{ine.
Ne kaèm da to ima veze jedno sa drugim, ali ~iweni-
ca da su na posledwem kongresu BAS partije u Bagdadu
prisustvovale delegacije Srpske radikalne stranke,
Socijalisti~ke partije Srbije, JUL-a, a bogme, kako je
[e{eq svojevremeno tvrdio, vi|eni su i neki ~lanovi
Demokratske stranke Srbije, onda se ovaj redosled u
potpunosti poklapa sa nalazom CIA da su radikali od
Huseina dobili sedam, socijalisti tri, julovci dva, a
partija ozna~ena kao Ko{tunicina stranka ne{to ma-
we od jednog miliona barela nafte, kao nadoknadu za
isporu~eno oru`je.
Reakcije su, naravno, stigle i od zvani~nika prozva-
nih stranaka. Ivica Da~i}, recimo, kaè da wegovo sa-
da{we rukovodstvo nema nikakve veze sa ira~kom naf-
tom, uz prekor informatorima za{to nikada nije ob-
javqena cifra data za obarawe Slobodana Milo{evi-
}a; Toma Nikoli} je spreman da popije sve te barele
ukoliko se vest pokaè ta~nom; julovka Dragana Kuzma-
novi} tvrdi da, ako je i bilo mutnih radwi, to se od-
nosi na neke velike igra~e koji vi{e nisu u wenoj par-
tiji; najveseliji je ipak bio Milo{ Aligrudi} zato {to
je izve{taj CIA izazvao op{ti smeh u redovima DSS.
Ma koliko odgovori ovih nevoqnika mo`da bili i
duhoviti, prika~eni rep o ne~istim poslovima svaka-
ko prelazi granicu sumwe, pogotovo kada je re~ o radi-
kalima i wihovoj spremnosti da popiju dobijenu naf-
tu, jer se ve} jednom na isti na~in brecnuo i Vojislav
[e{eq da }e popiti Drinu ukoliko ona bude zvani~-
na granica sa Republikom Srpskom. No, da zaista pored
dima ima i vatre, teret dokazivawa leì na drugoj stra-
ni i bilo bi zanimqivo da CIA primerenije razjasni
kako je izvagala tolike barele i ko su potpisnici u ime
primalaca poklona, jer bez takvih dokaza ~itava pri-
~a zaudara na bakteriolo{ko oru`je smi{qeno u ma{ti
najmo}nije agenture koja je, bar u slu~aju Iraka, izgubi-
la kredibilitet pouzdanog informatora.
Opet, ako se po|e od pretpostavke da u ovom slu~aju
nije bilo natruhe zlonamernosti CIA, ni nekog intere-
sa za javno kompromitovawe pobrojanih politi~kih par-
tija, slu~ajno ili ne, sve one na neki na~in nose teret
antiha{kog lobija, ~ijom delotvornom propagandom
Srbija jo{ uvek ìvi u stravi~noj podeli izme|u pa-
triota i izdajnika, ~ak i posle petog oktobra, zahvaqu-
ju}i trojanskom kowu me|u demokratskim strankama
prepoznatom u Ko{tunici, ~ija se partija nije distanci-
rala od Milo{evi}evog nasle|a i wegovih kadrova, na-
ro~ito u vojsci i policiji, pa i samoj dràvnoj upravi.
Otuda i neki smeli zakqu~ci analiti~ara da je mimi-
krijom DSS razbijen demokratski blok, na radost po-
vampirenih nafta{kih partija ~iji uspeh na posledwim
izborima onda ne moè biti ni slu~ajan ni stihijan.
Uostalom, ta magijska mo} destrukcije pokazala se de-
lotvornom i oko kosmetskih doga|awa gde listom pro-
zvane stranke, opet slu~ajno ili ne, zagovaraju bojkot
kao jedini izlaz za okovane Srbe, uverene da }e ina-
}ewem sa me|unarodnom zajednicom dokazati ropski
poloàj jednog naroda i u sukobu sa Briselom i Va{ing-
tonom ~ekati, u maniru Slobodana Milo{evi}a, da isti-
na i pravda do|u same po sebi. U hu{ka~koj antiizbor-
noj histeriji nedostaje jo{ samo kalu|er Filaret sa de~-
jom lobawom u ruci i pu{komitraqezom o ramenu, pa da
se Srbiji poèli sre}na Nova 1993. godina.
U
U
V
V
O
O
D
D
N
N
I
I
K
K
! BOGOQUB PEJÎ]
NAFTA[I
4 SRPSKA RE^ ! BROJ 356 ! 13. OKTOBAR 2004.
I
I
O
O
V
V
O
O
J
J
E
E
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
A
A
SA BOGDANOVI]EM U AFRIKU
Poruku novog gradona~elnika prestonice Nenada Bogdanovi}a,
da je Beograd izabrao put u Evropu i evrospske perspektive, prvi
su poslu{ali divqi graditeqi. Odmah po objavqivawu Bogdano-
vi}eve pobede oìvelo je najve}e divqe gradili{te u Srbiji, u
beogradskom nasequ Karaburma. Radovi su do tog momenta mirova-
li vi{e od dve godine, po{to su nadle`ni politi~ari gradili se-
bi izlaz u slu~aju da ih smene protivnici iz drugih stranaka.
Da podsetimo, re~ je o 45 {estospratnica koje su sumwivi inve-
stitori pred gluvim i slepim op{tinskim i gradskim vlastima
nakalemili na tro{ne jednospratnice, a po~eli sa tim poslom ~im
se Demokratska stranka 2001. godine i sama nakalemila na toj vla-
sti. I, dok jednospratnice ve} pucaju pod teretom, kanalizacija se raspada, a pod tepih
se guraju mawi poàri koje uzrokuju nesre}ni stanari koji se no}u useqavaju i privezuju
na obli`we kablove, potpredsednik Bogdanovi}eve gradske vlade pred kamerama RTV Stu-
dija B doslovno izjavquje da }e te monstruozne tvorevine ugurati u regulacioni plan
naseqa! Nije vredelo ni to {to je wegov strana~ki i poslovni kolega Qubomir An|elko-
vi} jo{ pro{le godine upozoravao da }e celo naseqe plivati u fekalijama i ìveti u
mraku i hladno}i ukoliko se ne prona|e novac i za elektro i vodovodne instalacije.
Istovremeno sa Karaburmom, nastavqeni su i nelegalni radovi u nasequ @arkovo, ko-
je i pored ogor~enih upozorewa stanovnika, obavqa Stankom gas, preduze}e nekada{-
weg bliskog Milo{evi}evog saradnika @ivorada Mihajlovi}a, zvanog @ika Mu{tikla.
Iako se prekopavawa asfalta izvode nestru~no i bez dozvole Direkcije za puteve, Bog-
danovi}eva vlada, koja je sebi za samo stotinak hiqada glasova Beogra|ana produì-
la ìvot, ostaje gluva za vapaje i ovih Beogra|ana. Stoga je jasno da }e ovakvi neimarski
poduhvati pre trasirati put Beograda u Afriku nego u Evropu, dok }e se o kapitalnim
kulama i gradovima jo{ ~etiri godine samo slu{ati.
SRBI SE ZAPOSLILI
KOD AGIMA ÊKUA
Pre desetak dana predstavnici ameri~kog
kontingenta Kfora na Kosovu i Metohiji po-
klonili su vatrogasno
vozilo lokalnoj jedini-
ci Kosovskog za{titnog
korpusa (KZK) u selu
Bostane, u op{tini No-
vo Brdo. Ovaj poklon je
zapravo bio ~estitka
ovim jedinicama, koje
se nalaze pod vrhovnom
komandom biv{eg {efa
OVK Agima êkua, jer su
im prvi put od osniva-
wa pri{la i dvojica Srba. Zbog toga su sve-
~anosti prisustvovali predsednik Kosova
Ibrahim Rugova i sam êku.
Predsednik op{tine Novo Brdo Petar Va-
si} je prokomentarisao da zbog prisutnog si-
roma{tva ne treba da ~udi {to Srbi zbog rad-
nog mesta pristaju da obuku i uniformu KZK,
jer zaboravqeni od Beograda moraju ne{to da
rade i zarade kako bi preìveli. Primqe-
ni Srbi su odbili da razgovaraju sa srpskim
novinarima i samo su im dobacili da im je
dosta zvani~nog Beograda i onih du{ebri`-
nika koji ni{ta nisu uradili za srpsko sta-
novni{tvo na Kosovu.
LEGIJE U POVOJU
[tampa u Srbiji krcata je oglasima u koji-
ma se nudi pristup Legiji stranaca, a sude}i
prema tome koliko se napla}uje veza za ~uve-
ne francuske pla}enike, re~ je o jo{ jednoj
prevari lakovernih Srba. Ipak, dok u ambasa-
di Francuske u Beogradu kaù da se regrutaci-
ja obavqa samo u regrutnim centrima na teri-
toriji Francuske, za sada je nepoznati, ali ne
i zanemarqivi, broj mladi}a oti{ao je na raz-
govor sa jednim od predstavnika, koji je odseo
u jednom poznatom beogradskom hotelu. Drugi
se mogu opredeliti za adresu u Zemunu, koju im
saop{tava glas sa telefonske sekretarice,
koji kandidatu kaè i to da je cena razgovora
sa wihovim predstavnikom 100 evra.
Pristup Legiji stranaca nudi se i u Skadar-
skoj ulici, u centru Beograda, tako {to se raz-
govor sa kandidatima obavqa za upola mawe
novca. Tamo napomiwu da, zapravo, samo po-
maù u pisawu prijave, dok u centrali Legi-
je stranaca decidno kaù da se prijave mogu
podneti samo li~no, u Nici ili Marseju.
Osim kraqa Petra Kara|or|evi}a u Legiji
stranaca su slu`bovali jo{ biv{i komandant
crvenih beretki Milorad Ulemek, koji je po
tome dobio i nadimak, zatim wegov stric Mi-
hajlo Ulemek, i Jugoslav Petru{i} Dominik,
ovde poznat kao vo|a obave{tajne grupe Pauk.
U zemqama SFRJ, legionar je bio i Ante Goto-
vina, neuhvatqivi ha{ki optuènik iz Hr-
vatske.
M
M
I
I
L
L
I
I
O
O
N
N
E
E
R
R
I
I
N
N
A
A
U
U
L
L
I
I
C
C
I
I
Oko 1.500 radnika Duvanske industrije Ni{ uskoro }e ostati na ulici, ali }e u xepo-
vima imati vi{e nego {to ima 80 odsto siroma{ne Srbije. Oni su se, naime, odlu~ili
na sporazumni raskid radnog odnosa, ali }e za to dobiti otpremnine koje se kre}u i do
100.000 dolara. U Ni{u, koji drì rekord sa 45.000 qudi na birou rada, predvi|eno je
da }e sa ov(olik)im novcem ve}ina oti}i u privredne ili poqoprivredne privatnike.
Kako su procenili ameri~ki partneri DIN-a iz kompanije Filip Moris, otpu{teni
radnici }e mo}i da otvore jo{ oko 30.000 novih radnih mesta. Me|utim, Srbi ko Srbi, sa-
mo }e u mawem broju da se okrenu novoj proizvodwi, dok se ve}ina opredelila za kupo-
vinu lokala i velikih stanova. Wih }e daqe iznajmqivati qudima iz menaxmenta Fi-
lipa Morisa, koji iz drugih krajeva Srbije i inostranstva stiù u Ni{.
I
I
O
O
V
V
O
O
J
J
E
E
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
A
A
A OD VLASTI NOV AUTO
Samo pola godine po{to je na isteku man-
data premijera Srbije prijavio dva prastara
automobila i par~e dedine ku}e kao jedinu
vrednu imovinu, Zoran @ivkovi} se pohva-
lio novim peòom 302. Nedavno je otkrio
i da ga je kupio za ke{,
tj. 20.000 evra, i za to
okrivio sedam godina
na vlasti, prvo kao gra-
dona~elnik Ni{a, po-
tom kao ministar vojni,
a na kraju i premijer.
Koliko je poznato, @iv-
kovi} je trenutno zapo-
slen u gra|anskom dru-
{tvu Centar za moder-
nu politiku, koju vodi
wegov biv{i vicepremijer êdomir Jovano-
vi}, dok je osnivawe konsultantske ku}e tek
najavio. Kao premijer, @ivkovi} je primao
platu od oko 30.000 dinara, ali i daqe obja-
{wava da je kupio vozilo sredwe klase
iako ono ko{ta skoro milion i po dinara, od-
nosno ravno sto prose~nih plata u Srbiji.
Wih zaposleni pripadnik sredwe klase, ako
je uop{te prima, zaradi za nekih osam godi-
na, pod uslovom da ni{ta ne jede i da ne pla-
}a bilo kakve tro{kove.
PREVRNUO SVE
SEM STRANKE
Milo{ Stanojevi}, jedan od najva`nijih
svedoka na su|ewu tzv. Makinoj grupi, optuè-
noj da je pre dve godine u~estvovala u ubistvu
policijskog generala Bo{ka Buhe, nije se po-
javio u sudu. Sudski
pozivari ga ovoga puta
nisu na{li na adresi
koju je prijavio kao
svoju, a to je sedi{te
Liberala Srbije.
Kada je Buha poginuo
2002. godine, predsed-
nik Liberala Srbije
Du{an Mihajlovi} je
sa mesta ministra po-
licije kleo da }e zbog
Buhinih ubica prevr-
nuti nebo i zemqu, ali se nije setio i svog
stanara.
Stanojevi} je tek nedavno imenovao ubicu
i doveo ga pred optuèni~ku klupu, mnogo po-
sle kraja Mihajlovi}evog mandata.
Biv{i ministar policije bi uskoro i sam
mogao da se na|e na sli~noj klupi, jer je in-
spekcija Ministarstva finansija protiv we-
ga podnela prijavu zbog nezakonitog vr{ewa
slu`be.
Za isto (ne)delo prijavqen je i Gojko Todo-
rovi}, na~elnik uprave za zajedni~ke poslo-
ve u MUP-u, dok se blagajnik Sava Xikanovi}
tereti za nesavestan rad u slu`bi.
BIV[I EKSPERT OPQA^KAO SRBIJU
Nekada{wi ministar energetike u DOS-ovoj ekspertskoj vladi Go-
ran Novakovi} je zajedno sa Dimitrijem Vuk~evi}em, u to vreme direk-
torom Naftne industrije Srbije, preko zajedni~ke firme sa Kipra ku-
pio bez tendera 80.000 tona sirijske nafte lo{eg kvaliteta i dopre-
mio je u SCG. Na taj na~in, oni su dràvi napravili {tetu od 2,7 do-
lara. Prema pisawu Kurira, koje potvr|eno i Srpskoj re~i, fir-
ma J&S Servis end Investment Kipar kupila je me{avinu tzv. te{ke
i lake nafte, koja sadrì i visok procenat sumpora. Ukupna vred-
nost tankera je preko 20,6 miliona dolara, a ~ista zarada biznisme-
na u tom poslu, kada se naduva cena benzina, iznosi}e 2,7 miliona
dolara. Posao su Novakovi} i Vuk~evi} zavr{ili preko NIS Naftagas prometa, jer
bi stru~waci u NIS Jugopetrola, kojih ima mnogo vi{e, odmah shvatili o kakvoj je naf-
ti re~. Ostaje jo{ da se utvrdi da li }e se na tih 80.000 tona miksane nafte staviti ce-
na na svetskoj berzi koja je nedavno dostigla fantasti~nih 50 dolara po barelu, gde }e
se isto ra~unati nafta razli~itog kvaliteta, odakle i sledi ~ista zarada od 2,7 mili-
ona dolara. I, naravno, da li }e reagovati ministar energetike Radomir Naumov, koji je
o ovom slu~aju obave{ten.
ZLA SNE@ANA
SE PROBUDILA
U èqi da svojim utiscima nedeqe nale-
pi {to nadahnutije naslove, voditeqka isto-
imene emisije na RTS
B92 Oqa Be}kovi} je
preterala, i kao obi~-
no, nije vodila ra~una
o posledicama svoje
domi{qatosti po sva-
ku cenu.
Stoga je zajedno sa
direktorom ove stani-
ce Veranom Mati}em
zaradila privatnu
tu`bu, koju je podnela
u~iteqica Sneàna
Pavlovi} iz Tr{i}a, koja ih tereti za kleve-
tu. Be}kovi}ka je emitovala prilog o deci ko-
ja su tvrdila da ih malterira nare~ena u~i-
teqica, kojoj nije bio sporan prilog, nego we-
gov naziv Zla Sneàna. Autorka emisije i
direktor su nedavno saslu{ani pred istra`-
nim sudijom, a tuìqa zahteva od{tetu od
490.000 dinara.
GENIJE SE NE BOJI
Devetnaestogodi{wi kompjuterski progra-
mer Marko Tasi} iz Leskovca nije upisao stu-
dije na nekom od univer-
ziteta u Srbiji nego na
Institutu za tehnologi-
ju u Wujorku. Tamo je za
samo sedam dana presko-
~io osnovne i magistar-
ske studije, i sa najvi-
{om ocenom sa testa zna-
wa stigao do doktoranta.
Sve to je uspeo zahvaqu-
ju}i ~iwenici da je rani-
je na~inio nekoliko revolucionarnih prona-
lazaka na poqu savremenih komunikacija.
Da je Marko ro|en samo koju godinu kasnije,
te{ko da bi wegov blistavi um uop{te bio
prime}en, jer je Ministarstvo prosvete ami-
novalo odluku svoje donedavne ministarke
Qiqane ôli}, ina~e jednog od osniva~a DSS-
a, da ukine {kolski predmet Od igra~ke do
ra~unara jer, kako je obrazloìla, kompju-
teri zra~e.
REZERVACIJE NA LISTI]IMA
Dok se vrhovna politi~ka vlast oli~ena
u DSS-u, a podsticana socijalistima i ra-
dikalima, jo{ uvek pona{a kao da se bez
srpske strane izbori na Kosovu ne}e ni
odràti, u ju`noj srpskoj pokrajini uve-
liko pripremaju glasa~ke listi}e. Rokovi
za prijavu u~esnika su ve} istekli ali
OEBS ne}e {tampati nove listi}e, jer je
lista politi~kih subjekata ve} komple-
tirana.
Tako }e se na posledwem mestu tih su-
bjekata na}i i Lista Srba za Kosovo i
Metohiju, pa }e u okviru tog naziva Srbi
mo}i naknadno da sa~ine jedinstvenu li-
stu i podnesu kandidaturu za u~e{}e izbo-
rima.
VOJNICI PROTIV PASUQA
Vojnici iz sastava Uì~kog korpusa u
kasarni êtvrti puk u Uìcu, pobunili
su se protiv tradici-
onalne vojni~ke hra-
ne, ~orbastog pasuqa.
Zbog tog jednoli~nog
jelovnika, u kome su
nedeqama uìvali,
mnogi vojnici i ofi-
ciri potro{ili su xe-
parce i plate u okol-
nim kioscima, a àl-
be na pasuq su i glav-
na tema kada im do|e
poseta, naro~ito roditeqska. Ipak, u In-
formativnoj slu`bi Uì~kog korpusa ka-
ù da je pasuq na jelovniku splet okol-
nosti, odnosno odluka intendantske slu-
`be da utro{i zalihe nekih namirnica.
I
I
O
O
V
V
O
O
J
J
E
E
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
A
A
G
G
E
E
N
N
E
E
R
R
A
A
L
L
I
I
N
N
A
A
B
B
O
O
L
L
O
O
V
V
A
A
W
W
U
U
@ive}i u zemqi u kojoj se optuènima ostavqa na voqu da li }e se pojaviti na sudu,
~etvorica srpskih generala optuènih u Hagu za zlo~ine protiv ~ove~nosti opredelili
su se pre za sudbinu vojnog generala RS Ratka Mladi}a, nego za sudbinu svog civilnog ko-
mandanta Slobodana Milo{evi}a.
Generalu policije Vlastimiru \or|evi}u
odavno se zametnuo trag negde u tundrama Rusi-
je, gde, prema povremenim informacijama, bo-
ravi i ostatak Milo{evi}eve porodice, dok je
generalu vojske Neboj{i Pavkovi}u jo{ pre ne-
koliko meseci omogu}eno da komunicira pre-
ko portparola, negde iz Srbije. Wegovim sto-
pama kre}e i Radomir Lazarevi}, koga je odne-
davno nemogu}e na}i na ku}noj adresi, a demo-
kratska javnost je simpatije po~ela da gaji sa-
mo prema policijskom generalu Sretenu Luki}u, koji je re{io da ipak primi optu`nicu.
Mada u javnost nije iza{lo obave{tewe o tome, Luki} je razgovarao sa predsednikom
Srbije Borisom Tadi}em iza zatvorenih vrata u zdawu na Andri}evom vencu, dok uski
krug wegovih prijateqa tvrdi da se ovaj policijski general pomirio sa sudbinom i da
}e u Hag oti}i mirno, kao {to je primio optu`nicu. General Lazarevi}, me|utim, u Hag
}e oti}i samo ako mu to naredi Vrhovni savet odbrane, na ~elu sa istim Tadi}em.
Po{to je i tu naleteo na odgovor koji mu ne
odgovara, Lazarevi} je nedavno od Vojske Jugo-
slavije zatraìo da ga penzioni{e, iako je mi-
nistar odbrane donedavno tvrdio da je Laza-
revi} ve} u penziji. Za mnogo spektakularniji
odlazak se priprema samo general Pavkovi},
koji je od svoje stranke Narodni blok zatraìo
prijem kod Tadi}a, kako bi predsedniku Srbi-
je ~lanovi stranke predloìli narodni refe-
rendum o tome treba li Pavkovi}a (ne i osta-
le generale) izru~iti Hagu. Odbrana je sve ge-
nerale u Srbiji oterala direktno u bolest, {to im je i dodirna ta~ka sa nekada{wim
komandantom Milo{evi}em.
Tako je Pavkovi}, iako do svog nestanka vi|an kao zdrav i prav, u civilnoj ode}i sa
crvenom jaknom od lak-koè u beogradskom hotelu Metropol, odbio da primi optu`ni-
cu iz zdrvstvenih razloga jer se, navodno, u nekoj srpskoj bolnici oporavqa od kar-
cionoma. Ukoliko je to ta~no, bilo bi ga lako na}i, jer malo bolnica u Srbiji moè da
se nosi sa ovako te{kom bole{}u. Luki} je sve donedavno javno isticao da nema sr~anih
problema i da ga mediji dnevno i po dva tri puta operi{u, a neki i sahrawuju, da bi
ovih dana stigla vest da je ipak operisan i da se uspe{no oporavqa na Vojno-medicin-
skoj akademiji u Beogradu.
I Lazarevi} je, prema izvorima iz VJ,
na bolovawu, dok portparol organi-
zacije Branioci otaxbine Qiqana Bu-
latovi} tvrdi da su bolni~ari, zapra-
vo jaki momci svog ratnog komandanta,
pa bi se svaki poku{aj hap{ewa gene-
rala zavr{io tragi~no.
Vi{e od vojske, policije i zdravstve-
nog kartona, generalima pomaè ~iwe-
nica {to su oba nadle`na ministarstva
za wihovo izru~ewe u rukama DSS-a,
kojem je i daqe va`nije ne za {ta im se
sudi, nego gde }e im se suditi, u Hagu
ili kod ku}e.
U Ministarstvu unutra{wih poslova
Srbije stoga tvrde da nisu dobili na-
loge Okru`nog suda za privo|ewe ge-
nerala, dok je iz Okru`nog suda pret-
hodno saop{teno da su nalozi poslati
policiji.
Izgleda da }e na kraju za sve lo{e po-
sledice biti kriv upravnik Po{te.
PONOVO SANKCIJE
U izve{taju Saveta Evrope o Srbiji i Crnoj
Gori pozdravqaju se poku{aji ekonomskih re-
formi, kao i poboq{awe poloàja nacional-
nih mawina od 5. oktobra 2000. godine do da-
nas. Me|utum, i pored toga {to saradwa sa
Ha{kim sudom stavqa Vladu Srbije izme|u
~eki}a i nakovwa, me|unarodna zajednica gu-
bi strpqewe i ukoliko ne do|e do brzog i su-
{tinskog poboq{awa moglo bi da do|e do
uvo|ewa novih sankcija, stoji u ovom izve-
{taju. Tu se tako|e utvr|uje da politi~ki li-
deri u Srbiji vode kampawu protiv Ha{kog
suda, {to je u javnosti stvorilo duboku odboj-
nost prema me|unarodnom tribunalu. Ocewu-
ju}i da javno mnewe u Sr-
biji ne podràva sarad-
wu sa Hagom, kao ni iz-
ru~ewe novih optuèni-
ka, izve{ta~i zakqu~u-
ju da se vlada nalazi u
delikatnoj situaciji ~i-
jem je stvarawu i sama
doprinela. Oni poru~u-
ju da bi jedna informa-
tivna kampawa o zlo~i-
nima koje je po~inio Milo{evi}ev reìm omo-
gu}ila stanovni{tvu da lak{e prihvati pot-
punu i nedvosmislenu saradwu sa Hagom.
Pohvaquju}i i napore za identifikaciju
tela iz masovnih grobnica u Srbiji, u izve{ta-
ju se konstatuje da je za àqewe {to istra-
ga o odgovornima za smrt 900 qudi i onih ko-
ji su te grobnice skrivali, nije dala nikakve
rezultate. I pored toga, ministar pravosu|a
Zoran Stojiqkovi}, slede}i politi~ki kurs
svoje stranke, tvrdi da bi izru~ewe optuè-
nih generala za zlo~ine protiv ~ove~nosti
ugrozilo nacionalne interese, i utvr|uje
da nema smetwi da im se sudi u zemqi, dok
odgovorne za ~uvene hladwa~e i grobnice oko
Beograda ni ne pomiwe.
I
I
O
O
V
V
O
O
J
J
E
E
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
A
A
R
R
E
E
K
K
V
V
I
I
J
J
E
E
M
M
Z
Z
A
A
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
U
U
Od preko 150 gradova u Srbiji koji su u dva navrata, 1996. i 2000. godine glasali za de-
mokratske snage, odnosno protiv crveno-crne koalicije koju su oli~avali Milo{evi} i
[e{eq, samo dva su se oglasila zbog wihovog povratka na vlast. Na krajwem jugu Srbi-
je, u Vrawu, jedna od najuticajnijih privatna stanica u P~iwskom okrugu, OK Radio, tokom
izbornog dana je emitovala samo ozbiqnu muziku, u znak àlosti jer su u drugi krug za
izbor gradona~elnika pro{li kandidati SPS i SRS, gde su pobedili socijalisti.
Na severu Srbije, sli~nim povodom je reagovao i dnevni list u Kikindi, Kikindske
novine. Novinarska garnitura, verovatno odlaze}a jer je re~ o javnom glasilu, odlu~i-
la je da umesto u plavo-crnoj boji nakon progla{ewa izbornih rezultata iza|e u potpu-
no crnoj. Time je htela da ukaè kako je dolazak radikala na ~elo op{tine ba{ crn.
DOKTOR NA @RTVENIKU
Kada je u~enica Prve osnovne {kole u Uì-
cu ostala sama u odeqewu, jer su, po otkri}u
da su joj roditeqi HIV pozitivni, roditeqi,
na ~elu sa jednim lekarom, povukli svoju decu
iz {kole, devoj~icu je branio jedino epide-
miolog mesne klinike dr Zoran Vu~ini}. On
je utvrdio da opasnosti po ostalu decu nema
jer devoj~ica nije zaraèna. Potom je, àle-
}i se na predrasude koje pritiskaju dru{tvo,
a naro~ito na svog neukog kolegu, obelodanio
da je i sam zaraèn HIV-om. Do tada to nisu
znali ni ~lanovi wegove porodice, a kada je
slu~aj izbio na videlo, doktor Vu~ini} je
nestao. Zapawena rodbina, prijateqi i sugra-
|ani u Uìcu jo{ èle da veruju kako je dok-
tor namerno priznao svoj slu~aj kako bi skre-
nuo pa`wu sa nesre}ne u~enice.
POZOVI PRIJATEQA
IZ HRVATSKE
U hrvatskoj verziji kviza @elite li da po-
stanete milioner ~ak pedeset takmi~ara je
zatraìlo telefonsku pomo} istog ~oveka,
Mirka Mio~i}a iz Zadra. Ovaj profesional-
ni prijateq je po zanimawu {pediter, koji
je svoje obrazovawe i koeficijent inteligen-
cije od 140 unov~io sa po deset odsto od sume
koju osvoji takmi~ar sa kojim se dogovori za
pomo}. Do sada su ga rezervisale i dve takmi-
~arke iz Srbije, od kojih jedna nije uspela
da stigne do vru}e stolice. Druga, Novosa-
|anka, napravila je odli~an izbor telefon-
skih prijateqa, jer je nedavno uz pomo} Mio-
~i}a zaradila 375.000 dinara. Mio~i} je, ina-
~e, u prethodne dve godine bio uspe{na pomo}
u skoro svakoj epizodi Milijuna{a (oma{io
samo u dva odgovora), pa mu je ove godine ogra-
ni~eno u~e{}e na samo tri puta u sezoni.
I SEKRETARICE AKADEMCI
U evidenciji Nacionalne slu`be za zapo-
{qavawe trenutno se nalazi oko 11.500 qudi
sa diplomom, koji ve} duè vreme traè po-
sao. Ima ih u svim obrazovnim profilima,
ali poslodavci naj~e{}e traè elektroin-
èwere, diplomirane ekonomiste i pravni-
ke. Od ovih potowih, me|utim, zahtevaju i do-
datna znawa, kao {to su sertifikat za ra~u-
novo|u ili revizora, odnosno poloèn pra-
vosudni ispit. Do radne kwiìce lako dola-
ze i informati~ari, kao i prevodioci sa en-
gleskog i nema~kog jezika. Za sekretaricu
odavno nije dovoqan daktilografski kurs, a
odnedavno ni stru~na sredwa {kola. Poslo-
davci pored prijatnog izgleda traè i sed-
mi stepen studija, poznavawe rada na ra~una-
ru i bar jedan strani jezik.
Sa druge strane, na birou rada }e se na~e-
kati nekada popularni prostorni planeri,
profesori odbrane i za{tite, kojih i ima po-
dosta na evidenciji, kao i diplomirani {u-
marski i poqoprivredni inèweri.
R
R
T
T
S
S
S
S
M
M
E
E
W
W
U
U
J
J
E
E
P
P
I
I
K
K
S
S
I
I
J
J
A
A
Fudbalski majstor i inspirator pobedni~ke parole na svetkom
kupu Srbija do Tokija Dragan Stojkovi} Piksi na putu je da posta-
ne jo{ jedna srpska legenda koja se iz zvezda vratila u trwe. Tu }e
ga vratiti niko drugi do druga urbana legenda, a sada direktor
RTS-a, Aleksandar Tijani}, koji je optuìo Fudbalski savez FSJ,
sa Piksijem na ~elu, da je ucewivao dràvnu televiziju.
FS SCG je pre nekoliko nedeqa zaista odlu~io da prekine sa-
radwu sa RTS-om i odlu~io da prenose utakmica nacionalne selek-
cije prepusti RTV Pink @eqka Mitrovi}a. Iza ovakve odluke ne
stoje mu{karci, nego ène, Piksijeva Sneàna Stojkovi}, i Mitro-
vi}eva Milica. RTS je hteo da pregovara o paketu usluga, koji obu-
hvata cenu me~eva, kako kvlifikacionih, tako i prijateqskih, ali
nije bio spreman da plati traènih 100.000 evra, {to je bila prva
stavka u ponudi Saveza. Tijani} kaè da je wegova ku}a htela da
plati polovinu za paket, ali da je dogovor sa Pinkom ve} postig-
nut, te da je presudila cena od 20.000 evra.
I pored poznatog stava o mentalnim i poslovnim sposobnostima
èna, Tijani} je xentlmenski krivicu uputio na pravu adresu, na-
vode}i da Piksi i wegovi saradnici nisu vlasnici Saveza, ve} da
on (imix) pripada ukupnom imixu Srbije i Crne Gore.
Traì}emo od dràve da se izjasni da li se nacionalni inte-
res moè prodavati za lak novac, zara|en u jedno mutno vreme? Na-
cionalna TV nikad ne}e mo}i da plati onoliko koliko su spremni
da plate neki drugi za otkup onoga {to su bili. Piksi je sau~esnik
u ovoj rasprodaji, i traì}emo wegovu ostavku, najavio je Tijani},
i zakqu~io, Hteo sam da platim, ali ne i da potpla}ujem.
I
I
O
O
V
V
O
O
J
J
E
E
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
A
A
@IKA PAUK, @IKA MISIJA, @IKA MESIJA
[TO JE MNOGO, MNOGO JE
@ika An|elkovi}, u gradu poznatiji kao @ika Pauk, za protekle
tri godine promenio je toliko funkcija i toliko napunio xepove da se
to meri u milionima (naravno konvertibilne valute). Kao direktor
Parking servisa odmah po stupawu na du`nost direktora preduze}a
(pre toga bio bez ikakvog zaposlewa i iskustva) uvodi automatizova-
no parkirawe sa eksperimentom u garaì Masarikova. Za ovaj kom-
pletan poduhvat on i Bogdanovi} su za
sebe inkasirali tri~avih 625.000 eura
provizije od nema~ke posredni~ke fir-
me MARBO C sa sedi{tem na Kipru.
Odmah nakon toga obnavqa vozni park
pauka preko posrednika sa Devi~an-
skih ostrva, firme COL BO inc i iz tog
posla inkasira dodatnih 390.000 eura.
Iako su Mercedes i Fiat direktno
dali ponude po mnogo povoqnijim uslo-
vima, wihove ponude nisu razmatrane.
@ika, koji ima svoj privatni ra~un na
istim devi~anskim ostrvima u HSBC
banci, a po~iwe mu sa 28000-9881-12.....,
nije gubio vreme. Naime, kao stru~wak
za bezbednost (preporuka mu je {to mu je otac bio policajac) postaje
savetnik za bezbednost tada{weg ministra odbrane Borisa Tadi}a.
Pod wegovom ingerencijom su u tom trenutku bile sve vojne slu`be. Sa
tog mesta svakodnevno prikupqa podatke i informacije o politi~kim
protivnicima, ali i o samom Borisu Tadi}u. U tom periodu je ostao
upam}en po strahovitom kr{ewu zakona, kao i po jednoj istinitoj pri-
~i na osnovu koje je i zaradio nadimak @ika Misija.
Naime, @ika Pauk je traìo da razgovara sa penzionisanim i isku-
snim generalom obave{tajne slu`be Acom Dimitrijevi}em. Kad mu je
izneo plan i ideje, Dimitrijevi} je rekao da treba da se razmisli i da
se dobro osmisli cela koncepcija, jer to {to @ika predlaè nije po
zakonu. @ika tada kaè istorijsku re~enicu: Generale, nemamo mi
vremena za zakone, mi smo Misija! Mora brzo da se radi.
U toj svojoj Misiji on i Goran Vesi} postavqaju pukovnika Nikolu
Sandi}a za na~elnika za snabdevawe Vojske SCG. Od tog trenutka ten-
dere u vrednosti 1.198.000 eura nije mogao niko da dobije ako nije sa
wima u talu. Ako bi, kojim slu~ajem, neko ko nije wihov dobio tender
zbog povoqnijih uslova, Nikola Sandi} bi nezakonski poni{tavao
isti. Tako je tender za nabavku delova za tenkove ponavqan tri puta.
U periodu kada je @ika bio {ef izbornog {taba DS za vreme republi~-
kih izbora, on i Vesi} su reketirali privrednike da daju pare za kam-
pawu, jer su u tom trenutku izostali finansijeri êde Jovanovi}a.
Na sli~an na~in je ubedio i Branka Crnogorca da ulaè u KK Crve-
na zvezda ~iji je @ika predsednik. Za @iku se u gradu govori da je se-
bi obezbedio {est placeva u najatraktivnijim delovima grada. Od
kada je postao predsednik KK Crvena zvezda poku{ava da se namet-
ne kao nezaobilazni faktor i zagovornik privatizacije ovog sport-
skog dru{tva. Nedavno je, tim povodom, bio doma}in nekim Grcima i Je-
vrejima sa kojima je, potpuno neovla{}eno, pregovarao o tome. Nije lo-
{e napomenuti da je to isti Grk kojeg je Milorad Ulemek Legija dovo-
dio Borisu Tadi}u, tada ministru za telekomunikacije. Sa wima se
razgovaralo o privatizaciji Crvene zvezde, ali i o davawu koncesi-
ja na parking prostor u Beogradu.
Ne moè se, naravno, tekst zavr{iti a da se ne pomene tri~avih
730.000 eura koje je uzeto pri izgradwi ~uvene garaè kod Skup{ti-
ne grada Beograda. Naravno, jo{ va`nije je da se tri puta ogla{avalo
Svetsko arheolo{ko dru{tvo, jer se zna da je na tom mestu bogato na-
lazi{te iz dvanaestog veka. Taj apel Bogdanovi} i @ika nikada ni-
su obelodanili. Pa, {to je mnogo mnogo je! Pa, ~ak i kad je od @ike
Misije!
@alosno je da u MUP-u Republike Srbije i daqe rade
i nalaze se na rukovode}im mestima qudi koji su pre i
neposredno posle 5. oktobra 2000. godine u~inili te{ke
zloupotrebe slu`benog poloàja. Obi~ni izvr{ioci,
me|u kojima sam i ja, znamo dosta toga, ko je {ta i kako
radio, ali nas niko ne pita, a mnogi nemaju snagu i hra-
brost da otvoreno progovore o pojedincima koji su uka-
qali ~ast i svoj poziv, pa se sve svodi na pri~u uz kafu
po kancelarijama.
Ja ne èlim i ne mogu vi{e da }utim. Vreme prolazi,
a ti isti pojedinci koje niko ne dira zbog zloupotre-
ba, ponovo se pona{aju na stari na~in i pokazuju isti
karakter. Neki od wih su ~ak i napredovali. Tu mi-
slim, pre svega, na sada{weg pomo}nika u Upravi za po-
grani~ne poslove, Miroslava Radoji~i}a, koji je po~i-
nio niz krivi~nih dela dok je bio u sportskoj policij-
skoj asocijaciji na Maki{u, a posebno pre toga dok je
preko firme Vigor vr{io nabavku hrane, pi}a i po-
tro{nog materijala za MUP Republike Srbije, tako da
je novac deqen izme|u biv{eg rukovodstva MUP-a pre
5. oktobra 2000. godine i i{ao za finansirawe akcija
protiv opozicije.
Sa Miroslavom sam radila par godina i znam {ta je sve radio
i da je, osim svoje radne nesposobnosti, itekako sposoban da
zavara qude la`nim osmehom, a mnogima je poklawao slu`be-
ne ili druge ra~unare, mobilne telefone kao i drugu tehni~ku
A O ÊMU DRUGOM DA SE DOGOVARAJU!
Rade Bulatovi}, na~elnik BIA, svakodnevno se sastaje sa Mi-
loradom Bracanovi}em, biv{im Legijinim najbliìm saradni-
kom, i biv{im zamenikom na~elnika
Dràvne bezbednosti Srbije Andri-
jom Savi}em. Bracanovi} je poznat
javnosti kao alfa i omega Jedinice za
specijalne operacije (JSO), poznatije
pod nazivom Crvene beretke, i ope-
rativni je organizator svih politi~-
kih zlo~ina po~iwenih za vreme Slo-
bodana Milo{evi}a, i posle wego-
vog pada.
O ~emu pri~aju ova dva debeovca
nije te{ko zakqu~iti ako pa`qivo
s procesima za zlo~in ~etvorostru-
kog ubistva na Ibarskoj magistrali,
za ubistvo Zorana \in|i}a i Ivana
Stamboli}a.
O~igledni su napori izvr{ne i sud-
ske vlasti, potpomognute dràvnom
bezbedno{}u, da se svi optuèni od-
brane svim mogu}im sredstvima i da
se wihova priznawa, data u istra`-
nom postupku, poni{te, a procesi do-
vedu u sumwu.
Jasno je za{to to radi Bracanovi},
jer brane}i svoje drugove brani i se-
be, ali za{to i u ~ije ime to radi Rade Bulatovi} pitawe je
na koje }e on morati da odgovori. Sada je zauzet vla{}u, kabi-
netima, sekretaricama, blindiranim automobilima i o~ito ne
vidi da tome dolazi brzi kraj, a oni koji }e ga za sve to pita-
ti ~ekaju.
A ko ~eka, kaè narod, do~eka.
TRAGOM JEDNOG PISMA: I U PO
O
O
V
V
O
O
J
J
E
E
P
P
O
O
L
L
I
I
C
C
I
I
J
J
A
A
NOVI PRAZNIK BIA
N
N
O
O
V
V
I
I
Q
Q
U
U
D
D
I
I
Z
Z
A
A
N
N
O
O
V
V
O
O
V
V
R
R
E
E
M
M
E
E
Aktuelni direktor BIA, julovski diplomata Rade Bulatovi},
promivisa}e novi dan bezbednosti 17. oktobar. Osnovna poruka
sa te sve~anosti bi}e da je, eto on, uspeo vaskrsnuti Milo{evi}e-
vu pretorijansku gardu, sa~uvati sve kumove, saborce i ortake Mi-
lorada Lukovi}a i Milorada Bracanovi}a, kao i da je toliko za-
mutio sva nere{ena ubistva i atentat na Zorana \in|i}a da to ni-
jedan sud ne}e re{iti u nared-
nih deset godina.
