TOPLI^KE NOVINE

APRIL 2011.
Op{tinsko ve}e usvojilo je
izve{taje o radu prokupa~kih ja -
vnih preduze}a i ustanova za pro-
teklu godinu, kao i planove i
pro grame rada za ovu godinu.
Pri hva}ena je Odluka [kolskog
odbora O[ ]i}ko, koja je do
sada imala pravo kori{}ewa ze -
m qi{ta i objekta u Vodicama,
kojom se ova prava prenose na Op -
{tinu. Tako|e je usvojena i Od-
luka o prenosu prava kori{}ewa
zgrade Doma sindikata Domu kul-
ture Prokupqe.
^lanovi Ve}a razmatrali su
mogu}nost sklapawa ugovora iz -
me|u Op{tine Prokupqe i fi r -
mi koje }e raditi na izradi kom p-
letne projektne dokumentacije
za izgradwu novog de~ijeg ob-
dani{ta i rekonstrukciju i nad-
gradwu objekta Doma kulture.
U nastavku sednice, Op{tin-
sko ve}e podr`alo je sklapawe
Ugovora o poveravawu poslova
odr`avawa javnih povr{ina u
gradu izme|u Op{tine Proku p -
qe i JKP ^isto}a. Ovim Ugov-
orom definisani su poslovi koje
}e obavqati ovo preduze}e i po-
drazumeva ~i{}ewe i prawe uli -
ca, odr`avawe zelenih povr{ina
i brigu za pse lutalice.
U ciqu {ire komunikacije
izme|u gra|ana i Narodne kance-
larije predsednika Op{tine,
Od lukom Op{tinskog ve}a bi}e
otvorene jo{ dve ovakve kance-
larije. Predvi|eno je da nove is-
postave budu otvorene u naj na se-
qenijim delovima grada, Novom
nasequ i Soki}evom bulevaru.
Na taj na~in, usluge koje pru`a
Narodna kancelarija predsed-
nika Op{tine bi}e bli`e i dos-
tupne gra|anima Toplice i cele
ju`ne Srbije.
Q.M.
Sednica Op{tinskog ve}a
Izve{taji i programi javnih preduze}a
U Prokupqu je, u saradwi sa
lokalnom samoupravom, otvorena
kancelarija Oblasne razvojne
asocijacije JUG za Topli~ki ok -
rug. Otvarawu su prisustvovali
predstavnici svih op{tina, us-
tanova i institucija Topli~kog
okruga.
- Oblasna razvojna kancelar-
ija u Prokupqu je od velikog zna -
~aja, jer }emo na taj na~in biti
bli`i na{em ciqu, a to je ospo -
sobqavawe Prokupqa za {anse i
izazove 21. veka. Siguran sam da
}emo uspeti da br`e i efikas-
nije realizujemo neke od na{ih
strate{kih ciqeva, a to su, pre
svega, daqi razvoj infrastruk-
ture, ekonomski razvoj, kao i raz -
voj poqoprivrede i qudskih re -
sursa rekao je Milan Arso vi},
predsednik Op{tine Pro kupqe.
Prema re~ima Marka Fili -
po vi}a, direktora Oblasne raz -
vo jne asocijacije JUG, ova
ka nce larija je okru`nog tipa,
{to zna~i da }e biti efikasan
se rvis svim op{tinama u Top li -
ci. Kroz svoj rad i aktivnosti
pomaga}e razvoj preduzetni{tva,
kroz edukaciju za po~etnike, u
saradwi sa Nacionalnom agenci-
jom za zapo{qavawe. Predvi|ena
je obuka za polaznike, nakon koje
}e oni savladati osnovna znawa
za po~etak biznisa, a s druge st -
ra ne kancelarija }e pru`ati te -
hni~ku i admistrativnu pomo}
prilikom aplicirawa za sred-
stva kod Fonda za razvoj Repub-
like Srbije.
Ova kancelarija radi}e na re -
dne tri godine pod pokrovite-
qstvom Evropske unije koja je
izdvojila sredstva za pomo} eko -
nomskog razvoja ju`nog regiona
Srbije.
Q.M.
Oblasna razvojna asocijacija JUG sastoji se iz tri okruga:
Ni{kog, Topli~kog, Pirotskog. Osnovana je 2009. godine kao
dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u D.O.O. potpisivawem ugov-
ora od strane predstavnika grada Ni{a, 11 op{tina Ni{avskog,
Pirotskog i Topli~kog okruga, tri privredna subjekta i sedam pred-
stavnika civilnog sektora. Ciq ove asocijacije je unapre|ewe stan-
darda i kvaliteta `ivota gra|ana, kroz stimulisawe zdravog
poslovnog okru`ewa i stvarawa novih radnih mesta {to dovodi do
kvalitetnijeg `ivota u regionu. Sve aktivnosti definisane kroz
rad sektora za razvoj ekonomije i qudskih resursa, prati kon-
tinuirani rad na podizawu kapaciteta radne snage i wenom pri-
lago|avawu potrebama savremenog tr`i{ta.
Otvorena kancelarija Oblasne razvojne asocijacije JUG
Za ekonomski razvoj Toplice
P Po om mo o} } j j u u` `n no om m r re eg gi io on nu u
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
Predstavnici Aerodroma Nikola Tesla Beograd posetili su
Op{tinu Prokupqe i uru~ili 14 kompjutera sa operativnim sis-
temom i legalnim softverom. Donacija ra~unarske opreme, ~ija
ukupna vrednost iznosi oko pola miliona dinara, namewena je
prokupa~kim ustanovama kulture i obrazovawa.
Generalni direktor Aerodroma Nikola Tesla prof. dr Ve-
limir Radosavqevi} uru~io je po jedan kompjuter Narodnoj bib-
lioteci Rade Drainac, Narodnom muzeju Toplice, Pred{kolskoj
ustanovi Neven i Ko{arka{kom savezu ju`ne Srbije. Po dva
ra~unara dodeqena su Visokoj poqoprivredno - prehrambenoj
{koli i Udru`ewu obolelih od mi{i}nih i neuromi{i}nih
bolesti i po tri kompjutera O[ Nikodije Stojanovi} Tatko i
Domu u~enika sredwih {kola u Prokupqu.
Direktor Aerodroma je ovom prilikom izrazio zadovoqstvo
{to je u mogu}nosti da ovakve donacije dodequje u op{tinama
{irom Srbije, jer ova kompanija izuzetno dobro posluje i jedna je od
vode}ih u Srbiji kada su u pitawu ovakve humanitarne akcije.
Prema wegovim re~ima, za godinu ipo dana, Aerodrom je dodelio
oko 200 ra~unara {kolama u Negotinu, Kwa`evcu, Kragujevcu,
Vaqevu, [apcu, Novom Pazaru i drugim op{tinama {irom Srbije.
Osim toga, organizovane su i brojne akcije obilaska Beograda, tako
da }e uskoro i prokupa~ki |aci i deca bez roditeqskog starawa
obi}i Aerodrom i Vazduhoplovni muzej u Beogradu.
- Ovo je samo po~etak saradwe izme|u Op{tine Prokupqe i
Aerodroma Nikola Tesla i nadam se da }emo uskoro realizovati
ideje i planove koje smo razmatrali sa predstavnicima ove velike
i uspe{ne kompanije rekao je Milan Arsovi}, predsednik
Op{tine Prokupqe i najavio nove mogu}nosti za razvoj privrede
Toplice u saradwi sa Aerodromom u Beogradu.
Q.M.
Upravni odbor Programa evropskog partnerstva sa op{tinama,
na tre}em sastanku koji je krajem aprila odr`an u Bujanovcu, doneo
je Odluku kojom je odobreno finansirawe sedam projekata op{tinske
infrastrukture u Topli~kom okrugu, kao i formirawe op{tinskih
uslu`nih centara u Bosilegradu, Crnoj Travi i Trgovi{tu.
Evropska unija i Vlada [vajcarske podr`a}e sprovo|ewe in-
frastrukturnih projekata sa iznosom od oko 560.000 evra, a formi-
rawe op{tinskih uslu`nih centara sa 130.000 evra. Odobreni
projekti infrastrukture imaju za ciq da poboq{aju kvalitet
stanovnika u ~etiri topli~ke op{tine. Prema re~ima Marka
Vuja~i}a, menaxera PROGRES, u op{tini Prokupqe bi}e finan-
siran projekat izgradwe pristupnog prilaza i parking prostora
Doma zdravqa i izgradwa kanala za regulaciju Stra`ava~ke reke, sa
ukupnim iznosom od 223.495,000 evra. U op{tini Blace za rekon-
strukciju ambulante u selu Barbatovac i izgradwu sanitarnog ~vora
u O[ Stojan Novakovi}, predvi|eno je 78.575,000 evra. U op{tini
@itora|a za izgradwu tribina na fudbalskom stadionu, iz PRO-
GRES je izdvojeno 79.600,000 evra, a u Kur{umliji za izgradwu cen-
tralne laboratorije Doma zdravqa i zavr{etak gra|evinskih radova
na Sportskom centru 178.798,000 evra. Rok za zavr{etak projekata je
godinu dana a prema re~ima Vuja~i}a radovi }e po~eti u toku ove
gra|evinske sezone i biti zavr{eni do kraja ove godine.
Ogwen Miri}, zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za
evropske integracije i predsedavaju}i Odbora pohvalio je efikas-
nost ovog programa i rekao da je od izuzetnog zna~aja nastavak
saradwe izme|u lokalnih samioprava i ministarstava Vlade Srbije.
Predstavnici 25 op{tina ju`ne i jugozapadne Srbije tako|e su
se dogovorili oko priprema za predstoje}u kampawu koja ima za ciq
promociju dobrog upravqawa u ovim op{tinama. Jovanka Vuk-
mirovi}, na~elnica za plan i analizu u Odeqewu regionalnog
razvoja u Ministarstvu ekonomije istakla je da projekat Zelena
zona u Leskovcu ima za ciq da pomogne poqoprivrednim
proizvo|a~ima iz ovog dela Srbije da lak{e do|u do tr`i{ta i pro-
daju svoje proizvode.
U~esnici ovog sastanka imali su priliku da se upoznaju sa rezul-
tatima koje je PROGRES postigao u periodu od januara do kraja marta
ove godine, a predstavqen je i plan rad za naredno tromese~je. Me|u
kqu~nim postignutim rezultatima u prethodnom tromese~ju, svakako
su odobravawe sredstava za sprovo|ewe 40 projekata, rezultati an-
kete, kao i sprovo|ewe javnog poziva za finansirawe projekata
op{tinske infrastrukture.
U radu sastanka u~estvovali su predstavnici ministarstva Re-
publike Srbije, op{tine koje u~estvuju u realizaciji PROGRES,
predstavnici razvojnih agencija i donatori predstavnici Evropske
unije i Vlade [vajcarske, dok je kancelarija Ujediwenih nacija za
projektne usluge UNOPS, bila izvr{ni partner Odbora.
Q.M.
Donacija Aerodroma Nikola Tesla prokupa~kim
ustanovama kulture i obrazovawa
U
U
r
r
u
u
~
~
e
e
n
n
o
o
1
1
4
4
k
k
o
o
m
m
p
p
j
j
u
u
t
t
e
e
r
r
a
a
Odr`an Tre}i sastanak Upravnog odbora PROGRES
Novi projekti za jug Srbije
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
Zahvaquju}i programu Na-
cionalne slu`be za zapo {qa va -
we "Stru~na praksa", po~etkom
aprila u Op{tinskoj upravi na
odre|eno vreme primqeno je 12
mladih obrazovanih pripravnika
iz Prokupqa.
Predsednik Op{tine Pro ku -
pqe Milan Arsovi} sve~ano je
potpisao ugovor sa pet diplomi-
ranih pravnika, ekonomista, so-
ciologa i filologa, pet in `e-
wera poqoprivrede i dva svr{e -
na gimnazijalca.
- Zahvaquju}i finansijskoj
podr{ci Vlade kroz programe
zapo{qavawa mladih i lokalna
samouprava je po prvi put u mo gu -
}nosti da na stru~no usa vr {a -
vawe primi visokoobrazovane
qude, kazao je Arsovi} i dodao da
je ovo ujedno i ostvarewe ciqa da
se wima da {ansa da se suo~e sa
izazovima 21. veka.
- Potrudi}emo se da ih za dr -
`imo i nakon zavr{etka wiho -
vog stru~nog usavr{avawa jer su
nam i te kako potrebni stru~ni
maladi qudi da bi ostvarili sve
{to smo planirali i zapo~eli -
rekao je Arsovi}.
