Proveri privatne poruke

Lista !lanova FAQ - "esto Postavljana Pitanja

Korisni!ke grupe Profil
Tra#i Pristupi Registruj se

Alber Kami - Pravednici


:: Forumi Tvorca Grada :: forum Pozori!ni tekstovi - klasici
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj slede"u temu
Autor Poruka
vuk
~ administrator ~
Pridru!io: 11 Sep 2005
Poruke: 5323
Lokacija: nigdina
Poslao: Sre Mar 04, 2009 4:35 pm Naslov: Alber Kami - Pravednici
Alber Kami
Alber Kami
Pravednici
O love! O life! Not life but love in death
Romeo i Julija (IV, 5)
Preveo: Milan Bunjevac
Lica:
DORA DULEBOVA
VELIKA KNEGINJA
IVAN KALJAJEV
STEPAN FJODOROV
BORIS ANENKOV
ALEKSEJ VOJNOV
SKURATOV
FOKA
!UVAR
PRVI !IN
(Stan terorista. Jutro. Zavesa se di"e; u ti#ini. Na sceni su Dora i Anenkov, nepomi$ni. !uje se zvuk zvona na
ulaznim vratima. Anenkov pokretom zadr"ava Doru koja kao da bi htela da progovori. Jo# dva zvuka zvona, jedan
za drugim.)
ANENKOV: On je. (Izlazi. Dora $eka, i dalje nepomi$na. Anenkov se vra%a sa Stepanom, koga dr"i za ramena.) On
je! Evo Stepana!
DORA (Ide u susret Stepanu i hvata ga za ruku.) Kakva sre%a, Stepane.
STEPAN: Zdravo, Doro.
DORA (Gleda ga) Pro#lo je tri godine. Ve%.
STEPAN: Da, tri godine. Uhapsili su me upravo kada sam krenuo na sastanak sa vama.
DORA: !ekali smo te. Vreme je prolazilo, a srce mi se sve vi#e stezalo. Nismo imali hrabrosti ni da jedno drugom
pogledamo u o$i.
ANENKOV: Morali smo da ponovo promenimo stan.
STEPAN: Znam.
DORA: A tamo, Stepane?
STEPAN: Tamo?
DORA: Na robiji?
STEPAN: Odatle se be"i.
ANENKOV: Da, bilo nam je drago kad smo $uli da si se domogao &vajcarske.
STEPAN: I &vajcarska je robija, Borja.
ANENKOV: &ta to govori#! Pa, oni su bar slobodni.
STEPAN: Sloboda je robija do god na Zemlji postoji ma i jedan jedini $ovek koji nije slobodan. Bio sam slobodan a
neprestano sam mislio na Rusiju i njeno roblje. (Pauza)
ANENKOV: Stepane, sre%an sam #to te je Partija poslala ovamo.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
1 of 18 1/24/10 4:15 PM
STEPAN: Morali su. Gu#io sam se. Stupi%u u akciju, najzad stupiti u akciju... (Gleda Anenkova) Ubi%emo ga, zar ne?
ANENKOV: Siguran sam.
STEPAN: Ubi%emo tog krvnika! Borja, ti zapovedaj, ja %u te slu#ati.
ANENKOV: Nije mi potrebno tvoje obe%anje, Stepane. Svi smo mi bra%a.
STEPAN: Potrebna je disciplina. To sam shvatio na robiji. Revolucionarnoj socijalisti$koj partiji potrebna jc disciplina.
Samo ako budemo disciplinovani, ubi%emo velikog vojvodu i sru#iti tiraniju.
DORA (Prilazi mu) Sedi, Stepane. Sigurno si umoran posle tako dugog puta.
STEPAN: Ja nikada nisam umoran. (Pauza. Dora seda.)
STEPAN: Je li sve spremno, Borja?
ANENKOV (Drugim tonom) Ve% mesec dana dvojica na#ih prate kretanje Velikog vojvode. Dora je prikupila potreban
materijal.
STEPAN: Je li napisan proglas?
ANENKOV: Da. Cela %e Rusija znati da jc udarna grupa revolucionarne socijalisti$ke partije bacila bombu na velikog
vojvodu Sergeja, da bi ubrzala oslobo'enje ruskog naroda. Tako %e i carski dvor saznati da smo spremni da
nastavimo teroristi$ke akcije, sve dok zemlja ne bude vra%ena narodu. Da, Stepane, da, sve je spremno! !as se
primi$e.
STEPAN: &ta treba da radim?
ANENKOV: Za po$etak, pomaga%e# Dori. &vajcer, koga zamenjuje# tako'e je radio s njom.
STEPAN: I poginuo?
ANENKOV: Da.
STEPAN: Kako?
DORA: Nesre%an slu$aj. (Stepan je gleda, ona izbegava njegov pogled.)
STEPAN: A onda?
ANENKOV: A onda %emo videti. Mora# biti spreman da nas zameni# ako bude potrebno i da odr"i# vezu s Centralnim
komitetom.
STEPAN: Ko su nam drugovi?
ANENKOV: Vojnov, sreo si ga u &vajcarskoj. Imam poverenja u njega, uprkos njegovoj mladosti. Janeka ne zna#.
STEPAN: Janeka?
ANEKOV: Kaljajev. Zovemo ga i Pesnik.
STEPAN: To nije ime za teroristu.
ANENKOV (Smeje se.) Janek ba# misli suprotno. On ka"e da je poezija revolucionarna.
STEPAN: Samo je bomba revolucionarna. (Pauza)
STEPAN: Doro, misli# li da %u mo%i da ti pomognem?
DORA: Da. Samo treba paziti da se ne razbije cev.
STEPAN: A ako se razbije?
DORA: Tako je poginuo &vajcer. (Pauza) Za#to se sme#ka#, Stepane?
STEPAN: Zar se sme#kam?
DORA: Da.
STEPAN: De#ava mi se to. (Pauza. Stepan kao da o ne$em razmi#lja.) Doro, da li bi jedna bomba bila dovoljna da
ovu ku%u digne u vazduh?
DORA: Jedna ne. Ali bi je o#tetila.
STEPAN: Koliko bi bombi bilo potrebno da se u vazduh digne Moskva?
ANENKOV: Ti si lud! &ta ho%e# time da ka"e#?
STEPAN: Ni#ta. (Zvonjenje na vratima. Oni oslu#kuju i $ekaju. Zvono se $uje jo# dva puta. Anenkov odlazi u
predsoblje i vra%a se s Vojnovim.)
VOJNOV: Stepane!
STEPAN: Zdravo. (Rukuju se. Vojnov prilazi Dori i ljubi je.)
ANENKOV: Je li sve u redu, Aleksej?
VOJNOV: Da.
ANENKOV: Jesi li prou$io put od dvorca do pozori#ta?
VOJNOV: Sad mogu da ga nacrtam. Gledaj. (Crta) Zaokreti, su"eni prolazi, gu"ve... kola %e pro%i ispod na#ih
prozora.
ANENKOV: &ta ozna$avaju ova dva krsta?
VOJNOV: Jedan mali trg na kojem %e konji usporiti i pozoriste ispred kojeg %e se zaustaviti. To su po mom mi#ljenju
najpogodnija mesta.
ANENKOV: Daj da vidim.
STEPAN: Uhode?
VOJNOV (Okleva) Ima ih mnogo.
STEPAN: Pla#e te.
VOJNOV: Ose%am se nelagodno.
ANENKOV: Niko se s njima ne ose%a lagodno. Ne uzbu'uj se.
VOJNOV: Ne bojim se ja ni$ega. Jedino ne mogu da se naviknem da la"em.
STEPAN: Ceo svet la"e. Samo treba dobro lagati, to je sve.
VOJNOV: Nije to lako. Kad sam bio student drugovi su mi se podsmevali jer nisam umeo da se pretvaram. Govorio
sam ono #to sam mislio. Najzad su me izbacili s univerziteta.
STEPAN: Za#to?
VOJNOV: Na $asu istorije profesor me upitao kako je Petar Veliki sagradio Petrograd.
STEPAN: Dobro pitanje.
VOJNOV: S bi$em i u krvi, odgovorio sam. I najurili su me.
STEPAN: I #ta je dalje bilo?
VOJNOV: Shvatio sam da nije dovoljno ukazivati na nepravdu. Treba dati "ivot u borbi protiv nje. Sada sam sre%an.
STEPAN: Pa ipak, ti la"e#?
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
2 of 18 1/24/10 4:15 PM
VOJNOV: La"em. Ali ne%u vi#e lagati onog dana kad bacim bombu. (Zvono. Dvaput pa jednom. Dora poleti)
ANENKOV: To je Janek.
STEPAN: Nije isti signal.
ANENKOV: Janeku se prohtelo da ga izmeni. On ima svoj vlastiti signal. (Stepan sle"e ramenima. !uje se DORIN
glas u predsoblju. Ulaze Dora i Kaljajev ruku pod ruku. Kaljajev se smeje.)
DORA: Janek. A ovo je Stepan koji je do#ao na mesto &vajcera.
KALJAJEV: Budi nam dobro do#ao, brate.
STEPAN: Hvala. (Dora i Kaljajev sedaju naspram ostalih.)
ANENKOV: Janek, jesi li siguran da %e# prepoznati ko$iju?
KALJAJEV: Da, video sam je dvaput na tenane. Neka se samo pojavi na vidiku i prepozna%u je izme'u hiljadu
drugih! Zapazio sam sve pojedinosti. Na primer, jedno staklo na levom fenjeru je okrnjeno.
VOJNOV: A uhode?
KALJAJEV: !itavi rojevi. Ali mi smo stari prijatelji. Kupuju mi cigarete. (Smeje se.)
ANENKOV: Je li Pavel potvrdio informaciju?
KALJAJEV: Veliki vojvoda %e ove nedelje i%i u pozori#te. Za koji $as Pavel %e saznati ta$no koji dan i preda%e poruku
vrataru. (Okre%e se prema Dori i smeje se.) Imamo sre%e, Doro.
DORA (Gleda ga) Nisi vi#e torbar? Sad si veliki gospodin. Kako si lep. Ne "ali# za torbarenjem?
KALJAJEV (Smeje se) Istina je da sam bio vrlo ponosan na to. (Stepanu i Anenkovu) Proveo sam dva meseca u
posmatranju torbara i vi#e od mesec dana u ve"banju u mojoj sobici. Moje kolege ni jednog trenutka nisu ni#ta
posumnjale. Silan momak, govorili su. Taj bi bio u stanju i carevu kosu da proda. I onda su oni po$eli mene da
podra"avaju.
DORA: Naravno, ti si se smejao.
KALJAJEV: Zna# dobro da ne mogu da se uzdr"im. To preru#avanje, pa taj nov na$in "ivota... Sve me je to
zabavljalo.
DORA: Ja ne volim preru#avanja. (Pokazuje svoju haljinu.) Pa ova rasko#na ode%a! Borja je ba# mogao da mi na'e
ne#to drugo. Glumica! Ja sam prostodu#na.
KALJAJEV (Smeje se) Tako si lepa u toj haljini!
DORA: Lepa! Volela bih da jesam. Ali o tome ne vredi misliti.
KALJAJEV: Za#to? O$i su ti uvek tu"ne, Doro. Treba biti veseo, treba biti ponosan. Lepota postoji, radost postoji!
Na mestima tihim gde te moje srce "elelo...
DORA (Sme#e%i se) Udisao sam ve$no leto...
KALJAJEV: O, Doro, ti se se%a# tih stihova. Sme#i# se? Kako sam sre%an...
STEPAN (Prekida ga) Gubimo vreme. Borja, pretposavljam da treba presresti portira? (Kaljajev ga gleda za$u'eno.)
ANENKOV: Da, Doro, da li bi htela da si'e#? Ne zaboravi napojnicu. Posle %e ti Vojnov pomo%i da skupi# materijal u
sobi. (Dora i Vojnov izlaze svako na svoju stranu. Stepan odlu$no stupa prema Anenkovu)
STEPAN: Ja ho%u da bacim bombu.
ANENKOV: Ne, Stepane, ve% su odre'eni oni koji %e baciti bombe.
STEPAN: Ja te molim. Ti zna# #ta to zna$i za mene.
ANENKOV: Ne. Pravilo je pravilo. (Pauza) Ni ja ne bacam i $eka%u ovde. Pravila su stroga.
STEPAN: Ko %e baciti prvu bombu?
KALJAJEV: Ja. Vojnov baca drugu.
STEPAN: Ti?
KALJAJEV: To te $udi? Zar nema# poverenja u mene!
STEPAN: Za to je potrebno iskustvo.
KALJAJEV: Iskustvo? Ti zna# vrlo dobro da se nikad ne baca vi#e od jednog puta i da zatim... Niko je nikad nije
bacio dva puta.
STEPAN: Potrebna je sigurna ruka.
KALJAJEV (Pokazuje svoju ruku) Gledaj. Misli# li da %e zadrhtati? (Stepan se okre%e od njega.) Ne%e zadrhtati. &ta!
Da tiranin bude preda mnom i da oklevam? Kako mo"e# i da pomisli# tako ne#to? Pa $ak kad bi mi ruka i zadrhtala
znam siguran na$in da ubijem Velikog vojvodu.
ANENKOV: Koji?
KALJAJEV: Baci%u se pod konjska kopita. (Stepan sle"e ramenima i odlazi u pozadinu gde seda.)
ANENKOV: Ne, to nije neophodno. Naprotiv, poku#a%u da pobegne#. Potreban si organizaciji, mora# se $uvati.
KALJAJEV: Poslu#a%u, Borja! Kakva $ast, kakva $ast za mene! O, bi%u je dostojan.
ANENKOV: Stepane, ti %e# biti na ulici dok Janek i Aleksej budu vrebali ko$iju. Prolazi%e# u pravilnim razmacima
ispod na#ih prozora i ima%emo ugovoren? znak. Dora i ja %emo $ekati ovde trenutak za izdavanje proklamacije. Ako
budemo imali malo sre%e Veliki vojvoda %e biti ubijen.
