Porodina biblioteka br.

10
IZVORI
Jacques Ellul, La technique ou lenjeu du siecle,
Paris: Arand !olin, 1"#$. %1"&'(
The Technological Society, translated b) Jo*n +ilkinson,
Vinta,e -ooks, Rando .ouse, /e0 1ork, 1"&$.
PRIRE2I3I: anar*i4a5 blok $# i -ratst6o i7 Ere6ona
PREVO2: /enad i7 Ere6ona
RE2A89:RA I PRIPRE;A: Aleksa <oli4anin
=:<E=9IJE I PO=3E2/JA PROVERA: bata /e>a
PORO2I?/A -I-3IO9E8A, 3I=9A I 8O/9A89:
*tt@:55anar*i4aAblok$#.net17en.co
*tt@:55,rou@s.,oo,le.co5,rou@5blok$#
aleksa.,oli4aninB,ail.co
bratst6oi7ere6onaB,ail.co
/A 8ORI!A;A: Angelus Novus %detal4(, Paul 8lee, 1"C0.
D8le ia sliku ko4a se 7o6e Angelus Novus. /a n4o4 4e @rika7an anEeo ko4i i7,leda kao da
naera6a da se udal4i od nee,a ie 4e Fasciniran. Oi su u ra7ro,aene, usta ot6orena, a
krila ra>irena. 9ako ora i7,ledati anEeo istori4e. 3ice 4e okrenuo @ro>losti. Ono >to i
6idio kao lanac do,aEa4a, on 6idi kao 4ednu 4edinu katastroFu >to ne@rekidno ,oila
ru>e6ine @reko ru>e6ina i baca u i* @red no,e. Rado bi se 7austa6io, budio rt6e i sasta6l4ao
ono >to 4e ra7bi4eno. Ali i7 ra4a du6a tako snaGna olu4a da u 4e ra7a@ela krila i anEeo 6i>e ne
oGe da i* sklo@i. 9a olu4a ,a ne7adrGi6o ,oni u buduHnost, ko4o4 okreHe leEa, dok ,oila
ru>e6ina @red n4i raste do neba. Ono >to na7i6ao na@retko 4este ta olu4a.I A Valter
-en4ain, Istorijsko-filozofske teze %IJ(, 1"$0. Pre6eo: -raniir Ki6o4ino6iHL -eo,rad, /olit,
D=a76eGEaI, 1"M$.
-E=P3A9/O 8O;:/A3/O IZ2A/JE
-eo,rad, a@ril C010.
Kak Elil
9E./I8A
ili
Ulog veka
Pre6eo Nenad iz revona
A/AR.IJA5 -3O8 $# I -RA9=9VO IZ EREVO/A
-eo,rad C010.

SA2RKAJ
!redgovor autora francusko" izdanju ##
!redgovor autora za redigovano a"eri$ko izdanje #%
Na&o"ena $itaocu #'
Glava I
TEHNIKE
I. POSTAVKE PROBLEMA
;a>ine i te*nika %#
/auka i te*nika %(
Or,ani7aci4a i te*nika %'
2eFniti6e )#
9e*nika o@eraci4a i te*niki Fenoen )*
II. ISTORIJSKI RAZVOJ
Priiti6na te*nika +#
<rka +(
Ri +,
.ri>Hanst6o i te*nika (-
Nesnaesti 6ek (*
Industri4ska re6oluci4a *-
Glava II
KARAKTEROLOGIJA TEHNIKE
I. TEHNIKA U CIVILIZACIJI .'
9radicionalne te*nike i dru>t6o ,%
/o6e karakteristike '(
%str. M(
II. KARAKTERISTIKE MODERNE TEHNIKE
Autoati7a te*niko, i7bora '.
=aou6eHa6an4e #-)
/edel4i6ost ##%
/uGno @o6e7i6an4e te*nika #%'
9e*niki uni6er7ali7a #)+
Autonoi4a te*nike #(-
Glava III
TEHNIKA I EKONOMIJA
I. NAJBOLJI I NAJGORI #*(
:tica4 te*nike na ekonoi4u #**
Ekonoske @osledice #.-
II. TAJNI PUT #.(
Ekonoske te*nike o@ser6aci4e #.'
Ekonoske te*nike akci4e #,,
Planiran4e i sloboda #'+
III. VELIKE NADE
Ekonoski sistei u suoa6an4u s te*niko %--
Pro,res %-.
!entrali7o6ana ekonoi4a %##
Autoritarna ekonoi4a %#.
Antideokratska ekonoi4a %%(
IV. EKONOMSKI OVEK %)(
Glava IV
TEHNIKA I DRAVA
I. SUSRET DRAVE S TEHNIKOM
2re6ne te*nike %+(
/o6e te*nike %(-
%str. O(
Pri6atne i 4a6ne te*nike %(*
Reakci4a drGa6e na te*nike %('
II. POSLEDICE PO DRAVU
E6oluci4a %*+
9e*niki or,ani7a %*'
=ukob @olitiara i te*niara %.#
9e*nika i @oredak %,+
9e*nika i @olitike doktrine %'*
9otalitarna drGa6a )--
III. SUMMUM JUS: SUMA INJURIA )-,
I V. POSLEDICE PO TEHNIKU )#.
/es@utana te*nika )#,
:lo,a drGa6e u ra76o4u oderni* te*nika )%)
Instituci4e u sluGbi te*nike )%,
Glava V
LJUDSKE TEHNIKE
I. POTREBE
34udska ten7i4a ))*
;odiFkaci4a sredine i @rostora )+#
;odiFkaci4a 6reena i kretan4a )+(
=t6aran4e aso6no, dru>t6a )+'
34udske te*nike )(%
II. PREGLED )(.
Obra7o6na te*nika )*-
9e*nika rada )**
ProFesionalno usera6an4e ).(
Pro@a,anda ),-
Zaba6a )'%
%str. "(
=@ort )',
;edicina +-#
III. O2JE!I
9e*nike, l4udi i o6ek +-+
?o6ekAa>ina +##
Rasta6l4an4e o6eka +#(
9ri4uF nes6esno, +#'
;aso6ni o6ek +%%
IV. TO9A3/A I/9E<RA!IJA +%/
9e*nika aneste7i4a +%,
Inte,raci4a instinkta i du*o6no,
8onano ra7re>en4e +)+
Glava VI
POGLED U BUDUNOST +++
Po,led u ,odinu C000. ++.
0i1liografja i drugi izvori +(%
11
PRE2<OVOR A:9ORA PRA/!:=8O; IZ2A/J:
Ra74asnio na4@re neke nes@ora7ue ko4i se nei7beGno 4a6l4a4u u s6ako4 ras@ra6i o te*nici.
Zadatak o6e kn4i,e ni4e da o@i>e ra7ne te*nike ko4e, 7a4edno u7ete, ine te*nolo>ko dru>t6o.
-ila bi @otrebna cela biblioteka da bi se o@isala be7bro4na te*nika sredst6a ko4a 4e o6ek
@rona>ao, ali taka6 @odu*6at bio bi od ale 6rednosti. Pored to,a, @osto4i sas6i do6ol4no
eleentarni* rado6a ko4i o@isu4u ra7ne te*nike. ?esto Hu se @o7i6ati na neke od ti* te*nika,
@od @ret@osta6ko da su n4i*o6e @riene ili n4i*o6i e*ani7i @o7nati itaocu.
/ea naeru da s6odi raune, @o7iti6ne ili ne,ati6ne, o toe >ta 4e do sada @osti,nuto
@ooHu ti* te*nika ili da @oredi n4i*o6e @rednosti i nedostatke. /eHu @ona6l4ati ono >to 4e
esto bi6alo reeno, da 4e 7a*6al4u4uHi te*nolo,i4i skraHena radna nedel4a, da 4e @orastao Gi6otni
standard i tako dal4eL ili, s dru,e strane, kako se radnik suoio s bro4ni te>koHaa u s6o
@rila,oEa6an4u a>ini. I 7aista, niko ni4e u o,uHnosti da naini taan i detal4an @re,led
uku@ni* @osledica @osto4eHi* te*nika. ;o,u se i7neti sao Fra,entarni i @o6r>ni @rika7i.
