OnlinePr InternetMarketing

Copyright
www.poslovnaznanja.com [INTERNET MARKETING I ONLINE PR]

Tekst uredio: www.milosblog.com strana 1
Internet marketing i
Online PR
Miodrag Kosti
Copyright 2003 - VEZA d.o.o.
Copyright
Internet Marketing
Web Lokacija
Da bi ste bili uspeni na Web-u, najvaniji faktor uspeha je broj posetilaca koje e
doi na va sajt. Ako bi ste pitali bilo kog starog trgovca ta najvie doprinosi
dobrom pazaru u bilo kakvoj prodavnici, sigurno bi vam odgovorio da je to broj
posetilaca koji uu i posete je. To se vidi i po zakupninama koje radnje plaaju u
odnosu na broj etaa koji proe ispred izloga i vidi samu prodavnicu. Knez
Mihajlova ulica nema najskuplje radnje zato to je u centru grada, ve zato to u
centru grada ima najvie etaa. Staro pravilo trgovine je da su tri glavna faktora
uspeha u trgovini, bilo u radnjama od cigle i maltera, bilo na Internetu, lokacija,
lokacija i samo lokacija.
Lokacija, lokacija i samo lokacija.
Ja sam se dugo godina pre Interneta bavio trgovinom gde sam imao klasine
prodavnice sportskih majica. Jedna je bila u turistikom centru na obali East river-a
stotinak metara od Wall Street-a. To je bila lokacija sa neverovatnim brojem
posetilaca i to iz svih krajeva sveta. Ta mala prodavnica veliine garsonjere za iju je
mesenu zakupninu mogao da se u to vreme kupi novi Yugo, pruila mi je
mogunost da statistiki dokaem ovaj zakon vanosti dobre lokacije u trgovini.
Jeste da se vanost dobre lokacije moe i zdravim razumom prihvatiti kao oevidna,
ali recimo da vam to i brojevima prikaem. Recimo da je trgovinski centar u kome
sam bio lociran poseivalo sto hiljada ljudi na sat, a od njih je deset hiljada prolo
ba ispred moje radnje. Od tih deset hiljada, njih hiljadu je u njen izlog
zainteresovano pogledalo, a od tih hiljadu njih sto je u radnju i ulo. Najzad, od tih sto
posetilaca deset je neto i kupilo. Interesantno je da ovaj odnos broja posetilaca i
broja kupovina uglavnom ostaje nepromenjen. Svakako da je pomenuta statistika
proizvoljna i da ona zavisi od mnogo ega kao na primer, kakav proizvod prodajete,
kako vam je radnja ureena, kako su ljubazni prodavci i jo mnogo tota. Poenta je
u tome da se moe postaviti neki generalni trend, odnosno pretpostaviti kako
lokacija utie na dnevni pazar. Interesantno je da sve ovo vai u potpunosti i za
trgovinu na Internetu.
Copyright
Poreenje sa Web prodavnicom
Ako imate svoju malu Web trgovinu i ako pregledate njene statistike poseenosti,
videete da isto tako postoje i neki brojani odnosi koje moete da uspostavite, ba
kao i sa klasinom radnjom. Kao u sluaju moje prodavnice kraj Wall Street-a,
dobiete veoma sline rezultate. Recimo da vi imate link ili banner vaeg sajta koji
se prikazuje na nekom dobro poseenom sajtu kao to je poznati pretraiva.
Recimo da taj sajt poseti sto hiljada ljudi na sat i da se na tom pretraivau za vreme
njihove posete va link prikae deset hiljada puta. Od tih deset hiljada posetilaca
pretraivaa koje je va link ovla pogledalo njih hiljadu e vau reklamnu poruku i
da proita. Od tih hiljadu koji je na va link obratilo panju njih sto e na va link i da
klikne, a od tih sto posetilaca vaeg sajta jedan e neto i da kupi. To znai da ako
elite da planirate koliko bi ste zaradili na vaem sajtu (ukoliko bi ste neto prodavali),
postoji direktna i lako sraunata proporcija izmeu dnevnog pazara koji prieljkujete
i obima vae reklame (broja prikazivanja linkova ili bannera koji na va sajt vode), a
iji su rezultat posetioci.
Kako poveati ove odnose u vau korist
Molim vas da ove brojeve i odnose koje sam prikazao prihvatite kao neki prosek. U
vaem sluaju ovi odnosi mogu da budu drugaiji. Recimo va oglas (link banner)
moe da primeti i mnogo vei broj ljudi i da na njega klikne. Ali to ve zavisi od toga
kako ste vau reklamnu poruku pripremili, odnosno koliko je vaa poruka reita,
koliko je panje posmatraa privukla u umi ostalih oglasa. Takoe vai posetioci
mogu mnogo vie da kupe nego to je u gore navedenom primeru prikazano.
Meutim za tako uspean sajt moraete da se potrudite. Va sajt e onda morati da
izgleda profesionalno i ubedljivo. Morae da poseduje sve neophodne elemente
kao i profesionalna prodavnica od cigle i maltera. Va sajt morae da bude i
ljubazan i nasmejan tako da kupci sa zadovoljstvom kliku na dugme narui. O
svemu ovome mnogo detaljnije emo razmatrati u seriji lanaka koji dolaze.
Koliko para toliko i muzike
Iz pomenute analogije klasine i Web prodavnice primetili ste vanost lokacije.
Verovatno se pitate ta je to Web lokacija. ta ini lokaciju na Web-u skupom kao
da je recimo u Knez Mihajlovoj ulici? Svi znamo da su cene Web hostinga otprilike
iste, pa samo dranje Web prezentacije na nekom serveru oito nije merilo vrednosti
njene lokacije. Kvalitet lokacije na Web-u ogleda se prvenstveno u broju posetilaca
koji je dotini sajt posetio. Jednostavno, vie posetilaca, bolja lokacija. To se direktno
odraava i na cenu tih lokacija. Da bi imali jako puno posetilaca morali bi ste da
potroite dosta para na reklamu, ali bi vam onda ta reklama donela veliki broj
posetilaca ime bi automatski vrednost vae Web lokacije porasla. Tako je na
Copyright
Internet-u postao odomaen izraz najvrednijih nekretnina (real estate) na Web-u.
Danas, najvrednije nekretnine na Web-u su sajtovi kao Yahoo, Google, Amazon koji
ujedno i vode na listama poseenosti.
Kako doi do posetilaca
Kao i u svetu klasine trgovine postoje dva glavna naina promocije. Prvi je da
angaujete marketinku agenciju i donesete im vreu punu para i ostavite ih da na
miru rade svoj posao. Drugi nain je da zasuete rukave i da na svojoj Internet
marketinkoj kampanji sami poradite. Ako imate vremena ovo je za vas najbolja
varijanta. Verovatno niko ne poznaje va proizvod ili uslugu kao vi sami a i bie vam
interesantno da probate. Serija lanaka koji slede prikazae vam postupke i metode
(u obliku saveta) koje ete primeniti da vaem sajtu dovedete eljeno oekivane
posetioce.
Dovedite posetioce na va sajt
U prethodnom lanku govorili smo o vanosti dobre lokacije u trgovini proizvoda i
usluga. Ustanovili smo da vrednost lokacije na Web-u odgovara broju posetilaca koji
su va sajt posetili. Kako doi do velikog broja posetilaca i postati vredna Web
lokacija? To moete da postignete na dva naina. Ili bi ste za vae posetioce platili,
ili bi ste sami stupili u akciju i preduzeli niz neophodnih koraka da bi do njih doli. U
ovom lanku razmotriemo ta je sve to to vi sami moete da uinite i dovedete
posetioce na va sajt.
Web pretraivai i Web direktorije
Veina ljudi kada eli neto na Web-u da vidi ili pronae, otiie na poznate
pretraivae i direktorije. Pretraivai su posebni Web sajtovi koji pomau da se do
eljene informacije doe. Ako zamislite Web kao jednu veliku biblioteku, pretraivai
su kao bibliotekar kod koga bi prvo otili kada bi traili neku knjigu. Pretraivai su
ustvari ogromni indeksi ili baze podataka u kojima se nalaze informacije o velikom
broju Web stranica (milijarde). Najee svi vei pretraivai e vam takoe
omoguiti pretraivanje preko njihovih direktorija, gde su svi sajtovi katalogizirani po
kategorijama kojima pripadaju. Tako da vi do eljenih sajtova dolazite biranjem
kategorija koje najbolje odgovaraju predmetu vae pretrage. Primer poznatog
pretraivaa je www.google.com a kod nas recimo www.krstarica.co.yu, dok je
primer najpoznatije Web direktorije uveni www.yahoo.com. Ogromna veina
posetilaca koji e va sajt ikada posetiti, doi e direktno ili indirektno sa nekog od
poznatih pretraivaa ili direktorija.
Copyright
Kljune rei u pretraivanju
Da bi ste neto na Web-u nali, prvo morate da smislite re ili kombinaciju rei koje bi
najbolje opisale predmet vaeg interesovanja. Te rei se na Web-u zovu kljune rei
(keywords). Unoenjem kljunih rei koje su bliske predmetu vae pretrage,
pretraiva e vam po nekom svom algoritmu prikazati spisak sajtova koji po njemu
najvie odgovaraju kljunim reima koje ste mu dali. ta vi moete da uinite da bi
vas ti veliki pretraivai i direktorije zavoleli i da ba va sajt ponude (kao bibliotekar
svoju omiljenu knjigu) ljudima koji za sajtom slinim vaem tragaju. Pre nego i
ponete da pravite vau Web prezentaciju, pripremili bi ste listu kljunih rei i
reklamnih poruka. Tokom kreiranja vaeg novog sajta svaku Web stranicu posebno
bi ste pripremili tako da bude optimizirana za pretraivanje. O emu bi sve morali da
vodite rauna kad budete pripremali vae Web stranice za uspeno plasiranje u
datotekama poznatih pretraivaa?
Da li volite pecanje?
Ako volite pecanje onda ete uivati u pripremi svojih Web stranica za prijavljivanje
pretraivaima. Videete da je dovoenje posetilaca na vau Web prezentaciju
ba kao i pecanje. Zamislite veoma dugaku obalu i na njoj milione pecaroa koji
pokuavaju da ulove ribu (posetioca). ta sve moete da uinite da uhvatite to vie
ribe i ujedno nadmudrite ostale pecaroe? (da vas pretraivai zavole) Problem je
da ne znate ta se deava ispod vode odnosno koliko ribe ima i gde je locirana
(algoritmi pretrage se stalno menjaju). Reenje je da probate to vie razliitih
pecarokih vetina (optimizirate vae stranice tako da veini pretraivaa ponudite
interesantan sadraj).
1. Postavili bi ste vie tapova (kreiraete vie Web stranica).
2. Probali bi da na svaki tap stavite razliiti mamac i testirali lokaciju (uneete
razliite kljune rei).
3. Probali bi ste razliite veliine mamaca u zavisnosti od veliine ribe (razliit broj
kljunih rei).
4. Na razliite veliine udica probali bi ste razne mamce (kombinacije kljunih rei).
5. Stavili bi ste balast na razne duine najlona da bi nali pravu dubinu na kojoj je riba
(razmetanje kljunih rei po vaim stranicama).
6. Stavili bi ste jedan mamac po tapu ili vie mamaca po jednom tapu (ciljanje
jedne ili vie kljunih rei).
Copyright
7. Postavili bi ste vae tapove tako da pokriju to vei deo obale (prijavili bi ste se na
to vie pretraivaa).
8. Postavili bi ste zvonce na vae tapove da vidite ako se neto upecalo
(postaviete kod za praenje saobraaja posetilaca)
Mnogo sree i ne zaboravite da je najjae pecaroko oruje strpljenje i upornost.
alu na stranu ali priprema Web stranica za prijavljivanje pretraivaima je i dalje nej
efektivniji nain da doete do besplatnih posetilaca na Web-u. Dobra pozicija na
Google-u ili Yahoo-u lako vam moe doneti i stotine posetilaca dnevno.
Priprema vaih Web stranica za pretraivae
Prvi korak koji ete uiniti sa ciljem da va sajt pretraivai zavole je da pripremite
vae Web stranice tako da kad ih pretraiva prihvati one za njega imaju smisla. Da
kljune rei u vaim Web stranicama budu ba one koje e vam doneti prave
posetioce i da one budu razmetene na pravim mestima tako da ih pretraiva
prihvati ba onako kako ste vi eleli. Da vae reklamne poruke odskoe od ostalih i
da posetioci na njih kliknu. Zatim bi ste preuzeli niz koraka koji bi omoguili da vaa
stranica bude prepoznatljiva veini pretraivaa, odnosno kreirali bi stranice
posebno prilagoene pojedinim pretraivaima. ta bi ste sve preduzeli da
pripremite vae stranice na pravi nain?
Biraete i razmestiti kljue rei na Web stranice
Ponudiete neto posebno vaim posetiocima
Kreiraete pravilne <TITLE> tags
Kreiraete pravilne <META> keywords tags
Kreiraete pravilne <META> description tags
Kreiraete pravilne <BODY> tags
Odabraete opisne URL-e
Kopiraete vae Web stranice
Napraviete ulazne Web stranice
Pratiete razvoj pretraivaa
Stalno ete pratiti i analizirati va saobraaj
Copyright
U sledeim lancima detaljno emo se pozabaviti pomenutim metodama
optimizacije vaih Web stranica za pretraivanje. Rezultat vaeg truda bie da
broja na vaem sajtu neprekidno sabira i prikazuje nove posetioce, a ako neto
prodajete imaete i dobar pazar.
Prave kljune rei
U prethodnom lanku smo razmatrali korake koje bi ste preduzeli da pripremite vae
Web stranice za prijavljivanje pretraivaima, sa ciljem postizanja optimalnih
rezultata u pretrazi. Konkretno to znai da kreirate vae Web stranice tako da
prenesu pretraivau pravu informaciju o vaem sajtu i njegovom sadraju. Metod
korienja pretraivaa je putem unoenja kljunih rei, koje se posebnim
programom (algoritmom) porede sa Web stranicama sadranim u njihovim bazama
podataka. Kao rezultat pretrage, korisniku se onda prikazuju najrelevantniji rezultati u
odnosu na unesene kljune rei. Samim tim, prvi i najvaniji korak koji bi ste uinili u
pripremanju vaeg sajta je da definiete kljune rei (keywords), koje e najbolje
opisati va sajt i dovesti mu posetioce koji njemu najbolje odgovaraju. Na primer,
ako je va sajt recimo o kompjuterskim igrama, vae kljune rei bi bile
kompjuterske igre (computer games), pc igre (pc games) pa onda nazivi
pojedinih igara koje opisujete i jo dosta toga o emu emo u ovom lanku
razgovarati.
Paljivo birajte
Ne zaboravite da su pretraivai kompjuterski programi, koji bez obzira koliko su
kompleksni ipak imaju svoja ogranienja. Informacija koju e vae kljune rei
preneti pretraivau mora biti jasna i nedvosmislena. Ne odgovarajue kljune rei
donee vam pogrene posetioce koji za va sajt nisu zainteresovani, ili ih nee ni biti.
Prave kljune rei donee vam posetioce koji e u vaem sajtu nai ba ono to su
traili, bilo da je to informacija koju slobodno nudite ili proizvod ili usluga koju
prodajete. Time dobijate takozvani ciljani saobraaj (targeted traffic) koji onda lako
moete da pretvorite u profit. Vrednost bilo kog sajta ogleda se prvenstveno u
kvalitetu ciljanog saobraaja, odnosno u tome koliko su posetioci vaeg sajta
zadovoljni vaim sajtom u odnosu na to ta su od svoje pretrage oekivali unoenjem
odreenih kljunih rei.
Napravite listu kljunih rei
Prvi korak je da sednete i napravite listu kljunih rei koje najbolje opisuju va sajt.
Onda odloite tu listu na stranu i pitajte vae prijatelje da daju njihove kljune rei.
Copyright
Lista koju ste pripremili vama verovatno izgleda naj optimalnije, ali ne zaboravite da
vae stranice treba da nau drugi ljudi a ne vi. Budite sigurni da e oni imati u vidu
kombinacije kjunih rei koje vama nikada ne bi pale na pamet. Zatim naite dobar
renik i upotrebite rei ili kombinacije rei sa istim znaenjem. Za te rei onda
kombinujte i jedninu i mnoinu. Na kraju probajte i takozvanu etvu kljunih rei
(keyword harvesting), a to je da pokupite kljune rei od vae konkurencije.
Pregledajte njihove stranice i vidite ta oni koriste i zato su njihovi rezultati dobri u
odnosu na pojedine pretraivae. Na Web-u postoje ak i programi koji tu funkciju
etve pogodnih kljunih rei mogu da obavljaju automatski, za vas.
Fraze u obliku kljunih rei
Prvih godina Web-a ak i unoenje jednostavnih kljunih rei u obliku jedne jedine
rei moglo je da vam donese rezultate, vaa stranica bi verovatno bila odabrana i
prikazana. Danas sa milijardama kombinacija kljunih rei u opticaju, moraete da
koristite fraze (keyword phrases) a nikako pojedine rei. Davno je jo osniva
pretraivaa Web Crawler Brian Pinkerton izjavio: Zamislite da u biblioteci priete
bibliotekaru i kaete mu jednu jedinu re putovanje. Verovatno bi vas sa
uenjem pogledao i ne bi vam ni odgovorio na pitanje. Da bi uspeno kreirali
odgovarajue fraze, razmislite koje su to kombinacije kljunih rei koje imaju smisla
kao celina, kao mala reenica, a da najbolje opisuju vas Web sajt. I u ovom sluaju,
nemojte da zaboravite da se o smislu tih vaih fraza posavetujete sa vaim
prijateljima i pitate ih za primedbe i sugestije.
Greke u izgovoru
Verovatno se pitate otkud greke u izgovoru (misspellings) mogu da imaju znaaja u
vaoj pretrazi za pravim kljunim reima. Prvo, kad ih budete ispisivali pazite da niste
pogreili u njihovom ispisivanju, da niste ispustili koje slovo. Drugo, neke rei ete
namerno pogreno uneti u nadi da e i va budui posetilac napraviti slinu greku.
Neke analize su pokazale da se ak 20% svih kljunih rei unese pogreno na brzinu.
Pogotovu je to vano ako ciljate kljune rei na engleskom jeziku. Ne zaboravite da
oni nisu imali Vuka Karadia i da je problem izgovora na engleskom govornom
podruju problem veine ljudi i to bilo kog stepena obrazovanja. Te pogreno
unesene rei vam skoro stopostotno garantuju da e te na listi rezultata pretraivaa
biti na prvoj i jedinoj strani od svega nekoliko rezultata.
Kad ste ve prijavili vae stranice
Kad ste ve prijavili vae stranice onda vam predstoji ozbiljan posao. Redovno e te
proveravati da ustanovite kada je va listing prihvaen ? Da li ste meu prvih deset
rezultata? Uneete vae kljune rei da vidite koje stranice izlaze meu prvih deset.
Pregledaete njihov kod (source) da vidite zato su uspeni. esto e pozicija
Copyright
kljunih rei u vaem naslovu (title) odluiti o dobroj poziciji. Nekada je razlog i
gustina kljunih rei (keyword density), to je inae odnos vae kljune rei i ostalog
teksta na vaoj Web stranici. Fino podesite vae fraze, to najee znai nalaenje
prave kombinacije koje se vaa konkurencija nije setila. Redovno proveravajte
saobraaj vaih posetilaca i nabavite dobar program za analizu podataka
poseenosti, koji e vam tano rei na kojim pretraivaima su korieni vae
kljune rei. Onda i njih ponovo iskombinujte na drugim neuspenim stranicama
tako da i one dovedu posetioce. Ukratko uinite sledee:
Po prijavljivanju, proverite kljune rei
Proverite kljune rei vae konkurencije
Proverite zato donose dobre rezultate
Fino podesite vae kljune rei (optimizirajte)
Pronaite fraze koje su vai konkurenti propustili
Analizirajte saobraaj na vaem sajtu
Proverite uticaj gustine kljunih rei
Izmeajte uspene kljune rei i ubacite u neuspene stranice
Ponovo prijavite neuspene stranice i ponovite proces
Ovi saveti vae za rad sa bilo kojim pretraivaem. Za detaljnije informacije o nainu
optimiziranja kljunih rei za pojedine pretraivae pogledajte
www.searchenginewatch.com. Tajna uspeha u radu sa pretraivaima je samo
strpljenje i upornost.
Naslov (TITLE) vae Web stranice
U prethodnom broju priali smo o pripremanju vaih Web stranica za prijavljivanje
pretraivaima. Razmatrali smo pripremu i upotrebu kljunih rei i njihovu vanost u
postizanju dobrih rezultata prilikom pretrage na pretraivaima. Ono to nismo
pomenuli je gde sve te kljune rei treba postaviti na vaoj stranici kako bi se
postigao maksimalni efekat prilikom promocije vaeg sajta. Najvanije mesto u okviru
vae stranice je njen naslov (TITLE). U ovom lanku govoriemo o tom naslovu vae
Web stranice i njegovoj vanosti u promotivnom procesu uopte.
Copyright
ta je naslov Web stranice?
Naslov Web stranice (TITLE) nije naslov teksta koji se u njoj nalazi. On je naslov koji se
nalazi u takozvanom TITLE tag-u vaeg HTML koda a obino se nalazi pri samom vrhu
tog koda. Ako otvorite vau Web stranicu on je prikazan u samom gornjem levom
uglu browser-a koji koristite za surfovanje Webom. Gde je on lociran u samom HTML
kodu? Kliknite na desni taster mia u okviru otvorene Web stranice i odaberite View
Source. Otvorie vam se HTML kod te stranice. Kako su svi elementi HTML koda
oznaeni tag-ovima, pri samom vrhu uoiete <TITLE> tag. On je deo <HEAD> tag-a
koji ima funkciju da opie ili komentarie vau stranicu i nema uticaja na izgled same
stranice. Dok se izgled ili korisniki interfejs vae stranice nalazi u okviru <BODY> tag-
ova, naslov se nalazi u okviru <HEAD> tag-a. U svom okviru <HEAD> tag obino
sadri raznovrsne <META> tag-ove, delove skripti koje omoguavaju neku
funkcionalnost Web stranica (najee Java Script) i na gore pomenuti <TITLE> tag.
Najvanija funkcija naslova je da ponudi kratku i saetu informaciju o vaem sajtu,
kako posetiocima, tako i pretraivaima.
Pretraivaki pauci (spiders)
Pitaete se kako poznati pretraivai saznaju za va naslov i ostale informacije o
vaem sajtu. Vrednost samog pretraivaa ogleda se u kvalitetu njegovog
programa za nalaenje relevantnih rezultata (u odnosu na unesene kljune rei) i
broja stranica koje su na raspolaganju za pretraivanje. Jedan od razloga zato je
Google postao najpopularniji pretraiva na svetu je to da on u svojoj bazi ima
najvei broj upisanih sajtova u odnosu na ostale. Svi vei pretraivai koriste
posebne programe pod nazivom pauci (spiders) koji konstantno pretrauju internet
za novim sajtovima. Kad pauk doe do vaeg sajta, odnosno uputi mu upit
(request), onda sam program pauka od vaeg sajta preuzme gomilu informacija
koje va sajt opisuju i pohranjuje ih u bazu pretraivaa. ak i ako se niste direktno
prijavili odreenom pretraivau da poalje njegovog pauka i snimi va sajt, velika je
ansa da e ga on nai ukoliko postoje bar neke spoljne veze (links) koje vode do
vaeg sajta. Razlog vie da se potrudite da to vie spoljnih veza vodi do vaeg sajta.
Najvanija informacija koju e svaki pauk od vaeg sajta preuzeti je njegov naslov.
Zahvaljujui naslovu e vas nai
Kod veine pretraivaa glavni faktor u odluivanju koji e se sajtovi prikazati su
njihovi naslovi. Va naslov, ili tekst koji e te smestiti izmeu <TITLE> tag-ova mora da
poseduje vae kljune rei, jer tu one u procesu odluivanju pretraivaa imaju
najveu teinu. Cilj je da vaa stranica bude prikazana u prvih deset rezultata koje
Copyright
pretraiva izbaci, a za to e u veini sluajeva odluiti koju kombinaciju kljunih
rei (frazu) imate u vaem naslovu. Nikad nemojte da dozvolite da va naslov
poseduje samo jednu jedinu re. Recimo samo naziv vae firme. To je vano ne
samo zato to vie kljunih rei u pravoj kombinaciji govori vie o vaem sajtu, ve i
zato to e te u ispisu rezultata pretraivaa imati mogunost da o svom sajtu vie
kaete. U veini sluajeva pretraiva e prikazati jednu liniju teksta na ekranu,
stoga je iskoristite u potpunosti. ta sve moete da uinite?
Naslov mora da sadri najvanije (najrelevantnije) kljune rei
Najvanije kljune rei postavite na poetak naslova
Reklamnoj poruci samog naslova dodajte vane kljune rei
Naslov mora da ima jasnu i nedvosmislenu poruku
Naslov je kako e odluiti da vas posete
Razmiljajte o naslovu kao o vaoj glavnoj reklamnoj poruci. Zamislite da je to mali
oglas koji e vai posetioci prvo videti pre nego se odlue da vas posete. Obino e
veina pretraivaa naslov vae stranice prikazati zatamnjenim tekstom u odnosu
na ostali tekst, tako da i vizuelno va naslov prvi upada u oi. Ta jedna reenica
mora da privue panju posetioca, da ga navede da proita i ostali tekst o vaem
sajtu, odnosno opis vaeg sajta (description) i natera ga na akciju, da se na va link i
klikne. Naslov mora biti jasno razumljiv na prvi pogled (deli sekunde) i mora da ima
neki magnet ili udicu. To to e mu privui panju moe da bude bilo kakva
besplatna ponuda, popust, ili ponuda jedinstvenog proizvoda ili usluge kakvog
nigde drugde nema. Jednostavno va naslov mora posedovati neto to e ga
izdvojiti u oima posetioca od ostalih naslova prikazanih kao rezultat pretrage.
Ukratko.
Naslov je vaa glavna reklamna poruka
Naslov e doneti najvie posetilaca
Naslov mora biti veoma razumljiv i jednostavan
Naslov mora imati udicu da privue posetioca
Naslov je ono to se pamti
Probajte da dodate bookmark u bilo kom browser-u dok ste na vaem sajtu.
Primetiete da je va naslov upravo to to je upisano kao naziv bookmark-a. To znai
Copyright
da e va sajt biti zapamen od strane vaih posetilaca po njegovom naslovu.
Olakajte im posao. Neka va naslov bude i neto to se lako pamti pa e vam se
posetioci vraati. Ne zaboravite da u kreiranju vaih naslova Web stranica primenite
KISS (Keep It Simple Stupid) strategiju i time va naslov uinite jednostavnim i lakim za
pamenje. Va Web sajt e biti mnogo poseeniji a i vai posetioci e biti zadovoljni
da su u vaem sajtu nali ba ono to su i traili.
<META> tag-ovi
U prolom broju govorili smo o vanosti naslova vae Web prezentacije i njegovom
uticaju na rezultate koje bi ste postigli u promociji putem pretraivaa. Rekli smo da
je naslov deo takozvanog HEAD> tag-a, gde HTML kod koji se u njemu nalazi nema
uticaja na izgled vae Web stranice ve iskljuivo na neku programsku
funkcionalnost ili na njen unutranji opis. Glavna funkcija tog koda je da
pretraivakim paucima (spiders) ponudi pravu informaciju o vaoj Web stranici.
Recimo da vaa stranica ima samo slike i jako malo teksta. S obzirom da pretraivai
mogu da upotrebe i razumeju samo tekstualni deo vaeg HTML koda, ovaj takorei
skriveni tekst vam omoguuje da pretraivau prezentirate pravu ideju o vaem
sajtu. Pored naslova, odnosno <TITLE> tag-a, postoje i takozvani <META> tag-ovi koji
e vam u toj kvalitetnoj komunikaciji sa pretraivaem pomoi.
O <META> tag-ovima
Najnovija specifikacija standarda HTML 4.01 daje mnotvo META tag-ova koje u
svom kodu moete da iskoristite. Vie informacija moete nai na www.w3.org . Da
nabrojimo neke od vanijih META tag-ova.
<META> DESCRIPTION opis vae stranice
<META> KEYWORDS kljune rei vae stranice
<META> AUTHOR autor vae stranice
<META> GENERATOR program korien pri izradi
<META> ROBOTS poziv paucima da prate linkove
<META> COPYRIGHT zatieno ime vaeg sajta
<META> DATE datum postavljanja sajta
Najvaniji u promociji vaeg sajta su <META> DESCRIPTION i <META> KEYWORDS tag-
ovi. Oni e zajedno sa <TITLE> tag-om odigrati kljunu ulogu u vaim naporima da
Copyright
na najvanijim pretraivaima postignete dobre rezultate prilikom pretrage uinjene
korienjem vaih kljunih rei.
Kljune rei ili <META> KEYWORDS tag
Ovaj tag slui da sa njim unesete vae kljune rei. Format u kome biste ga napisali
je:
<META NAME="KeyWords" CONTENT="vae kljune rei">
Neki pretraivai e sadraj ovog tag-a tretirati kao najvaniji u definisanju vaih
kljunih rei. Mi smo u ranijem broju ve priali o tome kako da pripremite vae
kljune rei. Te ve pripremljene kljune rei, i kombinacije rei (fraze), uneli bi ste
jednu po jednu odvojene zarezom. Preporuuje se da ukupan broj kljunih rei,
ukljuujui zareze i prazna mesta ne pree 1000 karaktera. Koliko kljunih rei biste
upotrebili i kako bi ih uneli u KeyWords tag, zavisi od toga koju od dve postojee
strategije primene kljunih rei elite da koristite.
Ciljna strategija primene kljunih rei
Prva je ciljna (targeted) strategija gde bi ste ciljali tano odreene kombinacije
(fraze) kljunih rei, koristei jednu jedinu kombinaciju rei po Web stranici. Time bi
ste ciljali na usko definisanu grupu posetilaca. Ova strategija se koristi ako va sajt
nema mnogo konkurencije, odnosno ukoliko su vae kljune rei retke u odnosu na
ostale sajtove. Recimo da koristite frazu Uika pruta, ciljali bi ste na grupu ljudi sa
uskim interesovanjem za tim specifinim proizvodom.To znai da unoenjem te
kljune rei imate veliku ansu da pretraiva izbaci va sajt na prvoj stranici sa
rezultatima.
Strategija pokrivanja ebetom
Druga je strategija pokrivanja ebetom (blanketed), gde bi ste teili da pokrijete to
vie moguih kombinacija vaih kljunih rei. Ovde bi ste upotrebili to vei broj
moguih kljunih rei sa ciljem pokrivanja to veeg broja rei unesenih u
pretraivae. Ako su vae kljune rei veoma este i time va sajt ima veoma malu
ansu da bude odabran pri pretrazi, reenje je da omoguite pronalaenje retko
korienih kombinacija. Vie razliitih rei kombinovanih na vie naina dae vam
veu ansu da vaa stranica bude odabrana pri nekoj retkoj kombinaciji vaih
kljunih rei. Time bi ste kao ebetom pokrili vie razliitih kljunih rei. Nemojte da
zaboravite da u tom sluaju morate da pripremite jako puno rei i postavite ih na
vie razliitih stranica da bi ste dobili oekivani rezultat.