KALJAJEV (u odu#evljenju) Da, ubi%u ga! Kakva sre%a ako uspem! Veliki vojvoda, to nije ni#ta. Treba udariti navi#e!
ANENKOV: Prvo Veliki vojvoda.
KALJAJEV: A ako pretrpimo neuspeh, Borja? Vidi#, trebalo bi postupiti kao Japanci.
ANENKOV: Kako to misli#?
KALJAJEV: Za vreme rata Japanci se nisu predavali. Izvr#avali su samoubistvo.
ANENKOV: Ne, ne misli na samoubistvo.
KALJAJEV: Nego na #ta?
ANENKOV: Na nove teroristi$ke akcije.
STEPAN (Iz pozadine) Za samoubistvo je potrebno da $ovek mnogo voli samoga sebe. Pravi. Revolucionar ne mo"e
da voli samoga sebe.
KALJAJEV (Naglo se okre%e) Pravi revolucionar? Za#to si takav prema meni? &ta sam ti u$inio?
STEPAN: Ne volim one #to pristupaju revoluciji iz dosade.
ANENKOV: Stepane!
STEPAN (Ustaje i prilazi im) Da, grub sam. Ali za mene mr"nja nije igra. Nismo ovde zato da bismo se sami sebi
divili. Ovde smo zato da uspemo.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
3 of 18 1/24/10 4:15 PM
KALJAJEV (tiho) Za#to me vre'a#? Ko ti je rekao da se dosa'ujem?
STEPAN: Ne znam. Menja# ugovoreni znak, voli# da se igra# torbara, recituje# stihove, ho%e# da se baci# pod
konjska kopita, a sad opet samoubistvo... (Gleda ga.) Nemam poverenja u tebe.
KALJAJEV (Savla'uju%i se) Ne poznaje# me, brate. Ja volim "ivot. Ne dosa'ujem se. Pristupio sam revoluciji zato
#to volim "ivot.
STEPAN: Ja ne volim "ivot nego pravdu koja je iznad njega.
KALJAJEV (S vidljivim naporom) Svako slu"i pravdi onako kako ume. Treba se pomiriti s $injenicom da smo razli$iti.
Treba da se volimo, ako mo"emo.
STEPAN: Ne mo"emo.
KALJAJEV (Plane) &ta %e# onda ti me'u nama?
STEPAN: Do#ao sam da ubijem jednog $oveka, ne da ga volim niti da pozdravljam njegovu razli$itost.
KALJAJEV ((estoko) Ne%e# ga ubiti sam i ni u $ije ime. Ubi%e# ga s nama i u ime ruskog naroda. To je tvoje
opravdanje.
STEPAN (I on "estoko) Ono mi nije potrebno. Dobio sam ga jedne no%i i jednom za svagda pre tri godine na robiji. I
ne%u dopustiti...
ANENKOV: Dosta! Jeste li poludeli? Jeste li zaboravili #ta smo mi? Bra%a, sjedinjena, okrenuta zajedni$kom cilju a to
je smaknu%e tirana radi oslobo'enja zemlje! Ubijamo zajedni$ki i ni#ta nas ne mo"e rastaviti. (Pauza. Posmatra ih.)
Hodi, Stepane, treba da ugovorimo znak... (Stepan izlazi.)
ANENKOV (Kaljajevu) Nije to ni#ta. On je mnogo propatio. Razgovara%u s njim.
KALJAJEV (vrlo bled) Borja, on me je uvredio. (Ulazi Dora.)
DORA (Vide%i Kaljajeva) &ta se desilo?
ANENKOV: Ni#ta. (Izlazi)
DORA (Kaljajevu) &ta se desilo?
KALJAJEV: Ve% smo se sukobili. On me ne voli. (Dora %ute%i odlazi do stolica i seda. Pauza.)
DORA: Mislim da on nikoga ne voli. Bi%e sre%niji kad sve bude gotovo. Ne budi tu"an.
KALJAJEV: Tu"an sam. Potrebno mi je da me svi vi volite. Sve sam ostavio zbog Organizacije. Kako mogu podneti
da mi moja bra%a okre%u le'a? Ponekad imam utisak da me ne shvataju. Da li sam ja tome kriv? Nespretan sam,
znam...
DORA: Vole te i shvataju te. Stepan je druk$iji.
KALJAJEV: Ne. Znam #ta on misli. To je i &vajcer govorio: "Suvi#e neobi$an da bi bio revolucionar." Hteo bih da im
objasnim da ja nisam neobi$an. Nalaze da sam malo previ#e lud, previ#e neposredan. Me'utim, i ja verujem u ideju
kao i oni. I ja ho%u da se "rtvujem kao i oni. I ja mogu biti ve#t, %utljiv, pritvoran, efikasan. Samo, "ivot mi se i
dalje $ini divnim. Volim lepotu, sre%u! Zato i mrzim despotizam. Kako da im to objasnim? Revolucija, naravno! Ali
revolucija radi "ivota, da bi "ivot mogao biti bolji, razume#?
DORA (poneseno) Da... (Ti#e, posle kra%e pauze) A ipak %emo ubiti.
KALJAJEV: Ko, mi?... A, misli#... To nije isto. A ne, to nije isto! Uostalom, mi ubijamo da bismo izgradili bolji svet u
kojem nikad vi#e niko ne%e ubijati. Pristajemo da budemo zlo$inci samo zato da bi kona$no zemlju nastanili nevini.
DORA: A ako ne bude tako?
KALJAJEV: )uti, zna# dobro da je to nemogu%e. Onda bi Stepan imao pravo. Trebalo bi pljunuti na lepotu.
DORA: Ja sam du"e od tebe u Organizaciji. Znam da ni#ta nije jednostavno. Ali ti ima# veru... Svima nam je
potrebna vera.
KALJAJEV: Veru? Ne. Samo ju je jedan imao.
DORA: Ti ima# du#evnu snagu. I sve %e# ukloniti s puta da bi i#ao do kraja. Za#to si tra"io da baci# prvu bombu?
KALJAJEV: Mo"e li se govoriti o teroristi$koj akciji ne uzimaju%i u njoj u$e#%a?
DORA: Ne.
KALJAJEV: Treba biti u prvim redovima.
DORA (Kao da o ne$em razmi#lja) Da. Prvi red i poslednji trenutak. Moramo na to misliti. U tome je hrabrost,
odu#evljenje koje nam je potrebno... koje ti je potrebno.
KALJAJEV: Ve% godinu dana ne mislim ni na #ta drugo. Za taj trenutak sam "iveo do sada. I sada znam da %u hteti
da skon$am tamo, pored Velikog vojvode. Dati svoju krv do poslednje kapi ili planuti odjednom u plamenu
eksplozije i nista ne ostaviti za sobom. Shvata# li za#to sam tra"io da bacim bombu? Umreti za ideju je jedini na$in
da se bude na visini ideje. To je opravdanje.
DORA: I ja "elim takvu smrt.
KALJAJEV: Da, to je sre%a na kojoj se mo"e nekome zavideti. Ponekad se no%u prevr%em na svojoj torbarskoj
slamarici. Mu$i me jedna misao: na$inili su od nas ubice. Ali istovremeno pomislim da %u i ja umreti i onda se
smirim. Zna&, nasme#im se i ponovo zaspim kao dete.
DORA: Tako je dobro, Janek. Ubiti i umreti. Ali ja mislim da postoji i ve%a sre%a. (Pauza. Kaljajev je gleda. Ona
obara o$i.) Gubili#te.
KALJAJEV (grozni$avo) Mislio sam na to. Umreti u trenutku izvr#enja atentata, to ostavlja ne#to nedovr#eno.
Nasuprot tome, izme'u atentata i gubili#ta postoji $itava ve$nost, mo"da jedina mogu%a za $oveka.
DORA (Ube'uje ga hvataju%i ga za ruke) To je misao koja bi morala da ti pomogne. Mi pla%amo vi#e nego #to
dugujemo.
KALJAJEV: Kako to misli#?
DORA: Prinu'eni smo da ubijamo, je li tako? Mi hotimice "rtvujemo jedan "ivot, samo jedan?
KALJAJEV: Da.
DORA: Ali izvr#iti atentat a zatim oti%i na gubili#te, to zna$i dati svoj "ivot dva puta. Mi pla%amo vi#e nego #to
dugujemo.
KALJAJEV: Da, to zna$i umreti dva puta. Hvala, Doro. Niko nam ni#ta ne mo"e prebaciti. Sada sam siguran u sebe.
(Pauza) &ta ti je, Doro? Za#to %uti#?
DORA: Htela bih da ti jo# pomognem. Samo...
KALJAJEV: Samo?
DORA: Ne, ja sam luda.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
4 of 18 1/24/10 4:15 PM
KALJAJEV: Sumnja# u mene?
DORA: O, ne, mili moj, sumnjam u sebe. Od &vajcerove smrti dolaze mi ponekad $udne misli. Najzad, ne treba ja
da ti ka"em #ta %e sve biti te#ko.
KALJAJEV: Volim ono #to je te#ko. Ako me ceni#, reci.
DORA (Gledaju%i ga) Znam. Ti si hrabar. Ba# to me pla#i. Ti se smeje#, ti se odu#evljava#, ti ide# da se "rtvuje# pun
odu#evljenja. Ali kroz nekoliko sati %e trebati izi%i iz tog zanosa i delati. Mo"da je bolje govoriti o tome unapred... da
bi se izbeglo neko iznena'enje, neka slabost...
KALJAJEV: Ne%e biti slabosti. Reci to #to misli#.
DORA: Atentat, gubili#te, umreti dva puta, to je ono najlak#e. Za to je dovoljna tvoja sr$anost. Ali prvi red... (Ona
za%uti, pogleda ga i kao da se koleba.)
DORA: Iz prvog reda %e# ga videti...
KALJAJEV: Koga?
DORA: Velikog vojvodu.
KALJAJEV: Jedva jedan trenutak.
DORA: Za jedan trenutak %e# ga videti! O, Janek, mora# znati, mora# se pripremiti! !ovek je $ovek! Mo"da Veliki
vojvoda ima blage o$i. Vide%e# kako se $e#e iza uha ili kako se veselo osmehuje. Ko zna, mo"da %e na obrazu imati
malu posekotinu od brijanja. I ako te pogleda u tom trenutku...
KALJAJEV: Ne ubijam ja njega. Ja ubijam despotizam.
DORA: Naravno, naravno. Treba ubiti despotizam. Ja %u pripremiti bombu i kad budem zatvarala cev, zna#, u
najte"em trenutku, kad su "ivci napregnuti, ima%u u srcu neko $udno ose%anje sre%e. Ali ja ne poznajem Velikog
vojvodu. A bilo bi mi mnogo te"e kad bi on za to vreme sedeo preda mnom. A ti, ti %e# ga videti izbliza. Sasvim
izbliza...
KALJAJEV (sa "estinom) Ne%u ga videti.
DORA: Za#to? Zar %e# zatvoriti o$i?
KALJAJEV: Ne. Ali ako me bog bude pomogao, obuze%e me mr"nja u pravom trenutku i zaslepi%e me. (Zvono. Samo
jednom. Oni se uko$e. Ulaze Stepan i Vojnov) Glasovi u predsoblju. (Ulazi Anenkov.)
ANENKOV: To je bio portir. Veliki vojvoda %e i%i u pozori#te sutra. (Posmatra ih.) Doro, treba da sve bude spremno.
DORA (prigu#eno) Da. (Polako izlazi.)
KALJAJEV (Gleda je kako izlazi potom blagim glasom, okre%u%i se Stepanu) Ja %u ga ubiti. S rado#%u!
zavesa
DRUGI !IN
(Sutradan uve$e. Isti dekor. Anenkov je na prozoru, Dora pored stola.)
ANENKOV: Na svojim su mestima. Stepan je upalio cigaretu.
DORA: U koliko sati treba da pro'e Veliki vojvoda?
ANENKOV: Svakog $asa. Slu#aj. Nije li to ko$ija? Nije.
DORA: Sedi. Smiri se.
ANENKOV: A bombe?
DORA: Sedi. Ni#ta vi#e ne mo"emo da u$inimo.
ANENKOV: Mo"emo. Da im zavidimo.
DORA: Tvoje mesto je ovde. Ti si vo'a.
ANENKOV: Ja sam vo'a. Ali Janek vredi vi#e nego ja, a on %e mo"da...
DORA: Rizik je isti za sve. Za onoga koji baca i za onoga koji ne baca.
ANENKOV: Rizik je kona$no isti. Ali u ovom trenutku su Janek i Aleksej na vatrenoj liniji. Znam da ne smem biti s
njima. Pa ipak, ponekad se pitam ne pristajem li odvi#e lako na svoju ulogu. Najzad, to je vrlo udobno - biti
prinu'en da ne baci# bombu.
DORA: Pa i kad bi bilo tako? Glavno je da radi# ono #to treba do kraja.
ANENKOV: Kako si ti mirna!
DORA: Nisam ja mirna - ja se bojim. Evo ve% tri godine od kako sam s vama, dve godine kako pravim bombe. Sve
sam uradila i mislim da ni#ta nisam zaboravila.
ANENKOV: Naravno, Doro.
DORA: E vidi#, ve% tri godine me mu$i strah, i to onaj strah koji te jedva napu#ta za vreme spavanja i koji
ujutru ponovo nalazi# osve"en. I morala sam da se na to priviknem. Nau$ila sam se da budem mirna onda
kad se najvi#e bojim. Nemam na #to da budem ponosna.
ANENKOV: Naprotiv, budi ponosna. Ja ni#ta nisam prevvladao. Zna# li ti da ja "alim za pro#lim danima, za sjajnim
"ivotom, za "enama... Da, voleo sam "ene, vino, beskrajne no%i.
DORA: Slutila sam to, Borja. Zato te toliko i volim. Tvoje srce nije mrtvo. !ak i ako jo# uvek "eli zadovoljstva, i to je
bolje nego ona stra#na ti#ina koja se ponekad nastani na mesto krika. ,
ANENKOV: &ta to govori#? Ti? To nije mogu%no?
