Hram Svetog Save

Crkva kao simbol srpskog mnogovekovnog identiteta

1

Autor: Nikola orevi















1
Tekst je u manjoj meri korigovana verzija diplomskog rada, pod mentorstvom prof. okice Jovanovia i odbranjen maja
2014.godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu na odseku za Sociologiju, pred komisijom koju su jo sainjavali prof.
Nada Sekuli i Milan Vukomanovi.

2

SADRAJ:

UVOD ................................................................................................................................. 4
Cilj istraivanja ............................................................................................................... 6
Metod .............................................................................................................................. 8
TEORIJSKI OKVIR ......................................................................................................... 10
Simbol ........................................................................................................................... 11
Javnost ........................................................................................................................... 11
Identitet ......................................................................................................................... 13
Nacija ............................................................................................................................ 14
Nacionalizam ................................................................................................................ 17
ISTORIJSKI KONTEKST ................................................................................................ 18
SVETI SAVA ................................................................................................................... 23
Mit ................................................................................................................................. 25
ISTORIJA GRADNJE HRAMA ...................................................................................... 30
ANALIZA ......................................................................................................................... 44
ZLATNO DOBA ...................................................................................................... 46
PAD NACIJE ........................................................................................................... 50
MIT O OBNOVI ....................................................................................................... 55
Saborni hram..............................................................................................................58
PREDSEDNICI ......................................................................................................... 61
ZAKLJUAK ................................................................................................................... 68
DODATAK.....69
LITERATURA.................................................................................................................. 73
PREDMET ANALIZE ...................................................................................................... 77









3



artr
2
je napravljen od kamena i stakla. Ali on nije samo kamen i staklo; on je katedrala, a nije ni
samo katedrala ve odreena katedrala koju su u odreeno vreme sazidali neki lanovi odreenog
drutva. Da bismo shvatili ta artr znai, da bismo osetili ta je on u stvari, nije dovoljno samo
poznavati generike osobine kamena i stakla, niti ono to je zajedniko svim katedralama. Moramo
takoe razumeti a, po mom miljenju, to je najvanije specifine pojmove o odnosu izmeu Boga,
oveka i arhitekture, koje artr, poto su oni upravljali njegovom izgradnjom, onda otelovljuje. Isto je
tako i sa ljudima, svi su oni, do poslednjeg: kulturni artefakti.
3

Kliford Gerc













2
Dostupno na: http://www.cathedrale-chartres.org/
3
Gerc, Klifordm, Tumaenje kultura I, Biblioteka xx vek, Beograd, 71.str.

4

UVOD


Hram Svetog Save na Vraru u Beogradu je organski deo savremene ivopisne siluete Beograda.
4

Po veliini je u prvih deset hrianskih crkava u svetu, a pored hrama Hrista Spasitelja u Moskvi i
crkve Isakijevski sabor u Petrogradu, spada meu najvee pravoslavne crkve.
5

Po miljenju Bojana Aleksova (Bojan Aleksov), Hram Svetog Save (u daljem tekstu Hram) treba
razumeti kao nacionalni spomenik iz nekoliko razloga. Najpre, podizanje spomenika je bilo inicirano
devetnaestovekovnim trendom odavanja poasti linostima (ili dogaajima) koje su odigrale vanu
ulogu u nacionalnoj istoriji. Kroz istoriju, Hram je tako i tretiran, kao nacionalni spomenik. Zatim,
nacionalni protagonisti su kao osnovni motiv izgradnje Hrama koristili versku simboliku, s obzirom da
je pre buenja nacionalne svesti, upravo religija bila dominantan kulturni sistem i zato je imala jaku
integrativnu funkciju koja je bila neophodna nacionalizmu. Potom, u gradnji su uestvovali pojedinci i
institucije za koje je izgradnja bila pitanje modernog sekularnog nacionalizma, emu svedoe i
nacionalni obredi kojima je Hram bio pozornica (Aleksov 2003:48).
Glavana tema ovog rada bie tekstovi koji su u javnosti pratili izgradnju Hrama, od 2001. do 2013.
godine. Analizom tih tekstova doli bismo do odnosa koji su promoteri gradnje Hrama imali prema
njemu. Taj odnos, razumevamo kao paradigmu jednog ireg procesa pseudotradicionalizacije drutva u
slubi ideologije nacionalizma, koji se nakon raspada SFRJ i stvaranja nacionalnih drava, namee kao
dominantan legitimacijski okvir.
Pseudotradicionalizam je tradicija kojom se manipulie (Balandije 1997: 229)

gde se, po
miljenju okice Jovanovia, zapravo pohvalom tradiciji upuuje pohvala zbirci patrijarhalnih,

4
Sajt Turistike organizacije Srbije,
Dostupno na:http://www.srbija.travel/kultura/sakralni-objekti/pravoslavne-crkve-xx-vek/hram-svetog-save-beograd/
(pristupljeno 8.15.2013.)
Zanimljivo je kada na Google images otkucate organski deo Beograda, od prvih 30 predloga, na 18 je slika Hrama, na
jednoj slika Sv. Save, a 9 se tiu, pijace i hrane.
5
Duina ose istok-zapad je 91 metar, a ose sever-jug je 81 metar. Unutranja visina Hrama od poda vrha do kupole je 65
m, a vidljiva (spoljna) visina Hrama sa krstom je 79 m. Ima povrinu od 3.500 kvadratnih metara u prizemlju i 15.000 m na
tri galerije na prvom nivou. Na drugom nivou nalazi se galerija sa vidikovcem od 120 m. Ispod poda hrama nalazi se
riznica i kripta Svetog Save, kao i grobna crkva Svetog kneza Lazara, ukupne povrine oko 1.800 m. Kupole Hrama
ukraava 18 pozlaenih krstova - glavni krst je visok 10 metara (vidljivi deo krsta) - i 49 zvona - 4 klatea i 45 svirajuih
(karilon). Najvee zvono teko je 6.128 kg, a najlake ima 11 kilograma, dok karilon tei oko 19.000 kg. Ukupna teina svih
49 zvona dostie 23.755 kilograma. Najvee zvono je prenika 204 cm, a najmanje 20 cm. Crkva moe da primi 10.000
vernika, a na zapadnu horsku galeriju moe da stane 800 horista.
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Izgradnja/Arhitektura.htm (pristupljeno 8.8.2013.)
Preostali deo posla, do zavretka Hrama, su i najskuplji radovi u unutranjosti Hrama, tanije podovi, zidovi i radovi na
oslikavanju.

5

autoritarnih, konzervativnih (konzervirajuih) vrednosti i naela na kojima treba da poiva zajednica.
Radi se o ovekoveenju autoriteta naciona (moj kurziv) i njegovih zastupnika i branioca
(Jovanovi 2012: 333). Tradicija je zahvalna za manipulisanje, zato to njena retorika i tradicionalni
simboli imaju presudni znaaj za pitanja individualnog i kolektivnog identiteta (Naumovi 2009: 21).
U tom smislu ona poseduje izuzetan simbolikiki potencijal, konkretno stvarajui simboliku vezu
izmeu a) politikog aktera, b) prolosti grupe koja se po pravilu zamilja kao sveta i slavna i c)
oseaja identiteta grupe (Naumovi 2009:14). Za razumevanje tradicije o kojoj je re vana je ideja
kontinuiteta, koju nacionalizam artikulie tako to polazi od socijalne ontologije po kojoj se realizam
grupe(nacije) retrospektivno projektuje u davnu prolost (Suboti 2004:182). Praktino bi to znailo
selekciju tradicije po kriterijumu ideoloke podobnosti i proglaavanje odreenih linosti, dogaaja,
epoha autentinim-esencijalnim ili tuim-spoljnim. Npr. zagovornici teze o germanskom kontinuitetu
posmatrali su itav srednji vek u kljuu germanskog paganstva; hrianstvo je za njih bilo tek pitanje
spoljnog prilagoavanja(Bauzinger 2002:84). U sluaju predmeta ovog rada, ovekoveuje se
hrianska tradicija, dok se njeni paganski i sekularni (socijalistiki) elementi markiraju kao strani i
neautentini. Radi se o zahvatu koji konstruie nit satkanu od anahronizama koja se prua od
ideoloki odreene take u prolosti do danas. Upravo takva (pseudo)tradicija slui kao nosilac
kontinuiteta i identiteta nacije.
Iako se u ovom radu bavimo jednim sakralnim objektom, dakle materijalnim delom te tradicije,
predmet analize bie nematerijalan deo te graevine, dakle, narativi koji su pratili njenu izgradnju i
koji, u odreenom socijalno-istorijskom kontekstu, postaju neizostavan deo njenog tumaenja i time nje
same. to ne znai da time iz fokusa gubimo njenu materijalnu dimenziju, ve se samo radi o pristupu
kroz koji emo pokuati da obuhvatimo oba aspekta.
Ivan olovi smatra da je od Slobodana Miloevia do danas, nezaobilazna pria srpskih politiara,
pria o nacionalnom identitetu, i kako ta tema nikada nije izgubila na aktuelnosti. Oni (politiari-moje
dodavanje) daju prioritet odbrani nacionalnog identiteta koji je navodno ugroen, kome preti da
nestane, koji e neko nama oteti ili ukrasti (...) ire strah da emo izgubiti identitet, ali istovremeno
obeavaju da to nikako nee oni dozvoliti.
6
Izdvaja napore Zorana inia da neto na tom planu
promeni, i pokua sa jednom politikom koja nije redukovana na stalnom ponavljanju prie o
identitetu.
7
Ova analiza bi trebala da pokae, da ni ini nije bio imun na prie o identitetu, barem
onoliko koliko se da osvetliti iz perspektive problema kojim se bavimo, a to je njegov angaman oko

6
olovi Ivan, ini je pozvao nebeske Srbe da ateriraju, intervju za Radio slobodna Evropa, dostupno na:
http://www.slobodnaevropa.org/content/intervju-ivan-colovic-inic-je-pozvao-nebeske-srbe-da-ateriraju/25036426.html
7
Isto.

6

reosnivanja Drutva za podizanje Hrama Svetog Save i aktivnog uestvovanja u njegovom radu.
Zanimljivo bi bilo staviti u odnos taj njegov angaman i naelnu politiku modernizacije Srbije. Na
ovom mestu, bez ambicije da damo konaan odgovor o inievim modernizatorskim aspiracijama i
potencijalima, vodei se samo gore pomenutim miljenjem olovia, izneemo dva tumaenja. Sa
jedne strane, inieva politika pragmatinost i odnosi sa uticajnim drutveno-politikim faktorom
(potovanje politike pogodbe)
8
, u tom sluaju bi Hram bio samo deo paketa ustupaka. S druge
strane, moe se tumaiti i kao indikator velike simbolike moi samog Hrama koje ni ini nije eleo
da se odrekne, bez obzira na konotacije koje su mu mogle biti pripisane. Naravno, ova dva tumaenja
se ne iskljuuju, ta vie, mislim da se dopunjuju, ali ono to smo ovim eleli da istaknemo je
simboliki kapacitet Hrama, na kojem e se tokom rada insistirati i na kom je i zasnovana teza.

Cilj istraivanja


Pitanje kojim emo se voditi tokom rada tie se razloga: Kome i zbog ega se gradi Hram? Kome?
U smislu kolektivnog identiteta i toga kako ga njegovi promoteri vide. Zbog ega? U smislu kojih to
tano potreba i kako ih njegovi promoteri vide. Teza koja se brani u ovom radu je da je izgradnja
Hrama direktno u slubi nacionalistike ideologije, konkretno na zadatku dokazivanja srpskog
mnogovekovnog identiteta, onako kako je odreen u nacionalistikom diskursu. Iako crkva, Hram se
vidi i kao simbol nacionalnog identiteta, a narativi koji su pratili njegovu gradnju, u ovom radu se vide
kao kljuni faktor tog semiolokog prestrojavanja.
Naime, Hram nam pria tri prie, koje Slobodan Naumovi
9
, vidi kao tri kljune ideje koje su
ispunile sadrajem savremene srpske neotradicionalistike govore i tekstove (Naumovi 2009: 157-
158) Zlatno doba, Pad i Obnova nacije. Pod neotradicionalisikim govorima Naumovi
podrazumeva koncept koji je poetkom 80-tih razvijan u odreenim intelektualnim krugovima u Srbiji.
Zasnovan je na tezi da su Srbi zbog odricanja od svojih kljunih kulturnih tradicija za vreme
komunistike vladavine poeli da gube svoj nacionalni identitet, da su postali nesvesni svojih stvarnih

8
Hram tumaim kao deo paketa, kao to se i uvoenje veronauke u osnovne kole, moe tumaiti u tom kljuu. Na tu temu,
veronauke, Milan Vukomanovi iznosi miljenje tadanjeg potpretsednik vlade edomira Jovanovia, koji je kasnije
izjavio da je ta odluka bila pragmatina i da je proizila iz nastojanja da interesi SPC, nakon izruenja Slobodana
Miloevia Hakom tribunalu, budu zadovoljeni (Vukomanovi 2008:93).
9
Inspirisan idejom Entoni Smita (Anthony Smith), iznetoj u:
Smit, Entoni (1999), Zlatno doba i nacionalni preporod, Beograd, u: RE, 93-110.str.
Dostupno na: http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/56/93.pdf
O kojoj e biti rei u poglavlju Teorijski okvir.


7

politikih i nacionalnih interesa i nesposobni da ih brane ()(Naumovi 2009: 158). Problem bi se,
po neotradicionalistikoj koncepciji, reio vraanjem svojim istinskim verskim i kulturnim
tradicijama. Gorepomenuti model tako treba itati upravo u odnosu na poeljnu (istinsku) tradiciju.
Zlatno doba kao nastanak i procvat te tradicije; Pad kao propast i zaboravljanje; Obnova kao vraanje
toj tradiciji.
Taj model u ovom radu preuzimamo i mi (u tom smislu bi Hram bio paradigmatian), a na ovom
mestu, samo navodimo narative koje emo kasnije u analizi detaljno pretresti:

-Mit o nacionalnom zlatnom dobu- Posveen je Svetom Savi iz zahvalnosti prema njegovom delu, a
kroz njega tu je i da podseti na vladarsku lozu Nemanjia i veliinu srednjovekovne srpske drave

-Mit o istorijskom padu nacije Mesto na kom je sagraen (na kojem su spaljenje moti Svetog Save)
i istorija gradnje (imajui u vidu da nije graen za vreme socijalizma) su centralne teme na kojima je
izraen ovaj politiki mit

-Mit o nacionalnoj obnovi Gradnjom Hrama gradi se nacija-drava i sve to se radi na obnovi
nacije-drave treba da se, kao u ogledalu, vidi na Hramu

Tako u doi do odgovora na osnovno pitanje ovog rada: Kome i zbog ega se gradi Hram? Dakle,
logika rada je sledea: 1)Hram spominje Zlatno doba, Pad i Obnovu nacije 2) kao takav, on se gradi
srpskoj naciji radi njene izgradnje, kroz seanje o njoj 3) zato je on nacionalni spomenik. Hans
Polsander (Pohlsander A. Hans) nacionalni spomenik definie kao spomenik u ast voi ili heroju
nacije, spomenik koji uva seanje na velike dogaaje u istoriji nacije ili koji izraava ideale nacije
(Pohlsander 2008:23). Dakle, nacionalni spomenik mora uvati seanje na znaajnu linost, dogaaj i
ideale nacije. Po tim kriterijumima: Hram se gradi nekom ko se smatra za duhovnog vou nacije, ocem,
pa u krajnoj liniji i herojem, jer uinio je velika dela za naciju; uva seanja na velike dogaaje u
istoriji nacije, pre svih, sagraen je na mestu na kojem su spaljene moti njenog sveca, to se vidi i kao
simbol njegovog stradanja ali i istorijskog Pada nacije i borbe za njenu Obnovu; Sama priroda
spomenika, jer dakle re je o crkvi, sakralnom objektu, govori neto o idealima te nacije.
Prema Polsanderu, graevina moe biti nacionalni spomenik ak i ako nije planirana kao nacionalni
spomenik, dakle moe vremenom biti prihvaena kao takva i postati nacionalni spomenik (Pohlsander
2008:23). S obzirom da je u sluaju Hrama re o crkvi, dakle neemu to ve ima svoj set znaenja kao

8

sakralni objekat i mesto okupljanja vernika odreene religije, smatram da je upravo naracija koja se
ispredala oko njega, imala presudan uticaj u konstituisanju njegovog vienja kao nacionalnog
spomenika. To ipak ne znai i da je Hram tek vremenom postao nacionalni spomenik, odnosno da
najpre kao takav nije bio i zamiljen. Naprotiv, naracija je od samog poetka (planiranja) njegove
gradnje, imala konstitutivnu ulogu u tom procesu. Ona je od samog poetka tekla paralelno sa
gradnjom i bila tu kad god se nanovo poinjalo sa njom, kao glavni pokretaki motiv, kao gradivni
element, kao neko ko daje odgovor na pitanje: kome i zbog ega se gradi? Posebno poglavlavlje bie
posveeno istoriji gradnje Hrama, koje bi trebalo da potvrdi hipotezu o tome da je Hram jo od samog
idejnog projekta bio zamiljen kao nacionalni spomenik. Takoe, u tom poglavlju emo pokuati,
pozivajui se na istorijsko-politiki kontekst, odrediti mesto Hrama u dominantnim ideolokim
matricama koje su se smenjivale tokom procesa njegove gradnje.

Metod

Metod kojim se sluimo je analiza diskursa, a analizirae se tekstovi koji su u javnosti pratili
izgradnju Hrama, od 2001. do 2013. godine. Pod tekstovima koji su pratili izgradnju podrazumevam:
dokumente, novinske lanke, knjige i video zapise koji se direktno tiu promocije izvoenja radova i
prikupljanja sredstava za dalju gradnju. U centru panje istraivanja bie autori od izvesnog autoriteta,
bilo kao samostalne linosti ili kao predstavnici institucija, meu koje spadaju politiari, pisci, visoki
svetenici SPC, sportisti, umetnici, koji svojim primerom imaju znaajnog uticaja na oblikovanje
javnog diskursa o odreenoj temi.
Analizu diskursa kao istraivaku metodu, teko je objasniti jednom definicijom, i ona se moe
razumeti na mnogo naina. Moe se rei da je diskurzivna analiza dekonstrukcija ili interpretacija
problema ili teksta koja treba da otkrije njegove skrivene motivacije. Ali najpre treba rei neto o
teorijskim pretpostavkama koji su u osnovi ovog istraivakog pristupa, koje su od znaaja za sam
predmet naeg istraivanja.
Postmodernistiki pristup ustaje protiv tradicionalnog (pozitivizma i empirizma) shvatanja naune
objektivnosti u kojem postoji jasna razlika izmeu istraivaa i predmeta njegovog istraivanja, te se
neki problem moe istraiti i definisati potpuno nezavisno od uticaja samog istraivaa na problem.
Realnost postoji nezavisno od uma posmatraa, a naune kategorije su tu da objektivno i neutralno
predstave taj svet. Tako shvaena objektivnost smatra se iluzijom, iz razloga to je svako suoavanje sa
svetom uslovljeno jednom perspektivom, pa tako i pitanja koja postavljamo sebi u vezi sa tim svetom,

9

nae teorije i hipoteze, i same moraju proizilaziti iz line prespektive, bilo da zadovoljavaju kriterijume
naunosti ili ne. Ne radi se o omalovaavanju nauke, ve o preispitivanju postulata koji su dugo i
neupitno vaili u njoj. Samo kategorizovanje ne predstavlja deskripciju imanentnih svojstava sveta,
ve sredstvo njihovog diskurzivnog uobliavanja (Stojnov 2011: 104). U najkraem, ovaj pristup
smatra da:
1) znanje nije pouzdano, to podrazumeva kritiki odnos prema tvrdnji da naa opaanja sveta
pouzdano otkrivaju njegovu prirodu;
2)znanje je istorijski i kulturno uslovljeno, naini razumevanja sveta su tesno povezani sa drutvenim
kontekstom;
3) slika sveta se konstruie kroz drutvenu interakciju, koja je osnov znanja, ime se pomera teite
istine sa objektivnog opaanja;
4)znanje i drutveno delovanje su neraskidivo povezani i uslovljeni;(Ver 2001: 33-35)

U tom smislu, pojam diskursa se odnosi na skup znaenja, metafora, predstava, slika, pria, iskaza
koji proizvode odreenu verziju stvarnosti (Ver 2001:83). Ne postoji ista percepcija, ve je ona
uvek posredovana njenim reprezentacijama. Reprezentacije su stvari i fenomeni u onom obliku u
kom nam se predstavljaju, dakle ne stvari same po sebi, ve stvari filtrirane izmeu nas i sveta: jezik,
kategorije, itd. (Nojman 2009:42).

Analizirati diskurs, je analizirati znaenje kao deo socijalnog
unutar kojeg se to znaenje stvara (Nojman 2009:47). To je interpretacija teksta, odnosno znaenja
koja ga ine. Konkretno, to ne znai da Hram fiziki ne postoji bez teksta, ve da se on mora tumaiti u
svojoj socijalnoj, znaenjem ispunjenoj, manifestaciji (Nojman 2009:47). Dakle, ako je spoznaja
posredovana reprezentacijom, iz toga sledi da je u odreenom drutvenom kontekstu, taj tekst
konstitutivni deo njega samog.
10
Tako jedno delo arhitekture, kao to je crkva, razumevamo preko
narativa koji su uitavani u nju i koji nam u tom smislu govore ta vidimo.
U ovom radu predmet analize bie jezik, kao reprezentujua karika, koji nikada nije neduni
prenosnik poruke, ve uvek i ini ono o emu govori. Znaenje oznaitelja (kao to su npr. rei) se
neprekidno menja, zavisno od konteksta i nikada nije konano. Rei mogu znaiti razliite stvari u
razliitim prilikama, u zavisnosti od toga ko, kako i kada ih upotrebljava. Tako u reenici znaenje
jedne rei moe biti odreeno retrospektivno, jer joj tek rei koje dolaze posle nje, stavljajui je u
kontekst, daju znaenje. Takoe i svaki jeziki izraz sa sobom nosi prtljag iz raznih odnosa sa drugim

10
Znaenje je sadraj predmeta koji je ovisan o odnos (moj kurziv) organizma ili skupine organizama spram
njega. George Herbert Mead, Um, Osoba i Drutvo, Hrvatsko sociolokok drutvo, Zagreb, 2013. 78.str.

10

jezikim izrazima (Nojman 2009:50). Pa tako metafore, nemaju uvek samo eksplanatorni ve i mitski
potencijal, koje npr. jednu graevinu dovode u vezu sa graevinama iz Bibliskih pria, i time povlae
za sobom jedan korpus znaenja koji otvaraju jednu potpuno novu dimenziju vienja stvari o kojoj je
re.
Tako su i posmatrai Hrama naueni kako da ga vide, a diskurs koji prati njegovu izgradnju, u
ovom smislu, jednako ini Hram kao to ga ine i njegovi materijalni delovi. Hram se gradi kao crkva,
sakralni objekat, ali diskurs koji prati njegovu dugogodinju gradnju ui nas, da na njega gledamo kao
na nacionalni spomenik, to ne znai da on time gubi elemente sakralnog, ve da dobija jednu novu
dimenziju, o kojoj e biti vie rei u daljem radu. Dakle, bavimo se onim to se uitava u Hram, a toj
ideji potpuno pristaju Nieove rei, da sve ono to se o neemu kae, raste iz generacije u generaciju
samo zato to ljudi u to veruju dok ono postepeno ne uraste u stvar i na kraju postane samo telo stvari
(Nojman 2009:49).
U istraivanju u imati u vidu Ivana olovia i njegov pristup analizi karaktera prie o naciji.
Kad se pojavi obilje knjievnih ukrasa, kad ponu da se gomilaju knjievni citati, to nikako ne znai
da se govornik udaljava od ozbiljnih stvari, (...) takav politiki govor je siguran znak da govornik tretira
neko izuzetno vano nacionalno pitanje i da samom pripovednom formom svog izaganja eli da istakne
tu vanost (olovi 2000: 12). U radu u tako, sve poetske i prozne figure promotera, tretirari kao
jednako relevantne za strukturu diskursa.
Ponoviu jo jednom, da ne svodim ceo svet na priu, i ne mislim da prie pomeraju stvari, niti ine
da one niknu ili se preobraze od prie same, ali pria utie na delanje, jer je delanje, ako je ljudsko,
vazda posredovano znaenjem, ije je rodno mesto diskurs (Spasi 2013:170), te zato predmet ovog
rada je analiza diskursa kao pokuaj prikaza jednog aspekta gradnje Hrama, koji bi odgovorio na
pitanje legitimiteta: Kome i zbog ega se on gradi?





TEORIJSKI OKVIR

11


Hram posmatramo kao simbol nacionalnog identiteta, koji je kao takav konstituisan u javnosti. U
ovom poglavlju emo detaljnije definisati pojmove koje smatramo relevantnim za predmet ovog rada,
odnosno perspektivu iz koje se on obrauje.

Simbol

Simbol (gr. symbolon) je znak ili predmet kome je arbitrarno pridato neko znaenje ili vrednost, i
ijim prikazivanjem ili pojavljivalnjem mogu da se prizovu iri znaenjski sklopovi ili utie na
ponaanje onih koji su upoznati sa njegovim znaenjem (Naumovi 2009:104). Dakle, njegovo
znaenje je arbitrarno, to u pojasniti pomou distinkcije izmeu prirodnih i konvencionalnih znakova.
Signal podrazumeva nunu, prirodnu vezu oznaenog i oznaitelja, kao to je dim signal za vatru. Kod
simbola, s druge strane, veza izmeu samog znaka i onoga to je njime oznaeno nije tako
neposredna, automatska, prirodna nije dakle nuna (kao signal), ve je stvar dogovora, konvencije, i
otuda proizvoljna.
11
Dakle, ako se do simbola dolazi dogovorom, to implicira delatnost drutvenih
aktera koji rade na njegovom uspostavljanju. U ovom radu u se upravo baviti time, tom
konstrukcijom, tom narativnom mreom ispletenom oko jedne crkve, koja time ne gubi toliko na svom
prvobitnom relijgiskom znaenju, koliko dobija jednu novu nacionalnu dimenziju, koja u krajnjoj
liniji, apsorbuje svog prethodnika. Znaenjski sklopovi, odnosno njihova koliina i njihov uticaj na
ponaanje tj. mobiliui potencijal, e biti ono to u u radu misliti pod simbolikim potencijalom i
simbolikom moi.

Javnost

Kada govorimo o Hramu ovde treba napraviti razliku izmeu javnog prostora koji on ispunjava i u
kojem on ima svoje znaenje i javnosti kao prostora javne rasprave unutar kojeg je konstruisano to
njegovo znaenje, odnosno kompeks znaenja.
12
Javni prostor, onako kako ga mi ovde shvatamo,
najbolje moe opisati pojam arhitekstura, koji uz gradsko nazivlje obuhvata i fizike objekte, mesta,
spomenike i ostalu urbanu ikonografiju koji grad transformiu u prostor istorijskih seanja, kulturnog
imaginarija i politikih vizija (Radovi 2013:12). U toj koncepciji grad se moe posmatrati kao skup

11
Nedovi,S, def. Simbol, (ur): Mimica, Aljoa, Bogdanovi, Marija, Sociloloki renik, Zavod za udbenike, Beograd,
2007. 513.str.
12
Svakako ne govorimo o dva hermetiki odvojena polja.