Copyright
Opisni ili <META> DESCRIPTION tag
Ovaj tag slui da njime upotpunite opis vae Web stranice. Pisali bi ste ga u
sledeem formatu:
<META NAME="Description" CONTENT="iri opis vae Web stranice">
Tekst koji bi ste u ovaj opisni tag uneli e veina pretraivaa prikazati kao drugu i
treu liniju teksta u opisu vae stranice, posle naslova (TITLE). To znai da ovaj tekst
treba da dopuni ono to ste ve u naslovu napomenuli. Sam naslov ima za cilj da
privue panju u odnosu na ostale rezultate pretraivaa. On ne mora detaljno da
opie va sajt. Za to bi ste iskoristili ovaj opisni tag i njime dali razlog vaem
potencijalnom posetiocu da klikne na va link. Nainite ga do 200 karaktera dugim, i
ne zaboravite da e neki pretraivai prikazati i do tri linije teksta u opisu vaeg sajta.
Najvanije to imate da kaete recite u prvoj reenici zbog pretraivaa koji e
prikazati manje od vaeg ukupnog teksta opisa. Ukratko:
Opis e biti prikazan kao dodatak naslovu u pretrazi
Naslov mora da privue panju posetioca
Opis mora da dopuni naslov i pojasni ga
Opis mora da prui razlog zato treba kliknuti na link
Napravite ga do 200 karaktera dugakim
Kao to smo u prethodnim brojevima pomenuli rad sa pretraivaima je slian
pecanju. Zahteva mnogo upornosti i strpljenja. Da bi pronali prave kljune rei za
vae Web stranice, postavili ih na prava mesta i time ih uspeno prezentirali
pretraivaima, moraete stalno da testirate razne mogunosti opisane u
prethodnim lancima. Rezultat e biti vie zadovoljnih posetilaca na vaem sajtu, to
je sutinski cilj Internet marketinga.
Prilagoditi se pretraivaima
U prethodnim brojevima razmatrali smo kako pripremiti vae Web stranice tako da
postignu dobre rezultate pri pretraivanju sa najpoznatijim pretraivaima. Cilj je da
pri unoenju vaih kljunih rei pretraiva u listi rezultata ponudi vau Web stranicu,
po mogunosti u prvih deset rezultata pretrage. Pomenuli smo vanost pravilno
odabranih kljunih rei, njihovo postavljanje u naslov i u META tag-ove vae stranice,
a u ovom lanku zaokruiemo ovu temu i pomenuti jo neke vane detalje na koje
e te obratiti panju u pripremanju vaih Web stranica.
Copyright
Vanost vidljivog teksta u stranici
Tekst koji e posetioci videti na vaoj Web stranici je izuzetno vaan ne samo zato jer
e on uglavnom odluiti o utisku koji e oni imati o njoj, ve i pri tome kako e je
pretraivai rangirati prilikom pretrage. Radi se o tekstu koji se nalazi izmeu <BODY>
tag-ova vae stranice i prikazuje se kao njen vidljivi deo. On predstavlja korisniki
interfejs vaeg sajta i potrebno je da ga napravite korisnim kako za vae posetioce
tako i za pretraivake pauke (spiders). Ovo je posebno vano u situaciji gde su vae
kljune rei esto u upotrebi, pa postoji veliki broj dugih sajtova koji ih takoe koriste.
Kad imate vie teksta u vaoj stranici, to obino znai da e taj tekst sam po sebi
sadrati vae kljune rei jer su one ionako glavni deo opisa vae stranice. Posebno
je to izraeno u sluajevima kombinacija kljunih rei (fraza), koje sadre vei broj
rei. Naime esto e i cela reenica u vaem tekstu sa take gledita pretraivaa
predstavljati jednu duu kompleksnu frazu. Na primer, ako unesete bilo koju duu
frazu u neki od petraivaa, primetiete da e on u listi rezultata pretrage prikazati
mahom stranice koje u sebi imaju dosta teksta. Najee pri pretraivanju, pone se
sa svega jednom ili par rei i ukoliko se ne dobiju zadovoljavajui rezultati, obino se
unose nove rei u pretragu, sa ciljem dobijanja preciznijih rezultata. U toj situaciji
moete da zamislite koliko se smanjuje broj konkurentskih stranica koje imaju ba tu
frazu, sastavljenu od ba te vae posebne kombinacije rei. Iz toga moete videti
prednost stranica koje u sebi imaju dosta teksta. esto puta ak i sajtovi koji
normalno nemaju mnogo teksta, namerno kreiraju bar nekoliko stranica u koje unesu
dugake tekstove, i time postave mamac za posetioce koji unose duge fraze u
pretragu.
Izaberite kratka i jasna imena domena
O vanosti kratkih i lako razumljivih imena domena verovatno ste ve uli. To
najbolje opisuje injenica da su pojedini domeni, sa prepoznatljivim imenima,
prodavani po basnoslovnim cenama. uveni je primer business.com domena koji je
prodat za milion dolara. ak i manje prepoznatljiva imena prodavana su za smeno
velike sume. Jedna moja poznanica imala je domen womenonwallstreet.com, i na
njemu postavila svojevremeno sajt gde bi se okupljale poslovne ene. Naalost sajt
nikada nije proradio onako kako je ona elela, niti joj je ikada doneo profit, iako je
ona u njega uloila veliki trud. Skoro saznah, da je imala poziv od jedne firme sa Wall
Street-a koja joj je ponudila $50.000 za to ime, a da se ona o toj ponudi premiljala.
Nakon toga mi se javila sa srenom veu da je upravo kupila kuu, a i uzgrednom
veu da je digla ruke od sajta i ipak prodala domen. U savremenom marketingu
sve se svodi na borbu ogromnog broja proizvoda ili usluga da sa svojim raznovrsnim
ponudama zauzmu mesto (poziciju), u glavama (svesnosti) potroaa. U dananjoj
situaciji, zbog prezasienosti prosenog oveka neverovatnim brojem medijskih
Copyright
ponuda, nije udo, da je jedini put do percepcije potroaa upravo to
jednostavnija poruka, to je itekako vano i za imena domena.
Izaberite opisne linkove (URL)
Pri izboru imena foldera (direktorija), kao i imena samih fajlova, uvek je korisno
izabrati opisna imena. Kao i u sluaju domena, sve to je kratko i jasno jedino ima
anse da dopre do svesnosti vaih posetilaca, prezasienih mnogobrojnim medijskim
ponudama. U borbi za njihovu panju svaki kvadratni milimetar prostora na ekranu
koji oni gledaju je od velike vanosti. I vaa Web adresa, ukljuujui tu i kompletan
URL vae stranice, je svojevrstan reklamni pano, koji morate da iskoristite do
maksimuma. Moda vam zvui banalno, ali adresa kao
www.majice.com/kupovina/jeftino.htm se mnogo lake pamti u upada u oi od
recimo www.majica.com/~folder1/stranica2.htm. Posebno je vano imati opisnu
adresu prikazanu u listingu rezultata pretrage pretraivaa. Ve smo pomenuli da
veina pretraivaa pri prikazivanju svojih rezultata pretrage, prvo ispie naslov Web
stranice (TITLE), zatim opis (DESCRIPTION) i na kraju sam URL. Pri odluivanju koji
rezultat da odaberu, posetioci e prvo proitati va naslov koji e ih uputiti da
proitaju opis koji na kraju treba da ih navede da kliknu na va link (URL). Oigledno
je da e URL koji ima smisla i koji sam u sebi nosi odreenu poruku biti pre odabran
nego onaj koji nema ba nikakve veze sa naslovom i opisom koji mu prethode.
Uzmite vie razliitih domena
Ako moete, registrujte vie razliitih domena a onda iskoristite postojei sadraj
vaeg sajta, pa ga preraspodelite po tim domenima. Zamislite da vam se prua
mogunost da svoj oglas postavite u razliitim magazinima, i to dabe. Isto vam je i
sa domenima. Za pretraivae oni e predstavljati razliite domene, bez obzira na
sadraj, i time ih zabeleiti kao nove i razliite podatke u svojim datotekama. Nije
loe da malo izmenite naslove pojedinih stranica za one pretraivae koji uporeuju
sadraje razliitih domena, ali uglavnom neete imati problema. Prilagoavanje
vaih stranica pretraivaima i njihovo optimiziranje za postizanje maksimalnih
rezultata pri pretrazi, je igra strpljenja i upornosti. Poveanje broja posetilaca na
vaem sajtu je uglavnom statistika igra brojeva, gde vie uglavnom znai i bolje. to
vei broj vaih stranica je u igri, vee su anse da e neku od njih pretraiva
povoljno prihvatiti, i samim tim prikazati ee u svojim rezultatima pretrage to
automatski znai vei broj posetilaca na vaem sajtu.
Ulazne Web stranice
Copyright
U prethodnim brojevima razmatrali smo ta sve moete uiniti kako bi doveli
posetioce na va sajt koristei popularne pretraivae. Pokazali smo kako treba
pripremiti vae Web stranice, koristei kombinacije kljunih rei, tako da prilikom
pretrage vaa stranica bude prikazana na poetku liste rezultata tih pretraivaa.
Meutim problem koji se najee javlja prilikom pripreme sadraja vaih Web
stranica je da one moraju da ispune specifine zahteve u vezi same funkcionalnosti
vaeg sajta. esto je nemogue razmiljati o pravilnoj primeni kljunih rei kada vam
je cilj najee neto sasvim drugo, pri emu bi fokusiranje iskljuivo na kljune rei
sadraj vae stranice uinilo nerazumljivim. Ili ta bi ste sa kljunim reima ako vae
Web stranice uopte nemaju teksta. U tom sluaju kreiraju se posebne stranice koje
za cilj imaju jedino da to bolje predstave va sajt paucima, (spiders), poznatih
pretraivaa i prue im pravu informaciju o vaem sajtu. Te Web stranice nazivaju se
ulaznim (doorway) stranicama i predstavljaju neku vrstu ulaznih vrata ili predsoblja
kojim posetioci dolaze do vaeg sajta.
Mnogobrojna ulazna vrata vaeg sajta
Nemojte da vas buni to to mi govorimo o ulaznim vratima vaeg sajta kad svi znaju
da svaki sajt ima svoju glavnu stranicu koja po definiciji predstavlja njegov glavni
ulaz. To je obino stranica koja se otvara kada se u Internet browser-u ukuca ime
vaeg domena. Jednostavno zamislite va sajt kao kuu ili zgradu koja ima vie
sporednih ulaza. esto zanemarivana injenica je da svaka Web stranica
predstavlja na neki nain sporedni ulaz u va sajt. O emu se radi? Veina
posetilaca na va sajt nee ni doi preko linka vae glavne stranice. Veina e
najee naii na linkove sporednih stranica vaeg sajta ili e one izai u listi
pretrage poznatih pretraivaa i tako vam dovesti posetioce. Zato je veoma vano
imati jasnu navigaciju celog sajta na svakoj njegovoj stranici ili uvek ponuditi bar link
ka glavnoj stranici. Pri kreiranju vaeg sajta zamislite da ste arhitekta koji dizajnira
kuu pri emu svaka soba mora imati otvorenu komunikaciju sa ostalim sobama, ili
hodnik koji najbre vodi u sve ostale sobe. To posebno vai za stranice koje bi ste
kreirali iskljuivo sa ciljem da predstavljaju kao neko predsoblje ili ulaz u va sajt.
Kako kreirati ulazne stranice?
U zavisnosti od kljunih rei koje elite da upotrebite u vaim ulaznim stranicama
kreiraete njihov sadraj. Svaki Web sajt se moe podeliti na razliite sadraje koji se
mogu tematski grupisati u posebne celine. Recimo da na vaem sajtu prodajete
sportsku opremu. Vae tematske celine bi verovatno bile majice, duksevi , jakne,
patike i slino. Za svaku od ovih kategorija pripremili bi ste zasebnu ulaznu stranu gde
bi se fokusirali na kljune rei koje bi to ue definisale pojedine proizvode. To znai
da bi ste se koncentrisali na kategoriju sportskih majica i kreirali sve mogue
kombinacije kljunih rei koje na nju asociraju. Sama ulazna stranica bi po svom
Copyright
spoljnjem izgledu vie odgovarala reklamnom oglasu u novinama, (magazinima),
nego klasinoj Web stranici. O emu se radi? Cilj i osnovna funkcija ulazne stranice
nije da prui detaljnu informaciju ili da navede posetioca na bilo koju akciju, osim to
e ga stimulisati da klikne na neki od linkova i ue u va sajt. Kao predsoblje ili kao
ulazna vrata vae kue, cilj ulaznih stranaca je da pozdrave posetioca, pokau
gostoprimstvo, da mu pomognu da se opusti i onda kada je ve uao u va sajt, da
se na njemu osea kao kod svoje kue.
Kljune rei vae ulazne stranice
U prethodnim lancima ve smo detaljno razmatrali metode primene kljunih rei
na vaim Web stranicama. Sa ulaznim stranicama imate mogunost da slobodno
iskaete svoju kreativnost u njihovom kombinovanju i primeni. Kad pripremite izgled
vae ulazne stranice (vizuelno) onda ete kopirati taj ablon u vie identinih kopija i
u svakoj od tih kopija ubaciti razliite kombinacije kljunih rei i svakako uneti
razliite naslove i opise stranica. Ne zaboravite da negde pri dnu ulazne stranice
postavite linkove koji vode na ostale kopije. Razlog je da ako jednu stranicu poseti
pretraivaki pauk, poeljno je da poseti i ostale. Linkove moete obeleiti brojevima
i dati im boju fonta koja se tek malo razlikuje (za nijansu) od boje pozadine.
Poruka vaih ulaznih stranica
Kao to smo prethodno napomenuli, ulaznu stranicu treba tretirati kao klasinu
reklamnu poruku. Jedna od definicija reklamne poruke je da je ona: Ubedljiva
prezentacija vae ideje specifinoj ciljnoj grupi. Postoje dva osnovna elementa koje
morate da izbalansirate u prezentaciji vae reklamne poruke, a to su informacija i
ubeivanje. Informacija treba da kae posetiocu ta je va proizvod ili ideja, dok
elemenat ubeivanja mora da ga nagoni na akciju. Kao i u klasinoj reklami na
stranicama magazina, informacija koju bi ste pruili imala bi prvenstveno funkciju da
izazove interesovanje kod vaih posetilaca. To interesovanje zatim treba da izazove
reakciju, da ubedi vaeg posetioca da klikne na link i sazna vie, odnosno ue na
va sajt. Dok je kod tampane reklame cilj da se nazove neki telefonski broj ovde je
potrebno da posetilac klikne na neki od linkova. Ne stidite se da otvoreno pozovete
vae posetioce da kliknu na linkove. Jedan od proverenih naina ubeivanja u
reklami je metod pitanja i odgovora. Postavite otvoreno pitanje vaem posetiocu ta
je pogodnost koju moe da oekuje na sledeoj stranici, u emu je prednost i korist
za njega samog. Zatim u jednoj kratkoj reenici odgovorite na to pitanje i nainite
reenicu linkom koji bi dalje vodio na va sajt. Na primer pitanje moe da bude: Da
li elite da vaa Web prezentacija bude stalno dostupna njenim posetiocima? a
kao odgovor recite: Postavite je na VeratNet, gde je njena dostupnost
garantovana kvalitetom naih servera. Oigledno je da svako eli da ima pouzdan
Web hosting, a na vama je da odgovorom ponudite i potvrdite ta je pravi odgovor
Copyright
njihovih elja i oekivanja. U jednom od sledeih brojeva detaljno emo se posvetiti
metodama pisanja reklamnih poruka. Za sada, nadam se da e vae ulazne
stranice imati dobar protok posetilaca do vaeg sajta
Prijavljivanje pretraivaima
U prethodnim brojevima razmatrali smo kako da kreirate vae Web stranice, koristei
kombinacije kljunih rei, tako da prilikom pretrage one budu prikazane na poetku
liste rezultata poznatih pretraivaa. Sledei korak u promociji vaeg sajta je da
prijavite vae Web stranice poznatim pretraivaima i direktorijama. Potrebno je da
paucima (spiders) pretraivaa stavite do znanja da ste postavili novi domen na
Web-u i pozovete ih da dou i prikupe informacije o vaem sajtu. U ovom lanku
razmatraemo kako da odaberete pretraivae kojima je poeljno prijaviti se i na
koji nain im se obratiti.
Prijaviti se runo ili koristiti program
Moete se prijaviti runo, to znai nai formular za prijavljivanje novih Web adresa
na pretraivau (submit URL) i runo (manually) uneti podatke, ili bi ste koristili
posebne programe za automatsko prijavljivanje. Postoji i mnotvo sajtova koji
obeavaju automatsko registrovanje sa velikim brojem pretraivaa ali budite
oprezni. U dananje vreme veina poznatih pretraivaa ne dozvoljava automatsko
prijavljivanje putem programa. Da bi sauvali svoje baze podataka od mnotva
programskih prijavljivanja, uveden je sistem gde pri unoenju svoje adrese morate da
ukucate i broj koji je generisan i prikazan kao slika (image). Time se spreava
korienje programa koji bi u bazu pretraivaa unosili veliki broj Web adresa u
veoma kratkom vremenskom periodu. Svejedno, od uvek je najbolji i najefektivniji
nain prijavljivanja bio runi, odnosno ukucavanje ili kopiranje adresa direktno u
odgovarajui formular pretraivaa.
Najvaniji Web pretraivai
esto puta ete naii na ponudu da kupite ili koristite neki od programa za
automatsko prijavljivanje pretraivaima koji e vam obeati registrovanje sa
stotinama hiljada pretraivaa. Prvo, nemojte da im verujete, jer toliko pretraivaa i
ne postoji na Web-u. Drugo, i mnogo vanije, veina saobraaja e vam doi
dobrim pozicioniranjem na svega desetak najpopularnijih pretraivaa (ak 95%).
Svakako, ako imate vremena moete se prijaviti i na manje poznate pretraivae,
pogotovu ako vam je ciljna grupa posetilaca veoma ograniena. Generalno,
potrudite se da va Web sajt prijavite na sledee glavne pretraivae:
Copyright
www.google.com
www.alltheweb.com
http://search.msn.com
http://search.aol.com
www.askjeeves.com
www.hotbot.com
www.lycos.com
www.looksmart.com
www.dmoz.org
www.overture.com
www.excite.com
www.altavista.com
Od lokalnih pretraivaa prijavite se na: www.krstarica.com ili www.pretraga.co.yu
Ako imate vie domena za prijavljivanje obavezno prijavite samo po jednu stranicu
vaeg sajta. Posle nekoliko dana, moete prijaviti i sledeu ali pri tome budite jako
oprezni da ne preterate sa prijavama, jer vas neki pretraivai za to mogu kazniti
brisanjem iz njihove baze podataka.
Najvanije Web direktorije
Web direktorije su organizovane po principu kataloga, gde su sajtovi razvrstani po
odgovarajuim kategorijama. Njima se morate prijaviti runo jer najee pri
registraciji morate uneti mnotvo raznovrsnih podataka o vaem sajtu. Najvanije je
odabrati pravu kategoriju koja najbolje odgovara opisu vaeg sajta. Najbolje je da
unapred pripremite listu podataka o vaem sajtu kao naslov i opis, a takoe i
podatke o vama ili vaoj firmi kao ime, adresu, telefon, e-mail itd. Podatke moete
ispisati u obinom tekstualnom fajlu a moete koristiti i posebne programe za
ispunjavanje formulara na Web-u. Programi kao Type-It-In (
www.wavget.com/typeitin.html ) olakae vam posao oko popunjavanja dugakih
formulara. Jednostavne programe ove vrste nai ete najee kao besplatne
(freeware) ili sa licencom slobodne razmene (shareware). Da bi ste nali vama
odgovarajue direktorije najbolje je otii na Yahoo.com i potraiti listu Web
direktorija koje vaoj ciljnoj grupi posetilaca najvie odgovaraju. Onda zasuite
Copyright
rukave, prihvatite se mia i tastature i krenite da se prijavljujete na te direktorije.
Vanost listinga na Yahoo-u
Od samog poetka Web-a Yahoo je postao sinonim za Web direktoriju. Danas, to je
najpopularniji i najposeeniju sajt na svetu, a samim tim predstavlja i najbolje mesto
za listing vaeg sajta. Oduvek, prijavljivanje na Yahoo-u bila je pria za sebe. Za
razliku od veine ostalih direktorija prijave za mesto u Yahoo primaju se ili odbijaju po
linoj proceni zaposlenih u Yahoo-u, koji samo na tome rade. Najvanije je da ceo
proces prijavljivanja obavite jako polako i paljivo. Prvo, pregledajte stranu sa
informacijom o prijavljivanju ako u njoj nema nekih promena u proceduri. Zatim
paljivo odaberite kategoriju koja vaem sajtu najbolje odgovara. U toj kategoriji
kliknite na odgovarajue dugme, a onda unesite svoje podatke. Naslov u Yahoo-u
treba da ima svega nekoliko rei, najbolje kratki naziv vae firme ili sajta. Opis ne
sme da bude dui od jednog reda. Moete da probate i sa duim opisom ali onda
postoji velika ansa da e vam ili odbiti prijavu ili je skratiti onako kako oni ele. Koliko
je vredan listing na Yahoo-u potvruje injenica da ako elite ubrzani proces prijave
vaeg sajta to bi vas kotalo $300, a uz to se samo garantuje da e biti pregledan u
roku od sedam dana ali ne i da e biti prihvaen. Ukratko:
Prijavite se paljivo i polako
Vaa glavna strana mora da izgleda profesionalno
Proverite zadnju informaciju o pravilima prijavljivanja
Paljivo odaberite kategoriju koja vam najvie odgovara
Prijavite vau Web stranu u toj kategoriji
Pripremite naslov od svega nekoliko rei
Pripremite opis dugaak kao jedan red na ekranu
Opis ne sme biti dui od najdueg opisa u vaoj kategoriji
Unesete vae kljune rei u opis ali ne insistirajte na tome
Najvanije je da opis ima pravo i nedvosmisleno znaenje
Mnogo sree
Ovim bi zaokruili seriju lanaka o pripremanju i prijavljivanju vaih Web stranica
pretraivaima i diektorijama. Ne zaboravite da posetite
www.searchenginewatch.com za najnovije vesti u oblasti Web pretraivaa. U
Copyright
sledeim brojevima razmatraemo ta sve jo moete uiniti kako bi doveli
posetioce na va sajt.
Take uticaja na posetioce Web sajta
U sledeih nekoliko brojeva govoriemo o metodama analize saobraaja
posetilaca na vaoj Web prezentaciji. U ovom prvom nastavku definisaemo neke
marketinke pojmove koji e nam kasnije koristiti u procesu analize saobraaja na
vaoj Web prezentaciji. Prvi pojam koji emo objasniti i koji e nam koristiti u daljem
izlaganju, je pojam take uticaja (point of influence). On e nam pomoi da
shvatimo vanost detaljne analize saobraaja u procesu promocije vaeg sajta a sa
ciljem poveanja broja posetilaca.
ta su take uticaja?
Jedan od najvanijih pojmova u marketingu je takozvana taka uticaja. Generalno
taj pojam predstavlja situacije u kojima je mogue ostvariti uticaj na vae kupce ili
posetioce, odnosno mogue take dodira vae promocione kampanje i ciljne
grupe kojoj je ona namenjena. To mogu biti vai tampani oglasi, tv i radio reklame,
konferencije za tampu, pakovanje vaeg proizvoda, vae prodajne lokacije, vaa
Web prezentacija, praktino sve one situacije gde va potencijalni kupac dolazi u
dodir sa informacijom o vaem proizvodu. Jedan od prvih koraka koje bi ste u
promociji vaeg sajta preduzeli je identifikacija tih moguih taaka uticaja na vae
posetioce. Tokom izvoenja vae marketinke kampanje, glavni zadatak je da
paljivo pratite i analizirate njenu efektivnost po svakoj od pojedinih taaka uticaja.
Take uticaja i va sajt
Pitaete se kako ovu ideju primeniti na va Web sajt. U veini sluajeva va sajt e u
sebi ve sadrati veinu moguih taaka uticaja (ukoliko ne reklamirate va sajt
mahom klasinim propagandnim metodama). Identifikovanje tih taaka uticaja,
odnosno situacija u kojima va posetilac dobija informaciju o vaem sajtu, je kljuni
deo njegove uspene promocije. Detaljna analiza ponaanja i reakcije vaih
posetilaca u tim situacijama dodira sa vaom reklamnom porukom ili sadrajem
sajta, je jedan od najvanijih koraka koji bi ste preduzeli da va sajt uinite uspenim,
odnosno dobro poseenim. Konkretno za vas i va sajt, jedna od definicija
marketinga mogla bi da bude: Marketing je va celokupni sajt vien sa take
gledita vaeg posetioca. Ukratko, za marketing vaeg sajta najvanije je to kako
ga vide i doivljavaju vai posetioci (eye of the beholder). Samim tim, o perspektivi
koju posetioci imaju o vaem sajtu, najbolje ete saznati kroz analizu njihovog
ponaanja u takama uticaja vaeg sajta, odnosno pravilnom analizom toka
Copyright
njegovog saobraaja.
Identifikacija taaka uticaja
Prosto reeno, take uticaja su linkovi koji vam donose posetioce na sajt, kao i
linkovi na vaem sajtu koji generiu lokalni saobraaj vaeg sajta. Svaki od ovih
linkova ponudio je neku informaciju vaem posetiocu na osnovu koje je on preduzeo
akciju, odnosno kliknuo na link koji ga je na neku od vaih stranica i doveo.
Identifikovanjem ovih taaka uticaja u mogunosti ste da precizno izmerite
efektivnost vae reklamne poruke i fino je podesite tako da proizvede jo bolji
efekat, ili vie kliktaja na link. Prednost Web-a u odnosu na ostale medije je da prua
mogunost precizne analize ponaanja i aktivnosti vaih posetilaca. Koristei
raznovrsne metode praenja vaeg saobraaja posetilaca, jasno e vam se
prikazati linkovi, odnosno Web stranice, sa kojih je posetilac doao, odnosno na kojoj
taki uticaja je on sa vaom porukom (linkom) doao u dodir.
Analiza efektivnosti taaka uticaja
Moete da zamislite ta bi marketinka odeljenja velikih medijskih kua dala da
mogu precizno da prate reakciju njihovih italaca ili gledalaca u odnosu na
prikazane reklamne poruke. Analize koje su oni u mogunosti da sprovedu baziraju
se mahom na anketama malog broja ispitanih gde se zakljuci o njihovom
ponaanju onda pretpostavljaju kao ponaanje celokupne publike. Sreom po vas,
na Web-u nije potrebno igrati se pretpostavkama. Web kao interaktivni medijum,
omoguava vam da precizno pratite ponaanje i reakciju vaih posetilaca dok god
su na vaem sajtu. Veina programskih paketa za analizu Web saobraaja ne samo
to e vam dati spisak svih taaka uticaja, ve e vam omoguiti da vidite odakle
je posetilac doao, koje je kljune rei upotrebio, koliko dugo se na pojedinim
stranicama zadrao, i ak i detaljnu marrutu kojom je prokrstario va sajt.
Take uticaja i pozicioniranje
Pozicioniranje je jedan od najvanijih pojmova u marketingu i predstavlja poziciju
koju va Web sajt ima u oima posetilaca na Web-u, posebno u odnosu na sajtove
slinim vaem. Uspenost vaeg sajta uglavnom zavisi od percepcije koju vai
posetioci imaju o njemu. Kako se stie povoljna pozicija na Web-u? Prvenstveno
povoljnim uticajem na posetioce u takama uticaja vaeg sajta. Konkretno to je na
mestima gde se o vaem sajtu moe da dobije bilo kakva informacija. Svugde gde
se va sajt pominje (po mogunou u pozitivnom svetlu) ostvaruje se kontakt
izmeu vaeg sajta i njegovih buduih posetioca. Na Web-u, to su vai linkovi, koji o
vama i vaem sajtu pruaju neku informaciju. Stoga budite veoma paljivi u kreiranju
naslova vaih stranica jer e one o vaem sajtu najee da kreiraju vau poziciju u
oima posetilaca. Stoga je i merilo vrednosti lokacije vaeg sajta uglavnom to koliko
Copyright
linkova vodi ka njemu. Ako je za klasinu prodavnicu u svetu od cigle i maltera
najvaniji faktor uspeha: lokacija, lokacija, i lokacija, za va sajt to su: linkovi,
linkovi, i linkovi. To praktino znai da imate to vie taaka uticaja na posetioce
Web-a, sa nadom da e vaa pozicija obezbediti da va uticaj na posetioce biti
presudan u odnosu na ostale linkove, tako da oni odaberu i kliknu na va link.
Analiza saobraaja na sajtu
Nadam se da ste iz prethodnog izlaganja uvideli vanost analize promocione
efektivnosti vaih taaka uticaja. Indirektno o njoj ete saznati kroz detaljnu analizu
saobraaja posetioca na vaem sajtu. Uspeh na Web-u je u tome da uspeno
kreirate pozitivnu percepciju o njemu u oima vaih buduih posetilaca. Da biste u
tome uspeli, potrebno je iskoristiti podatke koje ve imate i pretvoriti ih u zlato,
odnosno u mnotvo zadovoljnih posetilaca. U sledeim brojevima posvetiemo se
problematici analize saobraaja na vaem Web sajtu, a govoriemo takoe i o
programima koji e vam u tome pomoi.
Analiza Saobraaja
U prethodnom broju upoznali smo se sa marketinkim znaajem analize saobraaja
posetilaca na vaem sajtu. Kroz posmatranje ponaanja vaih posetilaca u takama
uticaja (influence points) videli smo ta vam je sve interesantno da saznate prilikom
merenja efektivnosti vae marketinke kampanje, odnosno funkcionisanja vaeg
sajta. U ovom broju posvetiemo se tome kako bi ste ta merenja i analizu
saobraaja obavili. Pre nego se posvetimo analizi saobraaja potrebno je da vidimo
na osnovu kojih informacija se ona sprovodi. Te informacije o saobraaju posetilaca
na vaem sajtu nalaze se u posebnim fajlovima, lociranim na vaem Web serveru,
koji se nazivaju Log Files.
ta je Log file?