Na osnovu ugovora koji su
pri pravnici potpisali sa Na-
cionalnom slu`bom za zapo {qa -
vawe, visokoobrazovani i oni sa
vi{om {kolom bi}e anga`ovani
na godinu dana, a za to vreme pri -
ma}e mese~nu nov~anu nadoknadu
od 14.000, odnosno 12.000 dinara.
Sredwo{kolci }e se usa vr -
{a vati u narednih {est meseci i
wihova primawa iznosi}e 10.000
dinara.
Ina~e, ovo su prvi mladi qu -
di ispod 30 godina koji su dobili
posao na osnovu konkursa koji je
raspisala Nacionalna slu`ba za
zapo{qavawe u Prokupqu jo{ u
januaru mesecu.
U narednih godinu dana, kako
su rekli u Nacionalnoj slu`bi
zapo{qavawa u Prokupqu, kroz
programe zapo{qavawa "Prva
{ansa" i ''Stru~na praksa" u ovoj
op{tini bi}e zaposleno 400 mla -
dih qudi i to 300 wih u privat-
nom i 100 u javnom sektoru.
Kroz ove programe ove godine
prvi posao na}i }e 20.000 mladih
qudi u Srbiji.
Od gotovo 15.000 nezaposle -
nih, koji se nalaze na evidenciji
Slu`be za zapo{qavawe, vi{e
od polovine, gotovo 8.000 ih je u
Prokupqu.
M.M.
Saradwa lokalne samouprave i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe
Prvi posao za mlade stru~ne qude
Fabrika mineralne vode
"Mi lan Toplica " u Tularu kod
Prokupqa prodata je "Invest
interne{onal" iz Beograda za 1
milion i 630.000 evra, izjavio je
ste~ajni upravnik Miroqub
Dimitrijevi}.
Dimitrijevi} je kazao da je
Fabrika prodata neposrednom
pogodbom, a da je o ovakvoj pro-
daji preduze}a iz mase, posle tri
neuspele aukcije, odluku doneo
Odbor poverilaca krajem decem-
bra meseca pro{le godine.
- Na zakazanoj prodaji po-
javio se "Invest interne{onal"
jedini zainteresovani kupac ko -
ji je i ispunio sve uslove ku po -
vine, odnosno uplatio je 1 odsto
od procewene vrednosti pre-
duze}a u iznosu od 165 miliona i
443.117 dinara rekao je Dimi -
trijevi}.
Nakon potpisivawe kupopro-
dajnog ugovora, obaveze novog
vlasnika kako bi preuzeo kom-
pletnu fabriku sa opremom i
zgradama, procewenu na 3.198.941
evra, je da u potpunosti isplati
cenu po kojoj je fabrika prodata.
Ina~e, ovo je drugi put da se
nekad jedna od najuglednijih fa -
brika za proizvodwu mineralne
vode i sokova u Srbiji "Milan
Toplica", koja ne radi od 2002.
godine, privatizuje.
Prvi put je prodata 2005. go-
dine "Atlas Sistemu", "C mar-
ketu " i "Eko produktu," koji su
u fabri~kom krugu izgradili
novu proizvodnu halu na 2.200
kvadrata u koju je ugra|ena na-
jsavremenija proizvodna linija
nema~ke firme "Krones" vredna
oko 3 miliona evra.
Zbog neispuwavawa kupopro-
dajnih obaveza novih vlasnika,
ugovor o prodaji sa wima je rask-
inut 2008. godine, pred Privred-
nim sudom u Ni{u.
Na zahtev oko 300 radnika
2009. godine uveden je i ste~aj u
ovoj fabrici.
U me|uvremenu 200 radnika,
malih akcionara ove firme pod-
nelo je tu`be Privrednom sudu u
Ni{u, zbog neispla}enih potra -
`ivawa, u kojima zahtevaju od { -
tetu u proseku od po 600.000
di nara.
Prema re~ima Dimitrije vi -
}a sve obaveze, pa i prema radni -
cima, sada su na novim vla sni-
cima.
- Dugovawa prema radnicima,
po osnovu neispla}enih zarada,
utvr|iva}e se procenom, a na os-
novu odluke po pojedina~nim
tu`bama, Privrednog Suda u
Ni{u.
M.M.
Iz ~etvrtog poku{aja prodata Fabrika mineralne vode u Tularu
Milan Toplica prodat za 1,6 miliona evra
Za desetodnevni boravak u bawama Op{tinskoj organizaciji
penzionera Prokupqe prijavilo se 550 penzionera. Posebna
komisija Republi~kog fonda penzijsko invalidskog osigurawa
Filijala u Prokupqu, po ta~no utvr|enim kriterijumima odabrala
je 60 penzionera koji }e u narednom periodu besplatno boraviti u
bawama {irom Srbije.
- Kada }e penzioner mo}i da ode u bawe zavisi}e od slobodnih
mesta u tim bawama. Ono {to treba ista}i jeste da se na ovoliki
broj prijavqenih penzionera odobri mali procenat onih koji }e o
tro{ku Republi~kog fonda penzijsko invalidskog osigurawa bo-
raviti u bawama rekao je Miroqub Koci}, predsednik Op{tinske
organizacije penzionera Prokupqa.
D.B.
Penzioneri u bawama
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
Od prvog aprila ove godine
gotovo polovina doma}instava u
Srbiji ne}e imati uve}ane ra~u -
ne za struju. Socijalno ugro`ene
kategorije stanovni{tva ima}e
popuste od 40 do 45 odsto. Popus-
tom od 11,89 odsto podsti~e se
racionalna potro{wa elektri~ -
ne energije, dok se popustom od
pet odsto nagra|uje redovno pla -
}awe ra~una.
Novom cenom struje nado kna -
|en je gubitak vrednosti kilovat
sata zbog inflacije u posledwih
godinu dana, saop{tili su iz
Elektroprivrede Srbije.
Nova prose~na cena kilovat
sata za sve kupce na svim napon-
skim nivoima ve}a je za 15,1
odsto. Kilovat sat za doma}in-
stva bi}e skupqi za 13,5 odsto.
- Primena novog popusta od
11,89 odsto gotovo milion i po
doma}instava, koja mese~no imaju
toliku potro{wu, {to je polov-
ina doma}instava u Srbiji, ne}e
imati pove}ane ra~une za struju.
Wima }e uz taj popust, biti
obra~unavan i popust od pet od -
sto na ime redovnog pla}awa ra -
~una za struju, pa }e tako ukupan
popust za te kupce biti od 16,89
odsto - ka`e direktor Elektro -
distribucije u Prokupqu Ivan
Ga{i}.
On dodaje da }e taj popust bi -
ti jo{ ve}i za socijalno ugro -
`ene kategorije. Wima }e ra~uni
prakti~no biti umaweni od 40 do
45 odsto.
- Oni }e prakti~no mo}i da
ostvare pravo na tri popusta od
35 odsto na ime svog socijalnog
statusa, novih 11,89 i 5 odsto na
ime redovnog pla}awa struje,
{to zna~i da }e svi ovi popusti
prepoloviti wihove ra~une, pod-
vla~i Ga{i}.
- S obzirom da je prose~na
mese~na potro{wa doma}instava
u Srbiji ispod 400 kilovata o~e -
kuje se da }e novi popust pod-
sta}i i racionalniju potro{wu
kao i da }e jo{ ve}i broj doma -
}instava imati umawene ra~une,
ka`e Ga{i}.
Da bi ostvarili pravo na po-
pust korisnici struje ne bi sme -
li da imaju mese~nu potro{wu
ve}u od 350 kilovata, da nemaju
zaostala dugovawa, kao i da svoje
oba veze izmiruju do roka nazna -
~enog u ra~unu.
Za ostvarewe ovakvog popu s -
ta kupac ne mora da dolazi u
Elektrodistribuciju, jer }e mu
svi popusti biti obra~unati i
dostavqeni na ra~unu, a na os-
novu dokumenata koje dostavqa
Centru za socijalni rad kao i po-
daci iz mati~ne baze podataka o
korisniku.
Popust od 11,89 odsto va`i}e
sve dok dr`avni organi ne urade
Nacionalni program za za{titu
ugro`enih potro{a~a sa direk-
tivama Evropske unije o re{ava -
wu pitawa, takozvanog energet -
skog siroma{tva.
Svi popusti koje odobrava
Elektroprivreda Srbije dosti -
`u 4 milijarde dinara, odnosno,
oko 40 miliona evra, {to je vred-
nost jednomese~ne potro{we
tre }ine Srbije, odnosno vred-
nost elektri~ne energije koju u
jednom mesecu za 800.000 kupaca
isporu~i "ElektroSrbija" Kra -
qevo.
Novom cenom struje nado kna -
|en je gubitak vrednosti kilovat
sata zbog inflacije u posledwih
godinu dana. Naime, od korekcije
cene struje, koja je bila prvog
marta 2010. do ove danas u aprilu
inflacija je bila oko 12 odsto.
Ga{i} isti~e da je 50.499 do -
ma}instava na podru~ju Elek-
trodistribucije Prokupqe u
to ku pro{log meseca potro{ilo
34 miliona kilovat sati odnosno
7 odsto od ukupne potro{we
Elektrodistribucije.
On dodaje da ~ak 786 doma}in-
stava na podru~ju Topli~kog
okruga ostvaruje pravo na popust
od 35 odsto pla}awa cene za
utro{enu elektri~nu energiju
jer se nalaze u dubokoj socijalnoj
potrebi.
Da bi ostvarili pravo na ovaj
popust bar jedan ~lan doma}in-
stva mora da koristi materi-
jalno obezbe|ewe i pismeni
do kaz o tome mora da prilo`i
Elektrodistribuciji.
Ovim doma}instvima sleduje
i popust od 5 odsto na redovno
izmirivawe ra~una {to zna~i da
}e za wih taj popust iznositi
16,89 odsto.
- Na podru~ju Topli~kog
okruga 24 odsto potro{a~a ost-
varuje pravo na popust od 5 odsto
jer redovno izmiruju svoje ra~une
za struju.
M.M.
Smawen ra~un za struju za vi{e od 12.000 doma}instava
Veliki popust za doma}instva
Op{tina }e ove godine izd-
vojiti iz buxeta 1,5 miliona di-
nara za projekte nevladinih
organizacija i udru`ewa u
Prokupqu.
Ovim sredstvima omogu}i}e
se da nevladine organizacije
kroz zanimqive projekte animi-
raju {to vi{e mladih qudi u
na{em mestu.
Tako }e se sa 140.000 dinara
podr`ati projekat Dru{tva
Roma "Romski ekonomski klub"
koji }e se baviti problematikom
zapo{qavawa i zapo~iwawa
samostalnog posla mladih Roma.
Kako je rekao Dejan @ivko -
vi} iz ovog udru`ewa, zahva qu -
ju}i saradwi sa Radni~kim uni -
verzitetom u Prokupqu i pro-
jektu stru~nog usavr{avawa,
koji je evropska organizacija za
ekonomsku pomo} jugu Srbije
"PROGRES" podr`ala sa 9.000
evra, 15 mladih Roma od 16 do 25
godina, ovde steklo zvawa auto -
elektri~ara, frizera i kozme -
ti~ara.
Sredstvima od 150 do 250.000
dinara bi}e podr`ani i pro-
jekti Organizacije Slepih i
gluvih , Organizacije obolelih
od mi{i}nih i neuromi{i}nih
bolesti, kao i udru`ewa
"Po{tovaoci srpskih ratnika
od 1912 do 1920" , Narodnooslo-
bodila~kog rata i Udru`ewe bo-
raca rata od 1990 do 1999 godine.
Zahvaquju}i ovoj akciji na-
jmla|i Prokup~ani dobi}e svoj
list "Za klince i klinceze",
~ije pokretawe }e op{tina
podr`ati putem udru`ewa ''Jug
Bogdan" sa 146.000 dinara.
Udru`ewu "Insjeme" dode-
qeno je 50.000 dinara za prevoz
najsiroma{nije dece iz ovog
grada od ku}e do {kole i
pred{kolskih ustanova, kazao je
Arsovi}.
M.M.
Nevladinim organizacijama i udru`ewima 1,5 miliona dinara
Podr`ani zanimqivi projekti
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
Delegacija Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. go-
dine Prokupqe i Topli~kog upravnog okruga nedavno su potpisali
Povequ o bratimqewu sa srodnom organizacijom iz U`ica.
Tokom svog boravka u U`icu Milomir Markovi} i Miodrag
Damwanovi}, predsednici ovih udru`ewa u Toplici i Prokupqu,
razgovarali su sa Miqkom Pil~evi}, predsednicom Gradske orga-
nizacije potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine U`ice o
dosada{wim aktivnostima i zadacima za naredni period.