Stidqivo i u senci, do we-
ga }e na toj proslavi stajati
Radi{a Roksi} ~lan JUL-a
i supertajni policajac Mire
Markovi}, Mi{a Viloti}
glavni oslonac Radeta Mar-
kovi}a u borbi protiv doma-
}ih izdajnika, Cviko Milin-
kovi} pijani kum Milorada
Bracanovi}a, Mi}a Jovanovi}
glavno uvo u svim stranka-
ma koje ne slede put Sloboda-
na Milo{evi}a, julovac Mile
Jovanovi} ekspert za pri-
vatne zabave velikog direk-
tora, Vojislav Mrakovi}
sre}ni pobednik na takmi~ewu ko }e pre doneti tortu za ro|en-
dan uvaènom direktoru BIA, Slobodan Mirkovi} i Nikola
Milenkovi} zalutali tandem upla{enih momaka sa nazovi ti-
tulom rukovodilaca Beogradskog centra BIA, Slavi{a Milo-
{evi} najbogatiji tajni policajac u Srbiji, i tako redom.
Posebnu pa`wu na proslavi Bulatovi} planira da pokloni
svojoj omiqenoj ekipi iz Carine, zaslu`nim saborcima jo{ iz vre-
mena kada je, kao Mirin diolomata, {vercovao krma~e iz Turske
i Italije. Tu je predvodnik Predrag Petronijevi}, svr{eni stu-
dent Vi{e {kole unu{tra{wih poslova, koji je kredit kod Bula-
tovi}a stekao promovisawem verzije ubistva Momira Gavrilovi-
}a, kojom je, zarad naklonosti tada{weg savetnika za bezbednost
predsednika SRJ, la`no optuìo svog {efa u slu`bi Gorana
Petrovi}a. Do wega u delegaciji Carine bi}e i Radetov kum (jo{
jedan) Milo{ Vuli}, alfa i omega za (ne)cariwewe kineske ro-
be, ali i \oka Anti} iz Ni{a, Radetov carinik iz vremena gore
pomenutih krma~a iz Turske i Italije, ina~e nagra|en mestom
na~elnika ni{kog centra BIA.
Na Bulatovi}evu veliku àlost proslavi ne}e prisustvovati
Milorad Lukovi}, Mira Markovi}, a verovatno ni Milorad Braca-
novi} (ne bi bilo zgodno!), dok }e za medijsko pokrivawe ove pri-
godne i skromne sve~anosti biti zaduèni listovi Kurir i Bal-
kan, uz sva potrebna trabuwawa o depolitizaciji i reformi.
Uzgred, za ovu malu sve~anost preure|uje se kompletni kabinet
Radeta Bulatovi}a, postavqa se mermer na ulaznim stepenicama,
a hrana i pi}e pristiù od sponzora koje je obezbedio {ef kabi-
neta Nikola Baji}, na sre}u izle~eni alkoholi~ar nakon krize
u koju je upao posle sloma tre}e linije 5. oktobra 2000. godine.
Na ovu proslavu potrebno je dovu}i i politi~ki krem dràve
Srbije, ako je ikako mogu}e i Borisa Tadi}a, koji iz lewosti i
neznawa verovatno i ne zna kome }e sve bacati kosku tog 17. ok-
tobra. Za ovaj bitan momenat Bulatovi} je zaduìo prethodne
rukovodioce BIA, M. Mili}evi}a i G. @ivaqevi}a, koji su pre-
ko ve~itog Stevana Nik~evi}a, direktora Jugoimport SDPR,
u komunikaciji sa lepim predsednikom.
Na proslavi jedino ne}e biti onih koji su 2001. godine hrabro
krenuli u istragu Ibarske magistrale, oterali Legiju iz slu-
`be, isporu~ili Milo{evi}a... êstitamo.
robu, kako bi ih pri-
dobijao i manipuli-
sao wima.
To znaju i mnogi radnici u Upravi za analitiku
gde je Miroslav Radoji~i} sa grupom qudi sa Maki{a
preba~en radi za{tite od eventualne krivi~ne od-
govornosti. Kao nagradu dobio je mesto pomo}nika,
iako nikada pre toga nije radio analiti~ke poslo-
ve. Uprava za analitiku je posebna pri~a. Dok sam
kratko bila u Upravi za analitiku ~ula sam da su se
de{avale stvari o kojima niko iz straha nije hteo
da daqe {iri pri~u, pa sam se detaqno informi-
sala i saznala slede}e.
Naime, posle doga|aja od 5. oktobra 2000. godine,
nakon smewivawa tada{weg ministra unutra{wih
poslova Vlajka Stojiqkovi}a, tada{wi na~elnik
Uprave za analitiku Slobodan Krsti} i wegov za-
menik Milo{ Nedeqkovi} naredili su da se sa per-
sonalnih ra~unara izbri{u svi materijali, a iz or-
mara uni{te svi dosijei u vezi sa preduzimawem me-
ra prema opozicionim liderima, o wihovom kretawu
i me|usobnom kontaktu, kao i istupawima na skupo-
vima u jednom duèm vremenskom periodu, a poseb-
no o kretawu Vuka Dra{kovi}a i wegove supruge Da-
nice Dra{kovi}, Dragana Veselinova i ostalih li-
dera politi~kih stranaka. Poreg toga, uni{teni su kompletni
dosijei sa imenima pripadnika Otpora, naredbe ministra,
instruktivne i {ifrovane depe{e kojima su nalagane mere, prio-
ritetni zadaci Ministarstva sa Kolegijuma ministra odrànih
u nekoliko godina unazad sa potpisima ministra Vlajka Sto-
jiqkovi}a ili na~elnika Resora javne bezbednosti MUP-a Sr-
bije Vlastimira \or|evi}a i druga slu`bena kompromituju}a
dokumentacija (primera radi Uputstvo SPS-a o postupawu po-
licije za vreme izbora, itd). Naredbu je striktno sprovodio u
periodu od 10. do 14. oktobra 2000. godine tada zamenik Uprave
za analitiku Milo{ Nedeqkovi}, koji je i{ao od kancelarije
do kancelarije i nare|ivao da se bri{u ova dokumenta na zapre-
pa{}ewe izvr{ilaca po linijama rada. Milo{ Nedeqkovi} je
sam sedao za ra~unare i brisao navedenu dokumentaciju, pre-
tresao radne stolove i iz ormara izvla~io fotokopije materi-
jala i originalne potpisane primerke ministra i, u strahu da
ne{to slu~ajno ne ostane, uni{tavao ih na ma{ini za seckawe.
Uni{tavawe slu`bene dokumetnacije je nastavio i u poslepo-
dnevnim i no}nim satima kako bi bio siguran da je sve uni{te-
no i da vi{e ne postoji nijedan dokaz kojim bi se kompromito-
valo biv{e rukovodstvo MUP-a i ministar Vlajko Stojiqkvo-
vi}, koji je izdao nalog za uni{tewe, iako je bio smewen.
Na taj na~in, tada{wi na~elnik Uprave Slobodan Krsti} i ta-
da{wi zamenik Milo{ Nedeqkovi} uni{tili su vrlo zna~ajnu
slu`benu dokumentaciju (posebno onu sa oznakom strogo pover-
qivo) za rad slu`be i sagledavawe wenog rada u proteklom
mra~nom periodu svog postojawa, ~ime su naneli nesagledi-
vu {tetu slu`bi u ovoj dràvi.
Mnogi radnici bili su {okirani ovakvim postupawem svo-
ja dva rukovodioca, pa je zato dovoqno samo da im se razbije
strah i da se porazgovara sa svima koji su tada radili u Ana-
litici, kao i onima koji jo{ uvek rade u ovoj Upravi, pa da se
sve ovo potvrdi upravo od wih samih. Znam, po pri~i, da je ta-
da bilo mnogo svedoka uni{tavawa slu`bene dokumentacije.
Napomiwem da je u ovoj Upravi mimo zakonskih propisa omo-
gu}eno da se biv{a direktorka Doma zdravqa Zvezdara, Miro-
slava Peri{i} (SPS), odakle je smewena, vodi kao radnik Upra-
ve za analitiku, gde redovno prima platu (sa zavr{enim Stoma-
tolo{kim fakultetom) i pored toga {to se jedan duì period
nije pojavqivala na poslu.
OLICIJI [OKIRANI
! ILIJA STAMENKOVI]
Proteklih dana na{e aktivnosti su bile
veoma intenzivne. Na to su naro~ito uticala
suprotstavqena gledi{ta u Srbiji i na Koso-
vu oko izlaska ili bojkota parlamentarnih iz-
bora. Kao {to je poznato, s jedne strane imali
smo poziv ministra spoqnih poslova SCG Vu-
ka Dra{kovi}a, kao i predsednika Republike
Srbije Borisa Tadi}a, da se na izbore iza|e, a
s druge strane Vlada (sa izuzetkom trojice mi-
nistara iz SPO) i Srpska pravoslavna crkva
izjasnili su se protiv u~e{}a Srba na ovim
izborima.
Argumenti onih koji se zalaù za bojkot u
najkra}em glase da se na taj na~in ne}e popra-
viti poloàj srpske zajednice na Kosovu. Oni
tvrde da se time, naprotiv, gubi sve {to je do
sada postignuto. Me|utim, ja mislim da su pra-
vi razlozi pozivawa na bojkot, pre svega, u
odbrani li~nih interesa pojedinaca iz poli-
ti~ke sfere i u strahu da bi izlaskom Srba na
izbore bile ugroène wihove dosada{we po-
zicije. Oni strahuju da posle provere povere-
K KO OS SO OV VS SK KI I I IZ ZB BO OR RI I 2 20 00 04 4. .
Ne kasni se
u boj na Kosovu
Ran|el Nojki}, ~lan najuèg
rukovodstva Koalicije
Povratak i predsedni{tva
Srpskog pokreta obnove,
predvodio je delegaciju
funkcionera stranke
sa Kosova i Metohije
na sednici sazvanoj povodom
rasprave o izlasku Srba
na parlamentarne izbore
u ju`noj pokrajini.
S obzirom da je podràn stav
predsednika SPO o pozivu
Srbima da u~estvuju na
izborima, Ran|el Nojki} kaè
da su aktivisti SPO i DS
kao koalicioni partneri ve}
uveliko krenuli sa kampawom,
jer je do izlaska na birali{ta
na Kosovu i Metohiji ostalo
mawe od dve sedmice.
Ina~e, na predstoje}im
izborima na Kosovu bira se
120 poslanika, od kojih je
20 mandata garantovano
predstavnicima mawinskih
zajednica deset za Srbe
i deset za ostale
etni~ke zajednice.
wa me|u bira~ima vi{e ne}e biti kqu~ni fak-
tori u razgovorima sa predstavnicima me|u-
narodne zajednice. Ovi izbori dovode u pita-
we koncept koji oni grade ve} {est godina, od
januara 1999, kada je formirano Srpsko nacio-
nalno ve}e severnog Kosova, sa wihovom glav-
nom strategijom da se ~etiri op{tine sa seve-
ra Kosova i Metohije (Zubin Potok, Zve~an, Le-
posavi} i Kosovska Mitrovica) odvoje i pri-
poje centralnoj Srbiji. Kontinuitet ovakve po-
litike od 2003. godine odraàva i formirawe
Zajednica srpskih op{tina Kosova i Metohi-
je, u kojoj su vrlo ~udno definisane ~lanice,
jer se pomiwu samo ~etiri ve} navedene op{ti-
ne. Dakle, po wihovom shvatawu, preostala me-
sta u kojima Srbi ~ine ve}insko stanovni{tvo
ne spadaju u zajednicu srpskih op{tina?!
LI^NI RAZLOZI
Naj~e{}e pomiwani termin u re~niku za-
govornika bojkota je sumwiv legitimitet
onih koji se opredele za u~e{}e na parla-
mentarnim izborima. Kako Vi to komentari-
{ete?
Kada govorimo o legitimitetu srpskih pred-
stavnika treba imati jednu vrlo zna~ajnu ~i-
wenicu na umu. Na pro{lim lokalnim izbori-
ma u~estvovali su i srpski predstavnici op-
{tina sa severa Kosova, koji su tada dobili
svoje mandate i u{li u lokalne skup{tine. Ti
su izbori tako|e bili finansirani iz buxeta
Kosova, pa se logi~no postavqa pitawe za{to
tu legitimitet organa vlasti nije sporan. Le-
gitimitet se obezbe|uje u~e{}em u privreme-
nim institucijama sistema na Kosovu i Meto-
hiji, u kojima su upravo oni zastupqeni. Po sve-
mu sude}i, oni sada ne èle da napuste te in-
stitucije. Naime, po{to su u~estvovali na lo-
kalnim izborima, a dràva Srbija je prizna-
la wihov legitimitet, izabrani predstavnici
Srba dobijaju nov~anu nadoknadu uve}anu za
sto procenata, odnosno dupla primawa izabra-
nih lica u institucijama na teritoriji cele
Srbije, a tako|e dobijaju i nadoknadu iz kosov-
skog buxeta. Zna~i, dvostruko su naplatili svo-
je u~e{}e na razli~itim nivoima vlasti na
Kosovu.
S druge strane, legitimitet se daje i kori-
{}ewem sredstava iz buxeta. Ako bi se gleda-
la struktura buxeta koji pripadaju op{tinama,
videlo bi se da se ona ne razlikuje od buxeta,
recimo, \akovice, Pe}i, Prizrena i drugih op-
{tina sa ve}inom albanskog stanovni{tva.
Sve ovo upu}uje na zakqu~ak da su razlozi za
pozivawe na bojkot uglavnom li~ni.
Koji su za Vas najja~i razlozi za prihva-
tawe zahteva me|unarodne zajednice da Sr-
bi u~estvuju na izborima za novu Skup{ti-
nu Kosova?
Na strani onih koji se zalaù za izlazak na
izbore, a wima i ja pripadam, stoje argumenti
da ukoliko se ne budemo borili u instituci-
jama, {to od nas o~ekuje i me|unarodna zajed-
nica, moè lako da nam se desi gubitak svega
{to smo dobili energi~nim diplomatskim ini-
cijativama i razgovorima sa liderima najve-
}ih svetskih sila. Ali, to zna~i i postizawe
minimuma jedinstva, da na{ nastup zna~ajno
promenimo u odnosu na ono {to smo ~inili kao
Koalicija Povratak. Zahvaquju}i pasivnosti
i indolentnosti, ova srpska koalicija u Skup-
{tini Kosova nije uspela mnogo da ostvari u
odbrani srpskih politi~kih interesa. Nisu
razlozi samo to {to Albanci, kao ve}inski
predstavnici u parlamentu, nisu prihvatala
na{e stavove i zahteve treba biti po{ten i
priznati ~iwenicu da mi kao poslani~ka gru-
pa nismo imali jedinstveni stav oko koncep-
ta zajedni~kog politi~kog delovawa.
SVE PLANIRANO
Ko je od srpskih politi~ara do sada vr-
{io presudan uticaj na politi~ko mwewe
Srba na Kosovu?
Moram da dodam jo{ jednu ~iwenicu koja je
tako|e veoma va`na da bi se shvatilo za{to
pojedinci sada pozivaju na bojkot. Kada je na-
stajala Koalicija Povratak, na mestu pred-
sednika SRJ nalazio se Vojislav Ko{tunica.
Kao {to je poznato, gospodin Ko{tunica se ka-
snije razi{ao sa DOS-om, pa je wegova stranka
istupila iz republi~ke vlade. Ali DSS nika-
da nije istupio iz predsedni{tva Koalicije
Povratak. Gospodin Ko{tunica je imao vrlo
zna~ajnu ulogu u svemu {to se de{avalo me|u
Srbima na Kosovu. Postojala su dva krila: jed-
no, koje je bilo kooperativno prema me|una-
rodnoj zajednici, oli~eno u odbornicima op-
{tina Kosovskog Pomoravqa i gospodinu Todo-
rovi}u kao koministru za povratak, dok su dru-
go, tvrdo krilo, predvodili Marko Jak{i} i
Milan Ivanovi} (ovaj drugi tvrdi da nije ~lan
DSS, ali redovno podràva sve stavove te
stranke).
Ko{tunica se prema potrebi, zavisno od to-
ga {ta mu je trenutno bilo politi~ki korisno,
sluìo i jednom i drugom opcijom. On je bio sve
vreme prisutan i zajedno sa Neboj{om ôvi}em
delovao je kao glavni ideolog i strateg me|u
Srbima na Kosovu. Me|utim, nikada nije rea-
govao na adekvatan na~in kada je neko iz Koa-
licije Povratak, a pre svih wegovi ~lanovi,
u~estvovao u dono{ewu odluka koje su apsolut-
no {tetile srpskoj zajednici. Setimo se samo,
kada je usvajana odluka o osnivawu fonda za
odbranu Fatmira Limaja (kome }e biti su|eno
u Hagu) u Skup{tini op{tine Lipqan, upravo
je potpredsednik op{tine Vigwevi} (na koga
se gospodin Ko{tunica vrlo ~esto poziva) gla-
sao za formirawe tog fonda, i na izvestan na-
~in legalizovao sve Limajeve zlo~ine. Sli~no
se moè tretirati i posledwi potpis komini-
stra Todorovi}a na sporazum u ameri~koj kan-
celariji.
Dakle, nikad gospodin Ko{tunica nije rea-
govao na adekvatan na~in, a ako znamo da je on
podràvao delovawe Zajednice srpskih op-
{tina Kosova i Metohije i Srpskog nacional-
nog ve}a severnog Kosova, postaje o~igledno
da se ni{ta nije de{avalo slu~ajno, ve} je bi-
lo dobro isplanirano. Samim tim, i sve {to se
sada doga|a odraàva kontinuitet jasno za-
crtan u konceptu gospodina Vojislava Ko{tu-
nice.
VA@NO JE BITI UNUTRA
Kako tuma~ite odluku Srpske pravoslav-
ne crkve da stane na stranu bojkota kosov-
skih izbora?
Motive zbog kojih SPC poziva na bojkot ne
bih mnogo komentarisao, ali moram da kaèm
da nas i Jevan|eqe u~i da nikada ne treba od-
ustajati od borbe niti se predavati ukoliko
verujete u opravdanost i pravednost svojih ci-
JO[ MOGU DA SE PRIKQUÊ,
ALI TE[KO
Postoji li jo{ uvek verovatno}a da se
do 23. oktobra istakne i tre}a srpska li-
sta, sa~iwena od pokolebanih u uverewu
da je bojkot pravo re{ewe?
Takva mogu}nost vi{e ne postoji, jer su
svi rokovi za prijavqivawe izbornih li-
sta pro{li. Jedino je mogu}e da se postigne
dogovor tako {to bi se na{oj listi even-
tualno prikqu~io jo{ neko sa strane. Ali,
to podrazumeva da taj politi~ki subjekt ne-
dvosmisleno podrì na{u listu, da pozo-
ve na izbore, odnosno da se javno suprot-
stavi bojkotu. Koliko je to mogu}e u ovom
trenutku, veliko je pitawe.
[to se ti~e nas koji smo predlaga~i li-
ste Srpskog pokreta obnove i Demokratske
stranke, nema nikakvih smetwi da se pred-
stavnici grupe gra|ana i nezavisni kandi-
dati na|u na toj listi. Me|utim, na{ stav
je da bi u tom slu~aju svaka stranka mora-
la da se izjasni da li tog nestrana~kog pred-
stavnika ukqu~uje u svoju kvotu poslani~-
kih kandidata. Ovo kaèm jer smo pou~eni
iskustvom sa pro{lih kosovskih izbora,
kada su ~etiri nezavisna kandidata kasni-
je pristupili stranci Neboj{e ôvi}a, ~i-
me je on postao najuticajniji politi~ki fak-
tor u Koaliciji Povratak. Da se to ne bi
ponovilo, SPO i DS su pozvali na izbore
i oni su istakli svoju listu, a stranka koja
bude prihvatila nezavisnog kandidata mo-
ra}e da ga ukqu~i u svoj deo izborne liste.
D DR R@ @A AV VN NI I I I N NA AC CI IO ON NA AL LN NI I I IN NT TE ER RE ES S
Na zajedni~koj sednici Predsedni{tva SPO i op{tinskih odbora SPO na Kosovu i Me-
tohiji jednoglasno je zakqu~eno da je u dràvnom i nacionalnom interesu da Srbi u~e-
stvuju na predstoje}im izborima za Skup{tinu Kosova i Metohije.
Kada branimo opstanak Kosmeta u Srbiji i kada se borimo za prava srpskog naroda
u toj pokrajini, onda moramo u~estvovati u borbi, u izborima, bez obzira na okolnosti,
a ne povla~iti se iz borbe, zakqu~eno je na sednici. Re~eno je i da bi Bojkot izbora
zna~io bojkot UN i cele me|unarodne zajednice, {to bi proizvelo tragi~ne posledice
za na{ narod i teritorijalnu celovitost Srbije.
Predsednik SPO i ministar spoqnih poslova Vuk Dra{kovi} upoznao je ~lanove
Predsedni{tva i predstavnike stranke na Kosovu i Metohiji sa stavovima Kontakt-gru-
pe, Evropske unije i generalnog sekretara UN da se, uz po{tovawe Rezolucije 1244 Save-
ta bezbednosti, moraju hitno obnoviti sve poru{ene srpske ku}e, crkve i manastiri i
obezbediti uslovi za povratak na Kosovo svih Srba i drugih nealbanaca.
qeva. Ja u to verujem, i na kraju krajeva, vreme
}e pokazati ko je bio u pravu. Naravno, ne veru-
jem da }emo sada uspeti da postignemo ne znam
kakav uspeh i da }e se situacija na terenu dra-
sti~no izmeniti, ali moèmo makar da aktiv-
nije uti~emo na sliku u svetu o nama i za nas,
kako bismo one koji odlu~uju o na{oj sudbini
naterali da realnije vrednuju postupke eks-
tremnih Albanaca. Jedino u skup{tini u kojoj
bi u~estvovali i srpski poslanici mogu}e je
otkriti wihove krajwe namere, koje su sada pri-
krivane na{im nejedinstvom i pogre{nim po-
liti~kim potezima.
Ako budemo sve to eliminisali siguran sam
da }e se pozitivni pomak odmah uo~iti. Iako,
ponavqam, uspeh se moè o~ekivati tek onda
kada se bude re{avalo pitawe ulaska u Evrop-
sku uniju dràva Balkana, odnosno regiona u
kome se nalazimo. Jedinim pravim uspehom,
zbog koga se i ~ine ovi sada{wi napori, sma-
tra}emo ako Kosovo i Metohija ostanu u sasta-
vu dràve Srbije, odnosno Zajednice Srbije i
Crne Gore.
Ho}e li izlazak Srba na izbore sa dve
liste predstavqati ve}i problem za kan-
didate SPO i DS?
Poslanici Skup{tine Kosova i Metohije se
biraju prema Ustavnom okviru kojim je predvi-
|eno deset garantovanih mesta za predstavni-
ke srpske zajednice, a onda se po proporcio-
nalnom izbornom sistemu, prema ukupnom bro-
ju osvojenih glasova raspodequju dodatni man-
dati u parlamentu. Ako mi budemo osvojili
glasova koliko je potrebno za pet poslani~kih
mesta, ima}emo ih petnaest. Situacija se do-
nekle komplikuje zbog toga {to }e Srbi iza}i
na izbore sa dve liste, pa }emo opet po broju
glasova proporcionalno podeliti i garanto-
vani deo i preostale mandate. Ako, recimo,
na{a lista bude dobila pet puta vi{e glaso-
va u tom odnosu }e se deliti i rezervisana me-
sta. Ovo je, naravno, jo{ uvek teorija, sve za-
visi od izlaznosti Srba i koliko }e koja li-
sta osvojiti glasova.
LAKO ]EMO MI ME\USOBNO
Jesu li pouke martovskog nasiqa utica-
le na ve}u bezbednost Srba i koliko }e fak-
ti~ki i daqe ograni~ena sloboda kretawa
uticati na vo|ewe predizborne kampawe?
Zbog takvih okolnosti maksimalno }emo ko-
ristiti lokalne medije na prostoru Kosova i
Metohije, to }e verovatni biti preteàn na-
~in na{eg obra}awa bira~ima. Me|utim, za nas
je, koliko i na Kosovu i Metohiji, podjednako
va`no predstavqawe kandidata i lista u cen-
tralnom delu Srbije, s obzirom na to da je dve
tre}ine Srba iz pokrajine od 1999. godine pri-
vremeno izvan svojih mesta prebivali{ta. Do-
govorili smo se na Predsedni{tvu stranke da
na{i predstavnici, ukqu~uju}i i koalicione
partnere iz DS, tokom kampawe detaqno obra-
zlaù za{to je potrebno da se iza|e na izbore.
Jesu li bira~ki spiskovi sa imenima Sr-
ba s Kosova i Metohije redovno aùrirani
tokom godina me|unarodnog protektorata?
Broj bira~a Srba utvr|uje se prema broju pri-
javqenih u op{tinama na Kosovu i Metohiji ali
i punoletnih gra|ana u evidenciji UNHCR-a.
Ko god je registrovan na Kosovu i Metohiji ima
i li~na dokumenta koja je izdala me|unarod-
na administracija, tj. Unmik. Lista bira~a je
jedinstvena i wu aùriraju i kontroli{u slu-
`benici Unmika, tako da }e iskqu~ivo oni
utvr|ivati ko ima pravo glasa na predstoje-
}im izborima.
Odnos broja kandidata iz dve stranke ko-
je ~ine koaliciju na kosovskim izborima?
Lista }e prema dogovoru koji smo postigli
sa koalicionim partnerom biti podeqena na
ravne ~asti izme|u Demokratske stranke i
Srpskog pokreta obnove. Utvrdi}emo jedinstve-
ne principe za redosled kandidata, po op{ti-
nama na Kosovu i Metohiji u kojima imamo od-
bore na{ih stranaka. [to se, pak, ti~e pred-
izborne propagande, ve} smo se prakti~no do-
govorili da formiramo zajedni~ki izborni
{tab koji }e delovati i na prostoru Kosova i
Metohije i u centralnom delu Srbije. S obzi-
rom na kratak rok do odràvawa parlamentar-
nih izbora dogovori oko toga se privode kraju
i ne o~ekujem da }e tu biti nekih problema.
Prime}uje li se poja~ana aktivnost pred-
stavnika me|unarodne zajednice u spre~a-
vawu eventualnih poku{aja ekstremista da
izazivawem incidenata naru{e regularnost
izbora?
Ono {to je uo~qivo u posledwe vreme jeste
akcija Kfora na obeleàvawu posebnih zona
bezbednosti, o ~emu je i ranije bilo re~i. Zone
bezbednosti obuhvataju prostor u kome ìve
Srbi, a novina u mandatu me|unarodnih snaga
jesu ve}a ovla{}ewa koja su vojnici Kforaa
dobili od NATO komande, a ti~u se upotrebe
vatrenog oru`ja u za{titi ìvota i imovine
nealbanskog stanovni{tva. Do sada to nije bio
slu~aj i mislim da je upravo zbog toga do{lo
do talasa nasiqa u martu koje su pripremili i
izveli albanski ekstremisti, uz podr{ku ide-
ologa nezavisnog Kosova. Vide}emo kako }e
funkcionisati bezbednosne zone i da li }e
vojnici prema potrebi iskoristiti svoja no-
va ovla{}ewa.
VREMENA SU
TAKVA
Sednici Predsedni{tva SPO, odrànoj u
nedequ 10. oktobra, posve}enoj izme|u osta-
log i predstoje}im izborima na Kosmetu, pri-
sustvovali su i funkcioneri op{tinskih i
okru`nih odbora sa teritorije Kosova i Meto-
hije. Oni su ~lanove Predsedni{tva upozna-
li sa aktuelnom situacijom uo~i kosovskih par-
lamentarnih izbora, zakazanih za 23. oktobar.
Sneàna Mili}, predsednik OO SPO Vu-
~itrn:
Izbori }e uspeti onoliko koliko mi bude-
mo iskreno objasnili na{im sunarodnicima
potrebu da se na wima u~estvuje, kako bi se
borba za poboq{awe poloàja Srba na Koso-
vu i Metohiji vodila na institucionalan na-
~in. Ja li~no sam optimista u tom pogledu i ne-
mam vi{e nikave dileme da je odluka na{e
stranke ispravna i korisna za opstanak Srba
na prostoru Kosova i Metohije. [to se sigur-
nosti gra|ana srpske nacionalnosti posle
martovskog nasiqa ti~e, pomaka ima ali su,
naàlost, i daqe prisutni pritisci i medij-
ska kampawa, s ciqem da se onemogu}i povra-
tak raseqenih.
Miroqub Milentijevi}, predsednik OO
SPO u Zve~anu, ocewuje da je situacija me|u
Srbima na severu Kosova politi~ki dramati~-
na, jer mnogi ili ne znaju potpunu istinu ili
ne èle da je javno izreknu.
Slaèm se sa ocenom Vuka Dra{kovi}a da
je pred nama posledwi kosovski boj u kome mo-
ramo da u~estvujemo svi. Ali, vremena su tak-
va da na tom boji{tu moèmo pobediti samo sa-
ra|uju}i sa me|unardnom zajednicom i, kon-
kretno, izlaskom u {to ve}em broju na parla-
mentarne izbore. Bez obzira {to su se osta-
le stranke u Srbiji, izuzev Demokratske stran-
ke, ve} opredelile da pozovu na bojkot SPO
}e, kao {to je to ~inio sve ove godine od 1990.,
nastaviti da se energi~no bori za spas srp-
stva, ali uz puno po{tovawe demokratskih na-
~ela savremenog sveta. Mi smo bili i osta}emo
perjanica srpskog naroda, to }emo dokazati
svojim delovawem i na Kosovu i Metohiji.
S
ukob DS i DSS nastao je prvo kao sukob
dve li~nosti, predsednika SRJ Ko{tu-
nice i predsednika Vlade Srbije \in-
|i}a od 2001, uz napu{tawe vlade i koa-
licije DOS od strane DSS i oduzimawa man-
data DSS. Nakon politi~kog atentata na pre-
mijera Srbije Zorana \in|i}a, DSS je nasta-
vila da bojkotuje Vladu premijera Zorana @iv-
kovi}a, potpredsednika DSS. Afere i podele
unutar kabineta Zorana @ivkovi}a pogodova-
le su vladi u senci DSS, ali i usponu G17
Plus, koja je osetila trenutak kako moè pro-
fitirati iz sukoba DS i DSS. Pad skup{tin-
ske ve}ine DOS preko SDP Slobodana Orli}a
uz podr{ku G17 Plus doveo je do raspisivawa
prevremenih izbora koji su bili pogodni pre
svega za SRS. Politi~ki sukobi u DS i bitka
za \in|i}ev politi~ki testament uticali su
na stvarawe osme sednice me|u demokratama
i dobijawe liderske pozicije u partiji psiho-
loga i ministra odbrane Borisa Tadi}a, koji je
u DS do \in|i}eve smrti bio u senci, a bitka
za mo} u stranci se vodila izme|u Zorana @iv-
kovi}a, premijera, i vicepremijera êdomira
Jovanovi}a. Boris Tadi} je politi~ki profi-
tirao i postao lider stranke sa kona~nim od-
lu~ivawem. Politi~ka scena u Srbiji je dobi-
la novu liniju sukoba u tihom i neobjavqenom
politi~kom ratu na relaciji premijer Ko{tu-
nica i predsednik Srbije Boris Tadi}. Su{tin-
ski ista meta isto rastojawe kao u vreme
\in|i}a, ali bez wega i u izgubqenom poli-
ti~kom i dràvnom vremenu za Srbiju i wene
reforme.
Odre|ene koncesije u sukobu Tadi}a i Ko-
{tunice izvla~i G17 Plus, koji je potpuno za-
vladao finansijskom i monetarnom politikom
Srbije uz jak uticaj na Ko{tuni~in kabinet.
^lanica vladaju}e koalicije SPO i wen lider
Vuk Dra{kovi} kao ministar spoqnih poslova
poku{avaju da balansiraju umerenom politi-
kom u Vladi, ali i sa jasnim stavovima oko sa-
radwe Vlade Srbije sa Ha{kim tribunalom,
kao i stavom o ofanzivnijoj politi~koj i diplo-
matskoj politici prema KiM.
Ko{tuni~ina Vlada, ve}im delom i zbog ot-
vorenog sukoba sa DS, izlazi dosta nespremna
pred doga|aje planiranog pogroma nad Srbima
17. marta na Kosmetu, uz slabu dràvnu inici-
jativu pre svega prema centrima me|unarodne
mo}i. Plan vlade Srbije oko Kosmeta, koji je
ve} u modifikacijama i ranije egzistirao, ni-
je pra}en adekvatnom ~vrstinom Vlade pred
me|unarodnim faktorima. Usvajawe plana Vla-
de Srbije o Kosmetu u Parlamentu Srbije vi{e
je li~ilo na politi~ki poen DSS i premijera,
nego na stvarawe jedinstvene politi~ke stra-
tegije uz ofanzivnu diplomatiju sa primesama
lobirawa, medijskog odgovora i pre svega po-
liti~ke stabilnosti u Srbiji. Predsedni~ki
izbori u junu kao i lokalni izbori u septembru
odredili su unutra{wu bitku za vlast i pozi-
cionirawe partija i wenih lidera, a strate-
{ka pitawa me|unarodnog zna~aja za Srbiju,
poput Haga i KiM, vi{e su u domenu izbornih
kampawa nego stvarnih namera.
Izborna politika DS i SPO definisala se
kao puna saradwa sa Hagom uz ispuwewe oba-
veza vlade Srbije, kao i traèwe politi~kih
i mirnih re{ewa za KiM i insistirawe na iz-
lasku Srba na parlamentarne izbore na KiM
26. oktobra. Stav DSS, ali i opozicije, SRS,
kao i koalicionog partnera u odràvawu vla-
de, SPS, ide na opcije taktizirawa oko sarad-
we sa Hagom i ~vrstog stava da Srbi ne treba
da izi|u na izbore bez obezbe|ivawa uslova
za normalan ìvot i politi~ko predstavqa-
we. Politika G17 Plus, koja je i{la od opcija
u podzemnoj politici za samostalnu Srbiju i
za status uslovne nezavisnosti Kosmeta, staje
na stranu DSS i ve}eg dela vlade da srpska
zajednica na KiM ne treba da dobije poziv za
izlazak na izbore od Vlade Srbije. Podela
unutar vlade Srbije oko Haga i Kosmeta bitno
je oja~ala uticaj SRS u politi~kom i bira~kom
telu kao i nastavak hladnog rata DS i DSS.
Politi~ki profit na predsedni~kim i lokal-
nim izborima dobijaju dve opozicione partije,
DS i SRS, a vladine stranke bitno smawuju
svoj izborni politi~ki u~inak. Ja~awem opo-
zicije i slabqewem vlade Srbije bitno se uma-
wuje i unutra{wi i me|unarodni politi~ki
kredibilitet Srbije i wen nastup prema kqu~-
nim me|unarodnim subjektima. Ja~awem opozi-
cije, pre svega DS i SRS, Vlada Srbije se iz
ofanzivnog prebacuje u defanzivnu politiku
uz jake kritike opozicije koja pravno ne snosi
odgovornost za slabosti u Vladi, ali ima teì-
nu u slabqewu i podeli dràvno-nacionalnog
i demokratskog kapaciteta Srbije. Serija po-
liti~kih izbora odvra}a bira~ko telo, tako da
je sve ve}a opasnost da se naredni izbori do-
ga|aju uz izbornu voqu 30-40 odsto bira~kog te-
la, {to govori o krizi parlamentarizma i po-
Srbija sve dubqe tone u politi~ku, ekonomsku i institucio-
nalnu krizu. Nagriza je kontinuirani politi~ki rat i krat-
kovida politika DS i DSS, koja traje ve} pune tri godine i na-
nosi {tetu demokratskim procesima, ali i me|unarodnom po-
loàju Srbije uz podsticawe politi~kog uspeha partija pret-
hodnog reìma, koje su ovaj sukob iskoristile za sopstvenu
konsolidaciju i prete da dobiju novu {ansu za vlast u Srbiji.
Ko tu s kime spava
ne bi mu glava,
! TOMISLAV KRESOVI]
A
A
N
N
A
A
T
T
O
O
M
M
I
I
J
J
A
A
K
K
R
R
I
I
Z
Z
E
E
:
:
S
S
R
R
B
B
I
I
J
J
A
A
U
U
T
T
R
R
O
O
U
U
G
G
liti~kog poverewa gra|ana u kqu~ne stranke
i lidere.
Srbija danas ima predsednika koji je delom
reformator, ali i politi~ar umawene tole-
rancije i zna~ajne autoritarnosti. Srbija ima
premijera legalistu, ali i politi~kog kon-
zervativca koji svoju strategiju zasniva na po-
liti~koj evoluciji institucija. Srbija ima
Vladu koja je razjediwena sindromima predsed-
nika Srbije i premijera, {to govori da je kabi-
net te{kih kompromisa, koji se na kraju mogu
zavr{iti padom Vlade ili gubitkom parlamen-
tarne ve}ine iz koje sledi i pad Vlade Srbije.
Srbija ima opoziciju koja je i unutar sebe
izrazito polarizovana. Na jednoj strani je DS
koja teì da usisa Vladu Srbije uz sebe. Na
drugoj strani je SPS koja daje podr{ku mawin-
skoj vladi Ko{tunice ja~aju}i svoj uticaj u bi-
ra~kom telu na {tetu Vladine koalicije i igra
trojansku igru izme|u DS i DSS, kao i, u bli-
skoj budu}nosti, sa SRS. Tre}a strana pripa-
da SRS koja igra na sukob DS i Vlade Srbije uz
takti~ko privla~ewe SPS i nu`nost kompro-
misa DSS sa SRS u budu}nosti. Stranka koja
trpi jak udar u Vladi Srbije je SPO koji òn-
glira izme|u DS i DSS i poku{ava da se su-
protstavi nadiru}oj politici SRS na politi~-
koj sceni Srbije. Vidni politi~ki gubitnik na
predsedni~kim izborima je DSS, a na lokal-
nom nivou DSS, G17 Plus i SPO, dok su dobit-
nici na lokalnim izborima DS, SRS, SPS, da-
kle sve tri opozicione partije, koje, svaka na
svoj na~in, nagrizaju vladinu koaliciju i te-
raju je u politi~ke konflikte.
Na osnovu rasporeda politi~kih snaga u Sr-
biji, razvoja politi~kih procesa i socijalno-
ekonomskih tenzija sada{wa situacija u Srbi-
ji moè da se tretira kao stawe poja~anih ten-
zija i visokog politi~kog i socijalnog rizika
kao i umawenog kredibiliteta u me|unarodnoj
politici. Nu`no je analizirati i dati projek-
cije mogu}ih ishoda i scenarija za niz fakto-
ra politi~ke i dràvne nestabilnosti u Srbi-
ji. Faktori krize su pre svega: 1) odnos Srbije
prema Ha{kom tribunalu, 2) stav Srbije prema
parlamentarnim izborima na KiM, 3) odnosi
unutar vlade Srbije, 4) odnosi opozicije pre-
ma vladi Srbije, 5) me|uetni~ki odnosi u Voj-
vodini i Ra{koj Sanxaku, 6) socijalno-eko-
nomska nestabilnost, 7) organizovani krimi-
nal, 8) odnosi Srbije i Crne Gore. Svi navede-
ni faktori bitno uti~u na opstanak sada{we
Vlade Srbije i razvoj mogu}ih scenarija re{a-
vawa faktora krize. Svi elementi govore da
se radi o dràvnoj i politi~koj krizi koja za-
hteva niz kompromisa, ali i visoki stepen na-
cionalne i dràvne odgovornosti koja }e spre-
~iti radikalizaciju politike koja bi mogla da
nastupi i ugrozi demokratsku perspektivu Sr-
bije, opstanak KiM u zajednici Srbije i Crne
Gore i novih sukoba na Kosmetu. Indikatori
krize govore da se Srbija nalazi u teòj pozi-
ciji nego posle petog oktobra 2000. godine, od-
nosno posle formirawa kabineta Zorana \in-
|i}a 2001.
