FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATION S

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA POLJOPRIVREDU I HRANU

Project
GCP/FRY/001/NET
Development assistance to livestock farmers in mountainous areas of
Prijepolje,Sjenica and Tutin in Sandzak region
Pomo! u razvoju sto"arstva u planinskim oblastima Sanda"kog regiona
VUNA

Sjenica,2004.godina
1




SADRAJ
I VUNA

1.Istorijat-------------------------------------------- 2

2.Rase ovaca-------------------------------------- 3

3.Vreme strienja------------------------------ ---3

4.Pripreme za strienje------------------------- 4

5.Striga ( strienje)------------------------------- 4

6.Zatita posle strie----------------------------- 5

7.Pakovanje vune--------------------------------- 6

8.Brokersko skladite vune--------------------- 6

9.Pranje vune-------------------------------------- 7


II PITANJA I ODGOVORI------------------------ 8















2

VUNA

ISTORIJAT


Vuna je prvi tekstilni materijal ,koji je !ovek koristio.Spominje se jo u starom Egiptu,Palestini,Staroj
Gr!koj i Rimu.Dug istorijski razvoj primene vune nastavlja se i do dananjih dana to potvrdjuje !injenica
da je vuna ne samo bila ve" je i ostala vrlo vana sirovina.
Zbog svojih dragocenih svojstava vuna ima iroku primenu u tekstilnoj industriji i drugim podru!jima tj.
u odevanju ,doma"instvu(tepiha,pokriva!a,prostirki),tehni!ke svrhe(filteri za rafineriju,pre!i"ava!i
vode,duvansku industriju itd.) i strategijska sirovina(za odevanje vojske).
Osnovni cilj gajenja ovaca je zadovoljenje potreba stanovnitva u vuni i mesu,mleku i koi.Razlikuju se
prema osnovnoj proizvodnji,sposobnosti rase za proizvodnju vune,mesa i mleka(rase trojne
sposobnost) i rase ovaca sa izraenom plodno"u i za proizvodnju koe,krzna i loja.

Struktura vlakna 1


2
3









Mikroskopski izgled vlakna:

1.Krljuni sloj ili pokoica izgradjena je od roastih "elija koje potpuno pokrivaju vuneno vlakno.Broj
krljuti se kre"e od 40-120 na jedan milimetar duine vlakna.
Njihov oblik i poloaj mogu biti razli!iti.Ugao nagiba krljuti zavisi od tipa vune.Kod finijih vuna krljuti su
levkastog oblika i one obavijaju celo vlakno.Kod grubih vuna krljuti su poredjane kao crepovi na krovu ili
kao krljuti kod riba.Krljuti stvaraju prirodni zatitni omota! koji titi vlakno od mehani!kih ,fizi!kih i
hemijskih uticaja.To je stabilan sloj,ja!i od ostalog dela vlakna.On daje vunenom vlaknu posebno
svojstvo-mo" valjanja.Takodje uti!e i na sjaj i opip,jer su krljuti poredjane u jednom sloju vrlo
gusto.Debljina ovog sloja je 0,5-2 ! (mikrona).Njegovo u!e"e u masi iznosi svega 2-3%.
Krljuni sloj se sastoji od tri podsloja:epikutikule,egzokutikule,endokutikule.

2.Korteks se nalazi ispod krljuti i sa!injava osnovnu masu vlakana.
Sastoji se od duga!kih vretenastih "elija duine 100-200 !(mikrona) pre!nika 2,5 !.#elije su poredjane u
nekoliko nizova,paralelno jedan drugom u pravcu ose vlakna.Medju"elijska supstanca koja se nalazi
izmedju vretenastih "elija nije dovoljno izu!ena.Svojstvo vune(ja!ina ,gipkost,elasti!nost i izduenje)
zavise uglavnom od korteksa.U korteksu se takodje nalaze i pigmenti koji daju obojenost vuni.Korteks se
sastoji iz orto i parakorteksa.Usled njihove asimetri!ne raspodele du vlakna i razli!ite gustine dolazi do
3
kovrdanja vlakana i pojave prirodne talasavosti vune.Ortokorteks je postojaniji i nalazi se sa spoljne
strane vlakna.