- U`ice je mesto u kome je ro|en Aleksa Savi}, lekar i human-
ista koji je veliki
deo svog `ivota
proveo u Pro ku p -
qu. On je na{em
gradu zave{tao
ob jekat na brdu
Hisar, a bio je i
jedan od onih koji
je dosta doprineo
izgradwi bolni -
ce, rekao je Dam -
wa novi} i dodao
da je ro|ena U`i -
~anka Angelina
Ili} bila jedan od organizatora Topli~kog ustanka 1917. godine.
Zbog svojih aktivnosti i svega {to je u~inio za na{ grad
prokupa~ka Medicinska {kola nosi wegovo ime rekao je on.
- Obele`avawe zna~ajnih istorijskih datuma u U`icu i Toplici
iz perioda 1912. do 1920. godine, ~uvawe tradicija i spomenika iz
navedenog perioda, razmena iskustava sa srodnim organizacijama iz
drugih gradova Srbije su zadaci koje }e na{a dva udru`ewa
sprovoditi u narednom periodu rekao je Milomir Markovi} i
dodao da se uzvratna poseta potomaka ratnika od 1912. do 1920. godine
iz U`ica u Prokupqe o~ekuje tokom jula ove godine.
D.B.
Povodom obele`avawa Dana planete Zemqe 22. aprila u akciji
~i{}ewa brda Hisar, jednog od najpoznatijih izleti{ta Prokup~ana,
prikupqeno je oko tri tone sekundarnih sirovina, plasti~nih
fla{a, limenki i najrazli~itijeg otpada, izjavio je {ef Slu`be za
odr`ivi razvoj i za{titu `ivotne sredine na{e Op{tine, Miro-
qub Krasi}.
Akciju ~i{}ewa u kojoj je, pored radnika Slu`be za ekologiju,
u~estvovalo mno{tvo volontera, ekolozi su organizovali ne samo da
bi obele`ili 22. april, ve} i da bi uredili i o~istili jedno od na-
jlep{ih izleti{ta Prokup~ana.
Prema Krasi}evim re~ima u okviru akcije "O~istimo Srbiju",
prokupa~ki ekolozi ve} su locirali i obele`ili 50 divqih deponija
i smetli{ta, koja }e tokom akcije biti uklowena.
Za akciju uklawawa divqih deponija u gradu i na seoskom
podru~ju Op{tina Prokupqe izdvojila je dva miliona dinara od
ekolo{ke takse iz 2010. godine.
- Radnici JKP Gradskog zelenila razvrsta}e prikupqeni otpad
i predati austrijskoj firmi "Por Verner i Veber'', zadu`enoj za
odno{ewe sme}a iz prokupa~ke op{tine - kazao je Krasi}.
On je najavio i organizovanu akciju ~i{}ewa reke Toplice.
- Du` toka reke Toplice `ivi 42.000 stanovnika u 16.000 doma}in-
stava iz 105 naseqenih mesta, koji }e se tako|e ukqu~iti u akciju
~i{}ewa Toplice, ina~e jedne od najzaga|enijih reka u ovom delu
Srbije, kazao je Krasi}.
M.M.
U regionalnom Centru za recikla`u medicinskog otpada u
Zdravstvenom centru Toplica u Prokupqu tokom pro{le godine re-
ciklirano je 37 tona opasnog medicinskog otpadnog materijala,
saop{tili su iz Zdravstvenog centra u Prokupqu.
U ovom jedinstvenom centru uni{tava se medicinski otpad iz
svih zdravstvenih ambulanti, bolnica i domova zdravqa iz
Topli~kog i Ni{avskog okruga.
Recikla`a se vr{i po najsavremenijoj tehnologiji koju je
propisala Evropska Unija.
Ceo sistem upravqawa opasnim infektivnim medicinskim ot-
padom kre}e sakupqawem specijalizovanim vozilom "autoklavom",
dopremawem do Recikla`nog centra u Prokupqu, gde se vr{i we-
gova selekcija i sterilizacija.
Posle sterilizacije otpad se drobi i od wega se dobija sterilna
bezopasna masa koja je potpuno bezopasna po zdravqe qudi i `iv-
otnu okolinu, koja se otprema na sanitarnu regionalnu deponiju,
ka`u u Recikla`nom centru.
M.M.
Stroga kontrola odlagawa materija opasnih za zdravqe
Uni{teno 37 tona medicinskog otpada
Povodom Dana planete Zemqe
Prikupqeno tri tone otpada
Nakon vi{emese~nog zastoja prvih aprilskih dana ponovo je us-
postavqen saobra}aj na relaciji u narednih nekoliko meseci
obavqa}e privatni autoprevoznik Gove|arkomerc vlasnika
Gorana Stamenkovi}a.
Saobra}aj na ovoj relaciji godinama je obavqao Ni{ ekspres.
Ovo preduze}e je, zbog obru{avawa zemqe i su`ewa dela puta, pre
dve godine ukinulo saobra}aj na ovoj relaciji.
- Ovu autobusku liniju ponovo smo uspostavili zahvaquju}i Vawi
Stojanovi}u, direktoru Turisti~ko sportskog centra Toplica u
Prokupqu. Kao {to je Prokup~anima poznato, ovo preduze}e na
Belom Kamenu ima svoje objekte za sme{taj gostiju ka`e Sta-
menkovi} i isti~e da wegova firma do @itnog Potoka preko
@itora|e, Dubova i Zlate svakog radnog dana do {kole i nazad vozi
nastavnike i u~enike.
- Uspostavqawe saobra}aja od Belog Kamena do @itnog Potoka,
nastojim da na{i sugra|ani i putnici namernici do|u do prelepih
objekata i terena koji se nalaze u odmarali{tu na Belom Kamenu.
Ovi objekti su od Prokupqa udaqeni 18 kilometara, tako da se za
kratko vreme mo`e sti}i do wih. Red vo`we smo prilagodili put-
nicima i potencijalnim gostima - rekao je Stojanovi} i istakao da
su uspostavqawem ove autobuske linije mnogo dobili i me{tani
susednih sela kao {to su Jovine Livade, Dobroti}, Jabu~evo, Mrqak,
Glasovik i drugi.
D.B.
U
U
s
s
p
p
o
o
s
s
t
t
a
a
v
v
q
q
e
e
n
n
s
s
a
a
o
o
b
b
r
r
a
a
}
}
a
a
j
j
p
p
r
r
e
e
m
m
a
a
@
@
i
i
t
t
n
n
o
o
m
m
P
P
o
o
t
t
o
o
k
k
u
u
Aktivnosti Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912.-1920. godine
Potpisana Poveqa o bratimqewu
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
Humanitarna nevladina orga-
nizacija Insieme u saradwi sa
Op{tinom Prokupqe, Marku Ra-
dosavqevi}u (10), u~eniku drugog
razreda O[ Nikodije Stoja no -
vi} Tatko od ro|ewa sa o{te -
}enim sluhom, poklonila je dugo -
trajne baterije za procesor slu -
{nog aparata.
Ovaj de~ak ve} du`e vreme ni -
je mogao normalno da `ivi i po -
ha|a {kolu jer je wegova slu{na
baterija imala ograni~ewe na
samo 14 sati, a wegovi roditeqi
slabog imovnog stawa nisu mogli
da mu kupe novu, ja~u bateriju,
koja ko{ta oko 18.000 dinara.
Sa dve nove baterije i posto -
je}om, de~ak }e sada mo}i da bude
aktivan ~ak 36 sati dnevno, {to
}e mu omogu}iti normalan `ivot
kazala je Anita Petrovi},
pred sednica organizacije In-
sieme u Prokupqu.
Zamenik predsednika Op { ti -
ne Tomica Milutinovi} zahva -
lio se na saradwi organizaciji
Insieme, koja je za pet godina
na le~ewe u inostranstvo po sla -
la oko stotinu dece iz Srbije, od
kojih su mnoga iz Prokupqa.
On je naglasio da je lokalna
samouprava nedavno obezbedila
nove kancelarije ovoj organiza -
ciji i na taj na~in re{ila prob-
lem wihovog radnog prostora.
Predsednica ove humanita r -
ne organizacije Anita Petrovi}
podsetila je da je za operacije i
le~ewe dece u inostranstvu iz
Prokupqa do sada izdvojeno oko
150.000 evra.
- Deca su upu}ivana i na kom-
plikovane hirur{ke zahvate koji
nisu mogli da se obave u na{oj
zemqi kazala je ona.
- Drago nam je da zahvaquju}i
inostranim donatorima mo`emo
da pomognemo ovom, kao i mnogim
drugim de~acima i devoj~icama
iz Srbije, koji su proteklih god-
ina bili na le~ewu u Italiji i
drugim evropskim zemqama, da
sada normalno `ive i poha|aju
{kolu rekla je Anita Petro -
vi}.
M.M.
Humanitarna organizacija Insieme i Op{tina Prokupqe
Baterije za slu{ni procesor desetogodi{waku
Slavimir Jefti} (58) iz sela Vodice prona{ao je 1.500 evra i
vratio vlasniku, saznajemo u [koli za obrazovawe odraslih u
Prokupqu, gde Jefti} ve} 13 godina radi kao domar.
- Nov~anice od po 500 i 100 evra prona{ao sam rasute po podu
kraj klupe u u{ionici za engleski jezik odmah nakon zavr{ene nas-
tave u toj u~ionici i o tome odmah obavestio profesoricu en-
gleskog - ka`e Jefti}.
Odmah sam pokupio nov~anice i potra`io profesoricu en-
gleskog jezika koja
je razmislila o to -
me ~iji bi novac
mogao da bude i po -
zvala telefo nom
neke od u~e nika.
- Veoma brzo
prona|en je vlas-
nik novca, jedan od
prokupa~kih pre-
duzetnika, koji se
vidno iznenadio
da mu je izgubqeni
novac vra}en - ka -
`e Jefti} i dodaje
da mu je drago da je
ba{ on nai{ao
prvi posle zav r{ -
e nog ~asa pa je ta -
ko novac sa~uvan.
Tako|e podvla -
~i da se ni ~asa
nije dvoumio da
no vac vrati iako
ta suma daleko
pre ma{uje wegovu
ukupnu godi{wu
zaradu.
Kao nagradu nalaza~u je rasejani vlasnik dao 40 evra {to je jako
obradovalo Jefti}a, poznatog u [koli za odrasle kao vrednog i
odgovornog radnika.
M.M.
Povodom 28. aprila, Svetskog dana bezbednosti i zdravqa na
radu, u prostorijama Odseka inspekcije rada za Topli~ki okrug u
Prokupqu odr`ana je konferencija za {tampu na kojoj je bilo gov-
ora o radu ovog republi~kog organa.
Prema re~ima
Novice Petkovi}a,
{efa Odseka inspe -
kcije rada za Top li -
~ki upravni okrug
jedan od ciqeva obe -
le`avawa Svetskog
dana bezbednosti i
zdravqa na radu je
upoznavawe javnosti
o primeni mera u
ovoj oblasti, promo-
cija zdravog i bez be -
dnog rada, kao i preventivnom delovawu u ciqu spre~avawa povreda
na radu i profesionalnih oboqewa.
- Tokom pro{le godine u ~etiri op{tine Topli~kog upravnog
okruga izvr{eno je ukupno 38 inspekcijskih nadzora povodom
povreda na radu. Ono {to je najbitnije jeste da nije bilo ni jedne
povrede sa smrtnim posledicama. Tokom 2010. godine u Prokupqu,
Blacu, @itora|i i Kur{umliji zabele`ena je 21 te{ka, 16 lakih i
jedna kolektivna povreda na radu rekao je Petkovi} i dodao da su
u prvom kvartalu ove godine u Topli~kom upravnom okrugu
zabele`ene tri te{ke povrede na radu {to je duplo mawe u odnosu
na isti period pro{le godine.
Govore}i o trendovima u zemqama Evropske unije on je istakao
da skoro svake godine u 27 zemaqa Unije od posledica na radu `ivot
izgubi skoro 5.500 qudi, dok usled profesionalnih oboqewa umre
skoro 160.000 qudi.
- Striktna primena zakonskih procesa vezanih za bezbednost i
zdravqe na radu, kao i o{trije sankcionisawe onih koji ove propise
ne primewuju i ugro`avaju bezbednost i zdravqe qudi na radu su
samo jedan od na~ina obele`avawa {tetnih posledica u ovoj oblasti
istakao je Petkovi} i naglasio da poslodavci i zaposleni zajedno
mogu delotvorno uticati u primeni va`e}ih propisa u ciqu bezbed-
nosti i zdravqa na radu.
D.B.