12

simbola i kao takav itati kao tekst, koji kao takav nije proizvoljan splet okolnosti, ve uvek
determinisan, u manjoj ili veoj meri, politiko-ideolokim faktorom (Radovi 2013:16).
Javnost, javna sfera ili prostor javne rasprave je podruje naeg drutvenog ivota u kome se
formira neto nalik na javno mnenje () Graani se ponaaju kao javno telo kada raspravljaju bez
ograniavanja - tj. s garantovanom slobodom okupljanja i udruivanja, kao i slobodom da izraze i
objave svoje javno miljenje o stvarima od opteg interesa (Habermas 1974: 4). Javnost ine
institucije znanja i komunikacija, pomou kojih se artikuliu i razmenjuju stanovita i formiraju i
izraavaju identiteti. Konkretno, obrazovne i naune ustanove, tampani i elektronski mediji, izdavake
kue, udruenja graana, itd. Veliki deo savremene religioznosti i duhovnosti saznajemo upravo preko
medija
13
, dakle, preko televizije, filmova, novina, interneta, koji u tom smislu zamenjuju one
tradicionalne naine komunikacije sa religijom.
14
Ovde bih istakao, da sam do veine relevantnog
materijala doao preko interneta, kako do zvaninog sajta Hrama koji mi je bio glavni orijentir u izboru
materijala, tako i do novinskih lanaka u digitalnom formatu, i video zapisa. Mediji nisu puki
instrumenti, prenosnici poruke, ve podruja na kojima se vre konstrukcije, pregovaranja, i
rekonstrukcije kulturnih znaenja u jednom neprestanom procesu odravanja i menjanja kulturnih
struktura, odnosa, znaenja i vrednosti
15
, tako u ih i u ovom radu tretirati kao podruja konstrukcije
uz iju pomo se jednom, pre svega religijskom objektu, uitava jedan novi set znaenja, iji je on
objedinjujui simbol. U medije, kao sredstva masovnih komunikacije, uvrstiu i knjige
16
(mada ih
moemo posmatrati kao inioce javnosti kroz instituciju izdavatva), koje e takoe biti predmet moje
analize. Takoe osvrnuu se i na rad Drutva za podizanje Hrama Svetog Save (kao udruenje graana
i time inioca javnosti) i koliko mi dostupnost podataka bude dozvoljavala (ili koliko vet budem bio u
njihovom prikupljanju) u kratkim crtama najpre ocrtam strukturu (socijalni status) lanova, a posle i
analiziram njihove izjave i izjave poastvovanih donatora koji su nagraivani od strane Drutva.
Ovde valja, uz svo potovanje za njenu ulogu u gradnji i ouvanju demokratije, naglasiti i totalitarnu
prirodu javnosti, koju u predstaviti pojmovnim razlikovanjem izmeu konsentusa i konsenzusa.
Konsentus je slaganje sa neim, sutinski zbog jednostrane i ograniene argumentacije, koja je
servirana preko medija. Tako o konsenzusu u punom smislu rei, kao dogovoru dve ravnopravne

13
(pr.) Zorica Kuburi, Sran Sremac, Sergej Beuk, Religijska imaginacijai savremeni mediji: medijizacija religije i/ili
religizacija medija, Centar za empiriska istraivanja religije, Novi Sad, 2010. 20str.
14
Moda i tu lei deo odgovora na problem praznih crkava?
15
Isto.
16
Nedovi, Slobodanka, def. mediji, Mimica, Aljoa; Bogdanovi, Marija, (priredili), Socioloki renik, Zavod za
udbenike, Beograd, 2007. 305.str

13

(jednako upuene i uticajne) strane, moemo govoriti samo kada je re o elitama i dravnom aparatu.
17

to bi u naem sluaju, u najkraem, znailo, postaviti pitanje: Koliko je simbol Hrama nametnut
odozgo? Potpun odgovor bi daleko premaio cilj ovog rada, ali moda bi ovo pitanje moglo da
usmeri neka dalja istraivanja na ovu temu (kao to je npr. miljenje graana o Hramu, i tome ta on
njima znai i kako ga oni vide?).
18

Saeto, predmet ovog rada je javnost, unutar koje je raeno na formiranju kompleksa znaenja
jednog spomenika (spomen-hrama), kako bi se tako markiran-oznaen, mogao proitati u javnom
prostoru. Uslovno reeno, javnost bi tako bila sredstvo ispunjavanja znaenja, a javni prostor
ispoljavanja tog znaenja.
19


Identitet

Identitet je konstitucioni pojam, jer se konstituie kroz odnose pojedinca sa drutvom. On je
relacioni pojam jer uvek podrazumeva Drugog, potrebne su druge grupe prema kojima emo se
odnositi, i sa kojima emo se pozitivno ili negativno identifikovati. Identitet je i situacioni pojam, jer
pojedinac poseduje odreene identitete koji se aktiviraju samo u odreenim situacijama (drutvenim
kontekstima), dok su u drugim potpuno irelevantni. Dakle, na identitet treba gledati kao na jednu
dinaminu kategoriju. Takoe, Zagorka Golubovi, pozivajui se na Fridmana (Milton Friedman),
istie da individualni identitet ne moe biti slobodno izabran jer je pozicion, a to znai odreen
mestom osobe u iroj mrei odnosa(Golubovi 1999:16).
Treba razlikovati, personalni i kolektivni identitet. Personalni identitet, u najkraem, podrazumeva
postojanje svesti o samom sebi kao razlicitog od svih drugih. Ja (ego) staje iza svih linija partikularnih
uloga i normi - kae Habermas i predstavlja se kao osoba(Golubovi 1999:21). Pitanje individualnosti
i podreenosti normama drutva, nije pitanje ili-ili, ve uvek pitanje mere, mere izmeu adaptiranja
svojoj kulturi i sposobnosti da se samorefleksijom distancira od nje, i oformi vlastitost.
Problematinost same granice izmeu pojedinca i drutva, dobro pokazuju nove tendencije
konstruktivizma u psihologiji, gde se na sam mehanizam mentalnog funkcionisanja oveka, gleda kao
na neku vrstu kopije drutvene interakcije, gde su mentalne funkcije zapravo pounutreni drutveni

17
Branislav, Omorac; mentor Jovanovi okica, master rad: Konsentus umesto konsenzusa medijska podloga, Filozofski
fakultet u Beogradu. 11.-12.str.
18
Na ovo pitanje podstie knjiga Spasi, Ivana (2013), Kultura na delu drutvena transformacija Srbije iz burdijeovske
perspektive, Beograd, Fabrika knjiga - koja osvetljava i neke druge aspekte srpskog drutva, pored nacionalnog i i
religijskog tradicionalizma.
19
Naravno, neiskljuujui njihov dijalektiki odnos.

14

odnosi.

Njihov sastav, razvojna struktura, sredstva delanja, svest o sebi, oseaj subjektiviteta cela
njihova priroda je drutvena (Stojnov 2011:79). Osoba, moe shvatiti sebe jedino kroz diskurse koji su
mu dostupni u jednom kulturnom i drutvenom kontekstu. Tako je svaki identitet, socijalni identitet, jer
se odnosi na znaenja koja su rezultat drutvene konvencije. Ovim ne iskljuujem individuu i njen
izbor, ve naglaavam da je njen izbor u velikoj meri odreen drutvenim kontekstom.
Kolektivni identitet, nije zasnovan iskljuivo na slinosti (ako uzmemo da je personalan zasnovan
na razlici), ve se i kolektivni identitet odnosi sa Drugim, dakle u relaciji je sa drugim kolektivnim
identitetima. Moemo razlikovati mnogo kolektivnih identiteta, klasni, kulturni, nacionalni, verski,
profesionalni itd. U kolektivnom identitetu se povezuju poreklo i istorija, prolost i budunost,
ukorenjenost u tradiciju i rituali koji se praktikuju u kolektivnim sveanostima i proslavama, pomou
kojih se uvruje oseanje pripadnosti i solidarnosti u simbiozi sa drugima (Golubovi 1999:28).
Ukoliko bismo identitet shvatili kao svojstvo subjekta i proizvod njemu dostupnih diskursa,
odnosno sistemima kategorija kvalifikovanja i klasifikovanja, kojima raspolae kao alatkama kojima
vidi i razumeva svet oko sebe i sebe samog, Hram bi bio jedan od medija nacionalistikog diskursa koji
bi svojim setom znaenja uestvovao u tom samoidentifikovanju. Izgradnja spomenika-monumenata,
naroito takvih dimenzija, voena je idejom o njihovom izuzetnom simbolikom potencijalu, koji bi
trebao sudelovati u voenju odreenih politika identiteta. Politiki simboli ove vrste, u nauci su esto
prepoznati kao sredstva politika identiteta koje su formirale svakodnevne diskurse i sisteme predstava
ljudi, ne samo u prostoru kojim su okrueni, ve posredno i u drutvu iji su lanovi, te na kraju i o sebi
samima kao lanovima odreene zajednice koja obitava na tom simboliki oznaenom prostoru
(Radovi 2013:14).

Nacija

Iz heuristikih razloga, u definisanju nacije posluiu se etno-simbolistikom pristupom Entoni
Smita (Anthony Smith). Njegov pristup uvaava kako realnu istorijsku osnovu iz koje je izvedena cela
naracija ispredena oko Hrama, tako i ideju o tome da je za formiranje i popularizovanje jednog tako
apstraktnog pojma kao to je nacionalni identitet, bila neophodna i jedna angaovana politika oko
njegove gradnje. Dakle, idejna osnova Hrama je zasnovan na odreenim istorijskim injenicama ali
njegova artikulacija i realizacija su plod politike aktivnosti. Tu nau tezu e potkrepiti Smitova teorija,
a kasnije emo se u radu jo vraati na nju.

15

Smitova teorija je sinteza mnogovekovne i moderne teorije nacije, koje je na jednom mestu ovako
interpretirao: (Baki 2006:237)
Perenializam Modernizam
kulturna zajednica politika zajednica
drevna moderna
nepromenljiva nedavno namerno stvorena
organska mehanika
jedinstvena podeljena
kvalitet po sebi resurs podesan za politizovanje
ukorenjena u irim drutvenim slojevima stvorena od strane drutvene elite
zasnovana na zajednikim precima zasnovana na zajednikom optenju

Smit je ove dve krajnosti pokuao da pomiri u svojoj teoriji, istiui nedostatke oba stanovita, i
sa druge strane, prednosti i take u kojima bi mogli da koegzistiraju.
Osnovna Smitova zamerka mnogovekovnom stanovitu, je u zanemarivanju istorijskog konteksta,
koji otud naciju vidi kao jednu i nepromenljivu tokom vekova. S druge strane, slae se sa njima, da na
naciju treba posmatrati iz jedne ire istorijske perspektive, koja se protee kroz vekove, i koja nam
moe mnogo rei o poreklu i nastanku modernih nacija.
Smit se slae sa modernistima, da su nacije moderna pojava, uobliena industrijalizacijom,
opismenjavanjem, drutvenom pokretljivou itd. Takoe, modernistika koncepcija je utoliko
znaajnija, to osvetljavanja uloge politikih elita i drave u konstituisanju nacija. Ipak, Smit vidi to i
kao njihov nedostatak, s obzirom da je sa tim zanemaren udeo ostalih slojeva. Ako se nacionalistike
elite obraaju narodu, pojedini slojevi u njemu (...) nose sa sobom naslijeenu zalihu simbola,
sjeanja, mitova i predaja (...) koji preoblikuju poruke nacionalistikih elita (Smith 2003:98).
Za ovaj rad je bitan i Smitov odnos prema modernistikoj koncepciji Erika Hobzbauma (Eric
Hobsbawm) o izmiljenim tradicijama.
20
Kada govorim protiv drutvenog konstruisanja i
izmiljanja, kao valjanim kategorijama objanjenja, ne poriem da postoje brojni primeri pokuaja
konstruisanja i fabrikovanja. elim rei samo to da se ti pokuaji, da bi bili uspeni moraju
temeljiti na postojeim relevantnim drutvenim i kulturnim mreama (Smith 2003:133).
Takoe, Smit je iskljuio i svoenje nacije na diskurs podloan dekonstrukciji, kao to nisu prirodne
ni veite, ve stvorene zajednice koje su istovremeno i stvarne i zamiljene, one nisu ni svodive na

20
Hobzbaum ne negira postojanje odreenih proto-nacionalnih elemenata koji slue u uobliavanju nacionalizma, ali te
veze, po njemu, nisu nune. Kao izuzetke, izmeu ostalih, navodi i Srbiju.
Naime, u okviru ovih nacija, barem prema Hobzbaumu, ouvana su seanja na
dugotrajnu politiku zajednicu, obino srednjovekovnu monarhiju, kao i na crkvu u
okviru koje je uvano ovo seanje; posebno je u sluaju Srbije uvano seanje na
Nemanjie i njima predvoenu politiku zajednicu (Baki 2006:237).

16

puke proizvode imaginacije, konstrukte podlone dekonstrukciji. Po Smitu nacije su jednom
formirane, realne zajednice kulture i vlasti: ograniene, ali mone, ujedinjujue, podstiue,
prinuujue. One su... ono to je Dirkem nazivao socijalnim injenicama sa osobinama koje je on tim
injenicama pripisivao... One su, takoe, socijalni akteri, uistinu najvei i najmoniji socijalni akteri na
politikoj pozornici, te kao takvi, ne mogu biti fragmentisani i razbijeni na hiljade delova kao
mehaniki slavuj iz bajke Hansa Andersena (Suboti 2004:194).
Dakle, ideologija moe da oblikuje naciju, ali ono od ega se oblikuje mora imati kakvu-takvu
istorijsku podlogu. Tu podlogu Smit zove etnija, etnika zajednica (ili etnija) je imenovana jedinica
populacije sa mitovima o zajednikim precima i istorijskim pamenjem, sa elementima zajednike
kulture, vezom sa istorijskom teritorijom, kao i izvesnom merom solidarnosti, makar meu elitama
(Suboti 2004:198). Etnije se ne konstituiu posredstvom fizikog porekla, nego posredstvom
oseanja kontinuiteta (moj kurziv), zajednikog pamenja i kolektivne sudbine, tj. na osnovu kulturne
srodnosti (Smit 2010:52). Tako, ono to etnije ostavljaju modernim nacijama je, mada selektivna,
tradicija i jedan fond mitova i simbola. Bogatija etnoistorija (meavina istorije i mita) ima vie
mobiliueg potencijala.
Kao kljunu komponentu etnoistorije, Smit vidi Zlatno doba koje je locirano u prolosti nacije.
Zlatno doba ine mitovi o herojskim delima junaka i veliini zajednice koju su inili, a koji slue kao
inspiracija ideolozima za anahrone paralele koje nalaze izmeu tih linosti, onih koji su doli kasnije i
onih koji su aktuelni danas. Njegova uloga (Zlatnog doba moj dodatak) jeste ponovno nalaenje
korena i kontinuiteta, kao i autentinosti i dostojanstva u populaciji koja se formira u naciju, pa stoga
slui kao vodi i model za nacionalnu istoriju (moj kurziv)(Smit 1999: 110). Ono bi u tom smislu
trebalo da bude referentna taka na osnovu koje ideolozi prosuuju o vrednosti i doprinosu kasnijih
epoha, po dobrobit nacije. Tradicija iz Zlatnog doba je tako gradivni element ideologa, merilo i sud
kojem se oni moraju obratiti za nacionalnu obnovu (Smit 2010:250). Zlatno doba pored mita mora
imati i svoju istorijsku utemeljenost, u skladu sa Smitovim konceptom, bez kojeg bi brzo izgubio
mobilizatorski potencijal. Takoe je za ideologe nacije vano da dokau da je ta prolost, odnosno
Zlatno doba, zaista nae, stvoreno iznutra a ne nametnuto spolja (Smit 1999: 108). U predmetu
ovog rada, o potvrdi da je propagirano Zlatno doba zaista nae, svedoi SPC, po mom miljenju, pre
svega svojim kontinuitetom u institucijalnom smislu. Opirnije o tome bie rei u narednim
poglavljima.


17

Nacionalizam

Smit je nacionalizam definisao kao ideoloki pokret za sticanje i odravanje autonomije, jedinstva
i identiteta ljudskog stanovnitva iji neki pripadnici zamiljaju tu grupu kao potencijalnu i stvarnu
naciju(Baki 2006:251). Nacionalizam zanima teritorija, istorija i zajednica, a neke od pretpostavki te
ideologije, su: svet je podeljen na nacije, i svaka ima svoju individualnost; lojalnost naciji je iznad
svake druge privrenosti; kroz svoj nacionalni identitet pojedinci jedino mogu doi do svoje slobode i
samoostvarenja; zato nacije moraju biti slobodne i bezbedne, kako bi u svetu vladao mir (Smit
2010:119). Krenemo li tom logikom, nacija je konaan cilj svake politike akcije, a nacionalni identitet
konana mera svake ljudske vrednosti (Smit 2010:35).
Kada govori o nacionalizmu, Smit nema ambiciju da daje konane definicije, niti da izgrauje
zatvorene teorijske sisteme, ve prednost daje empiriskom istraivanju, koje bi uz drutveno-istorijski
kontekst, dalo preciznije odreenje konkretnih nacionalizama. Njegovo teorijsko, idealno-tipsko,
razlikovanje nacionalizma polazi od ideje Hans Kon-a, koji razlikuje politiki (dravni, graanski)
nacionalizam i etniki (kulturni). Prvi je karakteristini za Zapad, drugi za Istok (istono od Rajne);
Prva vidi kao racionalnu i asocijalnu, dok su njene Istone verzije organske i mistine; U prvoj
ive asocijalna ljudska bia pod istom upravom i pod istim zakonom, pa je tako i vide, kao pre svega
politiku organizaciju, dok drugi vide kao organsko jedinstvo, s mistinom duom i misijom, u koje su
samo vernakularni intelektualci mogli proniknuti, te je tretiraju u prvom redu kao zajednicu povezanu
kulturom, ili tradicijom, u najirem smislu rei; Drutvena osnova prvih je srednji sloj, koji je na
Zapadu bio vodea snaga nacionalizma, dok na Istoku nije bilo razvijenog srednjeg sloja, te je
nacionalizam pokrenut od strane manjeg broja intelektualaca, koji nisu bili u tako povljnoj poziciji
(Smit 2010:129-130). Ovoj tipologiji Smit ocenjuje kao prestrogu ali izuzetno korisnu. Glavni problem
je taj, to se oba modela mogu nai i na Zapadu i na Istoku, a u krajnjoj liniji, nijedan moderan
nacionalizam nije sainjen od samo jednog ili samo drugog modela, ve je pre stvar mere. Zato je ova
podela samo uslovna, i u ovom radu se koristiti radi preciznije teorijske odrednice onoga na emu se
zasniva osnovna teza rada, a to je nacija shvaena kao zajednica jednog istog porekla.
Naime, u diskursu koji je pratio gradnju Hrama, preci su ti kojima smo duni njegovu izgradnju
jer upravo njima dugujemo svoj identitet - kada se govori o precima, imaju se u vidu i oni iz srednjeg
veka i oni iz prve polovine 20-tog. Olivera Milosavljevi zakljuuje: Stav prema prolosti primarno
odlikuje istorijska svest prema kojoj je nekad postojala idealna nacija, njen karakter i moral
(pozitivni, patrijarhalni, ureen, neiskvaren tuim uticajima, autentian, ekskluzivan) i idealna drava
(velika, slavna, jedinstvena, patrijarhalno ureena) (Milosavljevi 2002:57-58).

18

Tako e u ovom radu, kada je re o ideologiji, biti govora pre svega o etnikom nacionalizmu, zato
sumiram: U etnikom poimanju nacije naglaava se znaaj jezika i obiaja, i insistira se na istom
poreklu, tj. precima. Iz ovoga dalje proizlazi i uverenje da pojedinac nuno pripada naciji predaka, te da
nikada ne moe promeniti nacionalnu pripadnost jer je ona data jednom zauvek (Baki 200:252).
Dakle, etniki nacionalizam podrazumeva da je pojedinac roenjem u okviru jedne etnike
zajednice, samim tim i pripadnik iste, sa svim atributima koje ta zajednica propisuje. Ako se drimo te
logike, moe se rei da pojedinac nema mogunosti izbora i kreiranja sopstvenog identiteta, izvan
nacionalnog.

ISTORIJSKI KONTEKST

Izgradnju Hrama potrebno je staviti u jedan iri drutveno-istorijski kontekst, a samo dva, po meni
najvaija razloga za to, u ovde izneti.
Prvi, vano je stvoriti sliku o novom odnosu srbijanske politike elite i SPC. Ovim ne mislim da
apsolutizujem niti harmonizujem taj odnos ve da ukaem na njihovo ideoloko zbliavanje, ili je bolje
rei sauestvovanje u kreiranju ideolokog okvira koji je, nakon raspada Jugoslavije, nadomestio
prethodni. Naime, SPC je svojim simbolikim kapacitetima aktivno doprinela konstituisanju
nacionalizma koji je bio osnova legitimiteta novih nacionalnih drava. To je njoj, za uzvrat, obezbedilo
odreene drutvene, politike, ekonomske, pa i pravne privilegije, koje svoju potpunu afirmaciju
poinju da dobijaju od 2001. godine. (tanije od oktobra 2000.godine, smenom Slobodana Miloevia i
dolaskom nove vlasti). To je ujedno i godina reosnivanja Drutva za podizanje Hrama, kada se po drugi
put zvanino nastavlja sa gradnjom.
Drugi, kako bi se unutar te ideoloke matrice razumela pozicija Hrama, kao samo jednog elementa
mnogo obuhvatnije ideoloke prakse. Hram je crkva. Kao takva se zato moe posmatrati iz jedne ire
perspektive, odakle se najpre vidi jedan trend crkvenogradnje i uopte posebnog tretmana crkvene
batine, a potom i odnos prema svemu tome koji je nita manje etnike nego religijske prirode. Hram se
tako kao najvea crkva, najveeg-glavnog grada Srbije, posveena centralnoj linosti crkvene-

19

nacionalne istorije, ukazuje kao simboliki centar
21
koji kroz javni prostor i raznovrsne inioce javnosti
reprodukuje jedan ideoloki obrazac koji se u njega uitava.
22


Tokom 90-tih, a moglo bi se rei i od druge polovine 80-tih, dolo je do svojevrsnog pomaka od
negativne ka pozitivnoj politizaciji religije (Vukomanovi 2001:99), od jedne ateistike ideologije
koja je crkvu drala na margini, do ideologije koja se slui njenim simbolikim potencijalima i
postepeno je puta u javni prostor. Ipak tu se ne radi o revitalizaciji religije po sebi, nego religije u
sklopu nacionalistike ideologije - ne irenja ekumenizma i univerzalnog, nego lokalnog i
etnocentrinog. Tome u prilog idu i novija istraivanja koja su pokazala da kod punoletnog
stanovnitva Srbije religioznost raste, ali je veina vezuje za pripadnost narodu (tradiciji), a ne
verovanje u boga (Radi 2010:113-114). Verovanje bez pripadanja je pojam koji neki sociolozi
koriste da bi objasnili necrkveni karakter religioznosti u zapadnoj Evropi, kao i individualizaciju
religijskog ivota. U sluaju Srbije re je, svakako, o pripadanju bez (dubljeg) verovanja.
23

Mirko Blagojevi, sluei se Mertonovim modelom manifestnih i latentnih funkcija, je pokazao da
je manifestna funkcija religioznosti u Srbiji - kognitivni i emotivni odnos prema bogu; dok je njena
latentna funkcija - religija u poziciji garanta odbrane kulure i nacionalnog identiteta, sa jasnim
obelejima protektivnog, integrativnog i homogenizujueg (Blagojevi 2005:31). Upravo po tom
modelu je zanimljivo posmatrati i Hram: on se nam se prikazuje (manifestuje) kao jedan verski objekat
ali njegova prikrivena (latentna) funkcija je da nam on pored toga znai-pria i istoriju jedne nacije, pa
je kao takav, latentni medij nacionalistikog diskursa. U tom smislu on je paradigmatian.
Bitno je naglasiti da su aktivnosti SPC tokom 80-tih bile samo deo jedne vee mainerije, koja je
ukljuivala i naune i kulturne ustanove u Srbiji. Taj angaman intelektualne i kulturne elite, doprineo
je irokoj podrci tadanjem politikom rukovodstvu meu stanovnitvom u Srbiji, ali i kreirao neku
vrstu konsenzusa u javnosti, koji je dao odreeni legitimitet politikoj eliti i politici koju je vodila
(Perovi 2000:226).
Ilustrativne su rei Jovana Rakovia, voe nacionalistikog pokreta Srba u Hrvatskoj i predsednika
Srpske demokratske stranke, po svedoenju Vjeoslava Perice, sa proslave vidovdana 1989. godine kod
crkve Lazarice u selu Kosovo kod Knina. Okruen vladikama (...) Srpska je nacija, po Rakoviu,

21
Rodnim studijama bi moda bila zanimljiva dihotomija hram-crkva kao muki i enski rod. Po ovom modelu, hram-muki
ima centralnu ulogu. Ipak se radi o ocu nacije.
22
Ponoviu, samo je uslovna podela na to to se u Hram uitava i to to on reprodukuje, jer se zapravo i samo uitavanje
moe posmatrati kao reprodukovanje.
23
Vukomanovi, Milan, intervju iz lista Pobjeda, prenosi sajt Peanik, 25,5,2013.
Dostupno na: http://pescanik.net/2013/05/intervju-milan-vukomanovic/(6.6.2013)


20

izala s oltara SPC 1219. godine kada je za SPC Sveti Sava izborio autokefalnost. Time je istovremeno
stvorena i crkva i drava i nacija (Perica 2009:168). To je, mislim, temeljna ideja, na koju je dalje
kalemljena cela etnoistorija (kako bi je Smit nazvao), koja sudbinu Crkve i Nacije vidi kao neodvojivu,
a upravo bi Hram bio objektivacija te ideje u javnom prostoru.
Na Balkanu, kod svih monokonfesionalnih nacija, religioznost je blisko povezana sa etnikom
pripanou, otud se i crkveni objekti pod odreenim okolnostima vide kao etniki simboli. Ideja o
sakralnim simbolima kao kriterijumima za etniko razlikovanje, svojatanje teritorija i razgranienje
nacionalnih drava, primenjena je i u ratu u Hrvatskoj i Bosni 91.-95 (Perica 2009:168). U prilog
tome, slikovito svedoi i sledei primer:
Avgusta 1991. dnevnici nacionalnih televizija u Srbiji i Hrvatskoj za vreme rata, prikazuju istu
sliku: Slika zamuena. Ravniarski pejza sa crkvenim tornjem koji se nazire. Avion, ije se oznake ne
vide, u poniruem letu izbacuje raketu koja pogaa toranj crkve... Sliku prate glasovi spikera:
Spiker 1: ...etnici rue nae crkve, nae hrvatske svetinje....
Spiker 2: ...ustae rue nae crkve, nae srpske svetinje....
Iste metode, na isti nain povezuju religijsku i nacionalnu (etniku) pripadnost.
24

Radmila Radi izdvaja teze koje su se konstantno javljale u crkvenoj tampi tokom rata: Srbi su
kanjeni zbog svoje nesloge; zato to su napustili pravoslavlje; zato to su zaboravili svoju veru,
kulturu i pismo; Srbi su narod misije; oni su nevini ali Evropa je protiv njih zato to su pravoslavni, a
sve pod uticajem Vatikana; Srbi ponavljaju dramu Hristovu; Jugoslovenska ideja je razorila duhovno i
nacionalno bie srpskog naroda; pravi spas Srbi e nai jedino ako se vrate crkvi itd. (Radi
2002:332).
Uloga SPC tokom samog rata 90-tih, bila je kotraverzna, tanije veim delom je odgovarala
nacionalistikom kursu koji je crkva prihvatila tokom 80-tih, ali su se mogli uti i pomirljivi glasovi. S
jedne strane, bilo je poziva na molitvu i prestanak sukoba. S druge strane, tokom 1993. i 1994. godine,
izlazi niz saoptenja, na zvaninom nivou, koja su podravala sukobe i bila protiv mirovnog plana.To
je bio sluaj sa Vens-Ovenovim planom, zatim planom Kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu iz 1994,
kada je episkopska konferencija SPC izdala saoptenje iz koga se jasno vidi da se teritorija koja je
osvojena u ratu tretira kao oevina, dedovina.
25


24
Andri-Ruii, Duka, Ruka ruku mije, esej sa sajta Peace Academy, 2010.
Dostupno na:http://mirovna-akademija.org/rma/en/essays/24-2010-crs1/194-ruka-ruku-mije (6.6.2013)
25
Vukomanovi, Milan, intervju iz lista Pobjeda, prenosi sajt Peanik, 25,5,2013.
Dostupno na: http://pescanik.net/2013/05/intervju-milan-vukomanovic/(6.6.2013)

21

Tako je sutina sukoba SPC i reima, u tome to SPC ostaje verna trajnoj strategiji nacionalnog
okupljanja, ideji Velike Srbije, ali reim se priklanja onome sto se nije moglo izbei. Da nevolja bude
vea, sada Miloevi nije kriv zbog toga to je zapoeo i vodio ratove ve zbog toga to ih nije
dobio.
26
SPC se od tada vie okrenuta Republici Srpskoj, koja se velia kao novi srpski Pijemont.
Radovan Karadi kao veliki junak, a njegova pokojna majka kao Majka Jevrosima i majka devet
Jugovia, dok je Biljana Plavi nova kosovka devojka, a zajedno, oni hode svetolazarskim
putem.
27
Nakon NATO bombardovanja 1999.godine i povlaenja vojske tadanje Jugoslavije sa
Kosova, SPC i potpuno okree lea Miloeviu i priklanja se opoziciji.
Nakon smene vlasti 5.oktobra, Crkvi se otvara jedan nov prostor delovanja, jer za razliku od
prethodne vlasti, koja je onglirala sa socijalistikim i nacionalistikim simbolima, nova vlast nije bila,
u ideolokom smislu, toliko odreena nasleem socijalizma.
Indikativna je, osim znatnog broja verskih praznika koji se vode jednako kao i dravni
praznici,
28
zastupljenost proslava slava u dravnim institucijama (gradske slave, optinske slave, slave
raznoraznih javnih preduzea i institucija, slave sportskih klubova, slava politike partije). Slavu slave i
Univerzitet u Kragujevcu i npr. Pravni fakultet u Beogradu.

Pravni fakutet obeleio slavu Krstovdan
29


26
Mirko orevi, Ratni krst srpske Crskve, asopis Republika, dostupno na:
http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/273/273_20.html(6.6.2013)
27
Vukomanovi, Milan, intervju iz lista Pobjeda, prenosi sajt Peanik, 25,5,2013.
Dostupno na: http://pescanik.net/2013/05/intervju-milan-vukomanovic/(6.6.2013)
28
Sajt ministarstva za rad zapoljavanje i socijalnu politiku,
Dostupno na:http://www.minrzs.gov.rs/drzavni-i-verski-praznici-republike-srbije.php (1.12.2013..)
29
Seenju slavskog kolaa prisustvovali su ministar pravde Nikola Selakovi, ministar prosvete Tomislav Jovanovi i
ministar odbrane Neboja Rodi. Najstarija visoka pravna kola u Srbiji, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, uz
fakultetsku slavu obeleava i tano 205 godine rada.