3.Sr je u centru vlakna du njegove ose ili je u vidu neprekidne ili isprekidane linije.Sastoji se od "elija
ispunjenih vazduhom.irina sri je razli!ita i ve"a je kod grubljih vlakana.


RASE OVACA

Kvalitet vune (kovrdavost,debljina,fino"a,boja,elasti!nost)zavise od rase ovaca.Najkvalitetnija
vuna je sa merino ovce.
U Srbiji i Crnoj Gori su zastupljene slede"e rase ovaca: Homoljska,Pramenka,Cigaja,Virtemberg i Il
de Frans.Sve one su po kvalitetu vune loije od merino ovce.


VREME STRIENJA


Vreme strienja je u prole"e, posle jagnjenja.Prema vremenskom razmaku striga:normalan(za
jednogodinji ili puni strig vune striene u vremenskom razdoblju od 12 meseci),prvi strig(za vunu prvi
put strienu u vremenskom razmaku od 18 meseci),drugi strig(za vunu strienu u avgustu ili
septembru,odnosno strienje 4 meseca posle normalnog ili prvog striga),tre"i strig(za vunu strienu 8
meseci posle prvog redovnog prole"nog striga)

Prema na!inu skidanja vuna se razvrstava na:
-RUNSKU VUNU(strienu sa ivih ovaca-vlakna bez korena)
-VUNA SA KOE-TABA!KA(skinuta sa koe uginulih ili zaklanih ovaca ili jagnjadi,raznim postupcima)

Prema celini i delovima runa-odnosi se samo na doma"u vunu.
-runa u celini,delimi!no okraj!ena runa,potpuno okraj!ena runa,okrajke,delovi runa sa trbuha i vimena i
pramenove.


PRIPREMA ZA STRIENJE


Pre strienja ovce se !iste tj. kupaju,odstranjuju mehani!ke ne!isto"e ,podstrig gde se odvajaju vuna sa
nogu ,glave i repa.Pred samu strigu odvajaju se posebno ovnovi,crne ovce od belih,iljezi,jaganjci.


STRIGA(STRIENJE)


Ovce moraju biti !iste i suve dok !ekaju na strigu,drane zajedno u toru na malom prostoru.Torovi i
platforme gde se vri strienje moraju biti !iste.STRIENJE JE PROFESIONALNA VETINA.Sve ove
vetine iziskuju vreme da bi se savladale,da bi svi potezi bili automatizovani.

4
Ovca se mora drati pravilno od strane osobe koja strie i mora se pomerati pravilno kroz razli!ite
pozicije od strane ia!a za vreme strie.Ako se dri pravilno ne"e se ritati ni pruati otpor dok se vuna
skida sa njih .Svaka ovca se mora odstrigati na gotovo isti na!in.

Prvo se mora skinuti vuna sa stomaka kako se ne bi meala sa vunom sa bokova i sa ledja(runska vuna
je najvie vrednovana).Slede"a se skida vuna sa glave,tako da se ona ne mea sa runskom vunom niti
sa vunom sa stomaka.Vune sa stomaka i sa glave su razli!ite,kra"e su i imaju druge vrednosti u odnosu
na runsku vunu.Onda se vuna sa grudnog koa do brade otvara i vuna oko prednjih nogu i ramena se
strie.ia! potom razvu!e i o!isti zadnju stranu i poloi ovcu na bok sa glavom savijenom i u!vr"enom
izmedju njegovih nonih zglobova.Kada je ovca u ovakvom poloaju ia! povla!i mainicu u dugim i
neprekidnim potezima od kraja repa do glave(dugi potez).Poto se dobro o!isti vuna sa gornje strane
ovce preko ki!me,ia! opkora!i ovcu i povu!e njenu glavu prema sebi dok strie oko obraza,vilice i
vrata.Nastavljaju"i da vu!e ovcu ka uspravnom ,sede"em poloaju ia! prolazi mainicom preko
ramena do prednje noge ovce,a onda nastavlja i prati oblik rebara sa mainicom dok ne dodje do
zadnjeg dela .Bez menjanja pravca ia! !isti zadnji deo i tako zavrava skidanje runa.