Domar [kole za odrasle prona{ao i vratio 1.300 evra
P
P
o
o
{
{
t
t
e
e
w
w
e
e
n
n
e
e
m
m
a
a
c
c
e
e
n
n
u
u
Obele`en Svetski dan bezbednosti i zdravqa na radu
Mawe povreda na radu
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
U privatnom preduze}u Topli~ki vinogradi DOO iz Goji-
novca kod Prokupqa ovih dana intenzivno se radi na svim poqima.
Tokom zimskih meseci u ovom preduze}u vr{ile su se pripreme za
radove u samom vinogradu, na pomo}nim objektima i vinariji.
- Osim postoje}ih 17 - 18 hektara vinograda tokom aprila
posadili smo vinovu lozu na dodatnih {est do sedam hektara.
Priprema zemqi{ta za ovaj posao obavqena je tokom jeseni pro{le
i u martu ove godine ka`e Dragan Kova~evi}, menaxer firme koji
nagla{ava da je jedan od primarnih ciqeva firme proizvodwa
kvalitetnih vina namewenih inostranom tr`i{tu.
Po wegovim re~ima u firmi se uveliko radi na podizawu vinar-
ije, ~ime bi se zaokru`io sistem proizvodwe.
Kova~evi} nagla{ava da je na lokalitetu gde }e se nalaziti
vinarija iskopano vi{e od 70 hiqada kubika zemqe.
- Korisna povr{ina vinarije trebalo bi da iznosi vi{e od 6.000
metara kvadratnih. U woj }e se prera|ivati gro`|e proizvedeno na
povr{ini od skoro 100 hektara. Ovoliku povr{inu pod gro`|em
Topli~ki vinogradi nemaju, tako da je jedan od ciqeva firme da od
velikih proizvo|a~a otkupquje gro`|e ka`e menaxer preduze}a i
isti~e da oni u budu}nosti sa vinogradarima `ele da uspostave ko-
operantne odnose.
Gra|evinski radovi na izgradwi vinarije trebalo bi da se
zavr{e do kraja avgusta ove godine, nakon ~ega }e otpo~eti ugradwa
neophodne opreme kupqene u inostranstvu za preradu gro`|a.
Uporedo sa ovim poslovima pri kraju su i radovi na pomo}nim
prostorijama. Re~ je o gara`ama za mehanizaciju, magacinima,
poslovnim prostorijama, itd.
- Ni{ta ne prepu{tamo slu~aju. Znamo {ta ho}emo i u tom poslu
imamo veliku pomo} nadle`nih organa i institucija. Tu prven-
stveno mislim na organe lokalne samouprave, Republi~ki geodet-
ski zavod Slu`ba za katastar nepokretnosti u Prokupqu i
Ministarstvo za poqoprivredu ka`e Kova~evi} i dodaje da }e u
narednim mesecima zaposlewe u firmi na odre|eno vreme dobiti
nekoliko desetina radnika.
D.B.
Proizvo|a~ima i prera|iva~ima vo}a nedavno je u Prokupqu
predstavqen projekat pod nazivom Izgra|ivawe znawa i kapaciteta
poqoprivrednih proizvo|a~a i prera|iva~a edukacijom o
planta`nom uzgoju jagodi~astog vo}a u P~iwskom, Jablani~kom i
Topli~kom upravnom okrugu.
Rukovodilac ovog projekata prof. dr Radisav Blagojevi} je rekao
da Toplica i prokupa~ka regija imaju idealne uslove za uzgoj jagode,
maline, kupine, ribizle i borovnice.
- Bez adekvatnog znawa i primene evropskih standarda u vo}ar-
stvu ne mo`e se o~ekivati rentabilna i profitabilna proizvodwa
jagodi~astog vo}a. Prokupa~ka op{tina ima sve predispozicije za
razvoj ove vrste vo}a rekao je Blagojevi} i istakao da se
proizvodwa jagoda mo`e obavqati na malim parcelama, da ulagawa i
upotreba za{titnih hemijskih sredstava nisu velika i da se u ovu
proizvodwu mogu ukqu~iti skoro svi ~lanovi poqoprivrednog
gazdinstva.
Jagodi~asto vo}e mo`e da se uzgaja u svakom poqoprivrednom
gazdinstvu rekao je profesor i istakao da treba iskoristiti sve
mere koje Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i
vodoprivrede u saradwi sa pojedinim inostranim donatorima, pre-
duzima u ciqu razvoja proizvodwe jagodi~astog vo}a na jugu Srbije.
Obuka potencijalnih proizvo|a~a jagodi~astog vo}a u na{oj
op{tini trebalo bi da krene za nekoliko dana rekao je Blagojevi}
i dodao da }e se tokom obuke kandidati upoznati sa na~inom
podizawa zasada jagodi~astog vo}a; izborom i proizvodwom sadnog
materijala; navodwavawem i rezidbom; berbom, skladi{tewem i
pakovawem; transportom i ~uvawem proizvoda, kao i preradom i
proizvodwom finalnih proizvoda od jagodi~astog vo}a.
Profesor je naglasio da }e svim polaznicima biti obezbe|ena
adekvatna literatura i da }e jedan deo obuke obavqati na samim
planta`ama jagoda.
D.B.
Predstavqen projekat namewen poqoprivrednicima
Proizvodwa jagoda ima perspektivu
Intenzivirani radovi u Topli~kim vinogradima
Vinarija za 100 hektara
Na oglednim poqima Poqo-
privredno stru~ne slu`be
Prokupqe, koja se prostiru na
povr{ini od {est hektara pose-
jana su 33 hibrida kukuruza.
Po re~ima Vladana
Markovi}a, savetodavca u PSS
ove godine po prvi put je pose-
jana soja sorte lana na
povr{ini od jednog hektara.
Ove godine pripremili smo
novu tehnologiju pripreme
zemqi{ta za setvu kukuruza.
Na{ ciq je da uz primenu svih
agrotehni~kih i za{titnih
mera, vidimo koji hibridi mogu
da daju najboqi prinos u ovom
delu Srbije. Na osnovu tih pri-
nosa na{im poqoprivrednicima
}emo savetovati koje hibride
ubudu}e da koriste rekao je on i
dodao da su na oglednim poqima
pro{le godine prinosi kukuruza
bili od {est do 11 tona u zrnu po
jednom hektaru.
Markovi} isti~e da }e se
svakodnevno pratiti oranica
posejana sojom kako bi se blagov-
remeno preduzimale odre|ene
mere u ciqu dobijawa dobrog
prinosa.
D.B.
I soja na prokupa~kim poqima
I soja na prokupa~kim poqima
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
I pored svih problema koji
su posledwih godina prisutni u
poqoprivrednoj proizvodwi, a
samim tim i u vo}arstvu, primer
Gorana Ivanovi}a iz sela Dowa
Re~ica kod Prokupqa govori da
se oni uz dobar i organizovan rad
mogu prebroditi. Ovaj uzoran vo -
}ar, koji radi u lokalnoj pores -
koj upravi Op{tine Prokupqe, u
svojim vo}wacima ve} godinama
unazad ima izuzetno dobar rod, ne
samo u prokupa~koj op{tini, ve}
i na nivou cele Toplice. Tako je
pro{le godine, sa povr{ine od
90 ari ubrao oko 34 tone {qive
xanarike (ukrajinska).
- Pod vo}em imam povr{inu
od 4,7 hektara. Najvi{e se nalazi
pod obla~inskom vi{wom, 1,6
hektara. Razne vrste jabuka nala -
ze se na povr{ini od 1,5 hektara,
ukrajinska {qiva xanarika po -
sa |ena je na povr{ini od 90 ari,
dok se ostale povr{ine nalaze
pod {qivama (stenlej i ~a~anka
rodna) govori mladi vo}ar iz
prokupa~kog sela i dodaje, da uz
primenu svih agrotehni~kih i
za{titnih mera, ima dobar rod
vo}a.
Po wegovim re~ima, rad na
poqoprivredi nosi mnogo rizi -
ka. Sama poqoprivreda je, kako
poqoprivrednici znaju da ka`u,
fabrika na otvorenom. Vreme n -
ske (ne)prilike mnogo uti~u na
prinose. To posebno znaju vo}a -
ri.
- Kada u prole}e krene cve ta -
we, niske temperature i pojava
jutarwih mrazeva mogu znatno da
smawe ili u potpunosti da uni{ -
te rod. Tokom maja i berbe, ~esto
padaju obilne ki{e pra}ene gra -
dom. Za vreme otkupa, otkupqi -
va~i i nakupci znaju da ucewuju
nas proizvo|a~e. Za svoj mukotr-
pan i rizi~an rad poqoprivred-
nici nikada nisu adekvatno
pla}eni govori na{ sagovornik
i napomiwe da su i sami poqo-
privrednici vo}ari donekle
krivi za ovakvo stawe zato {to
jo{ nisu na nivou sela ili
op{tine Prokupqe formirali
udru`ewe koje }e istinski da
{titi interese poqoprivrednih
proizvo|a~a.
Obilaze}i vo}wake videli
smo da on vodi ra~una o svim
merama koje treba da se urade. On
smatra da sve faze u obradi treba
na vreme ispo{tovati kako bi se
dobio dobar rod.
- Jesewe orawe, rezidba, bla -
govremena primena za{titnih
sredstava, podrivawe i frezira -
we, adekvatno |ubrewe tra`i ve-
liki rad i ulagawa. Ako se sve
mere na vreme urade treba o~eki-
vati i dobar rod, a samim tim i
odre|enu zaradu govori on i do-
daje da je za kupovinu prole}nog
mineralnog |ubriva morao da
izdvoji 1.500 evra.
Mladi vo}ar nagla{ava da
bez novih znawa iz oblasti vo}a -
rstva nema uspeha. Zbog toga on
stalno pose}uje stru~ne semina -
re koje organizuje Odeqewe za
poqoprivredu Op{tine Pro ku -
pqe, Visoka poqoprivredno
pre hrambena {kola strukovnih
studija i Poqoprivredno stru~ -
na slu`ba iz Prokupqa.
Nastoje}i da primeni nova
znawa, Ivanovi} je pravi vo}ar
koji je na povr{ini od 50 ari
posadio 250 stabala, za proku pa -
~ko i topli~ko podnebqe, novu
vrstu {qive. Re~ je o gruzij -
skoj {qivi.
- U svom radu uvek sam te`io
novinama. Za mnoge moje me{tane
je neobi~no {to sam ja prvi kre -
nuo sa sadwom nove vrste {qive
koja, prema mojim saznawima,
nije dala o~ekivane rezultate u
Bugarskoj govori Ivanovi} i
isti~e da najve}i deo svog vo}a
predaje Zoranu Obradovi}u iz
topli~ke Male Plane, sa kojim
ima dugogodi{wu uspe{nu
poslovnu saradwu.
D.B.
- Ako se po jutru poznaje dan, onda ove godine o~ekujem rekordan
rod xanarike ka`e Ivanovi} i dodaje da ovogodi{wi rod ove
{qive bude oko 50 tona, {to je skoro za 40% vi{e u odnosu na 2010.
godinu. Po wegovim re~ima prose~an prinos po jednom drvetu kre}e
se oko 110 kilograma.
Mnogi moji me{tani su se ~udili za{to sam toliku povr{inu
zasadio {qivom xanarikom. U ~etvrtoj godini pravilnog rada ja sam
po stablu ve} imao berbu u proseku po 50 kilograma, dok se to kod
{qive stenlej mo`e dobiti tek u osmoj godini govori on i dodaje
da ve}u zaradu ima od proizvodwe ukrajinske {qive u odnosu na
{qivu stenlej, zato {to je ta proizvodwa po drvetu ve}a za neko-
liko desetina procenata.
Goran Ivanovi}, poqoprivrednik iz sela Dowa Re~ica kod Prokupqa
Vo}ar za primer
O O~ ~e ek ku uj j e e r ro od d o od d 5 50 0 t to on na a
X Xa an na ar ri ik ka a d da aj j e e v ve e} }e e p pr ri in no os se e
Podno{ewe zahteva za obno -
vu i registraciju poqoprivred-
nih gazdinstava je zavr{ena. Na
osnovu Uredbe Vlade Srbije pr-
vobitan rok za podno{ewe za-
hteva za obnovu i registraciju
bio je 31. mart ove godine, ali je
on produ`en do 4. maja.
Na osnovu podataka Uprave
za trezor Filijale u Prokupqu
u na{oj op{tini do sredine
aprila zahteve za obnovu i reg-
istraciju poqoprivrednih gaz -
di nstava podnelo je 1.520 poqo -
privrednih doma}instava. U
odnosu na zadwi dan pro{le go-
dine, kada su svoja gazdinstva u
Prokupqu registrovala i ob-
novila ne{to vi{e od 6.000
doma}instava, to je znatno mawi
broj.