22

Ta praksa je, mislim, jedan od najboljih pokazatelja ideoloke isprepletanosti drave i crkve, gde se
na jednom simbolikom nivou, radi na njihovom srastanju, iako su po vaeem Ustavu, verske
zajednice odvojene od drave. Kad kaem da oni srastaju, mislim na neku vrstu posvakodnjavanja i
normalizacije tog odnosa do granice neupitnosti,
30
otud potom i legitimitet privilegijama koje uivaju
predstavnici SPC. Ovim naravno ne iskljuujem realne politike uticaje i interese konkretnih politikih
(ekonomskih) aktera, samo govorim o jednoj praksi koja, grubo govorei, generie odreene politike
poene koji se mogu dobro unoviti.
Imajui u vidu kompleksnost problema i malo prostora kojeg imamo da mu se posvetimo u ovom
radu, pokuaemo kao u mozaiku, samo da nabrojimo neke elemente iz kojih se moe naslutiti cela
slika, specifinog poloaja SPC u srbijanskom drutvu.
Uvoenje veronauke u kole i ukljuivanje Bogoslavskog fakulteta u sastav Beogradskog
univerziteta (Vukomanovi 2008: 91-93); izbegavanje sudske odgovornosti svetenih lica za ozbiljna
krivina dela (Svetenik Toksas, Pahomije, Kaavenda i sl.); problematina metodologija na popisu iz
2011. godine;
31
Organizacija Centar za razvoj neprofitnog sektora odrala je 06. marta 2013. godine
konferenciju o budetskoj linij 481 dotacije za nevladine organizacije. Prema podacima, koji se mogu
nai i na sajtu ove organizacije, samo u 2011. godini, SPC je po ovoj liniji od raznih ministarstava i
lokalnih samouprava dobila 7.7 miliona evra. Ovo je samo deo novca koji SPC dobija od drave, bez
ozbiljne kontrole troenja tih sredstav;
32
izuzetost SPC iz poreskog sistema Srbije; crkvenogradnja
33
- a
direktno nae teme, tiu se i rei Mirka orevia:Sveti Sava je bio istorijska linost kojoj niko ne
porie zasluge, ali vi nemate dokaza da je Sveti Sava bio faraon kome treba zidati faraonsku grobnicu
na Vraaru. ak je tvrdokorni Amfilohije morao da kae da sam u pravu, da je ta crkva besmislena, jer
guta milijarde.
34



Sajt RTS, 27, 9, 2013. Dostupno na:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1403395/Pravni+fakultet+obele%C5%BEio+slavu+Krstovdan.
html (12.12.2013.)
30
U fenomenolokom smislu, koji koristi Alfred ic, a o tome vie u: Spasi, Ivana, Sociologije svakodnevnog ivota,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.
31
Diskriminacija ateista na popisu stanovnitva, sajt Peanik 15.11.2011.
Dostupno na:http://pescanik.net/2011/11/diskriminacija-ateista-na-popisu-stanovnistva/
32
(Prip.) Sanja Krsti i Marin Gligo, Epizode iz ivota drave i Crkve, asopis Republika, br. 552-555.
Dostupno na: http://www.republika.co.rs/552-555/9.html(Pristupljeno 1.7.2013.)
33
To je dobro pokazala jedna studija na sluaju Novog Sada:
Kritika klerikalizacije Srbije, ur: Antifaistika akcija Novi Sad, Samizdat, Novi Sad, 2007.
34
orevi,Sveti Sava nije faraon, sajt Ateisti Srbije
Dostupno na: http://www.velikiprasak.com/2011/07/mirko-orevic-sveti-sava-nije-faraon/ (15.12.2013.)


23

SVETI SAVA

Prvi deo poglavlja e biti posveen Svetom Savi kao istorijskoj linosti, bez ulaenja u sve detalje
koji bi osvetlili svu dinamiku njegovog dela. Dok bi drugi, znatno obimniji, bio posveen Svetom Savi
kao (politikom) mitu. Razlog tome je to kritika otrica ovog rada nije usmerena na Svetog Savu kao
istorijsku linost niti na problematizovanje njegovog lika i dela u svom autentinom drutveno-
istorijskom kontekstu, ve na njegovu savremenu politiku upotrebu. to naravno ne znai da tu kritiku
iskljuujem, naprotiv, smatram da je srazmerno njegovoj savremenoj politikoj upotrebi kritiki osrvt
na njegov lik preko potreban, ali takav zahvat bi znatno premaio format ovog rada, te u se zato
skoncentrisati samo na neke pojedinosti njegovog dela koje vidim kao relevantne za nau temu.

Sveti Sava (svetovno Rastko Nemanji) roen oko 1175. godine u Rasu, umro 14. januara 1236. u
Trnovu (tadanje Bugarsko carstvo). Bio je svetogorski monah, jeromonah i arhimandrit Studenice,
prvi arhiepiskop autokefalne Srpske arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, knjievnik i hodoasnik.
Najmlai sin velikog upana Stefana Nemanje i brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenanog. Kao
mlad dobio je od oca humsku oblast - Zahumlje na upravu ali je ubrzo otiao u manastir i zamonaio se.
Njegovu ktitorsku delatnost, izmeu ostalih, obeleila je gradnja manastira Hilandar koji je
izgradio uz podrku brata Stefana Prvovenanog i oca Simeuna koji se odrekao prestola i zamonaio ali
i dalje ostao veoma uticajan. Na molbu njegovog brata Stefana, vraa se u Srbiju iz Hilandara, kako bi
posredovao u njegovom sukobu sa Vukanom oko vlasti i pomirio ih. Tom prilikom prenosi i moti
svog pokojnog oca Simeuna koji tada biva proglaen za sveca. Nakon reenja sukoba ostaje u Srbiji i
pomae Stefanu u voenju drave, a jedna od znaajnih stvari u kojima je sudelovao bila je i sklapanje
mira sa Ugarskom. Sveti Sava tako aktivno uestvuje u voenju srpske drave to je u to doba
podrazumevalo i ureivanje crkve. Iza sebe, Sava je zaista i ostavio jednu konsolidovanu i dobro
organizovanu crkvu (irkovi 1981:322).
U manastiru ii, kraljevskoj lavri dinastije Nemanjia, Stefan je najpre 1217. g. krunisan za
kralja, da bi samo dve godine kasnije i Sava uspeo da od vizantijskog cara i patrijarha dobije kanonska
ovlaenja neophodna za formiranje nezavisne srpske arhiepiskopije(Vukomanovi 2001:79). U tim
delima se moda najbolje ogledala Savina diplomatska vetina, naroito ukoliko imamo na umu da je u
to vreme politika nezavisnost ila pod ruku sa nezavisnou crkve (irkovi 1981:300).
Danica Popovi istrauje zbog ega su u srednjovekovnoj Srbiji vladari proglaavani za svece, i
ta je to znailo za tadanju dravu? Proglaavenje srpskih srednjovekovnih vladara za svece, bilo je

24

mnogo vie od pukog religijskog ina. To je po njenim reima bio ideoloki, politiki i dravotvorni
program, a njegov pokreta u Srbiji bio je Sveti Sava, koji je praktino bio ideolog srpske drave.
Uvrtenje Stefana Nemanje, osnivaa dinastije, u red svetitelja imalo je za cilj da u vreme formiranja
samostalne srpske drave krajem 12. i poetkom 13. veka mladoj dravi obezbedi sakralnu osnovu,
to je tada predstavljalo potvrdu legitimiteta vlasti i pripadnosti porodici izabranih naroda. Ta pravila
je diktirao tadanji hrianski svet Evrope.
35
Sveti Sava je u tom smislu, zaista bio ovek svoga
vremena, jer je svojim radom doprineo da Srbija postane priznata hrianska drava vizantijskog
kulturnom kruga. to je praktino znaio rad na stvaranju Novog Izrailja. Logika tog programa bila
je sveti vladar sveta dinastija sveta drava sveti narod koji ima svoje mesto na politikoj sceni.
36

Sa tom namerom je i Sveti Sava iao na mesta biblijskih deavanja, odakle je donosio relikvije vezane
za vane linosti jevaneoske istorije sa ciljem da u Srbiju donese deo svetog prostora. Na povratku sa
jednog od hodoaa 1236. umro je u tadanjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegov neak,
kralj Vladislav je preneo njegove moti u manastir Mileeva.
Ova praksa vladara-svetitelja vana je za razumevanje uloge SPC u graenju nacionalnog
identiteta. Naime, srpsko pravoslavno svetenstvo je izmeu 14. i 19.veka radilo na kultovima svete
dinastije Nemanjia,
37
upravo na osnovu ove prakse. Na delu je svojevrsna kanonizacija etnikih
svetaca(Baki 2004:60), vladari srednjovekovne srpske drave postaju ujedno sveci SPC. Istorija
jednog kraljevstva postaje tako istorija jedne crkve, a sa propau tog kraljevstva prie o njemu opstaju
u crkvenim propovedima i ikonografiji, koje potom ova koristi u svrhe politizovanja narodnih masa, a
zarad, izmeu ostalog, zatite srpskog klira u utakmici za uticaj i mo sa grkim kolegama (Baki
2004: 61).
Kada je re o nacionalnom identitetu, srpsko svetenstvo je pomenutim praksom od prolosti
svog naroda stvaralo duhovni instrument za suoavanje sa izazovima budunosti(Naumovi 2009:
167). Vladar-svetitelj je srednjovekovnoj srpkoj dravi obezbeivao sakralnu osnovu, a u modernoj
nacionalnoj dravi, po mom miljenju, vri slinu funkciju. Legitimitet od Boga, posredstvom SPC,
tada je trebao kralju a danas treba naciji. Na delu je prenos sakralnosti s monarhije po boanskom
pravu na suverenu naciju i republiku (entile 2009:83), a po mom miljenju, u ovom sluaju je upravo
ideja kontinuiteta prenosnik te sakralnosti. Naime, nekadanji vladari-svetitelji, danas su slavni preci iz

35
Popovi, Danica, Srpski sveti vladari, intervju za list Politika,
Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/intervjui-kultura/t38185.lt.html (1.7.2013)
36
Isto.
37
Treba napomenuti da je Crkva pored kulta Nemanjia radila i na Kosovskom mitu (kultu kneza Lazara i kosovskih
junaka)

25

Zlatnog doba i prvi stanovnici srpskog imaginarnog nacionalnog panteona
38
(olovi 2000:75). Kao
takvi, oni slue artikulisanju etnoistorije nacije, iji je etnonacionalistiki model dominantan
legitimacijski okvir danas u Srbiji. Svoju, svojevrsnu, dvojnu prirodu (vladar-svetitelj; svetovno-sveto)
oni prenose i na naciju, a upravo je crkvenogradnja jedan od njenih najefektnijih kanala. Tako Sveti
Sava kao linost koja je svojevremeno najvie uradila za nezavisnost i organizaciju crkve, danas dobija
centralno mesto duhovnog oca nacije, a Hram kao crkva, tretman nacionalnog spomenika.

Mit

Sveti Sava je kultna linost, oko koje su se ispredale i, i dalje ispredaju, mnoge prie. Tvrdi se npr.
da je Srbima doneo pismenost, iako je prvo opismenjavanje u Srbiji vezano za dela slovenskih
prosvetitelja irila i Metodija iz Soluna, u 9.veku (otud irilica). Smatra se osnivaem srpske crkve, to
je delimino tano, jer crkvu u Rakoj nije osnovao ali jeste reorganizovao.
39

Po miljenju Damjana Pavlice, funkcije Savinog kulta su: potiskivanje prosvetitelja pre i posle
njega (irila i Metodija pre, i Dositeja Obradovia posle), brisanje srpskog hrianstva pre njega,
uzdizanje Srpske pravoslavne crkve kao nosioca zasebne religije (tzv. svetosavlje), jaanje
nacionalizma i politike desnice.
40
Po mom miljenju, prve dve su u funkciji tree, dakle uzdizanja
crkve, koja teko da bi, kao institucija, zauzela toliko povoljnu poziciju da nije u bliskim odnosima sa
nacionalizmom.
Javljanje svetosavlja kao ideje, korespondira sa poetkom gradnje Hrama, zapravo Bojan
Aleksov navodi njegove protagoniste kao uesnike rasprave o buduem izgledu Hrama (o kojoj e biti
vie rei u narednom poglavlju), koji su se zalagali upravo za onu koncepciju koja je na kraju i
realizovana. U najkraem, na predavanju 1935. godine, pod nazivom Nacionalizam Svetog Save
41
,
Nikolaj Velimirovi ga obrazlae kao jevaneoski nacionalizam. On podrazumeva narodnu crkvu,
dinastiju, dravu, prosvetu, kulturu i odbranu, s tim da narodna crkva ini osnovu svega. Tako ideja
svetosavlja i danas slui da uini legitimnim uplitanje Crkve u dravne poslove. Ovde u dodati, da se
ideja svetoslavlja u diskursu koji je pratio izgradnju Hrama, a posredstvom naeg teorijskog modela,
nije oitala. Pri tom ne mislim da nije bilo elemenata koji bi se mogli dovesti u vezu sa njom, ali ipak

38
O njemu vie u sledeem poglavlju.
39
Damjan Pavlica, Razgovori o svetom Savi, sajt Peanik,
Dostupno na:http://pescanik.net/2013/02/razgovori-o-svetom-savi/(1.7.2013)
40
Isto.
41
Nikolaj Velimirovi, Nacionalizam Svetog Save, 1935. Dostupno na: http://www.scribd.com/doc/2884610/Vladika-
Nikolaj-Velimirovic-Nacionalizam-Svetog-Save(1.7.2013)

26

kompaktnija pria se, barem iz nae vizure, nije dala registrovati. to opet, s obzirom na potencijalnu
(oekivanu) bliskost Hrama i ideje svetosavlja, moe biti indikator moguih ogranienja formulacije
pitanja kojim smo se vodili i teorijskog modela kojim smo se u njegovoj artikulaciji posluili.
Ivan olovi Svetog Savu svrstava meu prve stanovnike srpskog imaginarnog nacionalnog
panteona (olovi 2000:75), u kom su na okupu svi veliki i zasluni Srbi koji su svojim delima
utemeljili naciju. U njemu obitavaju linosti iz raznih perioda istorije Srbije, ali prvi njegovi stanovnici
su iz srednjovekovne istorije. Pa tako pored Svetog Save tu su i Car Duan, Knez Lazar, Milo Obili...
Ali, da bi bi bili primljeni u panteon oni su morali da budu podvrgnuti tretmanu prilagoavanja i
doterivanja. Taj tretman je nacionalizacija: preuzimanje narodnog seanja i narodne mate u sistem
predstava koje oblikuju sliku nacije (olovi 2000:77-78).


Mi smo njihovi potomci
42


42
Njegova Svetost (patrijarh Irinej-moje dodavanje) je blagoslovio da se slika tampa na rasporedu asova koji e biti
podeljen svim uenicima osnovnih kola u Srbiji koji pohaaju versku nastavu, ali i na velikom posteru, na kojem e biti i
kratki ivotopisi svih linosti prikazanih na slici. Postere e u toku oktobra meseca Svetosavsko zvonce podeliti svim
kolama u Srbiji. Likovi predstavljeni na ovoj slici su svojim ivotom i dostignuima obeleili vreme u kojem su iveli i na
pravi nain nama, njihovim potomcima, ostavili primer kakvi treba da budemo i emu treba da stremimo. U narednom,
oktobarskom broju Svetosavskog zvonca, bie objavljen Konkurs deijeg likovnog i literarnog stvaralatva na ovu temu.
Slika i citat uzeti sa zvaninog sajta SPC, 7.9.2011.
Dostupno na: http://www.spc.rs/sr/mi_smo_njihovi_potomci (1.7.2013)


27


Doterivanje se moe pokazati radom Veselina ajkanovia, koji je na interesantan nain doao do
saznanja o starim srpskim bogovima. Izmeu ostalih, analizirao je sadraj narodnih pria o Svetom
Savi. Naime, poao je od toga da verovanja, obiaji i kultovi ne iezavaju tako lako, te da je
hrianstvo moglo nametnuti svoje svece ali ne u potpunosti i njihovu interpretaciju. Tu je dolo do
svojevrsnog transfera starih osobina novim bogovima.
To se najbolje vidi u opisu karaktera Svetog Save. U etrdeset i dve, osnovni motiv su gnev i kazna,
gde su oba esto neopravdana. Na primer kada uini da itava jednu varo propadne u jezero, zbog toga
to mu je neko iz te varoi sakrio rukavice. Takoe i primeri boanske zavisti, to takoe vie prilii
paganskoj nego li hrianskoj etici. Paganski karakter se jednako moe videti i u njegovim dobrim
delima, koje su vie materijalne nego duhovne prirode. On otvara izvore i stvara ribe, ui ljude da oru,
prave vodenice, da pletu uad itd. Kao stara boanstva, poput Dionisa i Ozirisa, koja putuju i bore se sa
ostacima prvobitnog haosa, podiu kulturu, uvode red; ili sa tvorcem i rodonaelnikom celog naroda,
koji je, tim samim sto je stvorio jedan narod, duan da ga materijalno i moralno podie (ajkanovi
1973:152). Sveti Sava je esto povezivan sa vukovima i bio poznat kao vuiji pastir. ajkanovi
dolazi do zakljuka da boanstvo vukova, u mitskom jeziku, isto je sto i boanstvo mrtvih; dakle, i
boanstvo na ije je mesto sveti Sava doao jeste boanstvo mrtvih, i ima isti znaaj i iste funkcije kao
grki Hermes, germanski Vodan, galski Dispater (ajkanovi 1973:156).
ajkanoviev rad tako moe osvetliti prirodu nacionalizma i njegov selektivan odnos prema
tradiciji. Naime, podobno tumaenje Svetog Save je oieno od svih paganskih elemenata, jer ukoliko
bi ono bilo priznato kao relevantno i autentino tumaenje tog vremena, to bi ugrozilo sliku srpskog
naroda i njegovog zamiljenog kontinuiteta. Paganska tradicija ak i kao priznata istorijska injenica
tretira se kao strana i neautentina jer se jednostavno ne uklapa u kontinuitet iz Zlatnog doba, odnosno
ne uklapa se u nacionalistiki obrazac i njegovo shvatanje hrianske tradicije, koju je inkorporirao u
sebe. Sveti Sava je tako samo ist mogao da dobije mesto duhovnog oca nacije, u srpskom
imaginarnom nacionalnom panteonu.
Mogu se navesti jo dva pokuaja da se predstavi jedno alternativno tumaenje lika i dela Svetog
Save. Reakcije koje su ti pokuaji izazvali kod jednog radikalnijeg dela nacionalistikih politiara-
aktivista, zanimljivi su koliko i oni sami, iz raloga to nam te reakcije mogu precizno iscrtati odnos
pomenutog nacionalistikog obrasca prema tradiciji.
30.5.1990. nasilno je prekinuta predstava Sveti Sava po reiji Sinie Kovaevia, u
Jugoslovenskom dramskom pozoritu. Grupu mladih ljudi koja je sebe predstavila kao studente

28

Bogoslovskog fakulteta i aktiviste Srpskog omladinskog bloka, predvodili su Vojislav eelj i
protojerej SPC arko Gavrilovi. Koji je jo ranije javno traio da se predstava otkae. Neemo
dozvoliti da se nae svetinje blate, od raznih ljudi koji su u perverzijama i grehu.
43

Javno reagovanje mitropolita Amfilohija Radovia govori za sebe:
(...) neka vidi Evropa i svijet, ko smo bili, na emu smo gradili i ta
jesmo (...) Tako nam je portret, konano oslikan. Oskar Davio je kod Stefana Nemanje,
namjesto mirotoivosti, otkrio gonoreju. Mimica, kroz Banovi Strahinju u
Lazarevo doba inkviziciju, Bulaji, iza svetosti Svetog Petra Cetinjskog sve
gadosti pakla; Miodrag Popovi, u knjizi Vidovdan i asni krst otkriva kako
hriani nijesmo nikad ni bili, a Skupljai perja pronose slavu srpskog
svetenika, pijandure i bludnika, irom svijeta. I sve to u ime umjetnosti i njene
slobode. Pa eto, u ime te iste umjetnike slobode vrli S. Kovaevi prikiva na Stub
srama, kako Svetog Savu tako i svu pasju sortu nemanjiku. A svi smo
Nemanjii(...)
44

Grean je ko god u bilo ije ime blati i srami nas, lozu srednjovekovnih vladara.
U konzervativnoj misli istorija je nezamisliva bez identiteta, a on se manje-vie iskljuivo shvata kao
jedinstvo i istota, te se tako svaka izmena slike istorije shvata kao lina ugroenost, tj. kao dovoenje
u pitanje vlastite biografije na kojoj poiva identitet (Kulji 2002:55-56).
7.2.2013. godine trebalo je da se odri tribina zakazana od strane nevladine organizacije Ateisti
Srbije, na temu Rastko Nemanji prosvetitelj? Od stvarnosti do mita. Spor je nastao oko plakata koji
je najavljivao tribinu, na kojem je lik Sv. Save iz Muzeja votanih figura u Jagodini
45
, a iza njega boje
koje simbolizuju LGBT populaciju. Iz saoptenja koje u predstaviti to se ni jednom reju ne pominje,
ali je indikativna naj pre promena plakata, a posle i mirno odravanje tribine uz redefinisan predmet
razgovora.
46
Dveri su reagovale krivinom prijavom za, koliko se iz saoptenja moglo protumaiti,
vreanje vernika, a njih je 80 odsto u Srbiji. U saoptenju se dalje moglo proitati da je to
deloekstremistikog udruenja "Ateisti Srbije", poznatog po svom militantnom ruganju religiji, u
najboljoj boljevikoj tradiciji koje eli Svetog Savu da predstavi kao "surovog istrebitelja verskih i

43
Bez imena autora, Srpska pravoslava crkva i novi srpski identitet, Helsinki odbor za ljudska prava, Beograd 2006,3str.
Dostupno na: http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Studija-Kupres.pdf (1.7.2013)
44 Ekspres Politika, jun 1990. - .Povodom pozorisne predstave Sveti Sava, dostupno na:
http://www.mitropolija.me/stari/dvavoda/knjige/aradovic-dusa_l.html#_Toc528381710 (1.7.2013)
45
Bizarna kolekcija radova iz Muzeja, dostupna je na: http://www.muzejvostanihfigura.autentik.net/portreti.php(1.7.2013)
46
Najava i video tribine Prosvetitelj i svetitelj odrane 22.maja.2013. godine
http://www.domomladine.org/debate/tribina-prosvetitelji-i-svetitelji/(1.7.2013)
http://www.youtube.com/watch?v=dgTGCf3fSgw(1.7.2003)

29

politikih protivnika", dakle, neto izmeu Sadama Huseina i aueskua.
47
Obraz je takoe reagovao
saoptenjem: provokativnom i bogohulnom najavom se na najgnusniji nain blati Sveti Sava kao
duhovni otac srbske nacije i vreaju oseanja pravoslavnih Srba.
48



Stvarnost jednog mita - Sporni plakat i reakcija Obraza

Kompromis- fotografija promenjena na zahtev Ateista Srbije


Ateisti Srbije su odgovorili kontra tubom protiv Dveri za iznoenje neistina i otkazivanjem tribine
do daljnjeg, jer su procenili da za to nema uslova zbog upadljive namere jednog dela javnosti da
tribinu iskoristi u neprimerene svrhe().
49

Ovde nemam mesta za analizu svih aspekata ovog dogaaja, koja bi nam, verujem, dosta toga rekla
o odnosu i kvalitetu komunikacije dve Srbije, ve u samo istai neto to smatram vanim za nau
temu, a to ovi primeri slikovito prikazuju. Naime, sama interpretacija linosti Sv. Save je sporna, jer
zna se kako se moe i sme predstavljati njegov lik i delo. Lik sa postera Obraza je jedini validan i veran
prikaz oca nacije, sve ostale interpretacije su blaenje. Postoji jedini legitiman prikaz njegovog lika,

47
Krivina prijava protiv Ateista Srbije, Sajt Dveri srpske, Dostupno na:http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-
delu/2013/januar/krivicna-prijava-protiv-ateista-srbije.php(1.7.2003)
48
Dostupno na: http://facebookreporter.org/------(1.7.2013)
49
Sajt Ateisti Srbije, Obavetenje Rastko Nemanji prosvetitelj?
Dostupno na: http://ateisti.com/obavestenje-rastko-nemanjic-prosvetitelj/(1.7.2013)

30

a o kakvom legitimitetu (konsenzusu) se radi, moda najbolje svedoi kompromisni plakat Ateista
Srbije.
50
O njegovom delu ne moe suditi ni tamo neka umetnost u ime slobode, niti nevernici u ime
naune objektivnosti. Sledei ovu logiku, moemo doi do toga da SPC zapravo ima monopol na
tumaenje lika i dela Sv. Save, to bi onda moglo znaiti da je SPC zapravo jedini legitiman uvar
seanja na lik i delo duhovnog oca nacije. To bi, po mom miljenju, bio jedan od glavnih razloga zbog
kojeg je najvei spomenik posveen njemu upravo crkva, a ne neka druga monumetalna graevina,
skulptura ili slino.


ISTORIJA GRADNJE HRAMA

1894. godina se uzima kao godina kada je prvi put, zvanino, uzeta u razmatranje ideja o gradnji
Hrama, ili tanije kada je pokrenuta inicijativa za njegovu gradnju. Drutvo za podizanje Hrama Svetog
Save na Vraaru, osnovano je godinu dana kasnije, 1895.godine, sa ciljem da se Hram sagradi na
mestu, na kojem se misli, da su spaljene njegove moti. Bilo je sporova da li se to desilo 1594. ili 1595.
a Mitropolit Mihajlo je na osnovu iznesenih argumenata odluio da se 27.4.1595, uzme za taj dan.
51

Drugo, mesto na kojem je spaljen je takoe sporno, ali je na kraju odlueno sledee:
On je spaljen na Vraaru. To je istorijski fakt. Tu nije potrebno sad ispitivati gde je ba i na kom
pedlju zemlje, ve izabrati na Vraarskom kraju, koji je i onako bez crkve najpodesnije mesto za to.
52

Ovaj sluaj, odnosno ova dva sluaja bismo mogli podvesti pod izmiljanje tradicije, jer su i mesto
i datum
53
spaljivanja, bez vrste naunu argumentacije, zasnovani na nedovoljno zasnovanoj proceni.
Ipak, i kao takva, ta tradicija se temelji na odreenim istorijskim injenicama ili na postojeim
relevantnim drutvenim i kulturnim mreama (Smith 2003:133) te se ne moe voditi kao puko
izmiljanje, a njenu iroku prihvaenost bi, po tumaenju Smita, upravo trebalo traiti u tome.

50
Moda je logika Ateista bila izbegavanje konotacija kojim bi vreali vernike, ali time su opet upali u diskurs naciona u
kojem se do neprepoznatljivosti meaju sveto i svetovno.
51
Opirnije o tome u:
Durkovi-Jaki, Ljuomir (1986), Podizanje Hrama Svetog Save u Beogradu, Beograd, Sveti arhijerejski sinod
Srpske ravoslavne crkve, 29.str
52
17.4.1894. Kako da proslavimo 300-godinjicu spaljivanja motiju Sv. Save?, list Zastava, u: Ljubomir
Durkovi-Jaki, Podizanje Hrama Svetog Save na Vraaru, 1986. 30.str.
53
Crkva danas proslavlja godinu 1584. kao godinu spaljivanja:
Seanje na spaljivanje motiju Svetog Save, 10.5.2010. sajt RTS.
Dostupno na:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/685151/Se%C4%87anje+na+spaljivanje+mo%C5%A1tiju+sve
tog+Save.html(pristupljeno 31.8.2013.)