KOSOVO I HAG
Unutra{wi i pre svega me|unarodni primar-
ni problemi za Srbiju su saradwa sa Ha{kim
tribunalom i u~e{}e Srbije u izbornim pro-
cesima na Kosmetu, kao i odre|ivawe strate-
gije dràvne politike oko dinamike pregovo-
ra o kona~nom statusu za KiM. Politika vla-
de i opozicije u Srbiji oko saradwe sa Ha{kim
tribunalom kre}e se od opcija insistirawa na
punoj saradwi bez uslovqavawa (DS, SPO i
G17 Plus), dok je stav DSS, SRS i SPS ne{to
tvr|i i kre}e se u manevrisawu od prolongira-
wa saradwe do ispuwavawa odre|enih formi
u uslovima pritisaka Ha{kog tribunala, EU i
SAD na Vladu Srbije. Srpska vlada nema ade-
kvatan informativno-propagandni servis u ve-
zi s Hagom, niti ima jasnu strategiju kako da ka-
pitalizuje svoju saradwu u skladu sa poboq{a-
vawem odnosa Srbije sa EU i SAD. Ha{ki fak-
tor je kqu~ni uslov za status Srbije u evroat-
lantskim integracijama. Ha{ki tribunal je i
faktor sukoba mondijalista i nacionali-
sta DSS i DS kao i ja~awa opcija SRS, koja
Hag doìvqava kao politi~ku izdaju nacional-
nih ciqeva. Mogu}e je da ha{ki sindrom bude
kamen spoticawa Srbije u odnosima sa Crnom
Gorom, ali i sa EU i SAD-NATO alijansom.
Hag, iako je problem nezavisan od situacije
na Kosmetu, deo je spirale pritiska centara
me|unarodne mo}i prema Srbiji. Politi~ki iz-
bori na KiM (odluka predsednika Vlade, koja
bojkotuje izbore, i odluka predsednika Srbi-
je, koji je za izlazak na izbore i ima podr{ku
me|unarodne politike) predstavqaju slom dr-
àvno-nacionalne strategije Srbije o Kosme-
tu. Opre~ni stavovi u Srbiji i u srpskoj zajed-
nici na KiM oko izbora dovode do gubitka vre-
mena i snage da Srbija preuzme odgovornost za
Kosmet i poni{tavawe uloge Srbije i zajedni-
ce Srbije i Crne Gore po osnovu rezolucije 1244
SB UN. Izlazak ili bojkot izbora od srpske za-
jednice na KiM po preporuci Vlade i partija
iz Beograda, stvara vidne konflikte i konfu-
ziju me|u Srbima na Kosmetu. Stav o izborima
bitno govori da li Srbija èli ofanzivnu ili
defanzivnu politiku ja~awa diplomatskog kre-
dibiliteta i me|unarodnog potencijala, ili
obnovu hladnog rata sa me|unarodnom poli-
tikom.
Opcija formalnog izlaska Srba na izbore
na KiM daje vi{e legitimitet politici EU i
SAD, kao i NATO, da bi potvrdili opravda-
nost svoje misije na Kosmetu. Albanskoj zajed-
nici srpski legitimitet kroz institucije je sa-
mo maska za stvarne namere da materijalizuju
svoje istorijske te`we za uslovnom ili fak-
ti~kom nezavisno{}u. Politi~ki izbori na Ko-
smetu za Srbe mogu biti definisani u dva prav-
ca. Prvi je iza}i na izbore, dobiti status po-
liti~ke zajednice sa pravom legitimiteta pred
UN i kreirawe ofanzivne nacionalne politi-
ke u Beogradu u za{titi svojih interesa na KiM
po Rezoluciji 1244 SB UN. Srpska zajednica uz
, ko tu koga qubi
ne bi mu zubi
G
G
L
L
U
U
K
K
O
O
S
S
O
O
V
V
O
O

H
H
A
A
G
G

C
C
R
R
N
N
A
A
G
G
O
O
R
R
A
A
podr{ku Srbije i nekog me|unarodnog lobija bi
onda mogla da vr{i i opstrukcije u uslovima
esktremnih aktivnosti albanskih partija, sve
do samoprogla{ewa svoje autonomije. Pasiv-
nost i bojkot izbora smawuje prodornost srp-
ske zajednice i Srbije pred UN i EU oko dina-
mike politike, ali se u isto vreme nad Srbi-
jom poja~ava pritisak EU i SAD, a srpska zajed-
nica postaje jo{ rawivija nego do sada. Insi-
stirawe na paralelnoj politici kao alter-
nativi na KiM slabije je nego da ima srpskih
poslanika u kosovskom parlamentu pod okri-
qem vlasti UN i NATO. Politi~ka borba Srbi-
je za srpsku zajednicu u drugoj opciji opciji
bojkota postaje znatno sloènija i traì vi-
soki politi~ki konsenzus i bitnu diplomatsku
podr{ku. O~iglednije je da predsednik Srbije
Boris Tadi} i ministar spoqnih poslova Vuk
Dra{kovi} mawe vode ra~una o svom politi~-
kom rejtingu koliko o globalnoj poziciji i Sr-
bije i wenim interesima na KiM, nego partije
koje bojkotuju izbore i ~uvaju svoju unutra{wu
politi~ku sigurnost i poziciju pred bira~ima.
VLADA-OPOZICIJA
Politi~ka scena u Srbiji je bitno polarizo-
vana kako u odnosu na vladaju}u koaliciju ta-
ko i unutar opozicionog korpusa. Vlada Srbi-
je je od svog martovskog formirawa stalno u
me|usobnim konfliktima i me|u samim mini-
strima i me|u politi~kim opcijama u vo|ewu
dràvne politike. Sada{wu Vladu Srbije
odràva pragmatika politi~ki interes par-
tija i problemi koji se kao domino kocke me|u-
sobno nadovezuju jedni na druge. Vlast u kabi-
netu Ko{tunice je podeqena na mo} DSS, koja
upravqa dràvnim aparatom i administraci-
jom, i G17 Plus, koja ima dominaciju u finansi-
jama i bankarsko-monetarnoj sferi. Strukture
SPO u vladi Srbije su znatno skromnije od re-
cimo G17 Plus, ra~unaju}i i delegiranu vlast
koju ima SPS kao partija koja daje parlamen-
tarnu ve}inu Ko{tuni~inom kabinetu. Sam iz-
bor Ko{tunice, da se iz nu`de opredeli za
parlamentarnu podr{ku SPS u odràvawu vla-
sti DSS, skupo je ko{tao celu Vladinu koali-
ciju na lokalnim izborima, a bitno oja~ao opo-
ziciju, pre svega DS i SRS, kao i SPS. Vlada
premijera Ko{tunice je pred izazovima prav-
qewa ustupaka DS kao i SPS da bi se formi-
rala lokalna vlast, ali i pred sve izraèni-
jim zahtevima struktura DSS da naprave laba-
vi savez sa SRS u op{tedràvnom interesu.
Politi~ki savez DSS i SRS moè biti uz
podr{ku SPS aktiviran ako krenu ve}i pri-
tisci EU i SAD prema Vladi Srbije i ako do-
|e do pogor{awa odnosa na Kosmetu. Politi~-
ku doslednost odràva SPO, koji je sve bliì
DS i Borisu Tadi}u, dok G17 Plus zbog slabih
rezultata na lokalnim izborima èli za sa-
da da bude deo politi~ke ve}ine oko DSS po-
vodom kqu~nih dràvnih tema, sa mogu}no{}u
da u jednom trenutku pre|u i na stranu DS.
Politi~ka scena Srbije se kre}e izme|u kri-
ze Vlade i raspisavawa prevremenih izbora.
O~igledno je da je sada{wa Vlada Srbije za
neko vreme osigurala po nacionalnim temama
podr{ku SRS, pre svega po pitawu izbora na
KiM, ali se zato kabinetu Ko{tunice quqa-
ju foteqe povodom saradwe sa Hagom, pre sve-
ga od strane SPS i pritiskom SRS. Ko{tunica
ima tri puta. Prvi je da pacifikuje odnose sa
Tadi}em i DS oko izbora na KiM i dobije po-
dr{ku DS oko pune saradwe sa Hagom uz pret-
wu izlaskom iz vlade SPO. Drugi put je sukob
premijera Srbije sa predsednikom Srbije oko
izbora na KiM i dobijawe podr{ke DS u vezi
s isporukom trojice generala vojske i polici-
je Ha{kom tribunalu, uz povla~ewe SPS kao
faktora podr{ke vladi i otvoreni sukob SRS
sa DSS i Vladom Srbije. Tre}i put je da premi-
jer Ko{tunica zbog unutra{wih sukoba u Vla-
di i pritiska opozicije na vladu zbog Haga i iz-
bora na Kosovu i Metohiji sam podnese ostav-
ku i svoj poraz pretvori u mali dobitak ko-
ji }e kasnije poku{ati da kapitalizuje. Sila-
zak predsednika vlade Ko{tunice sa vlasti
u velikoj meri odredi}e i wegovu daqu poli-
ti~ku sudbinu, koja }e se kretati od ustupawa
pozicije {efa stranke Zoranu Drakuli}u, koji
treba da se izbori u vrhu DSS, do ~ekawa na me-
sto predsednika Srbije po novom Ustavu Srbi-
je. Sada{wa Vlada je oro~ena za period mart-
maj 2005. godine uz dono{ewe novog ustava, ili
decembar 2004. godine sa ili bez novog ustava
Srbije.
Uspon DS i SRS bitno name}e pitawe novog
dogovora ili novih izbora. [to se situacija
bude vi{e radikalizovala na i oko Kosova i
Metohije sledi uspon SRS ali i SPS i poste-
peno smawewe demokratskog politi~kog po-
tencijala u Srbiji. O~igledno je da vreme radi
za forme politi~ke radikalizacije, koja bit-
no proizilazi i iz socijalno-ekonomske sfe-
re i ulaska u zonu visokog ekonomskog rizika
uz inflatornu spiralu.
Treba o~ekivati i krizu dogovora oko sasta-
va lokalne vlasti parlamenata kao i ne-
mogu}nosti delovawa predsednika op{tine i
gradona~elnika na {ire otvarawe op{tina i
socijalno-ekonomske programe koji zavise od
Vlade Srbije i stranih ulagawa i stabilnosti
u dràvi. Nisu iskqu~eni ni oblici gra|an-
ske neposlu{nosti pa i pobuna u pojedinim lo-
kalnim sredinama prema sada{woj vlasti u
Srbiji, sve do masovnih protesta i podr{ke
sindikalnom buntu koji bi se mogao u koncen-
tri~nim krugovima da {iri po Srbiji.
ME\UETNI^KI ODNOSI
(VOJVODINA SANXAK)
Me|uetni~ki odnosi koji su bili i interna-
cionalizovani u Vojvodini bi}e latentno na-
stavqeni, pre svega zbog dominacije SRS po-
jedina~no kao partije u Vojvodini, ali i zbog
~iwenice da SRS ne}e biti faktor vlasti na
pokrajinskom nivou uz zadràvawe mo}i u jed-
nom broju op{tina u Vojvodini. Dakle, SRS }e
biti verovatno uz DSS faktor nacionalne in-
tegracije, ali i o{tre politi~ke borbe auto-
noma{kih stranaka i DS. Treba o~ekivati bit-
nu polarizaciju politi~kih odnosa nacional-
nih konzervativaca i autonoma{kih parti-
ja, ra~unaju}i i DS koja }e podràvati u Vojvo-
dini meku politiku uz ja~awe autonomije i
prava etni~kih zajednica. Na drugoj strani, u
Ra{koj oblasti (Sanxaku) ja~a politi~ki ra-
dikalizam, sada definisan kao me|ubo{wa~-
ki sukob pristalica Sulejmana Ugqanina, ko-
ji drì vlast u Tutinu i Novom Pazaru, i Ra-
sima Qaji}a, koji drì vlast u dve op{tine
sanxa~kog prostora u Srbiji. Me|ubo{wa~ki
sukob na partijskim i liderskim osnovama ak-
tivira}e forme politi~kog nasiqa uz delo-
vawe organizovanog kriminala. Mogu}a je op-
cija da se sukobi prebace i na teren me|uet-
ni~kih sukoba Srba i Bo{waka uz aktivirawe
vehabijskih fanatika i organizovanog podze-
mqa, koji bi bitnije mogao da destabilizuje
~itav prostor Sanxaka. Teritorije Vojvodine
i Sanxaka predstavqaju prioritete dràvne
politike Srbije, ba{ kao i KiM, jer se i one
nalaze u paketu internacionalizacije.
ODNOSI SRBIJE I CRNE GORE
Srbija i Crna Gora dobili su {ansu od EU da
i samostalno rade kao i da imaju zajedni~ku po-
litiku oko pridruìvawa Zajednice EU i we-
nom pravnom i ekonomskom sistemu. Sve su iz-
glednije opcije, bez obzira na stav EU, da Vla-
da Crne Gore, ukoliko proceni da je `rtva
Vlade Srbije povodom saradwe sa Hagom ili
pitawa Kosmeta kao i drugih spornih intere-
sa, krene ka procesu osamostaqewa na refe-
rendumu u drugoj polovini 2005. godine. Test-
proba za vlasti Srbije i Crne Gore bi}e stav
prema izborima za parlament dràvne zajed-
nice do februara 2005. godine, kao i odnos pre-
ma KiM ali i Ha{kom tribunalu. Ukoliko se do
novembra ove godine ne do|e do stava da Vla-
da Srbije radi na transferu trojice generala
vojske i policije Ha{kom tribunalu, preti opa-
snost da predsednik dràvne zajednice Sveto-
zar Marovi} podnese ostavku, i na taj na~in se
krene u proces osamostaqewa Crne Gore uz ve-
liki me|unarodni pritisak na Vladu Srbije.
Sasvim je sigurno, dok postoji dràvna za-
jednica Srbije i Crne Gore postoje velike {an-
se da se zadrì ili modifikuje rezolucija
1244 SB UN oko Kosmeta i traè alternative
za kona~ni status KiM. Status KiM po rezolu-
ciji 1244 SB UN bitno zavisi od opstanka za-
jednice Srbije i Crne Gore. Istovremeno i po-
liti~ka stabilnost Crne Gore na untra{wem
planu, ali i u okruèwu, zavisi od veza sa Sr-
bijom, kako od pritiska albanskog lobija za fe-
deralizaciju albanskih interesa, tako i zbog
pretwi sukobima u Crnoj Gori izme|u opcija
nezavisne Crne Gore i opcija Crne Gore u za-
jednici sa Srbijom. Stav Crne Gore prema za-
jednici bitnije odre|uje i budu}u internacio-
nalizaciju Sanxaka, koji u bo{wa~koj opciji
ne bi dozvolio da bude pocepan na teritori-
ju dve dràve bez statusa pod me|unarodnim
uticajem.
Vlada Srbije je pred velikim izazovom pre-
ma unutra{woj javnosti i to prema parlamen-
tu, gra|anima, prema srpskoj zajednici na Ko-
smetu, me|unarodnoj zajednici i prema Vladi
Crne Gore, sa kojom mora da gradi dogovor oko
statusa zajednice i dràva ~lanica. U isto
vreme narastaju politi~ke, ekonomsko-socijal-
ne, etni~ke i me|unarodne tenzije prema Srbi-
ji koje deluju kao faktor visoke dràvne i me-
|unarodne-regionalne nestabilnosti. [to se
pre do|e do nu`nih kompromisa koji vode ka re-
{ewima i alternativama lak{e }e se podne-
ti pojedini politi~ki procesi u Srbiji ili me-
|unarodna tuma~ewa politike Srbije. Pre sve-
ga, gra|ani Srbije }e imati jasniju sliku o svo-
joj vlasti, koja je sada vidno pomu}ena velikom
rezervom i zebwom na granici straha.
! QIQANA ÔLI]
D
rugi put u fotequ prvog ~oveka Kra-
gujevca seo je Veroqub Stevanovi}.
U wegovoj profesionalnoj biografi-
ji tako }e biti upisano: prvi demo-
kratski predsednik Skup{tine grada Kragujev-
ca i prvi gradona~elnik izabran na neposred-
nim izborima. Stevanovi}ev trijumf moè se
smatrati potpunim, jer je on u drugom krugu iz-
bora vi{e nego ubedqivo pobedio Dragutina
Radosavqevi}a, svog protivkandidata iz De-
mokratske stranke, odnosom 70 pre-
ma 30 procenata. Stevanovi} je bio
kandidat lokalne koalicije Zajed-
no za Kragujevac (SPO, NDS, SD,
Liga za za{itu privatne svojine i
qudskih prava).
Desetak dana je novi gradona~el-
nik Kragujevca na poslu i ve} ima
problema. Odbornici SRS, DSS i
Demokratske stranke su na prvoj
sednici novog skup{tinskog saziva
zatraìli odlagawe izbora pred-
sednika, potpredsednika i sekre-
tara Skup{tine Kragujevca do 15.
oktobra. Iako je pozvao odbornike
da promene mi{qewe, jer novu grad-
sku upravu ~eka mnogo posla, Vero-
qub Stevanovi} je prvih dana na
gradona~elni~kom poslu bukvalno
sam, bez saradnika.
ZNAÂJNA OBE]AWA
Svoj tim Stevanovi} je mawe-vi{e oformio.
Ako se ve}ina u Skup{tini grada sloì, we-
gov zamenik }e biti Sa{a Mileni}, kwièv-
nik i filozof, predsednik Gradskog odbora
SPO. Za gradskog menaxera Stevanovi} }e
predloìti Neboj{u Vasiqevi}a, diplomira-
nog pravnika i ~lana NDS, a iz iste stranke
}e biti kandidovan i gradski arhitekta, Mio-
drag Popovi}.
Kragujev~ani }e na novim mestima u grad-
skoj upravi tako ponovo videti poznata lica iz
vlasti od 1996. do 2000. godine, kada je Vero-
qub Stevanovi} bio predsednik Skup{tine,
Vasiqevi} potpredsednik gradske vlade za
komunalnu privredu, a Popovi} direktor Di-
rekcije za urbanizam.
Uzimaju}i u obzir veliku podr{ku Kragujev-
~ana uz koju je i dobio mesto gradona~elnika,
ali i obe}awa koja je dao pred izbore, Steva-
novi}a zaista ~eka mnogo posla. On je uveren
da }e wegova vizija novog Kragujevca, privred-
no i socijalno oporavqenog, uz napredak spor-
ta, razvoj kulture, komunalno sre|enog, biti
ostvarena za wegovog mandata. Smatra da su sa-
svim ostvarive wegove zamisli o pokretawu
privrede angaòvawem grada u privatizaciji
i pronalaèwu strate{kih partnera za va`ne
delove regionalne industrije. Uveren je da }e
grad van propisanog buxeta zara|ivati dobrim
vo|ewem gradskih resursa. Zajedno planira
uvo|ewe takozvanog agrarnog buxeta, iz kojeg
}e biti finansirana ovda{wa poqoprivreda,
sa posebnom pa`wom na formirawe regional-
nih robnih marki. Novi kragujeva~ki gradona-
~elnik optimisti~ki tvrdi da }e fudbalski
klub Radni~ki ponovo biti u prvoj ligi, kao
{to je bio za Stevanovi}evog prvog mandata.
Planira da za ulagawa u sport i kulturu anga-
ùje privatni sektor, iz kojeg }e obezbediti
investicije. Ukratko, Stevanovi} i wegov tim
iz Zajedno planiraju da od Kragujevca u na-
redne ~etiri godine naprave uspe{an grad.
Naravno, za sve {to je planirao, Stevanovi-
}u je potrebna podr{ka skup{tinske ve}ine,
koju, bar kako stvari za sada stoje, jo{ uvek
nema. Naime, malo daqe od o~iju javnosti, jo{
uvek traju pregovori o formirawu ve}ine u
gradskom parlamentu, koja }e podràvati po-
litiku nove vlasti. Prve nezvani~ne infor-
macije su da }e Stevanovi}a i Koaliciju Za-
jedno za Kragujevac, koja ima 28 odbornika, u
Skup{tini podràti DSS, PSS, verovatno Li-
berali Srbije. Ako bude ovako, Stevanovi}u
podr{ka u Skup{tini grada ne}e biti problem.
U opoziciji }e ostati Demokratska i Srpska
radikalna stranka. Demokrate koje su po broju
odbornika (18) odmah iza Zajedno za Kraguje-
vac odlu~ile su da nikako ne dopuste novoj
upravi da mirno obavqa svoj posao. îwenica
je da su zajedno sa radikalima, odlagawem iz-
bora skup{tinskih funkcionera napravili pr-
vu opstrukciju u gradskom parlamentu.
POSTIZBORNE SUZE
Demokratska stranka ve} o{tro kritikuje po-
litiku novog gradona~elnika i wegovog tima.
Stevanovi}u spo~itavaju nerealna obe}awa ko-
ja ne moè da ispuni i neovla{}eno me{awe u
privredu. Biv{i predsednik Skup{tine, Vlat-
ko Rajkovi}, Stevanovi}a je nazvao cezarom
ispod ~ije ~izme }e se na}i i gra|ani i javno
mwewe. Uop{te uzev, Demokratska stranka ko-
ja je vr{ila vlast u Kragujevcu do ovih izbora,
te{ko je podnela svoj odlazak . îni se, me|u-
tim, da joj je teè pala Stevanovi}eva i pobe-
da Zajedno za Kragujevac nego sopstveni po-
raz. U izbornoj no}i izjave iz izbornog {taba
Stevanovi}evog pro-
tivkandidata su bile
daleko od politi~ki
xentlmenskih. O{tre,
besne re~i Vlatka Raj-
kovi}a, pre|a{weg pr-
vog ~oveka grada i
ostalih funkcionera
DS iznenadile su ~ak
i ~lanove ove stranke.
Ni telegram-~estitka
koju su sutradan novom
gradona~elniku upu-
tili iz Gradskog odbo-
ra DS nije izbrisala
gorke re~i i qutito
pona{awe DS-ovaca
nakon objavqene iz-
borne pobede Veroqu-
ba Stevanovi}a.
A ovaj je dobio oko
70 procenata glasova
iza{lih bira~a, {to je, mora se priznati, za-
ista ubedqiva pobeda. Stevanovi}u je ovim
rezultatom dat veliki kredibilitet i slobod-
no se moè re}i da je dobio apsolutnu podr{ku
Kragujev~ana. U ~emu je wegov uspeh, ta~nije
za{to su ovde toliko zaqubqeni u Veroqu-
ba Stevanovi}a? Mo`da zato {to on nije poli-
ti~ar u onom surovom smislu. Emotivan, neu-
siqenog nastupa, oslobo|enog svakog licemer-
ja i la`nog evropejstva na kojem insistiraju
takozvane demokratske snage, a koje na wima
{tr~i kao bolestan palac na ruci. Nasmejan,
ili mo`da sasvim prirodan, Stevanovi}ev
imix narodskog ~oveka koji ide pe{ice na
posao i poseduje stari automobil, doneo mu je
po drugi put mesto prvog ~oveka grada.
S SP PO O D DA AO O G G R RA AD DO ON NA A^ Ê EL LN NI IK KA A K KR RA AG G U UJ JE EV VC CA A
Tadi}u, ovi dole
te sramote
Dok se predsednik Srbije i Demokratske stranke hvali stra-
na~kom kulturom i manirima (gledaju}i kako u Novom Sadu No-
vakovi}, zaboga, ~estita Gojkovi}ki minimalnu pobedu) u Kragu-
jevcu se wegovi strana~ki saborci pona{aju kao {qam. Svako
evropejstvo na wima {tr~i kao bolestan palac na ruci.
! SENA TODOROVI]
V
i ste jedan od u~esnika petooktobar-
ske revolucije. Dok razgovaramo, obe-
leàva se ~etvrta godi{wica tog do-
ga|aja. Kako Vam sve to danas izgleda?
Posle ~etiri godine Srbija je negde na 4. ok-
tobru. Vratila se unazad. Sva ona energija, en-
tuzijazam, ponos, uverewe gra|ana da }e do}i
do neke boqe budu}nosti, da }e Srbija biti
zemqa reformi, radikalnih promena, boqeg
ìvota, vra}awa sistema realnih vrednosti,
istopila se.
Najboqa potvrda za to su rezultati lokal-
nih izbora. Neki zaboravqeni likovi, amble-
mi reìma Slobodana Milo{evi}a, kao duho-
vi su vaskrsnuli i vra}aju sistem zla koji je
vredeo u wegovo vreme. Sva ta energija je spla-
snula {to zbog ambicija pojedinaca {to zbog
spremnosti da se sve pogazi zarad o~uvawa mo-
}i i sopstvene foteqe. Prave se neprincipi-
jelne koalicije, razne jeftine ra~unice, samo
da se do|e do mrvice vlasti.
Govorite o Va{im saborcima iz devedese-
tih godina pro{log veka?
Naàlost, ve}ina saboraca iz DOS, odmah
je pokazala spremnost da paktira sa partijom
Slobodana Milo{evi}a. Tako je uni{tena sva-
ka ideologija. Oni su najpre bili ko~ni~ari
promena, neprestano su zabijali klipove u to~-
kove, a onda su otvoreno u{li u kolaboraciju
sa Milo{evi}evim qudima i partijama.
Ko je izdao 5. oktobar?
Mislim da je za to najodgovorniji Vojislav
Ko{tunica. On je neprestano opstruirao rad
republi~ke vlade. Mesec-dva nakon formira-
wa te vlade, po~eo je da usporava promene, da
bi se to na kraju zavr{ilo kolaboracijom, koja
mu je bila neophodna da bi imao parlamentar-
nu ve}inu. Ono {to je radio nezvani~no, kona~-
no je ozvani~io.
Problem je u shvatawu politike, sistema
vrednosti. On je svesno i{ao na to da preuzme
Milo{evi}evo bira~ko telo. Dakle, ne u poli-
ti~koj strategiji, ve} u sistemu vrednosti. Mi
smo èleli da emancipujemo Srbiju, a za to su
potrebni veliki rezovi. A rezovi bole. On je
bio protiv svega toga. Ne govorim samo o Ko-
{tunici, ve} o toj politi~koj opciji, koja nije
spremna za brze promene, koja poku{ava jefti-
nom retorikom o srpskom nacionu da konzervi-
ra postoje}e stawe. To se pokazalo i sad. Mi
smo hteli da od Srbije va{ara, jaruga i blata
pre|emo na Srbiju kompjutera, u kojoj deca u~e
u pred{kolskim ustanovama engleski jezik. Da
napravimo raskid sa pro{lo{}u, da ne dozvo-
limo da cela Srbija bude talac pojedinaca.
Morale su te bolne stvari, od Haga do Kosova,
da se urade, ma koliko bolelo. To je sve atro-
firalo i mi smo sada ponovo u Srbiji iz Mi-
lo{evi}evog vremena. Mi se ponovo bavimo ne-
kim toboè krupnim dràvnim i nacionalnim
temama.
Da li se Ko{tuni~ina vlada sna{la?
Ova vlada je trebala odmah posle predsed-
ni~kih izbora da podnese ostavku. Ko{tunica
je nama spo~itavao da nemamo legitimitet, ne-
mamo podr{ku gra|ana. To se ne moè nikako
druk~ije utvrditi, osim na izborima. Na izbo-
rima proveravate imate li ili nemate podr-
{ku. Da je DOS, odnosno raniji wegov sastav,
iza{ao opet zajedno na izbore, i da DS nije na-
pravila zaokret, pobeda bi bila sigurna. Ta
lista bi bila prva po broju mandata u
Skup{tini. Imali bismo danas pre-
mijera. Me|utim, DS je sa novim
qudima, koji su potpuno napu-
stili politiku svog politi~-
kog oca, odlu~ila da se odrek-
ne svojih dugogodi{wih poli-
ti~kih partnera, da krene no-
vim putem i zato je promewen
odnos snaga.
Vladaju}a koalicija, na osno-
vu rezultata izbora, po~ev od
predsedni~kih do lokalnih, nema
vi{e legitimitet. Nema vi{e ni
parlamentarnu ve}inu. Vlada se
bez legitimiteta. Ne iznena-
|uje mene Ko{-
t u n i c a .
On je po{to-poto hteo da u|e u fotequ Zora-
na \in|i}a. Mene ~ude Veqa Ili} i Vuk Dra-
{kovi}, kojima nije mesto u toj koaliciji. Vuk
je ve}a opozicija vladi nego ovi {to se nazi-
vaju opozicija. I moram da kaèm: svaka ~ast
za onaj govor u Ujediwenim nacijama. To je bio
najve}i spoqnopoliti~ki rezultat koji smo
imali do danas. O~ito je da ni Vuk ni Veqa ni-
su u saglasju sa Ko{tunicom i mislim da samo
gube daju}i prividni legitimitet vladi.
Da li odnos DS prema vladi pomaè wen
opstanak?
O~ito da pomaè. I Tadi}eva odluka da po-
zove kosovske Srbe na izbore. Nije problem po-
zvati Srbe na izbore, ali to ne moète u~i-
niti tek dve nedeqe uo~i izbora.
A pre toga ste dremali, i{li
na otvarawe filmskih
predstava, na otvara-
we olimpijada, na od-
more i zabavqali
se. A pre {est me-
seci ste znali da
su izbori na Koso-
vu zakazani za 23.
oktobar. Nije pre-
duzeta aktivna
uloga. Tre-
balo je
napraviti listu zahteva me|unarodnoj zajed-
nici. Da se kaè: Ne}emo da u~estvujemo na
izborima na kojima u~estvuju partije ~iji su
~elnici najve}e ubice srpskog naroda Ta~i i
Haradinaj. Ne}emo da u~estvujemo ako ne omo-
gu}ite svim qudima, nealbancima koji su ro-
|eni na Kosovu da glasaju.
Da li ste Vi za ili protiv izlaska na iz-
bore na Kosovu?
Sada, ni govora! To vodi na{e qude u pogi-
beq. Izbori treba da podrazumevaju jedno de-
mokratsko nadmetawe u demokratskoj atmosfe-
ri. Da se stvarala klima, da se vodila odgo-
vorna dràvna i nacionalna politika, da su se
na vreme preduzele mere prema me|unarodnoj
DR VLADAN BATI], ADVO
Sve oti{l
Sve oti{l
Povodom ~etvrte godi{wice petooktobarskih doga|awa
iz 2000. godine nije bilo velikih re~i. âk bi i neki od
direktnih u~esnika i vo|a najradije da izbri{u svoj
lik sa zajedni~ke pobedni~ke fotografije. Izgleda da
se lak{e snalazimo u porazima nego u pobedama...
zajednici, da su stvoreni iole uslovi za izla-
zak, bila bi druga situacija. Sad, dve nedeqe
pred izbore, pozivamo qude da iza|u. A {ta }e
biti? Ni{ta. Problem je {to nijedna strana
nema odgovor {ta }e se dogoditi ako iza|u, a
{ta ako bojkotuju. [ta }e da bude ako sutra
[iptari ubiju dvojicu, trojicu, petoricu Srba?
Problem je {to mi uvek kaskamo za doga|ajima.
Umesto da idemo u susret doga|aju, da nas u~i
pro{lost, mi smo uvek zate~eni, zbuweni, ne-
spremni, iznena|eni, ~ak i oko stvari koje se
odavno znaju. Mi smo doneli rezoluciju u Skup-
{tini, i to je kraj. Ta rezolucija je sveto pismo
i mi ne moramo vi{e ni{ta da radimo. Tako se
ne vodi politika. Umesto da se sednice Skup-
{tine odràvaju na Kosovu, da ministri sva-
kodnevno odlaze tamo, da se pokaè jedan ak-
tivan odnos, jedna dobra diplomatija, velika
medijska kampawa, mi ma{emo rezolucijom. Ko-
{tunica razmi{qa da li da se umije, il da se
ubije i tu nema ozbiqne dràvne politike.
Postoji li srpska dràva na Kosovu? Da
li je Kosovo uop{te deo Srbije?
Ne postoji dràva uop{te, a pogotovo na Ko-
sovu. Ona je samo pusta èqa. Nemate dràvne
ingerencije, to je potpuno jasno. Kosovo je pro-
tektorat. Mi imamo tzv. SCG i onda se ne zna
u ~ijoj je ono nadle`nosti. Samo ozbiqna i ja-
ka Srbija, koja bi vratila svoje istorijske pri-
jateqe i koja bi dobila podr{ku i legitimi-
tet, moè da sa~uva Kosovo. Za povratak Koso-
va potrebna je jaka diplomatija i ogromna me-
dijska podr{ka. A sa SCG }emo izgubiti sve,
ne samo Kosovo.
Moète li da uporedite Va{ i Stojko-
vi}ev pravosudni sistem?
Kakav pravosudni sistem? Nema ga. Nama su
prigovarali {to smo pokretali reformu pra-
vosudnog sistema. Neke stvari smo ipak uspe-
li da napravimo, na mi{i}e.
OBEZBE\EWE NIJE VLADA
Pa za{to sve nije dovr{eno u Va{em man-
datu?
Mislim da je i tada nedostajala politi~ka
voqa. Nije postojao konsenzus kako da se ure-
di pravosu|e. Ali, mi smo neke stvari ipak po-
merili u smislu da su bar postojale glavne pra-
vosudne institucije. Sada ne postoji predsed-
nik Vrhovnog suda, nema dràvnog tuìoca, ne-
ma predsednika Okru`nog suda u Beogradu; ne-
ma okru`nog tuìoca u Beogradu. Ni u Novom
Sadu nema predsednika okru`nog suda ni okru-
`nog tuìoca. To je {est najva`nijih pravosud-
nih funkcija u zemqi. Pravosu|e u Srbiji je u
v.d. stawu.
Ko je ubio \in|i}a?
Zna se. Oni kojima se sada sudi u specijal-
nom sudu.
A ko je naru~ilac ubistva?
Ja mogu samo da pretpostavqam, naslu}ujem,
ne smem da optuùjem. O~ito je da su se neki
obradovali tom ubistvu i me|u wima treba
traìti naru~ioce i inspiratore zlo~ina.
Sumwalo se da je takvih bilo i u samoj
vladi.
To je potpuna besmislica. Svi ti qudi tre-
ba da zahvale \in|i}u {to su uop{te postali
politi~ari. [to su u{li u politiku, profi-
lisali svoje partije. To je zamena teza.
Obezbe|ewe je potpuno zatajilo. A niko
jo{ nije osu|en.
Da sam ja bio nadleàn za wegovu bezbed-
nost, istog dana bih podneo ostavku.
Smatrate li da je u vezi sa tim slu~ajem
bar deo odgovornosti i na Vladi?
To li~i na optu`bu da je ceo srpski narod
genocidan. Nema odgovornosti na vladi, ali
pojedinci jesu odgovorni. Oni treba za svoje
gre{ke i propuste svakako da odgovaraju. Ne
moè se neki slu`benik obezbe|ewa identi-
fikovati sa Vladom. To {to su se doga|ali Ja-
wu{evi}, Kolesar, lo{e obezbe|ewe, nema ve-
ze sa Vladom.
Osim ako imaju podr{ku nekog iz vlade?
Nema nikakve podr{ke. Anu Lind je ubio lu-
dak. Kakve to veze ima sa {vedskom vladom?
O~ito je da je bilo propusta. Ali, ako neko re-
{i da nekoga ubije, to }e i u~initi. Tu ne vre-
di obezbe|ewe.
Kako generalno ocewujete protekle lo-
kalne izbore?
Generalno posmatrano, najve}i gubitnik je
Demokratska stranka. Ta wihova oholost i po-
kondirenost se vra}a kao bumerang, i tek }e
da se vra}a. Najve}i dobitnici, pobednici su,
na àlost, socijalisti. U raznim formama ti
wihovi likovi iskrsavaju. Da li je Bixa for-
malno socijalista nije ni bitno, on je to po ge-
nima.
A uspeh radikala?
To je sistem spojenih sudova. îm demokrat-
ska opcija pada, onda nacional-socijalisti~-
ke i radikalne stranke napreduju. To je logika.
Mislim da je najve}i debakl DS doìvela u
Beogradu, bez obzira {to je Bogdanovi} pobe-
dio. Tragi~na je razlika od jedan odsto. To je
odgovor naroda. Ali, odgovor naroda je pre sve-
ga u odzivu na izbore. Jer u onome {to je po-
nuda nisu videli sebe.
Sve vi{e se osporava uloga crkve u drà-
vnoj politici. Gde je weno stvarno mesto?
Neki politi~ari, koji imaju uticaj u crkvi i
naklonost nekolicine mitropolita, zloupo-
trebqavaju crkvu i samog patrijarha. Kao {to
ga je Milo{evi} dovodio na proslave 29. no-
vembra i vodio na Dediwe da mu krsti unu~e,
tako isto rade sada neki ovda{wi politi~a-
ri. Jereti~ki je re}i ne{to vi{e od toga. Ali,
naàlost, manipulacija crkvom i patrijarhom
ima.
PRAVE SE LUDI
U vezi sa Hagom imamo niz problema?
Da se razumemo, Hag je nepopularan, ali on je
na{a tragi~na realnost. Nismo mi izmislili
Hag. Hag nije uzrok, ve} posledica jedne sulu-
de politike. Mi moramo da priznamo da su ne-
ki na{i sunarodnici ~inili zlo~ine. U pro-
tivnom, ~itav narod }e proglasiti genocidnim.
Kao {to treba da mnogo vi{e dignemo glas da
odgovaraju oni koji su nad nama ~inili zlo~i-
ne. Ja sam godinama vodio borbu protiv Ta~ija
i Haradinaja. Sad svi }ute. A oni u~estvuju u
izborima na Kosovu. Prave se ludi. Niko re~
nije rekao. Ali, Hag je realnost. Ja bih prvi po-
zdravio tu vladu i tog premijera koji bi izmi-
slio perpetum mobile, da niko ne ode u Hag a
da nama svet otvori vrata. Ali svaki razgovor
sa Evropskom zajednicom po~iwe i zavr{ava
se Hagom. Ako morate da birate izme|u dva zla,
onda izaberite mawe. Ja sam izmislio speci-
jalni sud za ratne zlo~ine. Doneo zakon, to je
sve bila li~na inicijativa Vladana Bati}a.
Podràla me EU, Savet Evrope, Amerika,
OEBS, svi. Odgovorno tvrdim da bismo mi na-
{li modus da se generalima sudi ovde. Onda
je na vlast do{ao Ko{tunica i Hag je postao
zadwa rupa na svirali. Nikom ni{ta. A vreme
prolazi. Evropa je pusti san i 2012. godine,
mo`da kasnije, mo`da nikad... Ako vam dese-
tine, stotine hiqada mladih, lepih, pametnih
i obrazovanih qudi ode u svet zato {to neko-
liko generala ne}e da ode u Hag, onda ih za-
ista treba pustiti da idu.
Svaka ~ast onima koji imaju moral kao ge-
neral Luki}. Ja sam svih ovih 15 godina poli-
ti~ki protivnik Vojislava [e{eqa, ali i on
je pokazao moral kada je dobrovoqno oti{ao u
Hag. To je patriotizam. Ne optere}ivati drà-
vu, narod, ne stvarati taoce. I Hrvati svoje
generale doìvqavaju kao patriote i junake.
Imaju mnogo vi{e razloga da ih slave. Oni su
im napravili dràvu, prvi put u istoriji. A
ovi na{i izgubili sve na{e istorijske prosto-
re i busaju se u prsa da su junaci, patrioti, he-
roji. Pa neka odu u Hag. Oni pri~aju {upqe pri-
~e. Nas vi{e niko ne pita da li Mladi}a moè-
mo da na|emo. Ne interesuje vi{e me|unarodnu
zajednicu da li je on tu ili nije. Oni kaù:
isporu~ite ga! Pa, nije tu. Za{to ga niste ispo-
ru~ili kad je bio u Srbiji? Na|ite ga!
OKAT, PREDSEDNIK DHSS
o u tri k...
o u tri k...
SLEDI BU\EWE
Ova vlada tek treba da se suo~i sa pro-
blemima. Idu}a godina je godina re{ava-
wa problema: Hag, Kosovo, Srbija i Crna
Gora, inflacija, katastrofalna ekonomska
situacija... Vlada, na ~elu sa Ko{tunicom,
ne moè sama ni ulicu da pre|e. I zato me-
ne ~udi da Vuk Dra{kovi}, koji je su{ta su-
protnost kodu te vlade, i Veqa Ili}, ne
uvi|aju da treba da iza|u iz te vlade zarad
svoje politi~ke budu}nosti i budu}nosti
gra|ana Srbije. Ovde su potrebne radikal-
ne promene. Pri~a o kohabitaciji nastav-
qa se kolaboracijom, da bi se zavr{ila ka-
pitulacijom, tri k...
Ali, predstoje nam novi izbori. Probu-
di}e se Srbija.
! MILENA M. POPOVI]
PRVI OBNOVIO [KOLE,
DRUGI PLATIO KOMUNALIJE
Protekli lokalni izbori ponovo su pokaza-
li da je udeo radikalnih pristalica politike
koja je Srbiju tokom protekle decenije i po do-
vela na poziciju na kojoj se danas nalazi u bi-
ra~kom telu mawe-vi{e nepromewiv. Primera
radi, prisetimo se parlamentarnih izbora iz
1993. Ti izbori Srbiju su bukvalno podelili
na dva dela: na jednoj strani bili su Milo{e-
vi}evi socijalisti, a na drugoj celokupna opo-
zicija koja je ukqu~ivala tada izrazito anti-
milo{evi}evski raspoloènu SRS.