I u drugim op{tinama Top -
li~kog upravnog okruga broj reg-
istrovanih i obnovqenih poqo -
privrednih gazdinstava ove go-
dine bi}e mawi u odnosu na 2010.
godinu.
Do 15. aprila u Kur{umliji
je zahteve za obnovu i regis-
traciju podnelo 1.597 poqo-
privrednih gazdinstava, @i to -
ra|i 1.906, a u Blacu 1.386 gazdin-
stava.
Tokom pro{le godine u Kur -
{umliji je bilo registrovano
3.174 poqoprivredna gazdinstva,
@itora|i 3.258, a u Blacu skoro
3.000 gazdinstava.
Po mi{qewu poqoprivred-
nih stru~waka mawi broj reg-
istrovanih poqoprivrednih
gaz dinstava mo`e se tuma~iti
pro pisima koje je resorno mini -
starstvo propisalo u ciqu odva-
jawa onih koji se profesionalno
bave poqoprivredom i `ive od
rada na zemqi i onih kojima je to
dopunska delatnost.
D.B.
U Toplici zavr{ena obnova i registracija poqoprivrednih gazdinstava
Mawe registrovanih gazdinstava
Na teritoriji prokupa~ke op{tine zavr{ena je ovogodi{wa
prole}na setva. Ovaj poqoprivredni posao obavqen je na povr{ini
od 3.481 hektar.
Kukuruz je posejan na povr{ini od 2.572 hektara, jari je~ma 390,
jari ovsa 224, a krmno biqe na povr{ini od 105 hektara. Povrtarske
poqoprivredne kulture posejane su na povr{ini od oko 190 hektara.
Zavr{ena prole}na setva
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
Tradicionalno uskr{we fa -
r bawe jaja odr`ano je i ove godi -
ne u Galeriji Bo`a Ili}.
U~e stvovali su u~enici od petog
do osmog razreda iz tri proku pa -
~ ke {kole 9. oktobar, Mili}
Raki} Mirko, Nikodije Sto-
janovi} Tatko.
Deca su oslikavala jaja onako
kako su najlep{e znala i umela,
izra`avaju}i svoje `eqe kroz
{arenilo boja.
- Ove godine su deca po prvi
put radila po jedno jaje u vosku.
Dobro su se sna{la, a najva`nije
je bilo da su u`ivala ka`e et-
no log u Narodnom muzeju Top li -
ce Zorica Cvetkovi}.
Povodom ovogodi{weg Uskr -
sa Narodni muzej Toplice raspi -
sao je i konkurs za najlep{u us k r-
{wu ~estitku. Stiglo je 90 de~i -
jih radova iz svih prokupa~kih
{kola, ali i isturenog odeqewa
O[ Tatko iz Dowe Re~ice.
- Najva`nije je da svaka ~es-
titka nosi poruku. Sve su lepe na
svoj na~in, ali smo ipak morali
da odaberemo tri najlep{e koje
su nagra|ene prigodnim poklo -
ni ma. Pored wih tri rada su do-
bi la i specijalne nagrade
is ta kla je Cvetkovi}eva.
Prvom nagradom nagra|ena je
Milena @ivkovi}, drugom Slo-
bodan Ne{ovi} oboje iz O[ 9.
ktobar, dok je tre}a pripala
Mariji Milenkovi} iz {kole
Tatko. Specijalne nagrade pri-
pale su Tamari Mili} iz {kole
Mirko, Darku Stojiqkovi}u iz
Dowe Re~ice (Tatko) i Uro{u
Jovanovi}u iz 9. oktobra.
L.S.
Osnovci tradicionalno oslikavali uskr{wa jaja
Odabrane najlep{e ~estitke
Zahvaquju}i donaciji Vlade Srbije i Telekoma koje je u okviru
akcije "Digitalna {kola" za sve ~etiri prokupa~ke osnovne {kole
obezbedilo oko 120 ra~unara, po prvi put bi}e opremqeni i kabi-
neti informatike u isturenim odeqewima ovih {kola na seoskom
podru~ju.
Tako }e ra~unare dobiti |aci u selima Dowa Trnava, Beriqe,
Dowa Re~ica i {kola u Petrovcu, u kojima danas ~etvororazredne
{kole poha|a oko stotinu |aka.
Investicija koja je omogu}ila svakoj {koli u Prokupqu opre-
mawe jo{ po jednog novog kabineta informatike vredna je blizu
70.000 evra.
Lokalna samouprava je svim {kolama pomogla da opreme jo{ po
jednu u~ionicu u kojoj }e ve} u aprilu po~eti da rade novi kabineti
sa savremenim ra~unarima.
Prema re~ima direktorke Osnovne {kole ''Nikodije Stojanovi}
-Tatko'' Nade`de Pribak ova donacija omogu}ila je da se ne samo
opremi jo{ po jedan kabinet informatike, ve} i da se zameni dotra-
jala i prevazi|ena oprema najsavremenijim ra~unarima.
M.M.
Predsednik Op{tine Prokupqe Milan Arsovi} primio je tri-
naestoro sredwo{kolaca iz tri norve{ke komune Hemnes, Vefsn i
Hatfjeldal, koji su tri dana proveli u na{em gradu u aprilu mesecu,
u okviru me|unarodnog projekta razmene iskustava omladinskih
saveta Srbije i Norve{ke.
U okviru ovog projekta sredwo{kolci ova tri norve{ka grada i
tri grada u Srbiji Prokupqa, Vrwa~ke Bawe i Gorweg Milanovca,
sara|uju na izradi zajedni~kih projekata "\a~ki parlament" i
"Volonterski centar".
-Deca }e u uzvratnim posetama razmewivati iskustva, kako bi
do{la do najboqeg na~ina ukqu~ivawa {kolske omladine u rad
lokalne samouprave - kazao je Arsovi} na prijemu organizovanom u
zgradi Op{tine Prokupqe.
U planu je da ovaj projekat bude zavr{en do 2013. godine, a krajwi
ciq prema re~ima Arsovi}a je uspostavqawe ~vrstih prijateqskih
veza izme|u mladih iz dve zemqe.
- Otvori}emo ku}u srpsko - norve{kog prijateqstva u
Prokupqu, koje je ve} decenijama pobratimqeno sa norve{kom Ko-
munom Hemnes, kazao je Arsovi}.
U okviru posete deca iz Norve{ke obi{la su \avoqu Varo{ i
Prolom Bawu i upoznala se sa kulturno - istorijskim znameni-
tostima topli~kog kraja.
M.M.
Norve{ki sredwo{kolci posetili Prokupqe
R
R
a
a
z
z
m
m
e
e
n
n
a
a
i
i
s
s
k
k
u
u
s
s
t
t
v
v
a
a
N
N
o
o
r
r
v
v
e
e
{
{
k
k
e
e
i
i
S
S
r
r
b
b
i
i
j
j
e
e
Ministarstvo za telekomunikacije poklonilo {kolama kompjutere
Kabineti informatike
i u {kolama na selu
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
Mo`da i jeste najboqe da pri -
~u o osmogodi{wem de~aku Iliji
Mija~i}u, koji je ve} objavio
kwigu pesama [ta sawa meda,
zapo~nemo konstatacijom koju je
izrekao urednik ~asopisa Vi -
tez Nedeqko Popadi}, sa Vero -
vali ili ne?
Ba{ tako, verovali ili ne
ovaj de~ak se potrudio i uspeo da
sve svoje snove, ali i snove svojih
drugara vr{waka preto~i u sti-
hove, koji su kako ka`u wegovi
drugari, lepi i iskreni.
- Napisao sam 34 pesme, a pos -
vetio sam ih svojim roditeqima
i svima onima koji su sve vreme
pripreme i nastajawa mojih sti-
hova bili uz mene rekao je na
promociji svoje prve zbirke pe-
sama u svojoj {koli, me|u svojim
drugarima i ro|acima, autor
zbirke [ta sawa meda Ilija
Mija~i}.
On je naglasio da posebnu za-
hvalnost duguje svojoj u~iteqici
Slobodanki Trifunovi}, koja ga
je nau~ila ~itawu i pisawu.
- Ilija jeste darovit, {to
dokazuju i wegove pesme. Sre}ni
smo zbog wega i zbog toga {to su
wegove pesme ugledale svetlo
dana. [kola, a posebno odeqewe
drugo tri, kome Ilija pripada,
ponosi se wime i wegovim pes-
mama. @elimo mu da nastavi da
pi {e i da se ubrzo, zajedno sa
wim, radujemo wegovoj novoj
zbirci istakla je Ilijina
u~iteqica.
Prvu pesmu Ilija je objavio u
de~ijem ~asopisu Vitez, a sada
mu je istoimena agencija objav-
ila prvu zbirku.
- Zbirka [ta sawa meda, ko -
ja bi mogla da se zove [ta sawa
Ilija, sadr`i brojna pitawa o
velikim i malim stvarima i
svakodnevnim doga|awima. Ilija
pita Ko ka`e da pesnik voli
{koqke, isti~e da ne}e da spava
jer spavaju}i gubi vreme. @eli da
ostane budan i da zagledan u di-
vqinu nastavi da tra`i svoju
zvezdu ka`e o wemu i wegovom
stvarawu urednik Viteza Ned-
eqko Popadi}.
- Kao pesnik ovaj de~ak je ose -
tqiviji od drugih de~aka i de -
voj~ica. Ima osobit dar zapa -
`awa i iskazivawa onoga {to
misli i ose}a. Zato je pun qubavi
za sve koji ga okru`uju i zahvalan
svima koji su ne{to u~inili za
wega, a posebno sestri Nataliji,
koja je za wegovu prvu kwigu ura -
dila prelepe ilustracije pod-
vukao je recenzent Ilijine kwi -
ge Qubomir ]orili}, govore}i
o ovom pesniku i wegovom pr-
vencu.
Da }e srpska kwi`evnost za
decu objavqivawem Ilijine zbi -
rke pesama biti bogatija i da }e
imati svetlu budu}nost potvrdio
je ovom prilikom i pesnik Vla -
sta N. Ceni}. On je rekao da je
ovom kwigom Ilija sebe najavio
kao vrednog stvaraoca, koji sli -
ko vito i mudro peva o ~arima de-
tiwstva, kao {to danas pevaju
we gov uzor Nedeqko Popadi} i
Dobrica Eri}.
Na putu ka zvezdama, pre toga
Iliji najpre `elimo bezbri`no
detiwstvo i sre}no odrastawe sa
svojim drugovima i drugaricama,
gde god se oni nalazili.
L.S.
Prva zbirka pesama u~enika drugog razreda Osnovne {kole 9. oktobar Ilije Mija~i}a
Moj `ivot je pesma
Ivana \urkovi}, koja je ve} sa 15 godina objavila prvu zbirku
pesama, ponovo je obradovala qubiteqe poezije novom kwigom. Re~
je o Du{i na papiru.
Wena kreativnost zapa`ena je jo{ u Osnovnoj {koli Nikodije
Stojanovi} Tatko. Wen talenat je najpre zapazila wena u~iteqica
i nastavnica, a zatim i profesori u prokupa~koj Gimnaziji, koju je
Ivana zavr{ila.
Zahvaquju}i svom talentu, radu i podr{ci, ona je osvajala vrlo
zapa`ena mesta na kwi`evnim konkursima, me|u kojima je i Ves-
nino prole}e.
Ka`u da ne postoji kwi`evni konkurs ni manifestacija koju ona
nije ovekove~ila svojim prisustvom, kao pesnikiwa, recitatorka
ili glumica. Prva zbirka pesama Ivane \urkovi} objavqena je 2005.
godine i predstavqala je wen prvi, ali veliki korak iz koga je
proiza{ao vrlo zapa`en uspeh.
I nakon tog uspeha Ivana je nastavila vredno da radi. Posle
samo godinu dana od objavqivawa wene prve zbirke, ovoj mladoj pes-
nikiwi izlazi druga zbirka pesama.
- Ovo moje delo iza{lo je iz du{e i ono nikada ne}e izgubiti
vrednost, kao {to prave qubavi, ~e`we, strepwe, prin~evi i pri~e
nikada ne gube svoju ~ar istakla je Ivana.
Ovom kwigom je poru~ila i pozvala sve da slobodno sawaju i da
svoju du{u bez ikakvog straha stave na papir i sa drugima podele
iskrene te`we, emocije, strahove i pri`eqkivawa.
- Nisam prestala da kora~am putem koji je satkan od qubavi,
niti da prolazim rajski vrt, a tako sam nau~ila da tu|e du{e
razumem i upoznajem, a na kraju da svoju Vama na papiru pru`im. Na-
jlep{e je ~itawe iz srca, zato tako i ~itajte, jer sve po~iwe i
zavr{ava se tamo gde je srce zakqu~ila je \urkovi}eva.