/a47ad, ni4e i naera da donosi etike ili estetske sudo6e 0 te*nici. 34udsko biHe 4e,
nara6no, l4udsko biHe, a ne @uka Foto,raFska @loa, tako da n4e,o6a @osebna taka ,ledi>ta
ora neino6no doHi do i7raGa4a. Ali to ne iskl4uu4e dubl4u ob4ekti6nost. Znak te ob4ekti6nosti
biHe to >to He oboGa6aoci te*nike nesun4i6o satrati o6o delo @esiistini, dok He ,a
te*noFobi satrati o@tiistini.
Jednosta6no reeno, @oku>ao sa da na osno6u detal4ne anali7e, i7loGi konkretno i
teel4no tuaen4e te*nike.
9o 4e 4edini cil4 o6e kn4i,e.
Kak Elil, 1"#$.
1C
PRE2<OVOR A:9ORA ZA RE2I<OVA/O
A;ERI?8O IZ2A/JE
/a @oetku bi* *teo da 4asno ukaGe na useren4e i naeru o6e kn4i,e. Iako deskri@ti6na,
ona ia s6o4 cil4. /isa se o,raniio na to s6o4a 7a@aGan4a i7loGi s *ladno ob4ekti6no>Hu,
kao istraGi6a ko4i i76e>ta6a >ta 4e otkrio @od soi6o s6o, ikrosko@a. 2obro 7na da sa i 4a
ukl4uen u te*niku ci6ili7aci4u i da 4e n4ena istori4a u4edno i o4a 6lastita. Pre bi* se o,ao
u@orediti s lekaro ili s F7iare ko4i o@isu4e ,ru@nu situaci4u u ko4o4 se 7atekao. 3ekar se
na>ao usred e@idei4e, Fi7iar 4e i7loGen radi4aci4i: u tak6i situaci4aa u oGe ostati siren i
lucidan, a etod ob4ekti6anL ali, celo 4e biHe nei7beGno @roGeto duboko ten7i4o.
Iako naerno nisa i>ao dal4e od deskri@ci4e, italac He oGda osetiti odreEeni @esii7a.
/isa @esiista ni @o @rirodi, ni @o ubeEen4u, niti ia @esiistika @redubeEen4a. Zania e
sao da li st6ari sto4e tako ili nekako dru,ai4e. ?italac ko4i doEe u isku>en4e da e na7o6e
@esiisto trebalo bi da @reis@ita so@st6enu sa6est i da se u@ita >ta ,a 4e na6elo na taka6 sud.
/aie, 6eru4e da i7a tak6o, suda u6ek sto4e @ret*odno us6o4eni etaF7iki 6rednosni sudo6i,
kao >to su, D?o6ek 4e =lobodanIL D?o6ek 4e ,os@odar st6aran4aIL D?o6ek u6ek @re6a7ila7i
te>koHeI %7a>to ne i o6uQ(L D?o6ek 4e dobarI. Ili, o@et: DPro,res 4e u6ek @o7iti6anIL D?o6eko6a du>a
4e 6ena i 7ato on ne oGe biti u,roGen.I Oni ko4i se drGe tak6i* u6eren4a satraHe o4 o@is
te*nike ci6ili7aci4e netani i @esiistiki. Od itaoca oeku4e sao da se drGi in4enica i
da sebi @osta6i sledeHa @itan4a: D2a li su anali7irane in4enice neistiniteQI D2a li 4e anali7a
@o,re>naQI D2a li su 7akl4uci neosno6aniQI D2a li ia 7naa4ni* @re6ida i @ro@ustaQI ?itaocu
neHe koristiti ako in4eninu anali7u do6ede u @itan4e na osno6u so@st6eni* etiki* ili
etaF7iki* @redubeEen4a.
1'
?italac 7asluGu4e i oGe od ene dobiti re da o6de nisa @oku>ao da dokaGe ne>to.
/isa @oku>ao da @okaGe, recio, kako 4e o6ek @redodreEen ili kako 4e te*nika lo>a ili bilo
>ta slino toe.
9u su 4o> d6a ra7lo,a ko4a u itaocu o,u i7a76ati oseHan4e @esii7a. /aie, oGe osetiti
da stro,i deterini7a, ko4i 4e o6de o@isan, ne osta6l4a nikaka6 @rostor 7a delot6ornu
indi6idualnu akci4uL ili oGe steHi taka6 utisak 7ato >to ne 6idi bilo kak6o re>en4e 7a @roblee 0
ko4ia kn4i,a ,o6ori. 9a d6a Faktora ora4u @ri6uHi na>u @aGn4u.
8ada 4e re o stro,o deterini7u, ora na@oenuti da sa se o6de ba6io sociolo>ki
ra7atran4ia, >to ukl4uu4e anali7u 6eliki* ,ru@a l4udi i ,la6ni* trendo6a, ali ne i indi6idualne
akci4e. /e s@ori @osto4an4e indi6idualne akci4e ili neke unutra>n4e sFere slobode. =ao t6rdi
da se to ne oGe odrediti na na4o@>ti4e ni6ou anali7e i da ti indi6idualni @ostu@ci ili ide4e, ovde i
sada2 nea4u nikaka6 utica4 na dru>t6ene, @olitike ili ekonoske e*ani7e. = torn t6rdn4o
4asno 7au7ia @ristrasan sta6 u ras@ra6i i7eEu sociolo>ki* >kola. =ociolo,i4a, @o eni, ni4e
doda6an4e i kobino6an4e indi6idualni* @ostu@aka. Veru4e u @osto4an4e kolekti6ne dru>t6ene
in4enice, ne7a6isne od @o4edinca. Po eni, indi6idualne odluke se u6ek donose u ok6iria te
dru>t6ene in4enice, @ret*odno us@osta6l4ene i an4e ili 6i>e odreEu4uHe. =ao sa @oku>ao da
o@i>e te*niku kao sociolo>ku in4enicu. -a6io se kolekti6ni e*ani7ia, ko4i sto4e u
neko odnosu s dru,i kolekti6ni @rocesia i en4a4u @olitike ili ekonoske strukture.
Prea toe, ne treba se uditi >to o6de nea os6rta na 7asebne, ne7a6isne inici4ati6e
@o4edinaca. Jednosta6no ne o,u da se ba6i sFero indi6idualno,. Ali ne os@ora6a n4eno
@osto4an4e. /e t6rdi da 4e @o4edinac danas odreEen u 6eHo4 eri ne,o rani4eL @re He biti da 4e
odreEen dru,ai4e. Priiti6ni o6ek, o@kol4en 7abranaa, tabuia i obredia, bio 4e, nara6no,
dru>t6eno odreEen. Ali, ilu7i4a 4e A naGalost, 6eoa ra>irena A isliti da so @ostali slobodni
7ato >to so ra7bili obru 7abrana, tabua i obreda @riiti6no, o6eka. :slo6l4eni so nei
no6i: te*niko ci6ili7aci4o. O6de se ne os6rHe na @ro>le istori4ske @eriode, u ko4ia 4e
o6ek na6odno bio =lobodan, sreHan i ne7a6isan. 2eterini7a i7 @ro>losti nas 6i>e ne 7aniaL
s n4i 4e 7au6ek s6r>eno. Ako se os6rHe na @ro>lost, to
1$
4e sao 7ato da bi* na,lasio da dana>n4e deterinante rani4e nisu @osto4ale i da l4udi nisu
orali da se s n4ia *6ata4u u ko>tac. 34udi i7 klasine antike nisu o,li @ronaHi re>en4a 7a na>e
dana>n4e deterini7e i u7aludno 4e u delia Platona ili Aristotela traGiti od,o6or na @itan4e
slobode.
Ako iao u 6idu da su dru>t6eni e*ani7i u6ek 6aGne deterinante 7a @o4edinca A
an4e ili 6i>e 6aGne A onda t6rdi da so @re>li i7 4edno, sku@a deterinanti u dru,i. Pritisak
ti* e*ani7aa 4e danas 6eoa snaGanL oni delu4u u s6e >iri oblastia i 7adiru duboko u
l4udski Gi6ot. Oni @redsta6l4a4u s@eciFicno oderan @roble.