Kada je sru{en Milo{evi}ev reìm, ogro-
man deo wegovih pristalica pri{ao je stran-
kama koje su po najva`nijim nacionalnim ciqe-
vima bile bliske socijalistima. Najve}a me-
|u wima bila je SRS, a potom DSS. Ako je i bi-
lo neke sumwe u tvrdwu da je vladaju}a DSS na-
rasla od male partije u jednu od najve}ih na
politi~koj sceni Srbije najvi{e zahvaquju}i
prelasku pristalica SPS u Ko{tuni~in tabor,
ta sumwa je razvejana ovih dana politikom ko-
ju DSS vodi kada su u pitawu najva`niji na-
cionalni interesi. Ta politika bukvalno se,
bez ikakvog zazora, prepisuje iz Milo{evi}e-
vih ve`banki. Na primer: generali }e biti is-
poru~eni Ha{kom tribunalu samo ako se dobro-
voqno predaju. Ili: predsednik Srbije nema
pravo da poziva Srbe sa Kosova i Metohije da
iza|u na izbore, jer je to u nadle`nosti vlade!
Podela koja je pomenuta ostala je i na pro-
teklim lokalnim izborima. Nenad ânak, naj-
mo}niji vojvo|anski politi~ar, izborni rezul-
tat u Novom Sadu ocenio je kao radikalizaci-
ju Vojvodine. Naravno, ânak je svoju ocenu po-
tkrepio argumentima koji nisu zaobi{li Milo-
{evi}a i wegove nekada bliske saradnike. Te-
ì{te je stavqeno na navodnu akciju velike po-
trage za Ratkom Mladi}em koja se, vi{e u me-
dijima a mawe na terenu, odvijala upravo u to-
ku izborne kampawe. Time su bili potpaqeni
nacionalisti~ki ose}aji u zemqi i potpuno je
jasno da se takve informacije plasiraju samo i
iskqu~ivo pred izbore, u korist fa{isti~kih
i ha{kih lobija. To organizovano rade dobri
poznavaoci propagandnog zanata, rekao je Ne-
nad ânak.
ânak, me|utim, zaboravqa da se radikali-
zacija nije desila u Ni{u i Kragujevcu (Beo-
grad je bio u bliskom susretu sa wom). Pre }e
biti da je Vojvodina radikalizovana i ânko-
vim èstokim zalagawem da se pitawe prava
vojvo|anskih nacionalnih mawina internacio-
nalizuje. Ne treba zaboraviti da je ânak u vi-
{e navrata javno isticao da se pitawe bezbed-
nosti vojvo|anskih Ma|ara pogor{alo nakon
dolaska na vlast Vojislava Ko{tunice. Time su
pojedina~ni slu~ajevi nasiqa nad Ma|arima
ozna~eni kao smi{qena dràvna politika.
Dakle, moèmo sa sigurno{}u da tvrdimo da
je onih nekoliko stotina odsudnih glasova u
drugom krugu lokalnih izbora Borislav Nova-
kovi} izgubio iskqu~ivo zbog saveza DS sa ân-
kovom LSV. Da toga nije bilo Novakovi} bi,
uprkos poznatoj aferi sa glasawem u Skup{ti-
ni iz Soluna, danas bio gradona~elnik Novo-
ga Sada.
Lokalni izbori u Beogradu pokazali su da
u Srbiji i daqe izbori imaju obele`ja svoje-
vrsnog gra|anskog rata. Nekriti~ka vezanost
bira~a za partije dovela je do toga da su u dru-
gi izborni krug pro{la dva kandidata koji ni
po jednom kriterijumu ne mogu da se ozna~e kao
najboqi. Paradigma za ove izbore moè da po-
sluì nadmo}ni rezultat koji je Neboj{a ô-
vi} ostvario u odnosu na Dragana Kojadinovi-
}a. Pri tome svako ko ima pravo glasa u neka-
da antimilo{evi}evskom Beogradu dobro zna
da je ôvi} u ime Milo{evi}evog reìma svo-
jevremeno opoziciji preoteo TV Studio B, jedi-
ni elektronski medij koji je opoziciji stajao
na raspolagawu, u vreme kada je Kojadinovi}
bio jedan od najsvetlijih simbola toga medija.
Kandidat koji je pobedio, Nenad Bogdanovi},
i{ao je tokom kampawe |onom na svakoga ko je
stavio i najmawu primedbu na rezultate koje
je postigao kao predsednik gradske vlade. Taj
biv{i funkcioner Saveza komunista Srbije
i{ao je toliko daleko u preuveli~avawu re-
zultata koje je postigla gradska vlada da je u
vi{e navrata tvrdio i to da je obnovio goto-
vo 80 odsto {kola na teritoriji grada i da su
uslovi koji su u wima obnovom stvoreni na ni-
vou evropskih! U stvarnosti, najve}i deo tih
intervencija po {kolama omogu}en je donaci-
jama iz inostranstva koje su pristizale u Srbi-
ju u znak priznawa demokratskim snagama zbog
ru{ewa Milo{evi}evog reìma. U to vreme
Bogdanovi} je bio anonimni politi~ar i u DS.
Ako je uop{te imao ideju da nekome iz Srbije
pripi{e zasluge za to {to su, na primer, pro-
meweni svi prozori na Petoj beogradskoj gim-
naziji, bilo bi po{tenije da je rekao da je to
uspeh Vojislava Ko{tunice. Jer, i po priznawi-
ma koja su dolazila iz svih stranaka DOS, osta-
li lideri te koalicije nisu imali ni minimal-
ne {anse u dvome~u sa Tiraninom. A time ni
{anse za donacije. Dakle, nekome ko u svoje naj-
ve}e rezultate ubraja ono {to je obnovqeno
poklonima iz inostranstva ne moè se mnogo
verovati. Podsetimo se i na to da su nekada-
{wi Bogdanovi}evi partijski drugovi, Titovi
komunisti, krili od naroda da su Jugoslaviju
obnavqali uglavnom donacijama iz SAD, koje
su ve} 1982. iznosile oko 30 milijardi dolara.
Obnova je bila predstavqana kao iskqu~ivo
wihova zasluga!
Slu~aj Bogdanovi}evog protivkandidata
Aleksandra Vu~i}a jo{ je ozbiqniji. Za ovoga
radikala, koji je u toku izborne kampawe sebe
predstavqao kao najpouzdanijeg ~uvara grad-
skog trezora, otkrilo se da nema obi~aj da pla-
}a dugove ni onda kada postoji pretwa (kako po-
kazuju slu~ajevi obi~nih gra|ana) da mu drà-
va zapleni kompletnu pokretnu imovinu. Tek
{to se smirio potres nastao uo~i po~etka iz-
borne kampawe otkri}em da Vu~i} nije pla}ao
ra~un za telefon u svom stanu u toku ~itavih
petnaest meseci, uo~i drugog kruga lokalnih
izbora obelodaweno je da Vu~i} nije pla}ao
(izvor B92) ra~une Infostana od maja 1999.
do 17. avgusta 2004! Dan uo~i predaje potpisa
za kandidaturu za gradona~elnika Beograda
Vu~i} je Infostanu uplatio 178.000 dinara
zaostalog duga. Dakle, potencijalni ~uvar beo-
gradske kase nije pla}ao komunalije ~itavih
58 meseci! U pitawu je suma od oko 3000 dina-
ra (sa grejawem!) mese~no. Naravno, po{to se u
Srbiji ide na izbora kao u gra|anski rat (1997.
je jedna grupa socijalista Ulicom vojvode Ste-
pe mar{irala pod dràvnom zastavom prema
bira~kom mestu u studentskom domu 4. april),
i oni radikali koji u toku pet zimskih meseci
potro{e samo za grajawe polovinu sume koja
predstavqa Vu~i}ev petogodi{wi dug Info-
stanu, glasali su za ovog radikala. A radikal
je obe}ao èstok obra~un sa korupcijom i sva-
kim drugim vidom otimawa para od naroda. To
{to se grejao pet godina na ra~un naroda, nema
veze sa obavezama budu}eg gradona~elnika.
Upravo zbog ovakvih profila pretendenata
na najva`niju politi~ku funkciju u gradu veo-
ma je va`no {to }e novi gradski parlament u
svim varijantama formirawa vladaju}e ve}i-
ne imati brojnu opozicionu grupu odbornika.
To je garancija da }emo za nekoliko meseci za-
ista videti, na primer, na kojim to temeqima
po~iva ogroman uspeh koji sebi pripisuje Bog-
danovi}eva gradska vlada.
I
I
Z
Z
M
M
E
E
\
\
U
U
D
D
V
V
A
A
B
B
R
R
O
O
J
J
A
A
Beograd nije pao,
telefon ne}e
biti pla}en
Lako je bilo zapaziti da je za samo dva-tri meseca Boris Ta-
di} prisvojio nekoliko stavova ili Vuka Dra{kovi}a li~no
ili Srpskog pokreta obnove. [to nije lo{e. Za to vreme bi-
lo je i poku{aja prisvajawa SPO-ove istorije. [to je lo{e.
Ako zaboravi{ vlastitu.
KO SE ZALAGAO ZA Z-4
Predsednik Srbije Boris Tadi} pozvao je
Srbe sa Kosmeta da iza|u na izbore.
U obra}awu gra|anima Srbije na ~etvrtu go-
di{wicu petoga oktobra Tadi} je rekao da je od
predstavnika me|unarodne zajednice zatraìo
da ispuni minimalne garancije za izlazak Sr-
ba na izbore. Te garancije obuhvataju i ono naj-
va`nije: uspostavqawe lokalnih srpskih vla-
sti svuda na Kosovu gde su Srbi u izrazitoj ve-
}ini. To, pre svega, podrazumeva policiju, sud-
stvo, zdravstvo, prosvetu i {kolstvo u srp-
skim rukama, i to u roku od tri meseca. Prema
tome, u slu~aju da se ovaj uslov ne ispuni 90 da-
na od konstituisawa privremene Vlade Koso-
va i Metohije, istog trenutka zahteva}u da srp-
ski poslanici vrate mandate i napuste skup-
{tinu Kosova i Metohije, rekao je Tadi}.
Me|utim, sude}i po prvim reakcijama alban-
skih politi~ara sa Kosmeta, ve} sada je potpu-
no jasno da Albanci ne}e nikada pristati na
ispuwewe ovoga uslova.
Tadi} se, dakle, nije odazvao pozivu patri-
jarha Pavla da se Srbima sa Kosmeta ne upu}u-
je poziv za izlazak na izbore. Vlada je, me|u-
tim ostala pri svome negativnom stavu o izla-
sku Srba na izbore. To je Tadi}u saop{teno od-
mah posle wegovog obra}awa javnosti Srbije.
Stav vlade je da se danas u Evropi, koja pred-
stavqa na{e ~vrsto opredeqewe, nigde ne
odràvaju izbori pod takvim uslovima, niti se
na gra|ane vr{i pritisak da na takvu vrstu iz-
bora iza|u. Izbori su slobodni ili ih nema.
Neslobodni izbori nisu izbori, bio je odgo-
vor Ko{tunice Tadi}u posredstvom izjave {e-
fa biroa Vlade Sr|ana \uri}a.
Dok se ne re{i sudbina na ovaj na~in uzdrma-
ne kohabitacije ostaje da se primeti da je Bo-
ris Tadi} ovim svojim ~inom jo{ jednom do kra-
ja prihvatio jedan od va`nih politi~kih sta-
vova koji je na{ {ef diplomatije odavno javno
izneo i pri tome bio èstoko kritikovan i od
opozicije i od svojih koalicionih partnera.
Ovo ne bi bilo ni vredno pomena da Tadi} u
svome petooktobarskom obra}awu javnosti ni-
je do posledweg detaqa ponovio i jednu Dra-
{kovi}evu izjavu staru gotovo ~itavu deceni-
ju, svesno pruàju}i javnosti potpuno pogre{nu
sliku o delovawu Demokratske stranke u vre-
menu kada se odlu~ivala sudbina Srba izvan
Srbije. Naime, Tadi} je, poku{avaju}i da obja-
sni koje bi sve {tete nastale iz novog istorij-
skog ne srpskog naroda (odbijawe u~e{}a na
izborima), naveo primer odbijawa plana Z-4 za
RSK. Pokazalo se, kako je primetio i sam Ta-
di}, da je to odbijawe proizvelo katastrofal-
ne posledice po Srbe iz RSK.
Moglo se zakqu~iti da su se DS, Zoran \in-
|i}, pa i sam Boris Tadi}, zalagali da Srbi taj
plan usvoje. Istina je me|utim, da je taj plan
podràvao SPO i nekoliko mawih stranaka ko-
je su preìvqavale na srpskoj opozicionoj sce-
ni zahvaquju}i koalicijama koje je SPO pra-
vio sa wima na svoju o~iglednu {tetu. DS je u
to vreme pregovarala sa Karaxi}evom SDS o
ujediwewu Srbije i Republike Srpske. âk se
pregovaralo o modalitetima budu}eg ustava te
dràve! Prema pisawu Nina o doga|ajima na
Palama dan uo~i isticawa poznatog ultimatu-
ma koji je NATO alijansa postavila RS, Kara-
xi} se pona{ao kao da je mir nadohvat ruke.
Proveo je ~itavo ve~e sa delegacijom Demo-
kratske stranke. Kako smo iz Nina obave{te-
ni, tada{wi razgovori DS i SDS ne ti~u se sa-
mo nacionalnih i dràvnih ve} i strana~kih
pitawa. U razgovorima iza zatvorenih vrata
\in|i} je proveo vi{e od tri sata sa Karaxi-
}em i Kraji{nikom. Razgovor je, kako je Nin sa-
znao, bio dobrim delom okrenut budu}nosti:
kakvo ujediwewe odnosno prisajediwewe,
{ta sve uskla|ivati u prelaznom periodu,
koliko zakona, koliko okruga.... Kasnije, ne-
deqnik Vreme prenosi ovu \in|i}evu izjavu:
(14.11.1994, iz \in|i}evog intervjua): Od sep-
tembra mi smo u dobrim odnosima sa Palama.
Ne izbegavamo to da budemo navija~i. Izbe-
gavamo da li~ne odnose stavimo u prvi plan.
Rekli smo Karaxi}u i wegovim qudima da
mi ne navijamo za wih li~no. [to se wih li~-
no ti~e mi smo tu vrlo distancirani. Slaè-
mo se i podràvamo pravo naroda koji tamo
ìvi da dobije svoju dràvu. Svesni smo da
preko polovina stanovnika ne èli da ì-
vi u BiH. Srbi i Hrvati o~ito vi{e vole Sr-
biju i Hrvatsku nego BiH, {to zna~i da mora
da se deli. Ako mora da se deli, onda smo za
to da Srbi moraju da dobiju svoj deo. Oni su
(Karaxi}, Kraji{nik...) predstavnici Srba ko-
ji to èle i mi wih uvaàvamo.
Ovo se sve de{avalo u Tadi}evoj neposred-
noj blizini, bez znaka wegovog protivqewa.
Primetimo, tako|e, da se ovo de{avalo u vre-
me kada je plan Z-4 ve} bio obelodawen, na
osam meseci pre vojne akcije Oluja! Nije se
moglo o~ekivati od stranke koja je imala ova-
kve stavove da Srbima iz RSK preporu~i usva-
jawe plana Z-4. U to vreme Srpski pokret ob-
nove razapiwali su na krst i u opoziciji zbog
zalagawa za usvajawe pomenutog plana. Tadi}
danas, ra~unaju}i na kratko pam}ewe naroda,
taj deo istorije SPO poku{ava da preotme za
svoju Demokratsku stranku.
ZASLU@NE (NE) POMIWATI
Poslani~ka grupa SRS u Skup{tini Srbije
pokrenula je postupak za opoziv Borisa Tadi-
}a sa funcije predsednika Srbije. Tadi} je, ka-
ko tvrde radikali, svoj stav o izlasku Srba na
kosmetske izbore predstavio kao dràvni, ~i-
me je, kako opet tvrde radikali, prekr{io ak-
tuelni srpski (Milo{evi}ev) ustav. Osim to-
ga, radikali tvrde da Tadi} ne zastupa inte-
rese gra|ana Srbije ve} interese NATO ali-
janse.
Ne tako davno u Skup{tini Dràvne zajed-
nice radikali su pokrenuli inicijativu za raz-
re{ewe Vuka Dra{kovi}a sa funkcije mini-
stra inostranih poslova. Razlog: Dra{kovi}e-
va izjava da na{u tu`bu protiv nekih zemaqa
NATO treba povu}i ukoliko ozbiqno razmi{-
qamo o ulasku u Partnerstvo za mir. Dakle,
kod radikala ni{ta novo: pokre}u inicijative
unapred osu|ene na neuspeh. Va`no je da stva-
raju privid kod svojih pristalica da brinu o
nacionalnim interesima i da }e kad-tad pobe-
diti deo sveta koji predvode Amerikanci.
U takvoj atmosferi iz Amerike nam stiè
vest da je Rezolucija o nezavisnosti Kosova po-
vu~ena sa dnevnog reda sednice Komiteta za
me|unarodne odnose ameri~kog Kongresa, ~ime
je ova poznata inicijativa kongresmena Toma
Lanto{a onemogu}ena za duè vreme, najmawe
do kraja mandata dana{wem sazivu Kongresa.
U na{oj {tampi ovaj doga|aj ocewen je kao
velika pobeda na{e diplomatije. U toj pobedi
neki mediji iskqu~ivu zaslugu pripisuju Bori-
su Tadi}u (Danas: Prvi poraz albanskog lo-
bija u Dowem domu SAD pripisuje se skora{wem
postojawu srpskog kokusa, grupe kongresmena
koji su, sude}i po svemu za reformsku, demo-
kratsku Srbiju, ali {to je o~igledno i u~in-
ku predsednika Srbije Borisa Tadi}a).
Ono {to je o~igledno Danasu izgleda dru-
ga~ije u svetlu koje je bacila izjava ambasador
SCG u Va{ingtonu Ivana Vuja~i}a, prema kojoj
se zasluge za povla~ewe Rezolucije pripisuju
predsedniku Tadi}u, ministru Dra{kovi}u kao
i wegovom predhodniku Svilanovi}u. U Vuja~i-
}evoj izjavi (~lan DS) normalno je da se pomi-
we ime Borisa Tadi}a i Gorana Svilanovi}a
(podneo ostavku na funciju predsednika GSS
u znak protesta {to nije prihva}en predlog za
utapawe GSS u DS). Moè da se pretpostavi
koliko su velike Dra{kovi}eve zasluge (ko-
je Danas pre}utkuje) za povla~ewe pomenute
Rezolucije, kada ih i Vuja~i} eksplicitno po-
miwe.
! SENA TODOROVI]
P
ro{li su lokalni izbori, razgovo-
ri o koalicijama su u toku. Predsto-
je i kosovski izbori oko kojih su
iskrsli nesporazimi. Gde je Srbija
u ovom trenutku?
Dugo smo u te{kom poloàju. Zato nije ~udo
{to vode}i qudi nekad imaju razli~ita mi{-
qewa kako iz te situacije isplivati ili ka-
ko najboqe plivati u uzburkanoj vodi. Tako i
ovaj novi sukob predsednika Tadi}a i premi-
jera Ko{tunice treba gledati u tom svetlu.
Da li je to sukob dve li~nosti ili dve
koncepcije?
Moè se re}i da je to sukob koncepcija, jer
su wih dvojica privatno u vrlo dobrim odnosi-
ma, bar koliko je javnosti poznato.
SPOJENE POSUDE
Sukob je posledica. A {ta je uzrok?
Ko{tunica je predsednik jedne, uslovno re-
~eno, staromodne koncepcije nacionalnog in-
teresa. A vo|a neke politi~ke stranke ili dr-
àve, treba da zna kada }e zao{triti svoje sta-
vove. Budu}i da je na{a politi~ka kultura pa-
rohijalno-oslobodila~ka, onda se vrlo ~esto
iz parohijalnosti ne vidi kakvi su interesi
igra~a mo}nijih od nas na politi~koj sceni. Ni-
ti se iz oslobodila~ke pozicije shvata da je
nekad pametnije pognuti glavu, sa~uvati je za
budu}e okr{aje, nego primiti udarac odmah.
Potrebna je ve}a doza fleksibilnosti, umesto
rigidnosti, koja je za politiku vrlo lo{a.
Predsednik Tadi} je upravo sada pokazao
izuzetnu fleksibilnost. Svi znamo da je polo-
àj Srba na Kosovu i Metohiji preteàk. Ali
je pitawe kako oni sami sebi mogu pomo}i i ka-
ko mi moèmo da im pomognemo. Da li mi moè-
mo da pomognemo na taj na~in {to }emo negira-
ti neke vrlo va`ne interese SAD i EU? Wima
je u interesu da se na Kosovu odrè izbori i
da Srbi na wih iza|u. To, da se razumemo, nije
u interesu Albanaca. Jer, ono {to je u intere-
su Srba, tim pre nije albanski interes.
Ali, oni o~igledno taj interes nisu pre-
poznali...
To i jeste problem. A ne prepoznaju ga ba{
zbog takve na{e politi~ke kulture koja je oslo-
bodila~ka, koja smatra da mi treba da pokaè-
mo zube onima koji su ja~i od nas, i to je na{a
nesre}a. Vidite, recimo, ova rezolucija koja je
sad odbijena u ameri~kom Kongresu, vrlo je zna-
kovita stvar. Skoro sigurno je da bez Tadi}e-
vog poziva da Srbi iza|u na izbore ta rezolu-
cija ne bi bila stopirana. I mi bismo u budu}-
nosti od toga imali posledice. A Ko{tunica,
moj je utisak, nije umeo da prepozna relativnu
naklonost trenutne ameri~ke administraci-
je. Zamislite da u Americi na izborima pobe-
di Keri. Onda nam ne}e pomo}i ni to {to smo
pozivali Srbe na kosovske izbore. Mi }emo u
tom slu~aju biti gubitni~ka strana.
[ta zna~i ta relativna naklonost?
Relativna naklonost zna~i da oni sada ne
gledaju na nas kao Klintonova administracija,
kao da su Srbi apsolutni negativci, a na al-
banskoj strani je sve sjajno. Treba znati da je
albanski lobi uloìo veliki novac u Kerije-
vu kampawu. Ri~ard Holbruk i Xejms Rubin su
wegovi savetnici za spoqnu politiku. Oni su
izgradili karijeru na antisrpskom stavu. Da-
kle, ako bi Holbruk bio dràvni sekretar, a
postoje takvi nagove{taji, onda nama ni{ta ne
moè pomo}i. To bi bio nastavak Klintonove
politike, za koju oni veruju da je na Balkanu bi-
la uspe{na. S druge strane, po{to su ameri~ke
trupe na Kosovu, Bu{ova administracija ne}e
re}i da je Klintonova politika prema Srbiji
bila pogre{na, jer bi tako doveli u pitawe po-
loàj i bezbednost svojih trupa na Kosovu. Oni
to, naravno, ne}e javno re}i, ali po svemu se
moè videti da je ta politika relativno ba-
lansirana.
Kolin Pauel, kao dràvni sekretar, znalac
je svog posla. On nije pod uticajem nikakvog lo-
bija. Nije karijeru gradio na antisrpskom sta-
vu. Sada, kao protivusluga Tadi}u {to je po-
slao poziv Srbima da u~estvuju na izborima,
odmah je usledio odgovor Stejt departmenta
koji je podrào srpski kokus.
Ve} se govori da }e, ~ak i ako iza|u na
izbore, odziv Srba biti mali. Da li je za od-
nos prema Srbiji bitno koliki }e biti od-
ziv bira~a?
Odziv bira~a }e biti sigurno mali, ali to
ne}e bitno uticati na stav prema Srbiji. Va-
àn je poziv koji je predsednik Srbije uputio
kosovskim Srbima. âk i sa minimalnim odzi-
vom, Srbi u kosovskoj skup{tini imaju garan-
tovan broj mesta. Bitna je dobra voqa. Narav-
no, bilo bi boqe da Srbi, bar ovi ovde, {to su
izbegli sa Kosova, iza|u i glasaju. To bi zna-
~ilo da Tadi} uìva legitimitet kod wih. A
sa malim odzivom bi}e poslata negativna po-
ruka, da Tadi} ne uìva legitimitet kod Sr-
ba sa Kosmeta i time oni sebe dovode u teù
situaciju nego {to bi ona morala da bude.
Da li bi se wihovo odbijawe da u~estvu-
ju na izborima moglo shvatiti kao nastavak
Milo{evi}eve politike?
To jeste na neki na~in nastavak, ali je to
prevashodno izraz na{e politi~ke kulture.
Kada nas neko maltretira, kada ne uvaàva na-
{e interese, nama proradi krv i mi bismo se
odmah tukli. Ali, u tako delikatnim situaci-
jama, koje su za ovaj narod veoma va`ne, mora-
mo ukqu~iti mozak, radi sopstvenog opstanka.
Ako se insistira da se {to ve}i broj Srba
vrati na Kosovo, nije li malo ~udno da se
bojkotuju izbori? Onda se oni direktno sta-
vqaju pod iskqu~ivu albansku vlast?
Ta~no. To je taj problem, {to mi pustimo emo-
cije da divqaju i ne moèmo razumno da sagle-
damo situaciju.
MALO TOPLO MALO HLADNO
Govori se da je kohabitacija izme|u
predsednika i premijera ugroèna?
Ja ne mislim da je kohabitacija dovedena u
pitawe, jer dvema demokratskim strankama jo{
odgovara ova vlada. DSS-u odgovara da vlada,
vr{i vlast, jer ima u planu da obavi velike
poslove, dono{ewe ustava i drugih zna~anih
zakona, i u nacionalnom interesu je da se to
M MR R J JO OV VO O B BA AK KI I] ], , A AS SI IS ST TE EN NT T Z ZA A S SO OC CI IO OL LO OG GI IJ JU U P PO OL LI I
Srce mi se cepa z
Na{a politi~ka kultura je parohijalno-oslobodila~ka, pa se
vrlo ~esto iz parohijalnosti ne vidi kakvi su interesi igra-
~a mo}nijih od nas na politi~koj sceni, niti se iz oslobo-
dila~ke pozicije shvata da je nekad pametnije pognuti glavu
i sa~uvati je za budu}e okr{aje, nego primiti udarac odmah.
obavi. A onda da se vidi da li i ka-
da i}i na izbore. Do dono{ewa
ustava to ne bi bilo pametno. To
znaju i Tadi} i Ko{tunica i oko to-
ga postoji politi~ko saglasje u Sr-
biji. Drugo, DS-u ne odgovara ru{e-
we Vlade sada, jer predstoji oba-
vqawe nepopularnih poslova, kao
{to je saradwa sa Hagom. Woj je u
interesu da to ova Vlada obavi i
da ona do|e na ~ist teren. Oni, na-
ravno, ne}e napadati DSS zbog to-
ga, jer su potpuno svesni da bi i
oni to uradili, i da im je u inte-
resu da wih niko ne napada. Tu si-
tuaciju }e iskoristiti radikali
pa }e napadati i jedne i druge zbog
saradwe sa Hagom, ali mislim da
je to posao koji mora da se uradi.
To je na{a me|unarodna obaveza.
Ako èlimo da budemo punopravni
~lan me|unarodne zajednice mora-
mo da ispuwavamo obaveze koje smo
preuzeli. Tu nema dileme. Zbog
ovih razloga kohabitacija ne}e bi-
ti ugroèna. Formira}e lokalnu
vlast u masi op{tina, {to je najbit-
nije formira}e je i u Beogradu. To
je izuzetno va`no za obe stranke.
Mo`da }e odnosi malo zahladne-
ti, ali kohabitacija ne}e biti do-
vedena u pitawe.
Radikali su i na ovim izbori-
ma dobili veliki procenat gla-
sova. îni se da wihov rejting raste. Kako
vama to ugleda?
Zahvaquju}i izbornom sistemu radikali su
ovog puta dobili vi{e nego ranije na lokal-
nim izborima. U Milo{evi}evo doba, kada su
najboqe stajali na republi~kom nivou, na lo-
kalnom planu oni su prolazili dosta lo{e.
Wihovi kandidati su ~esto bez ikakvog obra-
zovawa, bez ugleda, i qudi onda ne glasaju za
wih, za razliku od socijalista koji su uvek kan-
didovali svoje ugledne qude i tako su ih sa-
~uvali. Socijalisti na lokalnom nivou imaju
mnogo boqi rezultat nego na republi~kom. To
je bio ve}inski izborni sistem. Sada se, po
proporcionalnom sistemu, glasa za strana~ke
liste a ne za li~nosti. Naravno, i sada je va-
`no ko je kandidat, ali se ipak glasa za li-
stu stranke. Zato su radikali dobro pro{li,
ali ne onoliko dobro kao na republi~kom ni-
vou. Pla{im se da }e se to ponavqati. Ako po-
gledate centralnu Srbiju, oni su èstoko po-
tu~eni od DS, SPS, DSS. U Vojvodini su pro-
{li jako dobro. Za taj uspeh u Vojvodini zaslu-
`ni su srpski autonoma{i koji su svojim anti-
nacionalisti~kim stavom suvi{e radikalizo-
vali ove druge, nacionalisti~ki usmerene, pa
su umesto za DSS, glasali za SRS. Sada je DSS
slabiji, ne samo od DS i radikala, nego i od
SPS. Oni imaju jako mali broj odbornika i po-
slanika u vojvo|anskoj skup{tini.
Naravno, tome je doprinela i ova posledwa
situacija sa vojvo|anskim Ma|arima. To je do-
datno naelektrisalo qude i oni su glasali za
radikale. Radikali su velika opasnost.
U Novom Sadu pobedila je radikalka Ma-
ja Gojkovi}...
To nije stvar li~nosti, iako su se ovog puta
birali pojedinci. Ona kao pojedinac jeste ci-
vilizovanija. Moè kulturnije da govori, da se
ophodi, obrazovana je, ali pripada toj stran-
ci. I tu nema pomo}i. Lo{a stranka }e upropa-
stiti najboqu li~nost. Prema tome, li~nost
nije toliko mo}na kao {to se ~esto misli. Mno-
go su mo}nije strukture koje deluju u pozadini.
One vladaju. Retka je pojava da pojedinac pro-
meni partiju naboqe.
Kako }e Vojvodina daqe?
Vojvo|ani su tako izabrali. Svako snosi od-
govornost i posledice za svoje postupke. Nismo
mi krivi {to su oni izabrali radikale. Meni
je wih ào, jer svako ko izabere radikale mo-
ra da izaziva saàqewe.
I GLAVA U PITAWU
I rejting G17 i DSS je u stalnom padu?
Obja{wewe je jednostavno. Ko je na vlasti
prinu|en je da sprovodi neke nepopularne me-
re. Kroz taj proces pro{le su i neke druge par-
tije. @ivi se lo{e. Nijedan narod u isto~noj i
centralnoj Evropi nije ìveo dobro u po~etku
dru{tvene transformacije. A mi smo imali i
ratove i najve}u inflaciju u istoriji ekono-
mije. Objektivno poloàj je teàk. Ja nisam
sklon da osu|ujem sada{wu republi~ku vlast
po svaku cenu. Oni se trude da rade najboqe
{to mogu.
Da li ipak mogu boqe?
Mogli bi boqe. Neka ministarstva su nesum-
wivo radila lo{e. Pravili su uàsne gre{ke,
kao na primer ministarka prosvete. Ali, tre-
ba uvek imati u vidu da smo, ustvari, mi stran-
ke. Kada pogledamo politi~ke partije, gleda-
mo sebe u ogledalu. Kakav je narod, takva je i
vlast. Kritici je izloèn samo onaj ko ne{to
radi. Narod gun|a: ne znaju, ne umeju da se do-
govore....
A kad do|u izbori, onda ih bojkotuju. Ne
iskoriste jedinu priliku da u~estvuju u pro-
menama...
To je ponuda na srpskom politi~kom trì-
{tu, koju smo mi sami formirali. Ko misli da
treba, i da se moè druk~ije, neka u|e u neku
partiju i poku{a da je iznutra mewa. Ili ako
nije zadovoqan postoje}im strankama, neka po-
ku{a sa svojim prijateqima da osnuje novu. Da
ponudi ne{to novo.
Moè li se uskoro dogoditi neka prome-
na?
Nezahvalno je prognozirati. Na{a dru{tve-
na situacija je rovita i mogu}a su razna izne-
na|ewa. Mogu}e je i da potonemo u neki radi-
kalski ponor. Ne dao bog, ali sve je mogu}e. Za-
mislite globalnu recesiju u Evropi, koja tada
vi{e ne}e mo}i da se bavi nama, jer }e biti za-
uzeta sama sobom. A mi ve} bauqamo i jedino
moèmo da preìvimo uz wihovu pomo}. Ali,
pod uslovom da je Evropa stabilna, woj je u ve-
likom itneresu da joj se {to pre pribliìmo,
da postanemo wen deo. Woj nije u interesu da u
svom dvori{tu ima stalno neke sukobe, rato-
ve. To Evropi nije potrebno i ona }e sve uradi-
ti da ima mirnu Srbiju i Crnu Goru, {to je mo-
gu}e zadovoqniju. Onda bismo i mi, uz wihovu
pomo}, mogli da mewamo negativne crte na{e
politi~ke kulture, da ona postane vi{e par-
ticipativna, a mawe parohijalno-oslobodi-
la~ka. Da postanemo uzorni evropejci. Mi to
moèmo.
Idu li nam boqi dani?
Ja mislim da idu. Mi se kre}emo u dobrom
pravcu. Mo`da malo sporije nego {to treba.
Pitawe je da li moèmo brè. Jer, onaj koji je
hteo brè, izgubio je glavu.
I IT TI IK KE E N NA A F FI IL LO OZ ZO OF FS SK KO OM M F FA AK KU UL LT TE ET TU U U U B BE EO OG GR RA AD DU U
zbog nekih bira~a
S SL LU U^ Â AJ J N NA AC CI IO ON NA AL LN NO OG G O OS SE E] ]A AW WA A
Problem je {to su kod nas izme{ani pojmovi. Vi{e se ne zna {ta je nacionalno ose}a-
we, pripadnost naciji. Ja sam skoro godinu dana proveo u Engleskoj. Re}i ne{to pro-
tiv engleskog nacionalnog identiteta bilo bi sme{no. Jer, najnormalnije je da ~ovek
poseduje nacionalni identitet i da bude ponosan na wega. Problem nastaje onda kada
o naciji po~iwu da govore kao o vrhovnoj vrednosti. To rade ekstremne desni~arske
stranke. Ako naciju postavite na taj pijedestal, zna~i da je ona iznad ìvota, dostojan-
stva... onda se prelazi u nacizam, sada se to zove desni ekstremizam. Tu se radikali ne
razlikuju od savremenih desnih ekstremisti~kih pokreta u Evropi. Oni su i sara|iva-
li sa tim pokretima Lepenom, na primer. Oni, ali ne samo oni, obrukali su srpsko ime
posledwih petnaestak godina. Ali, mi zbog toga ne treba da se stidimo {to smo Srbi.
Naprotiv! Osim tih mrqa, na{a istorija ima mnogo svetlih strana i mi na wih moèmo
biti ponosni. Tu ne treba imati ni malo kompleksa. Ja se najnormalnije ose}am kao Sr-
bin i u Londonu i u Beogradu. Jer, ja to jesam. Ipak, kada to kaète u Londonu, zaista }e
neko malo ustuknuti. Jer mi smo tamo lo{e predstavqeni. Kada vide da ste civilizo-
van ~ovek, oni se iznenade. Zamislite, Srbin, pa civilizovan! To stvarno jeste pro-
blem i mi toga moramo da budemo svesni.
P
P
E
E
T
T
G
G
O
O
D
D
I
I
N
N
A
A
O
O
D
D
M
M
O
O
N
N
S
S
T
T
R
R
U
U
O
O
Z
Z
N
N
O
O
G
G
U
U
B
B
I
I
S
S
T
T
V
V
A
A
V
V
E
E
V
V
U
U
^
^
K
K
A
A
R
R
A
A
K
K
O
O
^
^
E
E
V
V
I
I
]
]
A
A
I
I
D
D
R
R
A
A
G
G
A
A
N
N
A
A
V
V
U
U
[
[
U
U
R
R
O
O
V
V
I
I
]
]
A
A
N
N
A
A
Sjaje gore ~e
Pet je godina otkako nema
Veselina, Zvonka, Dragana i
Vu~ka.
Da je pet minuta bilo bi
previ{e, jer {ta da otopi
~emer i tminu bez vreline
wihovih srca.
Da je pet eona bilo bi pre-
malo da se ispla~e bol osta-
la wihovim odlaskom.
Da su ostali ìvi mo`da
nikada ne bi saznali koli-
ko qubavi na svojim ple}i-
ma mogu da ponesu, da nika-
da nisu postojali mo`da ni-
kada ne bismo saznali koli-
ko nam nedostaju.
Pre pet godina ubili su
Vu~ka, Dragana, Zvonka i Ve-
selina.
Mo`da odnekud gore motre
i paze: ako smo krenuli da
mi stignemo, ako smo po~eli
da mi zavr{imo, ako smo ne-
sre}ni da nas pomaze, ako ne
znamo da nam pokaù. Mo`-
da se odozgo boqe vidi i gde
je kraj zla i kad po~iwe do-
bro; mo`da su odabrani, mo-
`da su sa sobom odneli na-
{e grehe, da se ne mu~imo mi
mali i nemo}ni. Mo`da... Ko
zna...
Pet je godina pro{lo...
U prisustvu ~lanova poro-
dica, ro|aka, prijateqa, pa-
rastos na Top~iderskom gro-
bqu, gde su sahraweni Zvon-
ko, Gaga i Vu~ko, i u crkvi
Svetog Luke na Ko{utwaku,
u kojoj po~iva Veselin, kti-
tor ove crkve, sluìli su
sve{tenici Srpske pravo-
slavne crkve. S. B.
ES
S
E
E
L
L
I
I
N
N
A
A
B
B
O
O
[
[
K
K
O
O
V
V
I
I
]
]
A
A
,
,
Z
Z
V
V
O
O
N
N
K
K
A
A
O
O
S
S
M
M
A
A
J
J
L
L
I
I
]
]
A
A
,
,
A
A
I
I
B
B
A
A
R
R
S
S
K
K
O
O
J
J
M
M
A
A
G
G
I
I
S
S
T
T
R
R
A
A
L
L
I
I
(
(
3
3
.
.
1
1
0
0
.
.
1
1
9
9
9
9
9
9

3
3
.
.
1
1
0
0
.
.
2
2
0
0
0
0
4
4
)
)
tiri zvezde
Zlo~in koji je ubio Veselina Bo-
{kovi}a, Zvonka Osmajli}a, Vu~ka
Rako~evi}a i Dragana Vu{urovi}a,
i koji je Vuk Dra{kovi} preìveo
samo sticajem neverovatnih okol-
nosti, sugerisao je u svojim suma-
nutim vizijama budu}nosti i izli-
vima mr`we i paranoje tada{wi
predsednik Jugoslavije Slobodan
Milo{evi}, a neposredno su ga or-
ganizovali {efovi tajne policije
Srbije i Beograda Radomir Marko-
vi} i Milan Radowi}.
Da niko ne preìvi bio je odgo-
voran pukovnik tajne policije i
komandant Jedinice za specijalne
operacije Milorad Lukovi} Le-
gija, ~iji su pripadnici, Nenad
Ili} i Nenad Bujo{evi}, preuzeli
na sebe zadatak da krvavi kamion-
ubica nipo{to ne proma{i nevine
`rtve.
U pripremi, izvr{ewu ili skri-
vawu zlo~ina u~estvovalo je vi{e
desetina qudi obu~enih i sprem-
nih da ubijaju bez razloga, milosti
i griè savesti tada{wi {ef
Savezne carine Mihaq Kertes, po-
licijski generali Branko \uri}
i Dragi{a Dini}, Legijin zamenik
Milorad Bracanovi}, okru`ni tu-
ìlac Beograda Andrija Milutino-
vi} i jo{ tridesetak drugih pri-
padnika tajne policije Milo{evi-
}evog reìma.
Bio je to surov teroristi~ki zlo-
~ina~ki akt vrha dràve Sloboda-
na Milo{evi}a, koji ni slede}a, pa
ni slede}a vlast i pravosu|e nisu
hteli da nazovu pravim imenom.
Onda su u montiranom sudskom
procesu dvojica neposrednih izvr-
{ilaca, pripadnici kasnije ras-
formirane JSO Nenad Ili} i Ne-
nad Bujo{evi}, osu|eni na po samo
petnaest godina zatvora, a mozak
zlo~ina, {ef Dràvne bezbednosti
Rade Markovi} je gotovo nagra|en
sa sedam godina zatvora. Malo ka-
snije, Vrhovni sud Srbije ukinuo
je tu presudu, vratio slu~aj na po-
~etak i u toku je proces u kome
ubice, wihovi mentori i wihovi
pomaga~i izvrgavaju podsmehu i
pravdu i istinu i zdrav razum i mo-
ral i zakon.
! ALEKSANDAR TASI]
K
ARLA DEL PONTE, glavni tuìlac Ha-
{kog tribunala, izjavila je nedavno da
o~ekuje da }e Milo{evi} biti osu|en po-
~etkom 2006. Dotle, ako tako i bude, on
je nevin. âk i potom, ukoliko prvostepena pre-
suda bude osu|uju}a, bi}e tretiran kao nevin,
sve do kona~ne, drugostepene odluke apela-
cionog ve}a. To su, dakle, pretpostavke. îwe-
nica je, me|utim, da Milo{evi}ev nametnuti
branilac, donedavni prijateq suda, britanski
advokat Stiven Kej, definitivno ima proble-
me sa svedocima i da mu u re{avawu tih pro-
blema nije mnogo pomoglo mesec dana pauze, ko-
liko je dobio kako bi pripremio svedoke od-
brane.