Put od qubavi satkan i Rajski vrt su fantasti~ni, aut-
enti~ni i dostojni pohvale, a put kojim je krenula Ivana je vaqan i
vu~e ka vrhu. Wena Du{a na papiru je `iva i spremna da prebrodi
sve na{ta u `ivotu nai|e zapisala je kwi`evna kritika o stvar-
ala{tvu Ivane \urkovi}.
L.S.
Prema mi{qewu kwi`evne kritike u savremenoj srpskoj poez-
iji se ne mo`e na}i pesnik tako gromkog glasa kao {to je Miloje
Don~i}.
- Na isti na~in ovaj pesnik rida i za obla~inskom vi{wom i za
nacionalnom akademijom. Wegova strela podjednako ga|a i ironiju
i sarkazam. Wegova bakqa jednako osvetqava i tamu i svetlost. We-
gova metla podjednako bri{e i nacionalne i globalisti~ke teme.
Wegova melodija jednako dodiruje i politi~are i crnorisce za-
pisao je prof. dr Dragi{a Bojovi}.
Don~i} svoju iluziju pretvara u veru i svoju veru u nes-
vakida{wi bunt. Zato prezire revoluciju, jer svaka izneverava
svoju decu.
Autor ove zbirke pripada onim pesnicima koji su hodali tam-
nom stranom srpske poezije, ne zato {to su prezirali svetlost, ve}
zato {to se u tami lep{e sneva o svetlosti.
Ovaj pesnik ne drema i ne spava. On povremeno priznaje da je uza-
lud budan, ali su i uzaludne o~i koje nisu videle nepravdu, srce koje
ne drhti zbog pada i glas koji se nije uzneo do nebesa.
- Veran svojoj poetici, osobenom stilskom i jezi~kom iskazu,
iznad svega veran anga`ovanosti, on nikada ne mo`e biti monoton
pesnik. Svaka wegova pesma je svojevrsno uzbu|ewe, drhtaj koji se
prepoznaje u svemiru. Jer, ~emu poezija koja ne dodiruje ~oveka?
istakao je Bojovi}.
Don~i}eva poezija putuje ka sigurnom stani{tu, u du{u ~ita-
laca, ka`u kriti~ari. Ako je zaborave kriti~ari prepozna}e je oni
zbog kojih poezija i postoji.
Miloje Don~i} je objavio ~etiri kwige pesama, me|u kojima je i
Zobnica, prevedena na francuski, bugarski i {panski jezik.
Nagra|ena je pet puta u inostranstvu. Ovaj pesnik se rodio u Bi~i
u Metohiji. Do sada je nagra|ivan mnogo puta, a wegova poezija je
najvi{e nagrada pobrala u inostranstvu.
L.S.
Nova zbirka pesama pesnikiwe Ivane \urkovi}
Du{a na papiru
Miloje Don~i} predstavio kwigu Crvqi rasad
I
I
p
p
e
e
s
s
n
n
i
i
k
k
i
i
g
g
r
r
o
o
m
m
o
o
v
v
n
n
i
i
k
k
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
Svoje ~itaoce ~asopis TOK i ovoga puta nije izneverio. Svet-
lost dana 46. broj ugledao je ba{ kad mu je bilo vreme, a u wemu se
ponovo, rekli bismo, na{lo za svakog pone{to.
Oni koji redovno `ele da budu obave{teni o tome {ta se de{ava
na najve}oj pesni~koj manifestaciji u Toplici, Drain~evim kwi -
`e vnim susretima, mogu da odahnu jer se tekst o tome, kao i o svemu
{to ih je pratilo nalazi na prvim stranicama TOK-a.
Za poeziju i ono {to se na{lo na stranicama rezervisanim za
ovu vrstu stvarala{tva, odgovoran je bio urednik ove rubrike
Qubi{a Krasi}. Tako su se na tim stranicama na{le pesme Zorana
M. Mandi}a, Milena Milivojevi}a, Jelene Proti} Petronijevi},
Neboj{e Lap~evi}a i Gordane Vojinovi}.
Na stranicama najnovijeg broja nalazi se i proza. Tu je Aska
Biqane Milovanovi} @ivak, Labud dezerter kowi ne}e u rat
Dragoquba Mirkovi}a, Muva Radula Jovanovi}a, Obi~an dan
@ivke Man~i} Lodike i [e{iri gospo|e Marte Sne`ane Milo-
jevi}.
Zavi~ajni pisci u svakom, pa i ovom broju zauzimaju zna~ajno
mesto. Me|u pesnicima svrstanim u rubriku Ovde je nebo moje
nalaze se Dane Stojiqkovi}, Slavimir Demirovi}, Slavoqub Ob -
radovi}, Sa{a Milovanovi} i drugi.
I mlade snage prokupa~kog pesni{tva pokazale su ponovo da na
wih mo`e da se ra~una, a me|u wima su Ana Ili}, Ana Kne`evi} i
Milo{ Stojiqkovi}.
Tuma~ewa i prikazi kao stalna rubrika donose Kletvu zavet
Daneta Stojiqkovi}a, koju je napisao Dimitrije Tasi}, Jezi~ke
novotarije Zorana Nedeqkovi}a Goluba M. Ja{ovi}a, Pesnik kao
ogledalo Dragana Barjaktarevi}a, San je dar za ve~nost Qubi{e
Krasi}a i druge.
Hronike, reagovawa, eseji i prevodi su redovne rubrike koje
tako|e imaju svoje ~itaoce.
Urednik ovog broja Dragan Ogwanovi} poru~io je piscima, ured-
nicima, ~itaocima i finansijerima da zajedni~kim snagama ~uvamo
na{e ~asopise, jer su oni na{e blago, blago na{eg grada, regije i
dr`ave.
- Negujmo ih kao decu i imajmo strpqewa dok odrastu i dostignu
zrelost zakqu~io je Ogwanovi}. L.S.
Prokupa~ke ustanove kulture i za maj mesec pripremile su bogat
i interesantan program za svoje sugra|ane, ali i one koji se u ovo
vreme na|u u na{em gradu.
Ve} najavqivana izlo`ba Drugi pe{adijski puk Kwaz Mihailo
Gvozdeni puk bi}e odr`ana u maju mesecu, a otvori}e je ministar
unutra{wih poslova Ivica Da~i}.
Ono {to je rekli bismo najlep{e u maju, a organizuje Narodni
muzej Toplice, jeste No} muzeja, koja }e ~etrnaestog dana maja
meseca od 18 ~asova do drugog sata posle pono}i, prikazati ono po
~emu je na{ grad poznat i prepoznatqiv.
Izlo`ba Rodoslovi prokupa~kih porodica, deo iz predstave
Dramskog studija Gimnazije Suze i biseri, kao i prikaz narodnih
obi~aja koje }e izvesti KUD Abra{evi} su sadr`aji koji }e nas in-
formisati, ali i u~initi duhovno bogatijim.
Pa`wi gledalaca u toj no}i svakako preporu~ujemo projekciju
fotografija Stari mlinovi i vodenice u Toplici i Gvozdeni puk
i nosioci Kara|or|eve zvezde sa ma~evima iz Toplice, ali i
prezentaciju arheolo{kog nalazi{ta Plo~nik.
No} muzeja se u Srbiji ove godine organizuje po osmi put, a u
na{em gradu bi}e odr`ana i Nedeqa muzeja po drugi put. U okviru
we (od 16. do 20. maja) planiran je obilazak spomeni~kog kompleksa
Hisar starijih osnovaca, projekcije filmova sa Me|unarodnog fes-
tivala etnolo{kog filma i izlo`ba karikatura i ilustracija Alek-
sandra Blatnika iz Ni{a.
Dom kulture priprema tradicionalni \ur|evdanski koncert
KUD Abra{evi} 4. maja na kome }e gostovati Bojana i Neboj{a Br-
dari}. U ovom mesecu Abra{evi} priprema i humanitarni koncert,
a ~asopis TOK svoju promociju ima}e u Kru{evcu.
Narodna biblioteka Rade Drainac predstavi}e se svojom kwi -
`evnom produkcijom u Boru. Za kraj meseca 31. maj planirana je pro-
mocija kwige Topli~ki gvozdeni puk autora Mirka Dobri~anina,
o kojoj }e govoriti Radul Jovanovi} i Dragoqub Mirkovi}.
Iz istorijskog arhiva Toplice najavqena je promocija kwige
Istina o novosadskoj raciji autora Aleksandra Veqi}a, za 12. maj
u 19 sati. L.S.
Vrata kulturnih institucija u skoro 60 gradova u Srbiji bi}e
otvorena za razgledawe i inspiraciju od 18 do 22 sata, a u na{em
gradu i do posle pono}i. No} muzeja bi}e odr`ana u 40 dr`ava u
Evropi. Pro{le godine u No}i muzeja de{avalo se 400 programa na
vi{e od 150 lokacija u 53 grada {irom Srbije, a rezultat tih pro-
grama je 450.000 zabele`enih poseta.
Narodni muzej Toplice je pro{le godine dao skroman doprinos
ovim rezultatima sa devet programa na dve lokacije (Muzej i Hisar).
Prema procenama iz prokupa~kog Muzeja ovu manifestaciju u
na{em gradu posetilo je 450 qudi. Ove godine muzej ima osam pro-
grama koji }e biti odr`ani na tri lokacije Hisaru, Galeriji Bo`a
Ili} i Muzeju.
O Os sm mi i p pu ut t u u S Sr rb bi ij j i i
Brojna de{avawa i u maju
Osam programa u No}i muzeja
Objavqen novi broj ~asopisa TOK
Blago na{eg grada
Prokupa~ka Biblioteka Rade Drainac, zajedno sa decom iz
prokupa~kih {kola i Pred{kolske ustanove Neven, u Bioskopu
Toplica ugostila je pesnike Momu Dragi}evi}a iz Kru{evca,
Miwu Ilijevu iz Ni{a i Vlastu Ceni}a iz Doqevca. Ispred pes-
nika doma}in je bio prokupa~ki pesnik Sr|an Si|a @ivkovi}.
Oni su kroz stihove predstavili zbirku de~ijih pesama
Slatkoteka u kojoj se nalaze pesme svih pesnika u Srbiji koji su
pisali o slatki{ima.
Deca su u`ivala i sa neskrivenom rado{}u u~estvovala u pro-
gramu glume}i na sceni ono {to su pesnici od wih tra`ili, a o ~emu
se u pesmama govorilo.
Dru`ewe je trajalo koliko jedan {kolski ~as, ali su deca
`elela da ~uju jo{. Dopali su im se, kako ka`u, svi stihovi podjed-
nako. Neka wihove `eqe budu poruka organizatorima da deci ~e{}e
poklone ovakve ~asove. L.S.
Predstavqena Slatkoteka u Bioskopu Toplica
Najsla|a pesma
Narodna biblioteka Rade Drainac je ove godine po {esti put
organizovala kwi`evno ve~e na kome su se predstavili topli~ki
pisci sa svojim kwigama, objavqenim u 2010. godini. U~estvovali su
Miroqub Vuli}, Radenko \alovi}, Neboj{a Milosavqevi}, Zor-
ica Milo{evi}, Prvoslav Nikoli}, Dane Stojiqkovi} i Sibin
[ovi}.
- Zavi~ajni fond je jedan od najva`nijih fondova svake bib-
lioteke. Svaka mati~na biblioteka sakupqa zavi~ajni materijal za
ceo okrug, bez obzira na to o kojoj vrsti stvarala{tva se radi.
Va`no je da je od zna~aja za kulturu u Toplici istakao je bib-
liotekar Zavi~ajnog odeqewa prokupa~ke biblioteke Dragan Og-
wanovi}.
On je istakao da je rekord iz 2005. godine, kada je objavqeno 29
kwiga, sada izjedna~en. Ovaj podatak se odnosi samo na Prokupqe.
Zavi~ajni fond Narodne biblioteke Rade Drainac sadr`i
preko 1.400 monografskih publikacija, 37 naslova listova i
~asopisa, zbirke pozivnica, plakata, razglednica, fotografija,
novinskih ise~aka i audio vizuelnu gra|u. Zavi~ajno odeqewe ~uva
prvi i jedini broj prvog kwi`evnog ~asopisa u Toplici Lu~a, sve
brojeve ~asopisa TOK, Topli~ke sveske, Topli~ki venac i je-
dini topli~ki list Topli~ke novine.
L.S.
Topli~ki pisci i kwige 2010. godine
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
Po prvi put u prokupa~kom pozori{tu davala se predstava
^ovek sa ~etiri noge, a igrali su je niko drugi do prokupa~ki
glumci, amateri.