DORA: Slu#aj. (Dora se naglo di"e. !uje se zvuk ko$ije, zatim ti#ina.) Ne, to nije on. Srce mi lupa. Vidi#, jo# nista
nisam nau$ila.
ANENKOV (Ide do prozora) Pa"nja. Stepan daje znak. To je on. (Odista se $uje u daljini buka ko$ije koja se sve vi#e
pribli"ava, prolazi ispod prozora i po$inje se udaljavati. Duga pauza.) Za nekoliko trenutaka... (Oslu#kuju) Kako to
dugo traje. (Dora napravi jedan pokret. Duga pauza. U daljini se $uju zvona.) To nije mogu%e. Trebalo bi da je Janek
ve% bacio svoju bombu... Ko$ija je sigurno ve% stigla do pozori#ta. A Aleksej? Gledaj! Stepan se vra%a i tr$i prema
pozori#tu.
DORA (Baca se na njega.) Janek je uhap#en. Sigurno je uhap#en.
ANENKOV: !ekaj. (Oslu#kuje) Ne. Gotovo je.
DORA: Kako se to desilo? Da Janek bude uhap#en a da ni#ta nije u$inio! Znam da je bio spreman na sve. Hteo je
zatvor i su'enje, ali tek po#to ubije Velikog vojvodu! Ne ovako, ne, ne ovako!
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
5 of 18 1/24/10 4:15 PM
ANENKOV (Gleda napolje) Vojnov! Brzo! (Dora ide da otvori. Ulazi Vojnov, unezveren) Aleksej, govori, brzo.
VOJNOV: Ni#ta ne znam. !ekao sam prvu bombu. Video sam kako ko$ija zaokre%e oko ugla i ni#ta se nije desilo.
Izgubio sam glavu. Pomislio sam da si u poslednjem trenutku izmenio plan, oklevao sam. A onda sam dotr$ao
ovamo...
ANENKOV: A Janek?
VOJNOV: Nisam ga video.
DORA: Uhap#en je.
ANENKOV (koji stalno gleda napolje) Evo ga! (Dora ponovo izlazi da otvori. Ulazi Kaljajev, obliven suzama.)
KALJAJEV (unezveren) Bra%o, oprostite mi. Nisam mogao. (Dora mu prilazi i uhvati ga za ruku.)
DORA: Nije to ni#ta.
ANENKOV: &ta se dogodilo?
DORA: Nije to ni#ta. Ponekad se u poslednjem trenutku sve sru#i.
ANENKOV: Ama to nije mogu%e.
DORA: Ostavi ga. Nisi ti jedini, Janek. Ni &vajcer nije mogao prvi put.
ANENKOV: Janek, jesi li se upla#io?
KALJAJEV (posko$i) Upla#io. Ne. To ne sme#! (!uje se ugovoreni znak. Na znak Anenkova Vojnov izlazi. Kaljajev je
slomljen. Ti#ina. Ulazi Stepan.)
ANENKOV: Dakle?
STEPAN: Bilo je dece u ko$iji Velikog vojvode.
ANENKOV: Dece?
STEPAN: Da. Ne%ak i ne%aka Velikog vojvode.
ANENKOV: Trebalo je da bude sam, po Orlovu.
STEPAN: S njima je bila i Velika vojvotkinja. Pretpostavljam da je to bilo previ#e za na#eg pesnika. Na sre%u, uhode
nisu ni#ta primetile. (Anenkov ne#to tiho govori Stepanu. Svi gledaju Kaljajeva koji di"e pogled prema Stepanu.)
KALJAJEV (unezveren) Nisam to mogao predvideti... Deca, naro$ito deca. Jesi li ikad posmatrao decu? Onaj ozbiljan
pogled koji ponekad imaju... A trenutak pre toga, u senci na uglu malog trga, bio sam sre%an. Kad su se svetiljke
ko$ije zablistale u daljini moje srce je zakucalo od radosti, kunem ti se. Kucalo je sve jace #to se buka to$kova vi#e
pribli"avala. Kakvu je buku pravilo u meni. Hteo sam da ska$em. Mislim da sam se i smejao. I govorio sam u sebi
da, da... Shvata#? (Skida pogled sa Stepana i ponovo se skljoka.) Potr$ao sam prema ko$iji. I tada sam ih video.
Ne, ona se nisu smejala. Dr"ala su se uko$eno i gledala u prazno. Kako su izgledala tu"no! Izgubljena u svojim
paradnim odelima, s rukama na bokovima, uko$enih grudi, sa svake strane vrata! Nisam video Veliku vojvotkinju.
Samo sam njih video. Da su me pogledala mislim da bih bacio bombu. Bar da ugasim taj tu"ni pogled. Ali gledala su
stalno preda se. (Di"e pogled prema ostalima. Ti#ina. Jo# ti#e.) A onda ne znam #ta se dogodilo. Moja ruka je
postala slaba. Noge su mi drhtale. Slede%eg trenutka bilo je ve% kasno. (Ti#ina. Gleda u zemlju.) Doro, da li sam
sanjao, $ini mi se da su zvona zvonila u tom trenutku?
DORA: Ne, Janek, nisi sanjao. (Ona stavlja ruku na njegovu. Kaljajev di"e glavu i vidi da ga svi gledaju. Ustaje)
KALJAJEV: Gledajte me, bra%o, gledaj me Borja, ja nisam kukavica, ja nisam ustuknuo. Nisam ih o$ekivao. Sve se
odigrao prebrzo. Ta dva mala ozbiljna lica u mojoj #aci, taj ogroman teret. Na njih je trebalo baciti. Tako. Pravo. O,
ne! Nisam mogao. (Gleda ih jedno po jedno.) Nekad ranije kad sam vozio kola, tamo kod nas, u Ukrajini, jurio sam
kao vetar, nisam se bojao ni$ega. Ni$ega na svetu, sem da pregazim neko dete. Zami#ljao sam udarac, tu slabu
glavicu kako udara o zemlju, u zamahu... (U%uti)... Pomozite mi. (Ti#ina) Hteo sam da se ubijem. Vratio sam se
zato #to sam smatrao da treba da vam polo"im ra$un, da ste vi moje jedine sudije, da %ete mi vi re%i da li sam bio u
pravu ili ne, da se vi ne mo"ete prevariti. Ali vi ne govorite ni#ta. (Dora mu se jo# vi#e primi$e, gotovo da ga
dodiruje. On ih gleda i sumornim glasom) Evo #ta predla"em. Ako odlu$ite da treba ubiti tu decu, ja %u ih sa$ekati
posle izlaska iz pozori#ta i sam %u baciti bombu na ko$iju. Znam da ne%u proma#iti. Samo odlu$ite, ja %u poslu#ati
Organizaciju.
STEPAN: Organizacija ti je bila naredila da ubije# Velikog vojvodu.
KALJAJEV: To je istina. Ali mi nije naredila da ubijam decu.
ANENKOV: Janek je u pravu. To nije bilo predvi'eno.
STEPAN: Morao je da poslu#a.
ANENKOV: Ja sam odgovoran. Trebalo je da sve bude predvi'eno i da niko ne bude doveden u situaciju da se koleba
i pita #ta treba da radi. Samo treba odlu$iti da li %emo definitivno propustiti ovu priliku ili %emo narediti Janeku da
$eka izlazak iz pozori#ta. Aleksej?
VOJNOV: Ja ne znam. Mislim da bih postupio kao i Janek. Ali nisam siguran u sebe. (Ti#e) Ruke mi drhte.
ANENKOV: Doro?
DORA ("estoko) Ja bih ustuknula kao i Janek. Kako mogu da savetujem drugima ono #to sama ne bih bila u stanju
da u$inim.
STEPAN: Jeste li vi svesni #ta zna$i ova odluka? Dva meseca pra%enja, izlaganja opasnostima, dva zauvek
izgubljena meseca. Jegor uhap#en ni za #ta. Rikov obe#en ni za #ta. I sve ispo$etka? Opet duge nedelje bdenja i
dovijanja, neprekidne napetosti, pre no #to se ponovo uvreba povoljna prilika? Jeste li vi ludi?
ANENKOV: Za dva dana %e Veliki vojvoda ponovo i%i u pozori#te, to i sam dobro zna#.
STEPAN: Za ta dva dana postoji opasnost da budemo uhva%eni, to si sam rekao.
KALJAJEV: Idem.
DORA: !ekaj! (Stepanu) Da li bi ti, Stepane, mogao otvorenih o$iju da puca# iz blizine na dete?
STEPAN: Mogao bih ako bi mi to Organizacija naredila.
DORA: Za#to zatvara# o$i?
STEPAN: Ja? Ja zatvorio o$i?
DORA: Da.
STEPAN: Onda je to bilo zato da bih bolje zamislio scenu i odgovorio znaju%i #ta govorim.
DORA: Otvori o$i i shvati da bi Organizacija izgubila svoju mo% i svoj uticaj ako bi ma i jednog trenutka dopustila da
deca budu raskomadana njenim bombama.
STEPAN: Nemam dovoljno razumevanja za te gluposti. Kada budemo odlu$ili da zaboravimo decu, toga dana %emo
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
6 of 18 1/24/10 4:15 PM
biti gospodari sveta i revolucija %e slaviti pobedu.
DORA: Toga dana %e celokupno $ovecanstvo omrznuti revoluciju.
STEPAN: &ta to mari ako je mi dovoljno volimo da bismo je nametnuli celokupnom $ove$anstvu i spasli ga od njega
samog i od njegovog ropstva.
DORA: A ako celo $ove$anstvo odbaci revoluciju? A ako ceo narod, za koji se bori#, ne pristane da se ubijaju
njegova deca? Da li onda i na njega treba udariti?
STEPAN: Da, treba, sve dok ne shvati. I ja volim narod.
DORA: Ljubav nema to lice.
STEPAN: Ko to ka"e?
DORA: Ja, Dora.
STEPAN: Ti si "ena i ima# naopaku predstavu o ljubavi.
DORA ("estoko) Ali imam pravu predstavu o tome sta je stid.
STEPAN: Jedan jedini put sam se stideo samoga sebe, i to tu'om krivicom. Kad su me bi$evali. Jer mene su
bi$evali. Znate li vi #ta je to bi$evanje? Vera je bila pored mene i iz protesta je izvr#ila samoubistvo. A ja, ja sam
pre"iveo. Od $ega bi me sada bilo stid?
ANENKOV: Stepane, svi te ovde vole i postuju. Ali kakvi god bili tvoji razlozi, ne mogu dopustiti da govori# kako je
sve dopu#teno. Stotine na#e bra%e su umrle da bi se znalo da nije sve dopu#teno.
STEPAN: Ni#ta od onog #to mo"e poslu"iti na#oj stvari nije zabranjeno.
ANENKOV (ljutito) Je li dopu#teno piistupiti policiji i igrati dvostruku igru, kao #to je predlagao Evno? Da li bi ti to
u$inio?
STEPAN: U$inio bih ako treba.
ANENKOV (Ustaje) Stepane, zaboravi%emo ovo #to si sad rekao iz po#tovanja prema onome #to si uradio za nas i s
nama. Ne zaboravi samo ovo. Sad je re$ o tome da li %emo za koji $as baciti bombe na to dvoje dece.
STEPAN: Deca! Samo vam je ta re$ u ustima. Zar vi ama ba# ni#ta ne shvatate? Zato #to Janek nije ubio to dvoje,
hiljade ruske dece umira%e jo# godinama od gladi. Da li ste vi videli decu koja umiru od gladi. Ja jesam. I smrt od
bombe je pravo zadovoljstvo u pore'enju s tom smr%u. Ali Janek to nije video. Video je samo dva psi%a Velikog
vojvode. Jeste li vi ljudi? (ivite li vi samo u ovom trenutku? Dobro, onda iza berite milosr'e koje le$i zlo samo od
danas do sutra, a ne revoluciju koja ho%e da izleci od svih zala, sada#njih i budu%ih.
DORA: Janek pristaje da ubijeVelikog vojvodu zato #to ta smrt mo"e da ubrza dolazak onog vremena kada ruska
deca vi#e ne%e umirati od gladi. Ve% to nije lako. Ali smrt ne%aka Velikog vojvode ne%e spre$iti ni jedno dete da
umre od gladi. !ak i u uni#tavanju postoji nekakav red i nekakve granice.
STEPAN (sa "estinom) Nema grai ica. Stavar je u tome #to vi ne verujete u revoluciju. (Svi ustaju, osim Janeka) Ne
verujete. Da verujete u nju potpuno, bezgrani$no, da ste sigurni u to da %emo zahvaljuju%i na#im "rtvama i na#im
pobedama uspeti da izgradimo jednu Rusiju oslobo'enu od despotizma, jednu slobodnu zemlju koja %e postepeno
prekriti ceo svet, da ne sumnjate u to da %e $ovek tada, oslobo'en od svojih gospodara i svojih predrasuda, podi%i
prema nebu svoje pravo bo"ansko lice, #ta bi za vas zna$ila smrt dvoje dece? Da li biste sebi sva prava, sva, $ujete
li me. I ako pred tom smr%u ustuknete, to je znak da niste sigurni u svoja prava. Vi ne verujete u revoluciju.
(Ti#ina. Kaljajev ustaje.)
KALJAJEV: Stepane, ja se stidim samoga sebe, pa ipak ti ne%u dopustiti da nastavi#. Pristao sam da ubijam da bih
zbacio despotizam. Ali iza ovoga #to ti govori# ja nazirem jedan despotizam koji %e, ako se ikad ustoli$i, na$initi od
mene ubicu dok ja poku#avam da budem izvr#ilac pravde.
STEPAN: &ta mari #to nisi izvr#ilac pravde, ako je pravda zadovoljena, pa makar zahvaljuju%i i ubicama. Ti i ja, mi
nismo ni#ta.
KALJAJEV: Mi smo ne#to i ti to dobro zna# jer ti i sada govori# u ime svog ponosa.