Kej je, upravo zbog tih problema, prema ne-
zvani~nim informacijama iz Tribunala, zatra-
ìo 28. septembra od ve}a kojim predsedava
sudija sa Jamajke Patrik Robinson da zakaè
statusnu konferenciju. Nameravao je, navodno,
da predloì sudijama da izdaju obavezne na-
loge za svedo~ewe makar osobama sa liste od
prvih ~etrdesetak svedoka sa spiska od 1631
osobe, koji je Milo{evi} predao Sudu kad jo{
nije znao da }e mu biti uskra}eno da sam se-
be zastupa. Ovaj zahtev je odbijen bez obrazlo-
èwa, uz konstataciju da je 15. septembra ve-
}e odredilo jednomese~ni prekid.
NE ZNA KEJ U [TA SE UPETQAO
Akademik Kosta Mihajlovi}, u pro{lom bro-
ju Srpske re~i nezvani~no najavqen kao je-
dan od onih koji bi mogli da do|u u Hag i svedo-
~e na strani Milo{evi}eve odbrane bez obzi-
ra {to mu je nametnut branilac, u me|uvreme-
nu je odustao. Odustalo je jo{ nekoliko osoba,
a u ovom trenutku (nedeqa, 10. oktobar) u Hagu
je Simo Spasi} iz Udruèwa za istinu o ne-
stalim i ubijenim Srbima s Kosova.
Kako bi i u ~emu on mogao da pomogne Keju u
pripremi odbrane i Milo{evi}u kao optuè-
nom, bi}e poznato kad ovaj broj bude iza{ao iz
{tampe, jer je nastavak su|ewa zakazan za 12.
oktobar. Ovo pitawe nije nesuvislo s obzirom
da je ovaj potencijalni svedok, pre polaska u
Hag, govorio, recimo, pored ostalog i da }e
pristati da svedo~i samo ako ga bude ispiti-
vao Milo{evi}... ili pod uslovom da vidi ka-
ko Milo{evi} pi{e Keju pitawa koja }e mu ad-
vokat postaviti... Jeste Spasi} isticao i da
ne mogu da ga spre~e da kaè istinu o strada-
wu srpskog naroda na Kosovu... da èli da po-
gleda u o~i sudiju Meja (!?), ali i da bi, mo`-
da, u Hagu moglo ne{to da mu se dogodi, jer se
bori za tu istinu, zbog ~ega je ve} dolazio u
Tribunal i razgovarao s Karlom del Ponte.
Kako god bilo, Spasi}evim svedo~ewem, ako ga
bude pozvao pred Sud, Kej ne}e re{iti pro-
blem sa svedocima odbrane. Zbog toga bi se mo-
glo o~ekivati da imenovani Milo{evi}ev bra-
nilac u nastavku procesa aktuelizuje svoj sre-
dinom septembra najavqeni zahtev: da traì
prekid su|ewa do dono{ewa odluke apelaci-
onog ve}a (predsedava mu ameri~ki sudija Teo-
dor Meron, predsednik Tribunala) o svojoj
àlbi.
Tu àlbu advokat Kej podneo je 29. septem-
bra. Traìo je da Milo{evi}u bude dozvoqe-
no sam da se brani, ili, alternativno, da mu
dodeli takozvanog advokata u pripravnosti
(stendbaj). [to bi, najverovatnije, bio opet
on Kej. Osoba u toj ulozi pratila bi dokazni
postupak odbrane koji bi vodio optuèni, a
uskakala bi u proces u slu~ajevima kada Mi-
lo{evi} iz zdravstvenih razloga ne bi mogao
da do|e u sudnicu. Jer, pritisak mu u pritvoru
mere svakog jutra i kada pre|e granicu norma-
le, hteo on ili ne, nije mu dozvoqeno da do|e
u Tribunal.
Kej je predloìo i da Milo{evi} prvi po-
stavqa pitawa svedocima odbrane i tako,
prakti~no, sam vodi glavno ispitivawe ({to
je prvostepeno ve}e sudije Robinsona odbilo),
kao i da rasprava pred àlbenim ve}em bude
javna kako bi Milo{evi}u bilo omogu}eno
usmeno da iznese svoje argumente, jer ne pri-
znaju}i Tribunal, odbija pismeno da komunici-
ra sa sudskom administracijom. Realno je o~e-
kivati da, za po~etak, ovaj Kejov predlog bu-
de prihva}en.
A Milo{evi}, koliko se posledwih dana mo-
glo saznati u Tribunalu, priprema argumente
kojima bi potkrepio svoju tezu da je zdravstve-
no sposoban da nastavi sam da se brani. I ne
samo to. Pribavio je, na primer, i zvani~an do-
kument da prekid od oko dve tre}ine vremena
(oko 60 radnih dana ukupno) koje je, po re~ima
sudije Ribinsona bilo izgubqeno tokom dvo-
godi{weg dokaznog postupka Tuìla{tva zbog
Milo{evi}eve bolesti, nije izgubqeno zbog
hroni~ne hipertenzije s kojom je do{ao u Hag,
ve} ne~ega {to nije bilo predvidivo, kao {to
su grip i prehlada, na primer.
SREBRENICA IZ DVA UGLA
Pred Ha{kim tribunalom zavr{eno je su|e-
we biv{im oficirima VRS Vidoju Blagojevi-
}u i Draganu Joki}u, optuènima za zlo~in nad
Muslimanima u Srebrenici 1995. godine, a po-
~eo je proces Naseru Ori}u, komandantu mu-
slimanskih jedinica u istom gradu, optuènom
za zlo~ine nad Srbima od maja 1992. do febru-
ara 1993. godine.
Biv{i oficiri VRS Momir Nikoli} i Dra-
gan Obrenovi} nagodili su se s Tuìla{tvom
i priznali krivicu pa je Nikoli} osu|en na 27
godina zatvora a Obrenovi} na 17 godina za-
tvora. Prema wihovim iskazima streqawe za-
robqenih Muslimana bilo je planirano i or-
ganizovano po naredbi rukovodstva Republi-
ke Srpske.
Biv{i general VRS Radislav Krsti} osu-
|en je na 35 godina zatvora. Kazna mu je prei-
na~ena sa 46 godina zatvora kao i kvalifika-
cija od u~e{}a u genocidu na pomagawe i po-
dràvawe genocida. @albeno ve}e kojim je
predsedavao Amerikanac Teodor Meron, kon-
statovalo je, 19. aprila ove godine, u kona~-
noj presudi da je nesporno kako je u Srebreni-
ci po~iwen genocid.
E sad, ko je u genocidu u~estvovao i ko je i
za {ta odgovoran? Umesto odgovora, evo {ta
je o doga|ajima u srebreni~koj enklavi izre-
~eno posledwih dana na su|ewima Blagojevi-
}u, Joki}u i Ori}u u Hagu.
Ne znam da li je Blagojevi}, bio zao ~ovek,
ali je sledio zle naredbe. General Ratko Mla-
di} je bio psihopatski ubica i on je odabrao
pukovnika Blagojevi}a. Blagojevi} je izvr{a-
H HA AG G : : M MI IL LO O[ [E EV VI I] ] I I T T A AM MO O
P PO OS SV VA A\ \A AO O D DV VA A O OK KA A U U G G L LA AV VI I
Ne}e niko Slobu
da vidi o~ima
[to gora situacija oko nastavka su|ewa to, u ovom trenut-
ku, boqe za Milo{evi}a. A po tome kako stvari sada stoje,
situacija ne obe}ava. Apsurdno je, ali, istinito. Ba{ kao
{to je nama bilo 15 godina pod wim.
Naser Ori}, biv{i
Milo{evi}ev telohraniteq
vao Mladi}eva nare|ewa. Glavne uloge u zlo-
~inu u Srebrenici imali su generali VRS Rat-
ko Mladi} i Radislav Krsti} ali i pukovnik
Blagojevi}, rekao je tuìlac Piter Mekloski
u zavr{noj re~i.
Blagojevi}ev branilac, ameri~ki advokat
Majkl Karnavas, s kojim je optuèni tokom su-
|ewa odbijao da kontaktira, rekao je, me|utim,
da nije bilo planiranog genocida.
Po wegovim re~ima, masovna ubistva bila
su posledica uzrujawa generala Ratka Mladi-
}a. Mladi} nije imao genocidnu nameru, ve}
je sva ta uàsna ubistva pokrenuo wegov gnev,
ocenio je Karnavas.
Nema dokaza da su najodgovorniji za Sre-
brenicu bili generali VRS Ratko Mladi} i
Radislav Krsti} i pukovnik Vidoje Blagojevi},
kako je to u svojoj zavr{noj re~i zakqu~io tuì-
lac Piter Mekloski. Sudskom ve}u nisu pre-
do~eni dokazi da je Blagojevi} naredio da ne-
ko bude ubijen, rekao je Karnavas.
Na po~etku su|ewa Ori}u, wegov branilac
Xon Xons, upozorio je sudsko ve}e da bi ovo
su|ewe moglo da posluì i kao sredstvo za
revizionisti~ki pristup ratu u BiH u smislu
da su Muslimani u Srebrenici sami na sebe
navukli genocid. Ako bi Naser Ori}, koji je
bio izuzetan ratnik, bio progla{en krivim,
onda bi i Srbi bili oslobo|eni krivice za
genocid u Srebrenici 1995. On nije èleo da
bude zaklan kao jagwe, umesto toga on i wego-
vi qudi borili su se kao lavovi. Genocid u
Srebrenici je nesporan. Po~eo je 1992. a za-
vr{en 1995. Sudsko ve}e mora}e da sagleda
Ori}evu ulogu: {ta je on mogao da uradi u et-
ni~kom ~i{}ewu koje su Srbi po~eli 1992.
Ori} je prkosio Srbima, a oni mu nikad nisu
oprostili to {to im se suprotstavio. Ako na
pravi na~in odmerite Ori}evu krivicu to }e
vas dovesti do osloba|aju}e presude, ispri-
~ao je, pored ostalog, advokat Xons.
Tuìlac u ovom procesu Jan Vuben naglasio
je, me|utim, da su komandom biv{eg komandan-
ta muslimanskih jedinica u Srebrenici, Ori-
}a, po~iweni ratni zlo~ini nad Srbima i da
je on odgovoran za proterivawe Srba s tog
podru~ja.
Vuben je konstatovao da su u sukobu na teri-
toriji biv{e Jugoslavije i Muslimani i Srbi
i Hrvati po~inili zlo~ine nad pripadnici-
ma drugih nacionalnosti, ali da se ne sudi na-
rodima ve} odgovornim pojedincima.
Ori} je selektivno primewivao @enev-
ske konvencije. Nije sprovodio nare|ewa vi-
{e komande. Pozivao se na rat da bi pritva-
rao ène i decu srpske nacionalnosti, a zlo-
stavqao mu{karce. Zarobqenike Srbe drào
je da bi ih razmewivao za zarobqene Musli-
mane. Ciq mu je bio proterivawe srpskog sta-
novni{tva. On je bio ratni gospodar koji je
imao civilnu vlast i nikome nije odgovarao,
rekao je tuìlac.
PREDAJA ILI HAP[EWE
Posledwi u nizu doga|aja koji su koincidi-
rali sa posledwim dolaskom Karle del Pon-
te u Beograd od 1. do 4. oktobra i, posebno, we-
nim optimizmom po zavr{enoj poseti, bio je do-
lazak bosanskog Srbina Qubi{e Beare, biv-
{eg pukovnika VRS, u Hag, u subotu 9. oktobra
pred pono}, specijalnim avionom i u pratwi
srpskog ministra pravde Zorana Stojkovi}a.
Nekada{wi na~elnik za bezbednost G[ VRS
optuèn je 2002. u {est ta~aka za zlo~ine, me-
|u kojima i za genocid ili kako je navedeno u
optu`nici alternativno za sau~esni{tvo u
genocidu nad oko sedam hiqada Muslimana u
Srebrenici 1995. godine.
Saop{teno je da se Beara predao. Jo{ se,
me|utim, optuèni nije ~estito ni smestio u
pritvoru a Florans Artman, portparol Tuì-
la{tva, rekla je da je on je stigao u pratwi
ministra pravde Srbije po{to je uhap{en od
strane policije Srbije u Srbiji. Tokom hap-
{ewa, on nije pruìo otpor niti se suprotsta-
vio momentalnom prebacivawu u Hag, rekla
je Artman. Isti ve~eri i britanska ambasada
u Beogradu (!?) saop{tila je da pozdravqa
izru~ewe optuènog. Ako se predao i dobro-
voqno oti{ao u Hag nije izru~en. Ili, mo`-
da, ipak, jeste?
Na~in na koji je Beara stigao u Hag ne}e ima-
ti nekog ve}eg zna~aja za wega. Jer, molbe za
privremeno osloba|awe do po~etka su|ewa od-
bijane su i onima ~iju dobrovoqnu predaju ni-
je pratila senka sumwe, a kojima, uz to, nije
stavqan na teret genocid kao najteè krivi~-
no delo. Procena je, dakle, da sve i da se pre-
dao i da dobije garancije Vlade Srbije, ovaj
optu`ni ne}e biti privremeno oslobo|en. Na-
~in na koji je do{ao itekako je bitan za Srbi-
ju, {to nije potrebno posebno obrazlagati. A
i Tuìla{tvo ima motive da wegovo pritva-
rawe pripi{e autoritetu Karle del Ponte u
predve~erje isteka roka (do kraja ove godine)
za podizawe optu`nica. S razlogom, jer Del
Ponte je vi{e puta tvrdila da je vlastima u
Srbiji davala ta~ne podatke o boravi{tu op-
tuènih koji su u bekstvu, pa ne da ni{ta kon-
kretno nije u~iweno ve} su, naprotiv, optuè-
ni odmah mewali lokaciju i zametali trag. Po-
sledwi, leto{wi primer je optu`nica protiv
Gorana Haxi}a i wegov nestanak nekoliko ~a-
sova pre nego {to je MUP zvani~no dobio na-
log da ga uhapsi.
PO [UMAMA I GORAMA
I bez pomenute dileme oko na~ina Beari-
nog dolaska u Hag, u Tribunalu nemaju najboqe
iskustvo s bosanskim Srbima. Potvr|uje to, na
kraju, i najnovija epizoda sa su|ewa Mom~ilu
Kraji{niku, biv{em predsedniku Skup{tine
RS. On je uhap{en 3. aprila 2000. a su|ewe mu
je po~elo 3. februara ove godine. U me|uvre-
menu je potro{eno oko 1.200.000 dolara za pri-
premu wegove odbrane, jer su se branioci sme-
nili. Jedan je, naime, morao da se povu~e iz
ovog slu~aja jer je bio suspendovan pred svojom
advokatskom komorom u SAD, a kobranilac ni-
je preuzeo odbranu jer je izjavio da nije dovoq-
no spreman. Kad je proces kona~no po~eo, a i
Kraji{nik je optuèn za genocid nad nesrp-
skim stanovni{tvom u BiH, i kad se ~inilo
da }e sve, najzad, krenuti uobi~ajenim tokom,
optuèni je na sofisticiran na~in prakti~no
osporio zastupnike sopstvene odbrane. Zatra-
ìo je da jednog, po svojoj oceni, va`nog svedo-
ka on ispituje pored svog branioca, koji, na-
àlost ne poznaje situaciju i nije spreman.
Sudsko ve}e mu to nije dozvolilo, ali su advo-
kati nekoliko dana kasnije (4. oktobra) zatra-
ìli da se povuku iz procesa. Kako su obrazlo-
ìli, gospodin Kraji{nik zasluùje pravi~no
su|ewe, a advokatski tim koji je preuzeo we-
govu odbranu nije u stawu da mu to pruì, jer
nije dovoqno dobro pripremqen zbog nedo-
statka vremena, pa ne moè da preuzme toli-
ku odgovornost.
Su|ewe je, istini za voqu, nekoliko puta
prekidano kako bi braniocima bilo dato do-
datno vreme za pripremu, ali su, tako|e, i wi-
hovi zahtevi za jo{ nekoliko pauza odbijani.
I zaista im nije lako, jer sam Kraji{nik je svo-
jevremeno rekao da su neki wegovi svedoci za-
pla{eni da su na zape~a}enim optu`nicama
Tuìla{tva pa su pobegli u {umu. Kako ih sad
nahvatati?
Qubi{a Beara sa ministrom Stojkovi}em
! MIRJANA KALINI]
U
pravo zavr{eni lokalni izbori u Sr-
biji u}i }e u istoriju kao izbori sa naj-
mawim odzivom bira~a. Pre toga to su
bili neuspe{ni predsedni~ki izbori
u novembru 2003. godine... Tada je iza{lo 39
posto bira~a. Kako obja{wavate toliku ne-
zainteresovanost gra|ana za lokalne izbo-
re? Da li su se gra|anima ogadili izbori,
politi~ari ili politika uop{te?
I jedno i drugo i tre}e. U ovom izbornom slu-
|ivawu naroda i ribarewu du{ama glasa~a
ipak ima i ne{to dobro. Pra{ina koju su nam
partijski lideri i portparoli bacali u o~i se
slegla a magla se podigla. Belodano je jasno
da smisao izbora u Srbiji nije sticawe legiti-
miteta i legaliteta vlasti; oni su poput snega
koji ne pada da bi pokrio breg, ve} da bi zveri
pokazale svoj trag. Po tom tragu koji je Srbiju
odveo u pogibeq jezdili su na{i neodgovorni
politi~ki voza~i-vlastodr{ci i suvoza~i-opo-
zicionari. Oni su svojom suludom vo`wom sur-
vali zemqu u ambis, a narod doveli na rub eg-
zistencije. To su razlozi za{to gra|ani ne iz-
laze na izbore i sa ga|ewem okre}u glavu od
politi~kih lidera i wihovih (pred)izbornih
cirkusa.
RADIKALNO BIRA^KO TELO
Najvi{e odborni~kih i poslani~kih me-
sta u Vojvodini osvojili su radikali. Pre-
mijer Ko{tunica je izjavio da je to Pirova
pobeda.
Nije re~ o Pirovoj pobedi ve} o ne~em da-
leko ozbiqnijem. Protekli izbori su dali za
pravo nama koji smo upozoravali da nakon po-
bede demokratske opozicije 5. oktobra 2000. go-
dine nije uspostavqen diskontinuitet sa Mi-
lo{evi}evim reìmom, niti su definitivno
sklowene sa politi~ke scene politi~ke sna-
ge koje su ga podràvale (socijalisti, radika-
li i fa{izoidne grupe). Naime, sada smo sve-
doci da su upravo u sredinama u kojima su demo-
kratski reformski procesi bili najprisutni-
ji, a to su Beograd, Vojvodina, Ni{ i sl., te sta-
re snage ponovo postale veoma zna~ajne. [ta-
vi{e, one su zauzele polovinu politi~kog pro-
stora u ovim sredinama i postoji opasnost da
ponovo preuzmu kompletnu vlast.
Neki analiti~ari ovaj fenomen obja{wa-
vaju promenom stukture stanovni{tva u ko-
rist srpskog, drugi tvrde da su na to utica-
le pri~e zvane teritorijalna autonomija,
republika-Vojvodina, internacionaliza-
cija ma|arskog pitawa i sl.
Na ovako radikalne promene u bira~kom te-
lu Vojvodine uticali su brojni faktori, izme-
|u ostalih i ovi koje Vi pomiwete. Ipak, sla-
èm se sa onima koji obja{wewe traè u ~e-
tvorouglu pogubnih posledica: prvo, pogubna
centralisti~ka politika Srbije prema Vojvo-
dini; drugo, drasti~no osiroma{ewe i egzodus
preko 200.000 stanovnika Vojvodine tokom pro-
teklih 15 godina; tre}e, ekspanzivno naseqa-
vawe izbeglica iz Hrvatske, Bosne i sa Koso-
va na tlu Vojvodine i, ~etvrto, mo`da najva`-
nije, nesposobnost demokratskih i autonomi-
sti~kih politi~kih stranaka Vojvodine da se
usaglase i da ponude konzistentan i delotvo-
ran tranzicijski program i da upravo na wemu
obezbede podr{ku bira~a.
Tomislav Nikoli} je ponudio Vojislavu
Ko{tunici koaliciju tj. da formiraju vlast
u svim op{tinama gde imaju ve}inu, ali je
odbijen. Da li bi stvarawe koalicije u koju
bi u{le samo dve stranke pojednostavilo
na{u politi~ku scenu? Ili bi se mo`da pri-
~a jo{ vi{e zakomplikovala po{to su u pi-
tawu radikali koje svet ne prihvata?
Stvarawe koalicija i ukrupwavawe strana-
ka koje je na vidiku u Srbiji doprinelo bi uno-
{ewu reda, transparentnosti, u ina~e prena-
trpanu i konfuznu partijsku scenu. To jo{ uvek
ne zna~i da }e se ta scena diferencirati na
centar, levicu i desnicu i da }e Srbija napo-
kon dobiti demokratski kompetitivni vi{e-
partijski sistem. Naprotiv, danas je o~igled-
no da se vi{epartijski sistem u Srbiji izro-
dio u poricawe demokratskog politi~kog ì-
vota. Odgovornost za to snose i vladaju}e i
opozicione partije. One su, nakon decenije ja-
lovog delovawa i poraàvaju}ih rezultata,
ostale nedovoqno socijalno utemeqene, ne-
sposobne za dijalog, nespremne za kompromise
i koalicionu saradwu, bez jasne politi~ke vi-
zije i strategije. Budu}i da su se kompromito-
vale i izneverile svoje simpatizere, ve}ina
stranaka u Srbiji je usmerena na krajwe prag-
mati~ne poteze, a wihovi lideri i ne poku{a-
vaju da bace pogled daqe od svojih partijskih
kabineta i bankarskih ra~una.
IZBORI I KOSOVO!
Na nedavno zavr{enim lokalnim izbori-
ma u~estvovali su ne samo lica za koje se
sumwa da su utajili porez, ve} i lica koja su
bila u zatvoru zbog finansijskih malverza-
cija. Da li je to normalno? Da li je normal-
no kada kandidat za gradona~elnika Beogra-
da iz SRS izjavi da }e vladati Beogradom,
kao {to su vladali Zemunom... mada svi zna-
ju kako su tro{ena sredstva iz op{tinskog
buxeta, svi znaju za Magistrat, svi su ~uli za
porodicu Barbali}?
Budu}i da mi nismo normalna zemqa, u woj
je sve mogu}e, pa i ono {to je nenormalno i su-
ludo. Ne zaboravimo staru srpsku poslovicu
koja kaè: U smutnom vremenu, kao u mutnoj vo-
di, zlato tone a govna isplivavaju. Na{a ne-
voqa je {to je u protekloj deceniji najgori
{qam i olo{ isplivao na povr{inu dru{tve-
nog, ekonomskog, politi~kog i kulturnog ìvo-
ta. Najmo}niji me|u wima sada slavodobitno
ulaze u politi~ku arenu sa velikim pretenzi-
jama da {~epaju {to ve}e par~e vlasti i {to
mawe par~e odgovornosti, te tako izbegnu
krivi~ne sankcije i u~ine legitimnim i legal-
DR JOVICA TRKUQA, PROFESOR
PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU
@ivot u xaku
s besnim ma~kama
Treba poku{ati izabrati mawe zlo: izme|u varijante si-
gurnih i varijante mogu}ih gubitnika. Naime, neophodno je
da srpski predstavnici na Kosovu ostanu u igri. A to zna~i
da je neophodno da iza|u na izbore. U protivnom postaju
sigurni gubitnici, odnosno oni bi time prihvatili totalni
poraz a Kosovo bi dobilo samostalnost...
nim svoje nelegalno ste~eno bogatstvo.
Da li bi Srbi trebalo da iza|u na lokal-
ne izbore na Kosovu? Predsednik Srbije ih
poziva da iza|u, premijer im govori da ne
iza|u. Neke stranke su za bojkot, druge za iz-
lazak, u pri~u se ume{ala i crkva, radika-
li pokre}u inicijativu za opoziv predsed-
nika...
U Srbiji je i daqe na delu slu|ivawe naro-
da. Umesto da nas izvla~e iz konfuzije i ambi-
sa na{a politi~ka elita, poduprta crkvenom
i intelektualnom, svojski se trudi da nas gur-
ne jo{ dubqe. Kako druga~ije tuma~iti poraznu
~iwenicu da su se ponovo kqu~ni politi~ki
faktori polarizovali oko izuzetno va`nog ko-
sovskog pitawa: treba li kosovski Srbi da iza-
|u na izbore? Na jednom polu je duga lista onih
koji smatraju da nema uslova za izlazak Srba
na predstoje}e kosovske izbore (Vlada, SPC,
Koordinacioni centar SCG i Srbije za Kosovo
i Metohiju, oba srpska nacionalna ve}a, Zajed-
nica srpskih op{tina na Kosovu, Nova Srbija,
SRS, SPS, PSS). Na drugom polu su se na{li
predsednik Srbije, ministar inostranih poslo-
va SCG i deo poslanika Koalicije Povratak i
malo poznata Gra|anska inicijativa Srbije.
Mislim da treba poku{ati izabrati mawe
zlo: izme|u varijante sigurnih i varijante mo-
gu}ih gubitnika. Naime, neophodno je da srpski
predstavnici na Kosovu ostanu u igri. A to zna-
~i da je neophodno da iza|u na izbore. U pro-
tivnom postaju sigurni gubitnici, odnosno oni
bi time prihvatili totalni poraz a Kosovo bi
dobilo samostalnost.
Da li kosovski Srbi treba sami da odlu-
~uju o svojoj sudbini ili je neophodno da im
se potezi sugeri{u odozgo ili sa strane?
Naàlost, prepu{taju}i pre 17 godina svoju
sudbinu Milo{evi}u i wegovim udba{kim emi-
sarima (Bulatovi}u, [olevi}u, Trajkovi}u i
sl.) oni su prestali da odlu~uju o svojoj sudbi-
ni. Danas se o wihovoj sudbini odlu~uje bez
wih, mawe u Beogradu a vi{e u Briselu i Va-
{ingtonu.
Da li, po Vama, poziv Tadi}ev poziv kos-
metskim Srbima da iza|u na lokalne izbo-
re zna~i kraj kohabitacije?
Da. Taj poziv je jasno i nedvosmisleno naja-
vio kraj krhke kohabitacije i otvarawe nove
akutne krize vlasti u Srbiji. Tu krizu nemogu-
}e je re{iti na miran civilizovan na~in bez
novih izbora.
KO ]E PROFITIRATI?
Ko }e najvi{e profitirati u ovoj situa-
ciji? Neki analiti~ari kaù da }e Ko{tu-
nica dobiti poene na unutra{wem planu, a
Tadi} na spoqwem, drugi tvrde da su radi-
kali najve}i profiteri.
Mislim da na ovom pitawu ne}e profitira-
ti niko. Stoga je pravilnije pitawe ko }e naj-
vi{e izgubiti. Mo`da bi se, eventualno, mo-
glo govoriti o nekom gorkom poenu koji bi mo-
gao inkasirati onaj koji u ovoj situaciji pri-
èqkuje izbore.
S obzirom na rezultate drugog kruga lo-
kalnih izbora, da li }emo mo`da ipak mora-
ti da pro|emo kroz radikalski period? Ne-
davno je i Mla|an Dinki}, ministar finan-
sija, izjavio da }e slede}u vladu praviti
socijalisti i radikali. Koliko }e nas to
ko{tati?
Rezultati lokalnih izbora koje pomiwete
su ozbiqno upozorewe da se na{ vagon na{ao
ponovo na sporednom koloseku pruge koja vodi
ka demokratskoj tranziciji i evropskoj inte-
graciji. Evidentan je prodor antitranzicij-
skih snaga na politi~ku scenu Srbije. Taj pro-
dor su omogu}ile vladaju}e stranke i tzv. do-
sovska oligarhija (ma {ta to zna~ilo) koje ni-
su posle demokratskih promena 2000. godine
uspele da oja~aju i nametne neku odrìvu kon-
cepciju reformi i razvoja, niti su u protekle
~etiri tranzicijske godine uspele da odrè
kredibilitet. Pona{aju}i se kao besne ma~ke
u vre}i koje se otimaju o par~e vlasti parti-
je DOS-a nisu uspele da se afirmi{u ni tamo
gde su dràle poluge vlasti, a u nizu mesta su
se kompromitovale kao nesposobna, nedorasla,
korumpirana i nedosledna vlast. Cena svega
toga je daqe ekonomsko nazadovawe i upropa-
{}ivawe na{ih ìvota, {to je rezultiralo ok-
retawem le|a DOS-u na proteklim izborima.
Kada je re~ o Srpskoj radikalnoj stranci,
krajwe je vreme da se suo~imo sa ~iwenicom da
ona ima podr{ku tre}ine bira~kog tela, da pro-
lazi kroz krizu identiteta bolno poku{avaju-
}i da napravi rez sa pogubnim {e{eqevskim
nasle|em, da se predstavi kao moderna desno-
ekstremisti~ka demokratska stranka... S tom
strankom se mora sara|ivati, ma kako to bilo
mu~no i bolno. Woj vaqa pomo}i da savlada
krizu identiteta, da osnaì prodemokratske
i proevropske snage koje se u woj javqaju. U pro-
tivnom, ignorisawe SRS moè da ima kata-
strofalne posledice... Politi~ki pluralizam
u Srbiji }e i daqe ostati }opav, na jednoj no-
zi, a partijski pluralizam }e i daqe biti grup-
ni seks sa samim sobom u dosovskoj ili nekoj
sli~noj varijantama.
Kakve su nam {anse da sa radikalima u|e-
mo 2012. godine u Evropsku uniju?
Na{ ulazak u Evropsku uniju ne zavisi od de-
mago{kih izjava aktuelnih vlastodràca, ve}
od sposobnosti da na{ te{ko o{te}eni vagon
izvu~emo iz }orsokaka istorije i postavimo
na glavni tranzicijski kolosek, da ga prika~i-
mo za voz koji putuje ka evropskim integraci-
jama. Uslov za to je da se uqudimo, da posta-
nemo normalno dru{tvo, da nau~imo neapsol-
virane lekcije moderne politi~ke istorije o
trì{noj privredi, gra|aninu i gra|anskom
dru{tvu, pravnoj dràvi i vladavini prava,
o toleranciji i dijalogu, demokratskom plura-
lizmu i parlamentarizmu.
Pri tome, ukoliko èlimo dose}i, preuzeti
i praktikovati univerzalne vrednosti evrop-
skog duha, onda moramo biti svesni i vlasti-
tog udela u formirawu zajedni~kog sveta. Dru-
gim re~ima, izgradwa sopstvenog identiteta je
mogu}a u onoj meri u kojoj pronalazimo univer-
zalne vrednosti u vlastitoj ba{tini i afir-
mi{emo ih u dru{tvenoj i politi~koj praksi. U
tom smislu vaqa shvatiti ~esto citiranu re-
~enicu Rastka Petrovi}a: Dok ne prebolimo
Evropu i ne nau~imo evropski govoriti, nika-
ko ne}emo uspeti da prona|emo {ta je na nama
od vrednosti, a kamoli da proizilazimo tako
da bude od vrednosti za ostali svet.
! IVONA @IVKOVI]
P
ovodom otvarawa Narodne kancelarije
predsednika Srbije Borisa Tadi}a re-
~eno je da ima za ciq da gra|anima omo-
gu}i da direktno predsedniku {aqu pri-
tu`be i predloge na rad dràvnih organa. Sve
àlbe gra|ana koje stignu, prima}e i analizi-
rati stru~ni tim pravnika i mladih specijal-
nih savetnika za razne oblasti. Na ~elo Kan-
celarije postavqen je stru~wak za marketing
(?!), koji je zapravo inèwer ma{instva avio
smer. Po{to }e se ve}ina pritu`bi verovatno
odnositi na rad pravosudnih organa, Kancela-
rija je zami{qena kao neka vrsta ombudsmana,
mada predsednik nema zakonskih mogu}nosti
da bilo {ta re{i, osim da na neke pojave uka-
è javno i proveri svoj predsedni~ki i li~-
ni autoritet. U svakom slu~aju predsednik }e
biti informisan o tome u kakvoj je dràvi i
kakvim gra|anima predsednik, {ta gra|ane naj-
vi{e mu~i i gde dràva ne funkcioni{e, ako
({to bi rekli zlobnici) uop{te postoji ob-
last u kojoj funkcioni{e.
VE] DRUGA
Ostalo je, dodu{e, nejasno koliki je pred-
sednikov buxet i kako }e se rad Kancelarije
finansirati, s obzirom da je usvojeni dràv-
ni buxet ve} odavno preoptere}en. âk i naja-
va da }e se Kancelarija samo delimi~no fi-
nansirati iz buxeta, a delimi~no iz donacija
(?!), nikoga nije iznenadila. Pitawe kako se
jedna dràvna slu`ba moè finansirati iz
donacija i ko bi bio taj donator, niko nije po-
stavio.
Jo{ je zanimqivije to {to kancelarija sa
sli~nom namenom ve} postoji. Ona se nalazi u
Skup{tini Srbije i danas radi u okviru Od-
bora za predstavke i predloge. Kancelarija,
ina~e, datira jo{ iz vremena Josipa Broza,
da bi uvo|ewem kolektivnog predsedni{tva
SFRJ nastavila da radi kao kancelarija Pred-
sedni{tva za predstavke i pritu`be gra|ana.
Sa novim ustavom Srbije kancelarija je pri-
pala Republi~koj skup{tini.
Svi gra|ani koje ne{to mu~i (a kaù da se
najvi{e mu~e da re{e svoje stambeno pitawe
i probleme iz radnog odnosa) dolaze da tu po-
traè pravni lek. Istina, ni ova kancelari-
ja nema mogu}nosti da u~ini mnogo za svoje kli-
jente, osim da predsedniku parlamenta i po-
slanicima dostavi informaciju kako se spro-
vode zakoni i u wihovo ime sugeri{e neko re-
{ewe. Dakle, nije morao predsednik Srbije da
otvara jo{ jednu kancelariju za pritu`be gra-
|ana (osim ako nije imao nameru da zaposli jo{
dràvnih ~inovnika), ukoliko je èleo samo
da se informi{e. Potrebne informacije je mo-
gao da dobije i u postoje}oj, a onda svojim li~-
nim i politi~kim autoritetom, mo`da dopri-
nese nekom re{ewu. Kancelarija Parlamenta
je ina~e od predsednikovog kabineta udaqena
mawe od deset metara. Moè ~ak viknuti kroz
prozor da mu dostave neki predmet na uvid.
Ali, mogao je predsednik da otvori jednu
drugu kancelariju, koja bi mu tako|e pruìla
informacije o tome kako (ne) funkcioni{e dr-
àvna uprava u Srbiji. Ta kancelarija bi mogla
da ga obavesti {ta rade ministri, a {ta bi
trebalo da rade. To {ta bi trebalo da rade,
predsedniku bi predo~ili stru~ni pojedinci
koji znaju i probleme i re{ewa, a nisu ~lano-
vi ni jedne politi~ke stranke, pa ~ak ni sim-
patizeri. Wihove stru~ne sugestije i analize
bile bi potpuno nezavisne od odnosa na poli-
ti~koj sceni i jedino {to bi ih
zanimalo bilo bi kako da gra|a-
ni osete rad dràve. Naravno, u
smislu da im se kvalitet ìvota
popravi. Bili bi to stru~waci iz
oblasti kulture, diplomatije,
prosvete, telekomunikacija, fi-
nansija, bankarstva, policije,
pravosu|a itd. I odre|ene pri-
tu`be gra|ana rastuma~ili bi na
tako da predsednik ta~no zna {ta
se po tom odre|enom pitawu u
dràvi moè i mora uraditi, ne
samo u konkretnom slu~aju, ve}
uop{te u oblasti.
Evo nekoliko primera. Op{te je poznato
(ili nije) da kod nas ne funkcioni{e tuìla-
{tvo, da pojedini tuìoci niti su motivisani
da rade, niti imaju uslove za rad. êsto nisu
u stawu da sami prikupe potrebne dokaze, jer
nemaju na raspolagawu automobil ili adekvat-
nu opremu. Tako|e je poznato da policija mno-
ge kriminalne slu~ajeve zata{kava (posebno
ako su akteri weni pripadnici ili saradni-
ci), da ~esto nestru~no vr{i uvi|aje i sli~no.
I, tuìlac ostaje nemo}an.
Op{te je poznato (ili nije) izdavawe fal{
diploma, kako u sredwim tako i na visokim
{kolama. Neke od tih fal{ diploma se dobi-
jaju ~istom korupcijom (potpla}ivawem profe-
sora), a neke legalnom korupcijom fakulteta
(obi~no se to zove vanredno studirawe ili
studirawe uz rad, koje fakulteti mnogo vole
jer im donosi dodatne prihode). Zajedni~ko jed-
nom i drugom je da pokri}e u znawu za te diplo-
me ne postoji. Postoji samo papir koji pojedin-
cu daje boqe radno mesto i ve}u platu. Tako se
u Srbiji decenijama u raznim strukama pojav-
quju qudi slabog ili nikakvog znawa, a koji
rame uz rame rade sa onima koji to znawe ima-
ju. A poznato je da u kohabitaciji kukoqa i ì-
ta uvek prevlada kukoq. I time treba da se
bavi ministar prosvete, umesto {to dràva
pla}a strane stru~ne konsultante za oblasti
od strate{kog zna~aja (?!) dok doma}i sa zna-
wem idu u inostranstvo.
PITAWE [I[AWA
Ili bi neko predsedniku skrenuo pa`wu da
se mnogi zakoni doneti upravo u vreme DOS-
ove vlasti ne primewuju. [ta je sa zakonom o
koncesijama, koji postoji zato da bi se punio
dràvni buxet? Umesto da se izdaju koncesije,
dràva prodaje sopstvenu supstancu, a to su
najboqa preduze}a. Samo bi koncesija za obav-
qawe mobilne telefonije jednog operatera
bila ve}a od godi{we uslovqene pomo}i koju
o~ekujemo od ameri~kog Kongresa. A {ta je sa
koncesijama za radiodifuziju u oblasti medi-
ja, sa iskori{}avawem mineralnih voda, iz-
gradwom putne mreè, obavqawem usluga u ob-
lasti javnog saobra}aja itd. Ni{ta. A dràvni
buxet, kaù, nije dovoqan.
A ima i sitnih detaqa na nivou lokalne
samouprave koji bi tako|e mogli da zabrinu
predsednika. Tako bi neko predsedniku skre-
nuo pa`wu da se u op{toj privatizaciji svega
i sva~ega po stambenim ~etvrtima u gradovima
tik uz {kole i obdani{ta otvaraju kafi}i,
kockarnice, kladionice. Tako je samo pitawe
dana kada }e se prostorije neke {kole ili
obdani{ta pod zakup izdati agenciji za po-
slovnu pratwu. îtave generacije dana{wih
{kolaraca prolaze na putu do {kole pored
kladionica i kockarnica. I to vide kao naju-
nosniji biznis u Srbiji.
Jo{ o mnogo ~emu bi predsednik postao oba-
ve{ten pa bi ministrima predlagao {ta da ra-
de i pitao ih za{to to ne rade.
Sve ovo bi imalo za ciq da se u dràvi (ko-
ja ne funkcioni{e) ne{to konstruktivno i kon-
kretno uradi kako bi ona postala funkcional-
na, a gra|ani osetili da dràva postoji, ne sa-
mo da bi im uzimala novac za razne doprinose
i poreze, ve} i za wihovo dobro. Naravno, pod
uslovom da predsednika to zanima. U protiv-
nom, i gra|ani bi mogli da zakqu~e ono {to je
i sam predsednik Tadi} pred kamerama izja-
vio: Ko {i{a predsednika?
N NA AR RO OD DN NA A K KA AN NC CE EL LA AR RI IJ JA A I IL LI I
N NA AR RO OD DN NI I M MA AR RK KE ET T I IN NG G ? ?
Druè predsedni~e
izgore ti kesa
Postoje}a, skup{tinska kancelarija za predstavke i predlo-
ge, udaqena je od Tadi}evog kabineta mawe od deset metara.
! ALEKSANDAR ÔTRI]
V
uk Dra{kovi}, kwièvnik, predsednik
SPO i ministar spoqnih poslova Srbi-
je i Crne Gore, veoma je poznat i omiqen
u susednoj Bugarskoj. Uverio se u to i va{
izve{ta~ ve} na aerodromu, kada su Dra{ko-
vi}a, neposredno po izlasku iz aviona, okru-
ìli bugarski policajci i carinici traè}i
autograme ili zajedni~ku fotografiju.