Kad zavri strienje i kada je runo na podu netaknuto,ia! vra"a ovcu u tor sa ostriganim
ovcama,otvara vrata od tora sa neostriganim,uzima drugu ovcu i ponavlja ceo postupak.ia!u asistira
svo vreme pomaga! koji sakuplja vunu.Zadatak pomaga!a je da sklonisve deli"e vune koji padnu sa
ia!eve mainice,koja se ne smatra runskom vunom i !uva se odvojeno.Ovi delovi vune uklju!uju
delove sa stomaka,sa glave,kratku vunu i vunu sa zadnjih nogu,odmah se po!isti sa platforme pre nego
to se pomea sa runskom vunom.Istog trenutka kada se runska vuna otkloni i padne na pod pomaga!
je paljivo sakupi i raspostre je kao mreu na sto za kvalifikaciju vune.Sto za kvalifikaciju vune je duine
2,5 m i irine 1,5 m,sa reetkama celom duinom.Lepeza vune pokriva kompletno sto ,sa licem vune
okrenutim na gore,sa manjim delovima koji ponekad vise preko ivice stola.Rasprostiranje vune
kombinovano je sa odvajanjem vune DRUGOG POTEZA i sa nogu koje koje su pokupljene zajedno sa
runskom vunom palom na pod.Pomaga! brzo radi oko ivica runa otklanjaju"i sve kra"e delove i
netipi!nu (neadekvatnu)vunu koja se ne uklapa sa runskom vunom i rasporedjuje je i smeta u kontejner
za runsku vunu.Izmedju rasprostiranja vune i otklanjanja delova pomaga! mora da po!isti platformu za
ianje u cilju pripreme za slede"e strienje.


DOBAR IA! UVEK:

-dri ovcu paljivo,iskusno i sa !vrstinom
-vodi neizmernu brigu da ne nanese posekotine ili modrice oko bradavica,vilice,o!iju i uiju
-dri mainicu do koe kada povla!i poteze
-vodi ra!una da ne ugrozi vunu tokom cele operacije strienja
-dobar ia! nikad ne ponavlja isti potez ili delom isti potez,ne odvaja vunu u dva poteza i tako izbegava
skra"ivanje duine vlakna
-ne gubi strpljenje i ne povredjuje ivotinju
-ne rtvuje kvalitet strienja da bi pove"ao broj ostrienih ovaca
-obeleava povredjene i bolesne ovce,tako da vlasnikposle strienja moe pravilno pruiti pomo" takvim
ovcama

5


ZATITA POSLE STRIE

Ostrigane ovce se saniraju od povreda ,!iste i skra"uju papci,provode kroz rastvor plavog kamena i dre
u toru najmanje 3-5 dana radi privikavanja(adaptacije)


PAKOVANJE VUNE


Kada se jednom vuna ukloni sa ovce biva sortirana,presovana.Prese mogu biti hidrauli!ned 180-200 kg
i mehani!ke(ru!no presovane) od 180-200kg.Presuje se radi lakeg transporta i skladitenja.Paketi
vune (bale)moraju biti zaivene i etiketirane sa imenom vlasnika ,opisom vune-klase .Tako se prenosi u
brokersko skladite gde se dalje priprema za prodaju.