STEPAN: Moj se ponos ti$e samo mene. Ali ponos celog $ove$anstva, njegova pobuna, nepravda u kojoj "ivi, to se
ti$e svih nas.
KALJAJEV: !ovek ne "ivi samo od pravde.
STEPAN: Kad mu se otima hleb, od $ega "ive ako ne od pravde?
KALJAJEV: Od pravde i od nedu"nosti.
STEPAN: Nedu"nost? Mo"da i ja znam ne#to o tome. Ali sam odlu$io da se na to ne osvr%em i da nateram hiljade
ljudi da se na nju ne osvr%u kako bi jednog dana poprimila jedan vi#i smisao.
KALJAJEV: Treba biti vrlo siguran u taj dan da bi se poricalo sve ono zbog $ega $ovek pristaje da "ivi.
STEPAN: Ja sam siguran.
KALJAJEV: Ne mo"e# biti u to siguran. Da bi se saznalo ko je od nas dvojice u pravu treba%e mo"da "rtve triju
generacija, nekoliko ratova i sta#ne revolucije. Kada se zemlja osu#i od te ki#e krvi ti i ja %emo ve% odavno biti prah.
STEPAN: Onda %e do%i drugi i ja ih pozdravljam kao svoju bra%u.
KALJAJEV (vi$e) Drugi... Da! Ali ja, ja volim one koji "ive danas na istoj zemlji na kojoj i ja, i ja njih pozdravljam. Za
njih se ja borim i pristajem da umrem. A za neku daleku zemlju u koju nisam siguran ne%u da udaram na svoju
bra%u. Ne%u da uve%avam "ivu nepravdu u ime neke mrtve pravde. (Ti#e, ali odlu$no) Bra%o, govori%u vam otvoreno
i re%i %u vam bar ono #to bi vam mogao re%i i na# najbedniji seljak: ubistvo deteta je u suprotnosti sa $a#%u. I ako
bude trebalo da se jednoga dana, za moga "ivota, revolucija odrekne $asti, ja %u je napustiti. Oti%i %u, ako tako
odlu$ite, pred pozori#te, ali %u se baciti pred konje.
STEPAN: !ast je luksuz rezervisan za one koji imaju ko$ije.
KALJAJEV: Ne. Ona je poslednje blago siromaha. Ti to dobro zna#, a zna# i da revolucija ima svoju $ast. To je ona
zbog koje pristajemo da umremo. To je ona, Stepane, koja te je jednog dana ispravila ispod bi$a i koja i danas iz
tebe govori.
STEPAN (krikne) )uti. Zabranjujem ti da govori# o tome.
KALJAJEV (ponesen) Za#to da %utim? Pustio sam te da ka"e# kako ja ne verujem u revoluciju. To je isto kao da si mi
rekao da sam u stanju da ubijem Velikog vojvodu bez razloga, da sam ubica. Pustio sam te da mi to ka"e# i nisam
te udario.
ANENKOV: Janek!
STEPAN: Ponekad je ubijanje bez razloga ako se ne ubija dovoljno.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
7 of 18 1/24/10 4:15 PM
ANENKOV: Stepane, niko ovde ne deli tvoje mi#ljenje. Odluka je doneta.
STEPAN: Onda se povinujem. Ali %u uvek govoriti da terorizam nije za osetljive du#e. Mi smo ubice, i to po
sopstvenom izboru.
KALJAJEV (izvan sebe) Ne. Ja sam izabrao ubistvo zato da ubistvo ne bi trijumfovalo. Ja sam izabrao da budem
nevin.
ANENKOV: Stepane, Janek, dosta! Organizacija odlu$uje da je ubistvo to dvoje dece nepotrebno. Treba ponovo
organizovati pra%enje. Moramo ponovo biti spremni za akciju kroz dva dana.
STEPAN: A ako deca opet budu s njim?
ANENKOV: !eka%emo neku drugu priliku.
STEPAN: A ako Velika vojvotkinja bude s njim?
KALJAJEV: Ne%u je po#tedeti.
ANENKOV: Slu#ajte. (Buka ko$ija. Kaljajev je neodovljivo privu$en prozoru. Ostali o$ekuju. Ko$ija se pribli"ava,
prolazi ispod prozora i udaljuje se.)
VOJNOV (Gledaju%i Doru koja mu prilazi) Ponovo, Doro...
STEPAN (prezrivo) Da, Aleksej, ponovo... Ali treba valjda u$initi ne#to i za $ast!
zavesa
_________________
Ars longa, vita brevis


vuk
~ administrator ~
Pridru!io: 11 Sep 2005
Poruke: 5323
Lokacija: nigdina
Poslao: Sre Mar 04, 2009 4:36 pm Naslov:
TRE)I !IN
(Isto vreme, dva dana kasnije.)
STEPAN: &ta radi Vojnov? Trebalo bi da je ovde.
ANENKOV: Potrebno mu je da se ispava. A imamo jo# pola sata vremena.
STEPAN: Mogao bih da odem da vidim #ta ima novo.
ANENKOV: Ne. Ne treba se nepotrebno izlagati opasnosti. (Ti#ina) Janek, za#to %uti#?
KALJAJEV: Nemam ni#ta da ka"em. Ne brini. (Zvono) Evo ga. (Ulazi Vojnov)
ANENKOV: Jesi li spavao?
VOJNOV: Da, malo.
ANENKOV: Jesi li spavao celu no%?
VOJNOV: Ne.
ANENKOV: Trebalo je. Postoje sredstva za to.
VOJNOV: Poku#ao sam. Bio sam suvi#e umoran.
ANENKOV: Drhte ti ruke.
VOJNOV: Ne. (Svi ga gledaju.) &ta me gledate? Zar $ovek ne mo"e biti umoran?
ANENKOV: Mo"e se biti umoran. Mislimo na tebe.
VOJNOV (s neo$ekivanom "estinom) Na to je trebalo misliti ranije. Da je bomba ba$ena pre dva dana vi#e ne bismo
bili umorni.
KALJAJEV: Oprosti mi, Aleksej. Ja sam ote"ao stvar.
VOJNOV (ti#e) Ko to ka"e? Za#to ote"ao? Umoran sam, to je sve.
DORA: Sada %e sve i%i brzo. Kroz jedan sat bi%e svr#eno.
VOJNOV: Da, bi%e svr#eno. Kroz jedan sat... (Gleda oko sebe. Dora mu prilazi i hvata ga za ruke. On joj prvo
prepu#ta ruku, zatim je naglo otrgne.)
VOJNOV: Borja, hteo bih da razgovaram s tobom.
ANENKOV: Nasamo.
VOJNOV: Nasamo. (Gledaju se. Kaljajev, Dora i Stepan izlaze.)
ANENKOV: &ta se desilo? (Vojnov %uti) Reci mi, molim te.
VOJNOV: Stid me je, Borja. (Pauza) Stid me je. Moram ti re%i istinu.
ANENKOV: Ne%e# da baci# bombu?
VOJNOV: Ne%u mo%i da je bacim.
ANENKOV: Boji# se? Je li samo to? Ne treba da se stidi#.
VOJNOV: Bojim se i stid me je.
ANENKOV: Ali prekju$e si bio veseo i jak. Kad si krenuo o$i su ti blistale.
VOJNOV: Uvek sam se bojao. Prekju$e sam skupio hrabrost, to je sve. Kad sam $uo buku ko$ije u daljini, rekao sam
u sebi Hajde! Jo# samo jedan minut. Stisnuo sam zube. Svi moji mi#i%i bili su napeti. Bio sam spreman da bacim
bombu takvom "estinom kao da veliki vojvoda treba da pogine od udara. O$ekivao sam prvu eksploziju kako bih
dao odu#ka svoj toj snazi nagomilanoj u meni. I ni#ta. Ko$ija je stigla do mene. Kako je brzo isla. Pro#la je. Tada
sam shvatio da Janek nije bacio bombu. U tom trenutku obuzela me neka stra#na studen. I odjednom sam se osetio
slabim kao dete.
ANENKOV: Nije to ni#ta, Aleksej. (ivot se vrati posle toga.
VOJNOV: Ve% dva dana se nije vratio. Lagao sam te malo$as, nisam spavao no%as. Srce mi je suvi#e jako udaralo.
O, Borja, o$ajan sam.
ANENKOV: Ne treba da bude# o$ajan. Svi smo to iskusili. Ne%e# baciti bombu. Mesec dana odmora u Finskoj i
vrati%e# se me'u nas.
VOJNOV: Ne. To je ne#to drugo. Ako je sada ne bacim ne%u je nikad baciti.
ANENKOV: &ta?
VOJNOV: Nisu za mene teroristi$ke akcije. Sada sam to shvatio. Bolje da vas napustim. Bori%u se u komitetima, u
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
8 of 18 1/24/10 4:15 PM
propagandi.
ANENKOV: Opasnosti su iste.
VOJNOV: Da, ali se mo"e delati zatvorenih o$iju. Ni#ta ne znaju%i.
ANENKOV: Kako to misli#?
VOJNOV (grozni$avo) !ovek ni#ta ne zna. Lako je odr"avati sastanke, diskutovati o situaciji onda preneti naredbu za
ubistvo. !ovek izla"e opasnosti svoj "ivot, naravno, ali naslepo, ne vide%i ni#ta. Ali stajati u sumrak u gomili onih
#tb "ure ku%i na toplu ve$eru, svojoj deci, toploti "ene, stajati uspravan i nem s bombom u ruci i znati da %e# je
kroz tri minute, kroz dve minute, kroz nekoliko sekundi jurnuti pred blistavu ko$iju, to je teroristi$ka akcija. I sad
znam da ne bih to mogao ispo$etka, da ne bi ostalo ni kapi krvi u meni. Da, stid me je. Suvi#e sam visoko ciljao.
Treba da radim na svom mestu. Na sasvim malom mestu. Jedinom kojeg sam dostojan.
ANEKOV: Nema malog mesta. Na kraju su uvek tamnica i ve#ala.
VOJNOV: Ali njih ne vidi# kao #to vidi# onog koga %e# ubiti. Treba iz zamisliti. Na sre%u, ja nemam ma#te. (Smeje se
nervozno) Nikad nisam uspeo da zaista poverujem u postojanje tajne policije. !udno za jednog teroristu, a?
Poverova%u kad dobijem prvi udarac nogom u stomak. Ranije ne.
ANENKOV: A kad bude# u zatvoru? U zatvoru zna# i vidi#. Nema zaboravljanja.
VOJNOV: U zatvoru se ne moraju donosm odluke. Da, to je to, vi#e ne donositi odluke! Ne biti prinu'en da govori# u
sebi: Hajde, na tebe je red, treba ti da odlu$i# u kojem %e# trenutku jurnuti. Sad sam siguran da ne%u poku#ati
da pobegnem ako me uhapse. Za bekstvo je potrebna invencija treba imati inicijative. Ako ne be"i#, oni drugi imaju
inicijativu. Na njima je sav posao.
ANENKOV: Njihov se posao ponekad sastoji u tome da te obese.
VOJNOV (o$ajno) Ponekad. Ali bi%e mi lak#e da umrem nego da dr"im svoj i jo# jedan tu'i "ivot u #aci i da
odlu$ujem o $asu kada %u ta dva "ivota uni#titi u plamenu. Ne, Borja, jedini na$in na koji se mogu iskupiti, to je da
prihvatim ono #to sam. (Anenkov %uti) I kukavice mogu slu"iti revoluciji. Treba im samo na%i pravo mesto.
ANENKOV: Onda smo svi kukavice. Samo nemamo uvek priliku da se u to uverimo. Postupi kako ho%e#.
VOJNOV: Vi#e volim da odem odmah. !ini mi se da ne bih mogao da im pogledam u o$i. Ali ti %e# im re%i.
ANENKOV: Re%i %u im. (Prilazi mu.)
VOJNOV: Reci Janeku da to nije njegovom krivicom. I da ga volim, kao #to volim i sve vas. (Pauza. Anenkov ga
zagrli i poljubi.)
ANENKOV: Zbogom, brate. Sve %e se zavr#iti. Rusija %e biti sre%na.
VOJNOV (be"e%i) O da. Neka bude sre%na! Neka bude sre%na. (Anenkov odlazi do vrata.)
ANENKOV: Do'ite. (Dora, Stepan i Kaljajev ulaze.)
STEPAN: &ta je?
ANENKOV: Vojnov ne%e baciti bombu. Iscrpljen je. To bi bilo rizi$no.
KALJAJEV: To je zbog mene, Borja, zar ne?
ANENKOV: Poru$uje ti da te voli.
KALJAJEV: Da li %emo ga opet videti?
ANENKOV: Mo"da. Za sada nas napu#ta.
STEPAN: Za#to?
ANENKOV: Bi%e korisniji u komitetima.
STEPAN: Tra"io je to od tebe? Zna$i boji se?
ANENKOV: Ne. Ja sam o svemu odlu$io.
STEPAN: Sat pre atentata li#ava# nas jednog $oveka.
ANENKOV: Sat pre atentata sam morao sam da donesem odluku. Kasno je za diskusiju. Ja preuzimam mesto
Vojnova.
STEPAN: Ono po pravu meni pripada.
KALJAJEV (Anenkovu) Ti si vo'a. Tvoja du"nost je da ostane# ovde.
ANENKOV: Du"nost vo'e je da ponekad bude kukavica. Ali pod uslovom da proveri svoju $vrstinu kad se za to
uka"e prilika. Doneo sam odluku. Stepane, zamenjiva%e# me onoliko dugo koliko to bude potrebno. Do'i, treba da ti
dam instrukcije. (Izlaze. Kaljajev seda. Dora mu prilazi i pru"a ruku. Ali se predomisli.)
DORA: Nisi ti za to kriv.
KALJAJEV: Naneo sam mu zlo. Mnogo zla. Zna# li #ta mi je rekao pre neki dan?
DORA: Stalno je ponavljao da je sre%an.
KALJAJEV: Da, ali mi je rekao i to da za njega nema sre%e bez nas. Postojimo mi, Organizacija, govorio je, i
ni#ta drugo. To je kao vite#ki red. Kako je to "alosno, Doro!