Vuka su u VIP salonu na leti{}u Burgas
do~ekali zamenik ministra spoqnih poslova
Bugarske Nikolaj Milkov i bugarski ambasa-
dor u Srbiji i Crnoj Gori Jani Mil~akov. (Bu-
garski ministar spoqnih poslova Solomon Pa-
si izvinio se {to nije mogao da bude doma}in
svom srpskom kolegi, jer je morao da otputuje
u Brisel.) Jedna dilema otklowena je u startu:
gosti i doma}ini dogovorili su se da su prevo-
dioci i engleski jezik suvi{ni, odnosno da
svako govori na svom jeziku, jer }e se tako naj-
boqe sporazumeti. Tako je i bilo!
Posebno je bio zanimqiv susret sa policaj-
cem po imenu @eqko, koji je rekao da su u we-
govoj zemqi najpopularniji Srbi wegov ime-
wak Joksimovi} i Vuk Dra{kovi}. @eqku je
Vuk poklonio svoju kwigu No`, tek od{tam-
panu na bugarskom jeziku. Sli~no je bilo i na
ulicama drugih gradova, jer su Vuka na svakom
koraku zaustavqali prolaznici, èle}i da se
s wim rukuju i izmene nekoliko srda~nih re-
~enica. Ministar Dra{kovi~, blagodarim {to
{titite hri{}anstvo i pra-
voslavqe na Kosovu, kazala
je Vuku jedna devojka dok je
prolazi glavnom ulicom So-
zopola.
Vuk Dra{kovi} je veoma
cewen u na{oj zemqi jer ve}
dvadeset godina znamo za we-
govu opozicionu borbu protiv
komunisti~kog poretka, kao i
za vredno kwièvno stvara-
la{tvo, obja{wava Qudmi-
la Mindova, prevodilac Vu-
kovih dela na bugarski jezik.
Po{to je od gradona~elni-
ce Sozopola Vaske Karmano-
ve dobio luksuznu monogra-
fiju o tom crnomorskom leto-
vali{tu, Dra{kovi} je, uru-
~uju}i joj svoju kwigu, rekao:
Vi ste meni poklonili
kwigu na bugarskom jeziku. @ao mi je {to ja
vama ne mogu da poklonim kwigu na srpskom,
pa vam zato darujem ovo delo na na{em bu-
garskom jeziku, {to je izazvalo smeh i apla-
uz kod bugarskih doma}ina.
U ve} pomenutom Sozopolu, istorijskom gra-
du na ju`noj obali Crnog mora, udaqenom ~etr-
desetak kilometara od Burgasa, odràna je
promocija tre}eg izdawa Dra{kovi}evog ro-
mana-bestselera No` na bugarskom jeziku.
Predstavqawu, koje je otvorio Jordan Efti-
mov, prisustvovao je izuzetno veliki broj po-
setilaca, a publika je sa posebnom pa`wom i
razumevawem slu{ala diskusije o ovom kwi-
èvnom delu, a gromki aplauzi i topao prijem
potvrda su da su zadovoqni razgovorom sa kwi-
èvnikom Dra{kovi}em.
Optu`be da je roman No` bio dinamit u te-
meqima druge Jugoslavije potpuno su besmisle-
ne. Roman, zapravo, jeste dinamit, ali ispod
jednog sistema ideolo{kih laì, rekao je
Dra{kovi} u, do posledweg mesta ispuwenom
kwièvnom kafeu Helikon, koji nije bio do-
voqno prostran da bi primio sve bugarske po-
{tovaoce litarature. Treba ista}i da su mno-
gi od wih doputovali iz veoma udaqenih me-
sta, ~ak i iz Sofije koja se nalazi 500 kilome-
tara od Sozopola.
Kwige kao {to su No`
trebale su i Srbima i Hrva-
tima i svima nama u Jugosla-
viji 1946. godine. Trebala
je istina o velikom zlo~inu
koji se dogodio od 1941. do
1945. godine nad Srbima, ka-
zao je Dra{kovi} i ukazao
da su se u Drugom svetskom
ratu dogodila dva velika
zlo~ina nacisti~ke Nema~-
ke {irom Evrope nad Jevre-
jima, i nacisti~ke Nezavisne
Dràve Hrvatske nad srp-
skim narodom u Hrvatskoj i
Bosni i Hercegovini.
On je rekao da su odmah
posle pobede nad nacizmom
u Drugom svetskom ratu umet-
nici (pisci, slikari, redi-
teqi...) progovorili o po~i-
wenim zlo~inima nad jevrejskim narodom.
Umetni~ki krik omogu}io je nema~kom narodu
da spozna uàsnu istinu i pro|e kroz katar-
zu, a Jevrejima da doìve kakvu-takvu satis-
fakciju. To je podstaklo pomirewe Nemaca i
Jevreja, jer su se Nemci distancirali od zlo-
~inaca, podsetio je Dra{kovi}.
U Jugoslaviji je, me|utim, genocid nad srp-
skim narodom skrivan, pri~a o zlo~inu je bi-
la zabrawena, o tome se nije smelo ni misliti,
a kamoli pisati. Roman No` napisan je kasno.
Trebalo je da bude objavqen jo{ 1946. godine.
Napisao sam ga u rekordno kratkom roku, vo|en
potrebom da se ~uje krik srpskog naroda o po-
~iwenom magnum krimenu (velikom zlo~inu)
nad wim, naglasio je Dra{kovi}, dodaju}i da
je skrivawe zlo~ina tako|e zlo~in.
Odgovaraju}i na jedno pitawe Dra{kovi} je
objasnio da No` nije doprineo nikakvom raz-
bijawu Jugoslavije:
Tu dràvu su ubili mnogi i ja àlim za tom
divnom zemqom. Jugoslaviju su ubili nerazum-
ni qudi 1991. godine. Jugoslaviju je ubilo skri-
vawe zlo~ina, naglasio je Dra{kovi}.
Po zavr{etku prijatne kwièvne ve~eri vi-
{e stotina qubiteqa literature strpqivo su
~ekali u redu da im se srpski pisac potpi{e
na primerku kwige.
V VU UK K U U B BU UG GA AR RS SK KO OJ J: : N NI IJ JE E S SV VE E P PO OL LI IT TI IK KA A
I zemqu su ubili
lo{i qudi
Podrazumeva se da je tokom nedavne posete Bugarskoj, na{ mi-
nistar spoqnih poslova razgovarao o politi~koj, privrednoj i
kulturnoj saradwi dve zemqe, o auto-putu Ni{-Sofija, uskoro
se o~ekuju i prvi gra|evinski radovi. Me|utim...
Sa bugarskim ambasadorom u SCG Mil~akovim prilikom
kratkotrajnog obilaska bugarske crnomorske obale
Vuk potpisuje svoju kwigu
bugarskom cariniku
! MIODRAG MILOJEVI]
[
e{eqevo Podrum~e se ne nalazi u
Hagu nego u Kragujevcu. Re~ je o ugo-
stiteqskom objektu sa letwom ba{-
tom, u hladovini, ispod lipa, pored
velikog uko~enog Zastavinog sata. Niko ne
radi, vreme ovde ne zna~i ni{ta, pa je i sat
stao. Od pre nekoliko meseci ni [e{eq, omi-
qeni direktorov kuvar, ne radi u Podrum~e-
tu. Zli jezici tvrde da je [e{eq, desna ru-
ka direktora Dragoja Stanojevi}a, posle kon-
trole od strane MUP, na nagovor direktora
napustio posao.
[e{eqevo pravo ime je Zoran Pavlovi} i
nije poznato kada su mu kolege, kuvari, budu-
}i da je korpulentan, teàk i plavokos, dali
ovaj nadimak.
Dragoje Stanojevi}, direktor firme koja je
svojevremeno hranila celu Zastavu i zvala
se, dok standard nije pao, Zastava standard,
pojavquje se u dvostrukoj ulozi. On je i direk-
tor dru{tvenog preduze}a koje ima 28 zapo-
slenih i vlasnik privatnog restorana u selu,
nedaleko od auto-puta Kragujevac Bato~ina.
Direktorov kafi} sa letwom ba{tom u {uma-
dijskom ambijentu, okruèn {qivama, u pono}-
nim satima obasjan qubi~astim svetlima, de-
luje kao ~ist nadrealizam. Restoran se zove
Pikaso, ali je poslovawe restorana i sve
ostalo nacrtano u nadrealisti~kom maniru,
po uzoru na Salvadora Dalija.
KOZA I ROG
Radnici Zastava IT tursa, kako je predu-
ze}e dekomponovawem grupe Zastava dobilo
naziv, optuùju direktora Stanojevi}a za broj-
ne kriminalne radwe. Stanojevi}, vlasnik pri-
vatnog restorana, vaì za dobrog ugostiteqa,
jer svoje goste obilato hrani mesom koje ispa-
rava iz ugostiteqskog preduze}a ~iji je direk-
tor. Po{to no}ni klub, ukra{en lampionima,
svetluca samo vikendom, direktor preuzima
kuvara [e{eqa, koji sa sobom nosi 20-25 ki-
lograma mesa ukradenog iz dru{tvenog predu-
ze}a.
Zlobnici su primetili da su i lampioni di-
rektorovog privatnog lokala vrlo sli~ni lam-
pionima koji ukra{avaju dru{tveni restoran.
Direktor Stanojevi} kaè da su u pitawu in-
sinuacije, mada ~iwenicu da je pod istragom
negira.
To da li ja ne{to imam ili nemam nema ni-
kakve veze sa firmom ~iji sam direktor. Ne-
ma u tome ni{ta spektakularno. Da li je neko
radio kriminalne radwe pokaza}e istraga.
Vlasnik sam kafi}a u selu koji drì moj sin.
Ali, u pitawu je no}ni klub u kome se ne pro-
daje hrana.
Nije te{ko utvrditi da se u restoranu Pi-
kaso prodaje hrana, po{to ako koza laè,
rog ne laè. U izlogu je nalepqen cenovnik na
kome pi{e da se hamburger ovde jede za 70 di-
nara, ro{tiqska kobasica za 70, topli send-
vi~ je 40 dinara...
Na prijave radnika Zastava IT tursa MUP
nije reagovao, nego je bilo potrebno potegnuti
debele veze da bi se inspektori za privred-
ni kriminal pojavili i po~eli kontrolu. In-
spektori su, prema pri~i radnika, prvih dana
grizli, ali su postepeno gubili voqu za
radom.
Slu~ajno, inspektori koji vr{e kontrolu u
istom su restoranu slavili do~ek Nove godi-
ne, ali ra~un koji su platili nisu uspeli da
prona|u. Jesu oni ~ekali Novu godinu, jesu pla-
tili, ali to nigde nije prikazano, jer su pare
zavr{ile u direktorovom xepu.
Dok inspektori MUP nisu stigli u firmu i
po~eli kontrolu radnici Zastava IT tursa
nisu primali plate. Otkako je direktor pod
istragom primili su, sa ka{wewem, dve plate.
Direktor je sazvao Skup{tinu i obavestio
nas da ubudu}e budemo zadovoqni ako nam bu-
de upla}ivao doprinose. Za pla-
te vi{e i ne pitamo.
Direktor Stanojevi}, tvrde
biv{i i sada{wi radnici, ne
upla}uje poreze i doprinose dr-
àvi i firma, na ime da`bina,
duguje dràvi desetak miliona
dinara. Sve sa ciqem da jedno-
ga dana bude otkupqeno za ba-
gatelu.
Izrada zavr{nog ra~una je po-
kazala da je direktor Stanoje-
vi} sa [e{eqem i ostalim sa-
radnicima opqa~kao firmu naj-
mawe za dva, po nekima i za vi-
{e miliona dinara. Ulaz je pet
miliona i devetsto hiqada za-
rada osamsto hiqada dinara.
Nabavqeno je dve hiqade kilo-
grama jagwetine, a prodato dve-
sta kilograma. Nestaje hiqadu i po kilogra-
ma junetine. Od hiqadu kilograma sira pro-
dato je 90 kilograma.
Direktor Stanojevi} je od jednog svog radni-
ka kupio 500 kilograma piletine, ali mu pile-
tinu nikada nije platio.
Piletina i jagwetina su oti{le na repre-
zentaciju. Pojeo je direktor sa prijateqima.
Direktor je antialkoholi~ar, ali wegovi pri-
jateqi vole da popiju. Trebalo se sna}i za pi-
}e. Po{to je za meso bio zaduèn [e{eq, di-
rektor je za pi}e zaduìo Coleta konobara.
[to popiju direktorovi qudi, to se odmah na-
doknadi tako {to Cole krade na grupama. Ako
su gosti popili tri litra vina Cole pi{e
pet i pokriva direktorove pijanke.
Inspektori su, izgleda, bili voqni da opro-
ste direktoru Stanojevi}u mawak od sedam-
osam hiqada kilograma kupusa. Kako je [e{eq
nabavqao kupus? Tako da svi budu zadovoqni
i [e{eq i direktor i gosti. Ako je pija~na
cena kupusa sedam dinara, [e{eq pla}a 15,
a razliku od sedam do 15 stavqa sebi u xep.
Ako je krompir na pijaci 15 dinara, [e{eq se
ne cenka mnogo, prikazuje da ga je platio 25, a
razliku od 10 dinara stavqa sebi u xep. [e-
{eq, koji je u firmi radio tek dve godine, br-
zo sti~e iskustvo i postaje specijalista za
kra|u na koli~inama. [e{eq kupuje 100 kilo-
grama masti, a pi{e 150. [e{equ, ni krivom ni
du`nom, ostado{e pare, 50 kilograma masti
koje prikazuje da je kupio.
Po pravilu snabdevawe treba da ide preko
magacina, ali roba ne ide preko magacina, ne-
go preko [e{eqa, jedinog u koga direktor Sta-
nojevi} ima poverewa.
Dok inspektori MUP vr{e kontrolu u jed-
noj, direktor Stanojevi} sa timom koji je na
brzinu stvorio od poverqivih qudi, uz pomo}
jedne privatne agencije, vr{i kontrolu u dru-
goj prostoriji. Nalaze direktorove komisije
prihvata MUP, pa ispada da MUP kontroli-
{e direktora Stanojevi}a koriste}i stru~nu
pomo} kompetentnih direktorovih qudi. Da se
MUP bori protiv kriminala uz stru~nu pomo}
kriminala.
Da bi se prikrio mawak trebalo je naduti
normative, pa su oni mewani ~ak pet puta. Da
bi se prikrila kra|a krompira uz svaku pqe-
skavicu direktorovi qudi, koji su tri meseca
radili danono}no, pi{u po trista grama krom-
pira. Ko jede krompir uz ra`wi}e ili }evap-
T TR RA AN NZ ZI IC CI IJ JA A N NA A S SR RP PS SK KI I N NA A
Dragoje Stanojevi}, direktor firme koja je svojevremeno hra-
nila celu Zastavu i zvala se Zastava standard, danas se
pojavquje u dvostrukoj ulozi. On je i direktor dru{tvenog
preduze}a koje ima 28 zaposlenih i vlasnik privatnog re-
storana u selu, nedaleko od auto-puta Kragujevac Bato~ina.
Eto prilike za srpsku pri~u o biznisu, politici i moralu.
Neka svedo~i za{ti
Dru{tveno
~i}e? Ispada da je krompir salata. Krompira
je bilo ko salate. Ako gost naru~i pom-
frit, {to moè da se dogodi, to se pi{e po-
sebno i ne ide uz pqeskavicu, kaè konobar
koji èli da ostane anoniman.
BUJAWE PQESKAVICA
Po{to je prijavqen MUP-u direktor Stano-
jevi} gubi poverewe. Nikome vi{e ne veruje.
Ukida radno mesto kasira wemu nije potre-
ban kasir nego kasa.
Direktorov tim prebira po kompjuteru i po-
ve}ava gramaù pqeskavica, }ulbastija, pa
pqeskavice koje su prema normativu bile te-
{ke 120 sada postaju te{ke 200 grama. Ni ovo
nije bilo dovoqno da se pokrije pokradeno.
Radnici i kuvari znaju da je mawak mesa na-
dokna|en sojom. Direktor Stanojevi} pokazu-
je najnovije normative prema kojima gost do-
bija pqeskavicu sa trista grama na tawiru. A
poznato je, tvrdi direktor Stanojevi}, da se
termi~kom obradom teìna mesa smawuje.
Tim sastavqen od iskusnih profesionala-
ca, poja~an agencijom koja se zove Profesio-
nal, bio je na te{kim mukama. Nije lako po-
kriti kra|u hiqadu i po kilograma junetine.
Direktor Stanojevi}, koji je u fotequ zaseo
u vreme antibirokratske revolucije, od koga
su radnici strahovali zato {to je direktor, a
kolege i pot~iweni {to je ro|ak Bore Jovi}a,
trudi se da deluje spokojno. Kaè da je wegov
tim napravio analizu i predao MUP-u. Po{to
se danas u Srbiji ni{ta ne zna ne zna se ni
da li MUP kontroli{e rad poslovodstva i
direktora Zastava IT tursa ili poslovod-
stvo kontroli{e MUP.
Na{a analiza je pokazala da su oni koji
su napisali prijavu MUP-u napravili propu-
ste. Nisu upozorili na vreme da se ne{to de-
{ava.
Kako su radnici mogli da upozore direkto-
ra da meso IT tursa odlazi u restoran Pi-
kaso, kad je to direktorov restoran? Iako su
èleli, nisu smeli da upozore, jer je direkto-
rov privatni restoran wegova privatna stvar.
Jer je [e{eq vikendom wegov privatni kuvar.
Slu`be i pojedinci treba da utvrde {ta se
de{ava pre nego {to pozovu inspekciju. Oni to
nisu u~inili.
Kupuju}i meso direktor Stanojevi} je toliko
plate`no sposoban da pla}a vi{e od najsku-
pqe mesare u gradu, iako je re~ o kupovini na
veliko. Nabavka mesa je uglavnom i{la preko
privatnog snabdeva~a N trgovina, koja raspo-
laè voznim parkom i kao fantomska firma
nema ni{ta osim kancelarije. N trgovina
snabdeva mesom ugostiteqsko preduze}e Za-
stava IT turs, hladwa~om Zastave IT tursa.
Radnici poseduju odgovaraju}e putne naloge ko-
ji potvr|uju da je meso kupovao direktor Sta-
nojevi}, dok su papiri i{li preko N trgovi-
ne. U jednom trenutku, posle prijave MUP-u,
direktor naglo prekida saradwu sa N trgovi-
nom i okre}e se drugim dobavqa~ima.
Da bi se pokrila kra|a mesa, direktorov tim
je morao da naduva normative u odnosu tri pre-
ma jedan. Isti odnos tri prema
jedan za direktora, tri puta di-
rektoru u xep a jednom preduze-
}u, moè se utvrditi i na prime-
ru renovinarawa restorana.
Pre dve godine direktor Sta-
nojevi} dolazi na ideju da spu-
sti plafon i stavi rigips plo~e.
Uradio je za preko sto hiqada
maraka kozmeti~ke promene, re-
novirao toalet, stavio plo~ice.
MUP je utvrdio da ovom prili-
kom nije bilo mahinacija, iako je
o~igledno da jeste. Artikal ko-
ji u prodavnici ko{ta 30 dinara,
privatna firma Univerzal,
koja izvodi radove, napla}uje
120 dinara. Ni ovolika razlika
u ceni, jedan prema ~etiri, nije
pala u o~i inspektorima MUP.
SLUÂJ ISPARAVAWA
U sastavu Zastava IT tursa, preduze}a ko-
je je napustilo 300 radnika, nalazi se i sama~-
ki hotel. Kontrola, koja je po nare|ewu direk-
tora Stanojevi}a obustavqena, pokazala je da
Mioqub Da~i}, upravnik sama~kog hotela, dr-
ì privatne stanare, ilegalce. Kontrolom je
ustanovqeno da se u dvadesetak soba nalazi
sedam ilegalaca, pa se ~ini logi~nim pretpo-
stavka da ih je u {ezdeset i ne{to soba preko
20. Mioqub Da~i} je smewen i krivi~no odgo-
vara. Direktor Stanojevi} ga je {titio koli-
ko je mogao.
Najunosniji biznis direktora Stanojevi}a
je bilo izdavawe restorana sa kapacitetom do
stotinak mesta za mawa slavqa. Organizova-
ne grupe slave sve i sva{ta masovno Osmi
mart ili Novu godinu. Direktor restoran sa
stotinu mesta sa poslugom izda za tri hiqa-
de dinara. Nezadovoqni radnici znaju kako je
direktor sklapao posao:
Jedan deo se upla}uje preko faktura, dok
ve}i deo direktor stavqa sebi u xep. Taj se deo
nigde ne prikazuje. Ispektori MUP koji su bi-
li na{i gosti, koje su sluìli na{i konoba-
ri, pokradeni su na ovakav na~in.
Direktor Stanojevi} o ovome kaè: Poslu-
je se veoma te{ko. Nismo mi firma o koju }e se
svi grabiti. Cene su objektivne. Ima zakupa-
ca koji traè samo predjelo. Nismo u situaci-
ji da biramo goste. Ako se i toliko zaradi
dovoqno je. Snalazimo se....
Preduze}e koje je nekada hranilo desetine
hiqada radnika, danas hrani oko dvesta qu-
di. Dru{tvena ishrana vi{e ne funkcioni{e.
Umesto toplog obroka radnici ho}e nov~anu
nadoknadu, smawuje se obim poslova.
Direktor Stanojevi}, koji poru~uje nezado-
voqnima da su pro{la samoupravna i sindi-
kalna vremena, samoupravqa~ je i biznismen.
Kad govori, reklo bi se da je samoupravqa~.
Neko }e se upitati, odakle, ako se ovoliko
krade, blizu {est miliona dinara, koliko je
prema zavr{nom ra~unu utro{eno za namir-
nice.
U pitawu je pazar iz tri kantine, dok ~e-
tvrta ne radi. Kad prodava~ice iz kantine do-
nesu pazar, to ide za nabavku namirnica, ku-
povinu mesa, koje posle isparava. îm kasir-
ka donese dvadesetak hiqada, [e{eq preu-
zima stvari u svoje ruke i kre}e u kupovinu.
ALAVI NEMCI
Uprkos ovolikom kriminalu Stanojevi} je
~ovek koji deluje samouvereno. Nekada je, u vre-
me Milo{evi}a, bio trostruki direktor. Bio
je na ~elu preduze}a u kome se danas nalazi,
direktor odmarali{ta u Ohridu i jedan od
glavnih kadrovika u preduze}u Zastava auto-
mobili.
Kada su radnici prvi put poku{ali da ga
smene, bio je tada v. d. direktor, oti{ao je u
Beograd i izbrisao ono v. d. Tvrdi da je spa-
sao firmu: Do{ao sam na ~elo firme 1999. go-
dine. Tada je ona bila gotova. Sada nije tako.
Odmazda direktora Stanojevi}a prema oni-
ma koji su odbili da rade na falsifikatu up-
ravo traje. Razjurio je slu`benike po magaci-
nima i ve{erajima, traì izjavu lojalnosti,
presli{ava i saslu{ava iza zakqu~anih vra-
ta. Kao dugogodi{wi direktor, ranije dru{tve-
no-politi~ki radnik, stekao je solidne veze,
{to mu daje pravo da se tako pona{a.
Te{ko mu je pao odlazak saradnika, rasta-
nak sa [e{eqem i upravnikom sama~kog hote-
la. Boqe je bilo dok su samci sami donosili
kiriju na ruke.
Podaci koje je direktorov tim predao MUP-
u pokazuju da Srbi jedu krompir kao Nemci,
ali direktor ni Nemce nije {tedeo.
Ovoga leta je u na{em restoranu odràno
Bavarsko ve~e. Nestalo je 800 litara piva na
to~ewe, 150 kilograma ka~kavaqa i 120 fla-
{a najboqeg bavarskog piva 0,30.
O~ekuje se su|ewe. Kada bi progovorili [e-
{eq i Cole... Nadaju se biv{i radnici. Oni
najboqe znaju ono {to svi znaju.
Jedan od nezadovoqnika razmi{qa ovako:
Neka [e{eq bude za{ti}eni svedok. To je naj-
boqe re{ewe. [e{eq }e tako dobiti novo Po-
drum~e, nov identitet i nov autoritet.
A A^ Î IN N: : D DR RU U[ [T TV VE EN NO O, , A A M MO OJ JE E
i}eni kuvar [e{eq
S
vuda u svetu, diqem elektronske me-
dijske scene, novinar koji je na ti sa
predsednikom dràve moè se smatra-
ti, blago re~eno, veoma uspe{nim u
svom poslu, kao i u svekolikoj javnosti. [ta-
vi{e, ni{ta mawe uticajnim od tog istog
predsednika, ~ak i uticajnijim, jer predsed-
nik prestaje u jednom ~asu to da bude, a novi-
nar ostaje to {to je, ukoliko je gore opisanog
formata ili kalibra.
To je u ovda{wim prostorima slu~aj na-
{e Oqe Be}kovi}. Ona je na ti sa Predsed-
nikom Republike...
Uo~i gostovawa Borisa Tadi}a (za~udo, sa-
mog samcitog) u najnovijem izdawu Utiska ne-
deqe, kladila sam se sa jednom umnom oso-
bom da }e Oqa javno biti sa Borisom na ti,
jer je ova institucija (ne mislim na predsed-
nika, ve} na novinarku) sklona sebi sve da
dozvoli. Ba{ sve, osim da ispadne glupa u
dru{tvu, {to je, priznajmo, wen veliki plus.
Me|utim, opkladu sam, barem formalno, iz-
gubila. Oqa se (sad ve} Predsedniku sa ve-
likim P) obra}ala na vi, ali je ve{to iz-
begla da ga s po~etka protokolarno oslovi
sa gospodine predsedni~e, re{iv{i nedou-
micu jednim kompromisnim i kolokvijalnim
dobro ve~e...
No, ne lezi vraè, u jednom ~asu, kada ni
voditeqka, posle reklama, nije znala da je
ve} u programu, bili smo u prilici da ~ujemo
wenu re~enicu: A sada, smisli ti, Borise....
No, ovim gafom opkladu ne dobija potpisnik,
jer replika nije bila planirana za javnost,
ve} je reìja bila brà od najmuwevitijeg
refleksa voditeqke. A, {ta je to predsed-
nik trebalo da smisli? Pa, naravno, utisak
nedeqe koji }e ostaviti utisak na gra|ane
Srbije, kao Borisovu uzdanicu i jednu od we-
govih naj~e{}e kori{}enih sintagmi. I Bo-
ris je, naravno, smislio utisak, jer ga je Oqa
na vreme upozorila.
Po{to se nastranosti u na{em nadasve to-
lerantnom javnom delovawu prestrogo ne
sankcioni{u, prizna}u i jednu svoju: volim
da brojim koliko je puta gost (bilo koji, ne
samo ovaj najvi{eg ranga) izgovorio jednu te
istu stvar i u kojim vremenskim razmacima,
a doti~nom prilikom koristim kuvalo za ja-
ja, programirano na tri minuta. E, pa, na{
predsednik je devet puta, tokom dva sata, u
ravnomernim razmacima, izgovorio re~eni-
cu: Nau~io sam da se borim i bori}u se do
kraja! Koliko ide devet u sto dvadeset? De-
vet u stodvadeset ide trinaest koma dva pu-
ta, {to zna~i da je predsednik svakog tri-
naestog minuta saop{tavao gra|anima Srbi-
je (a ne Vladi i Skup{tini) kako se uvek bo-
ri do kraja. Kada bi se ovakva personalna
ali i dràvni~ka ~iwenica saop{tavala iz-
ravno i in vivo ~ak svakih trinaest dana,
wen bi u~inak bio toliko snaàn, da bi ku-
valo za jaja riknulo zauvek...
Ina~e, sve ostalo je bilo u najboqem redu,
a nadamo se da }e tako i ostati: kosovski
Srbi treba da iza|u na pokrajinske izbore,
makar i rizikuju}i (a, {ta to?), jer je ve} du-
go (skoro pet godina) u toku jedna istorijska
mirovna konferencija, duà i od Prvog
svetskog rata, pa, bogme i od narodno-oslo-
bodila~ke borbe. Ukoliko u toj konferen-
ciji ne damo sve od sebe izgubi}emo sve od
sebe...
Dakako, Boris Tadi} je u pravu i u vezi sa
adresom u Lackovi}evoj 10. Prostor od ponu-
|enih hiqadu kvadrata je zaista monstruo-
zan u odnosu na trista, koji je mo`da samo za-
stra{uju}e velik. Za normalnog ~oveka, ka-
kav je na{ predsednik. I za nenormalnog,
kakav je na{ premijer, koji ne}e da se seli,
jer nije selica, ve} je starosedelac...
[trajk. [trajk institucija (republi~ke)
kulture. Zaista, ne}e biti kneève ve~ere u
Narodnom pozori{tu. A ni Paje Jovanovi}a
u nacionalnom muzeju. Bogu hvala, nije ukra-
den, ali ga neko vreme niko ne}e gledati! Ma-
le su im plate. I jesu. Ma, oduvek su im bile
male... Ali, kada su posledwi put {trajkova-
li? Ni u vreme Le~i}a, ni u vreme Simi}a, ni
u vreme Peri{i}ke, kojoj je zaista krenulo
naboqe s kulturom. Da li su se okuraìli
pod Kojadinovi}em? Ili je u pitawu op{te
siroma{tvo koje kulturwaci, kao hipersen-
zibilni, teè podnose od ostalog sveta? î-
ni se da je definitivno u pitawu op{ta nema-
{tina, koja protagonistima dràvnih kultur-
nih institucija daje za pravo da odustanu od
proizvodwe umetnosti i kulture, barem
privremeno. Konkuri{em po vreme{nosti Bi-
bliji, ali ne pamtim {trajk dràvnih kul-
turnih ustanova, barem u ovoj zemqi. Mogu}e
da je {trajkovao Luvr, mo`da i madridski
Prado, mo`da i dostojanstvena Tejt galeri-
ja... Ne pamtim ni da je obustavio rad HNK!
Kako udovoqiti zahtevima kulturnih prega-
laca? Vaqda novcem, kao i svim ìvu}im
robovima bo`jim na svetu, koji bi, barem,
dostojanstveno da se bore s nema{tinom, ne
podlegaju}i joj na svaki wen fatalni mig...
[to se novosadskog Egzita ti~e, nema
razloga za paniku, uprkos Gojkovi}kinoj izja-
vi da za ovaj festival ima svog ~oveka. î-
ni se da je kampawa proistekla iz navedene
izjave (B-92) nesrazmerna wenoj, ~ak i la-
tentnoj, snazi. Nova gradona~elnica ima svo-
je qude, a Egzit }e biti markantno zna~a-
jan, samo ako u nastavku bude sadrào ono
za slu~aj opasnosti... Sa~ekajmo.
Ko po~ne s predsednikom, mora da zavr{i
sa medijskom alternativom, meteorkom Lu-
nom Lu i wenom Glamuramom. Ova je osoba
jedna od retkih protagonistkiwa luksuzni-
jeg u odnosu na egzistencijalno spram koje
va{ potpisnik gaji naklonost. Stoga {to je
prete`no iskrena i ni~im ucewena. âk ni
glamurom.
M
M
E
E
D
D
I
I
J
J
A
A
L
L
E
E
! OLGA
STOJANOVI]
A SADA, SMISLI TI, BORISE
K
ao i uvek, pi{em u panici. Dakle, osta-
lo mi je jo{ ~etiri sata do aviona za
Atinu a ja nisam jo{ ni po~ela da se pa-
kujem... Idemo prvi put na krstarewe
gr~kim ostrvima. Malo da snimamo Apisa i
wegove dileme i probleme, a malo i da poku-
pim materijal za novi krimi} koji se de{ava
na brodu... Skoro deset godina nisam bila u
Gr~koj. Jednom pre toga sam ~ak i{la po olim-
pijski plamen za onu nesre}nu sarajevsku
olimpijadu. Bilo mi je smorno da se bak}em
vizom, a i skoro su svi letovali u Gr~koj pa
me to nerviralo. Populizam svake vrste mi je
nepodno{qiv. Na ova krstarewe ne ide ni-
ko. Bogati odlaze na Karibe i Havaje, a oni
sredweklasni u dobre gr~ke hotele. Na iz-
vestan na~in ta moja èqa da se utrpam na
neki od tih velikih brodova javila se kada
sam ugledala kako ukotvqeni u carigradskoj
luci uìvaju putnici na svojim terasicama.
Osetila sam takvu qubomoru da sam se skoro
raspala na remorker~i}u koji nas je vozao
Bosforom. Eto, sada }emo, sa boìjom pomo-
}i, obi}i ~ak osam gr~kih ostrva. P. stalno
govori da moram da pro~itam neku kwigu sa
sli~nog putovawa Mi}e Popovi}a. Niti znam
{ta da nosim niti {ta da ostavim. Po obi~a-
ju, panika sa decom, bejbi siterkama, novcem.
Te{i me samo {to je dràva jo{ zaduènija
od mene...
KOLIKO KO[TA
POHVALA U SRBIJI?
Na internetu ipak ima vi{e istine nego u
na{im novinama. D. Tucakovi} nam je mejlom
poslao svoj izvanredni tekst o Kusturici, a
dva dana posle je iza{la u Blicu izmasakri-
rana verzija. Stra{no. Pa, to se jo{ de{ava,
ili da kaèm to se uporno de{ava i nema
nam spasa....
Za to vreme ~itam naru~ene tekstove ne-
kih prodanih mladih kriti~ara... E, ba{ me
interesuje kako to izgleda. Mislim, ti poru-
~eni tekstovi. Koliko danas u Srbiji ko{ta
dignitet? Koliko ko{ta da napi{e{ ne{to
{to ne misli{? Dokle je do{la ta granica
prodaje? Da li oni koji pi{u te bquvotine to
rade samo zbog love ili ima u tome i lake
perverzije, ~ak uìvawa da }e naneti bol ne-
kome ko ih je voleo i ulagao u wih veruju}i da
su OK? Dakle, dilema je da li je autor samo
imbecil ili sviwa i imbecil? To je hamle-
tovsko pitawe, dakako... Nikad se to nije de-
{avalo u filmskoj kritici, ma koliko da smo
se mimoilazili; ma koliko da smo dolazili
u faze da ne govorimo, podrazumevalo se da
niko za lovu ne}e uraditi ne{to {to bi zna-
~ilo izdaju svih wegovih principa. Ali, vaq-
da su do{la neka nova vremena, vaqda su do-
{li neki novi klinci. Ipak, moram da kaèm
da dugo nisam ~itala ne{to tako bqutavo kao
{to je prikaz A. Radivojevi}a u Evropi, i pri-
znajem da me dugo nije ne{to tako nasmejalo.
Svo to uvla~ewe Mokrom Geniju toliko je so~-
no da je zabavno. Nije bilo dovoqno pohvali-
ti posledwi film, nego je trebalo opravda-
ti celo nedelo i jo{ izvre|ati jadnog Paska-
qevi}a... Dakle, ovo nije bilo samo pu{ewe,
nego i gutawe... To je lepo... Kad radi{, radi
do kraja... Tako i treba... Jebe{ softkor!
NOBEL, DINAMIT,
KOMUNISTI
Pila sam kafu kod Cece i zamalo slomi-
la nogu na wenom tepihu koji mi se izmakao
po uglancanom parketu; posle toga sam snima-
la emisiju sa Qiqanom Perovi}, gde smo iz-
rovale celi moj ormar, a onda sam redigova-
la moju posledwu verziju romana koji treba
da se pojavi na sajmu. Tajna Titovog kreveta
je krimi}, pravi krimi} koji se de{ava u Ca-
rigradu. Prvi put iznosim dokumente do ko-
jih sam do{la, da je Tito ~ak dva puta zame-
wen. To su, naravno, svi znali, ali se posta-
vqalo pitawe kad i kako. Ovo je roman o Ti-
tu, Peri Palasu, ali i wegovoj tajnoj vezi sa
Agatom Kristi i Xeki Kenedi... Leìm u kre-
vetu i slu{am vesti. Nobela je dobila ona
nesre}na, luda komuwara Elfride Jelinek.
To je ne{to kao na{a Biqana Srbqanovi},
samo mawe slavna. @ena ima jedva trista je-
dinica na Guglu. Taj Nobel je pao ispod ni-
voa na{ih nagrada. Zato je zlatna {erpa na-
grada sa dignitetom. Moram da priznam da du-
go nisam ~itala ne{to tako dobro kao tekst
gospo|e Olge S. o nagradi koju je primila udo-
vica. Moja kom{inica iz Srpske re~i zaista
ima petqu. Za to treba imati muda i stila.
Uop{te, da kaèm: meni cela Srbija danas
li~i na me{anu verziju Carevog novog odela
i U cara Trojana kozije u{i...
VEÊRA U ABSINTU
Ve~eram sa ènskim dru{tvom, tek u ovom
fensi restoranu kre}e kome{awe. Svi se ne-
{to okre}u, gurkaju. [ta je? Do{ao predsed-
nik na ve~eru... E, to je trebalo videti... Za-
vrnuo rukave i ve~era ~ovek u sred Absinta.
Ne znam da li mu je to savetovala neka mar-
ketin{ka agencija ili je samoinicijativno
èleo da se vrati na svoje omiqeno mesto,
ali moram da priznam da nigde u svetu ne}e-
te videti da predsednik izlazi na takva me-
sta. Bez èqe da se upu{tam u analizirawe
ovoga i bez èqe da mojoj drugarici Ceci na-
ru{avam iluzije o wegovoj dobroti, moram
da kaèm da je prili~no neprijatno kad vam
telohraniteqi istog dobacuju. To mi se nije
de{avalo sa Slobinim. Vaqda nisam ima-
la priliku ni da ih sretnem. Na sre}u...
PAJKI]EVE EKLEZIJALNE
IDEJE
Bilo je tri i trideset, upravo sam nameri-
la da legnem da spavam, tek eto ti mog muà
zabrinutog sa slede}im pitawem: U koju cr-
kvu da pre|emo? Prili~no zgranuta gledam
u wega, a on mi objasni da }e po povratku sa
krstarewa proveriti u Patrijar{iji da li
su oni dali nekrstu Kusturici dozvolu da sa-
gradi crkvu (u koju je, baj d vej, dva puta uda-
rio grom tako pi{e u Evropi), pa ako jesu
onda }emo morati da pre|emo ili u Gr~ku ili
Rusku. Ziloti su malo prekonvencionalni za
na{u liberalnu porodicu. Razumem ~oveka,
jest, vala, problem uz ê Gevaru, Otpisane,
Slobu i ove nove jo{ da ima i crkvu... Ako je
otac Justin Popovi} jo{ onomad govorio da je
Sveti Sava razapet pred patrijar{ijom, on-
da je on na Mokroj gori ponovo spaqen. Ali,
to svakako nije na{ problem. Mi smo jo{ dav-
no, ne mogav{i da izdrìm represiju Milo-
{evi}evog reìma, proglasili na{u Metafi-
zi~ku Dràvu Monarhiju Srpsku. Tada smo
emigrirali u na{u vlastitu dràvu i nismo
se vi{e vra}ali u Republiku. [tampali smo
na{e paso{e, osve{tali na{ prostor. Na{ih
sedamdeset kvadrata je na{a sopstvena dr-
àva. Ako smo morali da napustimo dràvu
ne bi me ~udilo da zbog skrnavqewa morad-
nemo da napustimo i crkvu. Onaj mu~ni, jezo-
viti projekat o kome je govorio otac Justin,
da komunisti oskrnave SPC, ovim je prive-
den svom kraju. Za mene je malo previ{e da
nam Emir gradi crkvu posve}enu Svetom Sa-
vi, a da vladika ska~e uz muziku iz Otpisa-
nih. Ali, bi}e da sam ja konzervativna. Vidim
da Boris, Voja, Matija, u tome nisu videli ni-
{ta ~udno. Ali, ako je moglo da se drì ope-
lo \ilasu, {to ne bi i Emir dizao crkvu...?
E, sad gromovi udaraju pa udaraju.
Dnevnik Isidore Bjelice
SINI M
UW
O
,
UDRI GRO
M
E
K
ada ga mi preteramo, onda je to stvarno
preterivawe, na svim nivoima. Ne zna-
mo stati, i za pojas zadenuti. Ne znamo
oda(h)nuti, staviti prst na ~elo i zapi-
tati se {ta je {ta, i ~emu tolika zadihanost,
odu{evqewe i naprasno usre}iteqstvo. Ni-
{ta ne znamo, izuzev da smo sre}ni od glave do
blata ispod skupih ili jeftinih cipela. Ma,
Me}avnik je to, i na wemu grad posledweg sta-
rog Slavena, kli~u eufori~ni srpski inte-
lektualci, umetnici, novinari i ini sre}nici
odabrani da vide @ivot je ~udo nekoliko da-
na pre svih ostalih, koji }e sa kupqenim karta-
ma pohrliti u bioskope da se uvere u ta~nost
banalnog naslova najnovijeg filma Emira Ku-
sturice.