I@ak, ta4 deterini7a ia i dru,i as@ekt. : isku>en4u so da @o6odo Fenoena o@isani* u
o6o4 kn4i7i u@otrebio re$ fataliza"3 ?italac He oGda biti ski on da 7akl4ui, ako se s6e 7aista
de>a6a kao >to 4e u kn4i7i reeno, da 4e o6ek @ot@uno neoHan A kako da sau6a s6o4u linu
slobodu, tako i da @roeni tok do,aEa4a. O@et kaGe, @itan4e 4e lo>e @osta6l4eno. Zato Hu
obrnuti celu Forulaci4u i reHi: ako se o6ek A s6ako od nas A odrekne od,o6ornosti u odnosu
na 6rednostiL ako se 7ado6ol4i da 6odi tri6i4alan Gi6ot u te*niko4 ci6ili7aci4i, sa s6e 6eHi
@rila,oEa6an4e i us@e*o kao 4edini cil4e6iaL ako odbaci ak i sau @oisao da se
odu@re ti deterinantaa, onda He s6e desiti kao >to sa o@isao, a deterinante He &ostati
neino6nosti. Ali, u o@isi6an4u dru>t6eni* toko6a, oi,ledno nisa o,ao da u7e u ob7ir
o,uHe odluke o6o, ili ono, @o4edinca, ak i ako bi te odluke o,le da @roene tok
dru>t6eno, ra76o4a. /aie, te odluke nisu 6idl4i6e, a ako su 7aista line, onda se ne o,u
@red6ideti. Poku>ao sa da o@i>e te*niki Fenoen, kaka6 4e danas, i da ukaGe na n4e,o6
verovatan ra76o4. 9u nea Fatali7aL to 4e @re @itan4e 6ero6atnoHe i o6de sa i7neo ono u eu
6idi na46ero6atni4i @ra6ac ra76o4a.
/a eu se 7asni6a to 6iEen4e na46ero6atni4e o,uHnostiQ Rekao bi* na dru>t6eni,
ekonoski i @olitiki Fenoenia, kao i na odreEeni lancia do,aEa4a i sek6enci. Ako ne
oGeo ,o6oriti o 7akonitostia, onda akar oGeo ,o6oriti o @ona6l4an4ia. Ako ne
oGeo ,o6oriti o e*ani7ia, u stro,o sislu te rei, onda oGeo ,o6oriti o
eEu7a6isnostia. : ekonoski Fenoenia @osto4i odreEena lo,ika %iako ne i lo,ika u
Foralno sislu(, ko4a
1#
oo,uHa6a neka @red6iEan4a. 9o 6aGi i 7a sociolo,i4u i, u an4o4 eri, 7a @oliuku. Ia neke
lo,ike u ra76o4u instituci4a, ko4u 4e lako uoiti. ;o,uHe 4e, be7 @o7i6an4a na a>tu ili naunu
Fantastiku, o@isati @utan4u ko4u He slediti dru>t6eno telo ili ko@leks instituci4a. Ekstra@olaci4a 4e
sas6i @rikladna i nauna kada se @aGl4i6o @rien4u4e. 9o 4e ono >to so o6de @oku>ali. Ali ona
nikada ne donosi ne>to 6i>e od 6ero6atnoHe i do,aEa4i 4e o,u os@oriti.
=@ol4a>n4i Faktori o,u uticati na tok istori4e. Vero6atni ra76o4 ko4i o@isu4e oGe biti
@rekinut @o4a6o no6o, Fenoena. /a6escu tri @riera, naerno 6eoa ra7liita, o,uHi*
reetilaki* Fenoena:
1( Ako i7bi4e o@>ti rat i ako uo@>te bude @reGi6eli*, ra7aran4e He biti tako o,rono, a uslo6i
o@stanka toliko i7en4eni, da te*nolo>ko dru>t6o 6i>e neHe @osto4ati.
C( Ako s6e 6eHi bro4 l4udi @ostane @ot@uno s6estan o@asnosti ko4o4 te*nolo>ki s6et i7laGe
o6eko6 lini i du*o6ni Gi6ot i ako odlue da @o6rate s6o4u slobodu tako >to He naru>iti tok to,
ra76o4a, onda He o4a @red6iEana biti obe76reEena.
'( Ako -o, odlui da inter6eni>e, o6eko6a sloboda oGe biti s@asena @roeno s6etske
istori4e ili o6eko6e @rirode.
Ali sociolo>ka anali7a ne oGe ra7atrati ni4ednu od te tri o,ucnosti. Posledn4e d6e se
nala7e i76an o@se,a sociolo,i4e i suoa6a4u nas sa ide4o o @re6ratu tako 6eliki* ra7era da se
n4e,o6e @osledice ne o,u @roceniti. Ali sociolo4ka anali7a ne do@u>ta ra7atran4e tak6i*
o,uHnosti. Pored to,a, @r6e d6e o,uHnosti ne nude in4enice ko4e bi se o,le anali7irati i na
ko4ia bi se o,la uteel4iti bilo kak6a @ro4ekci4a. /4ia nea esta u istraGi6an4u in4enicaL
ne o,u s@oriti da se tako ne>to oGe desti, ali to ne o,u racionalno u7eti u ob7ir. /ala7i se
u @o7ici4i lekara ko4i ora da di4a,nosuku4e bolest i @roceni n4en o,uHi tok, ali ko4i do@u>ta da
-o, oGe na@ra6iti udo, da @aci4ent @okaGe neoeki6anu konstitucionalnu reakci4u ili da
@aci4ent, ko4i bolu4e tuberkulo7e, neoeki6ano ure od srano, udara. ?italac ora u6ek iati
u 6idu i@licitnu @ret@osta6ku da ako se o6ek ne tr,ne i ne inter6eni>e %ili ako ne inter6eni>e
neki ne@red6idl4i6, ali odluu4uHi Fenoen(, onda He s6e biti kao >to sa o@isao.
1&
?itaoca oGe obu7eti @esii7a i7 4o> 4edno, ra7lo,a. O6a studi4a ne nudi ni4edno re>en4e 7a
ot6orene @roblee. Posta6l4a4u se @itan4a, ali nea od,o6ora. /aerno sa se su7drGao od
i7no>en4a re>en4a. Jedan od ra7lo,a 4e >to bi tak6a re>en4a nuGno orala biti teoretska i
a@straktna, @o>to se ona ne o,u 6ideti ni,de u @osto4eHi in4enicaa. /e kaGe da se neHe
doHi do neko, re>en4aL sao t6rdi da u sada>n4o4 dru>t6eno4 situaci4i nea ak ni na,o6e>ta4a
re>en4a, ni4edne @ukotine u sisteu te*nike nuGnosti. =6ako re>en4e ko4e bi* o,ao @redloGiti
bilo bi idealistiko ili Fantastino. /a neki nain bi ak bilo i neasno i7nositi re>en4a: italac bi
i* o,ao s*6atiti kao ne>to st6arno, a ne sao Fkti6no. :@o7nat sa sa Dre>en4iaI ko4a su
@onudili Eanuel ;oni4e, P4er 9ilar de Narden, Ra,nor Pri>, Can Purast4e, CorG Pridan i dru,i.
/aGalost, s6a ona @ri@ada4u oblasti Fanta7i4e i nea4u nikak6e 6e7e sa st6arnoscu. : sada>n4o4
situaci4u, ne o,u i* racionalno u7eti u ra7atran4e.
:,la6no, neHu i7neti konani sud o sutra>n4ici @re ne,o >to doEe. /e @oku>a6a da o6eka
sta6l4a u lance. Ali insistira na ra7lici i7eEu di4a,no7e i tera@i4e. Pre ne,o >to se naEe neki
lek, @otrebno 4e detal4no istraGiti bolest i @aci4enta, oba6iti laboratori4ska is@iti6an4a i i7olo6ati
6irus. ;ora4u se ut6rditi kriteri4ui ko4i He oo,uHiti @re@o7na6an4e bolesti kada se ona @o4a6i
i o@isati @aci4ento6i si@toi u s6ako4 Fa7i n4e,o6e bolesti. 9a4 @reliinarni rad 4e neo@*odan
7a e6entualno otkriHe i @rienu leka.