DORA: Vrati%e se.
KALJAJEV: Ne. Zami#ljam kako bih se ose%ao da sam na njegovom mestu. Bio bih o$ajan.
DORA: A zar sada nisi?
KALJAJEV (tu"no) Sada? Ja sam s vama i sre%an sam kao #to je i on bio.
DORA (polako) Da to je velika sre%a.
KALJAJEV: Da, to je vrlo velika sre%a. Zar ne misli# tako?
DORA: Mislim kao i ti. Ali za#to si onda tu"an? Pre dva dana tvoje je lice zra$ilo. Kao da ide# na neku veliku
sve$anost. Danas...
KALJAJEV (Di"e se vrlo uzbu'en) Danas znam ono #to ranije nisam znao. Imala si pravo, to nije tako jednostavno.
Verovao sam da je lako izvr#iti ubistvo, da je dovoljna ideja i hrabrost. Ali ja nisam tako velik i sada znam da nema
sre%e u mr"nji. Sve to zlo, to zlo u meni i u drugima. Ubistvo, kukavi$luk, nepravda... O, moram ga ubiti, moram.
Ali i%i %u do kraja! Dalje od mr"nje!
DORA: Dalje? Dalje nema ni#ta.
KALJAJEV: Ima ljubav.
DORA: Ljubav? Ne, nije to ono #to je potrebno.
KALJAJEV: O, Dora, kako mo"e# da ka"e# tako ne#to, ti $ije srce poznajem...
DORA: Suvi#e je krvi, suvi#e okrutnog nasilja. Oni koji zaista vole pravdu nemaju prava na ljubav. Oni su
ustremljeni kao i ja, uspravne glave, uko$enog pogleda. &ta bi radila ljubav u tim gordim srcima? Ljubav ne"no
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
9 of 18 1/24/10 4:15 PM
savija vratove, Janek. A na#i su kruti.
KALJAJEV: Ali mi volimo na# narod.
DORA: Volimo ga, to je istina. Volimo ga jednom #irokom ljubavlju bez oslonca, nesre%nom ljubavlju. (ivimo daleko
od njega, zatvoreni u svoje sobe, izgubljeni u svojim mislima. A narod, da li on nas voli? Zna li on da ga mi volimo?
Narod %uti. Kakva ti#ina, kakva ti#ina....
KALJAJEV: Ali upravo to i jeste ljubav. Sve dati, sve "rtvovati ne nadaju%i se ni$emu zauzvrat.
DORA: Mo"da. To je apsolutna ljubav, $ista i usamljeni$ka radost, i ja odista od nje gorim. Pa ipak, ponekad se
pitam nije li ljubav ne#to drugo, mo"e li prestati da bude monolog i nema li kadgod i odgovora. Vidi#, zami#ljam
ovako ne#to: sunce sija, glave se blago naginju, srce se osloba'a svoje gordosti, ruke se #ire. Ah, Janek, kad bi
$ovek mogao da zaboravi, makar i za jedan sat, stra#nu bedu ovoga sveta i da se najzad malo opusti. Samo jedan
jedini mali sat egoizma, mo"e# li ti to da zamisli#?
KALJAJEV: Da, Dora, to se zove ne"nost.
DORA: Ti sve poga'a#, mili moj, to se zove ne"nost. Ali poznaje# li je zaista? Da li pravdu voli# ne"no? (Kaljajev
%uti) Voli# li na# narod tako opu#teno i blago ili, naprotiv, osvetni$ki i pobunjeni$ki vatreno? (Kaljajev i dalje %uti)
Vidi#. (Prilazi mu i vrlo slabim glasom) A mene, da li mene voli# ne"no? (Kaljajev je gleda)
KALJAJEV (posle pauze) Niko te nikad ne%e voleti kao #to te ja volim.
DORA: Znam. Ali nije li mo"da bolje voleti kao i svi ostali?
KALJAJEV: Ja nisam bilo ko. Ja te volim onakav kakav sam.
DORA: Voli# me vi#e od Organizacije, vi#e od pravde?
KALJAJEV: Ja vas ne razdvajam, tebe, Organizaciju i pravdu.
DORA: Da, ali odgovori mi, preklinjem te, odgovori mi. Voli# li me u samo%i, ne"no, egoisti$no? Da li bi me voleo
kad bih bila nepravedna?
KALJAJEV: Kad bi bila nepravedna i kad bih te mogao voleti, to ne bi bila ti.
DORA: Ne odgovara# na pitanje. Odgovori mi samo da li bi me voleo kad ne bih bila u Organizaciji?
KALJAJEV: Pa gde bi bila?
DORA: Se%am se vremena kad sam bila na studijama. Smejala sam se. Bila sam lepa tada. Provodila sam $itave
sate u #etnji i sanjarenju. Da li bi me voleo da sam bezbri"na i lakomislena?
KALJAJEV (Okleva, pa onda vrlo tiho) Umirem od "elje da ti ka"em da.
DORA (krikne) Onda ka"i da, mili moj, ako tako misli# i ako je to istina. Da, pred licem pravde, pred bedom i pred
porobljenim narodom. Da, da, preklinjem te, uprkos agoniji dece, uprkos onih koje ve#aju i onih koje #ibaju do
smrti...
KALJAJEV: )uti, Doro.
DORA: Ne, treba ipak bar jednom pustiti srce da govori. !ekam da me pozove#, mene, Doru, da me pozove# preko
ovog sveta zatvorenog nepravdom...
KALJAJEV (brutalno) )uti. Moje srce mi govori samo o tebi. Ali za koji $as ne bih smeo da zadrhtim.
DORA (zbunjeno) Za koji $as, Da, zaboravila sam... (Smeje se kao da pla$e) Ne, sve je u redu, mili moj. Ne ljuti se,
bila sam ne razumna. To je od umora. Ni ja ne bih mogla da ti to ka"em. I ja tebe volim istom tom, malo krutom
ljubavlju, u pravdi i u zatvorima. Se%a# li se leta, Janke? Ali ne, ve$no je zima. Mi nismo od ovoga sveta, mi smo
pravednici. Nije za nas toplina. (Okrene glavu.) Ah, milost za pravednike!
KALJAJEV (Gleda je o$ajno) Da, to je na#a sudbina. Ljubav je nemogu%a. Ali ubi%u velikog vojvodu i onda %e biti
mira i za tebe i za mene.
DORA: Mir! Kada %emo ga imati?
KALJAJEV (sa "estinom) Sutradan. (Ulaze Anenkov i Stepan, Dora i Kaljajev se udaljuju jedno od drugog.)
ANENKOV: Janek!
KALJAJEV: Odmah. (Udahne duboko.) Najzad, najzad....
STEPAN (Prilazi mu.) Zbogom, brate. Ja sam s tobom.
KALJAJEV: Zbogom, Stepane. (Okre%e se Dori.) Zbogom, Doro. (Dora mu prilazi. Sasvim su blizu jedno drugom ali
se ne dodiruju.)
DORA: Ne, ne zbogom. Do vi'enja. Do vi'enja, mili moj. Na%i %emo se opet... (On je gleda. )utanje.)
KALJAJEV: Do vi'enja... Ja... Rusija %e biti lepa.
DORA (u suzama) Rusija %e biti lepa. (Kaljajev se prekrsti pred ikonom. Izlazi s Anenkovim. Stepan ide prema
prozoru. Dora se ne mi$e, o$iju prikovanih za vrata.)
STEPAN: Kako ide uspravno. Vidi#, nisam bio u pravu #to sam sumnjao u Janeka. Nisam voleo njegovo
odu#evljenje. Prekrstio se, je si li videla? On je vernik?
DORA: Ne ide u crkvu.
STEPAN: Ipak je u du#i religiozan. To je ono #to nas je razdvajalo. Ja sam grublji od njega, znam. Nama koji ne
verujemo u boga potrebna je cela pravda, ina$e zapadamo u o$ajanje.
DORA: Za njega je i sama pravda izvor o$ajanja.
STEPAN: Da, du#a mu je meka. Ali ruka mu je jaka. On vredi vi#e od svoje du#e. Ubi%e ga, to je sigurno. To je
dobro, $ak vrlo dobro. Uni#titi, da, to treba. Ali ti %uti#? (Posmatra je) Ti ga voli#?
DORA: Za ljubav treba vremena. A mi jedva da imamo dovoljno vremena za pravdu.
STEPAN: Ima# pravo. Ima previ#e posla. Treba razoriti ovaj svet od vrha do dna... A onda... (Gleda kroz prozor.) Ne
vidim ih vi#e, stigli su.
DORA: A onda...
STEPAN: Onda %emo se voleti.
DORA: Ako nas jo# bude.
STEPAN: Drugi %e se voleti. To izlazi na isto.
DORA: Stepane, reci mr"nja.
STEPAN: Molim?
DORA: Izgovori tu re$ mr"nja.
STEPAN: Mr"nja.
DORA: Dobro je. Janek ju je izgovorio vrlo lo#e.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
10 of 18 1/24/10 4:15 PM
STEPAN (Posle kra%eg %utanja ide ka njoj) Shvatam: ti me prezire#. Ipak, da li si sigurna da si u pravu? (Pauza, pa
onda sa sve ve%om "estinom.) Svi se vi ovde cenjkate oko onoga #to radite, i to u ime nekakve odvratne ljubavi.
Alija ne volim ni#ta i mrzim, da ja mrzim svoje bli"nje! &ta %e meni njihova ljubav? Upoznao sam je na robiji, pre tri
godine. I od tada je nosim na sebi. Ti bi htela da se razne"im i da vu$em bombu kao krst? Ne! Ne! Ja sam otisao
predaleko, ja suvi#e mnogo znam... Gledaj... (Pocepa ko#ulju. Dora krene prema njemu, ali ustukne pred o"iljcima
od bi$a.)
STEPAN:... To su znaci! Znaci njihove ljubavi! Da li me i sada prezire#? (Ona mu pri'e i naglo ga poljubi.)
DORA: Ko bi prezirao bol? Ja i tebe volim.
STEPAN (Gleda je, pa prigu#eno.) Oprosti mi, Doro. (Pauza. On se okrene od nje.) Mo"da je to od umora. Godine
borbe, strepnje, uhode, robija, a kao vrhunac, ovo. (Pokazuje o"iljke.) Gde da na'em snage za ljubav? Ostalo mi je
bar snage za mr"nju. I to je bolje nego ne ose%ati nista.
DORA: Da, i to je bolje. (On je gleda. Otkucava sedam $asova.)
STEPAN (Naglo se okre%e) Veliki vojvoda treba da pro'e. (Dora odlazi do prozora i priljubi se uz staklo. Dugo
%utanje. A onda, u daljini, buka to$kova. Buka se pribli"ava, prolazi.)
STEPAN: Ako je sam... (Ko$ija se udaljava. Stra#na eksplozija. Dora se trgne i sakrije lice u #ake. Duga ti#ina.)
STEPAN: Borja nije bacio svoju bombu! Janek je uspeo! Uspeo! O narode! O, radosti!
DORA (Sru#i se na njega uplakana) Mi smo ga ubili! Mi smo ga ubili! Ja.
STEPAN (Vi$e) Koga smo ubili? Janeka?
DORA: Velikog vojvodu.
zavesa
!ETVRTI !IN
()elija u Kuli Puga$ov, u zatvoru Butirka. Jutro. U trenutku dizanja zavese Kaljajev je u %eliji i gleda prema vratima.
Ulaze $uvar i jedan zatvorenik koji nosi kofu.)
!UVAR: Po$isti. Brzo. (Namesti se pokraj prozora. Foka po$inje da $isti ne gledaju$i Kaljajeva. )utanje.)
KALJAJEV: Kako se zove#, brate?
FOKA: Foka.
KALJAJEV: Osu'en si.
FOKA: Izgleda.
KALJAJEV: &ta si u$inio?
FOKA: Ubio sam.
KALJAJEV: Bio si gladan?
!UVAR: Ti#e.
KALJAJEV: Molim?
!UVAR: Ti#e. Pu#tam vas da razgovarate uprkos zabrani.
Zato govori ti#e. Ugledaj se na starog.
KALJAJEV: Bio si gladan?
FOKA: Ne, bio sam "edan.
KALJAJEV: I?
FOKA: I tamo se na#la neka sekira. Sve sam razlupao. Izgleda da sam ubio trojicu. (Kaljajev ga gleda.) &ta je,
gospodine, ne zove# me vi#e bratom? Rashladio si se?
KALJAJEV: Ne. I ja sam ubio.
FOKA: Koliko?
KALJAJEV: Re%i %u ti, brate, ako "eli#. Ali reci mi, ti "ali# to #to se dogodilo, zar ne?
FOKA: Naravno. Nije #ala dvadeset godina. Ima# zbog $ega da "ali#.
KALJAJEV: Dvadeset godina. U'em ovde s dvadeset i tri godine a iza'em sed.
FOKA: O, ti %e# mo"da bolje pro%i. Zna#, i sa sudijama ti je to kako kad. Zavisi od toga da li je o"enjen i s kim. Pa
onda, ti si gospodin. Za gospodu nije ista tarifa kao za nas sirotinju. Izvu%i %e# se.
KALJAJEV: Ne verujem. I ne "elim. Ne bih mogao dvadeset godina da trpim sramotu.
FOKA: Sramotu? Kakvu sramotu? Pa da, to su gospodska shvatanja. Koliko si ih ubio?
KALJAJEV: Samo jednog.
FOKA: &ta ka"e#? Pa to nije ni#ta.
KALJAJEV: Ubio sam velikog vojvodu Sergeja.
FOKA: Velikog vojvodu? Ni manje ni vi#e. Vidi ti gospodina. Pa to je ozbiljno, a?
KALJAJEV: To je ozbiljno. Ali tako je moralo biti.
FOKA: Za#to? (iveo si na dvoru? Ne#to zbog "ena, a? Ovako nao$it i...
KALJAJEV: Ja sam socijalista.
!UVAR: Ti#e.
KALJAJEV (glasnije) Ja sam revolucionarni socijalista.