Naime va Web server (kompjuter sa posebnim programom koji servira vae stranice
na Internetu) u toku svog rada stalno belei svaku aktivnost na vaem sajtu. Svaki put
kada korisniki browser (client) pozove va Web server i potrai neku Web stranicu,
njegov program belei sve vane detalje o tom pozivu. U zavisnosti od tipa i
konfiguracije vaeg Web servera te informacije se upisuju u posebni fajl koji se kreira
u okviru vaeg sajta i naziva se najee access.log Pored ovog fajla, kreira se i fajl u
koji se upisuje i sve greke na koje program vaeg servera naie. Ime ovog fajla je
najee error.log Ove fajlove server moe da kreira na poetku svakog dana, i
esto se stari log fajlovi (od prethodnih dana) mogu nai arhivirani u posebnom
folderu gde su najee pre imenovani datumom kada su kreirani. Log fajlovi su u
tekstualnom formatu i najbolje ih je otvarati jednostavnim tekst editorom (kao to je
Copyright
Windows notepad). Log fajlovi se najee nalaze u folderu vaeg sajta koji se
naziva logs (ili usg, ...). kada otvorite va access.log primetiete da su podatci u
obliku niza (redova) slinih podataka. Najee (za Unix server) videli bi ste sledee
podatke:
Host Name (ime domaina) - IP adresa servera (host) koji je potraio odgovarajui
resurs (fajl) na vaem serveru
User Name (korisniko ime) Uneseno korisniko ime, ukoliko traeni resurs zahteva
autentifikaciju
Time Stamp (vremenski ig) Datum i vreme (do u sekundu) tog poziva serveru
Resource Request (zahtev resursa) sastoji se iz tri dela
1. metoda zahteva (GET, POST ...)
2. Lokalnu URL zahtevanog resursa
3. HTTP verzija klijenta, najee je HTTP/1.0
Numeric status code (numeriki status kod) za vrednosti od
1. od 100 do 199 Internal server codes (unutranji kod servera)
2. od 200 do 299 Success codes (kod uspeha)
3. od 300 do 399 Special codes (kodovi redirect, not modified ...)
4. od 400 do 499 Error codes (kod greke) (poznata 404 error)
5. od 500 pa navie Server errors (greke servera)
Exact size (tana veliina) u bitima
Refferer (preporuioc) Dokumenat sa koga je resurs zatraen, ili odakle je uinjen
poziv serveru (neki od linkova koji vode vaem sajtu)
Agent Tip browser-a ili pauka (spider) kojim je nainjen zahtev vaem serveru
Peaka metoda analize
Ako nemate posebne programe za analizu saobraaja na vaem sajtu, bilo na svom
kompjuteru ili na serveru vaeg Web hosting provajdera, moete posmatrati same
Log fajlove. Iz prethodnog prikaza elemenata Log fajla moete videti da makar i
povrnim pogledom na njegov sadraj moete stei neke interesantne zakljuke.
Ako nemate previe posetilaca (a nadam se da imate), biranjem adrese neke od
Copyright
vaih stranica i korienjem funkcije Find u tekst editoru, videete bar koliko puta je
pojedina stranica pozvana i ko je pozvao (koji link). Svakako da ovom povrnom
analizom ne moete mnogo da saznate, ali ako trenutno nemate drugog izbora,
ovim brzim pregledom vaeg Log fajla dobiete grubu sliku dogaanja na vaem
sajtu.
Programi za analizu saobraaja
Najbolji nain analize vaeg Web saobraaja je korienjem posebnih programa.
Postoje tri naina analize. Prvi je korienjem programa koji bi ste instalirali na vaem
kompjuteru. Ukoliko je Web server na vaem kompjuteru ili ako skinete (koristei FTP)
na svoj kompjuter Log fajlove sa Web servera, koji je negde na Internet-u, moete
koristiti programe koji bi tu analizu sprovodili za vas lokalno. Drugi je korienjem
usluga posebnih Web sajtova koji pruaju usluge praenja saobraaja za vas, poto
bi ste prethodno na svoje stranice postavili njihov pratei kod (sa njihovom
reklamom). Trei nain je korienjem programa koji je ugradio va Web hosting
provajder. Uglavnom, veina provajdera prua uslugu analize saobraaja
korienjem razliitih programskih paketa instaliranih na njihovom Web serveru. Mi
emo razmotriti neke od popularnih programa (analizatora saobraaja) u sledeim
brojevima ali bi zapoeli nau priu sa verovatno najpopularnijim programom,
takozvanim Webalizer-om.
Webalizer program
Prednost korienja programa poput Webalizer-a je da ih moete koristiti sa bilo
kojeg kompjutera, povezanog na Internet, preko vaeg Internet browser-a. Va
provajder e vas uputiti u to kako da do njegove analize dodjete. Najee
dobiete odgovarajuu adresu na vaem serveru, u okviru direktorije na vaem
sajtu, gde bi po unoenju korisnikog imena i lozinke dobili sledeu sliku:
Na prvoj stranici koju ugledate videete generalne informacije o poseenosti vaeg
sajta. U sledeem broju objasniemo detaljno ta ete dalje initi da iz Webalizera
izvuete sve one kljune informacije o efektivnosti vaeg sajta i njegovom
saobraaju.
Parametri saobraaja posetilaca na vaem sajtu
U prethodnom broju govorili smo o razliitim nainima analize saobraaja na vaem
Web sajtu. Pomenuli smo neke od programa koji se koriste u tu svrhu i zapoeli priu
o verovatno najpoznatijem programu te vrste, takozvanom Webalizer-u. To je
program koji se instalira na Web serveru a do njegovih rezultata analize dolazi se
Copyright
korienjem Web browser-a. Ukucavanjem Web adrese koju bi ste dobili od vaeg
hosting provajdera (uz korisniko ime i lozinku) prikazae vam se podatci o
saobraaju na vaem sajtu. Da bi razumeli ta ti podatci predstavljaju potrebno je
da znate ta znae pojedini termini koji opisuju saobraaj posetilaca. Ovi termini nisu
vezani za pojedine programske pakete ve su opte prihvaeni parametri koji
opisuju interakciju Web servera i browsera vaih posetilaca.
Hits (pogoci)
Ovaj opte prihvaeni termin oznaava ukupan broj zahteva uinjenih vaem Web
serveru u odreenom vremenskom intrvalu (mesec, dan, minut, ...). Da bi ste bolje
razumeli ovaj pojam potrebno je da prethodno razjasnimo kako funkcionie Web
server. Rekli smo da je to kompjuter povezan na Internet koji na svom fiksnom disku
(hard disk) sadri sve fajlove vae Web prezentacije. Program koji rukovodi radom
vaeg Web servera prima zahteve od vaih posetilaca i odgovara na njih servirajui
vae Web stranice. Meutim taj serverski program ne alje vae stranice u jednom
komadu, ve to obavlja aljui pojedinano sve fajlove vezane za vau stranicu, a
browser vaeg posetioca onda prikazuje taj skup poslatih fajlova kao jednu celinu. O
emu se radi? Svaka Web stranica sastoji se od razliitih elemenata kao to su tekst,
slike, video fajlovi, muziki fajlovi, flash fajlovi, java apleti i slino. Za svaku Web
stranicu postoji fajl (HTML fajl) koji u sebi sadri opis svih potrebnih elemenata i njihov
vizuelni raspored na ekranu (ili neku funkcionalnost). Taj fajl je obino sa nastavkom
.htm ili .html (ali moe biti i .asp, .aspx, .php, .jsp, .cfm ...), i on u sebi sadri instrukciju
browser-u vaeg posetioca ta da radi sa primljenim fajlovima. Takoe iz tog fajla
browser saznaje koje sve fajlove da zatrai od Web servera da bi vau stranicu
prikazao kompletnom. Termin hits znai predstavlja ukupan broj zahteva za
pojedinim fajlovima koji je browser vaeg posetioca uinio vaem Web serveru u
odreenom vremenskom periodu.
Files (fajlovi)
Oznaava ukupan broj fajlova koje je va Web server stvarno poslao posetiocima u
odreenom vremenskom periodu, kao rezultat zahteva browser-a vaih posetilaca.
Svaki hit ili zahtev nee rezultirati u tome da server poalje fajl, jer e neki zahtevi kao
rezultat imati 404 (fajl nije pronaen) ili e zahtev biti za fajlovima koji su u keu
(cashe) browser-a vaih posetilaca. ta je inae ke (cashe)? Da bi ubrzao
prikazivanje Web stranica browser zapravo uva odnosno memorie fajlove koji su
ranije primljeni od Web servera u posebnom folderu na lokalnom disku posetioca.
Tako da ako stigne zahtev za Web stranicom koja je ranije ve traena, browser e
fajlove vezane za tu stranicu uzeti iz tog foldera (cashe) umesto da ga zahteva od
Web servera. Na osnovu toga razlika izmeu broja hit-ova i fajl-ova dae vam sliku o
broju ponovnih posetilaca, odnosno ljudi koji su vae stranice ve traili i primili od
vaeg Web server-a.
Copyright
Sites (mesta)
Predstavlja broj jedinstvenih IP adresa (hostnames), koje su iskazale zahtev vaem
Web serveru u odreenom vremenskom roku. Obino IP adresa (hostname), je
adresa Internet provajdera vaih posetilaca. Treba biti paljiv u razmatranju
znaenja ovog pojma jer mnogi posetioci mogu vam doi sa iste IP adrese (isti
provajder), ali i pojedini posetilac vam moe doi sa razliitih IP adresa. Radi se o
tome da u veini sluajeva Internet provajder dodeljuje razliite adrese svojim
korisnicima pri svakom logovanju na Internet. Grubo znaenje ovog termina bi bilo
mesto sa koga je va posetilac zatraio neku od vaih Web stranica.
Visits (posete)
Deava se kada posetilac po prvi put izrazi zahtev za nekom stranicom sa vaeg
servera. Dok god isti posetilac zahteva istu stranicu, raunae se kao jedna poseta.
Naravno to vai za odreeni vremenski period (najee 30 minuta), nakon ega se
ponovni zahtev rauna kao zasebna poseta. Praktino ovaj termin bi trebalo da
oznaava broj stranica vae Web prezentacije koji su vai posetioci pregledali. On je
veoma koristan u analizi reklamnog potencijala vaeg sajta jer bi vam dao ideju o
moguem broju prikazanih baner-a, koju moete da ponudite nekom oglaavau.
Pages (stranice)
Predstavlja broj zahteva za HTML fajlovima (.htm, .html, i sl.) ili pojedinanim
stranicama bez obzira da li je vie poziva dolo od istog posetioca. Ovde se ne
raunaju zahtevi za pojedinanim fajlovima (.jpg, .gif, i sl) Web stranice ve za
samom stranicom. Postoje i nazivi page views ili page impressions koji takoe
oznaavaju ovaj parametar.
KByte (KB)
KByte je 1024 bytes (1 Kilobyte) i predstavlja koliinu podataka razmenjenu izmeu
vaeg servera i posetilaca vae Web prezentacije. Na kraju meseca videete totalni
protok koji je va Web server ostvario i on e predstavljati takozvani meseni prenos
(monthly transfer), i obino se izraava u GB (1 Gigabyte). Za one srenije vlasnike
sajtova sa velikim brojem poseta ovaj broj e znaiti koliko e im njihov Web hosting
provajder naknadno naplatiti dodatni protok. Ali veliki broj posetilaca obino
obeleava uspene sajtove koji su najee i komercijalno isplativi.
Nastavak o Webalizer programu
Copyright
U prethodnom broju govorili smo o Webalizer-u. To je program koji se instalira na
Web serveru a do njegovih rezultata analize dolazi se korienjem Web browser-a.
Razmatrali smo ta znae pojedini termini koji opisuju saobraaj posetilaca, a na
koje nailazite njegovom upotrebom. U ovom broju nastaviemo priu o Webalizer
programu time to emo razmotriti jo neke termine vezane za analizu saobraaja
posetioca na vaem sajtu. Da napomenemo da su ovo generalni opteprihvaeni
termini vezani za analizu saobraaja, nevezano od programa koji koristite.
Site (mesto)
Oznaava udaljenu mainu (kompjuter) koja daje zahtev vaem serveru za Web
stranicom. Bazira se na IP adresi provajdera preko koga va posetilac pristupa
Internetu. S obzirom da veina posetilaca na Internetu nema fiksne IP adrese, ve im
se dodeljuje drugaija adresa pri svakom pristupanju Internetu, ovaj podatak vam
stvarno ne moe pruiti preciznu informaciju lokaciji posetioca.
URL (Uniform Resource Locator)
Svi zahtevi vaem serveru moraju da zahtevaju neto. URL je to neto, i oznaava
objekat na vaem serveru koji se trai prilikom zahteva vaem serveru. To je adresa
koju va posetilac ukucava u svoj browser da bi pogledao vau Web stranicu. To ne
mora da bude samo HTML fajl. esto puta to je adresa slike na vaem sajtu,
muzikog ili video fajla. Ovo je ve odomaeni termin na Web-u i esto puta e te
imati priliku da u konverzaciji sa prijateljima, kada neko eli da vas pita o vaem
sajtu, pitae za njegov URL.
Referrers (preporuioci)
Su adrese (URL) na Web-u, koje su dovele posetioca na va sajt, odnosno adrese
stranica koje sadre va link na koji je va posetilac kliknuo da bi do vae stranice
doao. Ovo je jedna od najvanijih informacija u analizi saobraaja vaeg sajta.
Ona e vam pokazati sa kojih sajtova (linkova) ste dobili najvie posetilaca.
Videete koji pretraivai su vam poslali najvie posetioca kao i vae linkove na
drugim sajtovima koji su najvie puta kliknuti. Najvei broj zahteva vaem serveru,
doi e zapravo sa vaih sopstvenih Web stranica. Svaka od njih u sebi sadri linkove
ka fajlovima koji su deo njene konstrukcije (grafiki, muziki fajlovi ... itd). Recimo da
vaa stranica sadri 10 slika, to znai da bi njenim pozivanjem bilo pozvano i 10
adresa (URL) tih slika, a njihov referrer bi bila ta vaa stranica koja ih je pozvala.
Search String (traena re)
Copyright
Je traena re ili fraza, odnosno kljuna re ili fraza (keyword phrase), koju je va
posetilac uneo u pretragu putem pretraivaa. U zavisnosti od programa vaeg
servera, odnosno sadraja vaeg log fajla, ovaj podatak e biti ukljuen u listu
rezultata Webalizer-a. Ovaj podatak e vam biti dostupan ukoliko je va server
konfigurisan da prepozna Search String za odgovarajue pretraivae. U veini
sluajeva osnovna konfiguracija servera prepoznae glavne pretraivae na Web-
u. Ovaj podatak ima izuzetan znaaj u finom podeavanju kljunih rei u vaim Web
stranicama, o emu smo priali u ranijim brojevima. Naime, Search String-ovi (koji su
ustvari vae kljune rei) e vam pokazati koje su od vaih kljunih rei bile uspenije
od ostalih. Ukoliko ih je va posetilac uneo i doao na vau stranicu, to znai da ste ih
za taj pretraiva pravilno upotrebili. Takoe, saznaete i taan broj posetioca sa
odreenih pretraivaa kao i kako da fino podesite kombinacije kljunih rei u
postizanju optimalnih rezultata prilikom pretrage.
User Agents (browser-i)
Predstavlja ime Web browser-a koji je va posetilac koristio pri pregledavanju vaih
stranica. To su Explorer, Netscape, Opera, Konqueror i ostali browser-i. Svakako da
ete najee viati Explorer i Netscape. Neki od browser-a dozvoljavaju svojim
korisnicima da promene ime pod kojim e oni biti prijavljeni tako da ova informacija
ne mora biti potpuno pouzdana. Svakako da e te se potruditi da vae Web
stranice izgledaju to bolje u najee korienim browser-ima. Kao i prethodna, ova
informacija e biti prikazana u zavisnosti od konfiguracije servera, odnosno ukoliko je
sadrana u vaem log fajlu.
Entry/Exit pages (ulazne/izlazne strane)
Su one stranice koje su prve zahtevane prilikom posete (Entry), odnosno zadnje
viene u toj poseti (Exit). Ova informacija je u vezi sa prethodno (u prolom broju)
objanjenim terminom posete (Visits). Ona je izuzetno vana u analizi efektivnosti
vaih Web stranica, jer e vam omoguiti da otkrijete slabe strane u organizaciji
sadraja vaeg sajta. Koliko je vano znati gde je va posetilac uao na va sajt,
toliko je interesantno saznati gde je izaao, i na osnovu toga zakljuiti zato ga je
napustio.
Countries (zemlje)
Ovaj termin je vezan za Top Level Domain, sa koga je za vaom stranicom krenuo
zahtev. U principu on bi trebao da vam prui informaciju o lokaciji vaeg posetioca.
Meutim, danas vie nije sluaj da se domeni kao recimo .COM (US commercial),
nalaze iskljuivo u Americi. Uglavnom, .COM domeni se danas nalaze irom sveta
tako da je izgubljena originalna zamisao o preciziranju lokacije. Najpopularniji
Copyright
domeni su jo i .NET (Network), ORG (Non-profit organization) ili .EDU (Educational).
Veliki procenat zemalja bie prikazan kao Unresolved/Unknown
(Nereen/Nepoznat) s obzirom da mnoge dial-up i druge pristupne take Internetu
(ISP) ne koriste ime ve samo IP adresu.
Response Codes (Kodovi odgovora)
Oni su definisani kao deo HTTP/1.1 protokola i njih smo detaljnije obradili u
pretprolom broju. Predstavljaju kodirani odgovor vaeg servera u odnosu na
upueni zahtev od strane browser-a vaeg posetioca. uveni je kod 404 (not found)
kada eljeni resurs nije pronaen
Analiza Web saobraaja
U prethodnim brojevima govorili smo o Webalizer programu koji se najee koristi pri
analizi Web saobraaja. Razmatrali smo ta znae pojedini termini koji opisuju
saobraaj posetilaca, a na koje nailazite njegovom upotrebom. U sledeem broju
nastaviemo sa predstavljanjem pojedinih softver paketa (analizatora saobraaja),
dok emo se u ovom broju zadrati malo na prii o znaaju analize saobraaja na
Web-u uopte. Mislim da je najbolje celu ideju predstaviti priom iz ivota, i to iz mog
sopstvenog iskustva.
Moja potreba za analizom saobraaja
Jo davne 1995 (u odnosu na starost Web-a) ja sam lino iskusio potrebu za
kvalitetnom analizom Web saobraaja na svom sajtu. U to vreme imao sam radnju
sa majicama, pri emu sam na njima tampao raznovrsne dizajne. Poto sam sa
personalnim kompjuterima i Internetom bio od samog njihovog pojavljivanja, Web
mi se odmah predstavio kao idealni medijum za proirenje poslovanja. Otvoriti novu
radnju znailo je uloiti desetine hiljada dolara, dok je Web ponudio opciju koja je sa
investicione strane predstavljala troak ISP-a, Web hostinga i izrade same
prezentacije. Imao sam malu digitalnu kameru (sa u to vreme rekordnom
rezolucijom od 480X640), skener i dobru volju da sednem za kompjuter i zasuem
rukave. Ispravka, tada sam iveo na Havajima, tako da kratke rukave nisam mogao
lako da zasuem, ali me je bez obzira ekao veoma obiman posao. Naziv mog sajta
bio je www.dogshirts.com. Kao to iz naziva domena moete da vidite, radilo se o
sajtu posveenom majicama sa slikama kunih ljubimaca (pasa). Poto sam eleo
da na Web-u ponudim neto posebno, ideja je bila da predstavim najvei izbor
moguih dizajna iz te oblasti. U to vreme jo nije bilo dinamikih Web sajtova tako da
je tih mojih 700 dizajna trebalo predstaviti odgovarajuim brojem pojedinanih Web
stranica. Postavljao sam ga mesecima, ali kad je sve bilo spremno sajt je imao nekih
Copyright
1000 statikih HTML stranica. O tome kako sam ga promovisao priaemo nekom
drugom prilikom. Uglavnom ne tako dugo po otvaranju, sajt je poeo da bude
veoma poseen (par hiljada poseta dnevno). Kao rezultat te poseenosti poele su
da stiu i narudbine. Tog trenutka ja sam poeo celu tu priu da shvatam ozbiljno.
Saobraaj na sajtu donosio je prihod. Mogunost kanalisanja tog saobraaja
znailo je poveanje tog prihoda. Javila se potreba za analizom saobraaja na
mom sajtu.
Metoda tapa i kanapa
U to vreme moj ISP, (kao i veina ostalih), nije pruao mogunost programske,
(vizuelne), analize saobraaja. Postojao je log fajl ali ja sam isprva probao neto
drugo, brojae posetilaca. Broja, (counter), je inae pare HTML koda koji bi ste
postavili na vau Web stranicu (on bi brojao posetioce na njoj), a vizuelno
predstavljao je sliku koja bi prikazivala broj poseta. Kako broja radi? Kod koji bi ste
uneli, pozivao bi CGI skript na vaem serveru. Skript bi beleio posete na vaoj
stranici tako to bi sabirao zahteve, (requests), za izvrenjem samog skripta, od strane
lokacije (Web stranice) na kojoj je taj pozivni kod postavljen. U isto vreme kod bi
prikazivao trenutni zbir poseta zabeleen na vaem serveru, u posebnom fajlu u
kojem CGI broja upisuje posete. Na poetku, ja sam bio oduevljen mogunou
da preko brojaa trenutno dobijem sliku o poseenosti mojih stranica. Problem je
nastao kada sam uvideo da ako elim da poveam saobraaj posetilaca ili ga
preusmerim na nove sadraje koje bih postavljao, bio mi je potreban bolji nain
analize saobraaja. Ne zaboravite da je moj sajt imao preko 1000 stranica pa je
postavljanje brojaa na svaku stranicu, (i njihovo praenje), bilo veoma
nepraktino. Hteo ne hteo, morao sam da zaronim u log fajl.
Dovijanje sa log fajlom
Problem sa log fajlom je bio to da je on bio poprilino veliki (par mega bajta). Kako
u umi podataka nai pravi put? Sreom po mene, u to vreme pojavili su se i prvi
programi za analizu saobraaja. Jedan od prvih programa te vrste bio je WebTrends
analizator. Naalost nije bio nimalo jeftin, (oko $300), ali u pitanju je bio biznis, a
samim tim njegova cena jedan od trokova poslovanja. Sa tim programom konano
sam progledao. Umesto beskonanog proveravanja i zapisivanja stanja na raznim
brojaima, ili besciljnog pregledavanja beskrajnih kolona u log fajlu, WebTrends je
prikazao pravu sliku dogaanja na mom sajtu. Radio je tako to bih ja skinuo
(download) log fajlove sa svog Web servera i onda upotrebio WebTrends program
koji bi te fajlove otvorio i detaljno analizirao. U to vreme problem jeste bila brzina
(prvi pentijumi na 90 MHz), ali je posle desetak minuta program ipak uspevao da
savae log fajlove i prikae svoje rezultate.
Fino podeavanje toka posetilaca
Copyright
Sa WebTrends-om konano sam mogao da identifikujem najvanije take uticaja
(points of influence) na moj sajt. Spisak najposeenijih ulaznih stranica odmah mi je
prikazao koji je deo moje Internet marketinke kampanje postigao najbolji efekat.
Linkovi koji su doneli najvie posetioca na moj sajt prikazali su se i otkrili mi ta sam to
dobro uinio da oni tako lepo rade. U pitanju je bila najee poruka mog linka iz
koje sam onda mogao bolje da definiem ciljnu grupu koja je na nju najpovoljnije
reagovala. Fino podeavajui poziciju i sadraj poruka bio sam u mogunosti da
saobraaj posetilaca usmerim u pravcu koji je meni odgovarao. Isto tako i sa
izlaznim stranicama. Ja sam naime imao jo nekoliko sajtova koji su sluili ili samo da
dovedu posetioce ili su prodavali neto drugo kao: www.t-gallery.com, www.e-
coffee.com ... Poenta je bila identifikovati mesta, (Web stranice), gde su se
posetioci najvie skupljali i onda ih, pre nego odu sa sajta, vetim reklamnim
porukama, (linkovima), poslati da pogledaju jo neto drugo. To drugo mogli su da
budu neki novi proizvod, (novi dizajn majice koji je trebalo predstaviti starim
kupcima), ili pak dizajni koji su u odnosu na ciljnu grupu posetilaca (po geografskoj
lokaciji, starosti, interesovanjima ...) postizali najbolji efekat. Sve u svemu rezultat je
bila poboljana prodaja, pa se investicija u WebTrends vrlo brzo isplatila. U sledeim
brojevima prikazaemo neke programe poput WebTrends-a i predstaviti kako i vi
moete da profitirate od njihovih kvalitetnih analiza saobraaja posetilaca na
vaem sajtu.
Web Trends
U prethodnom brojevima govorili smo o Webalizer programu koji se najee koristi
pri analizi Web saobraaja. U ovom broju razmatraemo jedan drugi Web
analizator, takozvani Web Trends. Ovo je jedan od prvih i najboljih programa na
tritu i ne bez razloga vodei program ove vrste. Za razliku od Webalizer-a on nije
besplatan, ak ta vie nije ni malo jeftin. Ali Web biznis je postao ozbiljan biznis, gde
su u pitanju ogromne sume novca, pa su i programi analize saobraaja postali
ozbiljni programi sa ozbiljnim cenama. O Web trends-u saznaete na njihovom Web
sajtu: www.netiq.com. Kao to vidite iz naziva njihovog domena, (koji je promenjen
od starog imena domena www.webtrends.com), znaaj analize saobraaja na
Web-u je takav da se programi te vrste danas smatraju inteligentnim sistemima ne
samo proste analize saobraaja (sabiranja poseta), ve predstavljaju nain analize
funkcionisanja vaeg Web sajta u celini, kao kompletnog poslovno informacionog
sistema.
O programu
U prethodnom broju priao sam vam o mojim iskustvima sa Web Trends programom
pre pet godina. U to vreme, program je bio u vidu Windows aplikacije gde bi se
Copyright
software instalirao na hard drive-u i koristio kao i svi ostali programi na raunaru.
Nalaenjem i otvaranjem log fajla dobijane su potrebne analize za koje nije bila
potrebna veza sa Internetom, jer se sve odigravalo u samom raunaru. U to prvo
vreme Interneta, veina ljudi je koristila klasini Dial-up pristup pa je najbolje reenje
bilo, da se to vie funkcionalnosti obavi na strani klijenta, odnosno bez potrebe za
vezom sa Internetom. Meutim sa poveanjem raspoloive brzine pristupa Internetu,
Web Trends je prihvatio novu ideju u korienju i primeni programa analize
saobraaja. Teite je prelo na servere, odnosno sva funkcionalnost se obavljala na
serveru a korisnik je korienjem svog browser-a samo primao gotove izvetaje i
pregledavao ih na svom lokalnom kompjuteru.
Web Trends Live
Ako odete na sajt Web Trends-a videete razliite vrste ponuda, sa neverovatnim
rasponom cena. Da napomenemo prvo da postoje dve glavne podele po
uslugama. Prva je Web Trends Live, program koji je kompletno hostovan na serveru
Web Trends-a i sve to korisnik treba da uradi je da postavi tracking kod, (pratei
kod), na svoje Web stranice. Praenje saobraaja se kompletno odvija na njihovom
serveru, a korisnik putem browsera samo pregledava ve obraene podatke.
Neete verovati ali i ova usluga je u rasponu cena od $35 meseno do $1000
meseno. Svakako i tu vredi izreka, koliko para, toliko i muzike, ali ak i najjeftiniji
paket prua neverovatne mogunosti praenja saobraaja, i to uz mogunost finog
podeavanja rezultata analize.
Web Trends log analyzer program
Druga glavna usluga Web Trends-a je program koji bi ste kupili i instalirali na vaem
raunaru. O cenama da ne priamo mnogo. Poetna cena paketa je $499, a ide
do $1999, plus dodatak za Web server od $1099, ne raunajui tehniku podrku
koja se plaa ekstra. Sve u svemu potrebno je da va Web biznis bude veoma
profitabilan da bi opravdao ove paprene cene. Ali to samo pokazuje vanost
detaljne analize Web saobraaja. Poto su danas, s obzirom na iroku ponudu na
tritu programa ove vrste, ustanovljene cene ovih proizvoda uglavnom trine, to
znai da postoji veliki broj kompanija koje su spremne da plate ove cene.
Kako funkcionie program
Web Trends Log Analyzer program se obino instalira na vaem serveru. S obzirom
da je program baziran na Web browser-u, sve to vam je potrebno da ga koristite je
va browser (Explorer, Netscape ...). Prednost ovog naina korienja programa je
da u sluaju velike poslovne organizacije sa vie kompjutera, jedino komplikovano
Copyright
instaliranje programa vri se samo jedan put i to na serveru. Administrator sistema
onda daje Web adrese, korisnika imena i lozinke korisnicima, gde se svakom
korisniku moe dodeliti pravo da ima pregled nad pojedinim izvetajima, ili ak
pojedinim delovima sajta. Ovo je jako pogodno kod izuzetno velikih i kompleksnih
sajtova, gde pojedini sektori u kompaniji mogu da imaju uvid u rezultate analize
funkcionisanja sajta vezane iskljuivo za njihovu posebnu oblast poslovne delatnosti.
Prednost daljinskog pristupa podatcima
Najvea prednost ovakvog korienja programa analize Web saobraaja je
mogunost da rezultatima analize pristupite sa bilo kog kompjutera povezanog na
Internet, (ako ste na putu, kod kue). Poto bi ste se ulogovali u program, lansirali bi
ste Web Trends Desktop da pregledate izvetaje. Moete birati trenutne izvetaje ili
izvetaje vezane za neki istorijski period (dani, nedelje, meseci, godine). Izvetaje
moete birati sa menija na levoj strani ekrana, ili kroz Web Trends Deshboard, gde
imate mogunost da dalje radite na kreiranju optimalnih rezultata, birajui one koji
bi vam najbolje pokazali eljenu informaciju. Mogunosti ovog softvera su
neverovatne, ali je kljuno to da vam on prua mogunost da sagledavate i
posmatrate va sajt kao kompletan poslovni sistem. Ta mogunost, pre svega ima
znaaja pri finom podeavanju protoka posetilaca kroz va sajt. Pored toga to vam
on omoguuje da prepoznate take zaguenja, (nejasna navigacija), on e vam
omoguiti da lako prepoznate kljune take uticaja na vae posetioce, i omoguiti
vam da optimizujete vau navigaciju i reklamne poruke, kako bi va sajt postigao
maksimalnu efektivnost. Pravilna primena ovog programa imae direktan rezultat na
korisnosti vaeg sajta, (za posetioce), to e se vrlo brzo prevesti u profit, a time
veoma brzo i otplatiti investicija u ovaj ne tako, (po ceni), pristupaan program.
Poveite se sa ostalim sajtovima
U prethodnim brojevima govorili smo o programima koji se najee koriste pri analizi
Web saobraaja, odnosno saobraaja posetilaca na vaem sajtu. U sledeih
nekoliko brojeva, vratiemo se problematici poveanja broja posetilaca na vaem
sajtu. Ve smo ranije govorili o pretraivaima, i kako ih optimalno iskoristiti.
Pretraivai jesu jedan od najobilnijih izvora posetilaca na Web-u, ali sa
neverovatnom ekspanzijom Web-a, nisu vie pouzdan izvor posetilaca. Naime, ak i
dobra pozicija na nekom pretraivau, danas se moe izgubiti preko noi. Dovoljno
je da pretraiva promeni algoritam svog programa pretrage, ili da proisti svoju
bazu podataka, (s vremena na vreme), i va mukotrpno plasirani link je van opticaja.