Prva sam za to da dobri umetnici imaju iz-
vanredne uslove za ìvot i stvarawe. Nemam
ni{ta protiv Drvenog grada koji je na poklo-
wenoj dràvnoj zemqi svojim parama sagradio
uvaèni svetski rediteq, ostvariv{i tako
san ~oveka koji nije pristao da odraste, kako
papagajski ponavqaju nema{toviti novinari
floskulu koju im je ponudio ma{toviti Kustu-
rica li~no. Petarpanovska fraza o neprista-
jawu na odrastawe, sva u fronclama od ponav-
qawa i poznatog smisla kojem na{ genije nije
dodao i~ novo, blago me nervira jer je op{te
mesto koje neznalice udarni~ki guraju u kate-
goriju posebnih mesta.
Na Mokroj Gori bila sam pre dve godine, po
ci~i zimi, sa spisateqicom i prijateqicom
Gordanom Kui}. Fascinirana prirodom i drev-
nom lepotom [arganske osmice, radosno sam
se smrzavala zadovoqna zbog ideje da svrati-
mo iz Vi{egrada u ovu oazu ti{ine, zelenila,
zdrave vode i srda~nih qudi koji su nam save-
tovali da obavezno do|emo i leti. Savetova-
li su nam tako|e da odemo i do Me}avnika gde
Kusta gradi svoje ~udo, ali smo tu ideju odbi-
le: ne ide se nepozvan nekome u goste, ima ~o-
vek posla a i prijateqa da ga obilaze, nepri-
stojno je tako banuti ne-
gde gde se ne zna {ta je
~ije, kakva su ti prava
~ak i na puko razgleda-
we, jesi li duàn da se
predstavqa{ i traì{
dozvolu za ulazak na te-
ritoriju. Odrastaju}i u
zemqi gde je sve bilo
dràvno i ni~ije, se}am
se kako me davno, prili-
kom bazawa jednom mor-
skom uvalom na Kor~u-
li, neprijatno lecnuo
natpis privatni po-
sed. Nije mi smetala
ideja vlasni{tva, ali me zbuwivala ~iweni-
ca da jednim povelikim par~etom zemqe i mo-
ra ne mogu pro}i. Kako neko moè kupiti svoj
ugao na posmatrawe zalaska sunca, ako ga je
ovaj buxovan uop{te kupio, ponavqala sam
traè}i odgovor od tada{wih prijateqa ko-
ji su odjednom postali nezainteresovani i za
prolaz i za temu koju sam tvrdoglavo vra}ala
na tapet. Mogu da razumem da neko ima svoju
zemqu, ali se mora na}i na~in da tuda pro|e
putnik namernik i da vidi ono {to je op{te
dobro i sva~ija lepota, umovala sam, prvi put
shvativ{i kako malo znam o svetu, imovini,
pravu, pravdi, mo}i, novcu, zakonima. Dobro se
se}am: bilo me sramota {to socijalisti~ki
rezonujem, kako me neko opomenuo, ali me pi-
tawe prava na ugao posmatrawa zalaska sun-
ca jo{ dugo opsedalo.
Kakve ovo ima veze sa Me}avnikom? Pa, i
ima i nema, kako se uzme. Recimo da te zime ni-
sam oti{la na Me}avnik zato {to je ne~iji i
{to nisam htela da se upu{tam u komplikova-
ne odnose slobodnog razgledawa ne~ije terito-
rije! Vi{e mi prija ni~ija [arganska osmica,
zakqu~ila sam ne bez samoironije i neimeno-
vane gor~ine. Ili je pitawe la`no, ili ja ni-
sam dorasla odgovoru, zakqu~ila sam i zabo-
ravila, znaju}i da }e zaborav trajati samo dok
se pitawe na neki novi na~in ponovo ne po-
stavi.
Naravno da }e svi Kusturi~ini gosti, sazva-
ni zarad premijere filma, re}i da su uìvali
u ìvotu prilikom svoje zvani~ne posete Me-
}avniku, kao i da su uìvali u umetnosti. Uk-
rstilo im se, spojilo, izme{alo, izjedna~ilo,
pa vi{e nisu znali da li ìve ìvot ili film.
Mene ako pitate, ìveli su kontinuiranu po-
litiku tvrde}i ili te{e}i se da je antipoli-
tika u pitawu, bodre}i i laù}i jedni druge,
slikaju}i se za neizvesnu budu}nost.
Otkud mi ideja da su svi politi~ili na pre-
mijeri jednog filma? To nije moja ideja, to je
rezime gledawa jedne tu`ne emisije o promo-
visawu novog grada i umetnosti i neimarstva
wegovog gradona~elnika, rezime posmatrawa
spiska zvanica i odazvanih, posmatrawa pro-
tokola i neprotokolarnih aktivnosti, slu{a-
wa izjava, intervjua i opu{tenih razgovora...
Odlazak na Mokru goru shva}en je kao prvoraz-
redni politi~ki gest od ve}ine, od predsedni-
ka i premijera koji se do sada nisu na{li za-
jedno na bezbroj primerenijih za zajedni{tvo
kulturnih manifestacija, preko sasvim defi-
nisane grupe umetnika, novinara, javnih li~no-
sti i ostalih likova na{eg ~udovi{nog ìvo-
ta, do posledwih statista u ovoj pri~i koja je
~udna samo naivnima i nevinima. Vaqda ima
i takvih pa }e i oni jednom prozboriti ~iste
glave i velikog srca.
@IVOT JE ANTIPOLITIKA
Ja sam Emira Kusturicu u wegovom gradu po-
smatrala kao izgubqenu ov~icu. Bilo mi je ~as
tu`no ~as sme{no, tako da sam morala povre-
meno samu sebe podse}ati da je sam sebi za sve
kriv: i {to je odrastao a ne pristaje da odra-
ste, i {to se odrekao jednog dela sebe da bi
potvrdio drugi deo sebe, i {to je zbuwen svo-
jim bogatstvom kao i svojim siroma{tvom, i {to
wime upravqaju svi drugi dok nastoji da pove-
ruje kako on upravqa svima drugima ({to u jed-
nom druga~ijem smislu i ~ini, ali na toj klac-
kalici ima samo gubitnika zavaranih privre-
menim dobicima).
Ja sam, nemam pojma za{to, gledaju}i kako je
Emir Kusturica mo`da ostvario svoj san sa-
zvav{i uglednike na Me}avnik, i gledaju}i ka-
ko ti uglednici uglavnom lupetaju, u mislima
paralelno ponovo ~itala mudru Kucijevu kwi-
gu I{~ekuju}i varvare. I onda sam pomisli-
la kako bi on po tom romanu mogao da napravi
sasvim svoj film, ali da mu roman ostane i da-
qe tajna, i da je u tome wegov problem, ali da
on svoj problem ne moè i ne treba da podeli
ni sa kim, a osobito da takvog nema me|u wego-
vim gostima, jer je ìve}i ~udo zadobio ~udne
prijateqe i jo{ ~udnije neprijateqe.
Svako je na toj Kusturi~inoj ekstravagantnoj
fe{ti govorio sebe. Zato je Kapor govorio o
tome da zna kako se izmamquju suze, zato je Ti-
jani} priznao reditequ da je on najve}i srp-
ski brend i da je u Drvenom gradu postao ono
{to je ve} bio, zato je Matija Be}kovi} bese-
dio o Emiru kao o jedinom gradona~elniku iza-
branom ve} u prvom krugu, u jednom od na{ih
najlep{ih glavnih gradova sagra|enih istovre-
meno sa snimawem filma, u gradu koji kao da
! QIQANA
[OP
Naravno da }e svi Kusturi~ini gosti, sazvani zarad
premijere filma, re}i da su uìvali u ìvotu pri-
likom svoje zvani~ne posete Me}avniku, kao i da su
uìvali u umetnosti. Ukrstilo im se, spojilo, izme-
{alo, izjedna~ilo, pa vi{e nisu znali da li ìve ìvot
ili film. Mene ako pitate, ìveli su kontinuiranu
politiku tvrde}i ili te{e}i se da je antipolitika
u pitawu, bodre}i i laù}i jedni druge, slikaju}i se za
neizvesnu budu}nost.
ovde postoji hiqadu godina i kao da }e se vi-
deti sa svake ta~ke na globusu.
E, kada se ve} toliko dalo u jedra poznatim
vetrovima od kojih me evo ve} deceniju i pol,
pa i duè mori morska bolest (sve vi{e {to
mawe mora imamo, ako ga jo{ uop{te imamo o
~emu su podaci vrlo nepouzdani), zar je ~udno
{to je slavqenik ~ak tri puta ponovio pri~u
o imperijalnom konceptu od Staroga Rima i
pripomenuo kako smo padali na kolena da nam
daju recept od koka-kole, pa onda viknuo tru-
ba~e kao krunu kruna autenti~nosti koja }e se
slavqeni~kim povodima i prilikama slu{a-
ti u gradu posledweg starog Slovena! U jedi-
nom gradu gde ja biram gra|ane, a ne oni grado-
na~elnika, jo{ se jednom zaneo i poneo redi-
teq koga bismo morali zalivati kao retku biq-
ku i dràti kao malo vode na dlanu, kako mi
re~e jedan moj kolega, posebno fasciniran ~i-
wenicom da je Emir u Filmskom gradu sagradio
~ak i crkvu. Kolega mi je osvojen tom crkvom
kao ni~im do sada, iako je iskusan ~ovek koji
se svega nagledao u ìvotu i umetnosti, evo
ve} pedeset godina, a imalo se bogami ~ega
ovde nagledati u tih pola veka. Pri tome mi
napomiwe da bi wegova fascinacija bila pot-
puno ista i da je Emir u/na Me}avniku sagradio
xamiju, {to mu ne verujem, jer ovakvo bi neimar-
stvo ve} bilo bliè mojim fascinacijama. Ja
sam, naime, od ~oveka koji bira {ta }e slede-
}e sagraditi u svojemu gradu, o~ekivala jo{ jed-
nu bogomoqu (ne zbog li~ne i porodi~ne ravno-
teè, nego zbog se}awa na ìvot koji je proì-
veo u nekim razorenim gradovima), ali on je, po
sopstvenom priznawu, naumio da slede}i ob-
jekat bude banka ili zatvor, mo`da i oboje u
jednom zdawu. Vaqda ~ovek zna {ta su priori-
teti u wegovom gradu, taman posla da mu se me-
{am u ideje! A kada smo ve} kod ideja, ionako
ne vidim za{to gradi kopiju Divqeg Zapada,
pa gledaju}i film o ìvotu na Me}avniku ~e-
kam kad }e Tali~ni Tom, a kad bra}a Daltoni,
umesto da sagradi ~udo nevi|eno i neo~ekiva-
no. Pa da pojma nemam {ta me ~eka iza }o{ka,
a ne da sa sigurno{}u do~ekam Matiju, Momu,
Tijani}a i ostale veterane doma}eg vesterna.
SMISAO NOVOG GRADA
Samo je Prvi Grad uistinu bio nova ideja.
Ve} drugi nije po prirodi stvari mogao da bu-
de istinski Nov, ve} replika, u saglasnosti
ili otporu, u prihvatawu, odbijawu, mewawu,
usavr{avawu ili razde{avawu Ideje. Nove
gradove u dugoj istoriji gradili su avanturi-
sti, osvaja~i, megalomani, vizionari, tirani,
naj~e{}e sve to zajedno. Ta~nije, izgradwa je
wima pripisivana a gradovi po wima imeno-
vani, dok su bukvalni graditeqi bili klasi~-
ni ili moderni robovi. Oboàvam gradove. Ka-
da vidim lepu zgradu op~iwena sam svime, od
ideje do fizikalca koji je u wu ugradio posled-
wi kamen ili ciglu i {ta ve}. U umetnosti me
najmawe zanimaju sudbine onih koji su zidawe
gradova bukvalno platili (uvek je to tu|i no-
vac) i nazvali ih svojim imenom (uvek je to ne-
sre}a i sujeta, mada ni robovi nisu nedu`ni u
imenovawu svoje nesre}e glavnim vinovnikom
te avanture). Svaka me ku}a, svaka bogomoqa,
svaki trg i dobro planirana ulica na svoj na-
~in zadive, posvuda. Najlep{i gradovi i vele-
lepna zdawa i spomenici su i svojevrsna isto-
rija umetnosti, ambicija, mo}i, bogatstva, ide-
ja, ali i siroma{tva, patwe, prinude, muke i
obespravqenosti.
Znam, naravno, da je Me}avnik jedno bespu-
}e u zabiti, koje }e to i ostati s obzirom na
mesto i vreme u kojem postoji uprkos Kusturi-
~inoj aktivnosti. Ali sada govorimo o ideja-
ma, prohtevima, velikim pri~ama na koje se pa-
le mali qudi i malim idejama na koje se pale
veliki i nakratko mo}ni. I zato mi je sve tu`-
no i ru`no: i kako su se tamo sjatili svi koji
u ovoj dràvi, zvanoj obiqe nere{enih pro-
blema, ne{to u ovom momentu zna~e a tamo ne
mogu da re{e ba{ ni{ta, pa ni probleme sta-
tusa umetnika koje Emir Kusturica, hvala Bo-
gu, nema; i kako tamo najepski-
je i najlirskije guslaju ba{
oni, i svi oni koji su svih
ovih nesre}nih godina posvu-
da opako propovedali koncep-
tualno isti mrak u razli~i-
tim pakovawima, upravo ovaj
koji nas i danas gu{i. Mra~no
je u bukvalno novom nasequ
prepoznavati hiqadugodi-
{wu starost koja se vidi sa
svake ta~ke planete, ~ak i
kao poetsku sliku i stilsku
figuru, zar ne? Ne{to tu ne
{tima, jer niko i ne}e da vi-
di novo kao novo, niti u pro-
stoj funkciji novog (ni~eg no-
vog pod kapom nebeskom, o~e-
kivalo bi se da proslove
upravo intelektualci na Ku-
sturi~inom ran~u, kada ne bi
padali u razli~ite vrste
istorijskih, nacionalisti~-
kih i dnevnopoliti~kih za-
nosa), a jeste novo da nedo|i-
ja danas dobije filmsku dvo-
ranu sa stotinu i dvadeset
mesta ako se ne prisetimo da
je Broz sejao takve kulturne fenomene gde
mu se prohtelo, jer mu se moglo sve, pa i da
pre~uje gde uspeva gro`|e a gde ima gvo`|a.
Neuspe{an poku{aj da se odraste, kako je
svoju odluku da preobrazi Me}avnik u Filmski
grad nazvao Emir Kusturica, jeste ekstrava-
gantni eksperiment na koji ima pravo svako ko
ima novca u ovoj zemqi danas. Tamo gde narod
u celini nije odrastao, ve} se ponosi svojom
infantilno{}u i za wu vezanom kreativno-
{}u, niko i ne o~ekuje da brzinski bogata{i
budu mudri starci koji znaju {ta rade i za{to
to rade. Razlika izme|u anti~kih mudrih sta-
raca i na{ih mudrih staraca jeste u tome {to
}e na{i, relativno siroma{ni, podràti in-
fantilnost onih koji se opare (steknu pare ili
ih razo~ara bogati spoqwi svet, pa kqoknu
kao biq~ice na vrelini), traè}i od wih da se
odrede prema nebeskom carstvu ispravnog na-
cionalnog opredeqewa. Upravo se wima na{
slavni rediteq odazvao.
Sve smo ih tamo, na Me}avniku, kao prirod-
ne i trenutne saveznike, dugoro~ne i kratkoro-
~ne istomi{qenike, stare i nove odu{evqe-
nike, slu{ali i gledali, kao {to slu{amo i
gledamo wihove mentore, portparole i seize,
medijske sponzore i vatrene tuma~e u ovome
Gradu, koji je uzaludno star a sve mawe mudar,
a povremeno i uzaludno mlad jer je sve mawe
borben na naivni i nevini na~in mladosti.
[to se mene ti~e na{ veliki i slavni film-
ski rediteq moè biti doìvotni de~ak/gra-
dona~elnik svoga grada. Po{tuju}i pone{to od
wegovog dela, ja }u ipak radije gledati fil-
move odraslih svetskih rediteqa. Ti klinci
danas ba{ brzo rastu i prave filmove dostoj-
ne razmi{qawa i po{tovawa.
Navikla sam da nesani~im zbog dobrih kwi-
ga i dobrih filmova, ne pitaju}i se kojeg su po-
la, roda, nacije, vere i boje koè wihovi auto-
ri. Kako onda da ih pitam nameravaju li sagra-
diti svoj grad i u wemu bilo ~iju crkvu koja sto-
ji nedu`no i{~ekuju}i varvare?
Ko kaè da nas je pesma odràla?!
Mene je pesma smenila,
zakqu~i ministarka prosvete.
! ! !
I mi kowa za trku imamo,
rekosmo i posadismo ìvotiwu
za kompjuter.
! ! !
Poslanici iz svih stranaka
najzad su postigli konsenzus.
Sloìli su se da plate pove}aju
za trideset posto.
! ! !
Srbija i Crna Gora ka Evropi
idu na dva koloseka.
Problem je samo {to idu unazad.
! ! !
Ne volim budiste.
Ja vi{e volim da spavam.
Mi se sa svima u Evropi
ravnopravno nosimo.
U tri lepe...
! ! !
Neki neodgovorni pojedinci
napadaju Ma|are u Vojvodini.
Umesto da nasr}u na Ma|arice.
! ! !
Dosta je ru`nih re~i
o aktuelnim politi~arima.
Prema svecu i tropar.
! ! !
Ne moè kod nas i ovako i onako.
Mi sve radimo onako.
! ! !
Deca su nam vaspitno zapu{tena.
Raduje me {to }e uspeti u ìvotu.
! ! !
Najsposobniji stru~waci beè iz zemqe.
Tako dokazuju svoju sposobnost.
U Srbiji je takva situacija da su qudi
po~eli dobrovoqno da odlaze u Hag.
! ! !
Prodava~ica na kiosku nije imala
da mi vrati sitno, pa mi je uvalila
kwigu od nekog Andri}a.
! ! !
Javqeno je da je proizveden
prvi srpski kompjuter.
Da mi je znati ko su ti zevzeci nau~nici
koji su na tome radili i tra}ili vreme,
umesto da su tragali
za Teslinim tajnim oru`jem.
! ! !
Kandidati za gradona~elnika
vodili su mrtvu trku.
[to su uspe{no preneli i na bira~e.
Dao bih ja ìvot za Srbiju,
ali ve} sam ga dao za Jugoslaviju.
! ! !
Oslobo|en sam optu`bi.
Sada sam svima sumwiv.
! ! !
Niste pali uzalud.
Izbegli ste da budete optuèni u Hagu.
! ! !
Spreman sam da se udruìm
i sa crnim |avolom, re~e vampir.
! ! !
Policija redovno izve{tava
o uspesima vlade. Postoje o tome
specijalne godi{we emisije.
! ! !
Da smo svi na vreme razbili televizore,
imali bismo sedam godina sre}e.
! ! !
Ja sam, bre, najpismeniji u na{u op{tinu
i zato sam i pobedio
na izbori za gradona~elnik!
! ! !
Nije istina da je kod nas kao u logoru.
Tamo se hrana delila svakoga dana.
! ! !
Mi idemo iz poraza u poraz.
Ali, za razliku od prethodne vlasti,
ne stojimo.
! ! !
Kad bi na{i preci ustali iz groba,
poèleli bi da se vrate.
! ! !
Kad god otaxbina pozove,
ja kao veliki patriota po{aqem
barem stotinu qudi.
! ! !
Uz mene su svi qudi u Srbiji,
a svi ostali su izdajnici.
! ! !
Mi smo nepobedivi.
I kada izgubimo, ne priznajemo poraz.
! ! !
Savest mi potpuno mirno.
Ba{ kao kada sam i pro{li put pobio
ratne zarobqenike.
! ! !
Krenuli smo u diplomatsku ofanzivu.
Ali su na{e tenkove zaustavili
ve} na granici.
! ! !
Ruke su mi potpuno ~iste.
Do lakata.
! ! !
Predsednik republike je za akciju.
Narod }e ga podràti ako na
televiziji po~nu da se prikazuju
{vedski akcioni filmovi.
! ALEKSANDAR
ÔTRI]
Na{i fudbalski reprezentativci u Sarajevu
su se ose}ali kao u Beogradu.
Ceo ko{evski stadion zvi`dao je
himni Hej Sloveni.
Epilog lokalnih izbora
u severnoj pokrajini:
Vojvodina je VOJVODINA!
! ! !
Najmla|i ìteqi na{eg sela
jedva ~ekaju prvi u meseci.
Da im stignu penzije.
! ! !
Jedva ~ekam da postanemo
beogradski pa{aluk u sastavu Turske.
Tako }emo biti deo Evrope.
! ! !
ûdni su putevi Gospodwi.
Mnogi vode u pakao.
! ! !
Probleme vi{e ne re{avamo u hodu.
Dali smo se u beg.
! ! !
U Srbiji dogodine ne}e biti
nezaposlenih mladih stru~waka.
Svi }e se iseliti u inostranstvo.
! ! !
Stranke se vi{e ne dele
na vladaju}e i opozicione.
Sada su sve na vlasti.
! ! !
Otvoreno nam prete.
Najzad smo uspostavili dijalog.
! ! !
Rukopisi se ne vra}aju.
A ~esto se ne vra}aju ni autori.
! ! !
Dobio je {aku dolara. Pravo u glavu.
Kompjuterski stru~waci
sele se iz Srbije,
jer nema kod nas hleba bez motike.
! ! !
Gradona~elnik je pobedio
u foto fini{u.
Sada gra|ani mogu samo da se slikaju.
! ! !
Broz je rekao NE Rusima.
Milo{evi} je rekao NE Amerikancima.
A premijer je rekao NE
i Rusima i Amerikancima.
! ! !
Na crveno sve staje.
Na crno sve ide unazad.
! ! !
Pqa~ka je izvedena savr{eno.
Lopovi imaju imunitet.
! ! !
Prodali smo sve pivare jer mi
vi{e volimo da pijemo strana piva.
! ! !
Zakopao je ratnu sekiru.
A iskopao je raketni baca~.
! ! !
Kriminalci svoju decu
{koluju u inostranstvu.
Na kraju krajeva,
i oni su se {kolovali
po zapadnim zatvorima.
! ! !
On kad slaè, ne pocrveni.
Ne moè vi{e!
D
D
O
O
V
V
I
I
\
\
E
E
W
W
A
A
Bio sam nedavno u jednoj zemqi na Bal-
kanu u kojoj sam na svakom koraku ~uo sve
najgore o Srbima.
Ne znam da li }ete mi verovati na re~,
ali na jednoj televiziji neprestano su pri-
kazivane toboè dokumentarne emisije u
kojima su Srbi optuìvani za ubistva rat-
nih zarobqenika i civila, proterivawa
stanovni{tva, masovna silovawa, paqe-
we ku}a...
Zatim su sledili razgovori sa gostima
u studiju koji su obja{wavali da Srbi vo-
de imperijalnu politiku jo{ od cara Du-
{ana i Svetog Save, pa su onda opet prika-
zivane sli~ne dokumentarne emisije.
U informativnim emisijama drugih TV
stanica sli~no su govorili i visoki ru-
kovodioci dràve u kojoj sam boravio.
Po{to to vi{e nisam mogao da gledam,
ukqu~io sam radio. Kad i tamo:
Srbi moraju da pro|u kroz denacifi-
kaciju. Moraju da se izvine za zlo~ine, da
mole za opro{taj, da kleknu pred `rtva-
ma...
Kad mi se i to smu~ilo iza{ao sam na
ulicu i kupio novine. Seo sam na klupu u
parku i pro~itao naslove:
Srpska vojska je po~inila najve}i zlo-
~in posle Drugog svetskog rata. Srbija
je izvr{ila genocid, Srpske vo|e su na-
redile pokoqe...
Besno sam bacio novine u korpu za ot-
patke, pa sam se uputio na promociju jedne
nedavno objavqene kwige. Mislio sam da
}u mo}i da uìvam u razgovoru o umetno-
sti... Kad tamo, neki podgojeni tip sa du-
gom kosom zapenio obja{wavaju}i da su
Srbi krivi za rat, prvi po~eli sa li-
kvidacijama, dràli u opsadi gradove,
okupirali tu|e teritorije, formirali
koncentracione logore... Najneprijatni-
je me je iznenadila publika koja mu je apla-
udirala i odobravala sve {to je taj ~ovek
ru`no rekao o jednom narodu.
Poseban {ok za mene bilo je ono {to sam
~uo na ulici, u kafanama i prodavnicama,
a svodilo se na slede}e:
Na sud sa svima koji su ratovali pod
srpskom zastavom!
Zga|en nad svim ogavnim {to sam za
kratko vreme ~uo o naciji kojoj pripadam,
odlu~io sam da se odmah vratim u zemqu
u kojoj ìvim ve} trideset godina. Tamo se
nikada na ovakav na~in nije govorilo o
mojoj zemqi i narodu. Izvadio sam avion-
sku kartu za Frankfurt i nestrpqivo sam
~ekao da u|em u avion. Pre nego {to }u da
zakora~im u trup letelice, jo{ jednom sam
se osvrnuo za sobom. Protrqao sam i o~i,
ali prizor je bio nepromewen na veli-
kom panou pisalo je: Dovi|ewa, sre}an
put i do|ite ponovo u Srbiju!
ÔTRI]EVI AFORIZMI U BUGARSKOM KWI@EVNOM ÂSOPISU
Bugarski nedeqni kwièvni ~asopis Literaturen vestnik, koji izlazi u Sofiji,
objavio je na celoj strani sedamdeset aforizama beogradskog satiri~ara i autora Pe-
te kolone Aleksandra ôtri}a.
Prevodilac na bugarski jezik Qudmila Mindova izabrala je i prevela ôtri}eve afo-
rizme iz wegove kwige Kratki rezovi, koja je u izdawu Srpske re~i objavqena ove
godine. Izdava~ka ku}a Fakel iz Sofije izrazila je interesovawe da ôtri}eve kwi-
ge aforizama prevede i objavi u Bugarskoj, o ~emu }e se razgovarati u vreme odràvawa
Sajma kwiga u Beogradu.
Aforizmi Aleksandra ôtri}a prevedeni su na petnaestak stranih jezika, a autor je
zastupqen u antologijama aforizama objavqenim u Nema~koj, Austriji i Rusiji.
Igrali su fudbal
Bosna i Hercegovina
i Srbija i Crna Gora.
Neupu}eni bi pomislili da se
radi o turniru ~etiri ekipe!
Priklawam glavu na odar Nikole Bojovi}a,
kao izaslanik prestolonaslednika Aleksan-
dra Kara|or|evi}a i kao sin wegovog ratnog
druga.
Ovo je jedinstven prizor u 21 veku ratnik
se vratio u grad u kojem je pripasao sabqu pre
skoro 80 godina, da je u istom gradu otpa{e i
zauvek po~ine. @iv nije hteo ni da je otpa{e ni
da se preda, ali se predao i vratio u mrtva~-
kom sanduku. Na tom sanduku i na tom grobu za-
vide danas i wemu i wegovom
sinu hiqade wegovih sabora-
ca i wihovih sinova.
Nikola Bojovi} je major one
jedine vojske u istoriji rato-
vawa koja je ostala bez groba
i bez grobqa. Zato moèmo re-
}i: Blago tebi, Nikola Bojo-
vi}u!
I zato grob Nikole Bojovi-
}a nije samo wegov.
I na ovom grobqu postoji i
nema~ko i italijansko i ma-
|arsko vojni~ko grobqe, ali
nigde, a ne samo ovde, nema
grobqa Jugoslovenske kraq-
evske vojske u otaxbini. Ali,
ako nema grobqa te vojske, gro-
bova wenih vojnika i koman-
danata, pa ni komandantu Nikoli Bojovi}u,
na ovom grobqu je grob vojvode Bojovi}a i voj-
vode Mi{i}a i serdara Janka Vukoti}a, koji
}e potraìti grobove svojih sledbenika i bez-
grobnika.
Da nije dopao nema~kih logora i lanaca, ne-
go pravde doma}ih oslobodilaca, groba ne bi
imao ni Nikola Bojovi}, kao {to ga nema nije-
dan od stotina oficira koji su nestali u gas-
nim komorama Jasenovca ili jo{ neopojani le-
è u masovnim grobnicama Zidanog mosta.
Kad su odstupili rekli su da }e se brzo
vratiti. I, evo, jedan se vratio. Mo`da je taj
jedan bio posledwi me|u ìvima i mo`da vi-
{e nema nijedan. Zato bi se i na nebu ~ulo da
je danas, ovde, i vod vojske. Po~asni plotun du-
go }e ~ekati dostojnijega.
Nikola Bojovi} nije prvi Bojovi} koji je bo-
jevao za pravdu i slobodu. Ali je prezime koje
je nasledio sam opravdao i zaradio. Bio je ko-
mandant Jugoslovenske kraqevske vojske u dur-
mitorskom kraju, na najvi{im kotama na{e
otaxbine. Takvu visinu zadao je i sebi i svo-
joj vojsci i iz rata i ratnih pokoqa iza{ao s
imenom ve}im od ijedne titule. Wegov ìvot
je redak primer ~ojstva i juna{tva koji je u tu
kwigu stigao iz na{eg vremena. Ni u ratu se
nije svetio, ni ubici svoje majke a kamoli kome
drugome, a u miru je ìveo za pravdu i pomire-
we. Zato je jedna Crnogorka, koju je sudbina od-
vela na suprotnu stranu, kad je
bila u Londonu posetila samo dva
mesta grob Karla Marksa i Ni-
kolu Bojovi}a.
Imao sam ~ast da ga upoznam i
budem u wegovom domu u Londonu.
Samo sam u kalu|erskim }elijama
video toliko imovine. I poèleo
da svako ko ho}e da se ~asno bori
i `rtvuje za otaxbinu vidi koli-
ko se tom borbom na ovom svetu mo-
è ste}i. Ali ono {to je svojim ju-
na~kim podvigom stekao najvi{e
je {to se moè ste}i na zemqi. Za-
to i za Nikolu Bojovi}a moèmo
re}i: Prah mu je ovde, a slava mu
je svuda.
Celog ìvota je ~ekao da po~i-
ne sa svojim precima, u svojim
V
V
J
J
E
E
^
^
N
N
A
A
J
J
A
A
P
P
A
A
M
M
J
J
A
A
T
T
:
:
V
V
O
O
J
J
V
V
O
O
D
D
A
A
N
N
Vitez duha, o
MATIJA BE]KOVI]
Povratak ratnika
U
Londonu se u 97. godini ìvo-
ta upokojio vojvoda Nikola Bo-
jovi}, major Jugoslovenske voj-
ske u otaxbini, legendarni ~et-
ni~ki komandant.
Po sopstvenoj èqi sahrawen je na
beogradskom Novom grobqu, 20. sep-
tembra 2004. godine, u prisustvu neko-
liko stotina po{tovalaca. Me|u oni-
ma koji su do{li da isprate vojvodu
bili su i zamenik ministra za dija-
sporu Miodrag Boòvi}, sinovac po-
kojnog vojvode Vuk Bojovi}, Nikola
Kavaja i ~lanovi Ravnogorskog po-
kreta. Krst je nosio sin Vuka Bojovi-
}a, Luka, a sanduk praunuci i ro|aci
sa Durmitora.
Od vojvode Nikole Bojovi}a, u svoj-
stvu izaslanika WKV prestolonasle-
dnika Aleksandra, oprostio se akade-
mik Matija Be}kovi}; u ime srpske
emigracije iz Amerike penzionisani
pukovnik ameri~ke vojske dr Milo{
Kosti}; u ime porodice, rodbine i
bratstva Bojovi}, Boìdar Bojovi},
predsednik Srpske narodne stranke,
a u ime Crkve mitropolit crnogorsko-
primorski gospodin Amfilohije.
Komandant Gorskog {taba 121. JVO
sahrawen je uz zvuke trube i pesmu
Kre}e se la|a francuska i vojni~-
ki pozdrav.
[arcima, ali je pred kraj do~ekao da ~uje ka-
ko bi wegov rodni kraj mogao postati tu|ina,
pa se pobojao da bi mu i grob iz tu|ine umesto
u otaxbinu mogao dospeti u tu|inu, koga bi
jo{ i oplakivali na nekim neznanim tu|in-
skim jezicima. Zato mu je najsigurnija srpska
zemqa bila u Beogradu.
Kao i Milo{ Crwanski, izbegli~ki ìvot
proveo je u Londonu, ali nisu se samo u tome
poklopile wihove ìvotne sudbine, nego i sti-
hovi Lamenta nad Beogradom pristaju uz Ni-
kolu Bojovi}a koliko iz wegovog autora:
I kad mi se glas, i o~i, i dah upokoje,
Ti }e{ me, znam, uzeti u svoje krilo.
I kad mi klone glava i budu stali sati
Ti }e{ me, znam, poqubiti kao mati.
I kad mi slome du{u, kopqe, ruku i nogu,
Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu!
Slava vitezu Nikoli Bojovi}u!
Onaj koji bude vjeran do smrti da}u mu vije-
nac ìvota, rije~ je ne qudska nego Bo`ja. Pred
nama po~ivaju zemni ostaci majora Nikole Bo-
jovi}a koji u svom kratkom, svaki je qudski ì-
vot kratak, zemaqskom ìvotu ostao i bio vje-
ran do smrti. Vjeran materinom mlijeku, vjeran
~asnome krstu, vjeran otaxbini i kraqu. Za-
pisao je Nikola Bojovi}, kad ga je neko pitao
kako provodi emigrantski ìvot, da se on ni-
kada nije osje}ao politi~kim emigrantom, ve}
borcem za slobodu koju je po~eo 15. aprila
1941. godine s parolom Sloboda ili smrt.
Taj borac za slobodu, evo ga i do danas. Ostao
je vjeran svojoj zakletvi, jer je sam sebi odre-
dio da umre za slobodu i svetosavqe, ali mu
ne dade sudbina. Me|utim, do po-
sledweg svog daha on je to ispu-
nio i on je to odrào, evo do da-
na{wega dana. Rijetki su qudi
takve stamenosti, takve nepoko-
lebqivosti, takve duhovne i mo-
ralne snage kakav je bio i ostao
Nikola Bojovi}. Pro}i }e mno-
go vremena da se ponovo rodi ta-
kav ~ovjek, izuzetan po svojoj
plemenitosti, ali i duhovnoj i
moralnoj zaumnosti, kakav je bio
Nikola Bojovi}. Pro{ao je ne
samo nesre}u gra|anskog rata i
okupaciju, pro{ao je ~etiri-pet
logora, od 1943. godine svoj ì-
vot je proveo u tu|ini, ali kao
da nikada nije po{ao iz svoje
Zminice. Ostao je svojim cjelo-
kupnim bi}em u woj i danas je u woj, iako evo po
wegovoj vjernosti wegovi zemni ostaci se ne
pohrawuju u wegovoj Zminici, ve} u Beogradu,
kako bi on sam rekao u sigurnoj srpskoj zem-
qi. Dok ~ovjek ne zavisi ni od koga, on je ~ov-
jek, zapisao je Nikola Bojovi}. Kad po~ne da
zavisi ma od koga on je rob, od onoga od koga
zavisi. Ja vi{e volim da umrem nego da bu-
dem i~iji rob, uspravan, vjeran slobodi borio
se protiv zla i protiv izdajstva, duhovnog i
moralnog i otaxbinskog, i s jedne i s druge stra-
ne, pa je zapisao: jednaki su izdajnici koji su
sara|ivali s Hitlerom i oni koji su sara|i-
vali sa Staqinom. Izdaja svetiwe je bila i
u Berlinu i u Moskvi. Zlo i opako sjeme zatro-
valo je i iz jednog i iz drugog centra ne samo
Evropu nego i ~itavi svijet. Vjeran ~asti i ob-
razu, vjeran svetosavqu i pravoslavqu, Niko-
la nije mogao a da ne bude dosqedan sebi do
posqedwega svog izdisaja. I uvijek je trdio i
govorio nikad nije kasno za ono {to je ~asno.
Pokajawe je zjenica ~ovjekova, najdivniji plod
qudske du{e. To pokajawe je bilo najdubqe
stawe qudske du{e Nikole Bojovi}a. To se vi-
di i po wegovom ìvotu i po ìvotnom stavu
i po odnosu ve} pomenutom prema ubici svoje
majke, koju kad je iskopao i sahrawivao, bile
su joj polomqene i noge i ruke i o~i iskopane,
i to je bio, kako sam kaè, najteì trenutak u
wegovom ìvotu. Kad su mu doveli ubicu we-
gove majke, kada je kupio svojim sinovskim ru-
kama komade wene, i gledao wene uga{ene zje-
nice, u tom trenutku on je smogao snage da bude
~ovjek, da ne prevlada nad wim strast i mr`-
wa, nego ~ojstvo. Mo`da i rijetko ko u tom tre-
nutku je bio sli~an Marku Miqanovu ne samo
u Crnoj Gori. Neprebolna rana wegova bilo je,
kao i sviju nas, Kosovo srpsko srce Kosovo,
bilo i ostalo. I onda {to je wegova poruka
iskustva wegovog ìvota i wegovog ìvotnog
podviga, svim potomcima wegovim i svima na-
ma, a to je da se borimo za ujediwewe pravo-
slavqa od Vladivostoka do Boke Kotorske.
Znao je i osje}ao iako se nije mnogo kretao ko-
liko je tehnika u sva~emu oti{la daleko, ali
je bio svjestan koliko je oti{ao ni u {ta mo-
ral qudski, ono {to je bila ìla kucavica we-
govog ìvota. Na{e je, to je isto tako wegova
poruka, da oìvimo pravoslavqe, duh pravo-
slavqa. Pravoslavqe za Nikolu Bojovi}a bi-
lo je i ostalo po wegovim sopstvenim rije~i-
ma jedina snaga koja moè da se odupre, kako
on kaè, neznawu Zapada i toj krvolo~nosti
azijskoj, islamskoj, teroristi~koj. Takva je
du`nost svakog, po wemu, istinskog i ~asnog
hri{}anina, iskrenog pravoslavnog Srbina, da
osloba|a sebe od laì i obmane i da se drì
pravila Nikolinog koje je iskonsko pravilo
biblijsko, hri{}ansko, da istina ra|a pravdu,
a da pravda ra|a slobodu. Nema pravde bez
istine, nema slobode bez pravde. To je ono {to
je wega rukovodilo kroz ìvot i ~ime je on sa-
~uvao svoj obraz, kristalno ~ist i jasan. Nije
~udo {to je zapisao da nema za wega ni~eg vi-
{eg od qubavi prema otaxbini, djeci i unuci-
ma, ali iznad svega je za wega ~ast, Nikole
Bojovi}a, obraz wegov. Sa~u-
vao ga je.
îstog obraza vratio se Beo-
gradu, Srbiji i Crnoj Gori, svo-
me rodu, svojoj pravoslavnoj
crkvi. I blago majci koja ga je
rodila. Neka Gospod upokoji
wegove zemne ostatke u wedri-
ma Avrama, Simeona miroto~i-
vog i svetiteqa Save i wegovog
nebeskog Nikolaja za{titnika,
mirotvorca. Pod tim hramom evo
ispra}amo ga na ovaj put, bla-
èni put koji mu je Bog pripre-
mio. Neka Bog ovom narodu po-
dari jo{ vitezova duha i vjere,
obraza i ~asti, i dostojanstva,
kakav je bio i ostao Nikola Bo-
jovi}, Bog da mu du{u prosti.
N
N
I
I
K
K
O
O
L
L
A
A
B
B
O
O
J
J
O
O
V
V
I
I
]
]
(
(
1
1
9
9
0
0
8
8
-
-
2
2
0
0
0
0
4
4
)
)
obraza i vere
MITROPOLIT AMFILOHIJE
Sloboda ili smrt
K
K
O
O
J
J
E
E
V
V
O
O
J
J
V
V
O
O
D
D
A
A
N
N
I
I
K
K
O
O
L
L
A
A
B
B
O
O
J
J
O
O
V
V
I
I
]
]
Ro|en je 1908. godine u selu Zminici,
pod Durmitorom. Bio je aktivni artiqe-
rijski oficir, a u rat je u{ao kao kape-
tan, sa ratnim rasporedom Bawaluka.
U toku rata bio je komandant Gorskog
{taba 121. JVO, pod komandom Draè Mi-
hailovi}a. Bio je i ostao do kraja ìvo-
ta borac po osnovnom na~elu ~etni~kog
pokreta: za demokratiju, protiv svih to-
talitarizama. Verovao je u Kraqa i Sr-
biju kao monarhiju.