O6i @oreEen4e ne Geli da kaGe kako 4e te*nika bolest dru>t6eno, tela 6eH sao da
ukaGe na radnu @roceduru. 9e*nika suoa6a o6eka s bro4ni @robleia. =6e dok 4e @r6a
Fa7a anali7e ne@ot@una, s6e dok @roblei nisu is@ra6no @osta6l4eni, beskorisno 4e @redla,ati
re>en4a. A @re ne,o >to is@ra6no @osta6io @roble, orao iati @reci7an o@is ukl4ueni*
Fenoena. 8oliko 4e eni @o7nato, ne @osto4i neki s6eobu*6atan i @reci7an o@is in4enica, ko4i
bi oo,uHio is@ra6no Forulisan4e @roblea.
Posto4eHi rado6i na o6u teu su ili o,ranieni na 4edan as@ekt @roblea A utica4 Flski* slika
na ner6ni siste, na @rier A ili @redlaGu re>en4a be7 neo@*odno, @ri@reno, istraGi6an4a. O6u
kn4i,u nudi kao @r6i @oku>a4 us@osta6l4an4a neo@*odne osno6eL @otrebno 4e 4o>
1M
no,o rado6a da bi se 6idelo kaka6 bi trebalo da bude @ra6i l4udski od,o6or na @roblee s
ko4ia se suoa6ao.
Ali to ne se na6esti itaoca da kaGe sebi: D2obro, o6de iao neke inForaci4e o @robleu, a
dru,i sociolo7i, ekonoisti, Flo7on i teolo7i nasta6iHe ta4 rad, tako da i osta4e sao da alo
@rieka.I 9o neHe iHi, 4er se @roble ne @osta6l4a sao @red naunike i uni6er7itetske @roFesore,
6eH @red s6e nas. : @itan4u 4e sa Gi6ot i biHe na @otrebna s6a ener,i4a, doi>l4atost, a>ta,
dobrota i sna,a da biso sa6ladali na>e te>koHe. 2ok ekao da s@eci4alisti nasta6e sa s6o4i
@oslo u korist dru>t6a, s6ako od nas, u so@st6eno Gi6otu, ora tra,ati 7a nainia da se
odu@re te*niki deterinantaa i @re6a7iEe i*. =6aki o6ek ora @redu7eti ta4 na@or, u s6i
oblastia Gi6ota, u s6o4o4 @roFesi4i i u s6o4i dru>t6eni, 6erski i @orodini odnosia.
Po o s*6atan4u, sloboda ni4e ne@roenl4i6a in4enica ure7ana u o6eko6u @rirodu i srce.
Ona ni4e ne>to u,raEeno u o6eka ili dru>t6o i besisleno 4e @osatrati 4e kao 7akon.
;ateatike, F7ike, biolo>ke, sociolo>ke i @si*olo>ke nauke s6uda otkri6a4u sao nuGnosti i
deterini7e. 9ani4e, saa st6arnost 4e kobinaci4a deterini7aa, a sloboda se sasto4i i7
n4i*o6o, @re6a7ilaGen4a. =loboda nea nikak6o, sisla ako ni4e @o6e7ana s nuGnoscu, ako ne
@redsta6l4a @obedu nad nuGnoscu. ReHi da 4e sloboda u@isana u o6eko6u @rirodu, 7nailo bi da
4e o6ek =lobodan 7ato >to se @okora6a s6o4o4 @rirodi ili, dru,i reia, 7ato >to 4e uslo6l4en
s6o4o @rirodo. 9o 4e besislica. Proble ne treba @osta6l4ati kao i7bor i7eEu biti odreEen i
biti =lobodan. ;orao ,a sa,ledati di4alektiki i reHi da 4e o6ek 7aista odreEen, ali da on oGe
@re6a7iHi nuGnost i da 4e sa" taj $in sloboda. =loboda ni4e statina 6eH dinainaL ona ni4e
7a,aranto6ani interes 6eH na,rada ko4u stalno treba os6a4ati. Ono, trenutka kada stane i @reda se,
o6ek @osta4e @redet deterini7a. On 4e na4@orobl4eni4i kada isli da udobno uGi6a u s6o4o4
slobodi.
/a4o@asni4i oblik deterini7a u oderno s6etu 4e te*niki Fenoen. /i4e st6ar u toe da
,a se re>io 6eH da ,a, u torn inu slobode, @re6a7iEeo. 8ako to oGeo @ostiHiQ Jo> ne 7na
kako. Zato 4e o6a kn4i,a @o7i6 na lino oseHan4e od,o6ornosti. Pr6i korak u to4 @otra7i, @r6i in
slobode, 4este da @ostaneo s6esni nuGnosti. =aa
1O
in4enica da o6ek oGe sa,ledati, oderiti i anali7irati deterini7e ko4i ,a @ritiska4u 7nai da
4e on u stan4u da se suoi s n4ia i da tako @ostu@a kao =lobodan o6ek. Ako neko kaGe, D9o nisu
nuGnostiL =lobodan sa 7a*6al4u4uHi te*nici ili u@rkos te*niciR to He sao @ot6rditi n4e,o6u
@ot@unu odreEenost. I@ak, tie >to sa,leda6a @ra6u @rirodu te*niko, Fenoena i do ko4e ere
,a on li>a6a slobode, o6ek se suoa6a s ti sle@i e*ani7o kao s6esno biHe.
/a @oetku o6o, @red,o6ora rekao sa da o6a kn4i,a ia cil4. /4en cil4 4e da u itaocu
@odstakne s6est o te*niko4 nuGnosti i n4eno 7naen4u. 9o 4e @o7i6 s@a6au da se @robudi.
Kak Elil
3a ;ari4er, Pesak, Kironda, Prancuska
Januar, 1"&$.
%str. 1"(
/APO;E/A I9AO!:
=atra da He itaocu biti lak>e ako na sao @oetku @oku>a da i7loGi deFnici4u
tehnike3 !ela @r6a ,la6a 4e @os6eHena ra74a>n4en4u >ta ini te*niku u dana>n4e s6etuL ali, kao
u6od ora @osluGiti neka 4ednosta6na ide4a, neka deFnici4a.
Po4a tehnika2 onako kako ,a o6de koristi, ne o7naa6a a>ine, te*nolo,i4u ili o6u ili onu
@roceduru 7a @osti7an4e odreEeno, cil4a. : na>e te*nolo>ko dru>t6u, tehnika je sveuku&nost
"etoda racionalno razvijenih radi &ostizanja a&solutne efkasnosti %na dato ste@enu ra76o4a( u
svi" oblastia l4udsko, delo6an4a. /4ene karakteristike su no6eL dana>n4a te*nika se ne oGe
u@orediti s bilo ie i7 @ro>losti.
O6a deFnici4a ni4e teoretska konstrukci4a. 2o n4e se do>lo is@iti6an4e s6ake akti6nosti i
@osatran4e in4enica ko4e ,o6ore >ta oderni o6ek ,eneralno satra te*niko, kao i
istraGi6an4e ra7liiu* oblasti 7a ko4e s@eci4alisti t6rde da sadrGe te*niku.
: o6o4 kn4i7i, re tehnika koristiHe se s @roenl4i6i na,lasko na o6o ili ono as@ektu
te deFnici4e. : neko trenutku, na,lasak oGe biti na racionalnosti, u neko dru,o na
eFkasnosti ili na @rocedure ali o@>ta deFnici4a He ostati ista.
/a47ad, @osatraHeo sociolo>ki as@ekt te*nikeL to 4est, ra7otriHeo @osledice te*nike na
dru>t6ene odnose, @olitike strukture, ekonoske Fenoene. 9e*nika ni4e i7olo6ana dru>t6ena
in4enica %kao >to nas i7ra7 tehnologija na6odi da @oislio(L ona se nala7i u neko odnosu sa
s6i ostali iniocia u Gi6otu oderno, o6ekaL ona delu4e na soci4alne in4enice, ali i na s6e
ostale. 9ako i saa te*nika @osta4e sociolo>ki Fenoen i o6de Heo 4e @roua6ati u torn s6etlu.
Kak Elil Jun, 1"&'.