Stoga emo predstaviti neke od metoda promocije koje nisu vezane za
pretraivae.
Copyright
Laka obeanja
Verovatno ste ve vie puta dobijali u vaoj elektronskoj poti ponude raznovrsnih
arobnjaka Web promocije. Seate se mejlova sa naslovima: Garantovano
10000 posetilaca na dan, ili Udesetostruite posetu na vaem sajtu i slino. Ako
ste i proitali neku od slinih poruka, i pored svih obeanja o lakom i jednostavnom,
gotovo maginom nainu dovoenja ogromnog broja posetilaca na va sajt,
sigurno ste u sebi posumnjali u ostvarivost slinih obeanja. Bez obzira na cenu tih
maginih paketa, dobro ste uinili to ste poruke te vrste izbrisali. Naime od
celokupnog broja svih masovno poslatih poruka ,(spam), u svetu, poruke o lakom i
brzom bogaenju na Web-u, ine znaajni procenat. Poto je uspeh na Web-u
direktno vezan za broj posetilaca na vaem sajtu, poveanje broja posetilaca
postala je gorua potreba veine Web preduzetnika. U dananje vreme, gde je
svaki trenutak dragocen, obeanja da se bez muke, i potroenog novca, moe
napraviti udo, zvue primamljivo. Ali dovoljno je primeniti zdrav razum i poi od
toga da se danas, bez uloenog truda, odnosno potroenog novca, ne moe lako
doi do posetilaca. Samim tim to se ukazala potrebe za posetiocima, i to meu
milionima postojeih sajtova, posetilac na Web-u je postao traena roba i to sa
svojom precizno definisanom cenom, kreiranom ba u odnosu na tu potrebu trita.
Ako je minimalna prosena cena jedne posete na sajtu, (unique visit), bar 5 centi, a
time 10000 poslatih posetioca dnevno vredno $500, zato bi vama neki pretraiva
dao te posetioce za recimo samo $50, kad moe da ih proda deset puta skuplje.
Svakako ne iz razloga da su njegovi vlasnici naivni i neobaveteni. Tu svakako vredi
ona stara poslovica: Ako neto zvui suvie dobro da bi bilo istinito, onda verovatno
i nije istinito. Iz tog razloga predstaviemo neke metode promocije koje vam nee
obeati milione posetilaca, ve vam omoguiti da sa dosta uloenog truda
poveate broj posetilaca na vaem sajtu, ali bez maioniarskog tapia.
Vanost linkova
Bez obzira na prie i obeanja o maginim uspesima u radu sa pretraivaima,
(prevarom algoritma pretraivaa), veina saobraaja posetilaca na Web-u ustvari
ne dolazi sa pretraivaa. Nekih 75% ukupnog Web saobraaja dolazi ustvari upravo
sa malih sajtova poput vaeg. Ako bi analizirali saobraaj nekog od poseenijih
sajtova, ustanovili bi da je veina saobraaja dola sa malih sajtova koji taj veliki sajt
preporuuju. I to ne sa banera ili reklamnih linkova, ve sa linkova koje su ti mali
sajtovi postavili preporuujui taj poznati sajt. Iznenadiete se kada ujete, da je
najposeeniji sajt na svetu ustvari sajt firme Microsoft. Tu se podrazumevaju svi sajtovi
koji u osnovi imaju Microsoft domen. Njihova poseenost posledica je miliona
sajtova koji na ovaj ili onaj nain, gotovo nesvesno reklamiraju Microsoft. Recimo
Copyright
neki mali sajt opisuje rukovanje raunarom, i daje neke trikove o upotrebi
programskih paketa. Ili recimo govori o nekim korisnim download-ima ili zakrpama
vezanim za Microsoft-ove programske pakete. Taj mali sajt, hteo ne hteo pozvae se
na Microsoft i prikazae link koji vodi ka nekom resursu u Microsoft-voj datoteci.
Veina tih malih sajtova poslae Microsoft-ovom sajtu ne vie od recimo jednog
posetioca dnevno, ali njihovo mnotvo uinie svoje. Va sajt verovatno nema
datoteku iste veliine ili kompleksnosti kao Microsoft, ali sigurno ima neto to
nekome na Web-u predstavlja vrednost, neto zbog ega, kod bar nekih posetilaca
Web-a postoji interesovanje.
Identifikujte svoje kvalitete
Bilo ime da se bavite, bilo ta da je predmet vaeg sajta, od ukupnog broja
posetilaca na Web-u, uvek e se nai segment trita posetilaca koji predstavljaju
vau idealnu ciljnu grupu. ta je to ciljna grupa posetilaca? Pa to su oni posetioci koji
dolaskom na va sajt kau u sebi: E ovo je ba dobar sajt, ba za mene. To znai
da svojim izgledom i sadrajem, va sajt poseduje kvalitete koji kod odreene grupe
ljudi na Web-u izazivaju pozitivnu reakciju. Identifikovanjem tih posebnih kvaliteta
vaeg sajta, i ciljne grupe posetilaca kojima va sajt idealno odgovara, omogueno
vam je da onda lako identifikujete druge sajtove koji privlae identinu ciljnu grupu
posetilaca. To su sajtovi na kojima je idealno imati link koji vodi ka vaem sajtu.
Zamolite za link ka vaem sajtu
Poto ste identifikovali sajtove na kojima mislite da bi va link bio idealan, (ili bar to
je vie mogue), zamoliete vlasnika tog sajta da postavi link ka vaem sajtu.
Normalno, mail ete zapoeti ljubazno i sa pohvalom o kvalitetu dotinog sajta.
Onda ete objasniti ta elite (gde da se va link postavi) i predoiti razloge zato je
va sajt idealan kandidat za taj link. Naravno, potrudiete se da istaknete kvalitete i
pogodnosti vaeg sajta koji e on pruiti poslatim posetiocima. Ako elite,
ponudiete uzvratni link, (reciprocal), i to na odgovarajuoj strani vaeg sajta. Vae
anse za dobijanje tog linka bie mnogo vee ukoliko ponudite da na postavljeni
link uzvratite istom merom. to vie linkova vodi ka vaem sajtu, pa makar doneli po
jednog posetioca dnevno, va sajt e biti poseeniji, i to upravo posetiocima koji su
za va sajt idealni (kupie neto). Tom idejom krenuo je model razmene saobraaja
posetilaca na Web-u, takozvanih Link razmena (Link exchanges). Ali o tome emo
detaljnije priati u sledeim brojevima.
Razmene Linkova (Link Exchanges)
U prethodnom broju govorili smo o vanosti kvalitetnih linkova koji vode ka vaem
sajtu. Generalno, glavni cilj vae promotivne kampanje na Web-u je da postignete
Copyright
da to vie kvalitetnih linkova, postavljenih na drugim Web lokacijama vode ka vaoj
Web prezentaciji. Pomenuli smo da je jedan od naina poveanja vaeg priliva
posetilaca, da vlasnicima drugih sajtova postavite zahtev, (zamolite ih), da na
njihovom sajtu postave link koji vodi ka vaem sajtu. Meutim, problem je nai
zainteresovane webmastere, koji su takoe zainteresovani za ovakav vid saradnje.
Od samog poetka Web-a javila se potreba da vlasnici sajtova uspostave
meusobnu komunikaciju, i to on-line, o korisnoj razmeni linkova. Kao rezultat te
potrebe pojavili su se sajtovi koji su organizovali ovakvu vrstu razmene. To su baner ili
link razmene (link exchanges), koji su organizovali on-line portale preko kojih su
zainteresovani sajtovi mogli da stupe u razmenu linkova. U ovom broju govoriemo o
njima, odnosno o prednostima i manama ovakvog vida promocije vaeg sajta.
Prednosti link exchange sajtova
Prva i osnovna njihova prednost je da pruaju mogunost da preko njih automatski, i
bez mnogo truda uete u razmenu. Po registrovanju, unoenjem podataka o sebi i o
vaem sajtu, dobijate kod, koji onda ubacujete, (kopirate), na vae Web stranice.
Preko tog koda se linkovi prikazuju na vaem sajtu, a i na drugim sajtovima. Poto ga
postavite, dok god ste uesnik u razmeni linkova, njega ne morate menjati. Program
i baza podataka link exchange sajta time preuzimaju organizovanje razmene
linkova, tako da se po unapred definisanom algoritmu, prikazuju linkovi sajtova
uesnika u razmeni, pri emu se vodi detaljna evidencija o broju prikazivanja.
Prilikom registrovanja, veoma je vano izabrati odgovarajuu kategoriju pod koju
spada va sajt. Nemojte ni prihvatati razmene linkova gde ne postoji mogunost
biranja kategorije, i to to detaljnije to bolje. Naime, to preciznije odabrana
kategorija opisuje va sajt, to e razmenjeni saobraaj biti kvalitetniji. Za vas to
konkretno znai, da e posetioci, koji vam preko razmene linkova dou, biti
zainteresovani za va sajt, pa ako prodajete neto, vee su anse da e takvi
posetioci neto i kupiti. Broj posetilaca koji e doi na va sajt, u odnosu na broj
kupovina na vaem sajtu, je takozvani prodajni konverzioni odnos (sales conversion
ratio). To je veoma vaan parametar kvaliteta saobraaja posetioca na vaem
sajtu. U stvari on vam pokazuje vau donju crtu (bottom line), odnosno u njemu se
ogleda uspenost vae promotivne kampanje. Ako ste u biznisu na Web-u, ovaj
parametar e imati direktan uticaj na vrednost vaeg sajta u celini. On e pokazati
koliko je sa prodajnog aspekta, va sajt efikasan, to jest koliko je u odnosu na vae
posetioce va sajt ubedljiv, da ih inicira da neto na njemu kupe. Meutim, esto
puta moete imati najbolji i najubedljiviji sajt na Web-u, (sa prodajnog aspekta), a
da na njega dolaze pogreni posetioci. To je i jedan od najveih problema
uestvovanja u razmeni linkova i banera.
Mane link exchange sajtova
Copyright
Glavni problem, kod veine link exchange sajtova, je da vi kao uesnik u razmeni,
najee nemate uticaja na to gde e se i na kom sajtu vai linkovi prikazati, osim
da e biti prikazani na sajtovima koji pripadaju istoj kategoriji kao i va sajt. Pitanje je
da li ti drugi sajtovi stvarno pripadaju vaoj kategoriji, ili su prijavljeni u njoj zato to je
recimo vaa kategorija traenija od ostalih. Problem je u stvari u tome da vi nemate
mogunost da utiete na kvalitet saobraaja posetilaca koje ete dobiti u razmeni
(koliki e biti va prodajni konverzioni odnos). On e zavisiti mahom od sluaja, a s
obzirom da se partneri u razmeni stalno menjaju, najee e taj odnos biti as bolji,
as gori. Dodue, danas postoje mehanizmi merenja kvaliteta razmenjenog
saobraaja, ali je problem da za veinu malih sajtova gde je broj razmenjenih
posetilaca relativno mali, ne postoji mogunost da se statistiki doe do merljivih
podataka, jer formule i algoritmi merenja kvaliteta razmene zahtevaju vei broj
razmenjenih posetilaca da bi prikazale prave odnose. Ideja o razmeni posetilaca je
generalno lepa, ali je uvek pod sumnjom da li je i potena. Recimo vi postavite va
kod (linkove partnera), na jako dobrom mestu na vaem sajtu, na primer vezano ba
za to o emu je va sajt i njegova kategorija, a va link partner ga postavi na stranu
njegovog sajta koja je recimo posveena zabavi i razonodi posetilaca. Iako e broj
razmenjenih posetilaca biti podjednak za obe strane, sigurno je da posetioci koji na
va sajt dolaze sa stranice koja nema mnogo veze sa direktnim sadrajem vaeg
sajta, nee doneti visoki prodajni konverzioni odnos.
Drugi problem uestvovanja na link exchange sajtovima je da e broj posetilaca koji
njima date, biti uvek vei od broja koji ete primiti. O emu se radi? Naime, ne
zaboravite da su i link exchange sajtovi, napravljeni sa nekom poslovnom funkcijom.
Vreme dobrotvorstva i besplatnih usluga na Web-u je uglavnom prolo. Njihov
interes je da u toj razmeni posetilaca hiljade sajtova, (njihovih lanova), oni jedan
deo tog saobraaja kanaliu tako da od toga imaju koristi. To znai da e deo tog
celokupnog razmenjenog saobraaja oni ponuditi na prodaju. Tako e recimo 5%,
10%, 20% ili ak 30% linkova prikazanih na vaem sajtu biti ustvari reklamne poruke,
plaene link exchange sajtovima kako bi oni mogli sebe da izdravaju, a i da uz to
naprave neki profit.
Za i protiv Link Exchanges
Uglavnom, ako ne prodajete neto na vaem sajtu, i ako imate bar pristojan
saobraaj posetilaca na vaem sajtu, to da ne. Za malo poseene sajtove, link
exchanges nisu efektivne. Ako recimo imate 100 posetilaca dnevno i od toga jedan
ili dva kliknu na linkove koje ste postavili, to ini 50 razmenjenih posetilaca meseno,
maksimum to moete da dobijete za uzvrat je recimo 30 posetilaca. Da li je va trud
vredan tih 30 posetilaca meseno? to je jo vanije, za njih ste morali da date
vaan i vredan prostor na vaem sajtu. Na stranu mogunost da vam se na sajtu,
Copyright
(bar ponekad), prikau veoma neprikladni linkovi. U svakom sluaju, probajte, ali
budite oprezni.
Samo-promocija (self-promotion)
U prethodnom broju govorili smo o link exchange portalima, i o mogunosti da
preko njih, kroz razmenu posetilaca, poveate saobraaj na vaem sajtu. Pomenuli
smo da je za veinu malih sajtova ovaj vid promocije prilino neprikladan. S druge
strane postoji jedan vid promocije, pogodan za sajtove bilo koje veliine, esto
zapostavljen od veine vlasnika sajtova. Radi se o samo-promociji (self-promotion), ili
o celokupnosti marketinkih akcija koje bi ste vi sami preduzeli sa ciljem dovoenja
posetilaca na va sajt. U jednom od prethodnih brojeva govorili smo o takama
uticaja (points of influence) vae marketinke kampanje. Rekli smo da su to sve one
mogue situacije u kojima va potencijalni posetilac moe da doe u dodir sa bilo
kojom informacijom o vaem sajtu. Jedan od glavnih ciljeva vae marketinke
kampanje je da ostvarite kvalitetan uticaj na vae posetioce u svim moguim
takama uticaja. Pojam samo-promocije uglavnom se odnosi na sve one mogue
take uticaja koje nisu vezane za Web. To znai da nikako ne proputate bilo koju
ivotnu priliku u kojoj moete va sajt kvalitetno predstaviti potencijalnom posetiocu.
Promotivni materijali
Svakako da ste vie puta u kontaktu sa nekim firmama imali priliku da dobijete od
njih kone rokovnike, kalendare, sveice, olovke i slino, na kojima je bio ispisan
njihov naziv i broj telefona za kontakt. Da li ste primetili i njihovu Web adresu, da li je i
ona bila upisana? Koliko puta ste dobili vizit kartu neke firme a da na njoj nije bila
upisana njihova Web adresa ili kontakt e-mail. Vi tu greku ne smete da napravite.
Jedan od najefikasnijih i najdugoronijih naina promocije vaeg sajta upravo je
korienje ovih zastarelih naina promocije. Recimo da se va sajt kotira
izvanredno u listi rezultata na Google-u. Verujte da to nee dugo trajati. Prva izmena
u njihovoj bazi podataka i va sajt e ponovo utonuti u anonimnost, dok e recimo
nalepnice za auto branike na kojima ste odtampali adresu vaeg sajta, trajati koliko
i branici na kojima su nalepljene.
ta sve spada u promotivne materijale? Pa bilo koji predmet na koji itljivim slovima
moe da stane puna adresa vaeg sajta (ime domena). Svakako u zavisnosti od
tematike vaeg sajta, morate voditi rauna da ti odtampani promotivni materijali
budu prikladni, ali u principu ogranienje je samo vaa matovitost. Najekonominije
je napraviti male nalepnice sa adresom vaeg sajta i onda ih lepiti na sve ono to bi
ste nekome poklonili. Svakako da u ovoj situaciji vai pravilo Koliko para toliko i
muzike, ali vi ne morate da svojim buduim posetiocima ili muterijama poklanjate
natampana Mont Blank penkala. U zavisnosti od budeta (ako ga imate),
Copyright
posluie i privesci za kljueve, olovke, mali kalendari, prevashodno kancelarijski
materijali, ali i bilo ta to bi potpadalo pod kompjuterska pomagala. Idealno je
natampati podlogu za mia, ili dra za papir (za prekucavanje teksta). Kao to
rekoh, granicu vae inventivnosti predstavlja samo vaa inventivnost.
Vizit kartice
O vanosti vizit kartica mislim da nije potrebno govoriti mnogo. Jeste da e mnoge
od vizit kartica koje podelite biti izgubljene ili zaboravljene, ali to je i dalje jedan od
najvanijih naina predstavljanja vaeg biznisa. ak i da nemate biznis ve samo
Web prezentaciju, profesionalno odtampane vizit kartice, dae vaem poduhvatu
na Web-u eljeni kredibilitet. Ako vi sami svoju Web prezentaciju ne doivljavate
ozbiljno, i ne verujete da zavreuje izradu vizit kartica, kako onda da oekujete od
vaih posetilaca da je doive ozbiljno. Sutina samo-promocije, (self-promotion), je u
tome da morate da izgradite posebno stanje svesti kada je u pitanju vaa Web
prezentacija. Ako sami sebe ne moete da ubedite da ona predstavlja neto
posebno, da je vredna panje, da poseduje posebne kvalitete, i da je vredna
svakog napora koju bi ste u cilju njene promocije preduzeli, kako onda oekivati da
to isto o njoj i drugi misle. Ako ve nemate firmu, koju predstavljate na Web-u, ili
poslovni model koji sprovodite on-line, dovoljno je da na vaoj vizit kartici ispiete
slogan vaeg sajta, ili bar njegov kratki naslov, i ostale kontakt podatke. O sloganu
smo ranije govorili u jednom od brojeva COM-a, ali je dovoljno dati samo kratak opis
vaeg sajta, (predstavljen u nekoliko rei), ili ideje sa kojom je on postavljen.
Sve u svemu, u kreiranju vae vizit karte budite originalni to se tie dizajna, ali
veoma kratki i jezgroviti u smislu tekstualne informacije koju bi ste uneli. Ako ste imali
prilike da vidite vizit karte uvenih korporacija, primetili bi ste da je na njima
najee odtampan samo logo, telefon, e-mail i ime osobe kojoj je namenjena.
Dodajte jo i kratki opis sajta (par rei), Web adresu i to vam je dovoljno. Ukoliko vam
je domen dovoljno opisan, odtampajte onda samo njega, pa neka ljudi budu
zaintrigirani o emu se radi, i neka dou na va sajt da bi otkrili u potpunosti o emu
je re.
Sve je u imenu
Ve smo pomenuli da, (sa tekstom), na vaim promotivnim materijalima trebate biti
to koncizniji i krai. Opet emo pomenuti uvenu marketinku krilaticu KISS, (keep it
simple stupid), koju molim vas prihvatite bez uvrede, ona se odnosi samo na one koji
ovo pravilo nisu potovali. U bilo kojoj reklami, staro je pravilo da je manje ustvari
mnogo bolje (misli se na tekst poruke). Kratko i prepoznatljivo ime domena je
neprikosnoveno pravilo i osnovni uslov uspene promocije vaeg sajta. Jedna od
osnovnih prednosti Web-a je da ako odaberete kratko, lako prepoznatljivo ime
Copyright
vaeg sajta (ime domena), vai posetioci e ga lako zapamtiti i preporuiti
prijateljima. Bilo gde da je izloeno na vaim promotivnim materijalima, bie sigurno
lake zapameno nego recimo va sedmocifreni broj telefona. Odaberite za va sajt
ime domena koje se lako pamti i prestavite ga svuda. Neka se do vaeg telefona i
ostalih kontakt informacija onda dolazi preko vaeg sajta, ali potrudite se da ih je
lako nai (navigacija sajta). Na Web-u kao i u svetu u kome ivimo, sve je u imenu, a
vi se potrudite da ga za va sajt odaberete tako da je lako zapamtivo.
Zadrati posetioce
U prethodnom broju govorili smo o samo-promociji (self-promotion), ili o celokupnosti
marketinkih akcija koje bi ste vi sami preduzeli sa ciljem dovoenja posetilaca na
va sajt. U vezi s tim, pomenuli smo take uticaja, (points of influence), vae
marketinke kampanje. Rekli smo da su to sve one situacije u kojima vam se prua
mogunost da utiete na vaeg posetioca. Jedna od najoiglednijih mogunosti
uticaja na vae posetioce je kada oni ve dou na va sajt. Pored mnogobrojnih
uticaja koje bi ste eleli da ostvarite na vae posetioce, prilikom posete, (da koriste
unutarnju navigaciju, ili da kupe neto), sigurno je da bi ste eleli da utiete na njih
da va sajt zapamte i da se na njega ponovo vrate. Jedno od najsigurnijih merila
uspenosti vaeg sajta je saznanje da se vaim posetiocima svia, i da ga redovno
poseuju.
Vanost redovnih posetilaca
Verovatno najvaniji deo vae marketinke strategije vezan je za momenat kada
posetilac doe na va sajt. Posle svih muka i napora koje ste uloili da posetioce
dovedete na va sajt, neophodno je preduzeti dodatne korake sa ciljem da oni
postanu ujedno i vai redovni posetioci. Zato je toliko vano imati redovne
posetioce? Zamislite da postoje neke novine ili magazin koji nemaju svoje redovne
itaoce ve da veina italaca samo pogleda prvu stranu i nikada ih vie ne kupi.
ta mislite koliko bi one potrajale na trafikama. Ili recimo, zamislite radnju gde bi
prolaznici samo pogledali u izlog i produili dalje, a da u nju ne uu. Tako vam je i sa
sajtom, i to bilo kojim sajtom. Ukoliko ne uspete da kreirate svoju redovnu publiku,
odnosno posetioce koji e va sajt smatrati kao neto posebno, vredno ponovne
posete, va sajt se nikada nee izdii iznad ostalih, i ostvariti svoju eljenu funkciju,
bilo informativnu ili prodajnu.
Trenutak odluke
U svakoj marketinkoj akciji vano je da vi sami postignete posebno stanje svesti
vezano za tu akciju. Shodno tome, bez razlike da li vi neto na vaem sajtu prodavali
ili ne, pokuajte da zamislite da je va sajt jedna mala prodavnica. Zamislite da su
Copyright
prolaznici koji pored te radnje prolaze, kao i posetioci koji dolaze na vau ulaznu
stranu. U oba sluaja oni su pogledom obuhvatili izlog, (izgled vae stranice),
eventualno proitali kratke reklamne poruke u izlogu, i odluili se da uu unutra ili
produe (kliknuli na vae linkove ili otili dalje). U oba sluaja, vreme koje je posetilac
ili prolaznik imao da odlui o svojoj akciji je jako kratko (sekunde). U stvari, vreme
odluivanja je najee toliko kratko da posetilac odluku o tome da li da ue ili
proe donosi maltene nesvesno. Taj prvi dodir sa vaom radnjom, (sajtom), je
odluujui momenat u vaem buduem odnosu sa tim posetiocem. Kakve god da
ste akcije prethodno preduzimali u svojoj promotivnoj kampanji, i kako god da ste
do tog trenutka uticali na vaeg posetioca, u trenutku kada je on na vaoj ulaznoj
(glavnoj) stranici, va cilj je da mu panju zadrite i navedete ga na akciju da va
sajt bolje upozna.
Pripremite ponovo udicu
U toku promotivne kampanje vi ste ve pripremili i prezentirali vae reklamne poruke
i banere koji su ustvari i doveli posetioce na va sajt. U tim porukama vi ste posetiocu
obeali neto to je njegovu matu intrigiralo i navelo ga da na va link klikne. Sada
kada je on na va sajt i doao, va cilj je da nastavite prethodno zapoetu
komunikaciju. Veoma je vano da pri kreiranju ulazne strane sadraj i poruka
posetiocu sledi iz reklamne poruke kaja je posetioce na tu stranu i dovela. Ako imate
razliite reklamne poruke, (linkove), onda je poeljno kreirati razliite odgovarajue
ulazne stranice. Recimo da u vaoj reklamnoj poruci, (na linku), pozivate vae
posetioce da uestvuju u nagradnoj igri, onda svakako morate da na stranicu
vaeg sajta na koju e oni doi obezbedite ako ne samu igru, onda bar vidljive
linkove koji e posetioce odvesti do eljenog cilja. Uvek imajte na umu da posetioci
nee doi i ostati na vaem sajtu samo zato to ima originalan dizajn, veto uraene
padajue menije ili atraktivnu fle prezentaciju. Najvaniji je sadraj, odnosno
doivljaj koji e posetioci imati na vaem sajtu koji e im ostati u seanju. Uvek imajte
na umu poreenje sa novinama ili prodavnicom. Zamislite da ste urednik novina koji
po svaku cenu eli da postigne cilj da njegovi itaoci proitaju njegove novine od
korice do korice. Ili da ste menader maloprodajne radnje, i da vam je cilj da
prolaznici ne samo zapaze njen izlog, ve i da uu, zadre se u njoj, i uz to neto
kupe.
Ponudite neto posebno
ta je to to e vaeg posetioca zadrati? Odgovor na ovo pitanje najbolje znate vi
sami. Stavite se u situaciju vaeg posetioca, izvrite detaljnu pretragu za sajtovima
slinim vaem, i probajte da na vaem sajtu ponudite neto posebno. Nemojte da se
optereujete time to ete tragati za neim revolucionarnim. Najee, reenje
vaeg problema e vam se ispoetka uiniti banalnim. Poite od toga da uz
Copyright
osnovnu ponudu na vaem sajtu ponudite neto dodatno, neku dodatnu vrednost
koja e va sajt uiniti jedinstvenim. Recimo da vaa kombinacija usluga ili proizvoda
predstavlja novinu, ponudiete novi model, novu boju, ili neki stari model koji su svi
zaboravili. Poenta je biti originalan. Opet, zamislite kako je prodavcima na buvljoj
pijaci, pored sve one robe koja veoma lii jedna na drugu. Na Web-u, vaa
konkurencija je hiljadu puta obimnija. Jedino to vam prua mogunost da neto
kvalitetno uinite je da posetilac na vaem sajtu doivi neto posebno i da mu je
ostalo seanje na poseban doivljaj, koji je nadam se pojaano i time to je va sajt
dodao kao bookmark. U sledeem broju razmatraemo detaljnije kako va sajt
uiniti posebnim, tako da ga vai posetioci zapamte i posete ponovo.
Redovni posetioci na sajtu
U prethodnom broju govorili smo o vanosti uticaja na posetioce kada dou i posete
va sajt. Kad su ve na vaem sajtu, osnovni cilj koji pritom elite da ostvarite je da
oni va sajt zapamte i da se na njega ponovo vrate. Kao to smo pomenuli, jedan
od najsigurnijih merila uspenosti vaeg sajta, odnosno vaeg poslovnog modela na
Web-u, je saznanje da se sajt posetiocima svia, i da ga redovno poseuju.
U ovom lanku predloiemo mogue akcije koje bi ste preduzeli sa ciljem
ostvarenja pozitivnog uticaja na vae posetioce. U principu, najvaniji korak koji bi
ste preduzeli je da o vaem sajtu kreativno razmiljate, koristite intuiciju, ili kao to bi
se reklo, pustite mati na volju. Nabrojaemo samo neke od predloga koji vam
mogu posluiti kao polazna taka u kreativnom razmiljanju.
Osveavajte va sajt
Nita nee impresionirati vae posetioce vie od saznanja da e prilikom ponovnih
poseta vaeg sajta zatei neto novo. Ako poemo od opte prihvaene uzreice
Content is king (sadraj je kralj), uvideete da je sadraj vaeg sajta glavni razlog
zato su posetioci uopte i doli na njega. Svakako da atraktivno grafiko reenje
sajta ima vanu ulogu u promociji, (pruanja oseaja posetiocu da ima posla sa
profesionalcima), ali je ipak sadraj glavni razlog njihovog ponovnog dolaska. Setite
se serija u nastavcima, na televiziji, gde se radnja serije uvek prekida u
najinteresantnijem trenutku a onda sledi natpis Nastavlja se. Time se garantuje da
e gledalac nestrpljivo ekati sledei nastavak. Zato i novine i magazini vole da
objavljuju feljtone u nastavcima, a i ova serija kratkih lanaka o Internet marketingu
postie, (nadam se), slian efekat. Konkretno, u sluaju vaeg sajta uvek je poeljno
da posetiocu ne pruite sve to samo jednom posetom moe da sazna i apsorbuje.
Zamislite kada bi ste u ovom broju COM-a proitali sve sto bi vas o njegovom
sadraju ikada interesovalo. To bi znailo da sledei broj ne bi ni eleli da kupite, a to
svakako ne bi bilo poeljno. Reenje je da uvek ostavite neto u sadraju vaeg sajta
to bi tek prilikom sledee posete moglo da se spozna i zaokrui.
Copyright
Budite konsistentni
Ako ste ve navikli vae posetioce na nove sadraje, onda morate da budete
redovni i tani. Zamislite da se recimo neka popularna serija na TV-u ne pojavi u
tano unapred odreeno vreme. Posebno je to izraeno na Web-u. Koliko god da je
va sajt jedinstven u tome ta i kako nudi, budite sigurni da posetilac ima bar jo
nekoliko bookmark-a, (favorites-a), sa slinim sadrajem. Mnogo je lake izgubiti
vernog posetioca nego zadobiti novog. Najpoznatiji i najpopularniji sajtovi e uvek
imati neto novo da ponude posetiocu, esto i vie puta u toku dana. Jedan od
najvanijih potvrda profesionalnosti, kako sajta, tako i vaeg poslovanja, je da ako se
neto od vas oekuje onda to treba obavezno i ispuniti.