Cemovi} Dragomir, poru~nik, Limski odre-
di 43, intendant sreske komande
Cemovi} Du{an, apsolvent medicine, Lim-
ski odredi, lekar u odredima, uhap{en od Ne-
maca 43. a u povratku iz ropstva ubijen
Cemovi} Miomir, pe{adijski major, Limski
odredi 42, Limski odredi 43, Jablani~ka ope-
racija 43, komandant Manastirskog odreda, ko-
mandant Beranske brigade, komandant Omla-
dinskog odreda na Neretvi, posle rata emigri-
rao u Ameriku
Cemovi} Predrag Mi{o, Komanda Crne Go-
re, bio u pratwi Pavla \uri{i}a, posledwi
Pavlov ordonans, preìveo rat
Cemovi} Radoje, bogoslov, Limski korpus,
polaznik Misionarskog kursa, na slu`bi u Pr-
voj beranskoj brigadi
Cemovi} Svetislav, student, Komanda Cr-
ne Gore, na slu`bi kod Pavla \uri{i}a, rodom
iz Berana
Cemovi} Filip, Crna Gora 41, organizator
ustanka iz Bu~a, i{ao kod Draè uo~i ustanka
Cerovi} [}epan, poru~nik, Vlasinski kor-
pus, zamenik koman. Vlasotina~ke brigade
Cimbaqevi} Vuksan, pe{adijski kapetan,
major, Limski odredi 42, Limski korpus, Crna
Gora 1945, komandir Despi}ke ~ete Budimskog
odreda, komandant Druge beranske brigade, ko-
mandant [estog crnogorskog dobrovoqa~kog pu-
ka, komandant devetog puka Sedme divizije
Crnogorac Jovan, advokat, Obl. N.K. za Voj-
vodinu, ~lan O.N.K. iz Kuzmina, pripadnik Rav-
nogorskog pokreta
Crnogorac M. Milan, major, Crna Gora 41,
na~elnik {taba Nik{i}kog odreda 41.
Cuki} Mirko, ànd. narednik, Limski odre-
di, na slu`bi u odredima iz Zagra|a, poginuo
maja 1942. kod Mojkovca
â|enovi} Milo{, Zetski korpus, kom. Pri-
soja~ke ~ete Bratono{kog bat. Ku~ko-braton.
brigade
â|enovi} Pero, major, Komski odred 41,
organizator ustanka zona Lijeva Rijeka Mo-
ra~a Kola{in
ânovi} Nikola, kapetan 1. klase, Komanda
Crne Gore, Ostro{ki korpus, a|utant i blizak
saradnik Baja Stani{i}a, komandant korpusa,
nestao u odstupnici 1945.
ânovi} Radomir, podnarednik, Grupe kor-
pusa, na slu`bi u Jablani~koj brigadi ju`no-
moravske grupe korpusa
ârapi} M. Qubomir, ànd. narednik, od-
stupnica, ubijen kao tifusar na Majevici 1945.
ârapi} Milan, poru~nik, Javorski korpus,
komandant Druge deèvske brigade
^vorovi} Milo{, poru~nik, Limsko-sanxa~-
ki odredi 43, intendant grupe odreda u Bosni
11.1.1943.
êjovi} I. Zarija, protojerej, Zetski kor-
pus, na slu`bi u Gorwoku~kom bataqonu
êlebi} Filip, narednik, sudovi u Crnoj
Gori, ~lan Prekog vojnog suda
ôlovi} (ôlevi}) M. Vojin, podnarednik,
narednik, Limsko-sanx. odredi 43, kom. ~ete Ko-
la{inske brig. 2. odreda grupe u Bosni 22.1.43,
kom. ~ete Gorwomora~kog bataqona 1. Kola{in-
ske brigade, streqan u Kola{inu 1943.
ôlovi} Zlatko, student, Prvi {umadijski
korpus, ~lan Omladinskog {taba
ûki} R. Du{an, pitomac akademije, poru~-
nik, Limski odredi, na slu`bi u odredima, iz
Dowe Rànice, poginuo 1942.
ûki} Milija, poru~nik, Reorganizacija
1945, komandir Prate}e ~ete Devetog puka
ûki} V. Mili}, bogoslov, Limski korpus,
polaznik Misionarskog kursa, na slu`bi u Dru-
goj beranskoj brigadi, poginuo kod Doboja 1945.
ûki} M. Milo, pravnik, Limski odredi, na
slu`bi u odredima, poginuo kod Prijepoqa
1944.
ûki} Milorad, Komski korpus, komandir
~ete Trepa~kog bat. 2. Andrijevi~ke brigade
ûki} (Laki}evi}) Petar, u~iteq, Limski
odredi 41, bio na slu`bi u grupi iz Dowe Rè-
nice oktobra 1941.
ûki} Tomica, Crna Gora 41, organizator
ustanka iz Dowe Rànice
ûkqi} Manojlo, potporu~nik, Komanda Cr-
ne Gore, Pavlov li~ni pratilac u Bosni, umro
od zadobijenih rana u Bosni 1945.
ûtovi} Milenko, sudovi u Crnoj Gori, ~lan
prekog suda u [ahovi}ima
Xanki} Mili}, potporu~nik, Piperski ba-
taqon, komandant prate}e ~ete
Xanki} Ra{ko, narednik, Piperski bata-
qon, vodnik prvog voda prate}e ~ete
Xogaz Vojin, narednik, Prvi mile{evski
korpus, komandant bataqona Pqevaqske bri-
gade, ubio Sekulu Drqevi}a u Austriji novem-
bra 1945, posle rata ostao u emigraciji
Xogaz Marinko, Prvi mile{evski korpus,
barjaktar Pqevaqske brigade
[aranovi} V. Milutin, rez. oficir, Ostro-
{ki korpus, na slu`bi u Danilovgradu, stra-
dao u odstupnici
[aranovi} K. Pavle, rezervni kapetan,
Ostro{ki korpus, na slu`bi u Danilovgradu,
emigrirao u Kanadu
[aranovi} Radowa, potporu~nik, Krajin-
ski korpus, na slu`bi u korpusu
[aranovi} Stanko, rez. kapetan, Crna Go-
ra 1942, bio aktivan u Bjelopavli}ima 1942.
[arenac Jovan, kapetan, Trebiwski korpus,
Komanda Nik{i}a, na slu`bi u korpusu, na slu-
`bi u komandi mesta
[auli} Jevrem, pred. op{tine, Nik{i}ki
korpus, sudovi u Crnoj Gori, Glavni nac. odbor
C.G., gradona~elnik Nik{i}a i bliski sarad-
nik Baja Stani{i}a, ~lan Prekog suda u Nik{i-
}u, ~lan Glavnog nac. odbora za [avnik avgusta
1942, poginuo od Nemaca u poku{aju prelaska
misije u Italiju
[auli} Stanko, sve{tenik, Crna Gora 1944,
vodio grupu u [arancima
[ekularac Vlado, narednik, Limski odre-
di 42, komandir Kuriku}ske ~ete Gorwoselskog
odreda
[ekularac Vojislav, narednik, Drugi mi-
le{evski korpus, komandir Prate}e ~ete Sje-
ni~ke brigade
[ekularac \or|ije, sve{tenik, Limski od-
redi 42, sve{tenik Cecunske ~ete Prvog an-
drijevi~kog bataqona
[ekularac Milan (Milo{), poru~nik, ka-
petan, Drugi mile{evski korpus, komandant
Sjeni~ke brigade, izvr{io samoubistvo 1946.
u êdovu kod Sjenice
[ekularac Radivoje, narednik, Limski od-
redi 43, komandir Kuriku}ke ~ete Gorwosel-
skog bataqona
[e}erkadi} Dervi{, muftija, Glavni nac.
odbor C.G., potporedsednik Glavnog nacional-
nog odbora avgusta 1942.
[kuleti} Lazar, Nik{i}ki korpus, pisar
Pje{iva~kog bataqona Nik{i}ke brigade
J
J
V
V
u
u
O
O
U
U
C
C
R
R
N
N
O
O
J
J
G
G
O
O
R
R
I
I
Branislav Jefti} je dvadeset godina istraìvao ko su bili
u~esnici ravnogorskog pokreta, iz ~ega je proiza{la obimna
dokumentacija, reklo bi se svojevrstan spomenar sa ta~nim
li~nim podacima ~etnika u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Her-
cegovini, Hrvatskoj i Sloveniji. Iz te obimne dokumenta-
cije Srpska re~ u ovom broju zavr{ava spisak pripadnika
Jugoslovenske vojske u otaxbini u Crnoj Gori.
D DO OK KU UM ME EN NT T I I ( ( 2 20 0) )
Zbog velikog interesovawa ~italaca
a radi pomo}i autoru u prikupqawu po-
dataka objavqujemo wegov telefon:
Branko Jevti},
Tel. mob. 069/066370
[olaja Petar, policajac,
Komanda Crne Gore, bio u prat-
wi generala Blaà \ukanovi-
}a, poginio u odbrani manasti-
ra Ostrog oktobra 1943.
[o{i} Miro, Crna Gora 43,
komandovao odredom u Raki-
ti (srez Bijelo Poqe) 1943.
[o{ki} Aleksandar, po-
ru~nik, kapetan, Limski odre-
di 43, komandant Prvog bata-
qona Omladinske brigade, ko-
mandant Bjelopoqske brigade
2. odreda grupe u Bosni 22.1.43,
stradao u Sloveniji 1945.
[o{ki} Branislav, ànd.
kapetan, Crna Gora 41, kom.
Ist. Bosne i Herc. 42, bio ak-
tivan u ustanku u Andrijevici,
Dangi}ev oficir, poginuo u
Bosni
[o{ki} Bogdan, sudija, dr-
àvni tuìlac, Omlad. kon-
ferencija [ahovi}i 42, sudo-
vi u Crnoj Gori, aktivni u~e-
snik konferencije (iz Podgo-
rice), tuìlac Suda za za{ti-
tu naroda
[o{ki} Vaso, poru~nik,
Limski odredi 43, komandir
Druge beranske ~ete Beranskog
bataqona
[o{ki} dr Vukoman, le-
kar, Limski korpus, Limski
odredi 43, lekar Bjelopoqske
brigade, lekar u odredima na
Pqevqima 19.9.43, {ef sani-
teta u odstupnici
[o{ki} Velimir Ve{o, narednik, Koman-
da Crne Gore, ekonom u komandi kod Pavla \u-
ri{i}a, komandant ~ete Polimskog bataqona
2. andrijevi~ke brigade, stradao u odstupnici
1944.
[o{ki} Milutin, kapetan, kom. Ist. Bosne
i Herc., Dangi}ev oficir
[o{ki} R. Leko, kapetan, Crna Gora 1941,
Komski korpus, Crna Gora 1945, ~lan Odbora
spasa, na slu`bi u korpusu, komandant odseka
za vezu
[o{ki} Stra{imir, potporu~nik, Komski
korpus, a|utant Druge andrijevi~ke brigade
[}eki} Vaso, narednik, Limski odredi 42,
komandir [titarske ~ete Brzavskog odreda
[}eki} I. Krsto, narednik, Limski odredi
43, komandir Druge zaostro{ke ~ete Gorwo-
selskog bataqona, posle rata nije robijao
[}eki} ]. Milo{, Limski odredi, koman-
dir ~ete iz Zagrada kod Berana, preìveo rat,
umro 1953.
[}eki} Milutin, poru~nik, Limski odre-
di, na slu`bi u odredima, poginuo na Bojnoj
Wivi 1942.
[}eki} Mitar, Limsko-sanx. odredi 43, na
slu`bi u Rasovskom i Bistri~kom bataqonu
[}eki} Radoje, Limski odredi 41, koman-
dant Gorwoselskog odreda
[}eki} Radosav, Limski odredi, koman-
dir Zagradske ~ete Gorwoselskog odreda
[}epanovi} M. Blaò, Komski korpus, vod-
nik Veqedubo~ke ~ete Rova~kog bat. 1. Kola-
{inske brigade, preìveo rat
[}epanovi} B. Bogi}, pe{. narednik, Kom-
ski korpus, na slu`bi u Rova~kom bataqonu 42.
[}epanovi} M. Vlado, poru~nik, kapetan,
Limsko-sanx. odredi 43, Prvi mile{evski kor-
pus, Reorganizacija 1945, kom. bat. Bjelopoqske
brig. Drugog odreda u Bosni 22.1.43, zastup-
nik komandanta korpusa 44, komandant Sedmog
puka Prve divizije, nestao u odstupnici 1945
(Ceqe)
[}epanovi} N. Jago{, Komski korpus, pred-
sednik op{tine Mojkovac 1943, komandir ~e-
te Poqskog bataqona 2. kola{inske brigade,
streqan 21. maja 1945. kod Maribora
[}epanovi} Janko, bogoslov, Komski kor-
pus, na slu`bi u korpusu, poginuo 1944. na Ba-
{awem Brdu
[}epanovi} J. Lazar, major, Komanda Crne
Gore, a|utant Baja Stani{i}a, ubijen na kraju
rata
[}epanovi} N. Mato, rezervni kapetan,
Komski korpus, na slu`bi u korpusu, umro kao
tifusar u Slavonskom Brodu 1945.
[}epanovi} Milan, pravnik, Kola{inska
konf. 42, delegat za Kola{inski srez
[}epanovi} V. Milorad, podoficir, od-
stupnica, nestao u odstupnici 1945.
[}epanovi} Milutin, profesor, Ostro{ki
korpus, na slu`bi u okolini Zagara~a, ubijen
na kraju rata
[}epanovi} Ne{o, Crna Gora, ~lan Nacio-
nalnog odbora Podgorice
[}epovi} Ne{o, Crna Gora, finansijki od-
sek Glavnog akcionog odbora
[ukovi} Vidak, kapetan, Kom-
ski korpus, kom. Varo{ke ~ete Ko-
la{insko-re~inskog bataqona
[ukovi} V. Jovo, pe{. poru~-
nik, Komanda Crne Gore, Komski
korpus, bio u {tabu kod Pavla \u-
ri{i}a po~etkom 1943, kom. Tre-
baqevske ~ete Lipovskog bat. Ko-
la{inske brigade, kom. bataqona
Kola{inske brig. 2. odreda u Bo-
sni 22.1.43.
[ukovi} M. Manojle, ànd. po-
ru~nik, Komski korpus, na slu`-
bi u korpusu, streqan u Beogradu
1944.
[ukovi} M. Mijajlo, oficir,
Komski korpus, na slu`bi u korpu-
su, streqan na Smajilagi}a Poqu
(Begluk) 1943.
[ukovi} J. Milutin, poru~-
nik, Komski korpus, na slu`bi u
korpusu, poginuo 1943.
[ukovi} Mira{, sudija, sudo-
vi u Crnoj Gori, ~lan Prvog ve}a
Vojnog suda u Kola{inu, iz M. Tre-
baqeva
[ukovi} Nikola, narednik,
Korpus Gorske garde, komandir
Bojovi}eve prate}e jedinice
[ukovi} Petar, Komski kor-
pus, komandir ~ete Lipovskog ba-
taqona 2. kola{inske brigade
[ukovi} G. Savo, narednik, pi-
lot, Komski korpus, na slu`bi u
korpusu, poginuo 1943. na Siwaje-
vini (Vratlo)
[undi} Vojin, podnarednik,
Qe{kopoqski bataqon, vodnik
Drugog voda Tre}e ~ete
[utovi} Mali{a, potporu~nik, Limski kor-
pus, koman. mesta Nedakusi kod Bijelog Poqa
KRAJ
U IZDAWU IZDAVA^KE
KU]E VEDES
UPRAVO JE IZA[LA
IZ [TAMPE KWIGA
HRVATI
STEKLI[I
Ova kwiga istinito opisuje zlo-
~ine Katoli~ke crkve i Hrvata
protiv pravoslavqa i srpskog na-
roda.
Autor kwige je Mirko Rapai}, ko-
ji je ranije napisao dvije kwige o
tragediji srpskog naroda.
Kwiga se moè kupiti u Beogra-
du u kwiàri Srpska re~, Zmaj
Jovina 15, u Srpskoj kwièvnoj za-
druzi, Kraqa Milana 19, i u kwi-
àri Znak plus, Terazije 24.
KOMUNISTI UBICE SRBA
Hajde da upotrebimo re~nik srpskih komuni-
sta. Ovih dana unutra{wi neprijateqi svih
boja i kalibara diù glavu i prete, odmah i
smesta, uni{tewem na{e NOB i socijalisti~-
ke revolucije (koja i daqe i danas te~e)... Ali,
mi smo na vlast do{li putem srpske krvi, i
tako ne}emo dati, a ako odemo, oti}i }emo pu-
tem srpske krvi.
Dakle, ovih dana neki ~elni starci iz raz-
nih SUBNOR-a, pod vo|stvom onog republi~-
kog, na ~ijem je ~elu, ~ini mi se, neki Slavko
Popovi}, prete Srbiji i gra|anima Srbije (a
i {ire, ovo {ire vaì od Kine do Kube) da }e
srediti, i to smrtno, svakoga ko i daqe uperi
prst na wih, ta~nije u wihove zlo~ine koje su
izvr{ili nad Srbima, a i drugim narodima, u
toku svog NOR-a a i posle wega, do dana dana-
{wega, u {ta spadam i ja. No, ciqaju u celu Sr-
biju, a meta im je, ko bi bio drugi, nego Vuk Dra-
{kovi}, sada{wi ministar spoqnih poslova
Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora, i ~el-
nik rodoqubivog, ~ovekoqubivog i bogoqubi-
vog Srpskog pokreta obnove, a wegovi osniva-
~i, ~lanovi, simpatizeri i drugi rodoqubi su
spomeni~ari od 1991. (I hvala im za to!)
Kakva stra{na simbolika, udruìli se, za
sada, petoro staraca, a u sredini je neki Slav-
ko Popovi} (a ovaj Slavko me podse}a na Slav-
ka Ze~evi}a, sa mog ku}nog praga, partizana i
ubice) i sro~ili tu`bu ovako:
Vuk Dra{kovi} je kriv zato {to je gostuju-
}i u emisiji Suo~avawe, 29. juna 2004. godi-
ne na BK televiziji, izme|u ostalog, rekao: Na
jednu stranu su oti{li najboqi, odani zakle-
tvi datoj Kraqu, otaxbini Srbiji, precima, tra-
diciji. oti{li su oficiri, oti{le su sudije,
inteligencija, gra|anska klasa, seqa{tvo, a
na drugu stranu su oti{li probisveti, talog,
veoma ~esto bez biografije, qudi koji su u ne-
sre}i svog naroda i u nekakvoj nasilnoj revo-
luciji videli priliku da se dograbe vlast...
Vu~e, brate, ni{ta novo nisi rekao. To znaju
svi, bez mrene na o~ima, ali ipak hvala ti na
svakoj re~i i to od A do [.
Vu~e, brate, da su {a~ica ~elnih srpskih ko-
munista (i onda i sada) probisveti, talog to
nije ni{ta, a to oni znaju, to im do|e kao de-
veta rupa na svirali. Oni su, Srbijo, najve}e
ubice Srba i drugih naroda u Kraqevini Ju-
goslaviji, i to takve ubice da to Evropa nije
videla, ~ula, niti }e da doìvi. êlni srp-
ski komunisti ure|uju ceo svet da ih slu{a
tu je problem. Ali, nemaju re{ewe za svoju ku-
}u i ku}i{te. êga su se god dotakli, sve su
uni{tili, a to im je i bio glavni i jedini ciq.
No, gde im je to {to su oslobodili i zagradi-
li. Gde im je samozvani mar{al Jugoslavije
Josip Broz Tito? Okupaciju su iskoristili za
bratoubila~ki, nacionalni, gra|anski, verski
rat i tako uz pomo} ruskih bajoneta i tenko-
va sa Istoka i engleskih automata i minoba-
ca~a sa Zapada (iz Like, Korduna, Banije i Kra-
jine) okupirali Srbiju, ali prvi okupatori, po-
sle tri-~etiri godine odo{e, a zapadni osta-
{e do dana dana{wega.
Vu~e, tvojim tuìocima, ta~nije tuìocima
Srbije, nudim samo dva zlo~ina sa mog ku}nog
praga, a te zlo~ine i hiqade drugih i mnogo te-
ìh srpski komunisti i daqe, i danas, sla-
ve, veli~aju i to iz dràvnog buxeta. I ne sa-
mo to. Ubijali su u [paniji, u {panskom gra|an-
skom ratu, a jo{ i danas od Srbije primaju pen-
ziju za te zlo~ine. Ali, wima sada [panac Ha-
vijer Solana vra}a milo za drago, ali gra-
|ani Srbije ispa{taju, umesto samo srpski ko-
munisti, ta~nije oni koji su ubijali po [pani-
ji i drugde.
Od po~etka leta 1942. u Gara{ima je me-
{tanin Aleksandar Veli~kovi} po~eo da pri-
prema formirawe ~etni~kog odreda ~iji bi
on bio vojvoda. Doznav{i to, slali smo neko-
liko puta trojke (pa zar ovo nisu crne parti-
zanske trojke?) da ga uhvate i ubiju, ali su se
uvek vra}ale neobavqenog posla.
Idi i likvidiraj onu ~etni~ku xukelu!
rekao mi je komandant. Uzmi jo{ dvojicu. Do-
sta ti je pet dana.
Krenuo sam sa Svetolikom Likom \ur|evi-
}em i Milanom Malim ôrtanom. Ali, umesto
u Gara{e oti{li smo u Darosavu (doskoro Par-
tizani selo). Tu smo se javili na{em obave-
{tajnom centru, Danici Dani Milovanovi} i
traìli pomo}.
Pred kraj slede}eg dana dobili smo podat-
ke od Dane o kretawu Veli~kovi}a i da mu je
slava za tri dana. Zakqu~ili smo da ga tre-
ba ~ekati na dan uo~i slave i nastavili da
se odmaramo.
U zoru, 25. jula, iza{li smo na brdo Vagan i
sakrili se u {umu nedaleko od puta Belano-
vica-Darosava. Iznad {ipra`ja èli su è-
teoci. U vreme dolaska popodnevnog voza iz
Aran|elovca u Darosavu pri{li smo bliè
putu, jer smo se pribojavali da Veli~kovi}
ne promakne sa nekom grupom putnika...
Nekoliko minuta kasnije putem od Darosa-
ve pojavio se ~ovek sa pu{kom o ramenu. Bio je
visok i imao je {ubaru na glavi. Posumwali
smo da bi to mogao biti vojvoda Veli~kovi},
pa smo legli u zasedu. @eteoci su èli mir-
no i to je za izdajnika bio znak da opasnosti
nema. Pripucali smo i ubili srpskog izroda.
Kamenom i vatrom
Iza podneva, 26. septembra 1944. godine,
obreo sam se u Darosavi. Sjahao sam sa kowa u
centru sela sa namerom da se malo odmorim i
vidim sa poznanicima. Tada sam ugledao ne-
koliko èna. Na{a aktivistkiwa Leposava
Milovanovi} pri{la mi je i hvalisavo rekla
da su uhvatile jednog ~etnika.
Gde je? pitao sam.
Eno ga tamo! odgovorile su mi ène. Oti-
{ao sam na tu stranu i video ~etnika. Bio je
osredweg rasta i mlad. Imao je dugu ùtu bra-
du i kosu. Noge i ruke bile su mu vezane. Uz i
oko wega leàlo je vi{e kamenica. Neke su
bile iskrvavqene.
Sklonite ga odavde!
@ene su odvukle koqa~a u reku Pe{tan...
Iz reke Pe{tan pokuqao je dim. Bilo mi je ja-
sno {ta je pa sam po{ao tamo. @ene sam ugle-
dao na drugoj strani obale. Muvale su se pri-
~vr{}uju}i upaqene smotuqke slame i harti-
je na ruke, noge i lice koqa~a.
Pre{ao sam na drugu stranu reke i ubio iz-
roda. @ene su bacile plamene buktiwe....
(Dokaz: Kwiga Crvene staze, SIZ kulture
Aran|elovac, 1979. Autor ove kwige i oba zlo-
~ina jeste @ivomir R. Nestorovi}, ro|en 7.
marta 1921. godine u selu Darosava)
Protiv ovog zlo~inca i ovih zlo~ina na mom
ku}nom pragu pre {est godina Slobinom repu-
bli~kom javnog tuìocu sam podneo propisanu
krivi~nu prijavu i traìo odgovaraju}i postu-
pak, jer ratni zlo~ini ne zastarevaju. Dobio
sam odgovor da je prosle|eno nadle`nom okru-
`nom tuìocu u Kragujevcu koji jo{ }uti, iako
je sada Vojin (Ko{tunicin). Za{to }uti?
Srbijo, neka i ovaj zlo~in do|e na tvoj sud
zajedno sa tu`bom protiv Vuka Dra{kovi}a.
Srbijo, vidi{ li kako je tvoj @ika Darosavac
ubijao. U toku rata na periferiji svoga sela,
a u oslobo|enom selu, svom, Darosavi, usred
sela i to na odmoru, a to mu je hobi da ubija
Srbe. Nastavi}e se!
M. Radisavqevi} Gara{anin, @arkovo
REALNO I RAZUMNO
Svaka savesna i razumna osoba u ovoj napa-
}enoj zemqi, morala bi da se upita, ako je ap-
solutno (!) protiv potpune saradwe s Tribuna-
lom u Hagu, da li odobrava i ona zlodela za
koja su oni ~ije izru~ewe Tribunal traì op-
tuèni i koja }e verovatno ve}inom biti do-
kazana, i da li bi oni to bilo kad u~inili. A
da se mnogi nisu savesno upitali, dokaz su nam,
pored ostalog, i rezultati svih gra|anskih
izbora u posledwe vreme neverovatna ma-
sovna podr{ka onim politi~kim grupacijama
koje i daqe na ~elu imaju ha{ke pitomce, od-
govorne ve}inom i za bedu u zemqi. Da li su nam
potrebni medikamenti za memoriju i razum?
Tako|e je logi~no da nerazumna odluka i po-
ziv da Srbi ne u~estvuju na izborima na Koso-
vu i Metohiji ne moè da bude za wihovo dobro.
Pored ignorisawa stavova demokratskih ze-
maqa u svetu, koje èle da i SCG ide wihovim
putem progresa, bojkotovawem izbora Srbi ne
bi imali ni jednog predstavnika da izloì
wihove opravdane predloge i zahteve u dràv-
nim institucijama Kosmeta, koji ve}im delom
nisu ispuweni. A èqa Albanaca za etni~kim
~i{}ewem Srba je samo, mora se priznati, ne-
ka vrsta nastavka onog etni~kog ~i{}ewa, ko-
je su, pre i za vreme napada NATO, prognav{i
700-800 hiqada Albanaca ~inili ne normal-
ni Srbi, ve} dragi Sloba i wegovi egzekuto-
ri. I sada je, naàlost, patolo{ka mr`wa mno-
gih prema onim Srbima, koji su tamo ostali u
te{kim uslovima, dok su vinovnici verovatno
oti{li u SCG i sna{li se. A o~ekivana poru-
ka V. Ko{tunice i Patrijarha nisu u interesu
ni tamo{wih Srba ni naroda ove zemqe.
Da li treba da kaèm da wima tako|e è-
lim isto {to i pomenuti lideri, da sam UVEK
bio hri{}anin, poklonik Hristovog groba, Hi-
landara itd., a sada i dobrovoqni humanitar-
ni lekar, koji je obilazio kampove s izbegli-
P P I IS S M MA A , , S S T T A A V V O O V V I I, , M MI I[ [Q QE E W WA A , , R R E E A A G G O O V V A A W WA A
cama, le~e}i i daju}i besplatno lekove i sl.
Jedino ne bih, vaqda zbog politi~ke ra~u-
nice, u~inio ono {to je u~inio predsednik Vla-
de Srbije, a sada i patrijarh SPC, koji to ne
treba da ~ini, bar ne u ime SPC i wenih ver-
nika. Koliko znam, nije slao apele S. Milo{e-
vi}u da ne progoni Albance, da ne ~ini zlo u
zemqi, pa ni onda kada je i{ao da mu ~estita
praznik 29. novembar, uz podsme{qiv pogled
bra~nog para Milo{evi} Markovi}, se}ate
se? Zato razum i dobre namere ovog puta nala-
ù da Srbi na Kosmetu izlaskom na izbore omo-
gu}e izbor svojih predstavnika koji }e ih za-
stupati. A divna molitva koju znam, zavr{ava
se re~ima: Gospode, upravqaj na{om voqom i
nau~i nas da se molimo, da verujemo, da se na-
damo, da trpimo, da pra{tamo i volimo. Amin!
Setimo se i toga da je ministar spoqnih po-
slova g. Vuk Dra{kovi} iskazivao ovakav ra-
zuman, odlu~an stav jo{ mnogo ranije. A rezul-
tati wegovog boravka na zasedawu Ujediwenih
nacija u SAD i sve {to je tada i do sada u~i-
nio kao ministar, ne{to je najkorisnije {to je
neko od funkcionera na raznim dràvnim
funkcijama do sada u~inio za ovu zemqu i wen
narod. Zato ga i mrze oni koji ne èle dobro
ovom narodu.
Prof. dr Vojislav Popovi}, Beograd
SVAKA ÂST VUKU
Ne mogu a da ne odreagujem na mnoge zamerke
neznanih, ali i poznatih, li~nosti koje upu}u-
ju gospodinu Vuku Dra{kovi}u, kao ministru
spoqnih poslova ove na{e jadne dràve. Ni-
je mi jasno kako ti qudi, svesni situacije u ko-
joj smo, zameraju gospodinu Vuku Dra{kovi}u na
wegovim izjavama u pogledu odnosa sa me|u-
narodnom zajednicom; mrze Ameriku i Zapad i
hteli bi opet da ratuju protiv celog sveta. Pa,
zar nam protekle godine nisu dovoqno pokaza-
le kako prolazimo kad se inatimo sa svetom?
âk i na nekim izlepqenim plakatima pi{e:
Prkos! Sloboda! [e{eq! Pa kome mi to da
prkosimo i ~ime? Ja~em i silnijem od sebe!
Gospodinu Vuku svaka ~ast. [to god je rekao
od davne 1990. godine do danas obistinilo se.
[to god je predlagao u interesu Srba i Srbi-
je osu|ivan je od kratkovidih kvazipoliti~a-
ra kao izdajnik. I gde smo do{li i ko nas je
dovde doveo! Sigurno nije gospodin Vuk!
Polemika oko gospode generala da li da se
predaju ili ne, pa {ta ko{ta da ko{ta. Lepo,
bogami. Va`nija je sloboda nekolicine od na-
roda Srbije. Ovo je ~ak pogubnije od Hitlero-
ve naredbe sto za jednoga. Da gospoda gene-
rali imaju obraza i vojni~kog ponosa, stali bi
hrabro pred sud i branili se. Neka se zapita-
ju koliko su hiqada mladi}a poslali u smrt
ili doìvotni invaliditet u jednom besmi-
slenom sukobu ~iji su ishod unapred znali.
Pravdawe da Milo{evi}u nisu smeli prigo-
voriti ne opravdava. Jer, ako si general i od-
govoran za vojnike, svaki od wih mogao se su-
protstaviti po cenu poloàja, pa neka Milo-
{evi} vidi ko }e mu voditi vojsku. Posebno je
pitawe kakva je to bila taktika: kreni sta-
ni vrati se na polazni poloàj! Kakve su to
bile vo|e? U sada{woj situaciji izbegavaju
da stanu pred sud. Zar je Milo{ Obili} znao
da }e se vratiti ìv iz Muratovog {atora?
Sigurno je svesno `rtvovao ìvot, jer pre-
vagnula je ~ast. A kod nas: neka ispa{ta ve}i-
na da bi nekolicina uìvala privilegije iz
Titovih vremena.
Amerika je silna i ona kroji sudbinu malih.
Oduvek je bilo da ja~i diktira slabijem. Ali
protiv Amerike ne na|e se ni Nema~ka, koja je
bila okupirana, ni Japan, koji je pretrpeo naj-
ve}u {tetu i verovatno i danas tamo qudi umi-
ru od posledica radijacije Hiro{ime i Nagasa-
kija. Vite{ki su i Nemci i Japanci podneli
sudbinu kapitulacije. Neka se danas zapitaju
na{i Demosteni gde je sada Nema~ka i Japan,
a gde smo mi? Te dve zemqe su u vrhu, a mi ne-
mamo ni granice dràve, a da ne be{e Olimpi-
jade u Gr~koj ne bi usvojili ni ovu prekrojenu
himnu, a na pe~atima vlasti i danas se {epu-
ri petokraka, iako tvrdimo da smo ve} ~etiri
godine u demokratskom dru{tvu. Istovremeno
tuìmo one koje molimo da nas prime u Part-
nerstvo za mir. Gde je tu logika? Pa, zar ne zna-
mo za onu: koga je moliti nemoj ga srditi!.
Jo{ jednom, dakle, gospodinu Vuku svaka
~ast. Bez dlake na jeziku govori ono {to mora
biti, pa svi|alo se to nama ili ne. Ako do|e
u situaciju da ga na{a ratoborna populacija
omalovaì i zahteva wegovu smenu neka!
Svima }e se obiti o glavu ta ratobornost i na{
srpski ponos. I meni nije ào wih {upqo-
glavaca. @ao mi je {to moram i ja i moji bli-
`wi da trpe rezultate tu|ih hvalisawa, jer
se Srbija sagiwati ne}e. Me|utim, moramo
konstatovati protivnici gospodina Vuka
Dra{kovi}a uvek su govorili i radili u ko-
rist na{e {tete.
Miodrag Stankovi}, Drenovac
OTKUD BROZ U SANU
Gospodo akademici, iako Statut SANU ne
predvi|a niti osporava institut po~asnog
~lana SANU, uvidom u godi{wake SANU moè
se utvrditi da je institut po~asnog ~lana
postojao u Osnovnom zakonu Kraqevsko-srpske
akademije od 10. februara 1892. godine, te da
je evidenciji po~asnih ~lanova, koja se zavr{a-
vala imenom [trosmajer Josip Juraj iz Osije-
ka, koji je od 30. januara 1869. godine po~asni
~lan Srpskog u~enog dru{tva, pridodato Broz
Josip Tito (Kumrovec, 7. maja 1892. Qubqana,
4. maja 1980.) progla{en 11. novembra 1948.
(Nek: Godi{wak LXXXVII).
Tako|e, Statut SANU, izme|u ostalog, navo-
di da Akademija organizuje i obnavqa nau~na
istraìvawa od posebnog zna~aja za dru{tve-
ni, ekonomski, tehni~ki i kulturni razvoj ze-
mqe, odnosno da referati o kandidatima sa-
drè osnovne biografske, bibliografske i
druge podatke o radu kandidata, sistematizo-
van pregled i ocenu wegovih radova i wihovih
rezultata... Broz Josip Tito, kao {to je pozna-
to, bio je ma{inbravar i nije se bavio nau~nim
istraìvawima od posebnog zna~aja za dru-
{tveni, ekonomski, tehni~ki i kulturni raz-
voj zemqe, ve} politikom i ideologijom, a {to
je inkompatibilno sa empirijskim i filozof-
skim (estetskim umetni~kim) pogledom na svet.
Josip Broz nije mogao da ispuni osnovne uslo-
ve i pretpostavke o nau~nom doprinosu, koje
bi trebalo da sadrì referat o kandidatu,
zbog ~ega se moè zakqu~iti da je u pitawu bi-
la jedna faza politizacije u radu SANU. Pro-
gla{ewe za po~asnog ~lana SANU 1948. godine
koincidiralo je sa Rezolucijom Informbi-
roa i o~igledno bilo u funkciji politi~kog
oportuniteta tog vremena i doga|aja, koji su
pretili da dodatno ugroze uslove slobodnog
nau~nog i umetni~kog stvarala{tva. Imaju}i
sve to u vidu, ovim putem pokre}em inicijati-
vu da Izvr{ni odbor Predsedni{tva SANU
sa istorijske distance revalorizuje vreme i
razloge koji su doveli do ovako neprihvatqi-
ve politizacije SANU i odredi se prema tom
~inu i o tome obavesti svoje ~lanove i javnost
na prvoj narednoj sednici Skup{tine SANU.
Podnosilac inicijative
Milorad Baji},
filmski reìser i dokumentarista
Beograd
P P I IS S M MA A , , S S T T A A V V O O V V I I, , M MI I[ [Q QE E W WA A , , R R E E A A G G O O V V A A W WA A
IN MEMORIAM
Umrla je moja majka
DOBRA STOJMENOVI]
ro|ena ]ulafi},
iz Gorwe Luge (Andrijevica)
Zahvalan za sve {to je u~inila za mene i
{to me nau~ila da budem ~ovek
Wen sin Dragan
Dowi Adrovac kod Aleksinca

Povodom smrti
DOBRE STOJMENOVI]
ro|. ]ulafi}
Pripadnika JVuO |enerala Mihailovi}a i
~lana Srpskog pokreta obnove, sau~estvu-
jemo sa bolom wenog sina Dragana.
Srpski pokret obnove
Peti Memorijalni turnir
Veselin Bo{kovi}
TERZI] TRE]I PUT
M
ajstorski kandidat Slobodan Terzi} po
tre}i put uzastopno pobedio je na petom
Memorijalnom turniru Veselin Bo{kovi}
pozivnom brzopoteznom turniru javnih li~-
nosti.
U~estvovalo je 16 igra~a. Pobednik, TV pro-
ducent Slobodan Terzi}, osvojio je 14,5, dru-
gi je bio kwièvnik Zoran Boòvi} sa 12,5,
tre}i Jov sa 10,5, a ~etvrti novinar Dragutin
Mini} Karlo sa
10, peti de~iji pi-
sac Radomir Mi-
}unovi} sa 9,5 {e-
sti novinar Slo-
bodan Ostoji} sa 9
osvojenih poena.
U revijalnom
me~u Vuk Dra{ko-
vi} i Aleksandra
Dimitrijevi} odi-
grali su {est par-
tija. Pobedila je
Aleksandra naci-
onale. Wen mla-
|i brat, osmogodi-
{wi Savo Dimi-
trijevi}, bio je po-
sebna atrakcija na
Memorijalu.
U efektnom stilu savladao je urednika li-
sta Bre Petra Lazi}a.
U umetni~kom programu u~estvovali su To-
mo Kuruzovi} (izvanredna interpretacija pe-
sme Branka ]opi}a Mala moja iz Bosanske
Krupe), Uro{ Kova~evi} i Vladimir Jovi}e-
vi} Jov (kazivali su {ahorizme posve}ene
Veselinu Bo{kovi}u).
Nagrade svim u~esnicima (nov~ane i u kwi-
gama) podelila je Nikolina Bo{kovi}, }er-
ka pokojnog Veska.
Peti Memorijal otvorio je prethodni pred-
sednik [SD Veselin Bo{kovi} Zoran R.
Kova~evi}, predsednik Zadu`bine Radoje
Domanovi}, a zahvalio se u~esnicima i za-
tvorio turnir Veselin Jovi}evi}, generalni
direktor hotela Slavija, sada{wi pred-
sednik Dru{tva. Memorijal je sudio Milo-
rad Kuzmanovi}.
Turnir je odigran u kafi}u Zmaj u centru
Beograda, uz prisustvo porodice i prijate-
qa velikog {ahovskog mecene, ktitora i do-
brotvora, majstora FIDE Veselina R. Bo{ko-
vi}a (19501999).
DRA[KOVI] DIMITRIJEVI]
me~ od {est partija,
Beograd, 2. oktobar 2004. godine
Vuk Dra{kovi} (koji je vodio bele figure)
pripremio je lepu zamku u koju je upala Alek-
sandra Dimitrijevi}.
1. c3! Sc2?
2. Dh4! Sg6,
3. Lg6! hg
4. Lc5, Sa1 i ubrzo se crni predao, (1:0).
SLOBODNE NOVINE
IZDAWE SLOBODNIH NOVINARA
DIREKTOR:
Danica Dra{kovi}
GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK:
Bogoqub Pej~i}
UREDNIK:
Stevo Bati}
STALNI SARADNICI:
Aleksandar ôtri}, Blagica Kosti},
\or|o Vukoje (foto), Ivona @ivkovi}
Qiqana [op, Milena Popovi},
Mirjana Kalini}, Miodrag Krsti},
Vladimir Jovi}evi} Jov
PRIPREMA ZA [TAMPU:
Velimir Brankovi}
SEKRETARIJAT REDAKCIJE:
Dragica Bugarski,
Nada Bo{kovi}
ADRESA REDAKCIJE:
Vuka Karaxi}a br. 8/I, 11000 Beograd
Tel. 011/ 620891, 628242, 620968
KOMERCIJALNA I IZDAVA^KA
DELATNOST:
Brankova 13-15, 11000 Beograd,
Tel. 011/ 625937, 624598
NOVI @IRO-RAÛN:
Srpska re~
205-9963-75
Komercijalna banka AD
RUKOPISI I FOTOGRAFIJE
SE NE VRA]AJU
[TAMPA:
Politika A.D., Beograd
PRETPLATA
Pretplatu na Srpsku re~ moète
izvr{iti uplatom na ìro-ra~un
205-9963-75, Komercijalna banka AD
sa naznakom za pretplatu i to za
3 meseca (6 brojeva) 360 dinara
6 meseci (12 brojeva) 720 dinara,
za inostranstvo
3 meseca (6 brojeva) 30 EURA
6 meseci (12 brojeva) 60 EURA
YU ISSN 0354-2963
SRPSKA RE^ NA INTERNETU
www. srpska- rec. co. yu
E- mai l : rec@EUnet . yu
S
S
R
R
P
P
S
S
K
K
A
A
R
R
E
E
^
^
SRPSKA
RE^ I
[AH
Ure|uje: VLADIMIR
JOVI]EVI] JOV
Re{ewe problema br. 216: 1. Ka1!
MAT U DVA POTEZA
PROBLEM BROJ 217
Samuel Lojd, SAD, 1891

Српска реч број 356

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Српска реч број 356

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

w

You might also like