%str. C1(
<la6a I
TEHNIKE
/i4edna dru>t6ena, l4udska ili du*o6na in4enica oderno, s6eta ni4e od tolike 6aGnosti kao
te*nika. I@ak, ni4edna tea ni4e tako slabo s*6aHena. Poku>a4o 7ato da @osta6io neke
@utoka7e 7a @o7icioniran4e te*niko, Fenoena.
I. Po!av"a #$o%l&'a
Maine i tehnika
=6aki @ut kada 6idio re tehnologija ili tehnika2 autoatski @oislio na a>ine. I 7aista,
na na> s6et obino ,ledao kao na s6et a>ina. 9a @redsta6a A ko4a 4e 7a@ra6o @o,re>na A oGe
se naHi u rado6ia Oldaa %Old*a( i P4era 2ikasea %Pierre 2ucassS(. Ona @roistie i7
in4enice da 4e a>ina na4oi,ledni4i, na4aso6ni4i i na4i@resi6ni4i @rier te*nike, kao i
istori4ski @r6i. Ono >to se 7o6e istori4o te*nike obino se s6odi na istori4u a>ineL saa ta
Forulaci4a 4e @rier na6ike intelektualaca da sada>n4e Fore satra4u identini oni i7
@ro>losti.
9e*nika 4e s6akako @oela s a>ino. =as6i 4e tano da se s6e ostalo ra76ilo i7 e*anikeL
takoEe 4e sas6i tano da be7 a>ine s6et te*nike ne bi @osto4ao. Ali ob4a>n4a6ati situaci4u na
ta4 nain ne 7nai i uiniti 4e le,itino. Po,re>no 4e nasta6iti s ti e>an4e @o4o6a, ti
@re >to to 6odi ka ide4i da se, 7ato >to 4e a>ina u i76oru i sredi>tu te*niko, @roblea, ceo
@roble oGe sa,ledati tako >to He se @osatrati a>ina. A to 4e 4o> 6eHa ,re>ka. 9e*nika 4e
sada @ostala skoro @ot@uno ne7a6isna od a>ine, ko4a 4e 7aostala daleko i7a s6o, i7danka.
CC
;ora se na,lasiti da se u o6o trenutku te*nika @rien4u4e i i76an industri4sko, Gi6ota.
Porast n4ene oHi danas ni4e u 6e7i s @o6eHano u@otrebo a>ina. Pre He biti da 4e ra6noteGa
@rete,nula na dru,u stranu. ;a>ina 4e ta ko4a 4e sada @ot@uno 7a6isna od te*nike i @redsta6l4a
sao n4en ali deo. Ako treba da okarakteri>eo dana>n4i odnos i7eEu te*nike i a>ine,
o,li biso reHi ne sao da 4e a>ina re7ultat odreEene te*nike, ne,o i da su n4ene dru>t6ene
i ekonoske @riene @ostale o,uHe 7a*6al4u4uHi dru,i te*niki una@reEen4ia. ;a>ina
danas ni4e ak ni na46aGni4i as@ekt te*nike %iako 4e oGda na4s@ektakularni4i(L te*nika 4e
@reu7ela s6e l4udske akti6nosti, ne sao @roi76odne.
= dru,e take ,ledi>ta, eEuti, a>ina 4e duboko si@toatina: ona @redsta6l4a ideal ko4e
te*nika strei. ;a>ina 4e sao i iskl4ui6o te*nikaL ona 4e ista te*nika, o,lo bi se reHi. /aie,
,de ,od @osto4i te*niki Faktor on, ,oto6o nei7beGno, do6odi do e*ani7aci4e: te*nika @ret6ara u
a>inu s6e e,a se dotakne.
Posto4i i dru,i odnos i7eEu te*nike i a>ine, ko4i do@ire do sae srGi @roblea na>e
ci6ili7aci4e. :obia4eno 4e reHi %i s6i se u toe slaGu( kako 4e a>ina st6orila nel4udski
abi4ent. ;a>ina, tako karakteristina 7a de6etnaesti 6ek, na,lo 4e stu@ila u dru>t6o ko4e s
@olitike, institucionalne i l4udske take ,ledi>ta ni4e bilo st6oreno da 4e @ri*6ati i o6ek 4e s ti
orao da se nosi na4bol4e >to 4e o,ao. ?o6ek danas Gi6i u uslo6ia ko4i su an4e ne,o l4udski.
Po,leda4o @renasel4enost na>i* 6eliki* ,rado6a, sirotin4ska @red,raEa, nedostatak @rostora,
6a7du*a, 6reena, rane ulice i kil4a6a s6etla ko4a e>a4u noH i dan. Poislio na na>e
de*uani7o6ane Fabrike, na>a ne7ado6ol4ena ula, na>e 7a@oslene Gene, na>e otuEen4e od
@rirode. Ki6ot u tak6o okruGen4u nea sisla. Po,leda4o na> 4a6ni @re6o7, u ko4e 4e o6ek
be7naa4ni4i od @aketaL na>e bolnice, u ko4ia 4e sao bro4. A to i@ak na7i6ao @ro,reso...
Jo> i buka, ta4 onstru ko4i @rodire u nas u s6ako doba noHi, be7 @restanka.
-eskorisno 4e besneti @roti6 ka@itali7a. /i4e ka@itali7a st6orio na> s6etL st6orila ,a 4e
a>ina. 2etal4ne studi4e, @isane s naero da dokaGu su@rotno, sa*ranile su ono oi,ledno
is@od tona >ta@ano, @a@ira. =to,a, ako ne Gelio da i7i,ra6ao dea,o,e, orao ukaA
C'
7ati na kri6ca. D;a>ina 4e antisoci4alnaI, kaGe 3uis ;aFord %3e0is ;uFord(. DOna, 7bo,
s6o, @ro,resi6no, karaktera, teGi na4akutni4i oblicia l4udske eks@loataci4e.I ;a>ina 4e 7au7ela
s6o4e esto u dru>t6eno il4eu ko4i ni4e bi st6oren 7a n4u i 7ato 4e st6orila nel4udsko dru>t6o u
ko4e Gi6io. Prea toe, ka@itali7a 4e bio sao 4edan as@ekt duboko, @oreeHa4a
de6etnaesto, 6eka. 2a bi se @o6ratio red, bilo 4e @otrebno do6esti u @itan4e s6e osno6e to,
dru>t6a A n4e,o6e dru>t6ene i @olitike strukture, n4e,o6u uetnost i nain Gi6ota, n4e,o6
koerci4alni siste.
Ali, @osta6io a>inu na 6r* i ona He oboriti s6e >to ne oGe i7drGati n4enu o,ronu
teGinu. Zbo, to,a s6e ora biti @re6redno6ano u odnosu na a>inu. A u@ra6o to 4e ulo,a ko4u
i,ra te*nika. : s6i oblastia ona 4e na@ra6ila in6entar ono,a >to oGe da iskoristi, s6e,a >to
se oGe uskladiti s a>ino. ;a>ina ni4e o,la da se inte,ri>e u dru>t6o de6etnaesto, 6eka A
n4u 4e inte,risala te*nika. =tare kuHe, ne@rila,oEene radnicia, sru>ene suL na n4i*o6o estu
i7,raEen 4e no6i s6et, ko4i 4e 7a*te6ala te*nika. 9e*nika ia do6ol4no e*aniko, u s6o4o4
@rirodi da bi 4o4 to oo,uHilo da se nosi s a>inoL ali, ona @re6a7ila7i i transcendira a>inu
7ato 4er osta4e u tesno dodiru s l4udski @oretko. ;etalni onstru ni4e o,ao 7au6ek da
ui o6eanst6o. : te*nici 4e na>ao ,os@odara @od4ednako te>ko, i neFleksibilno, kao >to 4e
i on sa.