BROKERSKO SKLADITE VUNE


Po primanju vune broker je priprema za prodaju u skladu sa instrukcijama vlasnika,ali moraju postojati
bar !etiri bale.Sa manje od !etiri bale broker "e takore"i INTERLOTOVATI vunu,to zna!i da "e je
trgovci kombinovati sa drugim balama vune istog opisa da bi napravili LINIJU (celinu)kao ulaz u katalog
prodaje vune.Gde vuna nije sortirana po tipu ili opisu,bi"e binovana,to zna!i da "e bale biti
otpakovane,vuna sortirana od strane kvalifikovanih klasera,ponovo spakovana i kao takva ponudjena
kao LINIJA odnosno celina pod imenom vlasnika ili "e biti INTERLOTOVANA .Svaka bala vune je
uzorkovana ,prorez je napravljen na svakoj bali i mehani!ka kanda uzima uzorak za analizu.U uzorku
se odredjuje tip i debljina vlakna u mikronima ,odredjuje se stepen primesa,masno"a (da bi se odredio
procenat !iste vune),prisustvo bilo kakve kontaminacije od ekonomskog zna!aja.Zapo!inje reklamiranje
vune za prodaju.Kada se vuna prodaje aukcijom ,uzorci i rezultati ispitivanja i testova su prikazani na
centralnom displeju(koji moe biti dosta udaljen od vune u skladitu).Kupci troe dva ili tri dana
proveravaju"i uzorke vune koja je u ponudi,prave"i svoje ra!unice i procene u pripremi za aukciju.Kada
su kupci na aukciji bore se medjusobno u otvorenom takmi!enju za vunu pod direktivom
aukcionera.Kada je cena dostignuta ili nadmaena,vuna prelazi u vlasnitvo kupca.Ispla"uje se farmeru i
brokeru.Poto kod nas ne postoje brokerske ku"e proizvodja!i se medjusobno udruuju,trae kupca i
slobodno formiraju cene.Kupac je prvenstveno proizvodja! vune(tekstilna industrija) ili diler.Da bi se
lake prodavalo u Vojvodini su osnovana udruenja koja rade sa uspehom.

PRANJE VUNE

Vuna se pere u aparatu zvanom LAVIJATAN.Kada se otvore bale vuna se ubacuje u otvara! gde se
odvajaju mehani!ke ne!isto"e,a ujedno i vuna se rastresa.U prvoj kadi vuna se potapa u vodi pri
temperaturi od 60"C,odlei 3-5 minuta,vilama se prebacuje kroz cedjiva! u drugu kadu,u kojoj je ampon
i kausti!na soda .Posle 3-5 minuta,prebacuje se preko cedjiva!a u tre"u,!etvrtu i petu kadu radi
ispiranja.Vuna se potom cedi i unosi u suaru.Vuna izlazi iz suare sa 13 % vlage i 0,5 %
masno"e.Posle baliranja prebacuje se na karbonizaciju i ispraivanje.Tako obradjena vuna je spremna
za preradu.Radman vune se kre"e(u zavisnosti od rase,klase) od 50-70%.
6