Povremena promena izgleda
Malopre smo napomenuli da je sadraj najvaniji, ali veoma bitan je i izgled. Sajt koji
se ne menja, kako u sadraju, tako i izgledom, je poput devojke koja je pobedila na
izboru za mis, a od tada recimo nije uopte otila kod frizera. Nije za dabe to je
odomaen izraz za osveavanje sajta upravo site make-over, koji ima isti smisao
kao kada bi ste otili kod frizera za novu frizuru. Ta promena izgleda ne mora biti
fundamentalna. Setite se Googla, koji ima veoma jednostavan template, gde je
praktino jedina grafika njegov logo. Ali prilikom svakog znaajnijeg praznika, kao
to je Boi, Nova godina, i slino, njegov logo bie ukraen sitnim ali pogodnim
grafikim detaljima. Pored toga poeljno je s vremena na vreme promeniti
kompletni izgled sajta. Vano pravilo koga se u sluaju generalne promene izgleda
sajta treba pridravati je da se sauvaju bar neki grafiki elementi prethodnog
izgleda. Sigurno ne bi ste eleli da redovni posetilac vaeg sajta pomisli da je va
domen istekao a pritom neko drugi preuzeo vau lokaciju. Naime, s obzirom na
kratkou opaanja Web posetilaca, ukoliko u trenutku ne prepoznaju da je novi
izgled sajta koji su zatekli ustvari va novi sajt, (a ne neki drugi), lako ga moete
izgubiti zauvek.
ta je novo na sajtu
esto puta dobra ideja je, ukoliko su novine u sadraju na sporednim stranama
vaeg sajta, postaviti link, (grafiki ili tekstualni), na vaoj glavnoj strani koji vodi ka
tim novinama. Moda vam zvui banalno da o tome piemo, ali verujte da je
najei problem u marketingu da se previde ba oigledne stvari. Ne zaboravite
da ste vi u jednom konstantnom procesu komuniciranja sa vaim posetiocima. Ako
im jasno i glasno ne stavite do znanja da je va sajt originalan, i da zavreuje njihovu
panju, oni to sami sigurno nee imati vremena da primete. Probajte da va sajt
posmatrate sa take gledita posetilaca, to jest probajte da nosite njihove cipele.
Copyright
Dovoljno je da obratite panju na vae sopstveno ponaanje prilikom posete drugih
sajtova. Koliko bi ste se vi potruditi da o njima detaljno saznate, (i udubite se pri
razgledanju), a da prethodno o tome niste imali bar neki nagovetaj u vidu kratkih
poruka na glavnoj strani.
Pitajte ih da dodaju bookmark
Kao to rekosmo, u komuniciranju sa posetiocima treba biti jasan i glasan. To
posebno vai kad je u pitanju poziv posetiocu da va sajt uvrsti u listu svojih omiljenih
sajtova (bookmarks ili favorites). Konkretno, zamolite vaeg posetioca, i recite mu da
ga doda na listu svojih bookmark-a. Moete ak da objasnite posetiocu kako to da
izvede, i to na posebnoj stranici gde bi ste opisali proces dodavanja bookmark-a.
Opet, ovaj predlog moda zvui banalno, ali iznenadili bi ste se koliko posetilaca na
Web-u zapravo ne zna funkciju bookmark-a (i ne koriste je). Mnogi e vam na tom
korisnom savetu kriom biti i zahvalni, i rado vam ponovo doi u posetu. U sledeim
brojevima pomenuemo jo neke ideje koje bi ste mogli da primenite sa ciljem
zadravanja panje vaih posetilaca, ali ne zaboravite da je pravi i jedini siguran put
do njihove panje vaa sopstvena kreativnost.
Interaktivnost Web sajta
U prethodnom broju govorili smo o vanosti uticaja na posetioce kada dou i posete
va sajt. Tom prilikom predloili smo neke od moguih akcija koje bi ste preduzeli sa
ciljem ostvarenja pozitivnog uticaja na vae posetioce. Takoe, naglasili smo da je
najvaniji korak to da o vaem sajtu kreativno razmiljate, odnosno koristite intuiciju, ili
kao to bi se reklo, pustite mati na volju.
eleo bih da ovu seriju lanaka prihvatite prvenstveno kao stimulaciju vaeg
kreativnog razmiljanja. U listi predloga, prvi i verovatno naj efektivniji nain
privlaenja i zadravanja panje posetilaca je da im pruite raznovrsne mogunosti
interakcije sa sadrajem vaeg sajta.
Vanost interaktivnosti
Postoji veza izmeu Interneta, televizije, radija, novina. Svi oni su komunikacioni
mediji. Nita ne moe tako snano da utie na veliki broj ljudi kao pojava novog
komunikacionog medija. Revolucija koju je Internet izazvao posledica je ba toga
to on predstavlja novi masovni komunikacioni medij. ta je to to je Internet uinilo
tako vanim i uticajnim?
Prvi masovni komunikacioni medij bio je ljudski glas. Njegov osnovni atribut je bio
da moe da prenese poruku i to na vie ljudi odjednom.
Copyright
Drugi komunikacioni medij bila je knjiga. Osnovni atribut koji je knjigu inio
razliitom od prethodnog medija, je da se broj ljudi kojima se poruka prenosila
znatno uveao i da je ta poruka mogla da se prenosi generacijama.
Trei komunikacioni medij bile su novine ili periodini magazini. Kod njih se pojavio
novi atribut vesti. Veliki broj ljudi time je dobio mogunost da u kratkom vremenu
sazna najnovije vesti iz zemlje i sveta.
etvrti komunikacioni medij po redu bio je radio. Radio je doneo novi atribut
ljudskog glasa. On je omoguio da se uz vesti i zabavu mogu da prenesu i emocije.
Peti komunikacioni medij bila je televizija, koja je uz sve prethodne atribute kao svoj
osnovni atribut donela mogunost prenoenja pokretne slike.
esti i najnoviji masovni komunikacioni medij je Internet. ta je njegov osnovni
atribut koji ga ini posebnim i drugaijim od ostalih medija? To je da on prua
mogunost interakcije.
Dok u sebi sadri sve atribute prethodnih medija on je kao novinu pruio mogunost
da komunikacija postane dvosmerna. Korisnik Interneta dobio je mogunost da ne
bude samo pasivni uesnik u jednosmernoj komunikaciji, ve da svojim akcijama
direktno utie na tok i sadraj same komunikacije.
Interaktivnost i branding
Jedan od kljunih uticaja na kreiranje imena, (brand-a), na Web-u je interaktivnost
sajta. Otidite na bilo koji od vodeih sajtova u svojoj kategoriji kao amazon.com,
yahoo.com, e-bay.com i slino. Obratite panju i probajte da izdvojite sve posebne
funkcionalnosti na pomenutim sajtovima koji omoguuju interaktivnost. Primetiete
da svaki od njih prua neverovatne mogunosti posetiocu da utie na sam proces
komuniciranja. Kod Amazon-a, recimo pratie va prethodni izbor i na osnovu
pokazanih interesovanja ponudie vam nove i interesantne sadraje. Sa Yahoo-om,
pored svega ostalog, moi ete da napravite svoju Web prodavnicu kompletno sa
naplatom kredit kartica. O E-bay-u da i ne priamo, tamo ete nai sve od igle do
lokomotive, a kupovina i prodaja je aukcijskog tipa sa izvanredno precizno
razraenim procedurama interakcije izmeu kupaca i prodavaca. Jedan od
glavnih razloga to su ovi sajtovi postali takozvani mega-brand-ovi je upravo to obilje
izbora koje se posetiocu prua, odnosno velika mogunost interakcije sa sajtom. Sve
u svemu, oito je da je put do uspeha na Web-u, da se izmisli, (kreira), neka nova
funkcionalnost, koja e pruiti neku novu i originalnu mogunost interakcije sa
Copyright
posetiocima. Kako omoguiti interaktivnost posetiocima vaeg, (malog ili velikog),
sajta.
Praktina primena interaktivnosti
Recimo da se svi slaemo da je postojanje interaktivnosti na sajtu veoma znaajno.
Kako bi ste vi na vaem sajtu konkretno primenili interaktivnost i time svojim
posetiocima omoguili kvalitetan doivljaj na Web-u. Za poetak postavite
jednostavan formular u kome bi ste svoje posetioce upitali za komentar o vaem
sajtu. Nemojte da se plaite sloenosti programiranja da bi to i ostvarili. Veina Web
hosting provajdera pruie vam besplatno mogunost da koristite skriptove za slanje
e-mail-a, takozvane Web-to-mail forme. Takoe postoji mnotvo besplatnih CGI
skriptova koji e vam omoguiti jednostavne funkcionalnosti na sajtu. Pogledajte
www.cgi-resources.com ili www.resourceindex.com. Neka vam izloeni skriptovi daju
ideju ta je najbolje za va sajt. Instalacija i implementacija ovih skriptova je veoma
jednostavna a uz njih dobiete i detaljne instrukcije o upotrebi. Ukoliko imate
problema pri instalaciji, postoji mnotvo diskusionih listi na Web-u gde se moete
obratiti za pomo. Poto ste odabrali odgovarajui skript, na vama je da se u svom
HTML kodu pozovete na njega, i omoguite vaim posetiocima mnotvo
interesantnih mogunosti.
Interaktivnost on-line
Ukoliko ne elite da se petljate programskim kodom i instalacijom CGI skriptova,
postoji i alterantivno reenje. Mnotvo sajtova na Web-u omoguie vam da putem
jednostavnog koda pozivate funkcionalnost direktno sa njihovog sajta. O emu se
radi? Recimo da elite da organizujete svoju sopstvenu mailing ili diskasionu listu.
Otidite recimo na www.list.org i probajte njihov program ili naite neki od mnotva
slinih ponuda na Web-u. Poenta je u tome da se programski deo kao i baza
podataka nalazi na njihovom serveru tako da je celokupna funkcionalnost vezana
za upravljanje linih naloga korisnika ili administraciju listi odraena na njihovoj strani.
Vi dobijete kompletnu, korisnu funkcionalnost za va sajt, a oni dobiju mogunost da
se preko vaeg sajta reklamiraju ili postavljaju reklame drugih sajtova koje im donose
prihod. Jedan od glavnih poslovnih modela na Web-u od samog poetka bio je da
se ponudi neka korisna usluga besplatno, a onda indirektno doe do naina kako
zaraditi novac i platiti trokove. Dodue, mnogi su sa slinim idejama propali, ali je jo
uvek na raspolaganju jako puno sajtova koji e vam rado ponuditi mogunost da
preko njih lako i brzo ponudite neku korisnu funkcionalnost, odnosno interaktivnost
na vaem sajtu.
U sledeem broju nastaviemo priu o mogunostima koje moete pruiti vaim
posetiocima da sa vaim sajtom ostvare kvalitetnu, (interaktivnu), komunikaciju.
Copyright
Samo za lanove vaeg sajta
Koliko puta ste klikui na neki link dobili poruku samo za lanove (members only).
Verovatno ste u tom trenutku pomislili da i na vaem sajtu ponudite mogunost
ulanjenja, za vae redovne posetioce. Ukoliko va sajt poseduje interesantne
sadraje ili funkcionalnosti zbog kojih bi se vai posetioci rado vratili na njega, ideja o
kreiranjem redovnog lanstva je neto to morate ozbiljno da uzmete u obzir.
U ovom broju nastaviemo priu o kreiranju interaktivnosti na vaem sajtu i razmotriti
verovatno najbolji nain postizanja kvalitetne interakcije, prikupljanjem redovnog
lanstva. Moda bi ste pomislili da postoje mnogo efektivniji naini vezivanja
posetilaca za va sajt, mnogo dinaminiji metodi, kao aukcije uivo ili diskusione liste,
ali prvi korak koji u bilo kojoj situaciji primene ozbiljnije dinamike na vaem sajtu
morate da preduzmete je da organizujete prikupljanje redovnog lanstva.
Kvalitetna komunikacija sa posetiocima
Pre nego to se odluite da angaujete programera da vam uradi program
prikupljanja lanstva, prvo morate na vaem sajtu omoguiti dovoljno interesantne
sadraje koji bi vae posetioce privukli da postanu redovni lanovi vaeg sajta. Da bi
stimulisali ulanjivanje, i uinili ga svrsishodnim, odvojiete deo sadraja i staviti ga
na raspolaganje samo lanovima. Vi ne morate taj poseban sadraj i da
naplaujete, ali bi vam jednostavni formular u koji bi vai posetioci uneli njihovo
korisniko ime (najee e-mail), i lozinku, omoguio da sa vaim posetiocima
uspostavite dublju komunikaciju. Od momenta kada u vaoj bazi podataka imate
neije ime i njegov e-mail, komunikacija izmeu vas dostie novu dimenziju, ona
postaje lina. Od tog trenutka ta osoba nije vie samo va posetilac, ona postaje
va korisnik, neko sa kime vi imate poseban odnos bliskosti.
Kako prikupiti lanstvo na sajtu
Na sreu, danas vam tehnologija razvoja dinamikih sadraja na Web-u prua
gotovo neograniene mogunosti u ispoljavanju kreativnosti. Od klasinog Pearl-a i
primene CGI skriptova, preko kod nas veoma popularnog PHP-a (besplatnog), ili
Microsoft-ovog ASP-a, Javinog JSP-a, Macromedijinog CFG-a, do novog ASP.NET-a,
ovi alati vam pruaju sve to ste uvek eleli da na Web-u postignete. Potrebna vam
je i baza podataka, a veina provajdera omoguie vam ovu funkcionalnost ak i
uz svoje osnovne pakete. Recimo kod nas, www.verat.net omoguie vam
korienje MySQL baze uz svoj standard hosting paket za samo 1000 dinara godinje.
Sam po sebi program lanstva u elementarnoj konfiguraciji moe da bude veoma
jednostavan. Treba vam sadraj koji ete postaviti u folder zatien lozinkom, trebaju
vam formulari za kreiranje novih lanova, formulari za logovanje i autentifikaciju
Copyright
postojeih lanova, baza u koju ete unositi podatke i to je gotovo sve. Program
moete kasnije nadograivati kako vam elja, ali je osnovna funkcionalnost relativno
jednostavna.
Vanost redovnog lanstva
Veina projekata na Internetu, do sada, izvoena je tako to bi grupa entuzijasta, u
slobodno vreme, sedala za svoje kompjutere i smiljala originalne naine da se na
mrei prue interesantni i novi sadraji ili funkcionalnosti. Retko je ak i u sluajevima
najuspenijih sajtova inicijalni motiv bio isto pravljenje para. Moda je to i bio razlog
eksplozivnog razvoja Internet-a, neka vrsta poetne nevinosti, to da je
komercijalizam bio u pozadini. Veina sajtova nastajala je sa idejom da se
posetiocima prui neto interesantno, a kao rezultat veliki broj ljudi bi dolazio na te
sajtove i oni bi vremenom postajali poznati. Vanost postojanja redovnog lanstva,
sa komercijalne take gledita, postala je oevidna tek na sluaju HotMail-a. To je
ve legendarna Net pria gde je mladi Indijac sa kolegom sa posla organizovao
prvi besplatni servis slanja e-mail-a. Pria je zabavna jer je ideja bila jako
jednostavna. Kao to ve odavno znate radi se o jednostavnom Web-mail-u, koji
lanovi servisa mogu da koriste sa bilo kog kompjutera, nezavisno od Internet servis
provajdera koga lino koriste. Pria je postala ozbiljna kada su oni ve posle est
meseci imali redovno vie milionsko lanstvo. Pria je postala dramatina kada je
HotMail kupljen od strane Microsoft-a za vie stotina miliona dolara. Od tog trenutka
svaki Web preduzetnik je postojanje redovnog lanstva na sajtu poeo da shvata
vrlo ozbiljno. Ako je merilo vrednosti Web prezentacija broj jedinstvenih poseta u
odreenom vremenskom roku, njegova trajna vrednost (dodatna vrednost), je broj
redovnih lanova.
Praktina vrednost lanstva
Recimo da na vaem sajtu ne elite da imate milione lanova (kao smarali bi vas!),
ipak bi ste se zapitati ta vaem malom sajtu ova funkcionalnost moe da donese.
Pre svega lanstvo vaeg sajta predstavlja onaj deo vae posetilake publike, koji su
samim tim to su pristali da budu lanovi vaeg sajta, ujedno i idealni pretstavnici
vae ciljne grupe. Moete danima da sedite i da razmiljate o tome ko su vai idealni
posetioci, i da ispiete studije na tu temu, primenjujui sve postojee zakone
marketinga, psihologije posetilaca i jo mnogo ega, ali e pravi presek vae
idealne ciljne grupe biti ba ti ljudi koji su odluili da se upiu kao vai redovni
lanovi. to god radili na Web-u, ova grupa ljudi e vam o kvalitetima ali i o
nedostatcima vaeg sajta pruiti najbolju informaciju. to je jo bolje, vi kroz redovnu
komunikaciju sa njima moete direktno da im postavite pitanja o tome kako va sajt
uiniti jo interesantnijim i zanimljivijim. lanovi vaeg sajta zapravo su u neku ruku i
vai saradnici u procesu kreiranja i poboljanja rada vaeg sajta. I to je najvanije,
oni su najbolja potvrda da vreme i novac uloeni u va sajt nisu protraeni uludo.
Copyright
Komercijalni znaaj lanstva
Recimo da je va sajt potpuno besplatan. Recimo da u ovom trenutku vi i nemate
elju da o njemu razmiljate kao o poslovnom modelu, odnosno ne interesuje vas
profit. Lepo, i korisno za vae posetioce. Ali recimo da cena njegovog odravanja
pree budet koji ste mu ispoetka namenili. Imaete dve opcije, da se odreknete
cigara ili Coca Cole ili ve bilo kog drugog sitnog zadovoljstva, ili ete o vaem sajtu
poeti da razmiljate kao o poslovnom modelu. to god vam palo napamet, kao
prvi korak moraete da razmiljate o lanstvu. Ako ste ve bili preduzimljivi, pa ste
lanstvo ustanovili od samog poetka postojanja vaeg sajta, polovinu posla oko
kreiranja poslovnog modela ve ste obavili, ve ste na dobrom putu.
Primer interaktivnosti Web sajta (1)
U prolom broju razmatrali smo prednosti postavljanja programa za lanstvo
(membership) na vaem sajtu. Bez obzira da li va sajt ima komercijalnu funkciju ili
ne, primena funkcionalnosti prikupljanja i odravanja redovnog lanstva je izuzetno
koristan potez. Ta funkcionalnost vam dalje prua neograniene mogunosti dublje i
kvalitetnije interakcije sa vaim lanovima.
Da bi vam predoili raznovrsne mogunosti interakcije sa lanovima vaeg sajta
posluiemo se primerom. Radi se o mom linom iskustvu pri izradi Web sajta
www.mauidivers.com U prii oko izrade tog sajta ja sam uestvovao kao nezavisni
saradnik na polju Internet marketinga. U sledeih nekoliko brojeva posluiemo se
primerom ovog sajta da prikaemo neke od mogunosti kvalitetne interakcije sa
lanovima sajta.
Potreba za dinamikim sajtovima
Web prezentacija uvene Havajske firme Maui Divers prvi put je postavljena 1999
godine. U to vreme mali broj sajtova, ak i velikih korporacija, je u sebi sadrao bilo
kakvu funkcionalnost. Mogunost interakcije sa posetiocima i kupcima, u to vreme,
mahom se svodila na jednostavne Web-to-mail forme, putem jednostavnih CGI
skriptova. Za programiranje funkcionalnosti na tadanjim sajtovima uglavnom je
korien Java Script. Izgradnja dinamikih sajtova sa programskom funkcionalnou
na strani servera tek je bila u povoju. Ali u to vreme ubrzane ekspanzije Web-a,
ukazala se potreba za sajtovima sa posebnom i kompleksnijom funkcionalnou.
Ona je bila rezultat potrebe najpre velikih i poznatih korporacija da i putem Web-a
ostvare kvalitetnu komunikaciju sa potencijalnim kupcima i partnerima. Prva ozbiljna
Web prezentacija te vrste, na Havajima, izraena je za potrebe Maui Divers
korporacije, od strane firme CyberCom Inc.
Copyright
O kompaniji Maui Divers
Maui Divers of Hawaii Ltd. je jedna od najveih juvelirskih firmi u svetu, a po
eksploataciji i izradi koralnog nakita i najpoznatija. Poeli su jo 1958 godine, i to sa
grupom ronioca koji su u koralnim sprudovima oko ostrva Maui ronili za posebnom
vrstom korala pogodnom za izradu specijalnog nakita. Poslovanje se razvijalo, i
danas je Maui Divers kompanija koja prodaje etiri stotina miliona dolara koralnog
nakita godinje. Jedan od razloga njihovog fantastinog uspeha je poseban odnos i
panja prema kupcima njihovih proizvoda. S obzirom da na Havajima postoji
poseban duh dobrodolice, takozvani duh Alohe, Maui Divers je tu posebnu filozofiju
ponaanja prema kupcima primenio u svom poslovanju. Ulaskom u fabriku Maui
Divers, gde se nalaze njihove glavne prodajne prostorije, kupac je prihvaen kao
gost koji dolazi u tradicionalno gostoljubivu Havajsku kuu.
Posebna panja kupcu
Ceo prodajni proces nazvan je Maui Divers Tour, gde je posetilac prvo ugoen
hladnim napicima i zakuskom, a zatim proveden kroz fabrike radionice gde mu je
prikazan kompletan proces izrade koralnog nakita. Tek na kraju ove zanimljive ture,
posetiocima se predstavlja nakit na prodaju, s time to je svakom posetiocu
dodeljen prodavac lino zaduen za njega. Ta mogunost da se kupcu izae u
susret i omogui mu se poseban doivljaj prilikom kupovine, nagnala je prodajni tim
Maui Divers-a, da zatrai posebnu funkcionalnost i pri izradi svoje Web prezentacije.
elja je bila da se posetiocu njihovog sajta prui poseban doivljaj pri kupovini, ba
kao i prilikom posete njihove fizike prodajne lokacije u Honolulu.
Potreba za posebnoj funkcionalnosti
Web kao specifian komunikacioni medij ima svoje neosporne prednosti ali i mane.
Ispoetka ta komunikacija je bila jednosmerna i za posetioca tih prvih prezentacija,
Web je bio kao jedan ogromni katalog. Meutim, potreba da se sa posetiocem
komunicira u oba smera, ubrzala je razvoj programskih sistema koji su, u kombinaciji
sa bazama podataka, pruali mogunosti interakcije sa Web stranicom. Pri kreiranju
funkcionalnosti Maui Divers sajta polo se od posebnih potreba kupaca nakita. S
obzirom da je cena artikala na sajtu od $500 pa i do vie hiljada dolara, bilo je
potrebno potruditi se do maksimuma, jer se radi o pozamanim svotama ak i za
Amerike uslove. Posebno je uraen promotivni deo sajta www.mauidiverstour.com,
jer je za www.mauidivers.com bilo predvieno da svojom funkcionalnou
pomogne njegov glavni cilj, da uspeno prodaje nakit on-line.
Copyright
Alati korieni pri izradi sajta
Sajt je uraen korienjem Microsoft-ovog servera, u ASP-u (Active Server Pages),
korienjem Microsoft-ove SQL server baze. Microsoft-ova platforma koriena je jer
je kompanija CyberCom (www.cybercominc.com), koja je dobila ovaj projekat,
ujedno bila i glavni Microsoft-ov distributer za Havaje. Za CyberCom ovo je bio jako
vaan projekat, jer je u praksi trebalo primeniti sve ono to je obeavala najnovija
tehnologija (u ovom sluaju Microsoft-a). A i lokalna kancelarija Microsoft-a bila je
nestrpljiva da neko na pravi nain primeni njihovu u to vreme najnoviju tehnologiju.
Na Havajima postoji izraz Walk the talk (hodaj svoj govor), a to se od ovog
projekta i oekivalo, da praktino primeni slatkoreiva marketinka obeanja.
Meutim sami programski alati nisu bili kljuni problem. Glavni problem bio je kako
uspostaviti pravu i kvalitetnu komunikaciju sa posetiocem. U sledeim brojevima
opisaemo ta je sve uinjeno da se preko Web sajta uspostavi eljena komunikacija
sa kupcima Maui Divers-a.
Primer interaktivnosti Web sajta (2)
U prolom broju zapoeli smo priu o posebnoj funkcionalnosti sajta kompanije Maui
Divers. Radi se o praktinom primeru, koji je rezultat mog linog iskustva pri izradi
Web sajta www.mauidivers.com. U prii oko izrade tog sajta ja sam uestvovao kao
nezavisni saradnik na polju Internet marketinga.
I u sledeem broju posluiemo se primerom ovog sajta da prikaemo jo neke
mogunosti kvalitetne interakcije sa svojim lanovima. U ovom broju pokazaemo o
emu je sve razmiljao marketinki tim kompanije Maui Divers pri izradi svoga sajta.
Stimulisati posetioce
Prvi korak bio je da se ustanovi sistem lanstva na sajtu, i pokrene program posebnih
promocija, i popusta, koji bi vaili samo za lanove. Ti stimulativni programi bili su
neophodni da bi se podstaklo ulanjivanje i time omoguilo kvalitetno posmatranje
ponaanja posetilaca, odnosno praenje njihovog kretanja kroz sajt, (njihovo
ponaanje), i podatci o tome upisivali u bazu podataka. Svi proizvodi grupisani su u
kategorije i pod kategorije, kako bi se lake definisala pojedinana interesovanja
posetilaca. Cilj je bio omoguiti posetiocu da lake nae proizvod koji ba njemu
odgovara. Za lanove sajta, to je znailo da im se pri dolasku na sajt sugeriu oni
artikli koji pripadaju grupi, odnosno kategoriji nakita, za koje su oni u prethodnim
posetama pokazali najvee interesovanje. Takoe, artikli su prikazivani u maloj grupi
(do est) kako bi se zadrala panja na prikazanim artiklima, ali je postavljen i link
Copyright
more like this koji bi prikazao sledeu grupu proizvoda, po mogustvu iz iste
kategorije za koju je ranije pokazano interesovanje.
Dobra pretraga
Bez obzira na mogunost da se posetiocu prikau oni proizvodi koji po prethodno
zabeleenom, (u bazi podataka), iskustvu imaju najvie anse da im se dopadnu, na
svakoj stranici ostavljena je mogunost slobodnog izbora putem detaljne pretrage.
Naime, u vidu padajuih menija omogueno je da posetilac odabere ono to mu u
tom trenutku najvie odgovara. Izbor je bio sledei:
Dizajn nakita delfin, ananas, cvee ...
Vrsta nakita tip dragulja, korala ...
Vrsta plemenitog metala zlato, platina ...
Tip nakita prsten, ogrlica, brazletna ...
Raspon cena u intervalima
Broj prikazanih rezultata
Veza sa internom bazom podataka
Baza podataka na Web-u bila je povezana sa internom bazom raspoloivih artikala,
tako da je kupac ustvari pregledavao trenutni inventar kompanije. Zahvaljujui toj
bazi podataka sa inventarom, pored svakog prikazanog proizvoda, prikazano je na
sajtu i koliko je komada preostalo. Pored vanosti da kupac o tome bude na vreme
obaveten, jer se mnogi artikli prave u ogranienom broju primeraka, veoma je
vaan i psiholoki momenat pri odluivanju da li da se proizvod kupi ili ne. Naime,
kada posetilac vidi da je od artikla koji mu se svia preostao samo jedan primerak,
esto puta e sama injenica da je artikal redak pomoi da se o kupovini lake i
bre odlui. Pored toga smanjuje se mogunost kolebanja kupca, zbog saznanja da
pri sledeoj poseti eljeni artikal verovatno nee nai. Vanost prikazivanja
trenutnog inventara posebno je znaajna za prodavca, jer time onemoguuje
mogue konflikte sa kupcem i njegovo razoaranje ukoliko artikal nije trenutno na
raspolaganju. Pogotovu kada se radi o artiklu vrednom vie hiljada dolara.
Praenje ponaanja kupaca
Kompanija Maui Divers je i ranije vrila istraivanja preferencija kupaca u odnosu na
pojedine kombinacije nakita. Praenjem ponaanja kupaca u odnosu na pojedine
kombinacije tipa nakita, odnosno kako idu jedno sa drugim, (kao recimo prstena,
Copyright
brazletne i ogrlice), stimulisano je prodavanje u paketu. To je bilo povoljno ne samo
zbog mnogo vee cene celokupnog iznosa kupovine (paketa), ve i zbog
mogunosti da se kupcu ponudi jedinstvena kombinacija nakita. Naime, nakit je
dizajniran tako da je u jednoj seriji artikala bilo vie moguih kombinacija nakita koji
su odgovarali jedno drugom, po stilu, dizajnu, boji, itd. Time je omogueno kupcu da
sam izabere jedinstvenu kombinaciju nakita, kao paketa, koja je pretstavljala unikat.
Analiza prodajnog programa
Dinamika sajta je sada omoguila da se prethodno izvrena istraivanja praktino
primene a i unaprede. Naime, kupcu je sada bilo mogue ponuditi da sam bira
svoju idealnu kombinaciju, i to on-line. Tako je sajt pored funkcije prodavanja nakita,
dobio i funkciju kvalitetne analize proizvodnog programa. Prednost u odnosu na
ranija istraivanja je bio da su kupci sada punili bazu korisnim podatcima a da toga
nisu bili ni svesni. Njima je to izgledalo kao igra, dok se kroz tu igru kvalitetno kreirao
profil pojedinih kupaca, koji je kasnije koristio ne samo u odnosu na njih, ve je
omoguavao donoenje generalnih zakljuaka o uspenosti dizajna pojedinanih
nakita, kao i celih kolekcija. U bazi podataka su time za svakog lana sajta postojali i
stalno se aurirali podatci o njegovim prethodnim interesovanjima, to je prualo
mogunost da mu se u svakom sledeem dolasku, predstave novi artikli, koji bi po
ranije definisanim kategorijama interesovanja, kod njega izazvali pozitivan efekat,
da otkrije ta mu od nakita najvie odgovara i da ga kupi.
Primer interaktivnosti na Web sajtu (3)
U dva prola broja ovog magazina priali smo o posebnoj funkcionalnosti sajta
kompanije Maui Divers. Radi se o praktinom primeru, i mom linom iskustvu pri
kreiranju funkcionalnosti sajta www.mauidivers.com. U prii oko izrade tog sajta ja
sam uestvovao kao nezavisni saradnik na polju Internet marketinga.
U ovom broju zaokruiemo priu o sajtu kompanije Maui Divers i razmotriemo o
emu je jo razmiljao njihov marketinki tim pri izradi svoga sajta.
Atmosfera leernosti
Ako ste ikada paljivo posmatrali kupce kada kupuju nakit u nekoj juvelirnici, primetili
ste da se uglavnom retko ko uri. Tome nije razlog samo skupoa proizvoda, a
samim tim potekoa da se toliki novac potroi, ve vie elja da se naie na ono
pravo. Stoga toliki izbor najrazliitijeg nakita na raspolaganju kupcima ak i u
najmanjoj juvelirnici. Pri kreiranju sajta Maui Divers-a, cilj je bio kreirati leernu
atmosferu na sajtu. Pored toga to se na Havajima naravno nikome ne uri i to
generalno, bilo je veoma vano kreirati lagodnu atmosferu na sajtu, tako da se
kupcu stavi do znanja da ne uri i na miru donese odluku. Sama dugmad, (linkovi),
Copyright
korpe za kupovinu nakita bila su oznaena nazivom: Set aside for
review/purchase, (odloite na stranu za kasniji pregled ili kupovinu). Smisao poruke
je bio da se kupcu elektronskom korpom omogui da on sebi napravi neku
prethodnu grubu selekciju a da kasnije otvaranjem posebne strane sa prethodnim
izborom, moe da izbaci one artikle koje ne eli, a odabere i kupi ono to mu se
svia. ak i ako napusti sajt i vrati se dan dva kasnije, ti njegovi odabrani artikli
ekae na njega, (sigurno pohranjeni u bazi), da na miru i bez urbe donese odliku
eli li ih ili ne. Klasina elektronska korpa sa naredbodavnim nazivima kao, kupi,
dodaj u korpu i slino, na ovom sajtu nije bila primerna. Mogunost da kupac o
svojoj odluci polako i staloeno razmisli vana je i zbog smanjenja mogunosti da se
isti taj kupac kasnije predomisli i zatrai svoj novac nazad.