Me|u publikom koju su ~inili na{i sugra|ani, qubiteqi po-
zori{ne umetnosti, bila je i poznata glumica Tawa Bo{kovi} koja
je igrala u istoimenom filmu. Tim pre je odgovornost i va`nost da
sve protekne kako treba bila ve}a.
Sve je bilo ba{ tako. Kako treba i kako je publika navikla.
Zadovoqna ona, zadovoqni glumci, ali i go{}a Tawa Bo{kovi}.
- Neobi~no je. Nisam o~ekivala. Ovo je lepo i plemenito. To je
jedan ozbiqan posao. Odva`ili su se i volim {to su se setili tog
teksta Lole \uki}a rekla je po zavr{etku premijere ova glumica.
Ona je dodala da su pozori{ta mesta gde stasava jedan pismen,
blagorodan i dobar svet.
- Budemo li se li{ili ovog, mi }emo zaista nestati sa kulturne
mape sveta. Kreativni potencijal Prokupqa postoji i mora se ne-
govati! Ako je to amaterizam, nemam ni{ta protiv, ali Prokupqu se
mora pomo}i da prosto zadovoqi kulturne potrebe podvukla je
Tawa Bo{kovi}.
Glumci koji su se te ve~eri ponosili time {to su u~estvovali u
predstavi ^ovek sa ~etiri noge bili su Jugoslav Jovanovi} kao
Jovan Jovanovi}, Biqana Sto{i} Ili} kao Da{a, Miroqub
Mirovi} Facir kao Pera, Biqana Stojanovi} kao Nada, Neboj{a
Milenkovi} Jumba kao Vlasta, Zoran Radenkovi} kao novinar i Zor-
ica Slavi} kao sudija. Scenografiju je pripremila Marija
Markovi}, originalni song uradio je Dragan Babi}, a filmsko
muzi~ku monta`u napravio je Bojan Milosavqevi}. Ovoga puta na
mestu rediteqa bio je ~ovek koga smo navikli da vidimo u ulozi
scenografa, Milan Ili} Tr{a.
- Bilo je stvarno zahtevno i te{ko sve ukomponovati. Biti sa do-
brim glumcima, kojima sam ja kao rediteq morao da ka`em i poka`em
{ta `elim, ali ipak su i oni bili tu da dosta toga poka`u meni. Na
kraju je sve ispalo dobro {to je i potvrdila publika rekao je
zadovoqno po zavr{etku predstave, rediteq Milan Ili} Tr{a.
Nije bilo te{ko, ali nije bilo ni lako, ka`u glumci. Radili su
dugo, ali se wihov trud isplatio. Po zavr{etku ove premijere svi
su zadovoqni oti{li svojim ku}ama. Rediteq je me|u posledwim na-
pustio bioskopsku salu kao da je jo{ jednom hteo da se uveri da je sve
zavr{eno i da je proteklo u najboqem redu.
^ovek sa ~etiri noge je tekst Radivoja Lole \uki}a koji mo`e
da poslu`i da proverimo i preispitamo sebe ... pri~ao je Ili} u
hodu, dodaju}i da smo svi mi ponekad ne onakvi kakvi treba da
budemo, ve} onakvi kakvi drugi `ele da budemo.
Trudio se ka`e da u predstavi bude {to mawe smeha, ali i da
poka`e da smo svi mi vanserijski.
Miroqub Mirovi} Facir, jedan od najstarijih glumaca u pred-
stavi nam je rekao da na{ grad kada je gluma u pitawu ima perspek-
tivu Dolaze mladi dobri glumci! Na pitawe kako se rediteq
sna{ao u ovoj predstavi istakao je Uradio je posao samo tako.
I bilo je tako, potvrdila je publika, a za one koji nisu videli
kako, sigurno }e uslediti reprize.
Treba videti {ta je sve dovelo do toga da Jovan Jovanovi}, u pred-
stavi Jugoslav Jovanovi}, dru{tveno politi~ki radnik i ruko vo -
dilac tu`i samoga sebe, `ele}i da sazna zvani~no mi{qewe o tome
kako treba `iveti u savremenom svetu.
L.S.
Po{to je prokupa~ko pozori{te ve} dugo uskra}eno da bar jed-
nom u nekoliko godina ugosti profesionalne glumce na svojoj sceni,
ono ~ini da oni koji vole glumu i imaju talenta u wemu u~e prve po-
zori{ne tekstove i naprave prve gluma~ke korake. Dramski studio
prokupa~ke Gimnazije mladim glumcima, u~enicima ove {kole
poma`e u tome, zajedno sa re`iserom Zoranom Cvetkovi}em.
Iza wih je devet godina u~ewa i rada na daskama koje `ivot zna~e
i 13 premijera. Sa mnogim predstavama u~estvovali su i na brojnim
va`nim i zna~ajnim takmi~ewima, na kojima su retko kad ostajali
bez nagrada.
Suze i biseri je bila wihova trinaesta premijera. Odigrali su
je sigurno i lako, a zadovoqstvo po zavr{etku predstave bilo je
vidno ne samo na akterima, ve} i na publici koja je dugo ostala na
svojim mestima i odu{evqeno aplaudirala.
Na pitawe za{to su izabrali ba{ ovaj tekst, re`iser Zoran
Cvetkovi} je odgovorio zato {to je ve~it. Tekst ina~e govori o
situaciji u 18. veku, ali je i danas vrlo aktuelan.
- On prikazuje sukob izme|u prave umetnosti i ki~a koji je sada
mnogo izra`eniji nego onda. Nemam iluziju da }emo da pobedimo taj
ki~, ali gajim nadu da }emo da ga stavimo tamo gde mu je mesto is-
takao je Cvetkovi} po zavr{etku premijere.
Glumci u predstavi Suze i biseri su se, prema re~ima
Cvetkovi}a, u potpunosti razumeli. Znali su da je wihov zadatak da
se svako izbori za svoj deo umetnosti i stvarala{tva, koji se jednoga
dana ne}e zavr{avati `enom lavicom.
Aleksandra \or|evi}, koja je u ovoj predstavi igrala glavnu
ulogu Karolinu Novakovi}, rekla je da je prezadovoqna predstavom,
atmosferom i glumcima.
- Uloga koju sam igrala bila je ona za koju sam `ivela i koju sam
sve vreme pri`eqkivala. Sada mi se to ostvarilo i presre}na sam!
uzbu|eno je govorila Aleksandra.
Glumica koju je ona igrala u predstavi borila se na sceni za
pravu umetnost, a protiv {unda i ki~a, ali je nailazila na te{ke
prepreke sa kojima je morala da se bori da bi ostvarila svoje snove.
- Karolina poku{ava da promeni svet oko sebe, ali na kraju
dolazi do surove istine i shvata da bi ga promenila mora da po~ne
od sebe. Ona to ~ini, ali ne dovoqno da bi mogla i druge da mewa.
Mislim da je wena pri~a fascinantna! odu{evqeno o svojoj ulozi
pri~a Aleksandra.
Wen drug i kolega na sceni Du{an Lazi} ka`e da je sve {to su do
sad radili bilo mawe ozbiqno.
- Uvek smo se trudili da budemo dobri u komedijama, ali onda smo
po`eleli da donesemo te`u poruku, jer verujemo i u sebe i u svoju
publiku. Po pri~i iz teksta Karolina na kraju ka`e: Dosta sam la-
gala i tebe i sebe. Treba `iveti!. Nastoja}emo da se na svaki na~in
borimo protiv ki~a, ali ne}emo lagati sebe da smo ga pobedili u
potpunosti, ako to nismo ka`e Du{an.
Ovi mladi glumci poru~uju da wihova bitka nije zavr{ena.
- Mi se borimo kroz na{u igru na sceni, kroz pozori{te i Dram-
ski studio zbog koga smo sre}ni {to ga imamo! ka`u budu}e snage
prokupa~kog pozori{ta. L.S.
Po prvi put u re`iji prokupa~kog pozori{ta
^ovek sa ~etiri noge
Dramski studio Gimnazije devet godina na sceni
Uspe{na trinaesta premijera
U prokupa~koj Biblioteci Rade Drainac krajem ovog meseca
odr`an je edukativan program za bibliote~ke radnike Topli~kog
okruga.
Predavawe je organizovano u saradwi sa predava~ima iz Naro-
dne biblioteke Srbije. Radnici {kolskih i prokupa~ke gradske
Biblioteke imali su priliku da ~uju sve o Reviziji i otpisu bib-
liote~ke gra|e, o ~emu je govorila Bojana Vukoti}, kao i o Ref-
erencama usluga u biblioteci od predava~a Ivane Todorovi}.
Ovo predavawe izazvalo je veliko interesovawe i odziv bib-
liote~kih radnika.
Edukativni program za bibliote~ke radnike
O uslugama u biblioteci
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
- Uprkos tome da se prob-
lemima Roma nekoliko decenija
unazad bave brojne svetske vla-
dine i nevladine organizacije,
institucije i politi~ari, wihov
ekonomski, politi~ki i dru{ t -
veni polo`aj nije se bitnije po -
boq{ao - kazao je povodom Me |u-
narodnog dana Roma zamenik
predsednika Nacionalnog saveta
Roma pri Vladi Srbije Dejan
@ivkovi}.
On je naglasio da su i daqe
veliki problemi ovog najstari-
jeg izbegli~kog naroda, koji je u
stalnom prinudnom kretawu i
seobama {to simbolizuje i to~ak
na wihovoj zastavi i da taj narod
i u savremenom dru{tvu `ivi na
marginama sa najmawe prava i
uva`avawa.
Danas u svetu `ivi 12 mili -
ona Roma, a prema popisu iz 2002.
godine u Srbiji ih ima 108.000
dok procene govore da ih je pet
puta vi{e. Od tog broja 78 odsto
wih je nepismeno ili polupis-
meno. Prema statistici samo
17,2 odsto wih zavr{i osnovnu
{kolu, 4,6 sredwu, a samo dva
odsto fakultet.
Prema najnovijim podacima
24 odsto romske dece i mladih ni -
kad nije konzumiralo mleko i
mle ~ne proizvode, a 40 odsto wih
nikad nije jelo vo}e i povr}e.
Ogromna ve}ina Roma koji danas
`ive u 593 naseqa u Srbiji nema
elementarne uslove za `ivot,
{to je razlog {to samo jedan od
sto pripadnika ovog naroda do -
`ivi 60 godina.
- I pored toga {to je u Vladi
Srbije formirano savetodavno
telo za poboq{awe polo`aja Ro -
ma, ~iji je predsednik Bo`i dar
\eli}, neki rezultati i posle
pet godina nisu vidqivi, kazao je
@ivkovi}.
On je naglasio da je Minista -
r stvo prosvete i nauke tokom
pro{le godine zaposlilo {irom
Srbije 173 pedago{ka romska
asistenta u nastavi, a Minis tar -
stvo zdravqa anga`ovalo osamde-
setak romskih medijatorki.
Od ovog broja samo tri {kol-
ska asistenta anga`ovana su u
Prokupqu i dve midijatorke
Romkiwe u Zdravstvenom centru
"Toplica".
- Iako je wihovo anga`ovawe
dalo vidne rezultate kad je {ko -
lovawe romske dece i zdrav -
stveno osigurawe ove populacije
u pitawu, ovi qudi jo{ uvek ne-
maju re{en status i nisu dobili
stalno zaposlewe, istakao je on.
Od ukupnog broja zaposlenih
u Prokupqu samo dva odsto je
Roma, {to govori o tome da je ovo
i daqe najve}i problem za ovu
populaciju.
Ve}ina romskih doma}insta -
va u Prokupqu imaju veoma og -
rani~ene izvore prihoda. Jedino
sezonski poslovi vezani za po-
qoprivredu i gra|evinarstvo,
sivu ekonomiju, sakupqawe se ku -
ndarnih sirovina daju im mogu } -
nost da zarade, dok i daqe veliki
broj wih `ivi od socijalne po -
mo }i od dr`ave.
Zbog toga {to su u zoni sive
ekonomije, ve}ina Roma je van
sistema zapo{qavawa, pa se ta -
ko |e tretiraju kao nezapo sle -
ni.Ukoliko se nalaze na tr`i {-
tu rada oni dobijaju najte`e i na-
jopasnije poslove sa najni`om
dnevnicom. Wihov lo{ polo`aj
na tr`i{tu rada uslovqen je
dvema komponentama, niskim ni -
voom obrazovawa i diskrimi-
nacijom potencijalnih posloda-
vaca.
Zbog toga {to je ve}ina Roma
u ovom kraju nezaposlena i rade
samo u sivoj ekonomiji i kao
sakupqa~i sekundarnih sirov-
ina, Udru`ewe Roma iz Proku -
pqa iniciralo je putem Naci o-
nalnog saveta formirawe Regi -
onalnog komiteta za zapo{qa v-
awe Roma, kazao je @ivkovi}.