PITANJA I ODGOVORI

1.Koliko traje dugo ianje ovce?
Vremenski ianje zavisi od slede"ih uslova:rase,spretnosti ia!a i broja ovaca.
2.Koliko vune daje vitemberg?
U proseku od 3-4 kg.
3.Koliko vune daje merino?
U proseku od 5-6 kg .
4.Koja ovca ima najduu vunu?
Najduu vunu vunu daje sardinijska ovca.
5.Od koje ovce je najkvalitetnije meso?
Od mesnatih ovaca.
6.Radman mesa u procentima po vrsti?
Radman se kre"e od 40-55 % zavisi od rase.
7.Kako se dobija deklaracija vune?
Rasnost ,sortiranje,obeleavanje(ime vlasnika,ime sortira!a i sa kog dela ovce je vuna),godina strie.
8.Kako se klasira vuna?
Klasira se na slede"i na!in:
1.Rasa-to bolja rasa ,bolji kvalitet vune;
2.Sorta-jagnjad,iljead,ovca,ovnovi-posebno se odvajaju;
3.Klasa-samo runo oiano ima 4 klase:
-ledja i bokovi
-butine,vrat i slabine
-donji deo slabina i ispod butina
-glava ,noge i donji deo stomaka
Odmah posle ianja vuna se odvaja i tako odvojeno pakuje.
9.Kako ulazi moljac u vunu?
Ako nije adekvatno !uvana:
a)u rinfuzu;b)mokra;c)nalazi se na suncu;d)u najlon vre"ama
10.Kako se spre"ava ulazak moljca?
Baliranjem ili pakovanjem u jutane vre"e;vlanost do 17 %;!uvanje na tamnijem mestu i da ima
ventilacije.
11.Skladitenje i klasiranje vune-na"in?
Skladitenje je najbolje kada je magacinski prostor suv,polutaman i sa dovoljno ventilacije.Svaku balu
treba etiketirati-standardizovati.
12.Razlika vune od iljeadi,ovaca i ovnova?
iljead imaju kvalitetniju vunu,ovca ,normalan strig i to je 90 % kvaliteta,a ovnovi imaju duplu
teinsku vunu,ali grubljeg kvaliteta.
13.Ako se ia dva puta,kada?
ia se prvi put u prole"e,posle jagnjenja,a drugi put krajem jula-po!etkom avgusta.
14.Opasnost od smrzavanja ovce tokom zime?
Ovce preko zime treba drati u torovima ili stajama zatvorenog tipa i sa dosta prostirke(od 60-80 cm).
15.Koja je kvalitetnija stria?
U prole"e zbog duine vune i gustine.
16.U "emu skladititi vunu-koji dakovi?
Najbolje je skladititi u jutanim !etvrtastim dakovima(slamarice)
17.Pakovanje vune?
Vuna se pakuje :a)balirkom(hidrauli!nom ili mehani!kom)
7
b)balirkom slama-seno
c)ru!no,u jutanim dakovima.
18.Kako se pere vuna?
Vuna se pere u aparatu lavijatan.Sastoji se od otvara!a,kade-3,5,7;i suare.Vuna se prvo otvara tako
to se pramenovi kidaju,zatim u prvoj kadi potapa,uz temperaturu od 60-70 " C,gde odstoji 10-15
minuta.Posle potapanja cedjenjem prelazi u drugu kadu koja ima kupku sa rastvorom masne sode i
ampona i tu se okretanjem sa vilama pere.Cedjenjem se prebacuje u slede"u kadu gde se vuna
ispira,ponovnim cedjenjem se uvodi u suaru.Osuena vuna mora da ima 17 % vlage i 0,5 %
masno"e.Tako oprana vuna se balira.
19.Na kojoj temperaturi je pranje vune?
Vuna se pere pri temperaturi od 60-70 " C.
20.Kako se proverava vlanost vune?
Proverava se vlagomerom ili laboratorijski.
21.Koliko bi kotalo ianje ovce po komadu?
U Srbiji se ia za 60 dinara.
22.Da li ispada da je ianje skuplje od runa?
Zavisi od koli!ine vune koju dobijemo.
23.Kakva je podloga najbolja za boravak ovaca?
Travnati panjaci,a preko zime dobra prostirka.
24.Kakva je cena vune na svetskom tritu?
Prvo treba ispuniti slede"e zahteve :rasa ,sortiranost,pa tek onda cena.
25.Postoji li standardizacija bala vune?
Po JUS-u bala ne sme da je laka od 100 kg.
26.Koliko se od neoprane ( sirove )dobija "iste vune?
50 %
27.Koliko se tofa moe dobiti od oprane vune?
Sve zavisi ta se tka(debljina ,irina,duina,namena).Do prediva se meri kilogramima,a od prediva
metrima.
29.Zato se vuna ne pla#a 2 DM,ve# 15 dinara?
Zato to nije klasirana i zbog trinih uslova.
30.Koji su vai problemi kod otkupa vune?
Neadekvatno !uvanje,pakovanje,a najvie oteavanje vune(ubacivanje raznih
stvari,praine,zemlje,cigle) i vlaga.
31.Koja je vaa mese"na potranja vune?
Od 100-120 tona.
32.Da li ispla#ujete vunu novcem ili Vaim proizvodim
Preteno kompenzacijom,izuzetno gotovim novcem.Kompenzacija 24 din po kilogramu,a gotovinski od
10-15 din po kilogramu.
33.Problem ianje ovaca(neisplativo da drugi ia)?
Ovca mora da se ia-prema tome najjeftinije je ianje u sopstvenoj reiji.