Promotivni efekat sajta
Pored navedenih mogunosti koji su kupcu omoguavali da lake i bre nae
traeni artikal, (ili celu kombinaciju), kompleksna dinamika sajta imala je i znaajan
promotivni efekat. To je bio prvi sajt te vrste na Havajima i normalno je privukao
panju medija. Pre same izrade sajta, u fazi projektovanja, neki menaderi u Maui
Dajvers kompaniji pitali su se da li je ceo taj projekat isplativ. Naime budet je bio
predvien na $200.000, ali je na kraju ispao oko $250.000 (US dolara). Tolika svota
potroena na neto nepoznato, normalno je kod nekih ljudi izazvala sumnju u
opravdanost investicije. Sajt se mogao napraviti za mnogo manje para, pa su neki
predlagali samo promotivni sajt, bez ikakve dinamike. Ali, investicija se na kraju
isplatila, i to ne toliko, (bar u prvo vreme), samom prodajom nakita, koliko tom
pomenutom promotivnom funkcijom. Kasnija istraivanja su pokazala da su mnogi
kupci dolazili na sajt, pred svoj odlazak na Havaje, i igrali se sa raznim
kombinacijama nakita na sajtu, da bi onda lino doli u prodajni prostor Maui
Dajversa i tu obavili klasinu off-line kupovinu.
Vano je biti prvi
Naravno, sa uspenou novog poslovnog modela koji je sajt prvi predstavio, (bar u
industriji nakita), menadment kompanije nije imao nita protiv tog neoekivanog
publiciteta. Sa svojim originalnim reenjima u ponudi posebnih pogodnosti kupcima,
sajt je ubrzo poeo da osvaja nagrade na raznim konkursima i takmienjima gde su
se birali najbolji sajtovi te vrste. U to vreme desila se i uvena izjava Bila Gates-a: Hi
tech, hi touch, koja je znaila da e uspeh na tritu doi iskljuivo hi-tech
kompanijama, koje e tehnike novine kombinovati sa to bliskijim i linijim odnosom
prema kupcu. Ceo taj publicitet oko novog i jedinstvenog sajta je uloenu investiciju
brzo otplatio, a kako se praina publiciteta slegla, sajt je poeo i da ostvaruje profit,
kroz prodaju nakita on-line. Svakako, shodno svojoj ranijoj prodajnoj politici,
Copyright
kompanija Maui Divers je zaduila posebnu grupu prodavaa da se iskljuivo posveti
kupcima na sajtu. Svaki kupac je imao i svog linog prodavca, od krvi i mesa, koji je
pratio ceo proces slanja robe kupcu i linim telefonskim pozivom potvrivao da je
kupac srean i zadovoljan kupovinom.
Pojaati brand name
Glavna marketinka funkcija koju je sajt www.mauidivers.com ispunio u potpunosti,
je utvrivanje i pojaavavanje brand-a firme Maui Divers. Od samog svog poetka,
oni su se pozicionirali u uskom segmentu, u svetu inae veoma razgranatog trita
nakita i dragulja. Time to su imali jedinstveni proizvod, odnosno retke dragulje iz
mora, (korale), i svojom posebnom panjom posveenom kupcu i njegovoj
udobnosti i dobrom raspoloenju, oni su postigli i odrali posebno mesto u inae
prezasienoj percepciji prosenog kupca. U vreme kada je kupac postao prvi samo
u nametenim marketinkim pamfletima velikih firmi, (optereenim jurnjavom za
profitom), Maui Divers je pored svog inae do detalja razraenog prodajnog
procesa, uspeo da na svom sajtu kupcima takoe ponudi neto posebno.
Mogunost da se natenane, bez urbe, odabere prava kombinacija nakita, ili samo
poigra sa ivopisnim dizajnima, ostavilo je traga u seanju i panji svakog posetioca
njihovog sajta. Na modernom tritu gde je akcenat sve vie na kupovinu, (da kupac
trai va proizvod), a ne na prodaju, (da vi traite i ubeujete kupce), znaaj
posebne pozicije u percepciji kupca postaje najvaniji deo marketinkog procesa.
Ta takozvana kupovna strategija marketinga kao svoj osnov ima pravilno kreiranje
i pozicioniranje brand imena (brand name). Posebne pogodnosti kupcima,
ponuene na sajtu Maui Divers-a, neosporno su pojaale njegov brand name, i
uvrstili njegovu poziciju kao vodee firme u svom segmentu trita. Dok su kupci,
(lanovi sajta), svojim uzastopnim posetama i kupovinama samo potvrdili, da se
pametno uloeni novac i trud, pa i na Web-u, uvek isplate.
Copyright
Online PR
On-line PR (1)
Kreirali ste va sajt i konano svojim prijateljima poslali e-mail sa njegovom adresom
(URL-om). Prijavili ste ga pretraivaima i preduzeli sve one korake u promociji koje
smo u ranijim brojevima pomenuli. Ugradili ste brojae posetilaca i paljivo pratite
saobraaj na vaem sajtu. Verovatno ste zadovoljni da va sajt iz dana u dan
poseuje sve vie i vie posetilaca. Ali je gotovo sigurno je da bi ste eleli da imate
vie posetilaca. Kad ste ga ve postavili, svakako vam je cilj da va sajt postane
poznat na Internetu, da se prouje.
Da li elite da va sajt postane poznat?
Ukoliko elite da va sajt postane jedan od poseenijih i poznatijih na Web-u
potrebno je uiniti mnogo vie nego to smo u ranijim brojevima pomenuli.
Generalno, pred vama su dve mogue opcije. Moete ili da potroite znaajnu
sumu novca na reklamu (baneri, linkovi, tampa ...) ili da pokrenete svoju sopstvenu
On-line PR kampanju. U prvom sluaju potrebno je puno novca i kreativnosti a u
drugom mnogo manje novca ali mnogo vie kreativnosti. Verovatno vam se odmah
dopala ova kombinacija sa manje novca a vie kreativnosti. Interesantno je da je to
miljenje i mnogih vama ve poznatih ljudi. uveni je komentar Bill Gates-a,
osnivaa Microsoft-a, koji je svojevremeno izjavio da ako bi mu ostao samo jedan
dolar u marketinkom budetu, potroio bi ga na PR. Istorija neverovatnog uspeha
kompanije Microsoft direktno je vezana sa injenicom da je to i jedna od najee
pominjanih kompanija (brandova) u svim svetskim medijima, kako u tampi, tako i na
radiju, televiziji, pa i na Internetu. U sledeih nekoliko brojeva predoiemo ta sve
moete da preduzmete da se i o vaem sajtu uje i pie (makar ).onoliko koliko o
Microsoftu ...
ta je PR?
Postoji vie definicija PR-a (public relations). Direktno znaenje termina odnos sa
javnou samo delimino opisuju ovaj pojam. Pored mnogih definicija koje vam
mogu delovati suvoparno i knjiki meni se najvie dopala definicija Michael Levine-a,
pisca uvene knjige Guerrilla P.R. Wired. Po njemu, PR je umetnost da se ljudima
ponude razlozi da ubede sami sebe. Za razliku od klasine reklame koja ima za cilja
Copyright
da ljudima prenese ono to oglaava eli da istakne, PR prua dokaze, injenice i
miljenja koji ljudima pomau da sami dou do odreenih zakljuaka. Michael
Levine vodi jednu od najuspenijih PR firmi u svetu i kao oveku koji praktino ivi
svoju profesiju, za njega, definicija PR-a je usko vezana za svest ljudi koji predstavljaju
ciljnu grupu bilo koje PR kampanje. Veina knjiga i tekstova o PR-u retko sadre
poslovne grafikone i financijske analize a svojim sadrajem pre lie na tekstove o
psihologiji nego o marketingu.
Kljune rei vezane za PR su pre pozitivna reakcija,emocija,oseanje, nego
proizvod,cena,kvalitet i slino.
Koliko je znaajan PR?
Odnosi sa javnou su jedna od najvanijih funkcija i u vaem ivotu makar i ne
obraali panju na to ta sve predstavlja PR. U ljudskoj prirodi je da svoja shvatanja o
veini stvari u ivotu bazira na tome ta nae okruenje misli o neemu. Zapitajte se
da li bi ste neki proizvod pre kupili zato to ste videli atraktivnu reklamu za njega ili
zato to su vam ga vai prijatelji preporuili. U principu veinu odluka u ivotu
donosimo na osnovu neijeg miljenja koje za nas predstavlja autoritet. Velika
veina nas ne zna matematiki dokaz teorije relativiteta ali ipak verujemo da je ona
ispravna jer ju je izrekao Albert Ajntajn koji za nas predstavlja autoritet na polju fizike.
Recimo, da li bi ste mogli da formirate miljenje o politikoj situaciji u Argentini ukoliko
prethodno ne bi ste bar neto o tome saznali preko medija koji za vas predstavlja
autoritet. Najbolji primer vanosti PR-a verovatno je situacija kada traite posao. Da li
mislite da veu vrednost ima ono to ste u svome CV-ju napisali o sebi ili ono to se o
vama, vaem karakteru i strunosti zna u vaoj sredini. Ukoliko se ranije o vama, u
vaoj sredini, u pozitivnom svetlu prialo, pisalo, i govorilo, gotovo je sigurno da ete
eljeni posao i dobiti bez obzira koliko ste va CV prethodno nakitili i ulepali.
ta je On-line PR?
On-line PR predstavlja skup svih akcija koje biste preduzeli On-line (na Internetu) sa
ciljem da se vaa poruka prenese ljudima koji bi za nju bili zainteresovani. Moda je
bolje rei da je On-line PR skup svih akcija koje bi ste preduzeli koristei Internet da bi
ste privukli panju medija, televizije, radija, tampe, ostalih Web sajtova, on-line
foruma, odnosno svuda gde bi neko zainteresovan za vau poruku mogao da je vidi
i uje, a onda prenese drugima. Ukratko, On-line PR nije o tome kako dovesti
posetioce da vide va sajt, ve kako da se, koristei va Web sajt, o vama pria na
najgledanijoj televizijskoj emisiji u zemlji.
Copyright
Medijum je poruka
Prethodno smo pomenuli da je funkcija odnosa sa javnou jedna od najvanijih ak
i u obinom ivotu. Cilj svake PR akcije je da o nama ili o naem proizvodu kreira
pozitivnu percepciju u naem okruenju. Bilo da se radi o kolegama na poslu,
prijateljima, roacima ili ak i strancima, na status u okruenju u kome smo zavisie
mahom o tome kakvu percepciju to okruenje ima o nama. Pitaete se, kakve to
veze ima sa vaim sajtom. Jednostavno, ako elite da va sajt postane poznat,
moraete da proete isti put do slave koji je recimo proao bilo koji poznati peva.
Ni Beatles-i nisu postali poznati preko noi. Muzika koju su svirali kao anonimna
grupa bila je ista ta muzika koja je kasnije ceo svet uzburkala, a prole su godine dok
se o njima nije saznalo i percepcija o njima promenila od anonimne grupe muziara
do svetske senzacije. Pretpostavljate ta je to to je njih uinilo poznatim. Ne njihova
muzika ve odnos sa javnou (PR). Da nije bilo ljudi kojima se njihova muzika toliko
dopala da su o njoj priali, pisali i toplo je preporuivali drugima, pesme Beatles-a
trenutno bi mirno poivale u sanduku na tavanu njihovih unuka.
Definicija PR-a: Publicitet +
PR je mnogo vie nego prodaja vae prie ili vesti (poruke) medijima, ili slanje
izvetaja za tampu (Press Release). PR podrazumeva veliki broj povezanih aktivnosti
sa ciljem komuniciranja specifine poruke specifinim ciljnim grupama.
Tipino, pod PR aktivnostima podrazumeva se sledee:
Istraivanje: Potrebno je savreno poznavati svoje poslovno okruenje, sopstvenu
firmu (websajt), sadanje i potencijalne kupce (posetioce).
ta nudite da je posebno i jedinstveno?
ta kupci ele?
Kako vi moete najbolje da ostvarite njihove elje?
Strateko planiranje: Definiite ciljne grupe, marketinke ciljeve za te grupe, i poruke
koje ete komunicirati kao podrku tim marketinkim ciljevima.
Publicitet: Ostvarenje vidljivosti i prepoznatljivosti, vae firme (sajta), i vaeg
proizvoda u raznovrsnim javnim medijima (ciljano).
Copyright
Odnosi sa lokalnom zajednicom: Svakako elite da se o vaoj firmi lepo pria,
poevi od mesne zajednice u kojoj ste locirani i ire. I na Internetu uvek postoji neka
vrsta zajednice vezana za lokalno cyber okruenje. Primer kod nas je
www.elitesecurity.org
Odnosi sa lokalnom upravom: Va sajt moe biti u cyber space-u, ali svakako
morate voditi rauna o zakonima koji vae u vaoj lokalnoj sredini. Za firme, kod nas,
kvalitetni odnosi sa lokalnom vlau su esto presudni ak i za normalno
funkcionisanje poslovanja.
Unutranji odnosi: Unutar firme (sajta), meu zaposlenima, partnerima,
saradnicima.
Glavni cilj vae PR kampanje je da se vest sa vaom porukom proiri, da kreira
publicitet, da se prouje. Nije bez razloga da su obino najuspenije kompanije,
najuspenije linosti, najuspeniji sajtovi, uglavnom oni o kojima se najvie pria, oko
kojih se kreira najvei publicitet.
Publicitet su vesti
Publicitet se moe smatrati formom besplatne reklame ali je njegov mnogo bitniji
aspekt da on mora predstavljati legitimnu vest. Osnovni cilj u PR-u je kreirati vest, i to
vest interesantnu medijima, i onda je plasirati na pravi nain tako da ona bude i
objavljena. U ranim danima PR-a, tadanje PR agencije su inile sve da njihovi klijenti
budu pominjani u vestima to je ee mogue. Meutim postoji i negativan PR, a
to je da vaa vest, vae ime (sajta), moe u medijima da kod vae ciljne grupe
izazove negativnu, neeljenu reakciju. Ranije smo pomenuli da u savremenom
drutvu, u novoj ekonomiji, uspeh ili propast zavise iskljuivo od pozicije koju vaa
firma (sajt) zauzme i odri u svesti potroaa, odnosno posetilaca vaeg sajta. PR ima
izuzetno snaan efekat na pozicioniranje, i potrebno je obratiti panju da taj efekat
bude vama u korist, a ne obrnuto. Jedna od jako interesantnih definicija PR-a je: PR
je biznis kreiranja javnog mnjenja u linu korist.
S obzirom da ivimo u pre-komuniciranom drutvu, potpuno prezasieni raznovrsnim
informacijama, uloga PR postaje jo vanije. Ukoliko elimo da ljudima komuniciramo
nau poruku, ona e se takmiiti sa neverovatnom koliinom informacija koje su
danas prisutne svuda oko nas. Jedini nain da ta naa poruka ima efekta, a to vai
za bilo koju poruku (vest, reklama, ...), je da ona takoe kreira emocionalni efekat,
da bi imala ansu da bude i zapamena. Pored toga da bude primeena, PR
poruka mora da ima snagu da motivie, na nain koji vama najbolje odgovara.
Partnerstvo PR-a i medija
Copyright
Moda je lepa definicija PR-a da je on uspeno partnerstvo izmeu publicista,
klijenata koje oni promoviu i novinara (medija). Novinarska profesija je inae jedna
od najzahtevnijih. Pokuajte da se stavite u kou novinara koji pokuavaju da
popune jedan dnevni list, ili mesenik. Vei deo vremena oni ne provode aktivno
piui lanke, ve tragajui za vestima, odnosno materijalom za lanke. Posebno
kad doe vreme da list ide u tampu, a pojedine rublike su ostale prazne. Da li ste
ikada videli da je neki list izdat sa samo jednom odtampanom stranicom, uz
obrazloenje da danas vesti nije bilo. Glavni zadatak novinara je da nau vesti. Vi im
u svojim PR aktivnostima u tome moete pomoi.
Va cilj je da o vama, vaoj firmi (sajtu), kreirate vest i predstavite je ciljnim medijima
(urednicima, novinarima), na nain da ona njima bude interesantna. Ponudite im
ideje, informacije, intervjue, ak i gotove prie, zainteresujte ih i eto vam besplatnog
publiciteta. U kasnijim brojevima priaemo detaljno kako da novinare
zainteresujete za svoju priu, ali je sutina u tome da ta pria bude interesantna
njihovim itaocima. Uspenost bilo kog medija meri se upravo stepenom
zadovoljstva njihovih italaca (gledalaca, slualaca). Zadovoljni posetioci njihovog
sajta koji su pohvalili njihovu odluku da piu o vama je za njih vrednije nego da ste im
platili oglas na naslovnoj strani.
I ovo je PR
PR nije izum dvadesetog veka. Evo vam jednog interesantnog primera iz prolosti.
Jo krajem devetnaestog veka tada uvena glumica Sara Bernar je trebala da
gostuje u ikagu. Ondanja katolika crkva je pre njenog dolaska zapoela
besomunu kampanju protiv nje. Nazivali su je kurva iz Babilona i pozivali na bojkot
njene predstave. Njen dolazak se prouo, a rezultat ogromnog publiciteta bila je
masovna poseenost njenih predstava, koje su ak morale vie puta da se ponove,
ne bi li se zadovoljilo nevieno interesovanje publike. Po zavretku turneje u ikagu
Sara Beranar je poslala lokalnom biskupu ek na $200 (kao danas $20000) i sledeu
notu: Obiaj mi je kada posetim neki grad da potroim $400 na reklamu svoje
predstave. S obzirom da ste vi obavili polovinu reklamiranja za mene, prilaem ovih
$200 za vau crkvu. Ova pria moda zvui kao anegdota ali istinski prikazuje
neverovatnu snagu PR-a. ikaki biskup je neeljeno Sari Bernar poklonio publicitet
koji bi verovatno kotao hiljade dolara u reklami.
(1) Reklamu plaate PR je besplatan
Sutinska razlika izmeu reklamiranja i PR-a je da kada izdate oglas u novinama vi
plaate za njega. Kada va izvetaj za tampu (press release) navede neke novine
(sajt) da o vama piu, vi ne plaate nita. Svakako, PR nije besplatan. Ili ete
Copyright
angaovati PR agenciju ili ete sami morati da utroite jako puno truda, vremena,
kreativnosti, pa i novca, da uspeno izvedete svoju PR kampanju. Ali je definitivno
red veliine potroenog novca na reklamu, za isti efekat proizveden PR-om, daleko
vei.
(2) Identifikacija
Postoji jo jedna fundamentalna razlika izmeu reklame i PR-a na koju se obino ne
obraa panja. Naime, reklamiranje je generalno identifikovano u medijima kao
plaena promocija. itaoci, sluaoci, gledaoci, posetioci ili kupci jasno identifikuju
reklamu kao promocionalnu poruku plaenu od strane sponzora. Za razliku od
reklame, za veinu ljudi, publicitet se ne identifikuje kao plaena promocija. ak i
kada je pria u medijima rezultat PR kampanje, u samom objavljenom lanku to se
retko pominje. Sa take gledita razlike u efektivnosti izmeu poruke prenesene PR-
om ili reklamom, moete sami da uvidite razliku. Da li bi ste pre prihvatitili poruku koju
je neko platio da je (na silu) vidite, ili ete je pre prihvatiti kao nezavisnu priu
ponuenu od nekoga ko je za vas autoritet u datoj oblasti.
(3) Kontrola:
Kada reklamirate, vi imate gotovo apsolutnu kontrolu nad sadrajem, formatom,
vremenom objavljivanja, i veliinom vae reklamne poruke. Vi kreirate sadraj,
dizajnirate izgled oglasa, i on se objavljuje upravo onako kako ste vi zamislili, u vreme
kada ste isplanirali. S druge strane, koristei PR, vi nemate nikakvu kontrolu oko
formata, sadraja, vremena, i veliine vesti koju e mediji o vama objaviti. U vaem
izvetaju za tampu vi moete da napiete bilo ta, ali ne moete da diktirate
medijima kako e oni vau priu preneti i na koji nain i kada e je objaviti. Va
izvetaj za tampu moe u jednom mediju da bude prenesen na jedan nain a u
drugima na potpuno razliit nain. Otuda potreba za posebnom vrstom kreativnosti
u PR-u u odnosu na druge promotivne aktivnosti.
(4) Ponavljanje:
Reklamu moete da ponovite koliko puta elite, ili bar dokle god imate para. Sa PR-
om je drugaije. Vest o vaem izvetaju za tampu ili o dogaaju u kojim se
spominjete bie objavljen samo jedanput. Da bi se ponovo o vama ulo morate da
medijima ponudite novu vest ili bar vest koja predstavlja novinu u odnosu na raniji
dogaaj u kome ste pomenuti. Ukoliko je vest novi proizvod ili usluga koju nudite,
ponovna vest moe biti samo o potpuno novoj usluzi ili da ste prethodno objavljenu
uslugu ukinuli, to nije ba naj produktivnije u odnosu na vae pozicioniranje na
tritu.
Copyright
(5) Kredibilitet:
Potroai su obino veoma skeptini na reklamiranje. Mnogi ljudi veruju da ako su
vai proizvodi ili usluge tako dobri i kvalitetni onda vam reklama nije ni potrebna, a
reklamiraju se uglavnom oni kojima je kvalitet toliko nizak da jedino reklamom mogu
da se prodaju. S druge strane ljudi imaju tendenciju da informaciju koju uju kao vest
u medijima prihvate zdravo za gotovo. Pogotovu ako je ta informacija (vest)
prezentirana od strane od nekoga ko za njih predstavlja autoritet. Kada je
informacija predstavljena u obliku lanka u novinama ili reportae na TV-u, veina
ljudi je nee shvatiti kao promociju. Oni nee sumnjati u njenu autentinost ve e
je prihvatiti kao injenicu. Kredibilitet koji prua PR u odnosu na reklamu je ujedno i
njegova najjaa komparativna prednost. Najee, ako bi neku vest o sebi (firmi,
sajtu) predstavili kao plaenu reklamu, ona bi u svesti vaih potroaa imala
negativnu konotaciju. Bilo bi kao: Eto opet su neto zabrljali pa sada plaaju
reklamu ne bi li se izvukli. Ista ta vest prezentirana putem PR-a najee bi izazvala
potpuno suprotnu reakciju, kao: Svaka im ast, pravi potez na pravom mestu.
(6) Atraktivnost:
U PR-u vaa poruka mora imati posebne uglove atraktivnosti. Vaa pria (poruka)
mora u sebi da ima posebnu udicu na koju bi se urednici medija upecali i objavili
vau priu. Takoe ona mora imati i drugu dimenziju gde ona mora biti atraktivna i
za vau ciljnu grupu, italaca, gledalaca ... Uglavnom ako je interesantna
itaocima, bie interesantna i urednicima medija kojima je najvanije da zadovolje
svoju italaku publiku, ali ne uvek.
S druge strane reklama mora biti atraktivna iskljuivo vaim potencijalnim kupcima
(posetiocima). Plaate je i ako zadovoljava neke elementarne uslove bie
objavljena jer od reklama veina medija i ivi. Odatle potie opaska o PR-u da on
zahteva jednu posebnu vrstu kreativnosti.
Pet Rock fenomen
Jedan od luih primera uspenosti PR-a je publicitet koji je 80-tih godina zadesio
jedan veoma neuobiajeni proizvod, Pet Rock (kamen kuni ljubimac). Dobro ste
proitali, radi se o obinom kamenu koji je po ceni od $10 prodavan kao kuni
ljubimac. Svakako taj kamen je imao posebno atraktivno pakovanje. a ono to ga je
inilo posebnim je mala knjiica za decu u kojoj je detaljno opisano kako uvati,
maziti i paziti vaeg novog kunog ljubimca. Roditeljima se ideja dopala jer za razliku
od pravih kunih ljubimaca obian kamen nije prljao tepihe i grizao zavese.
Fenomen je ustvari bio neopisiv publicitet u svim Amerikim medijima koje je ovaj
Copyright
udnovati proizvod dobio. Kao rezultat prodati su milioni Pet Rock-ova, i svoje
izumitelje uinili veoma bogatim.
Poenta ove lude prie je u stvari drugaija. U PR-u, da bi doli do publiciteta vama
nije potreban neobian i izuzetno kreativan proizvod. Pre svega, potrebna vam je
kreativna ideja koja zadovoljava dva kriterijuma. Da predstavlja interesantnu vest, i
da komunicira vau marketinku poruku. Ali se svakako ne bi bunili da prodate
desetak miliona obinih kamenia po ceni od $10 dolara komad.
Detaljno istraivanje
U jednom od prethodnih brojeva ovog magazina govorili smo o pozicioniranju. Da
vas ukratko podsetim: To je pozicija koju u odnosu na vau direktnu konkurenciju na
tritu ima va proizvod ili usluga u oima vae potroake ciljne grupe (vaih
idealnih muterija). Da naglasimo, radi se iskljuivo o psiholokom elementu.
Pozicioniranje definie iskljuivo svest potroaa. To je percepcija koju vai sadanji ili
budui potroai (posetioci) imaju o vaem proizvodu (firmi, sajtu). Va cilj je da to
preciznije spoznate vau trenutnu poziciju i da u odnosu na nju formuliete svoj PR
plan.
Prvo, saznajte ta je vae okruenje, (trite)?
Koje su firme ili sajtovi vaa direktna konkurencija?
ta o njima misle potroai ili posetioci?
Ko je vaa ciljna grupa (vae idealne muterije)?
Koje poruke stiu toj vaoj ciljnoj grupi?
Koju bi vi poruku eleli da komunicirate?
Koji su mediji vaa medijska ciljna grupa?
ta se o vama pria ili pominje u medijima?
ta se o vaoj konkurenciji pria u medijima?
Koje su PR aktivnosti vae konkurencije?
Ono to vam predstoji je da detaljno istraite Internet, tampu, radio, TV. Ako
promoviete Web sajt, Internet e vam biti glavno orue. Pokrenite sve vane
pretraivae, domae i internacionalne, pogledajte vane direktorije, idite na
sajtove koji su relevantni vaem, pratite diskusione grupe i forume.
Copyright
Definiite vae ciljeve
Po izvrenom istraivanju raistie vam se sledei pojmovi:
Kljune poruke koje elite da komunicirate. Obino te poruke gravitirae oko
kljunih prednosti vaeg proizvoda ili usluge. Odnosno, ta one znae za vau ciljnu
grupu i dobrobit koje im donose.
Definisani marketinki ciljevi. Da li elite da prodate to vie, ili da dovedete to vie
posetioca? Da li elite da promoviete svoje ime (brand) ili moda poslovanje svoje
firme? ta je osnovni motivirajui faktor vae PR kampanje?
Detaljni podatci o vaoj ciljnoj grupi. Koji su geografski (lokacija), demografski (pol,
starost, zanimanje ...), psihografski (ivotni stil, elje, interesovanja ...), podatci o vaoj
ciljnoj grupi?
Reakcija koju elite da proizvedete. Rei: Poveanje prodaje, nije dovoljno. ta
ustvari elite da vai potroai kau, misle ili veruju poto su primili vau poruku?
Koji mediji elite da prenesu vau priu. Koji sajtovi, diskusione grupe, forumi, strune
on-line publikacije, magazini (off-line i on-line).
Sledei korak je da na osnovu ovih pojedinanih ciljeva definiete cilj vae PR
kampanje. Iz tog cilja sledie vaa PR strategija koja predstavlja metode kojima ete
ostvariti vae ciljeve (o tom kasnije). Na kraju vam predstoji akcioni plan - Ko - Kada -
Gde - Kako?
Svaka pojedinana taktika akcija ili koncept vae PR kampanje mora biti sastavljen
od sledeih elemenata:
Elemenat vesti
Da bi vaa poruka bila prihvaena i objavljena u medijima ona mora da predstavlja
legitimnu vest. ta predstavlja dobru vest? Za nekoga kao to je Bill Gates, dovoljno
je da se samo pojavi, i sva medijska panja usmerena je na njega. Meutim postoji
mnotvo sastojaka i dodataka koje ine vest lako objavljivom.
Glavni dodatak je emocija. Ukoliko vaa vest izaziva interesovanje, ako ini ljude
radosnim, nasmejanim, pa i zabrinutim, ili ako dodiruje njihove line elje, probleme,
karijeru, porodicu, onda je ta vest dobra vest sa stanovita PR-a.
U PR-u vest mora biti kvantitativna. Za razliku od reklame koja je kvalitativna: Na
deterdent je najbolji i najbolje pere rublje, u PR-u bi se to isto reklo: Zadnje studije
pokazuju da je u 82% sluajeva na deterdent bolje prao rublje nego konkurentski.
U PR-u, elemenat vesti kree se od potreba korisnika ka prednosti proizvoda. Na
Copyright
primer: Na zahtev korisnika irom Srbije koji do sada nisu imali pristup Internetu,
VeratNet je novom SMIN mreom omoguio kvalitetan pristup po ceni lokalnog
poziva. Ili kako bi to zvualo u reklami: SMIN mrea VeratNet-a omoguuje
graanima irom Srbije da pristupe Internetu, sa bilo kog telefona, po ceni lokalnog
poziva, www.verat.net. Na kraju, najvanija karakteristika vesti je da je ona
demonstrativna za razliku od reklame koja predstavlja datu izjavu oglaavaa. Vest
mora biti potkrepljena dokazima, statistikama, stvarnim brojevima, realnim i
dokazanim injenicama. Reklama je izjava prodavca skrojena onako kako njemu
najvie odgovara, zato je niko u medijima ne bi ni objavio ukoliko za to ne plati.
Elemenat komercijalne poruke
Ustaljeno miljenje da je svaki PR dobar PR je veoma pogreno. Vau poruku mogu
da prenesu svi svetski mediji, ali ukoliko ona nema jasno komuniciranu poruku koja
oliava strateki marketinki cilj vae PR kampanje, onda je ona uzaludna. Ukoliko
niste ve izgraeni svetski brand, ukoliko vaa pozicija nije neprikosnovena u odnosu
na vau konkurenciju, va osnovni cilj je da objavljena vest u medijima jasno i
nedvosmisleno komunicira vau komercijalni poruku. ta vie, u toj vesti vaa poruka
mora biti i demonstrirana. Zato je idealno izvriti raznovrsna istraivanja ili ankete. Ako
rezultati istraivanja nedvosmisleno pokazuju da j va proizvod (sajt), bolji od
konkurencije, onda tu injenicu radosno komunicirate medijima. ak je i bolje ako je
to istraivanje obavljeno i komunicirano medijima od neke nezavisne organizacije
koja na tom polju ima autoritet. Ne zaboravite, to bolje vae prednosti moete
demonstrirati konkretnim podatcima, brojevima, i statistikama, to je vaa ansa da
vam poruka bude prihvaena na pravi nain, vea.