31

Da se i celu deceniju pre konkretne inicijative, sporadino pisalo o ideji Hrama i tome kako ga je
tadanja javnost videla, pokazuje sledei lanak:
Zato 300-godinjica spaljenja Svetog Save neka daje novog ivota onoj lui, koja tinja u srpkom
narodau i u koju je sa Vraara uliveno sveto ulje. Jer, u srjemu nas ponazarie, u Krajini polatinie, u
Banatu povlaie, u Srbiji pofarmasonie i poaberadie, u Bosni ponemie, u Pogancu pounijatie, u
Baranji pomaarie, u Staroj Srbiji poarnautie, u Makedoniji pobugarie. A sve stoga to ivimo kao
Stevan i Vukan, prije nego to ih je Sveti Sava pomirio, to zbor zborimo kao gospoda kod Graanice
crkve.
54

O podrci i znaaju koji je ta ideja imala, svedoi podatak da je bivi predsednik vlade Aim umi
postao i prvi predsednik Drutva za podizanje Hrama Svetog Save, a jo su ga inile vienije linosti iz
politikog, kulturnog i privrednog ivota Srbije tog doba. Takoe, Drutvo je 1899.godine dobilo i
osloboenje od svih poreskih dabina. O vanosti samog projekta, a i uticaju Drutva, ipak najbolje
govori podatak da je, na njen zahtev, Narodna skuptina, odrana u Niu 25.1.1900. godine, zakonom
proglasila budui Hram za optenarodnu graevinu, u ast i slavu velikog Srbina prosvetitelja.
55

Drutvo za podizanje Hrama Svetog Save je donelo i Pravila, koja u ukratko izneti, jer njen
sadraj slikovito govori o tome kako su ga njegovi graditelji videli. U dokumentu iz 1895. godine
(Pravila drutva za podizanje Hrama svetog Save na Vraaru)
56
, koji je potpisao ministar prosvete i
crkvenih poslova Lj.Kovaevi, moe se proitati: da se Drutvo osniva sa zadaom, da ostvari
davnanju elju vaskolika Srpstva podizanjem veleljepnog hrama na Vraaru, kao mestu na kojem su
spaljene svete moti Boijeg ugodnika i prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja. Ovu patriotsku
zadau Drutvo poinje obeleavanjem tristagodinjice spaljivanja motiju sv. Save podizanjem
privremene crkve dok se ne bude zavrio velelepni hram. Drutvo e svoj zadatak izvriti, izmeu
ostalih i prilozima od Srba i Srpkinja iz sviju srpskih krajeva, prilozima srpskih prijatelja,
zavetanjima pobonih i rodoljubivih hriana, pomoi drave, crkve itd.
Izdvojio bih jo dva lana:
lan 26.
Poto milou bojom i portvovanjem celoga Srpstva i njegovih prijatelja bude
podignuta ova sveta zadubina, Glavni odbor poloie javan raun o celokupnom

54
Lua sa Vraara, list Srbobran 27.4.1884. (u) Hram Svetog Save u Beogradu,grupa autora, Pravoslavna Re, Novi Sad,
2005.
Ovaj citata se treba podsetiti kada bude bilo vie rei o Zlatnom dobu, u sledeem poglavlju.
55
Gradnja Hrama Svetog Save (2013), produkcija: Pravoslavna Eparhija baka; bez autora
56
Dokument:Pravila Drutva za podizanje hrama Svetg Save na Vraaru
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/drustvo_pravila_drustva_1895_web.pdf (8.8.2013)

32

radu svom.
lan 25.
Da bi se potomstvu ostavio vidljiv spomen o portvovanju i rodoljublju pobonih
prilonika, ustanovljava se knjiga: Spomenica prilonika za podizanje hrama
prvom srpskom uitelju Sv. Savi .
Dakle, portvovanjem i rodoljubljem Srba i Srpkinja se podie velelepni hram prvom srpskom
arhiepiskopu, prosvetitelju i uitelju, kao seanje na spaljivanje njegovih motiju. On je i stradalnik i
srpskog roda, zato je potrebno portvovanje i rodoljublje.
Prvi konkurs za projekat Hrama objavljen je u Srpskim novinama 1905. godine, mada ima i izvora
koji tvrde da je planiran na stogodinjicu prvog srpskog ustanka, 1904.- kako se neizostavno
naglaava. Konkurs je zahtevao monumentalnu crkvu u srpsko-vizantijskom stilu, povrine 2.000-2.500
kvadratnih metara, sistem grejanja, i odvojen zvonik. Prijavljeno je pet radova, koji su tokom
1906.godine odneti u Petrograd na procenu Komisiji koju je imenovala Imperatorska akademija
umetnosti u Petrogradu, ali nijedan rad nije zadovoljio njihove kriterijume.
Kako bismo stvorili potpuniju sliku o tome ta je Hram, odnosno ideja za njegovu gradnju, znaila
tadanjem srpskom drutvu, treba imati u vidu da je 19.vek, vek stvaranja nacionalnih drava, a da je
podizanje nacionalnih spomenika bila praksa u tadanjoj Evropi, kao odavanje poasti linostima (ili
dogaajima) koje su odigrale znaajnu ulogu u nacionalnoj istoriji(Aleksov 2003:48). Srbija iako sa
malim zakanjenjem, nije bila izuzetak. Ono to je u ideolokom smislu Pravoslavna crkva imala, a to
je jednoj mladoj dravi trebalo, jeste materijal za etnoistoriju na osnovu kojeg je mogao biti konstruisan
nacionalni identitet. Konkretno, uvala je seanje na srednjovekovnu srpsku dravu kroz praksu vladara
svetitelja, o kojoj je ve bilo rei. Po miljenju Vjekoslava Perice, Hram je prvobitno zamiljen kao
simbol pobede Srbije nad Turskom i preporoda posle ropstva i obnove drave, pa tako koliko je
bogomolja toliko je i memorijalni spomenik (spomen-hram) srpskom srednjovekovnom dravniku
Savi Nemanjiu i kultu koji je izgraen oko njegove linosti. Hram je vaan jer pria priu o Zlatnom
dobu, u kom su Srbi imali svoje etniki kraljevstvo, jer po njegovim reima danas ta zlatna doba ive
u mitovima, crkvenim liturgijama, u sakralnoj arheologiji i arhitekturi (Perica 2009: 69). To bi mogao
biti i jedan od razloga specifinog poloaja Pravoslavne crkve u tadanjem srpskom drutvu, to se vidi
iz Ustava iz 1903. godine, kada je proglaena za slubenu dravnu religiju u Kraljevini Srbiji, pa su
tako svi dravni praznici bili praeni crkvenim obredima, crkveni slubenici primali dravne plate, a
veronauka je bila obavezna u kolama (Vukomanovi 2001:101-102).

33

U tadanjoj Kraljevini Srbiji, Kosovski mit je bio centaralan i nezaobilazan, ali je i on osim
istorijskog Pada nacije kao centralne teme, podrazumevao jednu slavnu prolost pre Turskog osvajanja,
a to doba je Zlatno doba nacije, u kojem je Srbija imala veliku i jaku dravu. Centralna figura Zlatnog
doba srpske nacije je, po tumaenju Crkve, Sveti Sava i otud spomenik posveen njemu. Krajem XIX
i poetkom XX veka Kraljevina Srbija se politikim sredstvima bori za pripajanje ondanjih turskih
teritorija, Kosova i drugih krajeva na jugu. Posle poraza srpske vojske u ratu protiv Turaka 1876. i
1877, ne samo pesnici ve i drugi patrioti, javni radnici, novinari, politiari, dravnici i oficiri sve vie
govore o osveti Kosova.
57
Ako bismo inicijativu za gradnju Hrama posmatrali u tom svetlu, videli
bismo sledee: Kosovski mit kao pria o Padu nacije i ideoloka legitimacija rata za povratak
Kosova; kult Svetoga Save, materijalizovan u Hramu, kao podsetnik na to Zlatno doba, za iji se
povratak u stvari i vredi boriti. Ipak, pre toga, smatram da je Hram, samo jedan projekat mnogo
zahtevnijeg i obuhvatnijeg poduhvata, a to je formiranje jednog celovitog nacionalnog identiteta
kojem je pored mita o istorijskom Padu nacije (u vidu Kosovskog mita) trebao i mit o Zlatnom dobu
nacije, ne bi li njima usmerili njenu Obnovu.
Posle I svetskog rata, 1919.godine reosniva se Drutvo, sada na elu sa patrijarhom Dimitrijem, a
pravila Drutva se menjaju, s obzirom na nove istorijske okolnosti.
58
Novi konkurs, raspisan je 1926. i
zahtevao je da crkva bude u savremenom srpsko-vizantijskom stilu i povrine 3000 kvadratnih metara.
Bilo je 22 predloena projekta, prva i trea nagrada nisu dodeljene, ali konkurs je smatran uspelim. Kao
najuspeniji, nagraen je drugom nagradom projekat profesora arhitekte Bogdana Nestorovia. 1930.
godine Drutvo, na elu sa patrijarhom Varnavom, doneo je konanu odluku da projekat poveri
arhitekti Nestoroviu i arhitekti Aleksandru Deroku, iji rad je na konkursu takoe dobio visoke ocene.
Nakon konkursa tekle su brojne polemike koje su se ticale izgleda i stila, u kojem bi
budui Hram trebalo da bude podignut. Mogu se izdvojiti etiri strane, miljenja, koje su vodile
raspravu: pobornici Hrama u stilu Sv. Sofije u Istambulu; priklonjeniji nacionalnom stilu; zagovornici
modernog pristupa; oni koji su bili protiv bilo kakvog podizanja crkve. Meni je najzanimljivije ovo
poslednje miljenje, jer osim to se radikalno razlikuje od ostala tri, dobilo je najmanje panje, kako
meu svojim savremenicima tako i danas. Naime, radi se o miljenju Koste Strajnia, iznetog u jednoj
polemikoj brouri 1927.godine Svetosavski hram javni apel zvaninim faktorima srpske crkve i
jugoslovenske drave. U njemu je izneo svoje protivljenje gradnji Hrama u vizantiskom stilu, srpskih

57
Kritiko i mitsko miljenje, list Republika, iz dela Vidovdan i asni krst,
Dostupno na: http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/99/222/222_29.html (9.8.2013)
58
Ovaj podatak o promeni Pravila Drutva se esto spominje u priama o istoriji gradnje Hrama, ali jo nigde nisam
pronaao, konkretno u emu su se te promene sastojale.

34

srednjovekovnih zadubina. Na kraju svog teksta se poziva ak i na Metroviev rad, Vidovdanski
hram
59
(koji je svojevremeno kritikovao), koje je po njemu, ne samo iz estetskih razloga, ve i iz
politikih razloga prihvatljivije. Poto Panteon treba da bude spomenik u kojemu e poivati kosti
najveih sinova cele Jugoslavije, prirodno je da njegova arhitektura ne moe imati obeleja iskljuivo
crkve jednoga plemena. Prema tome, Svetosavski hram, onako kako ga zamiljaju crkveni faktori,
moe da predstavlja samo jednu crkvu srpske pravoslavne vere.
60
Izbor izmeu Vidovdanskog hrama
kao laikog multinacionalnog panteona
61
i Svetosavskoga hrama kao zdanja iskljuivo jedne konfesije
(pravoslavne), moe nam neto rei o istorijsko-politikim prilikama u Kraljevini SHS. Po miljenu
Vinka Srhoja, tu se iskazuje razlika, kao ona izmeu jugoslavenskog federalizma (o kojoj sanjaju
politiari Supilo i Trumbi) i srpskog unitarizma (srpskih radikala i Paia), a ponajprije u opreeljenju
za Svetosavski hram kao trijumf politikog separiranja i vjerskog prozelitizma. Oba su hrama tako
postala sinonimima ideologijske moi, hramovima politike religioznosti u kojima se ispovijedala
stranaka opredijeljenost i dnevna politika, ma to mislili o vrijednosti, anakronosti ili inovativnosti
bilo kojega od njih.
62
Iz te razlike, rekao bih, vidi se i odnos izmeu jednog ideala (Jugoslovenske
ideje) i jednog realnog odnosa politike moi hegemonija srbijanske elite.
63
Jo neto, sa tim u vezi -
Metrovia, kao i Crkvu, ne zanima toliko istorija koliko mit. To nije razlika izmeu kritikog odnosa i
mita, to je razlika izmeu dva mitska tumaenja, pri kojem je Crkveno = nacionalno. Tako je i
normalno to su ideolozi jugoslovenstva redovno bili ili ateisti, ili vernici koji se protive svakom
klerikalizmu (Baki 2004:258).
Takoe, jugoslovenski nacionalizam kralja Aleksandra I Karaorevia , bio je duboko proeto
srpskim nacionalizmom, i sluilo kao ideoloko pravdanje dominacije Srba u vojsci i u inovnitvu
Jugoslavije, te kao pravdanje materijalnog bogatstva i ideolokog proteiranja Srpske pravoslavne
crkve (Baki 2004:405).
64
Jovo Baki, kao primer, navodi proslavu dana Svetog Save, kao dravno-
kolskog blagdana (Baki 2004:405), to je u multikonfesionalnoj sredini problematino, naroito ako

59
On je trebao da predstavi kosovsku bitku, u njenom mitolokom aspektu, ali u kontekstu jugoslovenske ideje, kao
zajedniku, hrvatsko-srpsku protivteu rastuem austrijskom hegemonizmu, dakle, on je trebao da slavi etnoistoriju
Slovena, ne odvojenih plemena (jer svi Jugoslovenski narodi su imali svoje Kosovo, npr. Hrvati na Krbavskom polju
1493.) . Maketa Vidovdasnkog hrama, prvi put je prikazana na meunarodnoj izlobi u Rimu, 1911.godine.
60
Isto. 323.
61
Ili je re o nacionalnom, Jugoslovije, kao nove zajednice koju treba podupreti etnoistorijom.
62
Vinko Srhoj, Kosta Strajni i meuratni odjeci ideje o nacionalnom izrazu u umjetnosti, Radovi Instituta za povijest
umjetnosti, br. 32, IPU, Zagreb, 2008., str. 319-328.
Dostupno na: http://hrcak.srce.hr/65622?lang=en (1.8.2013)
63
Saeto i dokumentovano o razmerama te dominacije, pie Lazar Vrkati u svojo knjizi: Pojam i bie srpske nacije, na
stranicama 332.-339.str.
Dostupno na: http://www.lazarvrkatic.org/dokumenti/Dela/05_Pojam-i-bice-srpske-nacije_1.pdf (1.8.2013)
64
U Kraljevini Srbiji SPC je, na primer, bila dravna crkva, dok u Kraljevini Jugoslaviji nije bilo ustavnog razgranienja
izmeu nadlenosti crkve i drave (Vukomanovi 2008:90).

35

zvanino nastupate sa integralnih pozicija. Dobar primer za to je i gradnja Hrama, jer upravo na osnovu
Aleksandrovog ukaza, 1932. godine je zakljuen ugovor sa projektantima, na osnovu kojeg je uraen
osnovni plan, overen u Ministarstvu graevina 1935. godine. 1935.godine nastaje mala crkva Sv. Save
(za 57 dana), prema projektu arhitekata iz Rusije, Viktora Lukomskog i Vojislava Zaine,
65
i gradnja
Hrama poinje iste godine.
Dana 10.5.1939. (na dan spaljivanja motiju Svetog Save), patrijarh Gavrilo je poloio povelju sa
tekstom, koji u delimino izneti: U ime Oca i Sina i Svetog Duha, za vlade blagovetnog gospodara
Petra Drugog karaorevia i Njegovog Kraljevskog Namesnitva, blagoslovom i inodejstvom
Njegove Svetosti patrijarha srpskog Gavrila i mnogobrojnog naroda osveti se 10.maja ljeta Gospodnjeg
1939.ovaj temelj zapoetog sabornog hrama u slavu i spomen Svetog Save... portvovanjem
blagoestivog naeg naroda i revnosnim rukovodstvom Drutva za podizanje hrama Svetog Save na
Vraaru podie se ovaj velianstveni hram u Beogradu na Vraaru na mestu gde su spaljene esne
moti Svetiteljeve kao vidan i veiti spomenik duboke zahvalnosti svega naega naroda svome prvom
Arhiepiskopu, Uitelju, Prosvetitelju i Preporoditelju srpskom, velikom Ugodniku Bojem,
Ravnoapostolu i Svetitelju Slovena Svetom Savi... na dobro nae svete pravoslavne Crkve, na sreu i
napredak naeg uzvienog Kraljevskog Doma i celog naeg naroda. Amin.
66

Dakle, definicija naeg naroda koji se ovde spominje u dva navrata, je najproblematinija, ako
imamo u vidu gore pomenuti kontekst.
Knjiga Vjekoslava Perice, dodatno rasvetljava ovaj problem, jer se tie gradnje dve crkve u Splitu,
katolike konkatedrale Svetog Petra Apostola i pravoslavnog memorijalnog Hrama Svetog Save. Njih
posmatra kao identitetske simbole nacija i metaforu njihovog meusobnog odnosa, tanije njihovih
etnokenfesionalnih nacionalizama, tokom istorije. Gradnja Hrama poela je istovremeno kad i gradnja
memorijalnog hrama u Splitu 1935.godine. Ta podudarnost se moe tumaiti kao tradicionalno
pletenje mree simbolikih uvara granica, po uzoru na srednji vek, kada se kroz osnivanje manastira,
zadubina i dodelu zemlje crkvi te sakralnu gradnju, drava (...) irila (Perica 2009: 16). Hram je, u
tom smislu, zamiljen kao sakralni ali i nacionalni centar, koji nam kao takav dosta govori o odnosu
snaga u Kraljevini Jugoslaviji, pre svih izmeu srpskog i hrvatskog nacionalizma.

65
Cerani Milica, Neovizantiski elementi u arhitekturi Hrama Sv. Save na Vraru, Ni i Vizantija, zbornik radova;
Dostupno na:http://www.ni.rs/byzantium/doc/zbornik3/PDFIII/Ceranic.pdf (1.8.2013)
U ovom radu se moe nai dosta zanimljivih podataka, vezanjih za tehnike stvari projekta Hrama, koji nisu tema ovog
rada.
66
Sajt Hrama Svetog Save, Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Istorija/PocetakGradnje.htm
(1.8.2013)

36

Od poetka radova 1935.godine, uraeni su temelji Hrama, zidovi visine 15 metara, podignuto je
515 betonskih i 48 mermernih stubova, s urezanim obelejima srpskih kraljeva i knezova (Perica
2006, Tom 2: 10), a 1941. godine, sa okupacijom, prekidaju se svi radovi. Zanimljivo je da su nemaki
nacisti unitavali sve nacrte Hrama do kojih su mogli doi, pa je tako arhitekta Aleksandar Deroko
svoje crtee sauvao zakopavi ih u zemlju, a na kraju rata, predao Patrijariji.
67
Takav tretman bi se
moda mogao dovesti u vezu i sa sluajem Narodne biblioteke u Beogradu koja je sruena tokom
bombardovanja aprila 1941. godine. Tu se belodano vidi odnos nemake okupacione politike prema
kulturnim znamenjima i batini okupiranih zemalja, u kojima je, po faistikom ideolokom obrascu,
opredmeen duh nacije. Meutim, ukoliko se uzme da su kulturna dobra npr. okupiranog Pariza
ostala netaknuta, iz istog ideolokog obrasca bi se jo mogla proitati i inferiornost Slovenske rase i
njene kulture. Tokom rata, zidine budueg Hrama sluile su kao garaa vozilima nemake vojske (u
istu svrhu posluile su i sovjetskoj vojsci). Dodau jo samo, da bi bilo zanimljivo uporediti takav
tretman Hrama i ideoloku osnovu faistikih pokreta u Srbiji, koja se upravo zasnivala na faizaciji
srpske srednjovekovne istorije, sa svetosavskim pravoslavljem u osnovi.
68

Nakon rata, sa promenom dominantne ideoloke platforme, menja se i poloaj Crkve koja biva
marginalizovana, a osnovni motivi Partije za takvu politiku prema njoj, bili su po miljenju Radmile
Radi: negativno istorijsko seanje, koje je dralo nerazdvojne konfesionalnu i etniku pripadnost, koje
se, nadam se, do sada u radu, moglo videti i na primeru Hrama, a koje nije moglo biti idejni temelj na
kojem se mogla graditi Jugoslavija; drugi motiv je ideoloke prirode i mesta religije u njemu, kao
opijum za narod ona se (nije) uklapala u njene principe emancipacije; trei motiv nije line prirode,
ve izlazi iz elje partije da sve dri pod kontrolom (Blagojevi 2005:163). SPC je osim
marginalizacije nizom zakonskih propisa naneta velika materijalna teta, to pokazuje i sluaj Hrama -
1945. godine nova vlast vri sekvestriranje (stavljanje pod zabranu spornog imanja) celog platoa sa
zidinama Hrama, malom crkvom Sv. Save i parohijskom zgradom. Prostor Hrama, tokom socijalizma,
koriste razna preduzea kao magacin.
69
Drutvo za podizanje Hrama Svetog Save je ukinuto 1948.
godine, a njegove nadlenosti preuzima Crkva, tj. Patrijarijski odbor.

67
Branko Pei, Poziv kod Germana, list Novosti, 3.5.2004.
Dostupno na: http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276527-Poziv-kod-Germana (1.8.2013)
Inae taj podatak sam sretao na vie mesta.
68
Opirnije o svetosavlju kao idejnoj osnovi faizma u kraljevini Jugoslaviji, u:
Kulji Todor, Faizam, Nolit, Beograd, 1987. 218.-254.str.
69
Kada sam rekao svojoj babi kojom se temom bavim u diplomskom radu, rekla je uz osmeh: Pa tu je bila dedina garaa.
Deda je bio voza kamiona i kasnije autobusa, a jedno vreme radio je u graevinskom preduzeu Rad, ije su garae,
odreeno vreme, bile upravo u Hramu. Da je ba to preduzee imalo tu garau, saznao sam jedino njenim svedoenjem, na
internetu i uopte u svom materijalu koji sam pronaao, nisam naiao na taj podatak. Interesantno je jo i da je upravo to
preduzee bilo angaovano oko pripremnih radova 1985. godine, za ureenje terena, formiranje gradilita sa odgovarajuim

37

U periodu do dolaska patrijarha Germana (1958. godine postaje patrijarh), niko se konkretnije nije
angaovao oko nastavljanja gradnje Hrama. Na dosta mesta, u materijalu koji sam obraivao, nailazio
sam na podatak o 88 molbi za nastavak gradnje, koje je on lino upuivao vlastima. O njegovoj
reenosti, kao i tome koliko je nastavak gradnje znaio Crkvi, svedoi i slika, akademskog slikara
Svetislava Lukovia, koja je uraena i postavljena, na zahtev patrijarha Germana, 1969. godine, u
prostoriju u kojoj zaseda najvie telo SPC, Sveti arhijerejski sabor. Na zidu preko puta nje, u slinom
formatu, nalazi se rad Paje Jovanovia, Seoba Srba. Jer to su dve slike iz istorije Srpske pravoslavne
crkve i istorije Srpskog Naroda.
70

Zasedanje Svetog
arhijerejskog sabora i u pozadini slika posveena nastavku gradnje Hrama
71


Ono to bih jo izdvojio iz perioda socijalizma, je spomenik oru Petroviu-Karaoru, voi
Prvog srpskog ustanka, podignut 1979. godine, te godine je i republiki zavod za zatitu spomenika
kulture na osnovu preliminarnih istraivanja, proglasio deo sela Oraac za znamenito mesto od velikog

barakama za rad projektanata i gradilita. Kasnije, 1986. godine, nakon licitacije, posao gradnje Hrama dobilo je preduze
Trudbenik. Inae, Trudbenik je prodat 2008.godine, a od 2012. godine u steaju, nalazi se na listi 24 sporne privatizacije
ije je razreenje traio Evropski parlament. Vie sree nije imalo ni preduzee Rad, koje je od 2001. godine u steaju, i od
tada se kree na granici izmeu obnove i steaja. Zanimljive su, u tom smislu, rei na koje sam u analizi esto nailazio da je
istorija gradnje hrama, istorija srpskog naroda. Preduzea i fabrike su dole na mesto crkvi, a sada crkve dolaze na mesto
preduzea i fabrika Sveti Sava na mesto Rad-a (oba imena sa jakom ideolokom konotacijom).
70
Uskliknimo s ljubavlju (2008), produkcija: Delta video i Akademija umetnosti; scenario i reija: Moma Martinovi
71
Kompozicija slike je iz tri elementa, u prvom je srpski narod iz svih delova tadanje Jugoslavije u tradicionalnim
nonjama koji prilaze da celivaju ikonu Sv. Save, neki od njih nosei cigle u rukama. Drugi deo ini patrijarh German, sa
arhijerejima. U treem delu, meu zidinama Hrama, javlja se lik Sv. Save pod kojim su obrisi budueg Hrama (to se ne
vidi od lustera na fotografiji).

38

kulturnog znaaja, kao mesto na kom je poeo Prvi srpski ustanak.
72
Koliko bi se podizanje ovog
spomenika dovelo u vezu sa prvim naznakama nacionalizma koji raste 80tih. godina, na ovom mestu,
ne bismo mogli pouzdano da tvrdimo. Ipak, ono to je neosporno je mesto na kom je spomenik
podignut i njegova pozicija u parku, ispred svetosavskog platoa. Pa tako ukoliko se poseuje Hram,
spomenik se i moe prevideti, ali ukoliko je interesovanje za sam spomenik, Hram je ram.


Spomenik Karaoru na platou ispred Hrama Sv. Save novije slike

1984. godine patrijarh German dobija saglasnost, u Republici (19. juna) i u gradu Beogradu (14.
septembra), uz veliko zalaganje predsednika Predsednitva Srbije Duana krebia. Iste godine,
patrijarh imenuje profesora arhitektu Branka Peia za protomajstora nastavka projekta gradnje Hrama.
12. maja 1985.godine, u oienom prostoru unutar zidina, sluena je sveana liturgija, a uz patrijarha
Germana, prisustvovalo je dvadeset episkopa i brojno svetenstvo. Ako je verovati sajtu Hrama, unutar
zidina bilo je oko 12.000 ljudi, dok je u porti bilo oko 80.000.
73
Prilikom osveenja gradilita,
patrijarh je rekao, po tumaenju Vjekoslava Perice: nova crkva je trebalo da bude materijalni dokaz da
su Srbi, rukovoeni duhom svetog Save, uspeli da preive iskuenja i nesree od Kosova do Jasenovca
(Perica 2006, Tom 2: 11). Po miljenju Vjekoslava Perice, Kosovo i Jasenovac su stoeri, onoga to on
naziva, Jerusalimski mit, a koji je fabrikovala SPC (naravno, niti je ona bila prva, niti jedina koja se
sluila njime). On je simboliki inaugurisan u Jasenovcu 1984. godine i na Gazimestanu 1989. godine.
To je arhetipski mit o Izgubljenom Jerusalimu, rekao bih i mit o istorijskom Padu nacije, ili po
njegovim reima, on zapravo govori o zemlji neprestane ozlojeenosti nastanjenoj veitim

72
Opirnije o tome na:
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1359 (1.8.2013)
http://www.orasac.rs/lat/zasticeno-podrucje.php (1.8.2013)
73
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Istorija/NastavakGradnje.htm(1.8.2013)

39

gubitnicima (Perica 2006, Tom 2: 223). Na ovom primeru se pokazao udeo Hrama u reprodukovanju
tog narativa, ali e se u kasnijoj analizi osvetliti jo neki njegovi aspekti.
12. avgust 1985. godine je zvanino prvi radni dan nastavka gradnje.
27.januara 1989.godine, na dan Sv. Save odran je svetosavski bal u hotelu Jugoslavija, a dnevni
list Politika ovako izvetava o tome: Tradicionalan Svetosavski bal preksino je u hotelu Jugoslavija
bljesnuo starim sjajem. Prvi put posle rata Beograani su imali priliku da doive atmosferu ove
velianstvene zabave, sa koje je sav prihod namenjen izgradnji Hrama Svetog Save. Bal su kolom
Srbijanka otvorili domaica bala Nada Golubovi i protomajstor Hrama arhitekta Branko Pei. Vie
od 800 gostiju igrali su, sve do ranih jutarnjih asova valcera, fokstrot, tango, polku, uz obavezna
srpska narodna kola (Perica 2006, Tom 2: 18-19).
U izvetaju nema rei o Drutvu za podizanje Hrama, to ne znai i da nije postojao nekakav odbor
pri Crkvi, koji se nije organizovano bavio prikupljanjem sredstava, to je s s obzirom na obim posla
bilo neophodno. Neorganizovanost Drutva nam moe neto rei o odnosu Crkve i reima, tokom tog
perioda. Naime, iako je deo tadanjeg rukovodstva, na republikom nivou, podravao gradnju, ona nije
bila u skladu sa zvaninom ideologijom drave, uzimajui u obzir konotacije koje je Hram nosio. O
tome svedoe i rei Duana krebia, Predsednika Predsenitva Republike Srbije, 19. juna 1984.
godine, na ruku, na koji je pozvao patrijarha Gemana i neke lanove svetog arhijerejskog sinoda
(Mitropolit zagrebako-ljubljanski Jovan, episkopi: iki Stefan, umadijski Sava i Niki Irinej), na
kojem je i odlueno da se pokrenu radovi na Hramu:
Mi cenimo te napore Srpske pravoslavne crkve, a posebno Njegove Svetosti. Mislim, samo da u
ovom trenutku, ni nama ni vama ne ide u raun da se to udari na velika zvona, jednostavno treba
nastaviti sa gradnjom. Toliko za sada. Pozitivan odnos, znai, postoji. Ostalo emo videti.
74

Do kraja 1989.g. zavreni su radovi:
-sanirani su i osposobljeni svi temelji i zidovi od cigle izgraeni pre Drugog svetskog rata;
-podignute su galerije;
-etiri zvonika sa kupolama;
-etiri polukupole (konhe) i mala konha oltara;
-etiri velika luka (po 400 tona);
-centralna kupola (4 000 tona) sa pokrivaem od bakarnog lima i velikim pozlaenim krstom (4 tone)
visine 12 metara i
-pandantifi
75


74
Odeljak iz knjige o izgradnji Svetosavskog hrama:Od ideje do kupole Autor: otac Milan Jankovi
Dostupno na:http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/ckrebic.htm(1.8.2013)

40

1989. godine panja javnosti u Srbiji je usmerena ka ustavnim reformama, i po miljenju
Slobodana Naumovia, pokuaju njihovog simbolikog slavljenja u tri dogaaja od velikog znaaja za
srpsku nacionalnu tradiciju. Prvi nije bio dogaaj u punom smislu rei, ve pre proces koji je trajao od
1988. do 1989. godine. Posmrtni ostaci kneza Lazara (srpskog vladara, heroja, muenika i sveca) od
manastira Ravanica do manastira Graanica na Kosovu, koji su usput obili mnogo gradova i
manastira, sa solidnom medijskom panjom. Drugi dogaaj, i tema ovog rada, je podizanje kupole na
Hramu tokom maja meseca i izvoenje prve liturgije, 25. juna (na kojoj su usput bile izloene i moti
svetog kneza Lazara). Prisusto visokih dravnih funkcionera i medijska pokrivenost, svedoe o znaaju
samog dogaaja i novom odnosu vlasti prema Crkvi. Taj ritual je, po Naumovievom miljenju, osim
svog religijskog sadraja, slavio novo jedinstvo Crkve, Partije i Naroda, ujedinjenih pred nacionalnim
zadacima koji slede (Naumovi 2009:67). Sam dogaaj je, po njegovom miljenju, ispunjen jo
jednom dodatnom simbolikom. Naime, Hram je inom polaganja kupole postao Jedinstven tokom iste
one godine u kojoj je najvei srpski politiar posle Paia u svojoj upornoj i uspenoj borbi za
ustavne reforme konano uspeo da Srbija postane celovita, tj. ujedinjena sa svojim pokrajinama
(Naumovi 2009:67). Ova ideja o povezanosti Obnove nacije sa izgradnjom Hrama, gde se uspenost
jedne nacije-drave meri uspehom radova na ovoj graevini, jedna je od kljunih taaka u narativu koji
je pratio njegovu gradnju o kojoj e vie rei biti u sledeem poglavlju. Trei dogaaj, samo tri dana
nakon prethodnog, 28.juna, na Vidovdan, na Gazimestanu Slobodan Miloevi organizuje
komemoraciju 600 godinjice Kosovskog boja. To je bilo i prvo zvanino zajedniko pojavljivanje
simbola SPC i simbola socijalizma.
Tokom 1990. godine, Naumovi je istakao dva naroito znaajna primera upotrebe tradicije od
strane stranke na vlasti. Prvi, zamena korice bukvara, umesto slike Tita postavljena je slika Vuka
Karadia. Drugi, sveano obeleavanje Velike seobe Srba u Sremskim Karlovcima 22.septembra, na
kom su ponovo okupljeni zajedno Crkva, Politiari i Inteligencija (Naumovi 2009:152-153).
Hram je takoe imao udela u obeleavanju ove godinjice, to je bilo prilikom sveane uskrnje
liturgije, prve koja je odrana u Hramu. U uskrnjoj poslanici Partrijarha Germana kae:
Dolo je evo vreme brao Srbi i sestre Srpkinje naeg povratka sebi samima, vreme osmiljenja
naih seoba, to je svojim neprolaznim svetinjama i opredeljenjima, vraanje iz duhovne otuenosti,
nesloge i moralne pomraenosti. Seanje na Veliku seobu imae smisla za nas ako nam ona bude
podstrek za veliki povratak svih otuenih, u opti dom spasov, crkvu boiju, stub i tvru istine. I na

75
Sajt Hrama Svetog Save
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Istorija/NastavakGradnje88_89.htm(1.8.2013)

41

odlazak u Evropu, o kojem se danas toliko govori, ne znai li prvenstveno nae vraanje naim
izvoritima Jerusalimskim i Kosovskim, i time nama samima.
76

Srpstvo je rodbinska zajednica koja se vraa u crkvu, kako bi se mogla vratiti sebi samoj, jer crkva
je tvra istine, a sve drugo tue (ono otuuje jer nije nae po sutini), izaziva neslogu (kao tue, remeti
prirodne odnose meu nama) i zato je moralno pogreno. U Evropu se ide, takoe, vraanjem.
Jerusalim i Kosovo, tu se povlai paralela izmeu Srba i Izabranog naroda. Dakle, izvori (Zlatno doba),
sakralizaciju jedne teritorije, moralna pomraenost, Seobe (Pad) i seanje koje ima smisla samo kao
vraanje (Obnova).
Sa poetkom rata u Bosni i Hrvatskoj (1991-1995), radovi se usporavaju da bi konano stali 1996.
godine. Ovde u samo podsetiti na zvanine odnose Crkve i Miloevia, koji od 1995. godine znaajno
zahladnjuju, o emu je bilo rei u poglavlju Istorijski kontekst. Po pisanju Branka Peia, 2. 9.1999.
godine mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, je kao lan Sinoda obiao gradilite i video:
...Istrulele i razvaljene drvene obloge pored kojih je leao skupo plaeni mermer i granit... Zaputenu
visoku travu i korov koji je na nekim mestima dosezao do pojasa... Sablasno naputene i ri preputene
kranove koji su nekada podizali stotine tona materijala na veliku visinu, sa tugom u srcu i glasu pitali
se poluglasno ta to bi sa narodom srpskim i njegovim najveim hramom te ovako zapusti i predade se
propadanju, i duhovnom i materijalnom.
77
Zidine i kupola sa nezavrenim limarskim radovima, voda
koja se ulivala u zidove i temelje, a prostorije projektnog biroa tada su bile prazne.
Aprila 2000. godine, novi poetak radova je obeleen postavljanjem table na kojoj su upisana imena
autora projekta gradnje do 1941.g.; autori projekta nastavka gradnje od 1985; izvoai radova i
graditelji donatori u 2000. godini.
78
2001. godine (re)osniva se Drutvo, a 2002. godine vraen je stari
naziv Drutva za podizanje Hrama, to aludira na kontinuitet sa predhodnim Drutvom koje je zvanino
prekinuo sa radom 1941.godine. Mada je i sa nazivom iz 2001.godine faktiki obnovljeno Drutvo za
podizanje Hrama Svetog Save, koje je prestalo sa radom 1941. godine.
79
Ako uzmemo da 1985.
godine Dutvo nije bilo organizovano, o emu je bilo rei, i to da su lanove obnovljenog Drutva
(2001.god.) ini pripadnici politike i ekonomske elite, moemo naslutiti prirodu tog udruenja.