34.Da li znate gde se mogu nabaviti elektri"ne maine za ianje ovaca?
U poljoprivrednim prodavnicama.
35.Ako se udruimo moemo li da saradjujemo?
Moemo.To je i cilj ovig seminara.
36.Kako oko transporta i dogovora za vunu?
Vuna mora da je balirana,na jednom mestu,a koli!inski najmanje 5 tona.
37.Problem bacanja vune(ogromne koli"ine vune se bacaju)?
teta bacati,a baca se zbog neobavetenosti i ne traenja kupca.
8
38.Problem zatvorenog trita?
Propadanjem otkupnih stanica (zadruga)i zatvaranjem mnogih tekstilnih fabrika,rad smanjenim
kapacitetom.
39.Da li #e postojati deklaracija vune?
To zavisi od proizvodja!a tj. od Vas.
40.Ne moemo se sloiti da se u vuni moe na#i kamen ili sli"ne stvari?
Praksa je dokazala da je tako(nesavesnost proizvodja!a)materijalna korist.
41.Koliko "ovek moe da oia ovaca dnevno?
Zavisi od njegove spretnosti,brzina se smanjuje posle prvih pet komada.
42.Da li se vuna odavde moe izvoziti ,plasirati na evropsko i svetsko trite?
Tako kako vi radite-NE;kada se promeni na!in rada-VEROVATNO.
43.Kako se dobije klasa kod runa,koji se delovi odvajaju?
Klasa se dobija sortiranjem(deklaracijom).Odvajaju se podstrig,a to je sa stomaka ,nogu i glave.
44.Koliko otpada procentualno od jednog runa na klase?
Prva klasa 60 %,druga klasa 15 %,tre"a klasa 15 %,!etvrta klasa 10 %.
45.Vrednost u odnosu prve i "etvrte klase?
$ak i tri puta vie.
46.Zato kau da je naa vuna loijeg kvaliteta?
Vuna je grublja,a svetsko trite trai vunu finijeg kvaliteta(merino).
47.Koliko kilograma vune daje jedna ovca,a koliko ovan?
Ovca u proseku daje od 2,5 3,5 kg vune,a ovan od 5-7 kg.
48.Koja to rasa ima najduu vunu?
Merino ima najfiniju vunu,a duina se meri kovrdavo"u.
49.Koliki je radman mesa kod naih ovaca?
Od 35-45 %.
50.Kada moljac moe da pojede vunu?
Kada je vuna vlana,prljava i na suncu.Moljac vie napada opranu vunu.
51.Koliko kota vuna na svetskom tritu?
Zavisi od kvaliteta od 0,3-1 Euro po kilogramu.
52.Koliko je teka vuna posle pranja?
Od 2 kg masne vune dobija se kilogram oprane.
53.Koliko kota maina za ianje ovaca?
500 Eura(polovna).
54.Zato cigaja ne moe na planinskoj visoravni?
Zbog hladne i duge zime,kratkog leta,nadmorske visine i tekog prilagodjavanja.
55.Da li mogu ovce u nae krajeve sa Novog Zelanda?
Ne mogu.
56.Zato se u Vojvodini dva puta iaju ovce?
Zbog dueg i toplijeg leta(blae klime).
57.Da li vazelin uti"e mehani"ki na vunu?
Ne ,ve" je titi od molj!anja.
58.Ispri"ajte nam o "uvanju ov"ije koe?
Pri deranju koe treba paziti da se koa ne oteti,zatim je tako prevrnutu dobro nasoliti i
osuiti.Preporu!ljivo je vie puta soliti kou da se ne bi ucrvljala.Crvi razaraju krzno.
59.Da li je pogodnije iati ovcu mainski ili ru"no?
Bolje je mainski,bre je,manje povreda i ujedna!eno ianje.
60.Ako kod pripreme emamo pribor,da li je potrebno ostaviti mehani"ke ne"isto#e?
Ako nemate !eljeve moete i ru!no odstraniti mehani!ke ne!isto"e-ne ostavljati ih.
61.Zato kod ru"nog ianja negde ostaju talasi?
9
Zbog vae tehnike ianja i samog ia!a.
62.Problem oko dranja vune?
Nema problema,ako se vuna odmah posle ianja sortira ,balira-dakuje i slae na suvo
mesto(pravilno skladiti).
63.Da li se vuna bolje odrava u sjeri ili oprana?
Bolje u sjeri.Ona titi vunu.
64.Da li iati mokru ovcu ili rano ujutru?
Ne iati mokru ovcu,a ni ujutru zbog rose.
65.Da li po ianju treba odmah sortirati vunu?
Da,to je uslov za prodaju.
66.ta je sa opranom vunom koja je u dakovima?