9e*nika inte,ri>e a>inu u dru>t6o. Ona konstrui>e onu 6rstu s6eta ko4a 4e @otrebna a>ini
i u6odi @oredak tao ,de 4e nesu6islo udaran4e a>ine na@ra6ilo *r@e ru>e6ina. Ona
@o4a>n4a6a, ureEu4e i racionali7u4eL ona u doenu a@straktno, ini ono >to 4e a>ina uinila u
doenu rada. Ona 4e eFkasna i s6uda donosi eFkasnost. Nta6i>e, te*nika 4e >tedl4i6a u
kori>Hen4u a>ine, ko4a se obino koristila da bi se sakrile an4ka6osti or,ani7aci4e. D;a>ine su
le,itii7o6ale dru>t6enu neeFkasnostI, kaGe ;aFord. = dru,e strane, te*nika 6odi ka
racionalni4o4 i @reci7ni4o4 u@otrebi a>ina. Ona @osta6l4a a>ine tano tao ,de one treba da
budu i 7a*te6a od n4i* sao ono >to treba da rade.
9ako dola7io do d6a o@rena oblika dru>t6eno, rasta. Anri <uiton %.enri <uitton( kaGe:
D2ru>t6eni rast 4e rani4e bio reFleksan ili inA
C$
stinkti6an, >to 7nai nes6estan. Ali no6e okolnosti %a>ina( sada nas @riora6a4u da
@re@o7nao 4ednu 6rstu dru>t6eno, ra76o4a ko4i 4e racionalan, inteli,entan i s6estan. ;oGeo
se 7a@itati da li to o7naa6a @oetak ne sao ere @rostorno o,ranieno,, 6eH i ere s6esno, s6eta.I
=6eobu*6atna te*nika 4e 7a@ra6o s6est e*ani7o6ano, s6eta.
9e*nika inte,ri>e s6e. Ona i7be,a6a >oko6e i sen7acionalne do,aEa4e. ?o6ek ni4e @rila,oEen
s6etu elikaL te*nika 4e ta ko4a ,a @rila,oEa6a. Ona en4a ureEen4e o6o, sle@o, s6eta tako da
o6ek oGe biti deo n4e,a be7 sudaran4a s n4e,o6i ,rubi i6icaa, be7 stre@n4e da He biti
@re@u>ten nel4udsko. 9e*nika tako obe7beEu4e odel, ona odreEu4e sta6o6e ko4i treba da
6aGe 4edno 7au6ek. 9eskoba ko4u 4e u o6eku @robudila turbulenci4a a>ine ublaGena 4e
ute>ni *uko uniFcirano, dru>t6a.
=6e dok 4e te*niku @redsta6l4ala iskl4ui6o a>ina o,lo se ,o6oriti o Do6eku i a>iniI.
;a>ina 4e osta4ala s@ol4a>n4i sub4ekt, a o6ek 4e %iako @od n4eni 7naa4ni utica4e u s6o
@roFesionalno, @ri6atno i @si*iko Gi6otu( i@ak bio an4e 7a6isan. -io 4e u o,uHnosti da
se @ot6rdi od6o4eno od a>ine, da 7au7e sta6 u odnosu na n4u.
Ali kada te*nika @rodre u s6e oblasti Gi6ota, ukl4uu4uHi i l4udsku, ona @resta4e da bude ne>to
s@ol4a>n4e u odnosu na o6eka i @osta4e saa n4e,o6a su>tina. Ona 6i>e ne sto4i lice u lice s
o6eko, ne,o se inte,ri>e s n4i i @oste@eno ,a a@sorbu4e. : torn sislu te*nika 4e radikalno
dru,ai4a od a>ine. 9a4 @reobraGa4, tako 6idl4i6 u oderno dru>t6u, @osledica 4e in4enice da
4e te*nika @ostala autonona.
8ada t6rdi da te*nika do6odi do e*ani7aci4e, tie ne uka7u4e na @rostu in4enicu
l4udsko, @rila,oEa6an4a a>ini. /ara6no, tak6o @rila,oEa6an4e @osto4i, ali ono 4e i7a76ano
delo6an4e a>ine. Ono s ie se o6de sreHeo 4e, eEuti, 6rsta e*ani7aci4e saa @o sebi.
Ako biso a>ini o,li @ri@isati su@eriorni oblik Deks@erti7eI, onda 4e e*ani7aci4a ko4a sledi
i7 te*nike @riena to, 6i>e, oblika na sve doene do tada strane a>iniL oGeo reHi da 4e
te*nika karakteristina u@ra6o 7a ta4 @rostor, u ko4e saa a>ina ne i,ra nikak6u ulo,u.
8ardinalna 4e ,re>ka isliti kako su te*nika i a>ina ek6i6alentneL od sao, @oetka orao se
u6ati to, @o,re>no, s*6atan4a.
C#
Nauka i tehnika
<oto6o oda* naila7io i na sledeHi @roble. Istina, to 4e 4o> 4edan &o" asinoru"
1
L o6ek
okle6a i da ,a s@oene, @o>to 4e to @itan4e bilo tako esto ra7atrano. Odnos i7eEu nauke i
te*nike 4e standardni @redet di@loski* rado6a A sa s6i 7akaa eks@erientalne nauke
de6etnaesto, 6eka. =6i so uili kako 4e te*nika @riena naukeL 4o> s@ecincni4e %@o>to 4e nauka
ista s@ekulaci4a(, te*nika F,urira kao taka dodira ateri4alne realnosti i naune Forule. Ali ona
se @o4a6l4u4e i kao @raktian @roi76od, kao @riena Forula na @raktini Gi6ot.
9a4 tradicionalni @o,led 4e u osno6i @o,re>an. On u7ia u ob7ir sao 4ednu kate,ori4u nauke
i sao kratak 6reenski @eriod: on 6aGi sao 7a F7ike nauke i 7a de6etnaesti 6ek. Zato se na
n4eu ne oGe 7asno6ati o@>te ra7atran4e, kao ni aktuelni @re,led situaci4e, >to o6de
@oku>a6ao.
/ekoliko 4ednosta6ni* 7a@aGan4a biHe do6ol4no da ra7ru>e na>e @o6eren4e u tak6e @o,lede.
Istori4ski, te*nika 4e @ret*odila nauciL ak 4e i @riiti6ni o6ek bio u@o7nat s neki te*nikaa.
Pr6e te*nike *elenistike ci6ili7aci4e bile su ori4entalneL one nisu bile i76edene i7 ,rke nauke.
Prea toe, istori4ski @osatrano, odnos nauke i te*nike 4e taka6 da bi one trebalo da 7aene
esta.
I@ak, te*nika 4e @oela da se ra76i4a i >iri tek @o>to se @o4a6ila naukaL da bi na@redo6ala,
te*nika 4e orala da eka na nauku. -ertran Kil %-ertrand <ille( 4e, i7 te istori4ske @ers@ekti6e,
is@ra6no @rietio: D9e*nika 4e @reko u7asto@ni* eks@erienata @osta6ila @roblee, i76ela
osno6ne @o4o6e i otkrila etiri osno6na eleenta, ali 4e orala da eka na re>en4aI A ko4a 4e
obe7bedila nauka.
: sada>n4e dobu i na4@o6r>ni4i @re,led otkri6a @ot@uno druki4i odnos. : s6ako slua4u,
4asno 4e da ,ranica i7eEu te*nike i naucne akti6nosti uo@>te ni4e 4asno deFnisana.
8ada ,o6orio o te*nici u istori4sko4 nauci, islio na i76esnu 6rstu @ri@reno, rada: na
tekstualno istraGi6an4e, itan4e, u@oreEi6an4e, i7ua6an4e s@oenika, kritiku i tuaen4e. =6e to
@redsta6l4a sku@ te*niki* o@eraci4a i4i 4e @r6i cil4 inter@retaci4a, a 7ati istori4ska sinte7a, >to 4e
@ra6i @osao nauke. I tu, @ono6o, te*nika dola7i @r6a.