FOKA: Pazi, boga ti. A #ta ti je trebalo da bude# to #to veli#? &to nisi ostao miran i sve bi bilo u redu. Zemlja je
stvorena za gospodu.
KALJAJEV: Ne, ona je stvorena za tebe. Previ#e je bede i zlo$ina. Kad bude bilo manje bede, bi%e manje i zlo$ina.
Da je zemlja slobodna ti ne bi bio ovde.
FOKA: I da i ne. Najzad, bio slobodan ili ne, nikad nije dobro previ#e cugati.
KALJAJEV: To nikad nije dobro. Ali $ovek pije zato #to je poni"en. Do%i %e vreme kad vi#e ne%e biti potrebno da se
pije, kad nikoga vi#e ne%e biti stid, ni gospodina ni siromaha. Svi %emo biti bra%a a pravda %e na#a srca u$initi
providnim. Zna# li o $emu govorim?
FOKA: Da, to je carstvo nebesko.
!UVAR: Ti#e.
KALJAJEV: Ne treba tako govoriti, brate. Bog tu ne mo"e ni#ta. Pravda je na# posao. (Pauza) Ne razume#? Zna# li
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
11 of 18 1/24/10 4:15 PM
legendu o svetom Dimitriju?
FOKA: Ne.
KALJAJEV: Imao je u stepi sastanak sa samim bogom i "urio je na taj sastanak kad je sreo jednog seljaka $ija su se
kola bila zaglibila. I sveti Dimitrije mu je pomogao. Put je bio razrovan, blata mnogo. Mu$ili su se ceo sat. A kad su
zavr#ili sveti Dimitrije je otr$ao na sastanak s bogom. Ali boga tamo vi#e nije bilo.
FOKA: I onda?
KALJAJEV: I onda, postoje oni koji %e uvek stizati kasno na sastanak zato #to ima previ#e zaglibljenih kola i previ#e
bra%e kojoj je potrebna pomo%. (Foka ustukne.)
KALJAJEV: &ta je?
!UVAR: Ti#e. A ti, stari, po"uri.
FOKA: Ne svi'a mi se ovo. Nisi tu $ista posla. Ko je jo# video da se ide u zatvor zbog nekakvih svetaca i kola. A
onda, ima tu jo# ne#to... (!uvar se smeje.)
KALJAJEV (Gleda ga) &ta to?
FOKA: &ta rade s onima koji ubijaju velike vojvode?
KALJAJEV: Ve#aju ih.
FOKA: A! (Odlazi, dok se $uvar jo# glasnije smeje.)
KALJAJEV: Ostani. &ta sam ti u$inio?
FOKA: Ni#ta mi nisi u$inio. Ipak, iako si gospodin, ne%u te lagati. Pri$amo tako malo, vreme prolazi, ali ako treba da
bude# obe#en, to ne valja.
KALJAJEV: Za#to?
!UVAR (Smeju%i se.) Ajde, stari govori...
FOKA: Zato #to ne mo"e# razgovarati sa mnom kao sa bratom. Jer ja ve#am osu'ene na smrt.
KALJAJEV: Pa zar nisi i ti robija#?
FOKA: Ba# zato. Ponudili su mi da obavljam taj posao i za svakog obe#enog skidaju mi po jednu godinu tamnice. To
je dobar posao.
KALJAJEV: Za opro#taj tvojih zlo$ina nagone te da po$ini# nove?
FOKA: O, to nisu zlo$ini zato #to je to nare'eno. A njima je to svejedno. Ako ho%e# ba# da zna#, ja mislim da oni
nisu hri#%ani.
KALJAJEV: I koliko puta do sada?
FOKA: Dva puta. (Kaljajev ustukne. Ostala dvojica idu vratima, $uvar gura Foku.)
KALJAJEV: Ti si, zna$i, d"elat?
FOKA (s vrata) E, gospodine, a ti? (Izlazi. !uju se koraci, nare'enja. S $uvarem ulazi Skuratov, vrlo elegantan)
SKURATOV: Ostavi nas. Dobar dan. Vi me ne poznajete? A ja vas poznajem. (Smeje se) Slava, a? (Gleda ga) Mogu
li da se predstavim? (Kaljajev %uti) )utite? Shvatam. Samica, a? Nije to lako, osam dana samice. Ali od danas %ete
mo%i da primate posete. Zato sam uostalom ovde. Ve% sam vam poslao Foku. Nesto izuzetno, zar ne? Mislio sam da
%e vas zanimati. Jeste li zadovoljni? Prijatno je videti ljudsko lice posle osam dana, zar ne?
KALJAJEV: Sve zavisi od lica.
SKURATOV: !vrst glas, spretan odgovor. Vi znate #ta ho%ete. (Pauza) Ako sam dobro razumeo, moje vam se lice ne
dopada?
KALJAJEV: Da.
SKURATOV: Razo$arali ste me. Ali to je nesporazum. Pre svega, osvetljenje nije dobro. Pod zemljom ni jedno lice
nije simpati$no. Uostalom, vi me ne poznajete. Ponekad je lice odbojno. A kasnije, kad se upozna srce...
KALJAJEV: Dosta. Ko ste vi?
SKURATOV: Skuratov, na$elnik policijskog odeljenja.
KALJAJEV: Sluga.
SKURATOV: Vama na slu"bi. Ali na va#em mestu bih bio manje gord. Do%i %e i to mo"da. U po$etku $ovek tra"i
pravdu a na kraju organizuje policiju. Uostalom, istina me ne pla#i. Bi%u otvoren s vama. Interesujete me i nudim
vam na$in da zaslu"ite milost.
KALJAJEV: Kakvu milost?
SKURATOV: Kako kakvu milost? Nudim vam na$in da sa$uvate glavu.
KALJAJEV: Ko je to od vas tra"io?
SKURATOV: (ivot se ne tra"i, dragi moj. (ivot se prima. Zar se vi niste nikad nikome smilovali? (Pauza) Dobro
razmislite.
KALJAJEV: Odbijam va#u milost, jednom za svagda.
SKURATOV: Saslu#ajte me bar. Ja nisam va# neprijatelj, mada tako izgleda. Dopu#tam mogu%nost da mislite
ispravno. Osim #to se ti$e ubistva...
KALJAJEV: Zabranjujem vam da upotrebljavate tu re$.
SKURATOV (Gleda ga) Oho! (ivci su slabi, a? (Pauza) Iskreno bih "eleo da vam pomognem.
KALJAJEV: Da mi pomognete? Spreman sam da platim #to treba. Ali ne dopu#tam nikakvu familijarnost izme'u vas i
mene. Ostavite me.
SKURATOV: Optu"nica koja vas tereti...
KALJAJEV: Ispravka.
SKURATOV: Molim?
KALJAJEV: Ispravka. Ja sam ratni zarobljenik, a ne optu"eni.
SKURATOV: Ako ba# ho%ete. Me'utim, bilo je #tete, zar ne? Ostavimo po strani velikog vojvodu i politiku.
Bilo kako bilo, jedan $ovek je izgubio "ivot. I to na koji na$in!
KALJAJEV: Ja sam bacio bombu na va#u tiraniju, ne na jednog $oveka.
SKURATOV: Bez sumnje. Ali pala je na $oveka. I to ga nije usre%ilo. Vidite, dragi moj, kad su prona#li telo,
nedostajala je glava. Ni traga od glave! A #to se ostalog ti$e, jedva su raspoznali jednu ruku i komadi% noge.
KALJAJEV: Ja sam izvr#io jednu presudu.
SKURATOV: Mo"da, mo"da. Niko vam ne prebacuje zbog presude. &ta je to presuda? To je jedna re$ o kojoj bi se
moglo no%ima raspravljati. Prebacuje vam se... ne, vama se ne bi dopala ta re$... recimo, diletantski, nespretno
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
12 of 18 1/24/10 4:15 PM
obavljen posao $iji su rezultati o$igledni. Sav svet je mogao da ih vidi. Upitajte samo veliku vojvotkinju. Bilo je krvi,
razumete, mnogo krvi.
KALJAJEV: )utite.
SKURATOV: Dobro. Hteo sam samo da ka"em da ako budete uporno govorili o presudi, o tome da je partija, i to
samo ona, osudila i likvidirala, da velikog vojvodu nije ubila bomba nego jedna ideja, onda vam nije potrebna
milost. Pretpostavimo ipak da se mo"e razgovarati o onome #to je ocigledno, pretpostavimo da ste vi otkinuli glavu
Velikom vojvodi, sve se iz osnove menja, zar ne? U tom slu$aju %e biti potrebno da budete pomilovani. Ho%u da vam
u tome pomognem. Iz $iste naklonosti, verujte. (Sme#ka se) &ta %ete, mene ne zanimaju ideje nego ljudi.
KALJAJEV (Plane) Ja sam iznad vas i va#ih gospodara. Mozete me ubiti, ali me ne mo"ete osuditi. Znam kuda
ciljate. Tra"ite moju slabu ta$ku o$ekujete moje bedno dr"anje, suze i pokajanje. Ni#ta ne%ete posti%i. Ne ti$e vas se
#ta sam ja. Ti$e vas se samo na#a mr"nja, moja i moje bra%e. Samo na nju mo"ete ra$unati. SKURATOV: Mr"nja?
Opet jedna ideja. Ubistvo, me'utim, nije ideja. Ni njegove posledice, naravno. Ho%u re%i pokajanje i kazna. Sad smo
u sredi#tu problema. Zbog toga sam uostalom i postao policajac. Da bih bio u "i"i zbivanja. Ali vi ne volite
poveravanja. (Pauza. Polako mu prilazi.)
SKURATOV:... Jedino #to sam hteo da ka"em, to je da ne bi trebalo da se pravite da ste zaboravili glavu velikog
vojvode. Ako biste o njoj poveli ra$una, ideja vam ne bi vi#e slu"ila ni za #ta. Bilo bi vas, na primer, stid onog #to
ste u$inili umesto da se time ponosite. A od onog trenutka kad budete ose%ali stid, za"ele%ete da "ivite kako biste
se iskupili. Najva"nije je da odlu$ite da "ivite.
KALJAJEV: A ako odlu$im?
SKURATOV: Milost za vas i za va#e drugove.
KALJAJEV: Jeste li ih uhapsili?
SKURATOV: Ne. Ba# zato. Ali ako vi odlu$ite da "ivite, mi %emo ih uhapsiti.
KALJAJEV: Da li sam dobro razumeo?
SKURATOV: Sigurno. Nemojte se jo# ljutiti. Razmislite. Ako se ima u vidu ideja, vi ih ne mo"ete izdati. Ali ako se
ima u vidu ono #to je o$igledno, vi %ete im, naprotiv, na taj na$in u$initi uslugu. U#tede%ete im nove neda%e i,
istovremeno, otrgnu%ete ih od ve#ala. Povrh svega, ste%i %ete unutra#nji mir. To je u svakom pogledu odli$an posao.
(Kaljajev %uti)
SKURATOV: Dakle?
KALJAJEV: Moja bra%a %e vam uskoro odgovoriti.
SKURATOV: Jo# jedan zlo$in! Pa to je prava vokacija. Dobro, moja misija je okon$ana. Moje srce je "alosno. Ali
vidim da vam je stalo do va#ih ideja i da vas ne mogu odvojiti od njih.
KALJAJEV: Ne mo"ete me odvojiti od moje bra%e.
SKURATOV: Do vi'enja. (Napravi se kao da %e da iza'e, pa se okrene) Ali za#to ste onda po#tedeli veliku
vojvotkinju i njene ne%ake?
KALJAJEV: Ko vam je to rekao?
SKURATOV: Va# izve#ta$ je i nas obave#tavao. Bar delimi$no... Za#to ste ih po#tedeli?
KALJAJEV: To vas se ne ti$e.
SKURATOV (Smeje se) Mislite? Re%i %u vam za#to. Jedna ideja mo"e da ubije jednog velikog vojvodu, ali te#ko
uspeva da ubija decu. Evo #ta ste otkrili. E, ali onda se postavlja slede%e pitanje: ako ideja ne uspeva da ubije decu,
zaslu"uje li ona da se zbog nje ubije jedan veliki vojvoda? (Kaljajev na$ini pokret.) O! Nemojte mi odgovoriti,
nipo#to mi nemojte odgovoriti! Odgovori%ete velikoj vojvokinji.
KALJAJEV: Velikoj vojvotkinji?
SKURATOV: Da, ona ho%e da vas vidi. I ja sam do#ao najvise zbog toga da bih se uverio da je takav razgovor
mogu%an. On jeste mogu%an. On $ak mo"e da vas natera da promenite mi#ljenje. Velika vojvotkinja je hri#%anka.
Du#a je, znate, njena specijalnost. (Smeje se.)
KALJAJEV: Ne%u da je vidim.
SKURATOV: (ao mi je, njoj je do toga stalo. Najposle, dugujete joj izvesne obzire. Pri$a se tako'e da od smrti
svoga mu"a nije sasvim pri zdravoj pameti. Nismo mogli da joj ne u$inimo po volji. (Na vratima) Ako se
predomislite, ne zaboravite moj predlog. Do%i %u opet. (Pauza. Oslu#kuje.) Evo je. Posle policije, religija! Zaista vas
mazimo. Ali sve to ima svoje opravdanje. Zamislite boga bez zatvora. Kakva usamljenost! (Izlazi. !uju se glasovi i
izdavanje nare'enja. Ulazi velika vojvotkinja koja ostaje nepomi$na i nema. Vrata su otvorena.)
KALJAJEV: &ta ho%e#?
VOJVOTKINJA (Otkrivaju%i svoje lice) Gledaj. (Kaljajev %uti.) Mnogo stvari umre s jednim $ovekom.
KALJAJEV: To sam znao.
VOJVOTKINJA (Prirodno, ali slabim istro#enim glasom) Ubice to ne znaju. Jer kad bi znale, kako bi mogle da
ubijaju? (Ti#ina)
KALJAJEV: Video sam vas. Sad "elim da budem sam.