Elemenat ciljanja medija
Koliko god uspenost PR kampanje izgleda zavisna od sree i provienja, do uspeha
se retko dolazi sluajno. Ako ciljate na odreenu oblast medija, vaa poruka
morae da sadri takve elemente koje bi privukli panju ba tih ciljanih medijskih
kua. Ovo moe da vam deluje banalno, ali se ovo pravilo vrlo esto ne primenjuje
kako treba. Razlog tome je to se esto o PR-u razmilja na slian nain kao o
klasinoj reklami. U sluaju plasiranja reklame, veoma je skupo ciljati posebno svaki
od medija i kreirati reklame pojedinano. U poreenju sa reklamnim kampanjama
koje kotaju puno para, uspeh u PR-u se mahom bazira na vaoj kreativnosti. Zato
onda ne kreirati posebne elemente (vesti i komercijalne poruke), za svaki medij
posebno, u odnosu na njihove specifinosti? Recimo da promoviete Web sajt
namenjen zdravoj ishrani. Vi se svakako ne bi ste orijentisali na sajtove (direktorije)
posveene samo zdravoj ishrani. Ali ako bi ste u listu sajtova (medija), koje bi ste
kontaktirali, ubacili i one posveene zdravlju, sportu, medicini, lekovitom bilju, i slino,
Copyright
svakako da bi ste vau poruku prilagodili pojedinanim sluajevima. Svaki od njih
dobio bi vest koja bi isticala one delove vaeg sajta za koju bi oni konkretno bili
zainteresovani da je prenesu svojim posetiocima.
Elemenat ciljanja javnosti
Dok ciljate odreene medije, vi ete ciljati vau publiku, bilo to u celini ili kao
pojedinane ciljne grupe. Naizgled, ciljanjem odreenih medija vi privlaite panju
njihove ciljne grupe, koja bi time automatski trebala da bude i vaa ciljne grupa. U
stvari, u PR-u, nije toliko ni vano da tano pogodite, odnosno komunicirate,
iskljuivo svojoj ciljnoj grupi. Ne zaboravite da je fundamentalna razlika izmeu
reklame i PR-a u tome da kada je vaa vest objavljena od strane medija, vi za to ne
plaate. U reklamiranju postoji opravdan strah da ako vaa reklama bude
objavljena na pogrenom mestu, onda su sav trud i uloeni novac propali. Kod PR-a,
najvanije je da vaa vest (pria) bude prihvaena i objavljena. Dok god objavljena
vest o vama jasno komunicira vau komercijalnu poruku, to je za vas uspean potez.
ak i kada ciljate na medije, (sajtove, magazine ...), koji imaju jako iroku italaku
publiku, vas publicitet u sluaju PR-a ne kota nita, pa zato onda ne iskoristiti priliku i
prouti se i u iroj javnosti.
Taktiki potezi
Da budemo praktini, nabrojaemo korake koje bi ste preduzeli kako bi vae PR
akcije bile to originalnije i kreativnije, odnosno kako bi rezultat vae PR kampanje
bio to uspeniji:
Uvek imajte na umu da su mediji uvek u potrazi za vestima. Po svojoj definiciji vest
mora da bude nova, kreativna i razliita. Mediji su u biznisu komuniciranja vesti, i na
vama je da im svoju vest ponudite i time pomognete u njihovom poslovanju.
Najkreativnije PR ideje ne moraju uvek da budu potpuno originalne. Ustvari, veoma
je teko, ako ne i nemogue biti uvek potpuno originalan. Recimo, uobiajena je
praksa da se sopstveni proizvodi ponude besplatno kao deo posebne promocije, i
time kreira sadraj vesti. Naalost, to i nije neka originalna vest, ali je mogue biti
kreativan u nainu kako bi se promocija izvela i time pojaao elemenat vesti. Na
primer: Za svaki na kupljeni proizvod (recimo okoladu), obavezujemo se da u
odreenom roku po jednu okoladu poklonimo acima u susednoj koli.
Uvek imajte u vidu za koga kreirate publicitet. Va krajnji cilj je uvek vaa ciljna
grupa, ili ire gledano kompletna javnost. Vaa kampanja mora biti kreirana sa
take gledita javnosti. Va zadatak je da se uvek postavite tako da vidite ugao
Copyright
posmatranja krajnjeg korisnika kome je vest i namenjena. Vaa poruka (vest) nikako
ne sme da lii na reklamu, ona mora biti komunicirana indirektno.
Uvek probajte da testirate svoju ideju. Probajte da prethodno ispitate reakciju
publike. Na Web-u probajte sa forumima. Ako moete, probajte neku emisiju na
radiju. Vidite kako na vau vest (poruku), reaguju ljudi kojima je i namenjena.
Probajte da iskoristite neku od vanih aktuelnih vesti i vau vest veete za nju. Pratite
redovno vane vesti i uvek razmiljajte kako vaa vest moe da se uklopi uz nju, i time
privue panju ve zainteresovane (zagrejane), publike.
Da pomenemo jednu interesantnu PR priu. uvena PR firma Jericho
Communication dobila je zaduenje da kreira i plasira vest u vezi lanca picerija
Dominos Pizza iz SAD-a. Pitaete se kako od jednog uobiajenog prehrambenog
artikla kao to je pica napraviti vest. Oni su se onda setili da zamole zaposlene u
Vaingtonskom restoranu Domino lanca da naprave statistiku koliko pica se
naruuje iz Bele Kue, i kada. Poto je pica idealan prehrambeni proizvod u
sluajevima kada se ostaje prekovremeno na poslu, ni zaposleni u Beloj Kui nisu bili
izuzetak. Uskoro je uspostavljena relacija u odnosu na dogaaje u svetu i koliinu
naruenih pica. Kad god bi negde u svetu pretila kriza, porudbine iz Bele Kue su se
poveavale, i to u proporciji sa njenom ozbiljnou. To je odjednom postala veoma
interesantna vest. Mnogi mediji prihvatili su i objavili ovu priu (vest). Tako su
inovnici Bele Kue ostajui preko noi i naruujui Domino picu pomogli da se
njeno ime pomene u medijima i postigne zavidan publicitet. Promotivni efekat za
kompaniju Dominos Pizza bio je ekvivalentan milionima dolara koje bi se potroile
za reklamu, a sve to je trebalo uraditi bilo je napraviti grafikon narudbina iz Bele
Kue i to povezati sa dogaanjima u svetu.
Veite se za aktuelnu vest
Snaga vezivanja za aktuelnu vest lei u tome da ne morate da kreirate vest od
poetka i onda pokuavate da je uvalite medijima. Ova ideja mogla bi se opisati sa:
Ii tamo gde televizijske kamere ve snimaju. To podrazumeva da stalno budete u
toku dogaanja. Ako ste na Web-u, to znai da motrite na sajtove koji su u
odreenom trenutku u ii interesovanja javnosti. U tom trenutku to su za vas sajtovi
sa kojima treba uspostaviti saradnju, odnosno prezentovati vau vest koja u tom
trenutku njima odgovara, kako bi je ti sajtovi objavili.
Svakako da je najbitniji elemenat da vaa vest prati, odnosno ide uz glavnu vest.
Recimo da se primie svetski dan ouvanja ivotne sredine a va sajt je sa
tematikom ouvanja sredine na Zlatiboru. Na taj dan normalno u medijima ta
Copyright
tematika postaje interesantna, (naalost ne i ostalih dana), pa e onda i vest
vezana za va sajt onda biti od posebnog znaaja.
Veite se za popularne filmove
Ispriau vam jednu istinitu priu. Jednom mom poznaniku hobi je bio istraivanje
starog oruja i oklopa (srednjevekovnog). Normalno on je postavio sajt na kome je
prikupljene informacije o ovoj tematici besplatno ponudio javnosti. S obzirom da je
ova tematika vezana za veoma usku i malo poznatu oblast, sajt se prouo. Kao
rezultat velike poseenosti njegovog sajta javili su mu se mnogi prodavci starog
oruja irom sveta i ponudili affiliate program (posredniki program prodaje). O
affiliate programima govoriemo u nekim od buduih brojeva, ali sutina je da je on
bio plaen procentom od prodaje ostvarene sa njegovog sajta. Nenadano on je
poeo da zarauje od $500 do $1000 meseno u proviziji, Ne zaboravite da su
starinski maevi veoma skupi tako da je i mali procenat u prodaji (5-10%) esto
velika suma. Ali pravi preokret je nastao tek sa pojavom filma Gospodari
Prstenova. Interesovanje za starinsko oruje irom sveta je eksplodiralo. On je veto
iskoristio situaciju, organizovao malu PR kampanju da uz film koji je postao svetska
senzacija, plasira i svoj sajt. Rezultat je da se prodaja preko njegovog sajta
uetvorostruila. Moete i sami da pomnoite prethodne brojeve ali je vie nego
oevidno koliko je vano iskoristiti pravi momenat u promociji putem PR-a.
Usmerite panju na proizvod
Prilikom svake PR aktivnosti imajte na umu da je uvek kljuni elemenat va krajnji
proizvod ili usluga, odnosno korist koju imaju vai potroai. esto puta biete
povueni brilijantnim idejama ali uvek imajte na umu ta je krajnji cilj vaih
promotivnih aktivnosti. ta vie, esto puta e vam sam proizvod koji promoviete biti
od pomoi. Ako je va proizvod pizza, poaljite va izvetaj za tampu upakovan sa
vaim proizvodom, na testiranje. Ako je sajt, napravite podloke za mia (mouse
pad), i poaljite ih urednitvu. Nita nee bolje potkrepiti vau priu nego ako
predmet vae vesti moe da se upotrebi ili okusi.
Organizujte takmienje
Primetili ste verovatno da je jedan od najee upotrebljavanih PR alata, od strane
velikih svetskih brendova, upravo organizovanje takmienja i izvlaenja. Koliko puta
ste pogledali na poleini zapuaa Coca Cole da vidite ako ste postali dobitnik.
Skoro je jedan moj dobar drug stvarno i dobio od Coca Cole veoma lepu sportsku
biciklu.
Copyright
Reiete, vi niste Coca Cola i ne moete da delite poklone vredne stotine Evra. Da,
ali princip je isti da li vi delili otvarae za flae, besplatne e-mail naloge na vaem
sajtu, ili Ferarije. Cilj je kreirati interesovanje publike, organizovati dogaaj koji
predstavlja legalnu vest. Danas, korienjem interakcije na sajtu, nita lake nego
pokrenuti nagradnu igru ili bar malu anketu. Po naoj staroj izreci da se poklonjenom
konju ne gleda u zube budite spremni da neto poklonite kao nagradu, ma kako
simbolino, i vai kupci ili posetioci e vam biti zahvalni.
Dobrotvorna akcija
Dobra dela je poeljno initi bez elje za nagradom ili linim dobitkom, ali u PR-u vi
vrlo esto moete spojiti neto lepo sa korisnim. Sami ste primetili da isto davanje
para nekome retko dovodi do reenja njegovog problema, ma kakav on bio. Cilj je
da se ostvari neki drutveno koristan rezultat, ali pritom i pomene va proizvod ili sajt.
Najbolji primer je Bill Gates, osniva Microsoft-a koji je inae velemajstor PR vetine.
Seam se kad je pre neku godinu odjeknula vest da je poklonio kompletan
Microsoft-ov Softver svim kolama u Americi. Svakako, vest je pominjala stotine
miliona dolara koju je njegova fondacija bespovratno poklonila (vrednost softvera
na tritu). Prva asocijacija koja se u vezi sa ovom vesti javila su leperi para koje ta
suma predstavlja, i dobrobit koju je ova akcija proizvela. Vest je ila sa nasmejanim
dejim licima sretnim da e odsada imati besplatan softver firme Microsoft.
Meutim, pozadina je sledea. Na stranu da je kompletna suma ila kao poreska
olakica i utedela Biliju stotine miliona pravih uteih dolara. Najinteresantnije da je
on u stvari poklonio programe (intelektualna svojina), ija je proizvodna vrednost za
Microsoft proporcionalna vrednosti plastike od koje su CD-ovi sa narezanim
programima napravljeni. Pored toga to je ova vest obila svet i Microsoft-u donela
nevieni (pozitivni) publicitet, prava vrednost ovog poteza e se ogledati mnogo,
mnogo godina kasnije. Deica koja su besplatno dobila Microsoft-ov softver e se
na njega navii, i kad odrastu bie svi od reda Microsoft-ovi potroai. Sada vidite
koliko je muva Bili ubio jednim jedinim PR udarcem.
Veite se za praznik
U godini postoje mnogi lokalni i internacionalni praznici. Skoro svaki od njih pruie
vam priliku da plasirate vest o vaem proizvodu, kompaniji ili sajtu, na poseban
nain. Samim tim to ste se vezali za neki praznik, (odnosno unapred odreeno
vreme), odaje utisak da je vaa promotivna kampanja ozbiljna a time vaa vest ili
pria dobijaju u znaaju. Najvanije je da time vaoj vesti raste vrednost jer se vezuje
za odreeno vreme (datum), i to opte prepoznatljivi datum.
Vezujui se za praznik, uspeete da se u svest vaeg kupca ili posetioca uunjate
Copyright
kroz sporedna vrata. Dok je njegova glavna panja na samom prazniku, vaa vest se
uz glavnu vest (praznik), plasira nenapadno i neprimetno, to najee ima i
najsnaniji efekat. Ako planirate posebne promotivne i PR akcije, praznici su i ionako
najbolje vreme da se organizuju dogaanja kao specijalne promocije, nagradne
igre, besplatne nagrade kupcima itd.
Vrhunac uspeha je kada vaa promocija postane meunarodni praznik. Trenutno je
Oktober Fest u Minhenu, koji se odvija i u 3000 gradova irom sveta. A zapoeo je
tako to su lokalne fabrike piva organizovale proslavu kojom bi se promovisao njihov
proizvod. Danas je on prerasao u mega-praznik namenjen svim ljubiteljima piva
irom sveta.
Organizujte anketu
Po definiciji, svi mediji su mahom zainteresovani za vesti, odnosno neto novo.
Normalno, veoma je teko uvek biti u mogunosti da od neeg naizgled medijski
neinteresantnog, (to je veina proizvoda), kreirate novinu i plasirate je kao vest.
Problem je da u svetu a i kod nas generalno jako malo stvari i dogaaja
predstavljaju neku fundamentalnu novinu. Mahom su to iste ili sline stvari prikazane
na raznorazne naine, najee samo upakovane u razliite pakete. U toj
nezavidnoj situaciji ankete i ispitivanja javnosti mogu da odigraju kljunu ulogu u
kreiranju novine. Recimo da elite da progurate neki va recept za umanjenje stresa
na poslu. Stres na poslu naalost nije novina i sam po sebi ne predstavlja vest.
Meutim ako organizujete anketu meu vodeim privrednicima i ustanovite da je
od 1000 ispitanih njih 870 izjavilo: Da, mi itekako oseamo stres na poslu, vi ovom
brojkom od 87% imate, odnosno kreirate vest. Time vae ispitivanje postaje
interesantno medijima, a normalno je da ete kroz priu o rezultatima ankete
provui i va proizvod ili websajt.
Anketu je posebno povoljno organizovati na sajtu. Ako nemate program koji bi
brojao i upisivao rezultate ankete u bazu podataka, moete upotrebiti i jednostavnu
web-to-mail formu. Svaki put prilikom glasanja vama bi stigao e-mail sa rezultatima
ankete, i ako to nije hiljade rezultata dnevno, jednostavno ih saberite i prikaite
rezultate kao vest.
Organizujte dogaaj
Pored ankete, organizovanje javnih dogaaja je jedan od naj delotvornijih naina
privlaenja panje medija, a samim tim i kupaca. Malopre smo pomenuli Oktober
Fest, a skoro je na Kalemegdanu bio organizovan slian festival piva. Trajao je
nekoliko dana i privukao nebrojenu pivopijsku publiku. Svakako vi ne morate da
organizujete dogaaje tih proporcija, ali se interesantna dogaanja mogu kreirati i
Copyright
on-line. Event PR, kako se ovaj vid promocije zove, je izuzetno efektan vid odnosa
sa javnou pa emo o njemu govoriti u jednom od sledeih brojeva, u posebnom
lanku.
Nasmejte ih
Jedan od najboljih naina privlaenja panje urednika u raznim medijima je da
upotrebite humor u svom tekstu koji prezentirate kao vest, ili da sama vest ima
humoristiku, (neozbiljnu), konotaciju. Veina urednika udi za veu koja bi razbila
uglavnom ozbiljnu atmosferu koja preovladava u veini medija. Ali humor esto
moe biti ma sa dve otrice. Ono to je vama smeno ne mora biti smeno
itaocima nekog magazina ili njegovom uredniku. Najbolje je da prvo testirate vau
vest (alu), i ako veina ljudi na nju reaguje pozitivno, dobra je ansa da proe i kod
urednika medija. Nemojte da izbegavate da predmet ale budete i vi, vaa firma ili
va proizvod. Dok god taj aljivi pristup privlai panju javnosti na pozitivan nain, ne
ugroavajui integritet i poziciju vaeg proizvoda, rezultat moe biti jako efektna PR
kampanja.
Ponudite razmenu
Jedan od uobiajenih naina promocije je da besplatno ponudite svoj proizvod
publici i time omoguite da se njegovi kvaliteti i prednosti uoe na licu mesta.
Meutim to samo po sebi ne predstavlja neku vest, a kamo li interesantnu vest.
Moda je bolja ideja ponuditi va proizvod u zamenu za neto. Recimo da e te ga
ponuditi svim onim ljudima koji su tog dana dobili otkaz. Ako donesu potvrdu da su
otputeni sa posla vi ete im u znak solidarnosti pokloniti va proizvod. Normalno, to
onda prosledite medijima koji upravo piu o tekoj ekonomskoj situaciji. To je esto
korien trik na zapadu ali to u naoj sadanjoj ekonomskoj situaciji moe da znai
da e vam promocija naalost brzo isprazniti magacin.
Kreirajte karakter
Mnoge uspene promocije irom sveta ostvarene su identifikovanjem proizvoda sa
nekim karakterom (likom). To moete biti i vi kao vlasnik firme, ako smatrate da
vaem proizvodu va karakter moe da donese neto posebno. Ali to probajte samo
ako ste sigurni da u odnosima sa javnou, recimo pred televizijskim kamerama,
apsolutno blistate. Najee to je neka ve popularna linost. To moe biti poznati
glumac, sportista, lik iz stripova ili crtanih filmova. Jedini je problem da ete
verovatno morati da platite za korienje poznatog imena u PR svrhe, ali time
nesumnjivo dobijate na efektu vae kampanje. Ako ste na Web-u, onda relativno
jednostavno moete da kreirate karakter koji e oliavati va sajt. Setite se Mozzile i
Copyright
Netscape-a, ili kelnera iz Ask Jeeves-a. Svakako potrebno je ne malo kreativnosti da
se nae odgovarajui karakter i na pravi nain otelotvori va proizvod ili sajt.
Izvetaj za tampu (press release)
Nemojte da mislite da je izvetaj za tampu alat u rukama samo monih i velikih
poslovnih organizacija. Ne morate ak ni da imate poslovnu ili politiku organizaciju
da bi napisali i plasirali uspean izvetaj za tampu. Moete imati samo Web sajt, i
elju da ga predstavite svetu. ta je ustvari izvetaj za tampu?
To je kratka i saeta pisana vest o vama, (ili vaem proizvodu), koju komunicirate
medijima, sa ciljem da je oni objave. Kao to smo ranije pomenuli, mediji su u biznisu
irenja i predstavljanja vesti i novina. Ako i vi imate neto da kaete i predstavite
svom okruenju, (svetu), izvetaj za tampu je naj efektivniji metod obraanja. Mediji
su uvek gladni kvalitetnih vesti i novina. Na vama je da tu njihovu glad utolite, ali
plasirajui vest koja njima odgovara, da im ipak bude jestiva.
Kako napisati izvetaj za tampu?
Tipian izvetaj za tampu je dokumenat koji sadri jednu ili dve stranice teksta. On
se moe tretirati kao mini lanak, koji aljete medijima za slobodno korienje.
Najvaniji elementi izvetaja za tampu su:
- Kontakt informacija: Ime kompanije (sajta), ime osobe koju urednik moe da
kontaktira za vie informacija, i telefon te osobe.
- Datum objavljivanja: Specifini datum kada informacija mora biti objavljena. Ako
vreme nije od znaaja, odnosno ako ona moe biti objavljena bilo kada obino se
kae For immediate release, (za momentalno objavljivanje).
- Naslov: Opisuje sadraj poruke i ima za cilj da privue panju urednika da pone sa
itanjem celokupnog teksta.
- Telo (sadraj) izvetaja: Ono to elite da mediji saznaju o vama ili vaem proizvodu.
Jasan i koncizan opis informacije, to jest vesti ili novine koju elite da oni objave.
- Informacije o odgovoru: Kako italac (slualac, gledalac ...), moe da stupi u
kontakt sa vama kako bi saznao vie o pomenutoj informaciji.
Copyright
Poto izvetaj za tampu nije ekskluzivnog karaktera, (namenjen specifinom
mediju), moete ga poslati svima.
Na vrhu izvetaja
Na samom vrhu stranice u gornjem desnom uglu napisaete FROM (od) sa
adresom vae firme. Ispod nje staviete: CONTACT, (Kontakt), sa vaim imenom.
Ispod kontakt adrese otkucaete ili For immediate release ili For release: Friday,
June 20, 2003, (Objaviti:
Petak, 20 Juni, 2003), u zavisnosti od aktuelnosti izvetaja. Ispod toga sledi naslov i
prvi paragraf vaeg izvetaja za tampu.
Naslov
Naslov izvetaja je njegov najvaniji deo. U jednom od prethodnih brojeva priali
smo o naslovu Web stranice, pa se i naslov izvetaja za tampu moe tretirati na
slian nain. Njegova osnovna funkcija je da privue panju urednika. Tom jednom
reenicom vi morate da komunicirate sutinu vae prie, da istaknete njenu
jedinstvenost (ta je ini posebnom u odnosu na druge vesti), i da uz to izbegnete da
se ona protumai kao vaa propagandna poruka. Tekst naslova ete podebljati
tako da bude najuoljiviji elemenat teksta celokupne stranice.
Ispod naslova, poto ostavite mali prostor, poeete sa prvim paragrafom. Tekst
ete zapoeti mestom i datumom vezanim za dogaanje u vaem izvetaju.
Konkretno poeete sa Beograd, Oktobar 2003 , a posle crtice sledi prva
reenica vaeg prvog paragrafa. Da bi privukao panju urednika va izvetaj za
tampu moe imati karakter vesti ili prikaza.
- Karakter vesti: Tipino ona treba da odgovori na sledea pitanja: Ko (je u pitanju),
ta (se desilo), kada, gde, zato i kako (se sve to desilo). Primer vesti je:
Beograd (Gde), Maj 2003 (Kada) VeratNet Internet Servis Provajder (Ko), uveo je
nove pristupne Dial-Up brojeve (ta), na zahtev svojih korisnika irom Srbije (Zato),
primenom nove SMIN mree (Kako). Da bi videli primer vesti, otvorite bilo koje
dnevne novine i pregledajte naslovnu stranu sa kratkim paragrafima koji dalje vode
na unutranje strane sa detaljnim predstavljanjem pojedinih vesti.
- Karakter prikaza: Pie se na zabavan nain kao u mesenim magazinima. Panja se
Copyright
privlai time to je tekst napisan na lukav (pametan) nain, uz dramatizovanje i
korienje hiperbola. Primer magazinskog prikaza je:
Afrika, April, 2003 Ministarstvo informacija objavilo je svoj plan implementacije
Informacionih Tehnologija ukljuujui otvaranje novih radnih mesta info-trkaa.
Novo-zaposleni informatiari bi (trkom) prenosili flopi diskete sa snimljenim e-mail
porukama od jednog do drugog ministarstva i time doprineli primeni i razvoju e-
government-a.
Za primere magazinskog prikaza pogledajte bilo koji meseni magazin i obratite
panju na koji nain uvodni paragrafi privlae panju na sadraj pojedinih lanaka.
Telo izvetaja
Sledi pisanje sadraja vae poruke. Najvanije je da tekst bude koncizan, odnosno
to krai i jasniji. Pisanje sadraja treba porediti sa pisanjem reklame ili Web stranice.
Ono to najmanje elite je da uredniku koji ga ita, tekst bude dosadan. Iskoristite
staro pravilo reklamiranja AIDA (Attention, Interest, Desire, Action), ili privucite
panju, izazovite interesovanje, kreirajte elju i pozovite na akciju. Poto naslovom
privuete panju i izazovete interesovanje urednika, tekst sadraja treba da u njemu
izazove elju da ga objavi i pozove ga na akciju, (da to i uini).
Veoma je vano da tekst rascepkate u to vie malih nezavisnih celina (paragrafa).
Razlog tome je da va izvetaj gotovo nikada nee biti objavljen u celini, ba onako
kako ste ga poslali. U veini sluajeva on e biti izrezan i prikazan onako kako to
pojedinim medijima odgovara. Mali i kratki paragrafi olakae posao urednicima da
ga brzo i jednostavno pripreme za tampu. Ako im u tome pomognete sigurno je da
su vae anse da ga objave mnogo vee. Na kraju ne zaboravite najvanije, vau
kontakt informaciju za itaoce, odnosno gde i kako oni mogu da stupe u direktan
kontakt sa vama.
Naslov i sadraj moraju biti interesantni itaocima
Zamislite da ste vi urednik nekog medija. Sagledajte pripremljeni izvetaj za tampu iz
njegove perspektive i upitajte se da li su naslov i sadraj vani njegovim itaocima?
Da li daje reenje njihovih goruih problema, da li daje odgovor na pitanja koja
podsvesno nose u sebi? Pre svega va fokus mora biti usmeren na itaoce
(gledaoce) medija, a ne na va biznis ili na probleme koje bi vi reili objavljivanjem
izvetaja. Prilikom pisanja, ne smete ak ni razmiljati o tome kako bi bilo lepo da se
va izvetaj svuda objavi i kako bi ste onda prodali tonu vaih proizvoda. To se onda
u vaem stilu pisanja oseti, a niko ne voli da mu se neto na silu namee. Dok piete
Copyright
imajte u svojoj svesti sliku tog krajnjeg itaoca, dok sedi u fotelji i ita va lanak,
vizualizujte ga kako zadovoljno konstatuje kako je to o emu ste vi pisali upravo ono
to je eleo da sazna kada je krenuo da ita (gleda). To znai da e va izvetaj
pruiti do tada nepoznatu informaciju, predstaviti novu tehnologiju, predskazati
dolazee trendove.
Izvetaj treba da je prava vest a ne reklama
Urednici nisu u biznisu tampanja reklama preobuenih u formu vesti. Za to oni imaju
svoje marketinke odseke i ljude koji su posveeni samo plasiranju plaene reklame.
Veina medija danas ivi od reklame i kada bi besplatno objavljivali reklame
predstavljene kao izvetaje za tampu, vrlo brzo bi bankrotirali, jer onda niko ne bi
hteo da plati reklamu. Konkretno, ne piite o tome kako je va proizvod najbolji,
najkvalitetniji, najjeftiniji, ve iskljuivo o problemima koje njegovi kupci (korisnici)
imaju, a na koje on daje zadovoljavajui odgovor. Recimo pravite rokovnike. Ne
piite o tome kako im je povez od koe, sa slovima u zlatotisku, na kvalitetnom
papiru. To ostavite za vau reklamu. Fokusirajte se na to kako je u poslovnoj
komunikaciji vano ostaviti opipljivi trag prilikom kontakta. Piite o znaaju
kvalitetnog imida firme koji kreira odgovarajui poklon, koji je pre znak panje ili
uvaavanja sagovornika, nego pokuaj da ga jeftino podmitite.
Izvetaj treba da je kratak i jasan
Ne oekujte da e va izvetaj biti objavljen i pored toga to ima tri ili etiri kucane
strane teksta, samo zato to vi smatrate da je kompletna informacija od vanosti za
itaoce. Makar informacija bila i obimna, uvek postoji nain da se ona skrati i
predstavi na saetiji i jezgrovitiji nain. To zahteva vetinu u pisanju, zahteva mnogo
vei trud. uvena je pria kada je urednik od Ernesta Hemingveja zatraio da
napie lanak povodom nekog dogaaja. Pitao ga je koliko mu vremena treba da
pripremi tekst. On je odgovorio da ako e ii na deset kucanih strana moe i sutra
da ga dostavi u redakciju. Ali ukoliko tekst mora da bude saet na jednu kucanu
stranicu onda e ga dobiti tek za nedelju dana i kotae ga sedam puta vie.
Sutina je da se pie kratkim i konciznim reenicama, koristei samo vanu i
odgovarajuu informaciju. Svaki paragraf mora biti jedna idejna celina i da se po
tome razlikuje od ostalih. Nikako ne koristite argon i nepotrebna ponavljanja
pojmova. Koristite snane rei koje kreiraju jasno odreenu emociju. Ukratko
pripremite iv, tean ali lako razumljiv tekst.
Ukljuite ono to urednik eli da vidi
Copyright
Da li va izvetaj sadri injenice koje podravaju i potvruju sadraj vae poruke? To
znai da kratko i jasno morate da odgovorite na pitanja: Ko (je u pitanju), ta (se
desilo), kada, gde, zato i kako (se sve to desilo). Preciznost i autentinost vaem
izvetaju donee injenice kojima ete potkrepiti pomenute odgovore. Pri tome
moraete da suzbijete vau pesniku matu i nadahnue, i posvetite se realnim
injenicama. Ako je va proizvod proglaen sedmi na listi testiranih proizvoda, onda
je on sedmi, a ne meu najboljima, kako bi se to u reklami predstavilo. Kadgod je
mogue bilo koju tvrdnju ili zakljuak potkrepite brojevima, primerima, odnosno
realnim injenicama.
Koristite podnaslove u duim tekstovima
Korienjem podnaslova omoguiete da se pojedini paragrafi vaeg izvetaja
jasnije izdiferenciraju u odnosu na ostale. Kad god imate razliite pojmove o kojima
piite, izdvojite ih i kreirajte podnaslov. Neka vam uzor bude ovaj ili bilo koji drugi
lanak u ovom magazinu. To je klasian novinarski princip pisanja u formatu
obrnute piramide. O njemu smo ve pisali, ali ukratko to znai da na vrhu teksta i
pojedinih paragrafa uvek postoji jasno izdvojen i naglaen naslov ili podnaslov,
(esto i pod-paragraf), koji ukratko objanjava o emu je re. Cilj je da se sadraj i
poruka teksta mogu sagledati letiminim pregledom cele stranice. Podnaslovi (ak i
pod-paragrafi), pomoi e uredniku, a i itaocima, da se u trenutku odlue da li je
tekst za njih interesantan, i da li da ga proitaju ili ne.