?ak i u F7ici, u neki slua4e6ia, te*nika @ret*odi nauci. /a4@o7nati4i @rier 4e @arna
a>ina, isto @osti,nuHe eks@erientalno, du*a. /i7 i7ua i @obol4>an4a =aloona de 8oa
%=aloon de !aus(, 8risti4ana .a4,ensa %!*ristian .u),ens(, 2eni4a Pa@ena %2enis Pa@in(,
9oasa =e46eri4a %9oas =a6er)( i ostali*, oslan4a se na @raktini @ristu@ @oku>a4a i uen4a na
,re>kaa. /auno ob4a>n4en4a ra7liiti* Fenoena ko4i su u torn i7uu sadrGani doHi He no,o
kasni4e, @osle d6a 6eka, a ak ni tada i* ni4e bilo lako Forulisati. /i danas ne @osto4i
autoatska 6e7a i7eEu nauke i te*nike. 9a4 odnos ni4e tako 4ednosta6anL i7eEu n4i* ia s6e
6i>e interakci4a. 2anas s6a nauna istraGi6an4a @ret@osta6l4a4u o,rone te*nike @ri@ree %kao,
na @rier, u atoski istraGi6an4ia(. I 6rlo esto se de>a6a da neka 4ednosta6na te*nika
odiFkaci4a oo,uHi dal4i nauni @ro,res.
1
!ons asinoru"5 a,areHi ost, @r6o esto u Euklido6i Eleentia na ko4e se testira inteli,enci4a itaoca.
%Pri. @re6.(
8ada te*nika sredst6a ne @osto4e, nauka ne na@redu4e. ;a4klu Parade4u %;ic*ael Parada)( su
bila @o7nata na4no6i4a otkriHa o strukturi ateri4e, ali on ni4e o,ao da Foruli>e @reci7ne
teori4e 7ato >to te*nike 7a @roi76odn4u 6akuua 4o> nisu @osto4ale. /auni re7ultati su orali
da saeka4u 6isoko6akuuske te*nike. ;edicinsku 6rednost @enicilina 4e 1"1C. otkrio 4edan
Francuski lekar, ali on ni4e ras@ola,ao sredst6ia 7a @roi76odn4u i kon7er6iran4e @enicilina, >to
4e i7a76alo ne@o6eren4e u to otkriHe i do6elo do n4e,o6o, na@u>tan4a.
VeHina laboratori4ski* istraGi6aa su te*niari ko4i oba6l4a4u 7adatke 6eoa udal4ene od ono,a
>to se na4esce 7ai>l4a kao nauni rad. IstraGi6aki radnik ni4e 6i>e usal4eni ,eni4e. 8ao >to
Robert Junk %Robert Jun,k( kaGe: DOn radi kao lan tia i 6ol4an 4e da se odrekne s6o4e slobode
istraGi6an4a i lino, @ri7nan4a u 7aenu 7a @ot@oru i o@reu ko4e u @ruGa 6elika laboratori4a.
9e d6e st6ari su nei7beGni uslo6i be7 ko4i* on ne oGe ni da san4a o ost6aren4u s6o4i* @ro4ekata...I
?ini se da ista nauka ustu@a esto @rien4eno4 nauci, ko4a s 6reena na 6ree dostiGe blista6e
6r*unce, @osle ko4i* no6o te*niko istraGi6an4e @osta4e o,uHe. Obrnuto, neke te*nike
odiFkaci4e A kod a6iona, na @rier A ko4e o,u i7,ledati 4ednosta6ne i e*anike, 7a*te6a4u
sloGen nauni rad. 2osti7an4e nad76uni* br7ina 4e 4edan od tak6i* @roblea.
Prea dobro @roi>l4eno sta6u /orberta Vinera %/orbert +iener(, laEa ,eneraci4a
istraGi6aa u =A2 sasto4i se @re6as*odno od te*niara, ko4i uo@>te nisu s@osobni da se ba6e
istraGi6an4e be7 @ooHi a>ina, 6eliki* tio6a i o,roni* sua no6ca.
Odnos i7eEu nauke i te*nike @osta4e 4o> ne4asni4i kada u7eo u ob7ir no6e oblasti, ko4e
nea4u ,ranica. <de biolo>ka te*nika @oin4e, a ,de se 7a6r>a6aQ Nta oGeo 76ati te*niko u
oderno4 @si*olo,i4i i sociolo,i4i, @o>to 4e u @rieni ti* nauka s6e te*nikaQ
Ali ni4e @riena ono >to karakteri>e te*niku, 4er be7 te*nike %ko4a 4o4 @ret*odi ili 4e s n4o
isto6reena( nauka ne oGe da @osto4i. Ako se odrekneo te*nike, na@u>tao doen nauke i
ula7io u doen *i@ote7a i teori4e. 2oka7aHeo da 4e u @olitiko4 ekonoi4i %u@rkos
neda6ni na@oria ekonoista da ra7,ranie nauku i ekonoske te*nike( u@ra6o
ekonoska te*nika ta ko4a ini sau su>tinu ekonoske isli.
VaGeHi teel4i su 7aista bili u7drani. Ali @roble ti* odnosa, s ob7iro na o,rone
ra7ere te*niko, s6eta i san4i6an4e ono, nauno,, oGe i7,ledati kao akadeski @roble
7anil4i6 sao Filo7oFa, kao s@ekulaci4a be7 sadrGa4a. 2anas nisu ,ranice nauke u @itan4u,
ne,o ,ranice o6eka, dok 4e te*niki Fenoen no,o 7naa4ni4i u odnosu na l4udsku situaci4u
ne,o na naunu. /auka 6i>e ni4e reFerenca 7a deFnisan4e te*nike. /e orao o6de streiti
Flo7oF4i nauke ili da ut6rdio, idealno ili intelektualno, kak6i su odnosi i7eEu akci4e i nauke.
Ono >to orao uraditi 4este da @o,ledao oko sebe i @rietio neke oi,ledne st6ari, ko4e
i7,leda i7iu @re@aetni Flo7oFa.
/i4e re o toe da se inii7ira 6aGnost naune akti6nosti, 6eH da se @re@o7na da 4e
nauna akti6nost 7a@ra6o @otisnuta te*niko akti6noscu, u toliko4 eri da se nauka 6i>e ne
oGe 7aisliti be7 s6o, te*niko, re7ultata. 8ao >to 4e Nari 8ai>el %!*arles !aic*el( uoio,
nauka i te*nika su @o6e7ani4e ne,o ikad. =aa in4enica da te*nike na@redu4u 6eliko br7ino
7a*te6a od,o6ara4uHi nauni na@redak i inicira o@>te ubr7an4e.
Pored to,a, te*nike se oda* sta6l4a4u u u@otrebu. Inter6al ko4i tradicionalno deli nauno
otkriHe i n4e,o6u @rienu u s6akodne6no Gi6otu ne@restano se san4u4e. ?i se na@ra6i
neko otkriHe, traGi se neka konkretna @riena. 8a@ital ili drGa6a @osta4u 7aintereso6ani i
otkriHe ula7i u 4a6ni @rostor @re ne,o >to bilo ko ia @riliku da @roisli s6e @osledice ili
@re@o7na n4e,o6 @uni doet. /aunik bi o,ao da delu4e o@re7ni4e, o,ao bi se ak @la>iti da
s6o4a @aGl4i6o @roraunata laboratori4 ska otkriHa @usti u s6et. Ali kako se oGe odu@reti
@ritisku in4enicaQ 8ako se oGe odu@reti @ritisku no6caQ 8ako da se odu@re us@e*u,
@ublicitetu, 4a6no @ri7nan4uQ Ili o@>te stan4u du*a, 7a ko4e 4e te*nika @riena @osledn4a
reQ 8ako da se odu@re Gel4i da nasta6i s6o4a istraGi6an4aQ 9o su dilee dana>n4e, istraGi6aa.
On He ili do76oliti da n4e,o6a otkriHa budu te*niki @rien4ena ili biti @rinuEen da @rekine
s6o4a istraGi6an4a. 9ak6a 4e bila i dilea atoski* F7iara ko4i su 6ideli da i sao laborator)
e u 3os Alaosu o,u obe7bediti te*nike instruente neo@*odne 7a nasta6ak rada. Prea
toe, drGa6a ia 6rlo realan ono@ol i naucnik ora da @ri*6ati n4ene uslo6e. 8ao >to 4e
i74a6io 4edan od atoski* naunika: DOno >to e drGi o6de 4este o,uHnost da 7a s6o4 rad
koristi s@eci4alni ikrosko@, ko4i ne @osto4i ni,de dru,deI %Junk(. /aunik ni4e 6i>e u
o,uHnosti da istra4e: D?ak 4e i nauka, naroito 6elianst6ena nauka na>e, doba, @ostala sao
eleent te*nike, @Tko sredst6oI %;arcel ;auss(. O6de 7aista iao @osledn4u re: nauka 4e
@ostala instruent te*nike.