VOJVOTKINJA: Ostaje jo# da ja vidim tebe. (On uzmi$e.)
VOJVOTKINJA (Seda, kao iscrpljena) Ne mogu vi#e da budem sama. Ranije, ako bih patila, on je mogao da vidi
moju patnju. Patnja je onda bila prijatna. Sada... Ne, ne mogu vi#e da budem sama, da %utim... Ali s kim da
razgovaram? Ostali ne znaju. Prave se da su tu"ni. I jesu, sat ili dva. Onda idu da jedu i da spavaju. Naro$ito da
spavaju... Mislila sam da ti mora# li$iti na mene. Ti ne spava#, sigurna. S kim mogu razgovarati o zlo$inu, ako ne s
ubicom?
KALJAJEV: O kakvom zlo$inu? Ja se se%am samo jednog izvr#enja pravedne kazne.
VOJVOTKINJA: Isti glas! Ima# isti glas kao i on. Svi ljudi govore o pravdi istim glasom. Govorio je: To je pravo! i
svi su morali %utati. On se mo"da varao, ti se vara#...
KALJAJEV: On je oli$avao vrhovnu nepravdu, onu od koje ve% vekovima stenje ruski narod. A za to je dobijao samo
privilegije. Ja, ako se i varam, tamnica i smrt su mi plata.
VOJVOTKINJA: Da, ti pati#. Ali on, on je ubijen.
KALJAJEV: Umro je iznenada. Takva smrt nije ni#ta.
VOJVOTKINJA: Ni#ta? (Ti#e) Da, tebe su odmah odveli. !ujem da si okru"en policajcima dr"ao govore. Shvatam. To
ti je sigurno pomoglo. A ja sam do#la nekoliko sekundi kasnije. Ja sam videla. Ja sam stavila na nosila sve #to sam
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
13 of 18 1/24/10 4:15 PM
mogla da sakupim. Koliko krvi! (Pauza) Imala sam belu haljinu...
KALJAJEV: )utite.
VOJVOTKINJA: Za#to? Govorim istinu. Zna# li #ta je radio dva sata pre smrti? Spavao je. U naslonja$i, s nogama na
stolici.... kao uvek. On je spavao, a ti, ti si ga $ekao, u toj okrutnoj no%i... (Pla$e) Pomozi mi sada.
(On uzmi$e, uko$en.) Ti si mlad. Ti ne mo"e# biti zao.
KALJAJEV: Nisam imao vremena da budem mlad.
VOJVOTKINJA: Za#to si tako krut? Zar se nikad ne sa"ali# nad samim sobom?
KALJAJEV: Ne.
VOJVOTKINJA: Gre#i#. To olak#ava patnju. Ja od sada imam sa"aljenja samo za sebe samu. (Pauza) Te#ko mi je.
Trebalo je da me ubije# s njim, a ne da me po#tedi#.
KALJAJEV: Nisam ja vas postedeo nego decu koja su bila s vama.
VOJVOTKINJA: Znam... Nisam ih mnogo volela. (Pauza) To su ne%aci velikog vojvode. Zar nisu i oni krivi koliko i
njihov stric?
KALJAJEV: Ne.
VOJVOTKINJA: Poznaje# li ih? Moja ne%aka nema dobro srce. Odbija da deli milostinju siromasima. Boji se da ih
dodirne. Zar nije nepravedna? Nepravedna je. On je bar voleo seljake. Pio je s njima. A ti si ga ubio. Naravno, i ti si
nepravedan. Zemlja je pusta.
KALJAJEV: Ovo je nepotrebno. Vi poku#avate da me pokolebate i bacite u o$ajanje. Ne%ete u tome uspeti. Ostavite
me.
VOJVOTKINJA: Zar ne%e# da se moli# sa mnom, da se pokaje#... Ne%emo vi#e biti sami.
KALJAJEV: Pustite me da se pripremim za smrt. Kad ne bih umro, onda bih tek bio ubica.
VOJVOTKINJA (Uspravlja se) Smrt? Ti ho%e# da umre#? Ne. (Prilazi Kaljajevu vrlo uzbu'ena.) Ti mora# "iveti i
pristati na to da bude# ubica. Zar ga nisi ubio? Bog %e te opravdati.
KALJAJEV: Koji bog, moj ili va#?
VOJVOTKINJA: Bog svete crkve.
KALJAJEV: Ona nema ovde #ta da tra"i.
VOJVOTKINJA: Ona slu"i jednog gospodara koji je tako'e upoznao tamnicu.
KALJAJEV: Vremena su se promenila. I sveta crkva je na$inila izbor u nasle'u koje joj je ostavio njen gospodar.
VOJVOTKINJA: Izbor? &ta ho%e# time da ka"e#?
KALJAJEV: Zadr"ala je za sebe milost, a ostavila je nama da upra"njavamo milosr'e.
VOJVOTKINJA: Kome, nama?
KALJAJEV (vi$e) Nama koje ve#ate. ()utanje.)
VOJVOTKINJA (blago) Ja nisam va# neprijatelj.
KALJAJEV (O$ajno) Jeste, kao i svi ostali va#e rase i va#eg plemena. Ima ne#to jo# gnusnije od izvr#enja zlo$ina, a
to je primoravanje na zlo$in nekoga ko zato nije stvoren. Pogledajte me. Kunem vam se da nisam
bio stvoren da ubijam.
VOJVOTKINJA: Ne razgovarajte sa mnom kao s neprijateljem. Gledajte. (Ide do vrata i zatvara ih) Poklanjam vam
svoje poverenje. (Pla$e) Krv nas razdvaja. Ali mo"ete se sastati sa mnom u bogu, na samom mestu nesre%e. Molite
sa bar sa mnom.
KALJAJEV: Odbijam. (Prilazi joj) Ose%am prema vama samo sa"aljenje i dirnuli ste me u srce. Sada %ete me shvatiti
zato #to vam ni#ta ne%u zatajiti. Ne ra$unam vi#e na sastanak s bogom. Ali %u zato umiru%i verno sti%i na sastanak s
onima koje volim, s mojom bra%om koja misle na mene u ovom $asu. Moliti se zna$ilo bi izdati ih.
VOJVOTKINJA: &ta ho%ete time da ka"ete?
KALJAJEV (poneseno) Ni#ta. Samo to da %u biti sre%an. Preda mnom je duga borba koju moram da izdr"im i
izdr"a%u je. Ali kad presuda bude izre$ena i sve spremno za pogubljenje, tada, na gubili#tu, okrenu%u le'a vama i
ovom odvratnom svetu i prepusti%u se ljubavi koja me ispunjava. Razumete li me?
VOJVOTKINJA: Nema ljubavi daleko od boga.
KALJAJEV: Ima. To je ljubav prema stvorenju.
VOJVOTKINJA: Stvorenje je bedno. &ta drugo u$initi s njim nego ga uni#titi ili mu oprostiti?
KALJAJEV: Umreti s njim.
VOJVOTKINJA: !ovek umire sam. On je umro sam.
KALJAJEV (o$ajno) Umreti s njim! Oni koji se danas vole moraju umreti zajedno ako ho%e da budu sjedinjeni.
Nepravda razdvaja. Stid, bol, zlo koje se nanosi drugima, zlo$in, sve to razdvaja. (ivot je mu$enje jer "ivot
razdvaja...
VOJVOTKINJA: Bog spaja.
KALJAJEV: Ne na zemlji. A moji sastanci su zakazani na zemlji.
VOJVOTKINJA: To su sastanci pasa oborenih noseva, koji stalno nju#kaju i koji su stalno razo$arani.
KALJAJEV (Okrenut prozoru) Zna%u to uskoro. (Pauza) Ali zar se ne mogu ve% zamisliti dva bi%a koja se odricu svake
radosti. koji se vole u bolu i koja jedno drugom mogu zakazati sastanak samo u bolu i nikakav drugi? (Gleda je) Zar
se ne mo"e zamisliti da isti konopac stopoji ta dva bi%a?
VOJVOTKINJA: Kakva je to stra#na ljubav?
KALJAJEV: Vi i va#i nikad nam niste dopustili bilo koju drugu.
VOJVOTKINJA: I ja sam volela onoga koga ste vi ubili.
KALJAJEV: To sam razumeo. Zato vam i opra#tam zlo koje ste mi vi i va#i naneli. (Pauza) A sad me ostavite. (Duga
pauza.)
VOJVOTKINJA (Ispravlja se) Ostavi%u vas. Ali ja sam do#la ovamo da vas privedem bogu, to sada znam. Vi ho%ete
da sami sebi sudite i da se sami izbavite. To vi ne mo"ete. Bog %e mo%i, ako po"ivite. Tra"i%u milost za vas.
KALJAJEV: Preklinjem vas, ne $inite to. Pustite me da umrem, ili %u vas smrtno mrzeti.
VOJVOTKINJA (s vrata) Tra"i%u milost za vas od ljudi i od boga.
KALJAJEV: Ne, ne, ja vam zabranjujem. (Potr$i prema vratima i iznenada se na'e pred Skuratovim. Kaljajev
uzmahne, zatvori o$i. )utanje. Ponovo pogleda Skuratova.) Bili ste mi potrebni.
SKURATOV: O$aran sam. A za#to?
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
14 of 18 1/24/10 4:15 PM
KALJAJEV: Bilo mi je potrebno da ponovo prezirem.
SKURATOV: &teta. A ja sam do#ao po odgovor.
KALJAJEV: Imate ga.
SKURATOV (Promenjenim tonom) Ne, jo# ga nemam. Dobro me slu#ajte. Ja sam omogu%io ovaj razgovor s velikom
vojvotkinjom da bih o tome mogao sutra objaviti vest u novinama. Izve#taj %e biti ta$an, sem u jednoj pojedinosti.
Sadr"ava%e va#e priznanje i kajanje. Va#i %e drugovi pomisliti da ste ih izdali.
KALJAJEV (mirno) Oni u to ne%e poverovati.
SKURATOV: Zaustavi%u taj izve#taj samo ako sve priznate. Imate no% za razmi#ljanje i dono#enje odluke. (Ide
prema vratima)
KALJAJEV (glasnije) Oni ne%e poverovati.
SKURATOV (Okre%e se.) Za#to? Zar oni nisu nikad pogre#ili?
KALJAJEV: Vi ne poznajete njihovu ljubav.
SKURATOV: Ne. Ali ja znam da $ovek ne mo"e verovati u bratsvto cele jedne no%i bez ijednog trenutka slabosti.
!eka%u trenutak slabosti. (Zatvara vrata za sobom) Nemojte "uriti. Ja sam strpljiv. (Ostaju licem u lice)
zavesa
PETI !IN
(Drugi stan, istog stila. Nedelju dana kasnije. No$. Ti#ina. Dora hoda po sobi.)
ANENKOV: Odmori se, Doro.
DORA: Hladno mi je.
ANENKOV: Do'i i opru"i se ovde. Pokrij se.
DORA (i dalje hoda) No% je duga. Tako mi je hladno, Borja. (Kucanje. Jedan, pa dva udarca. Anenkov ide da otvori.
Ulaze Stepan i Vojnov koji prilazi Dori i grli se s njom. Ona ga zadr"i u naru$ju.)
DORA: Aleksej!
STEPAN: Orlov ka"e da bi moglo biti no%as. Pozvanisu svi podoficiri koji nisu na du"nosti. Tako %e i on biti prisutan.
ANENKOVj Gde %ete se videti?
STEPAN: !eka%e Vojnova i mene u restoranu u Sofijskoj ulici.
DORA (Sela je, iscrpljena) No%as, Borja.
ANENKOV: Ni#ta jo# nije izgubljeno, kona$na odluka zavisi od cara.
STEPAN: Kona$na odluka %e zavisiti od cara ako je Janek tra"io pomilovanje.
DORA: Nije tra"io.
STEPAN: Za#to se sastao s velikom vojvotkinjom ako ne da tra"i pomilovanje? Ona je svuda razglasila da se
pokajao. Kako je mogu%e znati #ta je istina?
DORA: Mi znamo #ta je rekao na su'enju i #ta nam je pisao. Je li Janek rekao da "ali #to raspola"e samo jednim
"ivotom koji mo"e baciti kao izazov autokratiji? Mo"e li $ovek koji je to rekao tra"iti pomilovanje, mo"e li se
pokajati? Ne, on je "eleo i "eli smrt. Od onoga #to je on uradio nemogu%e je odre%i se.
STEPAN: Pogre#io je #to se sastao s velikom vojvotkinjom.
DORA: On jedini o tome odlu$uje.
STEPAN: Prema na#im pravilima nije smeo da je vidi.
DORA: Na#a pravila nala"u da se ubije, ni#ta vi#e. On je sada slobodan, najzad slobodan.
STEPAN: Jo# ne.
DORA: Slobodan je. Ima pravo da na pragu smrti $ini #to mu je volja. Jer on %e umreti, budite zadovoljni!
ANENKOV: Doro!
DORA: Ama naravno. Kakav trijumf kad bi bio oslobo'en! To bi, je li, bio dokaz da je velika vojvotkinja govorila
istinu, da se pokajao i da je izdao. Naprotiv, ako umre, vi %ete mu verovati i mo%i %ete i dalje da ga volite. (Gleda
ih.) Skupa je va#a ljubav.
VOJNOV (Prilazi joj) Ne, Doro. Nikad nismo posumnjali u njega.
DORA (Hoda po sobi) Da... Mo"da... Oprostite mi. I, najposle, #ta mari! No%as %emo znati... Ah, jadni Aleksej, za#to
si do#ao ovamo.
VOJNOV: Da ga zamenim. Plakao sam i biio sam ponosan kad sam $itao njegov govor na su'enju. Kad sam
pro$itao: Smrt %e biti moj najve%i protest protiv sveta suza i krvi... po$eo sam da drhtim.
DORA: Svet suza i krvi... Da, on je to rekao, istina je.
VOJNOV: Rekao je... Ah, Doro, kakva je to hrabrost! A na kraju njegov veliki pokli$ "Ako sam bio na visini ljudskog
protesta protiv nasilja, neka smrt $istotom ideje kruni#e moje delo." Tada sam odlu$io da do'em.