76
Tekst, citiran iz filma Zavet naroda, koji u kasnije podrobnije analizirati kao celinu. Ono to je 1990. moglo da uje
samo graanstvo okupljeno u Hramu, snimanjem filma biva dostupno iroj publici, to u izvesnom smislu, ide u prilog tezi
da savremeni mediji preuzimaju ulogu tradicionlni verskih institucija. Ovu analizu moemo uzeti i kao deo analize kojim je
rad definisan, jer film je sniman 2002., a s druge strane, s obzirom da je citat, moe posluiti i kao veran svedok vremena iz
kojeg je potekao. Iskoristiu ga sada, ali u podsetiti na njega i u glavnoj analizi.
Dostupno na: http://www.youtube.com/watch?v=e0PfWxMHSLQ(1.8.2013)
77
7.5.2004. list Novosti, pie Branko Pei (od 1984. do 1996. glavni projektant, nadzorni inenjer i organizator, u
Patrijariji prozvan Protomajstor Hrama)
78
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Istorija/ObnovaGradnje.htm(1.8.2013)
79
Reenica je na koju se esto nailazi.

42

Prirodu koja je osim praktinih razloga imala i svojih simbolikih implikacija koja se, po mom
miljenju, odnose pre svega na odnose izmeu drave i crkve. U tom smislu bi Drutvo za podizanje
Hrama Sveto Save bilo telo koje osim prikupljanja sredstava ima i reprezentativnu ulogu, kao
simbolika potvrda stava (...)da zavretak hrama Svetog Save nije pitanje vere, religije i vernika,
nego je to nacionalni projekat().
80

2003.godine spoljni zidovi se pokrivaju belim mermerom, a 2004. ureuje porta (svetosavski plato i
park). Ono to jo od radova treba izdvojiti je bronzani spomenik Svetog Save, koji je zapravo poklon
Fonda slovenske pismenosti i kulture iz Moskve, delo vajara Vjaeslava Mihajlovia Klikova, visine
5,2 metra (bez postamenta), koji je Klikov izlio kao deo trojstva ruskih spomenika u Srbiji i Crnoj
Gori
81
(druga dva su postavljena u Novom Sadu i Nikiu). Bronzana statua, nalazi se u krugu
svetosavskog platoa i moe se tumaiti i kao podrka ali i kao uestvovanje pravoslavne bratske Rusije
u izgradnji jedne graevine od velikog simbolikog znaaja za naciju. O jo nekim aspektima odnosa
Srbije i Rusije posredstvom Hrama, bie vie rei u narednom poglavlju.
O odnosu drave i SPC nakon smene Miloevia bilo je rei u poglavlju Istorijski kontekst, a kakav
je odnos novih vlasti prema Hramu bie predmet analize sledeeg poglavlja. U njemu emo pokuati da
iznesemo kljune narative koji su pratili gradnju Hrama u periodu 2001-2013. (zakljuno sa 2013.
godinom), iz kojih bi se pouzdano mogao izvuu sav simboliki potencijal koji poseduje ova graevina
i naslutiti mesto koje ti simboli (i vrednosti koje impliciraju) zauzimaju u dananjem srpskom drutvu.

Na kraju, u ovom poglavlju smo pokuali, da odredimo mesto Hrama u odnosu na razliite
istorijsko-politike okolnosti koje su se smenjivale tokom njegove gradnje. Ono to je konstanta, bio je
on kao simbol nacionalnog identiteta, a ono to se menjalo jeste ideoloki okvir kroz koji su ga
politike elite ne samo videle i prikazivale, nego i kroz koji su se praktino odnosile prema njegovoj
gradnji. Hram je, po mom miljenju, bio svojevrstan odraz vremena koji je kao u ogledalu 1) u
Kraljevini Srbiji, kao ideja, odraavao elju jedne mlade nacionalne drave za svojim legitimitetom u
ast i slavu velikog Srbina prosvetitelja
82
2) u Kraljevini SHS on je, pre svega, odraavao dominaciju

80
Uz poiljku i dobrovoljni prilog za izgradnju Hrama Svetog Save, list Danas, 28.6.2011.
Dostupno na:
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/uz_posiljku_i_dobrovoljni_prilog_za_izgradnju_hrama_svetog_save_.55.html?news_i
d=218405 (pristupljeno 3.9.2013.)
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/uz_posiljku_i_dobrovoljni_prilog_za_izgradnju_hrama_svetog_save_.55.html?news_i
d=218405 (pristupljeno 3.9.2013.)
81
23.9.2003.Ispred Hrama postavljen spomenik Svetom Savi.
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2003-11.htm(1.8.2013)
82
Gradnja Hrama Svetog Save (2013), produkcija: Pravoslavna Eparhija baka; bez autora

43

srbijanske politike elite 3) tokom Drugog svetskog rata, odraavao je poloaj koji je u oima
nacistike ideologije zauzimala inferiorna Slovenska rasa i njena kulturna batina 4) tokom perioda
socijalizma odraavao je marginalizaciju nacionalizma i religije 5) 1985. godina i ponovni poetak
njegove gradnje podudara se sa prvim otvorenim artikulacijama nacionalizma u Jugoslaviji 6)
1996.godine prestaju radovi na Hramu, to moe biti odraz ambivalentnog odnosa Miloevia i Crkve
u politikom i u simbolikom smislu 7) 2001. godine se po drugi put nastavlja sa gradnjom, a za razliku
od prethodnog puta, sada se od strane dravnog vrha, zvanino i formalno podrava njegova grandnja,
to se moe itati kao pouzdan indikator novog i otvorenog odnosa Drave i Crkve.
Imajui u vidu cilj istraivanja, ne mogu se ne navesti jednostranosti pristupa u ovom poglavlju,
koje se tiu njegovog mogueg tumaenja kao narativnog, s obzirom da je izostavljen deo istorijskih
podataka koji bi osvetlili svu dinamiku dogaaja, koja je kroz istoriju pratila njegovu gradnju. Na
primer, da se sve nije odvijalo kao u prii, svedoi i jedan izvetaj Drutva za podizanje Hrama iz 1938.
godine, koji navodi Bojan Aleksov: Nepripremljenost drutva za takav poduhvat o emu svedoi
nedostatak jasne slike o veliini zadatka i koliini potrebonog novca, s obzirom da se radilo o jednom
siromanom drutvu. Nezainteresovanost drave, lokalnih vlasti i konflikti meu politikim
stranakama. U crkvi je takoe bilo sporova i nezainteresovanih episkopa. (Aleksov 2003:63).
Ipak, nas je ovde zanimao iri istorijski tok, te je tendencija rada bila kretanje po jednom
simbolikom nivou, gde je pre svega cilj, definisati njegove simbolike potencijale i to kako su oni, od
strane odreenih politika, bivali korieni ali i diskvalifikovani. Ovo polavlje je, nadam se, uspelo i da
potkrepi nau tezu (zasnovanu na stavovima Vjekoslava Perice i Bojana Aleksova), o Hramu kao
nacionalnom spomeniku koji je jo od idejnog projekta zamiljen kao takav i koji je kroz istoriju tako i
tretiran. Naravno, ovim ne elim da iskljuim njegovu religijsku konotaciju, jer ponavljam radi se o
crkvi, nego insistiram na njegovom tumaenju koje je od samog poetka imalo podjednako etnikih
koliko i religijskih komponenata.
Jo emo napomenuti da je celo poglavlje Istorija gradnje, pisano u neprestanom dosluhu sa
materijalom koje sam odabrao kao predmet analize, koji je dobrim delom dokumentarnog karaktera. S
obzirom da se ne sme iskljuiti i selektivan karakter tog izvora, ono se moe shvatiti i kao deo
(prethodnica) glavne analize. to jednako moe biti i problematino, imajui u vidu da nam neija
interpretacija vlastite istorije moe vie rei o pripovedau sada nego o njegovoj stvarnoj prolosti.
Poto su cilj naeg istraivanja i pripoveda i prolost, ovom poglavlju bi se moda moglo zameriti
pouzdanje u potencijalno problematine izvore.


44



ANALIZA

Hram Svetog Save u Beogradu na Vraaru je spomen-hram, i ta kvalifikacija se gotovo
nezaobilazno mogla uti u diskursu koji je pratio njegovu izgradnju. Dejms Jang (James E. Young)
razlikuje spomenik od memorijala, tvrdei da je spomenik uvek vrsta memorijala, ali da memorijal ne
mora nuno biti spomenik, tj. da to moe biti sve ono to mi prevodimo koristei re spomen (eng.
memorial) spomen-mesto, ali i spomen-dan, spomen-knjiga, spomen-sveanost
83
, a u naem sluaju
spomen-hram(crkva).
U diskursu koji je pratio gradnju esto se moe uti da je to na Zavetni hram. To bi se moglo
tumaiti u svetlu rei arka Vidovia, gde on definie Srpski zavet: Zavet je savez (...) Zavet je
zajednica izmeu saborno okupljenih vernika i samog Boga. Srpski zavet je samo jedna naa istorijska
varijanta Novog zaveta. Taj zavet je sklopljen izmeu Srba i samog Hrista vaskrslog na ikom saboru
koji je Sveti Sava odrao 1219. godine, gde su se Srbi zavetovali da e potovati dogmate svih Sedam
vaseljenskih sabora, a posebno Simvol vere, koji mi danas na svakoj Liturgiji itamo i tako se obnavlja
na Liturgiji na Zavet.
84
Sledei tu logiku, Hram je objektivacija Srpskog zaveta.
Hram gradi srpski narod a srpska crkva samo vodi i rukovodi tim poslovima
85
rekao je patrijarh
Irinej jednom prilikom, a to je ideja koja se, u mnogim varijacijama, neprestano moe uti. Takoe,
kada se pria o periodu drugog poetka gradnje, od 1985. godine, moe se uti: Srpski narod u
otadbini i dijaspori eljno je isekivao as da se odazove pozivu crkve i prilozima pomogne obnovu
svog Zavetnog Hrama.
86
esto se moe uti i da je on je duhovno ognjite srpskog naroda, a smatra
se i novim blagoslovenim krovom srpstva.
87

Granja Hrama Svetog save na Vraaru mnogo je vie od arhitektonskog i inenjerskog poduhvata.
To je molitva i seanje, dug i zavet, pravdanje pred precima i potomstvom, i iskuenje za nas, svedoke

83
Lada Stefanovi, Rekonstrukcija seanja, rekonstrukcija pamenja Kua cvea i Muzej istorije Jugoslavije, u: Spomen
mesta-istorija-seanja, Zbornik radova Etnografskog instituta SANU 26br. 2009.101.-102.str.
84
Vidovi, arko, Kosovski zavet je liturgiski dogaaj, list Pravoslavlje
Dostupno na: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/918/tekst/kosovski-zavet-je-liturgijski-dogaaj/print/lat (1.8.2013)
85
Sajt RTS, Hram e biti spreman za vanu godinjicu
Dostupno na:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124//1269556/++++++(pristuplj
eno 31.8.2013.)
86
Gradnja Hrama Svetog Save (2013), produkcija: Pravoslavna Eparhija baka; bez autora
87
Zavet naroda (2002), produkcija: Informativna sluba SPC; bez autora

45

tekih i stradalnih vremena.
88
Ove rei saeto oslikavaju opta mesta u prii o Hramu, to e dalja
analiza pokazati.

to se tie samog Drutva za podizanje Hrama
89
, neemo se temeljnije baviti strukturom lanstva,
ali ono to se na prvi pogled da primetiti je velika zastupljenost dravnih i javnih preduzea (ili barem
onih koji su u godini reosnivanja to bili). to ide u prilog tezi da je gradnja Hrama, (u najmanju ruku)
jednako dravni koliko i Crkveni projekat. Meutim, o komplikovanosti odnosa Drutva i njegovih
lanova i tome kako ga oni vide, moda najbolje svedoi sledei primer.
Naime, vlasnik Delta Holdinga, Miroslav Mikovi
90
je 12.decembra priveden u pritvor, a po
reima tuioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevia, Mikovi, njegov sin Marko, kao i
biznismen Milo urakovi terete se da su neosnovano iz tih preduzea izvukli novac i imovinu vrednu
oko 30 miliona evra.
91
Ovde nema mesta za sve detalje tog dogaaja niti spekulaciju o njegovoj
politko-ekonomskoj pozadini. Ono to je intersantno za nau temu, je to to, predstavnici njegove
firme, nisu bili pozvani na sednicu Drutva 19.2.2013.godine, to je izazvalo reakciju u formi
protestnnog pisma patrijarhu Irineju, u kojem je izmeu ostalog pisalo:
Iz medija smo saznali da je u utorak, 19. februara odrana sednica Drutva (...) Vi sigurno
znate da je naa kompanija jedan od osnivaa Konzorcijuma za finansiranje nastavka izgradnje Hrama
Svetog Save iz kojeg je kasnije nastalo Drutvo za podizanje Hrama Svetog Save. Delta Holding je i

88
Veliki kao vera i molitva, list Novosti, 3.12.2005.
Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:176856-Veliki-kao-vera-i-molitva (pristupljeno
1.9.2013.)
89
lanovi drutva za podizanje Hrama , dostupno na:
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Drustvo/Drustvo.htm(pristupljeno 31.8.2013.)
lanovi, reosnivai Drutva za podizanje Hrama Sv. Savena Vraaru, od 03.9.2001. godine:
DELOITTE, Beograd; DINERS CLUB INTERNATIONAL, Beograd; FASHION COMPANY, Beograd; GEMAX d.o.o.
Beograd; GRAND PROM, Beograd;SIEMENS d.o.o. Beograd; TRAYAL Korporacija, Kruevac; APATINSKA PIVARA,
Apatin; ATLAS BANKA a.d. Beograd; BAMBI a.d. Poarevac; BUJE, Priboj; VETFARM a.d. Beograd; VIK, Vrac;
VOJVOANSKA BANKA, Novi Sad;VRNjCI, Vrnjaka Banja; VUJI, Valjevo; d.o.o. DELTA HOLDING,
Beograd;DIV, Vranje; DIJAMANT, Zrenjanin; DIN, Ni; DUNAV OSIGURANjE a.d. Beograd; Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd; IKARBUS, Beograd; Inenjerska komora Srbije, Beograd; JP Direkcija za gradsko graevinsko
zemljite i izgradnju Beograda; JP PTT SAOBRAAJ SRBIJA, Beograd; JP SLUBENI GLASNIK, Beograd; JP
SRBIJAUME, Beograd; KARNEKS, Vrbas; KNjAZ MILO, Aranelovac; KOMERCIJALNA BANKA, Beograd;
MERIMA HENKEL, Kruevac; MONA, Beograd; Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad; NIS
JUGOPETROL, Beograd; PIVARA EFES, Zajear; PUTEVI a.d. Uice; RUBIN, Kruevac; SINTELON, Baka Palanka;
SOJA PROTEIN, Beej; SOKO NADA TARK a.d. Beograd; TELEKOM SRBIJA, Beograd TIGAR a.d. Pirot; TOZA
MARKOVI, Kikinda; FABRIKA CEMENTA TITAN a.d. Kosjeri; FRIKOM, Beograd; HEMOFARM KONCERN,
Vrac;
90 O njemu, vie se moe proitati na:
Miroslav Mikovi: Od Miloevia do Forbesa, Radio Slobodna Evropa,
Dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/content/cins-profil-miroslava-miskovica/24797417.html (pristupljeno
31.8.2013)
91 Miroslav Mikovi u pritvoru, Radio Slobodna Evropa, 13.12.2012.
Dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/content/priveden-miroslav-miskovic/24796051.html (pristupljeno 31.8.2013)

46

jedan od najveih pojedinanih donatora. Time se nismo nikada javno hvalili, ali neshvatljivo je da se
naa posveenost izgradnji Hrama zaboravi u okviru samog Drutva. (...) Mi kao kompanija znamo da
je Hram Svetog Save svetinja celokupnog srpskog naroda i kao takav iznad dnevne politike. Zato nas
ovakvi dogaaji ne mogu pokolebati da aktivno pomaemo izgradnju Hrama dok se ona, na radost svih
nas, ne zavri.
92

Dakle, zna se da je Hram svetinja celokupnog srpskog naroda i kao takva iznad dnevne politike.
To je stav koji se redovno mogao uti od strane promotera gradnje Hrama, ovde je samo reprodukovan,
to e se pokazati u daljoj analizi.

Kao ponos svih Srba
93
, Hram nam pria tri prie, o Zlatnom dobu, Padu i Obnovi nacije, koje ga
ine paradigmatinim utoliko to su one kljune ideje koje su ispunile sadrajem savremene srpske
neotradicionalistike govore i tekstove(Naumovi 2009:158). Naglaavam da je ova podela uslovna,
jer se u tekstovima koje sam obraivao pre moe naii na njihovu kombinaciju nego li na ist oblik,
tako da kada govorimo o tri prie, vie se misli na tri take, koje smo analitiki odredili, a oko kojih se
vrti jedna pria o Hramu. Takoe ono to treba rei, je da take koje nas interesuju, ne dominiraju u
kvantitativnom smislu, ve je veina prie iskazana u tehnikim i istorijskim podacima. Ono to je
dovelo do toga da se one uoe i izau u prvi plan, jeste pitanje koje smo postavili na poetku
istraivanja: Kome i zbog ega se gradi Hram? Dakle, nas interesuje motiv, a te tri take se u ovom
radu vide kao put do odgovora koji traimo.

ZLATNO DOBA

Po Entoni Smitu, Zlatno doba nacije je locirano u prolosti etnike zajednice ili nacije i ono zapravo
treba da bude njeno herojsko doba. To doba se moe tako okarakterisati po raznoraznim kriterijumima -
ono moe biti doba rasta ekonomije, velikih gradova, fertiliteta, mogu biti doba politike i vojne
ekspanzije, imperije, vreme procvata filozofije i umetnosti. Ipak, najee je to doba religije, doba
jedinstva i istote koje je olieno u iskopinama i spomenicima vezanih za drevne tekstove, obrede i
hramove (Smit 1999: 97) , kao recimo vreme Solomona i Jerusalimskog hrama, ili kada je u pitanju

92
Ceo dokument dostupan na:
Bruka: Mikovi napao Patrijarha, Dnevni list Kurir,
Dostupno na: http://www.kurir-info.rs/bruka-miskovic-napao-patrijarha-irineja-clanak-672187(pristupljeno 31.8.2013.)
93
Ponos svih Srba, list Novosti, 9.5.2004.
Dostupno na: http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276533-Ponos-svih-Srba (pristupljeno 5.9.2013.)

47

Srbija, moe biti vreme dinastije Nemanji i njihove ktitorske aktivnosti.
94
Podseanja radi, dva, za ovu
temu, najvanija aspekta delatnosti Stefana Nemanje (zaetnika Nemanjitske loze) jesu angaman
oko izgradnje i obnove crkava i manastira (ktitorstvo) i pokuaji da protera bogumilski pokret
(Vukomanovi 2001:77). O delima Svetog Save je ve bilo rei, ali na ovom mestu bih istakao da je on
zvanino bio crkveno lice, te je vaan njegov angaman oko izgradnje i obnove crkava i manastira. to
je opet bio deo politike tog vremena, jer tek uz pomo mree crkava i manastira, kao i drugde u svetu,
uvlaili su se prostori u dravni organizam(irkovi 1981:262). Ponoviu, po tumaenju crkve, Sveti
Sava jeste centralna linost tog doba. Ili drukije reeno, srednjovekovna srpska drava bila je
nerazmrsivo isprepletana sa Crkvom, kao osnovom svog legitimiteta i ako govorimo o delima
istorijskih linosti iz srednjovekovne Srbije, nemogue je zaobii Crkvu. Njoj se u tom smislu, ne moe
osporiti istorijski znaaj. Dakle, tom logikom ide srpki mit o Zlatnom dobu, crkva kao relikt iz tog doba
je simbol kontinuiteta. Ona je uvar seanja na srednjovekovnu Srbiju sa kojom se eli uspostaviti neka
opipljiva veza. Ilustrativne su rei Duana krebia prilikom dodeljivanja odlikovanja za svoj veliki
doprinos izgradnji Hrama, 2007. godine:
Kao deak od 11 godina, 15. avgusta 1938. godine, u manastiru ii prisustvovao sam svetoj
liturgiji na godinjicu od smrti patrijarha Srpskog gospodina Varnave Rosia
Episkop Nikolaj se svojom propovedi obrati prisutnima, i pored ostalog rekao: Englezi se ponose
svojom flotom, Nemci svojom filozofijom, Francuzi svojom literaturom, Italijani svojom umetnou.
Svaki narod ima poneto ime se ponosi. A ime se mi Srbi ponosimo? Ja mislim da se mi ponosimo
svojim svetinjama. Velianstvene nae svetinje, naa istorijska stradanja, nae zadubine, nae
srednjovekovne crkve obogatie na narod ime se on i danas ponosi... Mi, Srbi, nikada nismo
pobeivali ni jaim orujem, ni mnogobrojnom vojskom, mi smo pobeivali zato to smo bili duhovno
i moralno bolje naoruani... Mogao bih rei da su ove rei episkopa Nikolaja, to se nas Srba tie,
izgovorene za venost i imaju univerzalni znaaj.
95

Crkva kao simbol poseduje ono to je nacionalistima od najdragocenijeg znaaja, ono to Smit
prepoznaje kao autentini identitet. Tako na pitanje: ko smo mi? Odgovor se trai u: odakle smo
doli? (Smith 1999: 102). Film Zavet naroda, zavrava se stihovima Desanke Maksimovi iz pesme
O poreklu:
Ja znam ko sam

94 Ovde je vano napomenuti da se dinastija Nemanjia ne pamti samo po ktitorstvu, nego i po nekim drugim kvalitetima
koje je Smit pominjao, npr. po reima Dveri, dravotvorstvu, te se to doba pamti i kao doba mone srpske drave.
95 Sajt Hrama Svetog Save,
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/ckrebic_izjava.htm (pristupljeno: 28.8.2013.)

48

po zvonu to sa zadubina Nemanjikih peva,
po jasnosti njegova glasa,
po tome to me od Studenice do Mileeva
pradedovi gledaju s ikonostasa
i to svaki u ruci dri hram.
Ja imam
svetitelja oca i deda,
imam svetitelja za kuma,
i na nebesima,
Ja znam ko sam
96

Zato ono to su gradili nai preci, gradimo i mi - u tom smislu, crkva je (spomenik) simbol srpskog
mnogovekovnog identiteta. Tako svako od nas die zadubinarskim duhom Svetog Save i
Nemanjia.
97
U NIN-u se mogao proitati proglas mitropoita Mihajla iz 1895.godine, u kojem se
izmeu ostalog kae:
Narode srpski!
Pet vekova Srbin je
u ropstvu amio,
Svetitelja Save
ime je slavio.
I sada, u danima slobode i nezavisnosti, blagodarni srpski narod sea se doba slavnih Nemanjia,
ponosei se imenom i zaslugama tih osnivaa velike srpske drave i srpske crkve. Nemanjii su ideal
srpskog naroda (...) Kad se vladaru srpskom hoe da iskau iskrene i tople elje i nade, onda mu Srbin
ukazuje na doba slavnih Nemanjia, eli mu da stopama njihovim krene. Kad se crkvi srpskoj hoe da
poele bolji dani, slava i veliina, onda se s ponosom pominju zasluge Svetitelja Save Nemanjia, koji
je vazda bio i ostae svetao primer svima arhipastirima srpskim. (...)
Brao! To to srpski narod do sada nije uinio, treba da uini sada. 27. aprila navruje se 300 godina

96
Zavet naroda (2002), produkcija: Informativna sluba SPC; bez autora
Zanimljivi su i poslednji stihovi pesme koji nisu uli u film:
Sa svecima i kraljima ja sam u srodstvu,
o mom poreklu iz knjiga starostavnih
vladar na delekom dvoru
i letopisac u manastiru ita.
97
Od sna do mramora (2004), produkcija: Informativna sluba SPC i Eparhija baka; reija: Ivica Vidanovi

49

od onog zlokobnog dana, kada je plamen ognjeni spalio onoga, koji je iveo i ivi u srcima Srbinovim
kao budilnik svesti i narodnih oseanja.
98

Prie o Hramu su velikom veinom vezane za istoriju gradnje, pa se tako esto moe naii na
dokumente ili govore iza kojih stoji odreena istorijska linost od autoriteta. Po miljenju Raula
irardea (Raoul Girardet) stara dobra vremena mogu biti skorija prolost, ije je obrise pripoveda
eventualno i mogao da doivi, a moe biti i daleka prolost (irarde 2000:112). U sluaju ovog rada, u
centru panje je srednji vek, ali se posredno radi i o skorijoj prolosti, jer smo mi generacija koja
moe da dovri mnogo toga to su nai preci zapoeli.
99
Zato drim za naroito vane inioce
diskursa, elemente u kojima nai preci vode rauna o naim precima - sve to u romantiarskom
tonu, tako bliskom nacionu.

Ono to je daleko zastupljenije u govoru o Hramu, od eksplicitnog pominjanja Nemanjia, jeste:
1) Hvalospev samom Svetom Savi, koji je po tumaenju crkve kljuna linost srednjovekovne
Srbije, pa otud i elja srpskog naroda da svome velikanu podigne hram kakav prilii njegovom imenu
i delu.
100

Konanim zavretkom Hrama Svetog Save ispunie se rei patrijarha Varnave koji je
svojevremeno rekao da je ova svetinja zamiljena da bude vidni i veiti spomenik duboke zahvalnosti
svega srpkog naroda svome najveem preporoditelju i ugodniku Boijem svetitelju Savi Srpskom.
101

Dakle, njegova dela su velika, (prepo)roditeljska, te i naa zahvalnost treba biti velika. Sveti Sava se
esto u naraciji o Hrama oslovljava kao duhovni otac te u ponoviti logiku iz koje bi to moglo da
proizilazi:ko smo mi? odgovor se trai u: odakle smo doli? (Smith 1999: 102). Sveti Sava je
osamostalio i u velikoj meri organizovao instituciju koja je kroz vekove uvala nae istinsko sopstvo
i po toj liniji, mislim, Sveti Sava je nama otac.
I zato ni jedna linost kod Srba nije toliko utkana u svest i bie naroda kao svetitelj Sava, poev od
vremena kada je iveo pa do dananjih dana.
102
Sveti Sava je u ovom diskursu utkan u svest jednog
vanvremenskog naroda na jedan univerzalan nain.
103


98
Velika crkva, male pare, list NIN, 22.8.2002.
Dostupno na: http://www.nin.co.rs/2002-08/22/24616.html
99
Govor Zorana inia na donatorskoj veeri za izgradnju Hrama 25.11.2002.godine,
Dostupno na: http://www.zoraninic.org/govori/govor-dr-zorana-%C4%91in%C4%91i%C4%87-na-donatorskoj-
ve%C4%8Deri-za-izgradnju-hrama-svetog-save?format=simple(pristupljeno 31.8.2013.)
100
Gradnja Hrama Svetog Save (2013), produkcija: Pravoslavna Eparhija baka; bez autora
101
Hram blista i iznutra, list Politika, 3.9.2005.
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/_img/ser/Content/Arhiva/Publikacije/politika_3-9-2005.jpg
(pristupljeno 30.8.2013.)