On je naglasio da }e ovaj
Komitet pokrivati Ni{avski i
Topli~ki okrug a da }e predsed-
nik Komiteta biti na~elnik
Topli~kog okruga Sr|an Jorda -
~i jevi}.
Tako|e je istakao da su dogov-
oreni razgovori delegacije pro -
kupa~kog Udru`ewa Roma, pred -
vo|ene predstavnicima lokalne
samouprave, sa vlasnicima nema -
~ke firme "Leoni" u Prokupqu
oko mogu}nosti zapo{qavawa
ve}eg broja Roma na poslovima
izrade kablova za automobile u
ovoj fabrici.
M.M.
Obele`en 8. april Me|unarodni dan Roma
Samo dva odsto Roma ima stalan posao
U okviru meseca romskog ak-
tivizma @enska romska mre`a u
centru Prokupqa organizovala
akciju "Podizawe vidqivosti
obrazovanih Romkiwa" u kojoj su
u~estvovali svi |aci romske na-
cionalnosti Medicinske {kole.
Kako je rekla predsednica
ove organizacije u Prokupqu
Mi rjana Stankovi}, ciq ove ak-
cije je ukazivawe gra|anstvu na
to koliko je Romkiwa obrazova -
no i u kom broju se one i daqe
{koluju.
Na improvizovanom pultu u
pe{a~koj zoni u centru grada 16
u~enica Medicinske {kole i
~etiri u~enika romske naci ona -
l nosti iz Prokupqa, prola zni -
ci ma, svima onima koju su `ele -
li da prokontroli{u svoje zd -
rav qe, merili krvni su pritisak
i nivo {e}era u krvi.
U akciji koja je trajala dva
sata svoje zdravqe prokontro li -
salo je pedesetak gra|ana i uz to
dobilo i prigodne poklone od
ro mskih aktivistkiwa.
Tokom aprila meseca Romsko
`enska mre`a Srbije pokrenula
je kampawu u 25 gradova Srbije
koja je posve}ena zahtevu za hi t -
no usvajawe i implementirawe
lokalnih akcionih planova za
una pre|ewe polo`aja Romkiwa
na nivou na{e zemqe.
Prema re~ima Stankovi}eve
ovo je dobar put da se javnost na-
jboqe upozna sa anga`ovawem
Ro m kiwa, {to }e uticati i na
one koji donose odluke u Skup -
{tini.
- Ujedno ovo je najboqa pro-
mo cija modela autonomnih, obra-
zovanih i integrisanih pripa -
dnica ovog naroda, ~ime }e se
pomo}i ukidawe stereotipa i
uvre`enih predrasuda o wima -
ka`e Stankovi}.
@enske romske mre`e u Sr-
biji postoje ve} 13 godina i za
ovo vreme postigle su zna~ajne
rezultate u radu sa romskom pop-
ulacijom i van we u radu sa na -
{im i internacionalnim
organizacijama i institucijama.
Konkretno rad ove organi-
zacije usmeren je na ukidawe di -
skriminacije Romkiwa, unapre -
|ewe wihovog obrazovawa, zdra-
v stvene za{tite i zapo{qavawa,
borbu protiv nasiqa nad `ena -
ma, kao i wihovo ukqu~ivawe u
politiku.
Ina~e, prema podacima @en -
ske mre`e danas Medicinsku, Te -
hni~ku, sredwu Poqoprivredno
- prehrambenu {kolu i Gimnaz-
iju u Prokupqu poha|a oko 130
u~enika romske nacionalnosti.
Romska deca su u velikom
broju ukqu~ena u pred{kolsko i
osnovno obrazovawe, tako da da -
nas osnovne {kole u na{oj op{ -
tini poha|a oko 900 u~enika
romske nacionalnosti.
Posebno je interesantna ~et -
vo rogodi{wa osnovna {kola u
selu Beriqe nadomak Prokupqa
koju poha|a 60 u~enika, a 95 od -
sto wih je romske nacional-
nosti.
Me|u Romima ima mnogo svr -
{e nih sredwo{kolaca, a petoro
wih danas su studenti Vi{e po-
qoprivredne {kole i Pravnog
fakulteta.
U {kolama u ovom mestu da -
nas rade tri profesora sa zav r -
{e nim fakultetima, a u proku -
pa~koj bolnici zaposlene su ~e -
tiri medicinske sestre romske
nacionalnosti.
U okviru obele`avawa Svet-
skog dana Roma 8. aprila u Gale -
riji prokupa~kog Muzeja odr `a-
}e se i muzi~ko poetsko ve~e Ro -
ma. M.M.
@enska romska mre`a organizovala javnu kontrolu zdravqa
Sve vi{e {kolovanih Romkiwa
TOPLI^KE NOVINE
APRIL 2011.
TOPLI^KE NOVINE Osniva~ i izdava~: Op{tina Prokupqe, Slu`ba za odnose sa javno{}u, ul. Nikodija
Stojanovi}a 2 Lektura: Dragana Stankovi} Foto: Dragi Stojkovi} Dizajn i tehni~ko ure|ewe: PRADO -
Prokupqe [tampa: Bones print, Ni{ 06. maj 2011.
I DAJE SE u zakup javno gra|evinsko zemqi{te za postavqawe
monta`nih objekata - kioska i to slede}e lokacije:
1.Ulica Ratka Pavlovi}a:
- lokacija kod Bioskopa, povr{ine 4 m
2
- lokacija br.1 preko puta '' Jadra'' kafane, povr{ine 6m
2
- lokacija br.2 preko puta ''Jadran'' kafane, povr{ine 6m
2
- lokacija br.3 preko puta ''Jadran'' kafane, povr{ine 5m
2
- lokacija kod male pijace, (kiosk za prodaju karata),
povr{ine 6 m
2
Po~etna cena za ovu lokaciju po m
2
iznosi 1.200,00 din. mese~no.
2. Ulica 21.srpske divizije (kod suda):
- lokacija broj 1, povr{ine 4 m
2
kat. parcela br. 4141 KO
Prokupqe grad
- lokacija broj 2, povr{ine 4 m
2
kat. parcela br. 4141 KO
Prokupqe grad
- lokacija broj 3, povr{ine 6 m
2
kat. parcela br. 4141 KO
Prokupqe grad
- lokacija broj 4, povr{ine 4 m
2
kat. parcela br. 4141 KO
Prokupqe grad
Po~etna cena za ovu lokaciju po m
2
iznosi 1500,00 din. mese~no.
3. Lokacija ,,Gari} (kod rampe, autobusko stajali{te)
- zemqi{te povr{ine 4 m
2
Po~etna cena za ovu lokaciju po m
2
iznosi 1.000,00 din. mese~no.
4. Ulica Bo{ka Jugovi}a:
- lokacija kod Crkve, povr{ine 4 m
2
- lokacija kod Crkve, povr{ine 4 m
2
- lokacija kod Crkve, povr{ine 6 m
2
- lokacija kod Crkve, povr{ine 6 m
2
- lokacija kod Zelene pijace, povr{ine 4 m
2
kat. parcela br.
3939 KO Prokupqe grad
Po~etna cena za ovu lokaciju po m
2
iznosi 1.300,00 din. mese~no.
5. Trg topli~kih junaka:
- lokacija kod apoteke, povr{ine 6 m
2
- lokacija kod apoteke, povr{ine 6 m
2
Po~etna cena za ovu lokaciju po m
2
iznosi 1.500,00 din. mese~no.
6. Beloqin
- lokacija povr{ine 6 m
2
Po~etna cena za ovu lokaciju po m
2
iznosi 600,00 din. mese~no.
7. Ulica Jug Bogdanova br 73.
- lokacija br.1 povr{ine 4 m
2
Po~etna cena za ovu lokaciju po m
2
iznosi 750,00 din. mese~no.
8. Ulica Veqka Milankovi}a bb
- lokacija povr{ine 25 m
2
kat. parcela br. 1430 i 1390 obe
KO Prokupqe grad
- lokacija povr{ine 40 m
2
kat. parcela br. 1430 i 1390 obe KO
Prokupqe grad
Po~etna cena za ovu lokaciju po m
2
iznosi 190,00 din. mese~no.
II Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica.
Na licitaciji za davawe u zakup gra|evinskog zemqi{ta za
postavqawe monta`nog objekta-kioska nemaju pravo u~e{}a lica
koja po osnovu zakupa imaju neizmirene nov~ane obaveze.
III Javno gra|evinsko zemqi{te za postavqawe monta`nog ob-
jekta - kioska, daje se u zakup na period od ^ETIRI godine.
Po isteku ugovora o davawu o zakupu javnog gra|evinskog ze mqi -
{ta, ugovor o zakupu se ne produ`ava, ve} se ponavqa postupak lic-
itacije.
IV Za zauzeti prostor oko objekta primeni}e se cena iz ''tarife
komunalnih taksi'' za {ta }e se zakqu~iti poseban ugovor kojim }e
se bli`e odrediti prava i obaveze izme|u ugovornih strana.
U slu~aju rasta cena na malo vi{e od 10%, vr{i}e se uskla|i va -
we iznosa zakupnine, u skladu sa statisti~kim podacima objavqenim
u Slu`benom glasniku RS.
V Javno gra|evinsko zemqi{te za postavqawe monta`nog ob-
jekta - kioska, daje se u zakup u~esniku licitacije koji ponudi
najve}i iznos.
Prednost prilikom dodele lokacije imaju lica - zakupci koji
ve} koriste navedenu lokaciju, ako prihvate najve}i licitirani
iznos postignut na licitaciji za lokaciju na kojoj imaju postavqen
kiosk .
VI U~esnici licitacije du`ni su da pre po~etka licitacije, na
ime u~e{}a na licitaciji uplate garantni iznos od 3.000,00 dinara
na blagajni Op{tinske uprave Op{tine Prokupqe (kanc. br. 29).
VII Licitacija }e se odr`ati 23.05.2011. god. (ponedeqak), sa
po~etkom u 07,30 ~asova u prostorijama Odeqewa za urbanizam, stam-
beno-komunalne poslove i gra|evinarstvo Op{tine Prokupqe i to
za lokacije:
1. Ulica Ratka Pavlovi}a sa po~etkom u 07,30 ~asova;
2. Ulica 21.srpske divizije (kod Suda) sa po~etkom u 08,00 ~asova;
3. Lokacija ''Gari}'' (kod rampe, autobusko stajali{te) sa po~etkom
u 08:30 ~asova;
4. Ulica Bo{ka Jugovi}a sa po~etkom u 09,00 ~asova;
5. Trg topli~kih junaka sa po~etkom u 09,30 ~asova;
6. Beloqin sa po~etkom u 10,00 ~asova;
7. Ulica Jug Bogdanova br.73 sa po~etkom u 10,30 ~asova;
8. Ulica Veqka Milankovi}a bb sa po~etkom u 11,00 ~asova.
VIII Licitacija }e se sprovesti ako su prisutna najmawe dva lic-
itanta za svaku lokaciju.
IX Licitaciju }e sprovesti Komisija za dodelu javnog gra|evin-
skog zemqi{ta Op{tine Prokupqe.
X Po dono{ewu odluke o dodeli u zakup javnog gra|evinskog
zemqi{ta, Op{tina Prokupqe i u~esnik licitacije, kome bude us-
tupqena lokacija, zakqu~i}e ugovor o zakupu, kojim }e bli`e reg-
ulisati me|usobna prava i obaveze.
XI Odluka o dodeli lokacije bi}e istaknuta na oglasnoj tabli
Op{tine Prokupqe i JP Direkcija za izgradwu, urbanizam i stam-
bene poslove Op{tine Prokupqe.
XII Sva bli`a obave{tewa u vezi sa oglasom mogu se dobiti u Od-
eqewu za urbanizam, stambeno-komunalne poslove i gra|evinarstvo
Op{tine Prokupqe (kancelarija br.6).
U PROKUPQU, 29.04.2011. GODINE
Na osnovu ~lana 2. Odluke o naknadi za privremeno kori{}ewe neizgra|enog javnog gra|evinskog zemqi{ta (''Sl. list
Op{tine Prokupq'' br.12 od 31.12.2008. godine) Komisija za dodelu gradskog gra|evinskog zemqi{ta na privremeno i
trajno kori{}ewe raspisuje
O G L A S
O DAVAWU U ZAKUP JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA ZA POSTAVQAWE MAWIH
MONTA@NIH OBJEKATA KIOSKA I PRIVREMENIH OBJEKATA ZA KORI[]EWE NA
NEIZGRA\ENOM JAVNOM GRA\EVINSKOM ZEMQI[TU PUTEM LICITACIJE - I PUT