Prikljuite poseban dodatak izvetaju
Ukoliko smatrate da je potrebno predstaviti neke detalje koji bi inae zaguili va
izvetaj za tampu, prikljuite ih u obliku posebnog dodatka. Recimo da imate
restoran i elite da prikljuite meni ili najoriginalnije recepte jela koje sluite. U tom
sluaju prikljuite vaem izvetaju poseban list na kome bi ste dodali ove detalje. Cilj
je da oni ne budu integralni deo vae poruke ve da poslue pre kao njena
potpora, neto to bi joj dalo kredibilitet, pojaalo njenu autentinost. Uvek imajte u
vidu da je potrebno da urednik ima mogunost da bira ta e proitati a ta
odabrati. Dodatak je tu da ga proita i upotrebi samo ako to on zaeli.
Neka izvetaj stoji sam za sebe
Nemojte da uz izvetaj za tampu aljete i vae propratno pismo, odnosno pismo
formalnog obraanja uredniku. Recimo da u njemu pokuavate da ubedite
urednika kako je va izvetaj za tampu jako vaan (epohalan), i koliko bi mu znailo
da ga objavi. Ukoliko on nema svoju sopstvenu snagu i mogunost da kod urednika
sam kreira pozitivnu reakciju (emociju), onda nee ni kod njegovih italaca. U tom
sluaju slatkoreivo propratno pismo sigurno vam nee pomoi. Zapitajte se da li bi
va izvetaj za tampu imao smisla kada bi uz njega, (da bi imao smisla), urednik
Copyright
morao da objavi i vae pratee pismo, gde itaoce ubeujete da ga proitaju? On
mora sam za sebe da nosi odgovarajuu poruku, i ujedno bude svoja sopstvena
reklama. Ustvari, najuspeniji izvetaj za tampu se obino sastoji od jedne kucane
strane, retkog proreda, sa jasno izdvojenim misaonim celinama. Kao i uspena Web
stranica on mora da privue panju, kreira interes, izazove trenutnu elju za akcijom, i
to sve u desetak sekundi, za koje vreme on mora da prenese vau kompletnu
poruku.
Lina miljenja i interpretacije
Kad god prenosite neije lino miljenje ili interpretaciju, obavezno navedite ime i
prezime osobe koju citirate. Urednici su pod konstantnim pritiskom da objave legalne
vesti, odnosno vesti koje se mogu nezavisno potvrditi. Ukoliko precizno ne navedete
izvor odreene tvrdnje, miljenja ili interpretacije, nemojte oekivati od urednika da
on to obavi za vas. On vrlo verovatno nee imati vremena, niti resursa, da vaem
izvetaju posveti posebnu panju. Jedino ako vaa vest predstavlja maltene svetsku
senzaciju mogli bi ste da oekujete da on toj vesti posveti svoju novinarsku ekipu i da
tu vest detaljno istrai i nezavisno potvrdi.
Veoma je vano da urednik precizno vidi ko je izvor odreenog citata, lino i
personalno, i to redom: ime prezime i funkcija. ta vie, nikada nemojte da
odreeno miljenje koje u vaoj firmi (ili na sajtu) preovladava predstavite kao
neoborivu injenicu.
Na primer: Mi smo jedina ovlaena kompanija koja se na ovom podruju bavi
transportom medicinskih preparata. (nikako na ovaj nain)
ak i da stvarno jeste jedini, kako urednik da to potvrdi? Da zove privrednu komoru,
otvori telefonski imenik, ili pregleda sudske registracije firmi. ak i da mnogo eli da
to uini, on za to nema vremena. U ovom sluaju najverovatnije je da va izvetaj
jednostavno nee biti objavljen.
Meutim ako napiete: Predsednik upravnog odbora kompanije ABC, gospodin
Pera Peri izjavio je da je firma ABC jedni ovlaeni prevoznik medicinskih preparata
na lokalnom podruju.
Ili jo bolje: Gospoa Mira Miri, predsednik lokalne privredne komore, izjavila je da
je firma ABC jedini ovlaeni prevoznik medicinskih preparata na lokalnom
podruju. To ve ima drugaiju teinu.
ak iako se recimo kasnije uredniku neko javi da ospori prethodnu tvrdnju, on
Copyright
jednostavno odgovornost za objavljenu izjavu prebacuje na osobu koja je citirana.
Nije urednik izjavio to i to, ve su to bili Pera Peri ili Mira Miri.
Odaberite kategoriju
Pripremite razliite verzije izvetaja za tampu, prilagoene odreenoj kategoriji
medija, odnosno njihovim ciljnim grupama. Vrlo je vano da urednik oseti da ste
izvetaj pisali samo za njega. Vi ete ga svakako poslati na vie razliitih mesta ali
neka bude ciljano. Ako piete o recimo mobilnim telefonima, posebno ete
prilagoditi tekst raunarskim asopisima, posebno poslovnim ili nekim drugim. Uvek
gledajte da pronaete onaj aspekt vaeg proizvoda koji je od znaaja za odreenu
ciljnu grupu italaca (gledalaca). Najbolje je da pre nego ponete da piete,
detaljno pregledate primerke asopisa, ili sajtove, ijim urednicima imate nameru
da se obratite. Upoznajte se sa stilom pisanja, izborom tema, vidite ko i o emu pie.
Poite od toga da va izvetaj treba perfektno da se uklopi u sadraj tog ciljanog
medija i bude interesantan njegovim itaocima.
Gde nai pomenute ciljane medije? U jednom od narednih brojeva posebno emo
se posvetiti ovoj tematici, ali ako ste u urbi jedno od najboljih mesta je stari dobri
Yahoo. Naime Yahoo je postao i ostao broj jedan direktorija na Web-u jer je oduvek
paljivo birao sajtove koji e biti ukljueni. Sajtove odabiraju posebno zaposleni
Yahoo-ovci pa se sa velikom verovatnoom moe oekivati eljeni kvalitet sajtova.
Veina ozbiljnih firmi ak redovno plaa Yahoo-u $300 godinje da bi imali
osigurano mesto u njihovoj direktoriji.
Zahtevi kojih se treba pridravati prilikom pisanja efektnog izvetaja za tampu:
Koristite kratke i jednostavne naslove: Nikako due od jedne reenice. Najbolje ako
je naslov u jednom redu. Zamislite da piete reklamu za koju imate taman toliko
prostora da stane nekoliko rei, ali da prenese sutinu vae poruke.
Ostavite puno praznog prostora: Pogotovu na vrhu stranice, tako da urednik moe
da dopie svoje komentare. Ostavite dupli prored i iroke margine. Prazan prostor
omoguuje da se pogled lake fokusira na vane pasuse tekstu.
Informacija vae firme: Obavezno na kraju dodajte kratki paragraf koji opisuje vau
organizaciju ili firmu. Ako niste Microsoft ili IBM onda je kako uredniku tako i
itaocima potrebno objasniti ko ste, odnosno ko stoji iza izvetaja za tampu.
Kreirajte potovanje: Jedan od najvanijih momenata prilikom pripreme izvetaja
za tampu je da mislite o tome kakav e utisak ostaviti, kako na urednika, tako i na
itaoce. Ako bombastim nainom pisanja privuete panju ali ne i potovanje, idui
put vas sigurno nee objaviti. Ne zaboravite da su izvetaji za tampu posao koji se
Copyright
radi na due vremenske staze. Reklama vam moe biti loa, pa e je ipak objaviti.
Izvetaj za tampu mora da bude perfektan ako oekujete ponovnu i redovnu
komunikaciju sa medijima.
Nikada ne laite medijima: Ako igde vai pravilo da treba biti iskren i potpuno istinit
onda je to sa izvetajima za tampu. Seate se poslovice: U lai su kratke noge. Ne
zaboravite da je pred javnou gotovo nemogue sauvati tajnu ili zaobii istinu.
Vaa konkurencija jedva eka priliku da se za neto konkretno uhvati. Ako recimo
va sajt ima 1000 posetilaca dnevno, nikako nemojte rei da ima 10000. Problem sa
javnou je da e se uvek nai neko ko e vau izjavu da osporava, bila ona ak i
100% ispravna. Zamislite kakvu reakciju bi ste kod takvih (veitih) hroninih kritiara
izazvali ako stvarno imaju za ta da se uhvate.
U sledeem broju prikazaemo konkretan primer izvetaja za tampu i prodiskutovati
o tome ta bi eleli njime da ostvarimo, koje su nam realne mogunosti i kako bi
praktino to ostvarili.
Izvetaj za tampu kompanije ClicksBroker Inc.
---------------------------------------------------------------------
Za momentalno objavljivanje
CONTACT: Miodrag Kosti
ClicksBroker Inc.
011-2511-311
mile@clicksbroker.com
Linkovi na drugim sajtovima je kako se dolazi do posetilaca na vaem sajtu.
elite vie posetilaca na vaem Web sajtu? Onda pronaite kompatibilne sajtove i
pokrenite razmenu linkova. Sada sve to moete obaviti automatski - online?
Beograd, SCG, Novembar 2003 Za veinu vlasnika sajtova najea preporuka u
cilju poveanja saobraaja posetilaca je da razmene to vie linkova sa
odgovarajuim sajtovima na Web-u. Zvui jednostavno, ali u praksi proces razmene
linkova ne odvija se nimalo lako i brzo. ak i kada naete na sajt koji vam odgovara
po svojoj temi i sadraju, potrebno je dosta truda da bi se organizovala ravnopravna
razmena linkova. Obino, potrebno je proi sledee niz koraka:
Copyright
Nai odgovarajueg partnera za razmenu
Kontaktirati lice odgovorno za taj sajt
Uspeno dogovoriti razmenu linkova
Ugovoriti formu i izgled prikazanih linkova
Kontaktirati Web-mastere da postave linkove
Proveriti da su linkovi stvarno postavljeni i da funkcioniu
Kasnije kontinuirano pratiti linkove na obe strane
Kontinuirano pratiti reciprocitet (odnos poslatih i primljenih posetilaca)
Moete zamisliti svu ovu muku oko kreiranja jednog jedinog linka.
Ideja o kreiranju LinksPad.com sajta rodila se kao rezultat potrebe naih lanova, i
njihovog zahteva da im se omogui direktna meusobna komunikacija i
interakcija, izjavio je Miodrag Kosti, CEO ClicksBroker kompanije, koja ve godinu
dana okuplja vlasnike sajtova oko svog patentiranog modela on-line trita klikova.
Mada je veina postojeih lanova mahom zainteresovana za kupovinu i prodaju
klikova, veliki broj je izrazio elju da slobodno razmeni linkove sa sajtovima koji im
najvie odgovaraju.
Kako funkcionie LinksPad?
Prvi korak je registracija i unoenje podataka o korisnikom sajtu i o tekstualnim
opisima linkova. Onda se programski kod instalira na eljenu stranicu gde bi se linkovi
prikazivali (samo jednom). Po aktiviranju koda sledi lista sajtova koji su na
raspolaganju za razmenu linkova. Ako se izabere automatska razmena, klikom na
eljeni sajt program menja izgled prikazanih linkova. On dodaje novi link, i to na oba
sajta istovremeno. Mogu je i proces obostranog dogovaranja gde program
automatski alje e-mail svim zainteresovanim stranama. Poetak ili prestanak
razmene postie se jednim klikom na mia.
Automatski proces razmene linkova
Svi koraci neophodni u procesu razmene automatizovani su posebnim programom
menidmenta linkova koji se lako koristi. Proces nalaenja idealnih partnera u
razmeni linkova bazira se na metodu probe i greke. Kod veine drugih razmena
linkova izbor i odluke o razmeni donosi njihov program. Kod LinksPad-a vlasnici samih
sajtova odluuju o sopstvenoj sudbini.
Copyright
www.LinksPad.com razmena linkova je besplatna.
---------------------------------------------------------------------
Problem u pripremanju ovog izvetaja ili objave za tampu je relativno kompleksan
proces razmene linkova koji se promovie. Moj cilj je bio da se fokusiram na tekoe
koje u normalnim uslovima vlasnik bilo kog Web sajta ima kada eli da razmeni
linkove sa nekim drugim sajtom. Razmotriemo pojedine elemente ovoga teksta.
Naslov
Naslov ne govori konkretno o proizvodu (LinksPad-u) ve mu je cilj da privue panju
svakoga ko je zainteresovan da dovede vie posetilaca na svoj sajt. To je najuoljiviji
deo teksta i verovatno ste njegovu poruku zapamtili a i da niste itali celokupan
tekst.
Podnaslov
Podnaslov ukratko objanjava sutinu kompletne poruke. I dalje osnovni cilj je privui
panju (Attention), od uvene skraenice AIDA (Attention, Interest, Desire, Action)
Panja, Interesovanje, elja, Akcija.
Prvi pasus
Prvi pasus ima za cilj da zainteresuje itaoca. Svako ko je ikada pokuao da obavi
reciprocitetnu razmenu linkova na Web-u proao je kroz pomenute aktivnosti. Imao
sam nedoumicu kada sam ga pisao jer je ovaj pasus najobimniji, ali naalost
nemogue je preneti kompletnu poruku bez pominjanja koraka neophodnih pri
uspostavljanju razmene linkova, Sama duina pasusa nadam se prenosi poruku o
komplikovanosti i duini pomenutog procesa.
Drugi pasus
Drugi pasus je kljuan jer konano nudi reenje pomenutog problema. Sva sutina je
u reenju, pa sam se trudio da ovaj pasus bude jezgrovitiji i krai od ostalih. Da jasno
prenese poruku ali da to manje smori itaoca. Takoe, bitan elemenat je da ovaj
pasus ustvari u sebi krije glavnu poruku, naoko skrivenu. Cilj kompletnog izvetaja za
tampu je da prvenstveno promovie kompaniju ClicksBroker dok je LinksPad tu
Copyright
samo alat koji se koristi u tu svrhu. ClicksBroker se pominje samo indirektno i bez
ikakvog poziva da se njegov sajt poseti. Naime, ClicksBroker je pravi biznis koji se
ovim promovie jer on u svom procesu krije profitni model, odnosno on pravi pare.
LinksPad je promotivni program koji je besplatan i iji je cilj samo da privue
publicitet, bar u ovoj fazi razvoja sajta.
Primetiete da je tu naveden moj citat, koji ima za cilj da uredniku skine
odgovornost oko autentinosti celog teksta. Ako iko proba da ospori tvrdnje u ovom
tekstu, izjavu sam dao ja, a urednik je samo preneo moj citat.
Trei pasus
On to je krae mogue opisuje LinksPad program razmene linkova. Moda toliko
jezgroviti opis ak ne opisuje dovoljno sam proces razmene, ali sa razlogom. Cilj
ovoga pasusa je da izazove elju itaoca da ode na Web i poseti sajt, pa onda
sazna sve nedoreene detalje koji ga interesuju.
Zadnji pasus
Ovo je pasus gde se u poruci poentira. On ima za cilj da navede itaoca na akciju.
Da postane lan LinksPad-ove razmene linkova i da isproba korisnost menidmenta
linkova koji se u ovom pasusu hvali. italac se poziva da napusti klasine sisteme
razmene, koje je dosada koristio, i lino preuzme svoju sudbinu na Web-u u svoje
ruke. Zadnja reenica ima za cilj da i one nedovoljno ubeene u prednosti i
pogodnosti LinksPad-a navede na akciju, da kliknu na link. Program je besplatan i
nema ta da se izgubi.
Inae, verziju ovog izvetaja za tampu na engleskom moete videti na:
http://www.clicksbroker.com/press/
Izvinjavam se ako u vreme izlaenja ovog lanka LinksPad program ne bude gotov.
Ne bojte se, nisam ga jo poslao u cirkulaciju. Uiniu sve to mogu da program
(raen u ASP.net i SQL Server 2000) to pre zavrim pa da i vi moete poeti da
nalazite reciprocitetne linkove za svoje sajtove - besplatno.
Kada smo govorili o izvetaju za tampu istakli smo da je njegova najvea vrednost u
tome da nezavisno prikazuje va proizvod. Kada mediji piu ili govore o vama u
treem licu onda je to PR. Kada vi sami sebe hvalite onda je to reklama. Izvetaj za
tampu je kratka vest o vama i o vaem proizvodu, i mada je to veoma efektan
nain promocije esto je problem u nekoliko kratkih paragrafa preneti tu vau
poruku na pravi nain i u celini. Svakako da je prava stvar objaviti celokupan
Copyright
lanak, a ne samo kratki izvetaj za tampu. Kako doi do naslovne strane magazina
ili novina i biti predstavljen obimnim i detaljnim prikazom, ba onako kako bi vi to
eleli?
Ko priprema sadraje medijima?
Sigurno ste bar nekad osetili zavist kada se o vaem konkurentu u nekom od
magazina pojavio lanak na dve strane, ili snimila cela radio ili TV emisija. Verovatno
ste pomislili o tome koliko su oni morali da plate za takvu vrstu publiciteta. Tano je
da u svetu, a pogotovu kod nas, veina medija rado prihvata da za novac objavi
detaljnu priu o nekome ko je za to spreman da plati. Ali iznenadiete se podatkom
da veina lanaka objavljenih u medijima nije plaena od strane pisaca tih
lanaka. Takoe postoji pogrena pretpostavka da je veina materijala objavljenih
u medijima proizvod njihovih sopstvenih novinarskih resursa. Meutim svaki dan
objavi se nebrojeno mnogo lanaka koji su pisani od strane ljudi kojima novinarstvo
nije glavno zanimanje.
Pomozite medijima
O emu se radi? Veina medija je uvek u potrazi za sveim materijalom kojim bi
upotpunili sadraje svojih izdanja ili emisija. to iz organizacionih razloga, a to iz
financijskih, ak ni New York Times nema toliki broj zaposlenih novinara koji bi u
potpunosti pokrili pisanje kompletnog novinskog sadraja. Hteli to ili ne hteli, u
mnotvu sluajeva oni moraju da se oslanjaju na spoljnu saradnju. esto je sluaj da
nemaju zaposlenog novinara koji je ekspert za neku oblast o kojoj ele da piu.
Takoe, esto je sluaj da nemaju vremena da o neemu to bi eleli da objave
posvete dovoljno panje i istraivanja. Jednostavno, bilo kojoj medijskoj organizaciji
uvek je mogue ponuditi sadraj koji bi oni rado objavili. Problem je svakako
prepoznati ta je to to se trai i kako ga plasirati? Uz malo treninga i vi moete
postati jedan od njihovih izvora materijala za objavljivanje.
Spojiti zabavno sa korisnim
Verovatno ete pomisliti kako je pisanje lanaka za vas problem, i kako za to treba
imati posebne kole i iskustvo. Svakako ne postaje se vrhunski novinar preko noi.
Meutim, ne zaboravite da piui o vama i o vaem biznisu vi imate neoborivu
prednost, jer ga niko od vas bolje ne poznaje. ak i ako bi ste unajmili
profesionalnog novinara da za vas pripremi lanak, vrlo je verovatno da e
devedeset posto sadraja doi upravo od vas. Ako volite to ime se bavite, onda
verovatno volite da o tome i piete. Spojite zabavno sa korisnim i pripremite lanak o
oblasti u kojoj ste specijalista.
O emu pisati?
Copyright
Najvei problem pri nalaenju ideje za lanak je da ete o bilo emu da pomislite, u
sebi verovatno prokomentarisati kako to nije dovoljno revolucionarno. Kako recimo
ne moete da piete o neemu to predstavlja apsolutnu novinu za veinu ljudi oko
sebe. Tano je da ne treba razmiljati o pisanju lanka o teoriji stringova u kvantnoj
fizici. Ako niste jedan od desetine ljudi na svetu koji ovu teoriju stvarno i sutinski
poznaje, onda je bolje da o tome ne piete. Ali postoji mnogo tema koje mogu da
budu interesantne. Kako skuvati dobar paprika, kako ukiseliti turiju, kako zatititi
automobil od ranja, kako promeniti bateriju u kompjuteru, kako povezati radio u
kolima? Sva ova pitanja izgledaju vam banalno ali vi, ja a i veina drugih ljudi
verovatno na njih nemamo potpuni odgovor. Samim tim to se bavite nekom svojom
profesijom, vi ste u toj profesiji skupili znanja i iskustva koja veina drugih ljudi ne
poseduje. Prvo sagledajte detaljno ta je to u emu ste najbolji, u emu ste autoritet,
i tu onda traite svoju ideju za pisanje lanka.
Dobro naciljajte
O emu treba razmiljati prilikom kreiranja ideje za lanak. Prvo i najvanije je da se
to detaljnije upoznate sa magazinom za koji elite da piete. Da, pisanje lanaka je
veoma ciljana aktivnost. Moete biti dobitnik najveih svetskih novinarskih nagrada
ali ako asopisu o batovanstvu ponudite politiki pamflet, ili priu o kompjuterima,
zna se gde e ta ponuda zavriti. Pisanje lanka nije samo ciljano na odreenu
oblast medija, ve ete ciljati na odreeni magazin. Dok izvetaj za tampu moe
da pokrije veliki broj medija u istoj oblasti, lanak se pie za tano odreeni magazin.
ak ta vie, lanak neete ni da ponete da piete ako prethodno niste dobili
saglasnost od odreenog medija. Naime, kada doete do odreene ideje, onda
identifikujete medije koji pokrivaju tu oblast, a onda kontaktirajte urednike sa
ponudom da o toj vaoj ideji piete. ak i ako ve imate neto napisano, uvek je
bolje prvo ponuditi ideju, a zatim dobiti pozitivan odgovor sa sugestijama kako da to
pripremite. Tek onda kada tekst prilagodite eljama urednika, on je spreman za
slanje.
Kako doi do ideje
Pre svega imajte na umu da vaa ideja mora da se perfektno uklopi u sadraj
odreenog magazina. Pomoi e vam saznanje da u devedeset odsto sluajeva
moete da se uklopite u jedan od navedenih ablona:
Istorija sluaja: Kako ste vi ili vaa firma reili neki problem. Recimo da ste prodavci
neke kompjuterske opreme i da vam je dopala neka oprema koja je imala odreeni
problem. Na primer meni je skoro novi monitor dobio neku utu mrenu. ta bih dao
da mogu da proitam o tome i eventualno reim svoj problem. Najbolji nain
Copyright
predstavljanja je prikazivanjem sopstvenog iskustva. Takvi lanci su obino ivopisni i
nisu puko nabrajanje tehnikih karakteristika ve predstavljaju pravu ivotnu priu.
Kako da: U dananjem komplikovanom tehnolokom drutvu za veinu novih stvari
potrebno vam je uputstvo za upotrebu. Jeste da je kod nas poznata praksa da se
sve nove tehnike stvarke prvo ukljue, isprobaju, pa ako preive, (ili ne), onda se
tek ita uputstvo. Ako va proizvod zahteva neko prethodno uputstvo pre upotrebe,
ponudite ga iroj italakoj publici.
Novi proizvodi: Po samoj svojoj definiciji novi proizvodi izazivaju interesovanje publike.
to god je novo i atraktivno, automatski ima anse da se i objavi. Na primer, skoro
sam ovde u COM-u proitao interesantan lanak o novoj tehnologiji hlaenja
kompjuterskih ipova putem malih kanala koji mnogo bolje sprovode toplotu sa
male dodirne povrine za hlaenje.
Razvoj i trendovi: Sve to je u vezi budunosti je uvek interesantno. Samo pazite da
ne preterate u predvianjima, pa da vam se kasnije ne smeju.
Odaberite pravi magazin
Kao to smo ranije istakli, u bilo kojoj komunikaciji poeljno je da se o vaem
sagovorniku zna to vie. U principu to je osnovno pravilo marketinke orijentacije (ka
korisniku), primenjeno i u PR praksi. Da bi plasirali bilo koji proizvod prvi i najvaniji
korak je da saznate to vie o vaim potencijalnim korisnicima. U sluaju medija to
znai odabrati onaj magazin koji vama lino najvie odgovara, i koga najbolje
znate. Samo to ete ga odsada posmatrati iz jo jednog ugla, kao neko ko bi
njegovom sadraju mogao lino da doprinese. Kao to ete videti kasnije, dobro
poznavanje sadraja (sadanjeg i prolog), stila pisanja, i ostalog, je veoma vano u
fazi kreiranja inicijalne poruke uredniku.
Ponudite ekskluzivnu priu
U medijskom biznisu vlada izuzetno jaka konkurencija. Prednost u konkurentskoj trci
imaju oni koji ponude ekskluzivne sadraje svojim itaocima. Afera Watergate (sa
Niksonom), je u svoje vreme uzburkala svet, ali je kao simbol tog dogaaja ostao
Washington Post koji je tu priu ekskluzivno zapoeo. Iz toga se vidi koliko je
urednicima vano da budu originalni, a koliko je realno to teko postii. Vi im
verovatno ne moete ponuditi Watergate aferu, ali ako im ponudite ekskluzivnost,
vea je ansa de e vaa ponuda biti prihvaena.
Copyright
Napravite prvi kontakt
Da li zvati telefonom ili poslati pismo ili e-mail? To zavisi od vaih komunikacionih
sposobnosti. Ako se oseate sigurnim u direktnoj komunikaciji telefonom onda prvo
nazovite. Veoma je bitno da u inicijalnoj komunikaciji budete poslovni, odnosno
kratki i jasni. Cilj vam nije da u tridesetak sekundi kompletno zavrite posao ve da
zaponete proces prihvatanja vae prie. Verovatno ete rei:
Ovde je Pera Peri iz firme ABC, i eleo bih da vam ponudim ideju o prii koja bi
mogla da vas interesuje. Da li imate par minuta da je prodiskutujemo preko telefona
ili bi eleli da vam prvo poaljem kratki sadraj moje ideje.
Urednici koji su u kripcu sa sadrajem novog broja e vas odmah pitati o sutini vae
ideje. Oni koji se ne ure, e vam verovatno ponuditi da im poaljete mail. U svakom
sluaju bie vam zahvalni jer cenite njihovo vreme i ne pokuavate da ih
manipuliete. Da, najee je najbolji nain ubeivanja da ne ubeujete, ve da
pustite prii ili ideji koju imate da ponudi same sebe. Poenta je da svaki kontakt
mora biti propraen kasnijim ponovnim pozivom. Ako ste prvo pitali pa onda poslali
potom ili e-mejlom kratki pregled vae ideje, posle par nedelja nazvaete da
proverite kako stvari stoje. Najvanije je biti uporan, jer ako niste dobili momentalan
potvrdan odgovor, to ne znai da ste odbijeni. Prezauzeti urednici magazina
jednostavno oekuju da ih podsetite i pogurate vau ideju.
Upitno pismo uredniku
Najbolji nain inicijalne komunikacije je slanjem kratkog predloga o tome ta imate
da ponudite. To pismo je ustvari prodajno pismo, gde vi muteriji (uredniku), nudite
svoj proizvod (da piete lanak). Kako ta ponuda treba da izgleda:
Urednici trae profesionalizam To znai da jezik i gramatika trebaju biti perfektni.
Unajmite profesionalnog lektora da pregleda i proisti va tekst. Prouite stil pisanja u
tom magazinu i na osnovu toga prilagodite svoj tekst. Zvui banalno kao upozorenje
ali kad upisujete ime i prezime urednika ne smete napraviti greku.
Urednici vole dobro pisanje Obavezno priloite bar jedan paragraf vaeg
budueg lanka. Dobro pisanje pre svega znai da je tekst itak i da jasno prenosi
sutinu ideje koju imate. Piite onako kao to govorite - je najbolji savet u pisanju.
Vreme socrealistikih pamfleta je prolo.
Urednici mrze lenje pisce Neka se u vaem pismu vidi da ste potroili vreme piui
lanak. Pomenite koja ste sve istraivanja sproveli i pouzdanost informacije koju
nudite. Veina uvodnih pisama je tura u sadraju, zato vae potkrepite sa to vie
injenica.
Copyright
Urednici cene eksperte Ako sami niste vrhunski ekspert u temi koju obraujete,
onda naite citate autoriteta na tom polju koji vau ideju potvruju. Indirektno,
pisanje lanaka e vas vremenom pozicionirati kao eksperta, ali je u poetnoj fazi
pisanja vano prikazati autoritet. Zato dobro odaberite temu pisanja, tako da o njoj
piete sa lakoom (i autoritetom).
Urednici ne vole da rizikuju to ste bolje razvili vau ideju vea vam je ansa da
bude prihvaena. Ako ste precizno definisali: vau temu, va pristup problemu koji
reavate, sutinu ideje, i detaljne izvore informacija koje ste koristili, vae anse su tim
bolje.
Urednici imaju visok standard u prihvatanju tekstova Bez obzira ko pie lanke, i
vae prethodno iskustvo u odreenoj oblasti, teite profesionalizmu. Ne oekujte da
urednik od vas oekuje manje zato to niste profesionalni novinar. Njegov glavni cilj
je kvalitetan sadraj novog broja koji upravo priprema za tampu.
Nikada ne nudite da piete besplatno Bez obzira da li lanak piete u cilju
promocije svoje firme, nikada u ponudi nemojte da kaete kako bi ste pisali
besplatno. Time potkopavate sopstveni autoritet, a ako se kasnije ponudi da vam se
lanak objavi besplatno, to je ve druga pria.
Ponudite ekskluzivnu priu Svakako da ete vau ponudu poslati na vie adresa. Ali
svakome ponudite ekskluzivnost i drite re. Time imate mogunost da pregovarate
o nainu na koji bi se va lanak predstavio. Koje strane, koliko, gde i na koji nain
e va tekst biti predstavljen.
U pripremanju ponude za pisanje lanka, moete se posluiti metodama opisanim u
prethodnim brojevima a korienim u pripremi izvetaja za tampu. Koristite oprobani
metod AIDA. Privucite panju urednika, izazovite njegovo interesovanje, kreirajte
elju da va tekst objavi, i stimuliite ga na akciju, da to i neopozivo odlui.
Svakako ova pria vai i u sluaju Internet komunikacije. Ceo proces uspostavljanja
komunikacije sa urednikom moe se ostvariti putem e-mejla. Sutina je da se
komunikacija ostvari postepeno, korak po korak, u zavisnosti od samog toka
komunikacije.
Da li je potrebno prvo pitati?
Verovatno ete rei da je moda bolje prvo poslati lanak i time preskoiti celu
komplikaciju oko slanja predloga. Meutim u devedeset posto sluajeva bolje ete
proi koristei ovu postepenu metodu komuniciranja. Kao prvo, uredniku je lake da
proita jednu stranu predloga nego vie stranica teksta. Utedeete vreme i njemu i
sebi. Drugo, piui prvo predlog, vi ostavljate mogunost da se u pripremu vaeg
Copyright
teksta ukljui i urednik. Time je i on sigurniji da e lanak ispasti onako kako valja, i
bolje zadovoljiti elje i potrebe njegovih italaca.
ak iako ste ve pripremili lanak, uvek je bolje kondenzovati tekst i predstaviti
njegovu sutinu u nekoliko paragrafa. Time ste omoguili urednicima da ne gubei
vreme odlue o tome da li va tekst zadovoljava njihove zahtevne kriterijume.

OnlinePr InternetMarketing

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

OnlinePr InternetMarketing

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Copyright

www.poslovnaznanja.com [INTERNET MARKETING I ONLINE PR]

You might also like