50

Kao linost Sveti Sava je besprekoran, a sledei citat pokuava da na jednom mestu sabere sve
njegove vrline, u kojima je i deo razloga zbog kojih je Hram posveen ba njemu:
Jo jedno i bezbroj puta, konano, shvatamo da je sveti Sava bio pravoslavlja voditelj i
blagoea uitelj, istota Otaastva i njegov rosvetitelj, milostiv i krotak, prepodoban i nezlobiv, tih i
razloan, veliki u trpljenju i za zlo dobrodatljiv, jutro svetlo u tami nesaznanja, izbavljenje
nevoljnih, zastupnik ugnjetenih, hranitelj nitih, otac siroadi, staratelj udovica, iskusan u svemu,
pravedan i nesrebroljubiv, milostiv i dareljiv, obnovitelj drave, careva venanje, smiritelj neslonih,
suzbija besnila protivnikog, Crkve utvrenje, odgonitelj jeresi(...).
104

2) Neuporedivo zastupljeniji od eksplicitnog pominjanja Nemanjia, jeste i implicitno povezivanje
sa izvorima, poreklom, precima, to Smit prepoznaje kao autentini identitet (Smit 1999: 102).
On se prepoznaje u priama o Padu i jo vidljivije u priama o njenoj Obnovi, jer se u tim priama i
Pad i Obnova odnose na istu naciju, koja svoju osnovu ima u Zlatnom dobu, odakle crpi svoj iskonski
identitet . Dakle, Zlatno doba je podrazumevani mit u priama o Padu i Obnovi nacije, jer je
kontinuitet nacionalnog bia uvek u odnosu na to Zlatno doba.

PAD NACIJE

Kosovski mit kao kljuan u priama o istorijskom Padu srpske nacije, ne zauzima znaajno mesto u
naraciji ispredenoj oko Hrama. to ne znai da je potpuno iskljuen, naroito u neposrednoj politikoj
upotrebi, to se videlo u poglavlju o Istoriji gradnje, a jo bolje e se otkriti u sledeem poglavlju.
Takoe, ispod poda Hrama pored riznice i kripte Svetog Save, gradi se i grobna crkva Svetog kneza
Lazara
105
, ali ona je u prii o Hramu bila pominjana samo u sluajevima opirnijeg nabrajanja
tehnikih osobenosti graevine, bez vee panje naratora. Ona jeste simboliki potencijal na koji se
sigurno rauna, ali do sada, ona nije razvila svoju priu. Tako u tekstovima koji nas zanimaju, a koji se
tiu promocije gradnje Hrama i njegovih motiva, Kosovski mit zauzima, uslovno reeno, sporednu
ulogu.

102
dr. Slobodan Mileusni, prota Milan Jankovi, arh. Branko Pei, dr. Vojislav Milovanovi, arh. Dragomir Ackovi,
Hram Svetog Save u Beogradu I, Pravoslavna Re, Novi Sad, 2005.39.str.
103
Ovde se valja podsetiti poglavlja Sveti Sava - Mit
104
dr. Slobodan Mileusni, prota Milan Jankovi, arh. Branko Pei, dr. Vojislav Milovanovi, arh. Dragomir Ackovi,
Hram Svetog Save u Beogradu I, Pravoslavna Re, Novi Sad, 2005.62.str.
105
Sajt Hrama Svetog Save
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Izgradnja/Arhitektura.htm (pristupljeno 8.8.2013.)

51

Prie o Hramu koje se tiu istorijskog Pada nacije, centrirane su oko jednog dogaaja i jedne
epohe:
1) spaljivanje motiju Svetog Save, za koje se misli da se odigralo upravo na mestu na kom je izgraen
Hram
2) doba socijalistike Jugoslavije
Hram je sagraen na mestu gde su, prema predanju, a po naredbi Sinan-pae, 1594. godine, iz
manastira Mileeva prenete moti prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save i tu spaljene. Gradnja je
poela 1935. po projektu arh. Bogdana Nestorovia i arh. Aleksandra Deroka. Izgradnju je prekinuo
poetak II svetskog rata i bombardovanje Beograda. Dolo je vreme Titove komunistike Jugoslavije, i
Hram je morao da saeka bolja vremena. Tek 1985. godine nastavljeni su radovi na izgradnji.
106


1.Mesto na kome je sagraen

Mesto na kojem je sagraen je mesto na kojem su spaljene moti Svetog Save, taj podatak je gotovo
nezaobilazan u svakoj prii o Hramu, veina lanaka, dokumenata, knjiga i filmova, nisu proli bez
pominjanja tog dogaaja. Pier Nora (Pierre Nora) odreuje pojam mesta seanja, ne samo u
geografskom smislu, ve i kao mesta natopljenog znaenjem. Radi se o lokaciji kolektivnih seanja,
zajednikom mestu istorijske svesti, koje obuhvata simboliki prostor koji se nalazi izmeu istorijskog
dogaaja i savremenog seanja, izmeu istorije i njene upotrebe (Radovi 2013: 31).
Godine 1594.
107
spaljene su moti svetitelja Save na Vraaru u Beogradu. Istoriari kao osnovni
razlog za spaljivanje svetiteljevih motiju navode ustanak Srba u Banatu 1594. godine, koji je
predvodio vraki mitropolit Teodor (Nestrovi). Jedan rimokatoliki prelat iz Bosne je tih godina
zabeleio da su Srbi ratovali u Banatu pod brojnim zastavama na kojima je bila ikona svetog Save. Ova

106
Sajt Turistike organizacije Beograda
Dostupno na: http://www.tob.rs/sr-lat/see_in.php?id=681 (Pristupljeno 30.11.2013.)
107
U poglavlju Istorija gradnje kao godinu spaljivanja, po odluci mitropolita Mihajla, uzeli smo godinu 1595. Pozivajui se
na knjigu:
Durkovi-Jaki, Ljuomir (1986), Podizanje Hrama Svetog Save u Beogradu, Beograd, Sveti arhijerejski sinod
Srpske ravoslavne crkve.
Meutim crkva danas obeleava 1984. kao godinu spaljivanja njegovih motiju:
Seanje na spaljivanje motiju Svetog Save, 10.5.2010. sajt RTS.
Dostupno na:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/685151/Se%C4%87anje+na+spaljivanje+mo%C5%A1tiju+sve
tog+Save.html(pristupljeno 31.8.2013.)

52

pojava Savinog lika na ratnim zastavama govori i o svesti srpskog naroda da je Savin otac Stefan
Nemanja, potonji Simeon Mirotoivi, osniva srpske drave, a svetitelj Sava njen zatitnik i uvar.
108

Taj in se na drugom mestu dalje tumai:
U strahu da se i iz Mileeve, gde poivahu moti Svetog Save, ne podigne buna, svirepi Sinan
naredi da se svete moti duhovnog oca i preporoditelja srpskog naroda, prenesu u Beograd i tu spale
(...) spalila ih sa milju da je time zatrpala izvor moralne snage u srcu srpskog pravoslavnog naroda, ali
prevarili su se (...) Spaljenje njegovih svetih motiju bilo je samo jo jedno stradanje i jo jedna - nova
rtva za svoj mnogonapaeni srpski rod.
109

Dakle, moti Svetog Save su shvaene kao izvor moralne snage a njihovo spaljivanje kao jo jedno
stradanje srpskog naroda. Ili reima naeg teorijskog stanovita, moti Svetog Save, kao relikt iz
vremena Zlatnog doba, su unitene od strane onog koji je olienje istorijskog Pada nacije. Taj in se
otud posmatra kao jo jedno stradanje odnosno Pad. Kako se Obnova shvata tek kao odgovor na
takva stanja svaena kao istorijski ili metafiziki izazov(Naumovi 2009: 168), tako narator nasluuje
da su se osvajai prevarili i da je ovo samo jo jedan Pad.
Prema toj istorijskoj injenici, se ipak razliiti izvori odnose sa razliitom dozom kritinosti i
iskljuivosti - s obzirom da nema pouzdanih podataka o tome na kojem se tano mestu in spaljivanja
odigrao. U knjigama i feljtonu u NIN-u 2002.godine
110
, pominje se sporno mesto ali taj odeljak ne
remeti ceo koncept i odabrano mesto tretira kao sveto mesto nacije. Tako, nakon iznoenja
problematinosti samog mesta spaljivanja motiju, saznajemo:
U odreivanju mesta za podizanje Hrama prevagnuli su, izgleda, jaka elja i miljenje da je
najvanije da se podigne dostojno zdanje u slavu najslavnijeg svetitelja iz roda srpskog!.
111

Da bi nekoliko pasusa potom u navoenju govora mitropolita Mihajla proitali:
(...) Sveti Sava nas je zaduio i sa dravne i sa crkvene take gledita. Da bi se ova misao
ostvarila, i da bi nova crkva na mestu, gde je razvijen svetiteljski prah, bila dostojni spomenik celog
Srpstva ().
112


108
dr. Slobodan Mileusni, prota Milan Jankovi, arh. Branko Pei, dr. Vojislav Milovanovi, arh. Dragomir Ackovi,
Hram Svetog Save u Beogradu I, Pravoslavna Re, Novi Sad, 2005.39.str.
109
Spomen-hram - od ideje do kupole, sajt Hrama Svetog Save Dostupno na:
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Publikacije/Milan%20D%20Jankovic-1.htm
110
Velika crkva, male pare, list NIN, 22.8.2002.
Dostupno na: http://www.nin.co.rs/2002-08/22/24616.html
111
Velika crkva, male pare, list NIN, 22.8.2002.
Dostupno na: http://www.nin.co.rs/2002-08/22/24616.html
112
Isto.

53

Filmovi i politiari su najradikalniji, i kod njih se to mesto nikada ne dovodi u pitanje. ta vie, u
filmu Od san do mramora, ispriana je pria o misterioznoj kupoli koja se pojavila prvi put, ba na
Vraarskom brdu, i to Despotu Stefanu Lazareviu dok je tuda prolazio na konju. U tom snovienju
ukazao mu se i otac Lazar Velikomuenik koji je se njim posmatra kupolu.Kroz potresnu misao o
roditelju, ugleda i sve Nemanjie, sa Svetim Savom na elu. Koji se prvi opredelio za carstvo
nebesko.
113
Iznenada je shvatio poruku, u Beogradu, koji je postao prestonica svih Srba na tom
mestu treba podii crkvu. Njegova vizija se javljala u snovima mnogih (...) Predanje kae: Hram se
ukazao u dimu i pepelu koji se razvejao u sve srpske zemlje i sve srpske due.
114
Naravno, misli se na
in spaljivanja motiju Svetog Save.
U filmu Uskliknimo s ljubavlju moe se uti da je:
Mesto za hram odredio je sam svetitelj pre 4. veka kada su njegove moti pretrpele plameno
muenitvo. Na najdublji promislitelj, naveo je obnevidelu mrnju spaljitelja svojih motiju, da je
iskale na najvioj poti budueg glavnog grada Savinog naroda.
115

Na kraju bih samo izneo i miljenje Duana Bandia, koji razlog za spaljivanje motiju Svetog Save
trai na jednom sasvim drugom mestu. Po Bandievim reima, njegov kult je bio tako moan da su
Turci poeli u njega da veruju i da se pokrtavaju to je Turke i izazvalo da spale Savine moti
(Bandi 2010: 68).

2. Istorija gradnje

Hram nije graen za vreme socijalistike Jugoslavije,
116
tanije ponovni poetak njegove gradnje se
podudara sa prvim otvorenim artikulacijama nacionalizma u Jugoslaviji, kao to je npr. bio i
Memorandum SANU 1985-1986. Ta injenica je saeta u stavu da istorija izgradnje Hrama Svetog
Save umnogome lii na istoriju srpskog naroda
117
to e rei kako je bilo Hramu tako je bilo i
srpskom narodu.
Ima i tee graenih monumentalnih objekata i sloenijih po primenjenoj tehnici, ali u sutinskom
smislu, Hram Svetog Save je graditeljsko udo jer njegovo podizanje prati vana deavanja u srpskom

113
Od sna do mramora (2004), produkcija: Informativna sluba SPC i Eparhija baka; reija: Ivica Vidanovi
114
Isto.
115
Uskliknimo s ljubavlju (2008), produkcija: Delta video i Akademija umetnosti; scenario i reija: Moma Martinovi
116
ta vie, taj prostor i zidine Hrama jedno vreme su koriene kao garaa, a bilo je i predloga da na tom mestu bude
cirkus.
117
Donatori za Hram Svetog Save, sajt B92, 2.11.2005.
Dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=11&dd=02&nav_category=12&nav_id=179589

54

narodu u poslednjih vie od stotinu godina. Za crkve je znaajnije da u duhovnom smislu budu bogate i
sadrajne, a u sluaju ovog hrama radi se upravo o tome. Njegova izgradnja duboko je duhovno
isprepletana sa istorijskom sudbinom srpskog naroda istie protomajstor Vojislav Milovanovi.
118

Ili:
Tu se jasno pokazivalo koliko su kad Srbi drali do svoje vere, do svog nacionalnog korena i
duhovnog bia, emu su kad teili, ta je kad za Dravu a ta za Crkvu bilo najvanije, kako se, kad i u
kakvim prilikama ivelo, kako i koliko su se neki krupni drutveni, a posebno politiki dogaaji
odraavali na ivot Crkve, kad je kakva vlast bila i kad su kakvi odnosi bili izmeu Crkve i Drave.
119

Taj odnos prema periodu socijalistike Jugoslavije ini Hram paradigmatinim, s obzirom da je
antititoizam i antikomunizam bio krunski argument privatizacije, klerikalizacije i retradicionalizacije,
iako je ovaj proces u Srbiji ubrzan tek nako pada Miloevia(Kulji 2010:247). Jugoslavija se vidi kao
totalitarna i antisrpska (to u nacionalistikom diskursu, kao ateistika, jedino moe i biti):
Zbog odlaganja graenja, Vraarski hram je 40 godina bio simbol otpora nacionalnog i verskog
ponosa Srba gruboj duhovnoj blokadi totalitarnog establimenta.
120

Ili:
Posle Drugog svetskog rata ateistiko i antisrpsko jugoslovenstvo dugo je bilo delotvorno.
121

Jugoslavija je tako u oima nacionalista vidi kao jedna velika zabluda i doba nacionalne
porobljenosti, jer isti dokumenti danas se itaju drugim naoarima,(...) radnika klasa i komunistika
partija su preanje rtve, a danas su to nacija i crkva(Kulji 2013:106).
U svakom kamenu njegovom utkana je patnja, istorija stradalnika i snaga vere iskonske naeg
roda - otkrivao je tajnu ovog svetog zdanja gostu iz Rusije Vojislav Milovanovi, srpski ministar
vera.
122

Ili:
Gradnju su prekidali ratovi i zaustavljale je druge nedae i stradanja kroz koje je prolazio srpski
narod.
123


118
Hram Svetog Save, 02.03.2008, list Politika
Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Hram-Svetog-Save.lt.html
(pristupljeno 28.8.2013.)
119
Velika crkva, male pare, list NIN, 22.8.2002.
Dostupno na: http://www.nin.co.rs/2002-08/22/24616.html
120
Sajt Hrama Svetog Save, 11.5.2004., list Danas, miljenje istoriara umetnosti Aleksandara Kadijevia iz njegove knjige
"Jedan vek traenja nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi" Beograd, Graevinska knjiga, 1997.
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Publikacije/2004-2.htm
121
Jovanovi, Miodrag, Hram Svetog Save u Beogradu, Zadubina Ilije M. Kolarca,Beograd, 2007.
122
Gradonaelnik Moskve u Hramu, 12.12.2002. Dostupno na:
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2002-4.htm (pristupljeno 30.8.2013.)

55

U toj naraciji nacija (srpski narod) je shvaena kao zajednica istih predaka, te joj pojedinac nuno
pripada i ne moe je menjati jer je ona data jednom zauvek (Baki 200:252), to svedoi i pisanje
Episkopa Save:
Bili smo u prilici da mnogo puta primetimo ironian osmeh na licima onih koji su, na nau nesreu,
bili od naeg roda i poroda, kada je, na prvom mestu traio vraanje Hrama Svetoga Save na
Vraaru.
124

U prii o Hramu, na jednom mestu, nemaka okupacija (ratovi) je kao i ideoloka zaslepljenost
(druge nedae i stradanja):
Stanje nastalo 6.aprila 1941. godine, prvim zlokobnim zavijanjem nemakih tuka i okupacijom
Jugoslavije, u pogledu gradnje hrama, kao i zbog ideoloke zaslepljenosti i iskljuivosti novih vlasti,
nije promenjeno vie od etiri naredne decenije.
125

Dakle, ono to je osnovna odrednica Pada nacije je odricanje od autentine tradicije. Sve ono to
ne slavi tu tradiciju, ono to ne priznaje ljude tog vremena kao svoje pretke, to se otvoreno ne poziva
na njih, smatra se stranim i neautentinim. to se najizrazitije vidi u sledeem primeru:
Od 2000. godine, vie od pola veka poto su srpskom narodu bili uskraeni vera, tradicija, istorija,
jezik i pismo, zapoet je po trei put duhovni poduhvat nastavak gradnje Hrama Svetog Save.
126


MIT O OBNOVI

Ili mit o nacionalnom buenju, po Smitu za taj mit je bitna ideja da nacije postoje od
pamtiveka, te da ih nacionalisti moraju ponovo probuditi iz dugog dremea kako bi zauzele svoje mesto
u svetu drugih nacija, kao i to da se upravo te nacije koje nacionalisti ele probuditi, esto vide kao
deo prirode podreen zakonima evolucije kao bilo koji drugi organizam(Suboti 2004:182).
Gologlavi Beograd dobija kapu i na kapi krst, koji se, ve priaju vidi iz Sofije. Tako je esto
bivalo u srpskoj istoriji, dugo nas nema, zaboravimo sve i ne moemo nita, a onda se preko noi
prisetimo svega i nadoknadimo sve.
127


123
dr. Slobodan Mileusni, prota Milan Jankovi, arh. Branko Pei, dr. Vojislav Milovanovi, arh. Dragomir Ackovi,
Hram Svetog Save u Beogradu II, Pravoslavna Re, Novi Sad, 2005.23.str.
124
Komunistika ruka pomirenja, list NIN, 5.9.2002.
Dostupno na: http://www.nin.co.rs/2002-09/05/24840.html (pristupleno: 28.8.2013.)
125
Gradnja Hrama Svetog Save (2013), produkcija: Pravoslavna Eparhija baka; bez autora
126
Radovanov, Zoran(ur.), Hram Svetog Save na Vraaru, Studio Bekerek, Novi Sad, 2009.161.str.
127
Uskliknimo s ljubavlju (2008), produkcija: Delta video i Akademija umetnosti; scenario i reija: Moma Martinovi

56

Za mit o Obnovi najbitniji je odnos sa Zlatnim dobom iz kojeg on crpi autentinost i istinsko
sopstvo, ili slobodnije reeno: to su praoci na koje se ona, u svojim preporoditeljskim stremljenjima
poziva. Preci su i ovom prilikom poreklom iz srednjeg veka i iz blie prolosti (poetak 20-tog.). U
odnosu na njih se trai kontinuitet. U tekstovima koje sam obraivao, on se najee javljao kao poziv
da se zavri ono to su nai preci zapoeli, kao vraanje sebi.
Za poiveg premijera izgradnja Hrama, kao ostvarenje zavetne misli srpskog pravoslavnog
naroda, bila je istorijska ast i prilika ove generacije da dovri ono to su preci zapoeli tokom prolog
veka, da se sastave sve pokidane niti sa prolou i na sigurne temelje postave sve nae tenje ka
budunosti.
128

Ili po reima fudbalera Slavie Jokanovia: Mi nismo nita ni manji ni vei Srbi od ostalih. Ali,
osetili smo potrebu da pomognemo i tako doprinesemo ouvanju duha i tradicije. Promenili smo
mnogo zemalja tokom karijera, nikad nismo zaboravili odakle potiemo.
129

Izgradnja Hrama se tako vidi kao izgradnja jednog kolektivnog identiteta:
Mi gradimo hram, hram gradi nas - ree pesnik Matija Bekovi, i niko bolje, u par rei, nije
oznaio sutinu impozantne graevine na Vraaru.
130

Zaista, slogan je nezaobiolazan i koliko sam uspeo da primetim i najpopularniji, to e se pokazati u
kasnijoj analizi kada predmet budu politiari i neposredna politika upotreba Hrama. Ipak on je plagijat
preuzet iz 1948. godine, kada je poela velika omladinska radna akcija izgradnje pruge amac-
Sarajevo pod parolom Mi gradimo prugu, pruga gradi nas. A da nisu samo zgodne parole te koje
menjaju stranu, svedoi takoe Bekoviev primer, jer i on je svojevremeno rado prihvatao
komunistike nagrade: Oktobarsku nagradu grada Beograda [1970] i Sedmojulsku nagradu
[1988]). I u tom smislu Hram je paradigmatian, imajui u vidu opti trend u Srbiji, prelazak zaslunih
leviara u redove istaknutih desniara.

128
Radovanov, Zoran(ur.), Hram Svetog Save na Vraaru, Studio Bekerek, Novi Sad, 2009.65.str.
129
Patrijarh Pavle primio fudbalere donatore, 26,1,2004. Dostupno na:
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2004-1.htm
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:154569-Ktitori-pravoslavne-svetinje (pristupljeno: 30.8.2013.)
130
Veliki kao vera i molitva, list Novosti, 3.12.2005.
Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:176856-Veliki-kao-vera-i-molitva (pristupljeno
1.9.2013.)

57

Uz raun za INFO-stan 2003.
131
2007.
132
2008.
133
i 2009.
134
, graanima Srbije stizala je i uplatnica
za dobrovoljnii prilog za izgradnju Hrama. Dobrotvorna akcija je nazvana Da i zidovi dobiju duu.
Flajer uz INFO stan, iz 2003.godine
Paralele izmeu gradnje nacionalnog identiteta i Hrama jo se vide u reima:
Zidamo ga visoko ne bismo li i mi izrasli do njegove visine.
135

Ili:
Kako se na narod razvijao tako se razvijao i hram i obratno.
136

Kao u ogledalu, Hram odraava stanje duha i svesti srpskog naroda:
Ni kroz jedno drugo zdanje Srbi kao narod nisu se bolje ogledali kao kroz granju Hrama svetog
Save. Onoliko koliko su pomagali izgradnju hrama toliko su duhovno uzrastali.
137

Ili:
Hram Svetog Save, tj. njegova gradnja, izraava stanje nacionalne svesti naroda.
138

Mit o istorijskom Padu je takoe neizostavan, jer on predstavlja istorijski izazov u kojem se vidi
veliina jedne nacije. Tako istorija gradnje Hrama, slui i u prii o Obnovi nacije:

131
Dostupno na:http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2003-12.htm
Ako je verovati zvaninom sajtu Hrama, tada je prikupljeno 21.000.000 dinara
132
Dostupno na:http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2007-1.htm(pristupljeno 29.8.2013.)
133
Dostupno na:http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2008-2.htm(pristupljeno 29.8.2013.)
134
Dostupno na:http://www.infostan.rs/o-nama/poslovanje/korporativna-drustvena-odgovornost(pristupljeno 29.8.2013.)
Kada je sakupljeno 6.939.618 dinara
135
Zavet naroda (2002), produkcija: Informativna sluba SPC; bez autora
136
Oslikavanje Hrama Svetog Save, list Politika, 27.1.2007.
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Publikacije/politika27jan2007.pdf(pristupljeno 29.8.2013.)
137
Svetosavski hram duhovno ogledalo srpskog naroda, 26.8.2007. list Politika
Dostupno na:http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Publikacije/politika_mpesic_avg_2007.pdf (pristupljeno
29.8.2013.)
138
Radi se fasada, list NIN, 12,9,2002.,
Dostupno na: http://www.nin.co.rs/2002-09/12/24938.html(pristupljeno 28.8.2013.godine)

58

Treba podsetiti da je 1985. godina jo uvek oliavala komunistiki period. Odravanje arhijerejske
liturgije 12.maja te godine, simbolizovalo je poetak pada komunizma. U euforinom raspoloenju
okupilo se vie od 100.000 ljudi koji su na taj nain pokazali da ele da se vrate normalnom ivotu, a u
skladu sa tim i duhovnom ivotu, odnosno crkvi. Iako se u istoriji ne obeleava, taj dan moe da se
ubroji u malobrojne prelomne trenutke naeg naroda.
139

Najvei pojedinani donator Hrama, iz dijaspore, sumira glavninu prie o Obnovi jer on donira
zato to je Srbin, pobegao od titovog reima i u tuini zaista shvatio ko je?, a to moramo da znamo
i mi:
Zato to sam Srbin i srpskoga roda () U Australiju me oterala teka sirotinja. Ali, odmah sam
uvideo jednu stvar.Titov reim nas je uio da ne mislimo ve da ekamo u redu kao stoka. Pre odlaska
radio sam u Kuli na imanju. Ostao sam siroe sa pet godina. Spavao sam u tali i radio samo za hranu.
Kada sam video gde me sve to vodi, odluio sam da peke krenem ka austrijskoj granici. Peaio sam
mesec dana i preao u slobodni svet Ja sam kum crkve Svetitelja krstitelja u Australiji. ovek ne zna
ta je i odakle potie dok ne ode u tui svet. Dok ne oseti da ga gledaju kao tuina. Otkada znam za
sebe, ja sam se prieivao, slavio slavu kada nisam imao ta da jedem, i kada sam bio u zatvoru u
Austriji posle bekstva iz Jugoslavije. Hram Svetog Save najvei je na Balkanu i nije bilo trenutka
razmiljanja kada sam odluio da ga darujem sa 100.000 dolara. Mi moramo da znamo odakle smo
potekli i ko su nam idoli i sveci.
140

Treba navesti rei mitropolita crnogorsko-primorski Amfilohije, na jednoj donatorskoj veeri u
Interkontinentalu. On je ukazao na poruku istaknutu na kraju prikazivanja filma o izgradnji Hrama:
Hram gradi nas, ne mi njega i izmeu ostalog dodao da narod koji nema svoj hram gubi svoj
smisao i postaje bezduna masa - rekao je Amfilohije ukazujui na primer jevrejskog naroda koji da
nisu imali Zid plaa nikada se ne bi vratili u Jerusalim. Mitropolit Amfilohije je izrazio nadu da e se
hram Svetog Save zavriti do 2004. godine, tano na 200. godinu Prvog srpskog ustanka i da e tada
biti osvetan.
141

Amfilohije odlazi korak dalje, pa tako tvrdi da nas ne bi ni bilo da nije Hrama, dok on nije ponovo
poeo da se gradi mi smo bili neto drugo, nije bilo nas ovakvih kakve nas je tek Hram kroz sebe

139
Hram e sijati i danju i nou, list Blic, 10.2008.
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Publikacije/blic_press_clipp.pdf(pristupljeno 29.8.2013.)
140
Sve u dati za Srbiju, list Glas Javnosti, (15.12.2003.)
Dostupno na: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/12/15/srpski/I03121402.shtml (pristupljeno30.8.2013.)
141
Hram gradi nas, ne mi njega, list Politika, 27.11.2002.
Dostupno na:
http://web.arhiv.rs/projekti/Zoraninic.nsf/6432f0524f57426ac1256f8f004978e4/d787260d56141b8ec1256f620051b50a?
OpenDocument (pristupljeno 31.8.2013.)
Na kraju veeri premijer je objavio da je prikupljeno 71.931.000 dinara.

59

izgradio. Ova Amfilohijeva teza je u izvesnom smislu najblia naoj, koja Hram vidi kao deo
poduhvata u pravljenja nacionalnog identiteta, a nacionalni identitet kao konstrusan od strane
ideologije. Ideologije koja u svojoj koncepciji barata sa odreenim istorijskim injenicama i jeste
zasnovana na njima inae, po Smitovom miljenju, ne bi ni imala toliku snagu da je prosta
izmiljotina. Ali, opet sledei Smitovu ideju, ona jeste i proizvod aktivnosti ideologije, koja je
selekcijom tradicije omeila epohe i prostore autentinog bia nacije, odakle emituje diskurs koji moe
oblikovati samoidentifikovanje grupe i pojedinaca.
Amfilohije jo Hram poredi sa Zidom plaa, a na jednom drugom mestu moe se proitati da je
Vraar kao srpska Golgota,
142
isto kao to je Kosovo srpski Jerusalim
143
i kao to je izbor kneza
Lazara za carstvo nebesko izvren u ime srpskog naroda poput Mojsijevog u ime Izrailja.
144
Tako Hram
zaokruuje paralelu izmeu srpskog i Izabranog naroda.