DORA (Krije lice u #ake.) Zaista, on je hteo $istotu. Ali kako je strasno to krunisanje!
VOJNOV: Ne pla$i, Doro. Tra"io je da niko ne pla$e za njim. O, kako ga sada dobro razumem. Ne mogu da sumnjam
u njega. Ja sam patio zato #to sam bio kukavica. A onda sam bacio bombu u Tiflisu. Sada se ne razlikujem od
Janeka. Kad sam doznao za presudu imao sam samo jednu "elju: zameniti ga kad ve% nisam bio pored njega.
DORA: Ko ga mo"e zameniti no%as! On %e biti sam, Aleksej.
VOJNOV: Moramo ga podr"ati na#im ponosom, kao #to on nas podr"ava svojim primerom. Ne pla$i.
DORA: Gledaj. O$i su mi suve. Ali, brate, o, ne, nikad vi#e ne%u mo%i biti ponosna!
STEPAN: Doro, nemoj me pogre#no shvatiti. (elim da Janek "ivi. Potrebni su nam takvi ljudi.
DORA: On to ne "eli. I mi moramo "eleti da umre.
ANENKOV: Ti si luda.
DORA: Moramo to "eleti. Ja znam njegovo srce. Samo %e tako na%i mir. O da, neka umre! (Ti#e) Ali neka umre brzo.
STEPAN: Idem, Borja. Hajdemo, Aleksej, Orlov nas $eka.
ANENKOV: Dobro. I brzo se vratite. (Stepan i Vojnov idu ka vratima. Stepan gleda Doru.)
STEPAN: Sada %emo doznati. Pripazi na nju. (Dora je na prozoru. Anenkov je posmatra.)
DORA! Smrt! Ve#ala! Pa opet smrt! Ah, Borja!
ANENKOV: Da, sestrice. Ali nema drugog re#enja.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
15 of 18 1/24/10 4:15 PM
DORA: Ne govoii tako. Ako je smrt jedino re#dnje, nismo na pravom putu. Pravi put je onaj koji vodi prema "ivotu,
prema suncu. Ne mo"e se stalno trepeti hladno%a...
ANENKOV: Ovaj vodi i prema "ivotu. (ivotu drugih. Rusija %e "iveti, na#i unuci %e "iveti. Seti se #ta je govorio
Janek: Rusija %e biti lepa!.
DORA: Drugi, na#i unuci... Da. Ali Janek je u tamnici i konopac je hladan. On %e umreti. Mo"da je ve% umro zato da
bi drugi "iveli. Ah, Borja! A ako drugi ne budu "iveli? A ako je umro uzalud?
ANENKOV: )uti. (Ti#ina.)
DORA: Kako je hladno. A prole%e je. Znam da u zatvorskom dvori#tu ima drve%a. Sigurno ga vidi.
ANENKOV: Sa$ekaj vesti. Nemoj tako da drhti#.
DORA: Hladno mi je i $ini mi se da sam ve% mrtva. (Pauza) Sve ovo $ini da tako brzo starimo. Nikad vi#e ne%emo
biti deca, Borja. Sa prvim ubistvom detinjstvo i#$ezava. Bacim bombu i u jednoj sekundi protekne ceo "ivot. Da,
sada mo"emo umreti. Pro"iveli smo ceo ljudski vek.
ANENKOV: Onda %emo umreti bore%i se, kao #to prili$i ljudima.
DORA: I#li ste prebrzo. Niste vi#e ljudi.
ANENKOV: I zlo i beda su i#li brzo. Nema vi#e mesta za strpljenje i za sazrevanje u ovome svetu. Rusija se "uri.
DORA: Znam. Preuzeli smo na sebe svu nesre%u sveta. I on ju je bio preuzeo. Kakva hrabrost! Ali ponekad pomislim
da je to oholost koja %e biti ka"njena.
ANENKOV: To je oholost koju pla%amo svojim "ivotima. Niko ne mo"e i%i dalje. To je oholost na koju imamo pravo.
DORA: Da li smo sigurni da niko ne%e oti%i dalje? Ponekad kad slu#am Stepana, obuzima me strah. Mo"da %e do%i
drugi koji %e se pozivati na nas da bi dali sebi pravo da ubijaju a da ne pla%aju sopstvenim "ivotom.
ANENKOV: To bi bilo kukavi$ki, Doro.
DORA: Ko zna? Mo"da je to pravda. I tada se niko vi#e ne%e usu'ivati da je pogleda u lice.
ANENKOV: Doro! (Ona u%uti) Ti sumnja#? Ne mogu da te prepoznam.
DORA: Hladno mi je. Mislim na njega koji se mora truditi da ne drhti kako ne bi izgledalo da ga je strah.
ANENKOV: Zar nisi vi#e s nama?
DORA (Baci mu se u naru$je) O, Borja, s vama sam! Idem do kraja. Mrzim tiraniju i znam da ne mo"emo druk$ije.
Ali ovo sam odabrala vesela srca a tu"na srca ostajem pri tom izboru. U tome je razlika. Mi smo su"nji.
ANENKOV: Cela je Rusija u su"anjstvu. Mi %emo razoriti zidove tamnice.
DORA: Daj mi samo bombu i vide%e#. Stupa%u usred plamenih jezika ali moj korak bi%e $vrst. Lak#e je, mnogo je
lak#e umreti od svojih kontrakcija nego "iveti s njima. Da li si voleo; Borja, da li si ikad voleo?
ANENKOV: Voleo sam, ali to je bilo tako davno da se vi#e ne se%am.
DORA: Pre koliko vremena?
ANENKOV: Pre $etiri godine.
DORA: A koliko ima vremena kako rukovodi# Organizacijom?
ANENKOV: !etiri godine. (Pauza) Sada volim Organizaciju.
DORA (Ide prema prozoru) Voleti, da, ali biti voljen!... Ne, mora se stupati napred. Ho%e# da se zaustavi#. Stupaj!
Stupaj! Ho%e# da pru"i# ruku i da se opusti#. Ali prljava nepravda lepi se za nas kao tutkalo. Stupaj! I eto, osu'eni
smo da budemo ve%i od samih sebe. Hteo bi da voli# bi%a, lica. Ljubav radije nego pravda. Ne, mora se stupati
napred. Stupaj, Doro! Stupaj, Janek! (Zapla$e) Ali za njega je cilj blizu.
ANENKOV (Uzme je u naru$je) Bi%e pomilovan.
DORA (Gleda ga) Zna# dobro da ne%e. Zna# dobro da ne sme biti pomilovan. (Okrene glavu) Mo"da su ve% u
dvori#tu. Svi su se odjednom uti#ali kad se pojavio. Samo da mu ne bude zima. Borja, zna# li kako se ve#a?
ANENKOV: Konopcem. Dosta, Doro!
DORA (zaslepljeno) D"elat sko$i na ramena. Vrat se slomi. Zar to nije stra#no?
ANENKOV: Da. U izvesnom smislu. U jednom drugom smislu, to je sre%a.
DORA: Sre%a?
ANENKOV: Osetiti $ove$ju ruku trenutak pred smrt. (Dora se baci u naslonja$u. )utanje.) Doro, treba da
otputujemo posle ovoga. Odmori%emo se malo.
DORA (unezvereno) Otputovati? S kim?
ANENKOV: Sa mnom, Doro.
DORA (Gleda ga) Otputovati! (Okrene se prozoru) Svi%e. Janek je ve% mrtav, sigurna sam.
ANENKOV: Ja sam tvoj brat.
DORA: Da, ti si moj brat i vi ste svi moja bra%a koju volim. (!uje se ki#a. Dolazi jutro. Dora govori tiho.) Ali kakav
stra#an ukus ima ponekad bratstvo! (Kucanje. Ulaze Vojnov i Stepan. Svi ostanu nepomi$ni. Dora se povede ali se
odr"i na nogama s vidljivim naporom.)
STEPAN (tiho) Janek nije izdao.
ANENKOV: Orlov je video?
STEPAN: Da.
DORA (Stupa napred $vrsto) Sedi. Pri$aj.
STEPAN: !emu?
DORA: Sve pri$aj. Imam pravo da znam. Zahtevam da sve ispri$a#. U pojedinosti.
STEPAN: Ne bih mogao Osim toga, sada treba krenuti.
DORA: Ne, ispri$a%e#. Kad mu je saop#teno?
STEPAN: U deset $asova uve$e.
DORA: Kad je obe#en!?
STEPAN: U dva $asa ujutru.
DORA: I $ekao je $etiri sata?
STEPAN: Da, bez re$i. A onda je sve islo vrlo brzo. Sad je gotovo.
DORA: !etiri sata bez re$i? !ekaj malo. Kako je bio obu$en? Je li imao svoju bundu?
STEPAN: Ne. Bio je sav u crnom, bez ogrta$a. I imao je crni filcani #e#ir.
DORA: Kakvo je bilo vreme?
STEPAN: Mrkla no%. Sneg je bio prljav. A onda ga je ki#a pretvorila u lepljivo blato.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
16 of 18 1/24/10 4:15 PM
DORA: Da li je drhtao?
STEPAN: Ne.
DORA: Da li je Orlov uspeo da uhvati njegov pogled?
STEPAN: Ne.
DORA: Kuda je gledao?
STEPAN: Orlov ka"e u sve prisutne ne vide%i nikoga.
DORA: Dalje, dalje?
STEPAN: Pusti, Doro.
DORA: Ne, ho%u da znam. Bar njegova smrt mi pripada.
STEPAN: Pro$itana mu je presuda.
DORA: &ta je radio za to vreme?
STEPAN: Ni#ta. Samo je jednom prodrmao nogu da bi otresao malo blata koje mu se nahvatalo na cipelu.
DORA (Glava u #akama) Malo blata!
ANENKOV (naglo) Kako to zna#? (Stepan %uti.) Za sve si pitao Orlova? Za#to?
STEPAN (Okre%e glavu.) Bilo je ne#to izme'u Janeka i mene.
ANENKOV: &ta to?
STEPAN: Zavideo sam mu.
DORA: A onda, Stepane, a onda?
STEPAN: Otac Florensi je pri#ao i prineo mu raspe%e. Odbio je da ga celiva. I izjavio je: Ve% sam vam rekao da
sam zavr#io sa "ivotom a da su sa smr%u moji ra$uni poravnati.
DORA: Kakav mu je bio glas?
STEPAN: Kao i obi$no. Samo bez one poznate njegove groznice i nestrpljenja.
DORA: Da li je izgledao sre%an?
ANENKOV: Ti si luda?
DORA: Da, da, siguran sam da je izgledao sre%an. Jer, kad se ve% odrekao sre%e za "ivota da bi se bolje pripremio
za "rtvu, bila bi to prevelika nepravda ako ga sre%a nije zadesila kad i smrt. Bio je sre%an i mirno je stupio kod
ve#ala, zar ne?
STEPAN: Stupio je. Dole na reci se razlegala pesma uz pratnju harmonike. Psi su zalajali u tom trenutku.
DORA: Tada se popeo...
STEPAN: Popeo se. Uronio je u no%. Neodre'eno se video pokrov kojim ga je celog bio obavio d"elat.
DORA: A onda, a onda...
STEPAN: Potmuli zvuci.
DORA: Potmuli zvuci. Janek! A onda... (Stepan %uti)
DORA (sa "estinom) Pitam, a onda. (Stepan %uti) Govori, Aleksej. A onda?
VOJNOV: Jedan stra#an zvuk.
DORA: Aah. (Baci se na zid. Stepan okrene glavu. Anenkov pla$e. Dora se okrene i gleda ih oslonjena le'ima o zid.)
(Dora promenjenim, izgubljenim glasom) Ne pla$ite. Ne, ne, ne pla$ite! Zar ne vidite da je ovo dan opravdanja.
Ne#to se razle"e u ovom $asu #to nam svedo$i, nama ostalim pobunjenicima: Janek nije ubica. Jedan stra#an zvuk!
Bio je dovoljan jedan stra#an zvuk i eto ga ponovo u radostima detinjstva. Se%ate li se njegovog smeha? Ponekad
se smejao bez razloga. Kako je bio mlad! Sada se sigurno smeje. Sada se sigurno smeje lica zarivenog u zemlju.
(Prilazi Anenkovu) Borja, ti si moj brat? Rekao si da %e# mi pomo%i?
ANENKOV: Da.
DORA: Onda u$ini to za mene. Daj mi bombu. (Anenkov je gleda.) Da, idu%i put. Ho%u da je bacim. Ho%u da bacam
prva.
ANENKOV: Dobro zna[ da ne%emo da "ene budu u prvim redovima.
DORA (krikne) Zar sam ja sada "ena? (Gledaju je. )utanje.)
VOJNOV (tiho) Pristani, Borja.
STEPAN: Da, pristani.
ANENKOV: Sada je tvoj red, Stepane.
STEPAN (Gledaju%i Doru) Pristani. Ona sada li$i na mene.
DORA: Da%e# mi je, zar ne? Baci%u je. A kasnije, u jednoj hladnoj no%i...
ANENKOV: Da, Dora.
DORA (Pla$e) Janek! Jedna hladna no% i isti konopac! Sve %e sada biti lak#e.
zavesa
_________________
Ars longa, vita brevis


Prika!i poruke iz poslednjih: Sve Poruke Prvo Najstarije Idi

:: Forumi Tvorca Grada :: forum Pozori!ni tekstovi - klasici
Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1

Sko"i na: Pozori$ni tekstovi - klasici Idi
Ne mo!ete pisati nove teme u ovom forumu
Ne mo!ete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne mo!ete menjati va#e poruke u ovom forumu
Ne mo!ete brisati va#e poruke u ovom forumu
Ne mo!ete glasati u ovom forumu
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
17 of 18 1/24/10 4:15 PM
Powered by phpBB v2 2001, 2005 phpBB Group $
Theme: PussycatBlue::: $
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Prav... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15379
18 of 18 1/24/10 4:15 PM