to pre je opresti;ako ne zatiti je od moljaca.
67.Koliko dana posle ianja okupati ovcu?
Po potrebi i odmah,a najdue za dva dana.
68.Kako odrati ovcu u zimskom periodu?
U vreme zime ovce drati u toru,tali,zatvorenom prostoru sa dobrom ventilacijom,dobrom prostirkom
od 60-80 cm.Najopasnija je vlaga i promaja.
69.Zato posebno sortirati runo od ovce,a posebno od ovna?
Zato to su razli!itog kvaliteta i teine.
70.Zato drati ovcu u toru-tali,2-3 dana posle ianja?
Da bi se ovca klimatizovala(privikla),da bi napravila sopstveni imunitet i da bi se smirila.Svaka ovca
posle ianja pretrpi ok.
71.Kod nas se 4 klasa ianja obavlja u maju,a prva i druga klasa ia se u junu.Da li to pomae?
Podstrig ,to vi radite pomae zbog bojenja jaganjaca,ali se preporu!uje naknadni podstrig dan pre
ianja.
72.!uvati opranu i neopranu vunu zajedno,da li je to dobro ili nije?
Nije dobro.
73.Da li moe da se formira cena vune u rinfuzu?
Moe,ali je takva cena najnia.
74.Ko odredjuje cenu vune i kako se ona formira?
Ponuda i potranja.
75.Kolika je prva klasa vune,i koja je ta klasa kvaliteta i kakvog?
Prva klasa je 60 % runa,sa boka i ledja,najdua,najgu"a i najkovrdavija.
76.Zato je vuna od ovce ponekad uta i nije sjajna?
uta je od mokra"e i neadekvatnog smetaja to uti!e i na sjaj vune.
77.U budu#e ,kako "uvati vunu?
Odgovaraju"e skladite tj. suvo,tamno i provetreno.
78.Da li mi moemo da izvrimo klasiranje vune i da baliramo?
Da to je obavezno.Sa ovim stru!nim predavanjem upoznati ste kako to da uradite.
79.Kolika je cena prve klase i da li ova naa vuna zadovoljava neku cenu?
Prva klasa je 50 dinara po kilogramu.Cena vae vune po kilogramu u rinfuzu je 10-15 dinara.
80.Koliko na to pranje ,sortiranje i prerade na vlakno otpada u % teine?
Na pranje otpada 50 % ,a na predenje 30 %.
81.Da li postoji vlagomer za uspostavljanje vlage u vuni?
Postoji ,u obliku je ma!a koji se zavla!i u balu ili automatski meri vlagu.
82.Vuna starosti od 10 godina ,ta sa njom?
Ako je u rinfuzu i stajala nepropisno moe se baciti,jer je izgorela.
89.Da li bi mogli da napravimo jedno udruenje u propalom PIK Peteru?
Ne moete ,jer PIK je prodat,ali zato moete vi da osnujete udruenje.
10
90.Kako sti#i na sajam?
Mati!enja i regionalne izlobe,gde se biraju najbolju grla,preduslov je predstavljanje na sajmu.
91.Da li mati"enje izvesti pojedina"no ili u udruenju?
Pre "e dobiti mati!enje udrueno,jer time ispunjavate sve predvidjene uslove(garniture).
92.Da li je jeftinije kupovati vunu u Prijepolju nego u Sjenici?
Ako se trai odredjena klasa i vrsta za odredjene proizvode,a u vaem regionu nema onda je
odgovor- DA.
93.Da li oprana vuna ima ve#u cenu od neoprane?
Nema ,i oprana vuna mora se ponovo prati da bi imala samo 0,5 % masno"e.
94.Da li ima trite vune u Srbiji?
Ima svugde,zavisi od interesovanja.
95.U "emu se balira vuna?
U presama ,a pakuje u jutanim dakovima-slamaricama.
96.Kolika je zapremina jedne bale,koliko se vune ispresuje u toj bali?
Zavisi od vrste balirke,a po standardu moraju prelaziti preko 100 kg.
97.Koliko prostora treba za pakovanje bale od 100 kg i koliki je pritisak prese?
Zavisi od tipa balirke.
98.Proces narudbine i prodaje da li je to u sutini to to smo "uli od vas?
Ako se udruite, lake je iza"i na trite i ispuniti zahteve trita.
99.Koji je na"in ianja bolji?
Mainsko ianje ima prednost nad ru!nim.Bre je,lake,manje povreda i ujedna!enost.