Saborni hram

Prie o njegovoj sabornosti (najsaborniji hram
145
)mogu se svrstati pod kategoriju mita o Obnovi.
Tu je re pre svega o njegovoj ujediniteljskoj ulozi, kao dela u kojem bi ceo na narod trebao da
uestvuje. Ilustrativne su rei patrijarha Pavla, prilikom reosnivanja Hrama 2001. godine:
Ovaj Boiji hram podie ceo na narod sa sveu da ima za koga da ga podigne. Tekoe i nevolje
koje su ometale da se on i ranije zavri i da se nastavi gradnja, sada su prole. Nadamo se da e se
dobrom voljom svih ljudi, u skladu sa njihovim mogunostima, ovo delo nastaviti i zavriti kako valja,
pa e onda biti i blagoslova svetog Save i njegovoga i naega Gospoda za optu stvar i opte potrebe
pravoslavlja, a i naih predaka koji su ovde iveli i zapoeli ovaj hram, gradili ga i doveli u ovo stanje
da se on sada evo i zavrava. Gospode i sveti Savo, pomozite i njima, nama, svima. I onima koji priloe
makar i jednu ciglu, a kamoli vie. Ovo delo je za opte dobro.
146


142
Ovaj podatak sam pronaao u najavi za emisiju Plavi krug, a nalazi se u tekstu ispod prozora za video na you tube-u.
Emisija je posveena gradnji Hrama, na RT Vojvodina, 26.1.2012. Inae, nisam mogao nigde da naem celu ovu emisiju.
Dostupno na: http://www.youtube.com/watch?v=uvD2Iud9iyM(pristupljeno 31.8.2013.)
143
Patrijarh Irinej: Kosovo na Jerusalim, list Novosti, 17.3.2013.
Dostupno na:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:424821-Patrijarh-Irinej-Kosovo---nas-Jerusalim
(pristupljeno 31.8.2013.)
144
Radi, Radmila, Crkva i srpsko pitanje, u: Popov, Neboja (ur.), Srpska strana rata 1 trauma i katarza u istorijskom
pamenju, Samizdat B92, Beograd, 2002. 310.str
145
Hram Svetog Save, 02.03.2008, list Politika
Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Hram-Svetog-Save.lt.html
146
Radovanov, Zoran(ur.), Hram Svetog Save na Vraaru, Studio Bekerek, Novi Sad,
2009. 4.str.

60

O tome koliko Hram vredi kao verska, a koliko kao nacionalna graevina moda najbolje svedoi
sledei primer. Naime, jedan od simptomatinih naina finansiranja Hrama je preko obaveznih
doplatnih potanskih markica, i to godina 2001., 2003., 2004., 2006., 2007., 2008., 2009., 2013.
godine
147
(1937.godine, je prvi put izala potanska markica od ije su prodaje sredstva bila namenjena
njegovoj izgradnji). Ovom praksom, Vlada Srbije je prekrila Ustav, odnosno naelo odvojenosti crkve
i drave, a pri tome i princip jednakosti pred zakonom i nediskriminacije nepravoslavnih verskih
zajednica.
148

Na podseanje da graane Srbije ne ine iskljuivo pravoslavni vernici iji je interes izgradnja
hrama, vladin portparol Milivoje Mihajlovi odgovara: Mislim da zavretak izgradnje hrama Svetog
Save nije pitanje, ni vere, ni religije, ni vernika. To je zapravo nacionalni projekat zapoet
1939.godine.
149

Takoe, Slobodana Homena, 2011.godine, kao koordinator Vlade za odnose sa medijima, kae za
Danas da zavretak hrama Svetog Save nije pitanje vere, religije i vernika, nego je to nacionalni
projekat zapoet 1939. godine i do danas nije zavren.
- Lino smatram da mi kao drava i narod nismo zavrili jedan vaan projekat i podravam ovu odluku
vlade. Tu akciju zapoeo je jo premijer Zoran ini 2002. godine organizacijom donatorske
konferencije.
150

To je u skladu i sa reima tadanjeg predsednika Srbije i predsednika glavnog odbora Drutva za
podizanje Hrama Svetog Save Borisa Tdia, kada je na jednoj sednici Drutva rekao d se Hrm
Svetog Sve svrstv u projekte od ncionlnog interes i d sigurno im mlo rvnih po vnosti.
Nrodn Skuptin je Zkonom Hrm Svetog Sve proglsil z optenrodnu grevinu,

147
Ako je verovati pisanju Ateista Srbije, tirai su bili: 2001.- 21 250 000;2002.-2 500 000; 2003.-1 500 000; 2004.- 1 500
000; 2005.-3 000 000; 2006.-?; 2007.-3 000 000; 2008.-12 000 000; 2009.- 6 000 000; 2010.- 5 000 000; 2011.- 7 500 000;
2012.-8 200 000.
Dostupno na: http://ateisti.com/legalizovana-pljacka-gradana-doplatne-markice/ (pristupljeno 3.9.2013.)
Za 2013.godinu odtampano je 7 600 000, po izvetaju RTVojvodine, 3 Jul 2013, Akcija: "Doplatna markica za izgradnju
hrama"
Dostupno na: http://www.youtube.com/watch?v=nWNTVCcOKPs (pristupljeno 3.9.2013.)
148
Ustav Republike Srbije (2006): l. 11; st. 1: Republika Srbija je svetovna drava; st. 2: Crkve i verske zajednice su
odvojene od drave; st. 3: Ni jedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna.
149
Crkveno Dravni namet za Hram Svetog Save, sajt Radio Slobodna Evropa, 2.7.2011. Dostupno na:
http://www.slobodnaevropa.org/content/srbija_crkva_hram_svetog_save_postanske_marke/24253016.html (pristupljeno
15.9.2013.)
150
Uz poiljku i dobrovoljni prilog za izgradnju Hrama Svetog Save, list Danas, 28.6.2011.
Dostupno na:
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/uz_posiljku_i_dobrovoljni_prilog_za_izgradnju_hrama_svetog_save_.55.html?news_i
d=218405 (pristupljeno 3.9.2013.)
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/uz_posiljku_i_dobrovoljni_prilog_za_izgradnju_hrama_svetog_save_.55.html?news_i
d=218405 (pristupljeno 3.9.2013.)

61

Ministrstvo kulture, Vlde Republike Srbije, proglsilo Hrm s Svetosvskim pltoom, kulturnim
dobrom od ncionlnog znj. Stog pozivm lnove Drutv, firme i sve grne d dju svoj
doprinos z zvretk Hrm Svetog Sve.
151

I tako, u ovom sluaju Hram je tretiran kao projekat od nacionalnog znaaja (nacionalni
spomenik?), a ono to bi se moglo zakljuiti iz ovog primera je da, zapravo, ova praksa doplatnih
markica uopte ne odstupa od diskursa koji je pratio njegovu izgradnju, ta vie, dosledno sledi tu
logiku, sobornog Hrama.

PREDSEDNICI

O simbolikom kapacitetu Hrama najbolje e posvedoiti njegova neposredna (dnevno)politika
upotreba, jer se tu najbolje moe sagledati sav simboliki potencijal koji on poseduje, a o kojem je bilo
rei u poglavlju Istorija gradnje. Na ovom mestu, za razliku od tog poglavlja, bie detaljnije pretresane
izjave politiara, visokih dravnih funkcionera, koji su ujedno nastupali i kao prestavnici Drutva za
podizanje Hrama, te je u tom smislu njihova pozicija jo delikatnija. Svakako i sama injenica da su
predsednici glavnog odbora Drutva visoki dravni funkcioneri, i da se zapravo ta praksa potpuno
ustalila od njegovog reosnivanja 2001. godine, moe biti dobar indikator novonastalih odnosa drave i
Crkve.

-Zoran ini, premijer Republike Srbije(2001.-2003.), obnovitelj i predsednik glavnog odbora
Drutva za izgradnju Hrama Svetog Save. U govoru tokom donatorske veere novembra 2002. godine,
u hotelu Interkontinental, rekao je da se Hram mora izgraditi bez obzira na odnose u parlamentu i
vladi. Tu se jo moglo uti: U predveerje velikog srpskog jubileja ne treba zaboraviti ta je
najvrednije u naem nacionalnom interesu i ta treba sauvati. Oni koji su nam ostavili ovaj hram dobro
su znali da su sloboda i nezavisnost cilj oko koga nacija treba da se okupi.
152
(...)da preseemo tu
jednu lou crtu naeg nacionalnog mentaliteta i da ponemo da efikasno zavravamo ono to smo

151
9.11.2007. Odrana deveta sednica Drutva za podizanje Hrama Sv. Save. (pristupljeno 3.9.201.)
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2007-3.htm
Tadi ovde misli na onu istu odluku donetu 1900. godine, o kojoj je bilo rei u prethodnom poglavlju o Istorija gradnje.
Ministrstvo kulture Vlde Srbije je 13. vgust 2003. godine Hrm s svetosvskim pltoom proglsilolo kulturnim
dobrom od ncionlnog znj.
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2006-1.htm#bk2006_1_1
152
Dnevni list Politika, 27.11.2002.godine
http://web.arhiv.rs/projekti/Zoraninic.nsf/6432f0524f57426ac1256f8f004978e4/d787260d56141b8ec1256f620051b50a?
OpenDocument(pristupljeno 31.8.2013.)

62

poeli (...) gde na simbolian nain da pokaemo da emo da uradimo ono to obeamo? Dogovorili
smo se, meu nekolicinom prijatelja
153
, da to treba da bude ovaj veliki nacinalni projekat hram Svetoga
Save. To ne treba da bude uraeno iz budeta, niti na silu, ve to zaista treba da bude jedna obnova
nacionalnog duha. I da to bude jedan projekat, koji e zaista u smislu onog slogana, koji e i nas da
izgradi u onoj meri u kojoj mi gradimo taj hram. Da svako nae svoje mesto u tome, i da se kroz to
shvati ne samo snaga drutva, nego i snaga i opredeljenost njegovih pojedinaca.
154

Dakle, u samo predveerje velikog nacionalnog jubileja, premijer govori o nacionalnom interesu,
mentalitetu, duhu, projektu i cilju oko koga treba da se okupi. Jubilej treba obeleiti, interes ne treba
zaboraviti, mentalitet se mora popraviti, duh Obnoviti. Projekat treba na simbolian nain da pokae
odlunost za sve to, i ne samo to, on e izgraditi nas onoliko koliko i mi izgradimo njega. Kakvi smo
graditelji, tako e nam biti i sa mentalitetom i sa duhom, te svako treba da nae svoje mesto u tome.
Cilj su sloboda i nezavisnost, to su vrlo dobro znali i oni koji su nam ostavili Hram, zato se treba
okupiti oko te ideje kao oko Hrama.
Izdvojiu iz tog govora, jo i ovo: ovu veeru shvatam kao nau zajedniku javnu obavezu da emo
ovaj veliki posao koji nije samo verski, nego i nacionalni projekat. (...) Da stvorimo jednu, modernu,
uspenu Srbiju i u toj Srbiji jedan dovreni hram Svetoga Save. (...) I da kroz zavretak tog Hrama
zapravo uemo umiveni u godinu u kojoj je zapoet Prvi srpski ustanak.
155

Premijer eksplicitno tvrdi da to nije samo verski nego i nacionalni projekat. U uspenoj Srbiji je i
dovren Hram, i koliko mogu da rastumaim tu logiku: Srbija treba istog lica izai pred svoje pretke,
kad se budu javili na svoj jubilej, a Hram e biti njeno lice, umiveno. Hram je tu delegiran kao
predstavnik uspene Srbije, koji e je predstaviti u tom imaginarnom susretu.
U danima pred poetak radova na oblaganju fasade Hrama mermerom, na molitvi kojoj su
prisustvovali patrijarh Pavle, crkveni velikodostojnici, lanova kraljevske porodice, ini je ponovio:
Eksterijer Hrama Svetog Save bie zavren na 200. godinjicu od Prvog srpskog ustanka, 2004.
godine () Hajde da ovde bude utkano sve ono to danas narod Srbije radi na svojoj obnovi i na

153
meu nekolicinom prijatelja interesantna formulacija, ako stvari posmatramo iz ireg konteksta odnosa crkve i drave
nakon smene vlasti oktobra 2000. godine
154
Video zapis, dostupan na:
http://www.zoraninic.org/video/govor-zorana-%C4%91in%C4%91i%C4%87-na-donatorskoj-veceri-za-izgradnju-
hrama-svetog-save(pristupljeno 31.8.2013.)
155
Govor Zorana inia na donatorskoj veeri za izgradnju Hrama 25.11.2002.godine,
Dostupno na: http://www.zoraninic.org/govori/govor-dr-zorana-%C4%91in%C4%91i%C4%87-na-donatorskoj-
ve%C4%8Deri-za-izgradnju-hrama-svetog-save?format=simple(pristupljeno 31.8.2013.)

63

izgradnji svoje budunosti. Ako zavrimo ovaj hram uspeno, neka to bude jedan od dokaza da smo u
ovom veku krenuli uspeno.
156

Ustanak i Hram su u jakom simbolikom odnosu, ovde se treba prisetiti okruenja Hrama u ijoj
je neposrednoj blizini i spomenik Karaoru. O njegovoj poziciju u odnosu na Hram, je ve bilo rei u
poglavlju Istorija gradnje, ali treba uporediti i njihove simbolike aspekte. Hram se gradi duhovnom
ocu iz zahvalnosti prema njegovim velikim delima iz Zlatnog doba nacije, na mestu njegovog
stradanja, koje se vidi kao simbol Pada nacije. Sa druge strane, spomenik Karaoru, po mom
tumaenju, bio bi simbol bune, otpora i poetka osloboenja ili Obnove nacije. Iz toga zakljuujem da
su naracije Hrama i spomenika Karaoru komplementarne, te da ih osim prostorne vee i semioloka
bliskost. Ako se ovome doda zapaanje Todora Kuljia da Oraac 2004. umesto Gazimestana 1989.
pomera mesto seanja kolektivnog identiteta nacije severno od izgubljene kolevke srpstva (Kulji
2013:103), moe biti jasnije zbog ega je premijeru toliko vana ta godinjica i dovren Hram u njoj.
Zanimljiva je jedna paralela koja se ocrtava izmeu Slobodana Miloevia i Zorana inia, kada
se ima u vidu njihov odnos prema Hramu.
157
Miloevi ujedinitelj i ini pragmatian
modernizator, koriste Hram u politike svrhe (zavravaju ono to je trebalo davno pre uraditi).
Miloevi pokriva Hram, ime simboliki potkrepljuje svoju ujediniteljsku politiku prosto reeno:
sklapanjem Hrama, sklapanje drave. ini poinje modernizaciju, reen da neto pokrene i promeni,
to simboliki pokazuje (u dogovoru sa nekolicinom prijatelja) na primeru Hrama ili ureen Hram,
ureena drava.
Treba ipak rei i bitnu razliku, da se ini svojim linim angamanom ukljuio u izgradnju, dok
Miloevi iz jasnih ideolokih ali i politikih razloga, to zvanino nije. To je i olakalo kasnije
ograivanje crkve o udelu Miloevia u gradnji Hrama, a sa druge strane olakalo iskoriavanje lika
inia, to se najbolje vidi u sledeem lanku:
Kupola je podignuta dva dana uoi proslave 600 godina Kosovske bitke na Gazimestanu, 26. juna
1989. godine. Ko god mislio da je hram bio deo Miloevievog plana, vara se. Od kada je Sinan-paa
svojim iracionalnim inom raspalio vatru nacionalnog buenja stvoren je mit o breuljku na Vraaru,
kao svetom mestu srpske istorije i budunosti. Toga je svakako bio svestan i Zoran ini.
158

U istom lanku moe se proiti i dijalog koji su navodno vodili patrijarh Pavle i ini, a na koji
sam vie puta nailazio u materijalu koji sam obraivao:

156
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2002.htm#bk2002_2_3(pristupljeno 31.8.2013.)
157
Podseam na poglavlje Istorija gradnje (39-40.str), i tumaenje Slobodana Naumovia koje sam tom prilikom izneo.
158
Legenda o Hramu Svetog Save27.01.2013, dnevni list Politika
Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Legenda-o-Hramu-Svetog-Save.lt.html (pristupljeno 31.8.2013.)

64

legenda da e nam krenuti bolje tek kada hram bude konano zavren.
Pragmatini Zoran ini je ovek za koga bi se moglo rei da je najmanje sklon takvom tumaenju,
ali je upravo on taj koji je napravio veliki preokret, pokrenuvi radove.
ini je nekako uspeo da ubedi patrijarha Pavla da se nastave radovi na hramu, jer patrijarh, asketa
kakav je bio, posle bombardovanja zemlje i siromatva, govorio je premijeru iniu:
Narod gladuje, neprimereno je da radimo ovako velike poslove. ini nije odustajao: Novac e
proi, a hram e ostati nedovren. Tako ga je i ubedio sea se arhimandrit
159
Danilo Ljubotina,
svetenik Hrama.
Oba aktera iz ove prie, uvaju svoj sveti veo, patrijarh kao brian i skroman, a ini kao
pragmatian modernizator. Diskurs ine prolazna vrednost (novac) i neprolazna (da ne kaem veita)
vrednost (Hram).
Valja istai iz ovog lanka, da kao to je Hram posluio iniu, tako sada mit o iniu slui
promociji gradnje Hrama. Tako se u priama o istoriji gradnje, na vie mesta, inia seaju kao
inicijatora, Pavla koji je blagoslovio i prestolonaslenika (imaginarnog prestola) Karaorevia kao
pokrovitelja.
160


- Zoran ivkovi, premijer Republike Srbije (2003-2004) na etvrtoj sednici Drutva za podizanje
Hrama Svetog Save, kada je imenovan za njegovog novog predsednika, rekao je: da je to prijatna
dunost, jer uestvuje u civilizacijskom projektu naeg naroda, ali i neprijatna dunost, jer je bivi
predsednik Izvrnog odbora Zoran ini "na jedan muki nain" spreen da vidi kraj tog projekta.
161

Premijer je naglasio da je izgradnja Hrama jedan od retkih projekata u kojem nema problema sa
finansiranjem, planiranjem i dozvolama. ivkovi je podsetio da ova sveanost sadri mnogo
simbolike, jer je 16. maja 1911. godine Ljuba Davidovi potpisao akt po kojem je zemljite, na kojem
je danas hram Svetog Save, predvieno za park, a da je deset godina kasnije osnovao Demokratsku
stranku.

159
Isto.
160
Seanje na spaljivanje motiju Svetog Save 10.5.2010. sajt RTS.
Dostupno na:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/685151/Se%C4%87anje+na+spaljivanje+mo%C5%A1tiju+sve
tog+Save.html(pristupljeno 31.8.2013.)
161
Poeli radovi na vraarskom platou, 17.5.2003. dnevni list Glas Javnosti,
Dostupno na: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/05/17/srpski/D03051604.shtml
(pristupljeno 31.8.2013.)

65

Uestvovanjem ucivilizacijskom projektu naeg naroda ivkovi sebe vidi kao nastavljaa duge
tradicije Demokratske stranke. Takoe nije zaboravio da su radovi dokaz monumentalnosti Hrama i da
svi imamo priliku da se upiemo u istoriju ,
162
tj. svi bi se trebali ukljuiti u Obnovu.

-Boris Tadi, predsednik Republike Srbije(2004.-2012.) i za to vreme predsednik glavnog odbora
Drutva za podizanje Hrama. Na donatorskoj veeri novembra 2005. godine rekao je da istorija
izgradnje hrama Svetog Save umnogome lii na istoriju srpskog naroda i drave Srbije(...)da zavrimo
hram to pre. Time emo otkloniti izvesne sistematske greke iz svoje prolosti i otvoriti novu stranicu
budunosti. Dovretak hrama Svetog Save iskazuje nae duhovne vrednosti i potrebu da Srbija ne bude
nedovrena kua, ali i potrebu za sasvim malim, ali u stvari vanim ciljevima, a jedan od njih je i da se
neki studenti venaju u hramu Svetog Save.
163

Znai period u kome nije raeno na Hramu je proglaen sistematskom grekom. Tadi misli ili na
period u kojem nema mesta srpskom nacionalizmu, odnosno nacionalizmu kao dominantnom
legitimaciskom okviru, kako on nazivaduhovne vrednosti, to bi moglo da vai za period
socijalistike Jugoslavije. Ili misli na odnose izmeu drave i crkve, to bi vailo i za pomenuti period
ali i za period Miloevieve vlasti, o kojem sam ve govorio. Ova reenica je, kao to smo ve
pokazali, opte mesto u priama o Hramu.
Kada govori o potrebi za sasvim malim, ali u stvari vanim ciljevima, pored venanja studenata,
moe se navesti, na primer, poseta Hramu ruske delegacije
164
na elu sa potpredsednikom Vlade Ruske
Federacije Dmitrijem Medvedevim, februara 2008.godine - nedelju dana po zvaninom proglaenju
nezavisnosti Kosova.


162
Svetosavski park bie najlepi u gradu, 04.9.2003.
Dostupno na: http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2003-9.htm
163
Donatori za Hram Svetog Save, Sajt B92, Dostupno na:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=11&dd=02&nav_category=12&nav_id=179589 (pristupljeno
31.8.2013.) Osim 91 predstavnika domih preduzea i banaka, ktitorskoj veeri prisustvovali su i linosti iz sporta i kulture.
Oekivani prihod bio je 324.000.000 dinara.
164
Od 2005. godine, trea (ne i poslednja), zvanina poseta Hramu visoke Ruske delegacije u prisustvu Tadia
http://www.spc.rs/sr/zvanicna_delegacija_predstavnika_ruske_federacije_posetila_hram_svetog_save
(pristupljeno 31.8.2013.)

66


Rusija prua ruku
165
slika bratskog rukovanja
166


Tadi je tom prilikom rekao da je zavretak izgradnje hrama Svetog Save u duhovnom i
simbolikom smislu najvanija investicija u Srbiji.
167
Poseta Hramu je iskoriena kao simbolina
potvrda bratske iskrenosti i privrenosti Ruske Federacije, koja nadilazi sve prizemne politike i
ekonomske motive. Rei stareine Hrama Luke Novakovia, potvruju politiku dimenziju ove
posete:Vau posetu shvatamo kao podrku u vremenu kada srpski narod jo jednom trpi stradanja tako
to mu otkidaju deo teritorije i nasilno oduzimaju njegovu iskonsku teritoriju Kosovo i Metohiji.
168

Tadi svoj angaman oko Hrama koristi i u iskljuivo stranake svrhe, kao prilikom posete ramu u
okviru izborne kampanje. Kao nosilac izbirne liste DS-a rekao (je) novinarima da se radi o jednom od
najveih nacionalnih graevinskih objekata to je dokaz da se u Srbiji sada dovrava ono to je
zapoeto (...)
On je podsetio da je i pokojni premijer Zoran ini govorio da moramo da izmenimo nau nacionalnu
karakternu crtu da ne zavravamao zapoete poslove ()
upravo na ovom mestu koje simbolizuje nau duhovonst i dravnost treba da pokaemo da moemo da
dovrimo i ono to nam se inilo decenijama nemogue .
169


165
Isto.
166
Zanimljivo bi bilo istraiti uestalost verskih objekata u politikoj komunikaciji Srbije i Rusije.
167
Rusija prua ruku, 25.2.2008. Dnevni list Novosti,
Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:211103-Rusija-pruza-ruku
(pristupljeno 31.8.2013.)
168
Isto.
169
Zavrava se zapoeto, 12.12.2003. dnevni list Gas Javnost
Dostupno na: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/12/12/srpski/P03121106.shtml
(pristupljeno 31.8.2013.)

67

Dakle, na Hramu emo pokazati odlunost (slino kao Miloevi i ini), iskoristio je mit
inia i podsetio na mesto koje uva seanje na Pad nacije.

-Tomislav Nikoli, predsednik Republike Srbije(2012.- ) novi je predsednik Drutva za podizanje
Hrama. Februara 2013. godine, uoi 11. zasedanja skuptine Drutva za izgradnju Hrama, Nikoli je
rekao:smenjuju se osvajai, smenjuju se i u Srbiji vlasti, a hram je veit (...) grade ga graani Srbije
(...) ali mesto na kome se nalazi obavezuje nas da ga zavrimo, ovo je mesto gde su pokuali da nam
unite i prolost i budunost.
170
Radiemo sa voljom, ljubavlju i oseanjem da ovde ugraujemo
sebe.
171

Graani srbije pojam politikog nacionalizma tretira etnonacionalistikom naracijom, odnosno
tretira ga kao da govori o srpskom narodu. Jedna kozmetika rotacija, jer je sam pojam izvuen iz
konteksta. Da podsetim u etnikom poimanju nacije insistira se na precima i uverenju da pojedinac
nuno pripada naciji svojih predaka, te da mu je nacionalna pripadnost nepromenljiva i unapred
odreena. Takoe podsea na mesto koje uva seanje na istorijski Pad nacije. Zato obavezuje, zato
sa ljubavlju i zato budunost.
Posebno je zanimljiv odgovor Nikolia na pitanje jednog od prisutnih novinara da prokomentarie
protivljenje DSS-a sa predloenim reenjem o organizaciji uprave na Kosovu:
Ima li za vas svetinje? Nalazimo se ispred hrama Svetog Save, a oni koji me napadaju neka me
napadaju na drugom mestu.
172

Politika koju vodi vlada prema Kosovu 2013. godine, u mnogome se promenila od vremena kada je
predsednik bio Boris Tadi.
173
Promenila se politika ali svetinja je ostala svetinja, smenjuju se osvajai,
smenjuju se i vlasti u Srbiji ali nacija je vena. Dakle sveto mesto nacije u kom se ne samo neizostavno
govori o njoj, nego se zna i kako se sme govoriti o njoj kada smo tu. Sve to neslavi iskonsku teritoriju
na tom svetom mestu, napad je, svetogre, pa makar on bio i sopstvena politika ili bar politika bliskih
saradnika. Slobodnije reeno, ne psuje se u crkvi.
Nikoli je tom prilikom jo rekao:

170
Hram e biti spreman za vanu godinjicu, Sajt Radio Televizije Srbije,19.2.2013.
Dostupno na:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124//1269556/++++++
(pristupljeno 31.8.2013.)
171
Nikoli: Hram e biti spreman za Milanski edikt,Sajt Radio Televizije Vojvodine, 19.2.2013.
Dostupno na:http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/nikolic:hram-svetog-save-bice-spreman-za-milanski-
edikt_371931.html(pristupljeno 31.8.2013.)
172
Isto.
173
Neto vie o tome na:http://www.slobodnaevropa.org/content/ruse-li-dacica-zbog-kosova/24896700.html (pristupljeno
31.8.2013.)

68

Ova godina, koja je jubilej Milanskog edikta, veoma znaajna u razvoju hrianske civilizacije i
istovremeno prilika da se intenziviraju radovi na Hramu i da on bude mozaiki ukraen. "To znai da je
izuzetno vano da dovrimo Hram i da treba da pokaemo i hrianski karakter srpskog drutva i Srbije
kao drave. Mi ga, naravno, i bez dovrenog Hrama Svetog Save imamo, ali i Hram Svetog Save jeste
jednovekovni napor i ilustracija hrianskog karaktera Srbije.
174

Hram se ukljuuje u priu o Milanskom ediktu, tanije Konstantinu, koji se zapravo javnosti u
Srbiji tokom cele 2013. godine predstavlja kao da je rodom iz Nia, te je otud Srbiji toliko vano da
uspostavi kontinuitet, kako sa Milanskim ediktom tako i sa njim. Pa se tako, kao to je Hram spreman
za 200 godinjicu Prvog srpskog ustanka 2004. godine, sada sprema za godinjicu Milanskog edikta
2013. godine. I kao to je Hram prigodno mesto za obeleavanje Ustanka, tako je prigodan i za
obeleavanje datuma bitnog za Hrianstvo u celini, kao dokaz hrianskog karaktera Srbije.

ZAKLJUAK

Kako je naa analiza pokazala, Hram je tu, pre svega, da pomene Zlatno doba, Pad i Obnovu nacije,
jer to je ono to se pominjalo kada se o njemu i njegovoj gradnji govorilo. Konkretno pria o Zlatnom
dobu, govori o vladarskoj dinastiji Nemanjia, a pre svega o Svetom Savi, koji je po tumaenju Crkve,
najistaknutija linost tog doba posredstvom njih pria se o srednjovekovnoj srpskoj dravi. Kada
govori o Padu, centralne teme su 1)mesto na kojem je Hram sagraen, jer je to mesto za koje se misli
da su tu spaljene moti Svetog Save, to se vidi kao pokuaj suzbijanja Savinog kulta u srpskom
narodu i Savino stradanje kao simbol istorijskog Pada srpskog naroda 2) Hram se nije gradio za
vreme komunizma te je taj period u naraciji ispredenoj oko Hrama obeleen kao totalitaran,
otuujui i ateistiki = antisrpski. Prie o Obnovi, gradnju Hrama vide kao gradnju nacije-drave i sve
to se radi na obnovi nacije-drave treba da se, kao u ogledalu, vidi na Hramu.
Hram tako gradi i etnoistoriju jednog nacionalnog identiteta, tanije u njega je ugraivana ta
etnoistorija, a on ju je dalje reprodukovao (i reprodukuje). Na kljuno pitanje ovog rada - Kome i zbog
ega se gradi Hram? Odgovor je: 1)gradi se naciji ili srpskom narodu, koji je shvaen kao jedna
vanvremenska i nepromenljiva kategorija 2) gradi se radi artikulacije njegove etnoistorije, kao temelja

174
Znaajni uspesi u izgradnji Hrama Svetog Save, list Glas Javnosti, 19.2.2013.
Dostupno na: http://www.glas-javnosti.rs/aktuelne-vesti/2013-02-19/znacajni-uspesi-u-izgradnji-hrama-svetog-save,
(pristupljeno 31.8.2013.)