100.Koliki broj ovaca moe jedan ovan da izmr"i?
Najrentabilnije 20-30 ovaca.
101.Koji je najbolji period kada treba koristiti ovna?
U ivotnom dobu od 2-3 godine.
102.Zbog "ega treba menjati ovna za svaku generaciju?
Da ne bi dolo do genetskih degeneracija.
103.Da li je bolje ostaviti ovna da se ne ia jednu godinu?
I ovan mora da se ia kao i ovca.
105.Da li je bolje da se po"isti pre jagnjenja?
Higijena je najvanija ,a ne samo u vreme jagnjenja.
106.Zato se ree rep kod ovaca?
Rep se ne ree ve" se povezuje,da se spre!i rast.A kod ranijih ovaca zbog boljeg mr!enja i zbog
mokra"e.
107.Koja je dozvoljena vlanost vune?
17 %.
108.Gde se skladiti ,"uva vuna i koji su najbolji uslovi za "uvanje vune?
Skladiti se u suvoj ,tamnoj prostoriji u kojoj postoji mogu"nost provetravanja.
109.Da li je bolje "uvati prljavu ili opranu?
Bolje prljavu,odnosno neopranu,jer takvu moljac manje napada.
110.Da li je dobro posle ianja prati ovce?
$ak je preporu!ljivo zbog uge i krpelja.
111.Najbolji na"in kupanja?
U bazenu ,uroniti telo ovce (da joj glava viri).
112.U koje vreme je najbolje iati ovcu-uslovi toplo hladno?
Posle jagnjenja.Da je to oko juna i suvo vreme.
113.Da li posle ianja treba ovcu poslati na ispau?
11
Preporu!ljivo je da ovca bude u toru,staji jo par dana(7 dana)zbog privikavanja,klimatizacije i
smirenja posle stresa.
114.Da li smeta sunce posle ianja?
Ne smeta.
115.Da li pri malim ote#enjima "aponjaka treba odmah reagovati i koja je preventiva?
Obratite se vaem veterinaru za stru!ni savet.
116.Kada treba ovcu kupati posle ianja?
Preporu!uje se odmah ,a najkasnije za 2 dana.
117.Da li je bitno za epavost mesto "uvanja ovce(tor,tala)?
Samo mesto je nebitno,ve" prostirka,koja mora biti visine od 60-80 cm.
118.Koji tip prostirke je najbolji?
Slama ,jer je propustljiva(zbog mokra"e),elasti!na je ,pri gaenju formira se jastuk,i topla je.
119.Da li je piljevina dobra kao prostirka?
Nije,zadrava mokra"u,ovca svojom teinom propada kroz N 4,zadravaju"i na runu mehani!ku
ne!isto"u.
120.Koji je tip tale najbolji,od kog materijala?
80 cm visine od tvrdog materijala,a dogradnja od dasaka.

121.Kojeg je kvaliteta naa vuna ,sa ovih terena?
Osrednjeg kvaliteta tj.gruba.Najvie se koristi u tepiharskoj industriji .
122.Koja je cena vune?
U rinfuzu od 10-15 dinara po kilogramu.
123.Zato ovan iz Vojvodine nije dao odgovaraju#e rezultate kod naih ovaca?
Zbog klimatskih uslova i svoje krupno"e.
124.Na koji na"in je najbolje i najjeftinije baliranje?
Najbolje baliranje je presom,a i najjeftinije.




12