69

nacionalnog identiteta. Ili, Hram se gradi srpskoj naciji radi njene izgradnje, kroz seanje o njoj, tako
to polazi od socijalne ontologije po kojoj se realizam grupe(nacije) retrospektivno projektuje u
davnu prolost (Suboti 2004:182). Tom projekcijom se dobija jedna vievekovna duhovna
vertikala(Jovanovi 2013: 29) sainjena od anahronizama podobnih za nacionalnu obnovu, odnosno
politiku upotrebu.
Treba rei, da nemamo pretenziju da Hramu pridamo ikakav kljuni znaaj u voenju ikakve politike,
on je samo jedan spomenik od izuzetnog simbolikog kapaciteta, a kao takav, on moe svojim likom da
pomene odreene pojedince ili grupe, mesto, vreme itd. Dakle, moe samo da slui odreenim
politikama.
Hram pripada srpskom narodu tj. jednoj etnikoj grupi, ali to ne znai da je on time desakralizovan,
naprotiv - crkva jeste prikazana kao nacionalni spomenik ali je zato i srpski narod, kroz odnos prema
toj crkvi, prikazan kao zajednica vernika. Zapravo, Hram, osim svoje sakralne komponente,
uitavanjem promotera njegove gradnje, dobija jo jedno itanje i to kao nacionalni spomenik. Ova dva
itanja se meusobno prepliu, a ovaj rad je trebao da pokae model po kojem je mogue itati jedan
religijski objekat kao nacionalni.
Vjekoslav Perica navodi miljenje Van der Vera (Peter Van der Veer), kada govori o karakteru
verskog nacionalizma. Sveta mesta jesu fiziki, materijalni dokaz dugovjene egzistencije vjerske
zajednice, a ona je za religijske nacionaliste isto to i nacija... (zato) povjest svetita hramova, onako
kako je prikazana u vjerskim izvorima i prema vjerskoj crkvenoj arheologiji, postaje povjest nacije
(Perica 2009:191). olovi, takoe, pie o prelasku verskih svetinja u svete stvari nacije. Pri tom se
njihova sakralna priroda ne gubi, ali se transformie na drugi plan, pa se moe govoriti o
parareligijskim, odnosno nacionalno-politikim svetinjama (olovi, 2008, 21).

Tako se o
manastirima danas vie govori kao svetinjama u nacionalnom nego u hriansko pravoslavnom smislu.
Oni su jednako spomenici kulture, ostaci davne prolosti, koliko i aktuelne svetinje, meai srpskog
duhovnog prostora (olovi 2008:22). Treba jo pomenuti, da olovi uoava i suprotan smer u kom
ide odnos prema jeziku, folkloru ili npr. nacionalnim spomenicima, koji postaju svetinje putem jedne
specifine nacionalne sakralizacije, sa predznakom nacionalne svetinje.

Nacionalni genij ukida u isti mah pojedinca (rastvorenog u grupi iz koje potie) i oveanstvo
(izdeljeno na ukoene esencije, rasprene u mnotvo etnikih linosti koje su zatvorene u same sebe). A
ako poricanje pojedinca uraa bezgraninom vlau, iz raspada ljudskog roda raa se totalni rat.
Drugim reima, dravu zahvaenu zanosom Volksgeista nita ne obuzdava (...), lieni sopstvenog

70

postojanja, (...) njeni podanici ne mogu zaiskati nikakvo pravo, a poto njeni neprijatelji ne pripadaju
istoj vrsti, nema razloga primeniti na njih ljudska prava (Finkelrot 1993:46-47). Na kraju, nacija, kao
vrednost po sebi i kao sveti entitet, ima prava na svoje propovedi, svetkovine, hramove i svoje rtve.
Gotovo svaki dan ste na gradilitu, iako obavljate i ministarsku dunost. Stalno ste sa graditeljima
Hrama, da li e uspeti da dovre Hram na vreme?
Oigledno je da Hram ima svoj autoritet i podstie pregalatvo, jer radnici graevinskog preduzea
"Trudbenik", kome se inae uplauju ugovorena sredstva, ne primaju plate po nekoliko meseci, zato to
je njihova firma u steaju.
175

























175
Intervju Vojislav Milovanovi, Radi se fasada, list NIN, 12.9.2002.
Dostupno na: http://www.nin.co.rs/2002-09/12/24938.html (1.12.2013.)

71

DODATAK

Jedan od pouzdanih indikatora simbolikog kapaciteta Hrama je i inicijativa SPC za premetanje
urne sa pepelom Nikole Tesle iz muzeja Nikole Tesle u Hram, koju je podralo i Privremeno vee
grada Beograda, na elu sa Nebojom oviem, koji je tom prilikom rekao:
Naunik poput Tesle zasluuje da poiva u hramu Svetog Save, kao i ostali znameniti Srbi, i
potreban je jo bolji tretman drave i nacije prema njima. Nastojaemo da to pre realizujemo predloge
SPC.
176

Iz nepoznatog razloga prvobitan plan o premetanju urne u sam Hram je promenjen, a dogovoreno
je da se u porti Hrama podigne spomenik Nikoli Tesli, u ijem e podnoju biti smetena urna sa
pepelom. Sporazum o premetanju urne potpisali su partijarh srpski Irinej, ministarka energetike
Zorana Mijhajlovi ispred Vlade Srbije i predsednik Privremenog organa Beograda Sinia Mali. Kako
prenosi Blic:
Partijarh je, nakon potpisivanja sporazuma, rekao da nema nita prirodnije od toga da zemni ostaci
velikog mislioca poivaju na, kako kae, najsvetijem mestu srpskog naroda - Hramu posveenom
Svetom Savi, gde je i spomenik Karaoru () pored velike svetinje poivaju tri velika imena srpske
istorije, kulture i nauke rekao je patrijarh srpki Irinej.
177

Interesantne su i rei direktora Etnografskog muzeja Miroslava Tasia:
najlepe bi bilo da je u Hramu Svetog Save s jedne strane Tesla, a s druge Mihajlo Pupin. Tu bi,
dodaje, bilo mesta i za Milutina Milankovia () To bi onda bio mali srpski Panteon onih koji su nas
zaduili, zakljuio je Tasi.
178

Dakle, Hram je mesto u kojem i kraj kojeg poivaju znameniti Srbi. Tesla dobija svoje mesto
pored Svetog Save i Karaora
179
, a ovde se treba prisetiti i grobne crkve Svetog kneza Lazara, koja
je u ovom radu pomenuta kao mesto od velikog simbolikog potencijala. Tako se na ovom najsvetijem
mestu srpskog naroda, moda trenutno radi o jednom procesu izgradnje monumentalnog kompleksa
srpskog imaginarnog nacionalnog panteona (olovi 2000:75), a Nikola Tesla, kao i svi njegovi

176
Da li Nikola Tesla treba da poiva u hramu Svetog Save?, list Telegraf, 14.1.2014.
Dostupno na: http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/919513-pitamo-vas-da-li-nikola-tesla-treba-da-pociva-u-hramu-svetog-
save
177
Urna Nikole Tesle se premeta u Hram Svetog Save, list Blic, 28.2.2014.
Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/446288/Urna-Nikole-Tesle-se-premesta-u-Hram-Svetog-Save
178
Teslini ostaci u Hramu-dokaz srpstva?, Sajt B92, 2.3.2014.
Dostupno na:http://www.b92.net/zivot/nauka_vesti.php?yyyy=2014&mm=03&dd=02&nav_id=818591
179
O simbolikom odnosu Hrama i spomenika Karaoru bilo je rei na 63.str.

72

stanovnici, biva podvrgnut tretmanu nacionalizacije.
180
Hram bi u toj buduoj nacionalnoj
monumentalnoj konstelaciji zauzeo centralno mesto, kao jedna vrsta objedinjujueg rama, a u ovom
sluaju upravo kao kljuan deo tretmana nacionalizacije, koji bi se svojom jakom simbolikom,
pobrinuo za formiranje Teslinog nacionalnog identiteta. I zato, po reima patrijarha Irineja, od
pomenute inicijative nema nieg prirodnijeg.
Na kraju ponavljam, Hram je crkva, pa se ova inicijativa takoe moe tumaiti kao jo jedan od
pokuaj da se SPC prikae kao objedinitelj i ujedinitelj duhovnih, politikih i naunih snaga nacije i
da se Crkva (i simboliki) stavi iznad drutva, drave i zakona.
181




















180
Pogledati strane 25-26.
181
Mijat Lakievi, Mia Brki, Zaustavimo uzurpatore, sajt Peanik, 4.2.2014.
Dostupo na: http://pescanik.net/2014/03/stop-nasilju-zaustavimo-uzurpatore/

73

LITERATURA

-Aleksov, Bojan (2003), Nationalism in Construction: The Memorial Church of St. Sava on Vraar
Hill in Belgrade, Balkanologie VII (2), 47-72.
Dostupno na: http://balkanologie.revues.org/index494.html?file=1 (pristupljeno: 1.9.2013.)
-Andri-Ruii, Duka (2010), Ruka ruku mije, esej sa sajta Peace Academy,
Dostupno na:http://mirovna-akademija.org/rma/en/essays/24-2010-crs1/194-ruka-ruku-mije (6.6.2013)
-Baki, Jovo (2004), Ideologije jugoslovenstva izmeu srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941.
socioloko-istorijska studija, Zrenjanin, Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin
-Baki, Jovo (2006), Teorijsko-istraivaki pristupi etnikoj vezanosti (ethnicity), nacionalizmu i
naciji, u Sociologija asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju,
Beograd, 231.-264.
-Bandi, Duan (2010), Narodno pravoslavlje, Biblioteka XX vek, Beograd
-Bauzinger, Herman (2002), Etnologija Od prouavanja starine do kulturologije, Beograd,
Biblioteka XX vek
-Ber, Vivijen (2001), Uvod u socijalni konstrukcijonizam,Beograd, Zepter book world
-Blagojevi, Mirko (2005), Religija i crkva u transformacijama drutva Socioloko-istorijska
analiza religijske situacije u srpsko-crnogorskom i ruskom (post)komunistikom drutvu,Beograd,
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Filip Vinji
-Branislav, Omorac; mentor Jovanovi okica, master rad: Konsentus umesto konsenzusa medijska
podloga, Filozofski fakultet u Beogradu.
-Cerani, Milica (2004), Neovizantiski elementi u arhitekturi hrama Sv. Save na Vraru, Ni i
Vizantija, zbornik radova;
Dostupno na: http://www.ni.rs/byzantium/doc/zbornik3/PDFIII/Ceranic.pdf (1.8.2013)
-irkov, Sima (1981), Istorija srpskog naroda I, Beograd, Srpska knjievna zadruga
-ajkanovi, Veselin (1973), Mit i religija u Srba, Beograd, Srpska knjievna zadruga
-olovi, Ivan (2000), Politika simbola: ogledi o politikoj antropologiji, Beograd, Biblioteka XX
vek
-olovi, Ivan (2008), Balkan - teror culture: ogledi o politikkoj antropologiji 2, Beograd,
Biblioteka XX vek
-olovi, Ivan, ini je pozvao nebeske Srbe da ateriraju, intervju za Radio slobodna Evropa,
7.7.2013. dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/content/intervju-ivan-colovic-djindjic-je-
pozvao-nebeske-srbe-da-ateriraju/25036426.html
-entile, Emilio (2009), Religije politike izmeu demokratija i totalitarizama, Bgrad, Biblioteka
XX vek
-orevi, Mirko (2001), Ratni krst srpske Crkve, asopis Republika , dostupno na:
http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2001/273/273_20.html(6.6.2013)
-Finkelkrot, Alen (1993), Poraz miljenja, Beograd, Biblioteka XX vek
-Golubovi, Zagorka (1999), Ja i drugi antropoloka istraivanja individualnog i kolektivnog
identiteta, Beograd, Republika
-Habermas, Jrgen, Sara Lennox, Frank Lennox (1974): The Public Sphere,

74

enciklopedijska odrednica, New German Critique 3 (Autumn)
-Jovanovi, okica (2012), Prilagoavanje Srbija i moderna: od strepnje do sumnje, Beograd,
igoja tampa
-Kulji, Todor (2013), Anatomija desnice Izbor iz publicistikih radova 1978-2013, Beograd,
igoja tampa
-Kulji, Todor (2010), Seanje na Titoizam:Hegemoni okviri, u: Filozofija i drutvo, Beogd,
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, 225.-250.
-Kulji, Todor (2002), Prevladavanje prolosti, uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX
veka, Beograd, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji
-Kubi Zorica, Sran Sremac, Sergej Beuk(pr.) (2010), Religijska imaginacijai savremeni mediji:
medijizacija religije i/ili religizacija medija, Novi Sad, Centar za empiriska istraivanja religije
-Lakievi Mijat, Mia Brki, Zaustavimo uzurpatore, sajt Peanik, 4.2.2014.
Dostupo na: http://pescanik.net/2014/03/stop-nasilju-zaustavimo-uzurpatore/(4.2.2014.)
- Milosavljevi, Olivera (2002), U tradiciji nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca XX veka o
nama i drugima, Beograd, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji
-Naumovi, Slobodan (2009), Upotreba tradicije, Beograd, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju i
Filip Vinji
-Nedovi, Slobodanka (2007), def. mediji, Mimica, Aljoa; Bogdanovi, Marija, (priredili), Socioloki
renik, Beograd, Zavod za udbenike, 305.
-Nedovi,S (2007), def. Simbol, (ur): Mimica, Aljoa, Bogdanovi, Marija, Sociloloki renik, Beograd,
Zavod za udbenike, 513.
-Nojman, Iver (2009), Znanje, materijalnost, mo:uvod u analizu diskursa, Beograd, Centar za
civilno-vojne odnose
-Pavlica, Damjan (2013), Razgovori o svetom Savi, sajt Peanik,
Dostupno na:http://pescanik.net/2013/02/razgovori-o-svetom-savi/(1.7.2013)
-Perica, Vjekoslav (2006), Balkanski idoli 1 i 2 Religija i nacionalizam u Jugoslaviji, Beograd,
Biblioteka XX vek
-Perica, Vjekoslav (2009), Sveti Petar i Sveti Sava Sakralni simboli kao metafore povjesnih
promjena, Beograd, Biblioteka XX vek
-Perovi, Latinka (2000), Ljudi, dogaaji i knjige, Beograd, Helsinki odbor za
ljudska prava u Srbiji
-Pohlsander, A. Hans (2008), National monuments and nationalism in nineteenth century Germany,
Bern, International Academic Publisher
Dostupno na: http://books.google.rs/books?hl=sr&lr=&id=1TK-
YaXNpH0C&oi=fnd&pg=PA7&dq=National+Monuments+and+Nationalism+in+Nineteenth+Century
+Germany&ots=VWFedSqyHV&sig=m_ragS5KqQGVayoC2a8boEICeJI&redir_esc=y (pristupljeno:
1.9.2013.)
-Popovi, Danica (2006), Srpski sveti vladari, intervju za list Politika,
Dostupno nahttp://www.politika.rs/rubrike/intervjui-kultura/t38185.lt.html (1.7.2013)
-Radi, Radmila (2000), Crkva i srpsko pitanje, (u) Srpska strana rata 1 trauma i katarza u
istorijskom pamenju, Begrad, Samizdat B92

75

-Radi, Radmila (2010), Pripadanje bez verovanja i poznavanja, u: (ur.) Dimitrijevi, Vojin,
Novosti iz prolosti znanje, ne znanje i zloupotreba istorije, Beograd, Beogradski centar za ljudska
prava, 107-127.
-Radovi, Sran (2013), Grad kao tekst, Beograd, Biblioteka XX vek
-Sanja Krsti i Marin Gligo(Pr.) (2013), Epizode iz ivota drave i Crkve, asopis Republika, br. 552-
555.
Dostupno na: http://www.republika.co.rs/552-555/9.html(Pristupljeno 1.7.2013.)
-Smit, Entoni (2010), Nacionalni identitet, Beograd, Biblioteka XX vek
-Smit, Entoni (1999), Zlatno doba i nacionalni preporod, Beograd, u: RE, 93-110.str.
Dostupno na: http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/56/93.pdf
-Smith, Anthony (2003),Nacionalizam i modernizam: Kritiki pregled suvremenih teorija nacija i
nacionalizma, Zagreb, Fakultet politikih znanosti
-Spasi, Ivana (2004), Sociologije svakodnevnog ivota, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva
-Spasi, Ivana (2013), Kultura na delu drutvena transformacija Srbije iz burdijeovske
perspektive, Beograd, Fabrika knjiga
-Svrhoj, Vinko Kosta (2008)Strajni i meuratni odjeci ideje o nacionalnom izrazu u umjetnosti,
Zagreb, Radovi Instituta za povijest umjetnosti, br. 32, IPU, 2008., str. 319-328.
Dostupno na: http://hrcak.srce.hr/65622?lang=en (1.8.2013)
-Stojnov, Duan (2001), Od psihologije linosti ka psihologiji osoba, Novi Sad, Mediterran
Publishing
-Stefanovi, Lada (2009), Rekonstrukcija seanja, rekonstrukcija pamenja Kua cvea i Muzej
istorije Jugoslavije, u: Spomen mesta-istorija-seanja, Beograd, Zbornik radova Etnografskog instituta
SANU 26br.
-Suboti, Milan (2004), Imaju li nacije pupak? Gelner i Smit o nastanku nacija, u: Filozofija i
drutvo, Beograd, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, 177-210
-Velimirovi, Nikolaj Nacionalizam Svetog Save, 1935. Dostupno na:
http://www.scribd.com/doc/2884610/Vladika-Nikolaj-Velimirovic-Nacionalizam-Svetog-
Save(1.7.2013)
-Vukomanovi, Milan (2001), Sveto i mnotvo izazovi religjiskog pluralizma, Beograd, igoja
tampa
-Vukomanovi, Milan (2008), Homo viator - Religija i novo doba, Beograd, igoja tampa
-Vukomanovi, Milan (2013), intervju iz lista Pobjeda, prenosi sajt Peanik, 25,5,2013.
Dostupno na: http://pescanik.net/2013/05/intervju-milan-vukomanovic/(6.6.2013)
-Vukomanovi, Milan (2006), Srpska pravoslavna crkva prepreka modernizaciji drave i drutva,
intervju za sajt Nedim Sejdinovi, 4.3.2006.
Dostupno na: http://www.nedimsejdinovic.com/intervju-milan-vukomanovi%C4%87-sociolog-religije-
srpska-pravoslavna-crkva-prepreka-modernizaciji-drzave-i-drustva/(1.7.2013)
-Vidovi, arko, Kosovski zavet je liturgiski dogaaj, list Pravoslavlje br. 918.
Dostupno na: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/918/tekst/kosovski-zavet-je-liturgijski-dogadjaj/print/lat
(pristupljeno 31.8.2013.)
-irarde, Raul (2000), Politiki mitovi i mitologije, Beograd, Biblioteka XX vek

76

PREPORUENA LITERATURA

- orevi, Mirko(prir.) (2003), Srpska konzervativna misao, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji,
Beograd
- Geary, Patrick(2007), Mit o nacijama. Srednjovekovno poreklo Evrope, Cenzura, Novi Sad
-Habermas, Jrgen(1995), Citizenship and National Identity: Some Reflections on the Future of
Europe, u: Omar Dahbour and Misheline R. Ishay (ur.), The Nationalism, Humanity Books, New York
- Peri, Marvin (2000), Intelektualna istorija Evrope, Clio, Beograd, 2000
- Tomani, Milorad (2001) Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj, Medijska knjiara Krug, Beograd
- (ur) Antifaistika akcija Novi Sad (2007) Kritika klerikalizacije Srbije, Samizdat, Novi Sad

WEB ADRESE

http://www.srbija.travel/kultura/sakralni-objekti/pravoslavne-crkve-xx-vek/hram-svetog-save-beograd/
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Izgradnja/Arhitektura.htm
http://www.minrzs.gov.rs/drzavni-i-verski-praznici-republike-srbije.php
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1403395/Pravni+fakultet+obele%C5%BEi
o+slavu+Krstovdan.html
http://www.spc.rs/sr/mi_smo_njihovi_potomci
http://www.muzejvostanihfigura.autentik.net/portreti.php
http://www.domomladine.org/debate/tribina-prosvetitelji-i-svetitelji/
http://www.youtube.com/watch?v=dgTGCf3fSgw
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2013/januar/krivicna-prijava-protiv-ateista-srbije.php
http://facebookreporter.org/------
http://ateisti.com/obavestenje-rastko-nemanjic-prosvetitelj/
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Istorija/PocetakGradnje.htm
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1359
http://www.orasac.rs/lat/zasticeno-podrucje.php
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Istorija/NastavakGradnje.htm
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/ckrebic.htm
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Istorija/NastavakGradnje88_89.htm
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/2003-11.htm
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Istorija/ObnovaGradnje.htm
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Drustvo/Drustvo.htm
http://www.slobodnaevropa.org/content/cins-profil-miroslava-miskovica/24797417.html
http://www.slobodnaevropa.org/content/priveden-miroslav-miskovic/24796051.html
http://www.kurir-info.rs/bruka-miskovic-napao-patrijarha-irineja-clanak-672187
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/918/tekst/kosovski-zavet-je-liturgijski-dogadjaj/print/lat
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Drustvo/Drustvo.htm
http://www.slobodnaevropa.org/content/ruse-li-dacica-zbog-kosova/24896700.html


77

PREDMET ANALIZE
Zvanini sajt Hrama Svetog Save je posluio kao osnovni orijentir u pronalaenju relevantnog
materijala.
http://www.hramsvetogsave.com(pristupljeno 1.8.2013.)
Takoe u njemu su hronolokim redom izneti dogadjaji vezani za izgradnju.
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/default.htm
(pristupljeno 1.8.2013.)

FILMOVI

- Zavet naroda (2002), produkcija: Informativna sluba SPC; bez autora
Dostupno na: http://www.youtube.com/watch?v=e0PfWxMHSLQ (pristupljeno 1.8.2013.)
- Od sna do mramora (2004), produkcija: Informativna sluba SPC i Eparhija baka; reija: Ivica
Vidanovi
Dostupno na: http://www.youtube.com/watch?v=B2MUr84RPvQ(pristupljeno 1.8.2013.)
-Uskliknimo s ljubavlju (2008), produkcija: Delta video i Akademija umetnosti; scenario i reija: Moma
Martinovi
Odseak iz filma dostupan na: http://www.youtube.com/watch?v=DXbLjkudRJQ(pristupljeno
1.8.2013.)
-Gradnja Hrama Svetog Save (2013), produkcija: Pravoslavna Eparhija baka; bez autora
Dostupno na: http://www.youtube.com/watch?v=mFjieACmC2c(pristupljeno 1.8.2013.)

KNJIGE

-dr. Slobodan Mileusni, prota Milan Jankovi, arh. Branko Pei, dr. Vojislav Milovanovi, arh.
Dragomir Ackovi, Hram Svetog Save u Beogradu I,II, Pravoslavna Re, Novi Sad, 2005.
-Jovanovi, Miodrag, Hram Svetog Save u Beogradu, Zadubina Ilije M. Kolarca,
Beograd, 2007.
-Radovanov, Zoran(ur.), Hram Svetog Save na Vraaru, Studio Bekerek, Novi Sad,
2009.

WEB - NOVINSKI LANCI

-Zvanini sajt Hrama Svetog Save (30 lanaka):
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Publikacije/default.htm (pristupljeno 1.8.2013.)
-Feljton iz nedeljnika NIN, iz 4 nastavka 2002. godine
http://www.nin.co.rs/2002-08/22/24616.html(pristupljeno 1.8.2013.)
http://www.nin.co.rs/2002-08/29/24720.html
http://www.nin.co.rs/2002-09/05/24838.html
http://www.nin.co.rs/2002-09/05/24840.html
http://www.nin.co.rs/2002-09/12/24938.html

78

http://www.nin.co.rs/2002-09/12/24940.html
-Feljton iz dnevnog lista Novosti, 7 nastavaka 2004. godine,
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=420
(pristupljeno 1.8.2013.)

-Hram e biti spreman za vanu godinjicu, Sajt RTS,
Dostupno na:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124//1269556/++++++
(pristupljeno 31.8.2013.)
-Bruka: Mikovi napao Patrijarha, Dnevni list Kurir,
Dostupno na: http://www.kurir-info.rs/bruka-miskovic-napao-patrijarha-irineja-clanak-
672187(pristupljeno 31.8.2013.)
-Donatori za Hram Svetog Save, sajt B92, 2.11.2005.
Dostupno na:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=11&dd=02&nav_category=12&nav_id=17
9589
-Hram Svetog Save, 02.03.2008, list Politika
Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Hram-Svetog-Save.lt.html
(pristupljeno 28.8.2013.)
-Sajt Turistika organizacija Beograd,
Dostupno na: http://www.tob.rs/sr-lat/see_in.php?id=681 (Pristupljeno 30.11.2013.)
-Sajt INFO stan-a
Dostupno na:http://www.infostan.rs/o-nama/poslovanje/korporativna-drustvena-
odgovornost(pristupljeno 29.8.2013.)
-Sve u dati za Srbiju, list Glas Javnosti, (15.12.2003.)
Dostupno na: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/12/15/srpski/I03121402.shtml
(pristupljeno30.8.2013.)
-Veliki kao vera i molitva, list Novosti, 3.12.2005.
Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:176856-Veliki-kao-vera-i-molitva
-Hram gradi nas, ne mi njega, list Politika, 27.11.2002.
Dostupno na:
http://web.arhiv.rs/projekti/ZoranDjindjic.nsf/6432f0524f57426ac1256f8f004978e4/d787260d56141b8
ec1256f620051b50a?OpenDocument (pristupljeno 31.8.2013.)
-Patrijarh Irinej: Kosovo na Jerusalim, list Novosti, 17.3.2013.
Dostupno na:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:424821-Patrijarh-Irinej-Kosovo--
-nas-Jerusalim (pristupljeno 31.8.2013.)
-Emisija je posveena gradnji Hrama, na RT Vojvodina, 26.1.2012. Inae, nisam mogao nigde da
naem celu ovu emisiju.
Dostupno na: http://www.youtube.com/watch?v=uvD2Iud9iyM(pristupljeno 31.8.2013.)
-Uz poiljku i dobrovoljni prilog za izgradnju Hrama Svetog Save, list Danas, 28.6.2011.

79

Dostupno na:
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/uz_posiljku_i_dobrovoljni_prilog_za_izgradnju_hrama_svetog_sa
ve_.55.html?news_id=218405 (pristupljeno 3.9.2013.)
-Donatorska veera za zavretak radova na Hramu Svetog Save, Dnevni list Politika,
27.11.2002.godine
http://web.arhiv.rs/projekti/ZoranDjindjic.nsf/6432f0524f57426ac1256f8f004978e4/d787260d56141b8
ec1256f620051b50a?OpenDocument(pristupljeno 31.8.2013.)
-Sajt, Virtuelni muzej Zorana inia, Video zapis sa donatorske veere za izgradnju Hrama, dostupan
na:
http://www.zorandjindjic.org/video/govor-zorana-%C4%91in%C4%91i%C4%87-na-donatorskoj-
veceri-za-izgradnju-hrama-svetog-save(pristupljeno 31.8.2013.)
-Sajt, Virtuelni muzej Zorana inia, Govor Zorana inia na donatorskoj veeri za izgradnju
Hrama 25.11.2002.godine,
Dostupno na: http://www.zorandjindjic.org/govori/govor-dr-zorana-%C4%91in%C4%91i%C4%87-
na-donatorskoj-ve%C4%8Deri-za-izgradnju-hrama-svetog-save?format=simple(pristupljeno
31.8.2013.)
-Legenda o Hramu Svetog Save27/01/2013, dnevni list Politika
Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Legenda-o-Hramu-Svetog-
Save.lt.html (pristupljeno 31.8.2013.)
-Seanje na spaljivanje motiju Svetog Save, 10.5.2010. sajt RTS.
Dostupno na:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/685151/Se%C4%87anje+na+spaljivanje+
mo%C5%A1tiju+svetog+Save.html(pristupljeno 31.8.2013.)
-Urna Nikole Tesle se premeta u Hram Svetog Save, list Blic, 28.2.2014.
Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/446288/Urna-Nikole-Tesle-se-premesta-u-Hram-
Svetog-Save
-Poeli radovi na vraarskom platou, 17.5.2003. dnevni list Glas Javnosti,
Dostupno na: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/05/17/srpski/D03051604.shtml (pristupljeno 31.8.2013.)
-Zvanina delegacija Ruske Federacije posetila hram Svetog Save,
Sajt SPC, Dostupno na:
http://www.spc.rs/sr/zvanicna_delegacija_predstavnika_ruske_federacije_posetila_hram_svetog_save
(pristupljeno 31.8.2013.)
-Rusija prua ruku, 25.2.2008. Dnevni list Novosti,
Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:211103-Rusija-pruza-
ruku
(pristupljeno 31.8.2013.)
-Zavrava se zapoeto, 12.12.2003. dnevni list Gas Javnost
Dostupno na: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/12/12/srpski/P03121106.shtml
-Hram e biti spreman za vanu godinjicu, Sajt Radio Televizije Srbije,19.2.2013.
Dostupno na:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124//1269556/++++++
(pristupljeno 31.8.2013.)

80

-Nikoli: Hram e biti spreman za Milanski edikt, Sajt Radio Televizije Vojvodine, 19.2.2013.
Dostupno na:http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/nikolic:hram-svetog-save-bice-spreman-za-milanski-
edikt_371931.html(pristupljeno 31.8.2013.)
-Znaajni uspesi u izgradnji Hrama Svetog Save, list Glas Javnosti, 19.2.2013.
Dostupno na: http://www.glas-javnosti.rs/aktuelne-vesti/2013-02-19/znacajni-uspesi-u-izgradnji-
hrama-svetog-save, (pristupljeno 31.8.2013.)
-Da li Nikola Tesla treba da poiva u hramu Svetog Save?, list Telegraf, 14.1.2014.
Dostupno na: http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/919513-pitamo-vas-da-li-nikola-tesla-treba-da-
pociva-u-hramu-svetog-save
-Urna Nikole Tesle se premeta u Hram Svetog Save, list Blic, 28.2.2014.
Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/446288/Urna-Nikole-Tesle-se-premesta-u-Hram-
Svetog-Save

DOKUMENT

-Pravila Dutva za podizanje Hrama Sv. Save na Vraaru 1895.godine
Dostupno na:
http://www.hramsvetogsave.com/Hram/ser/Arhiva/Foto/drustvo_pravila_drustva_1895_web.pdf
(pristupljeno 1.8.2013.)























81