8asni4e Heo ra7otriti kako 4e do>lo do to,a da te*nika @ruGi taka6 i@uls nauno
utilitari7u da 4e nekoristol4ubi6o istraGi6an4e @ostalo neo,uHe. Odu6ek 4e bilo neo@*odno
iati nauku kao osno6u, ali nauno i te*niko istraGi6an4e danas se 4ed6a o,u ra7d6o4iti.
Zaista, oGda He na>a s6e@roGdiruHa te*nika %>to 4e deliino A4n>ta4no6a isao( na kra4u
uiniti nauku sterilno.
?esto Hu koristiti @o4a tehnika uesto esce korisceno, @o4a nauka i o7naa6ati kao
te*nike rad ko4i se obino na7i6a nauni. Ra7lo, 4e bliska 6e7a te*nike i nauke ko4u sa istakao i
o ko4o4 Hu kasni4e ras@ra6l4ati detal4ni4e.
Organizacija i tehnika
9reHi eleent He na @ooHi da 4asni4e Foruli>eo na> @roble. VeH sa istakao da @o4a
tehnika orao s*6atiti u >ire sislu. Ali neki autori, ko4i ne Gele da odstu@e od
tradicionalne lin,6istike u@otrebe, radi4e se @ridrGa6a4u n4e,o6o, sada>n4e, 7naen4a i traGe
dru,i i7ra7 da bi o7naili Fenoen ko4i o6de o@isu4eo.
Prea Arnoldu 9o4nbi4u %Arnold 9o)nbee(, istori4a se deli na tri @erioda i sada se nala7i u
Fa7i @rela7a i7 te*niko, @erioda u @eriod or,ani7aci4e. =laGe se s 9o4nbi4e da e*anika
te*nika 6i>e ne karakteri>e na>e doba. ;a koliko da e*anika te*nika osta4e 6aGna i
i@resi6na, ona 4e sao dodatak dru,i Faktoria ko4i su @resudni4i, iako an4e
s@ektakularni. ;isli na o,roan udeo or,ani7aci4e u s6ako4 oblasti, a @re@o7na6an4e te
in4enice 4e na6elo 2Ge4sa -ernaa %Jaes -urn*a( da na@i>e U&ravlja$ku revoluciju 6Te 7a-
nagerial 8evolution93
Ali ne o,u se sa,lasiti s 9o4nbi4e u n4e,o6o i7boru @o4o6a, niti s ,ranico ko4u
@o6lai i7eEu te*niko, @erioda i @erioda or,ani7aci4e. : n4e,o6o4 ne@ot@uno4 konce@ci4i
te*nike osta4e e>an4e a>ine i te*nike. On 4e o,raniio @odru4e te*nike na ono >to 4e ona bila
u @ro>losti, ne u7ia4uHi u ob7ir >ta ona @redsta6l4a danas.
: st6arnosti, ono >to 9o4nbi 7o6e organizacijo"2 a -erna u&ravIja$ko" akci4o, 4este te*nika
@rien4ena na dru>t6eni, ekonoski ili adinistrati6ni Gi6ot. Nta 4e, ako ne te*nika,
Dor,ani7aci4aI deFnisana na sledeHi nain: DOr,ani7aci4a 4e @roces ko4i se sasto4i i7 dodel4i6an4a
od,o6ara4uHi* 7adataka @o4edincia ili ,ru@aa tako da se na eFkasan i ekonoian nain,
usa,la>a6an4e i kobinaci4o svih n4i*o6i* akti6nosti, ost6are do,o6oreni cil4e6iI %=*eldon(.
9o 6odi do standardi7aci4e ekonosko, i adinistrati6no, Gi6ota, kao >to 4e Antoan ;a %Antoine
;as( 6rlo dobro @oka7ao. D=tandardi7aci4a 7nai re>iti una&red s6e @roblee ko4i bi oGda
o,li da oetu Funkcionisan4e neke or,ani7aci4e. /i4e re o toe da se ins@iraci4i, o>trounosti,
niti ak inteli,enci4i @re@usti da @ronaEe re>en4e kada iskrsne neka te>koHa, ne,o o toe da se
na neki nain @red6ide i te>koHa i n4eno re>en4e. Od to, trenutka, standardi7aci4a st6ara
1ezli$nost2 u sislu da se or,ani7aci4a 6i>e oslan4a na etode i instrukci4e ne,o na @o4edince.I
9ako dobi4ao s6a obeleG4a te*nike. Or,ani7aci4a 4e te*nika A i Andre 3. A. Vensan %AndrS 3. A.
Vincent( ia dobre ra7lo,a da @i>e: DPribliGiti se o@tialno4 kobinaci4i Faktora ili o@tialno4
dien7i4i 7nai... @ostiHi te*niki na@redak u obliku bol4e or,ani7aci4e.I
=i,urno He se @osta6iti @itan4e: kak6a 4e s6r*a ras@ra6e o ti @o4o6ia, @o>to se, na kra4u
kra4e6a, slaGeo s 9o4nbi4eQ Ali o6ak6a ra7atran4a su 6aGna: 9o4nbi ra7d6a4a 6eko6e i
Fenoene ko4i treba da ostanu 4edinst6eni. On Geli da 6eru4eo kako 4e or,ani7aci4a ne>to
druki4e od te*nike, da 4e o6ek na neki nain otkrio no6o @ol4e delo6an4a i no6e etode, i da
or,ani7aci4u orao i7ua6ati kao no6i Fenoen, iako ona to ni4e. /a@roti6, treba insistirati
na kontinuitetu te*niko, @rocesa. Proces 4e ta4 ko4i @o@ria no6i as@ekt %rekao bi*, s6o4 @ra6i
as@ekt( i ra76i4a se u s6etski ra7eraa.
8ak6e su @osledice to,aQ Pr6a 4e da He 7bo, @riene e*anike te*nike na adinistraci4u i
s6e sFere Gi6ota, tako nastali @roblei @o@riiti ra7ere ko4e su u o6o trenutku nesa,ledi6e.
9o4nbi 6eru4e kako 4e ta or,ani7aci4a ko4a nasleEu4e te*niku na neki nain n4ena @roti6teGa i lek
%>to 4e ute>ni @o,led istori4e(. Ali eni se ini da 4e tano ne>to sas6i su@rotno, da ta4 ra76o4
u6eHa6a te*nike @roblee, tako >to nudi @arci4alna re>en4a stari* @roblea, @ri eu sa
@oi6a na isti oni etodia ko4i su @r6obitno i st6orili @roblee. 9o 4e @rastari @ostu@ak
ko@an4a no6e ru@e da bi se 7atr@ala stara.
2ru,a @osledica: ako 4e ono eu so s6edoci sao @ro>iren4e doena te*nike, ono >to 4e
@ret*odno reeno o e*ani7aci4i @osta4e ra7ul4i6o. 9o4nbi @i>e o or,ani7aci4i kao o Fenoenu
i4i se eFekti 4o> ne o,u sa,ledati. ;eEuti, oGeo biti si,urni da He te*nika na kra4u s6e
asiilirati u a>inuL ideal ko4e te*nika strei 4e e*ani7aci4a s6e,a >to 4o4 se naEe na @utu.
Prea toe, 4asno 4e da 4e o4e @roti6l4en4e 9o4nbi4u, iako nai7,led sao 6erbalno, 7naa4no.
9e*niko doba nasta6l4a da na@redu4e i ak ne oGeo reHi ni da 4e na 6r*uncu s6o4e eks@an7i4e.
/eka @resudna os6a4an4a tek @redsto4e A os6a4an4e o6eka, i7eEu ostalo, A i te>ko 4e 6ideti >ta bi
te*niku o,lo s@reiti da i* ost6ari. Zato 4e sada, ak i ako to ni4e @itan4e neko, no6o, Faktora,
akar 4asno >ta ta4 Fenoen obu*6ata i >ta on 7nai.
Defnicije
8ada @restaneo da @oisto6eHu4eo te*niku i a>inu, @rieHu4eo da deFnici4e te*nike na
ko4e oGeo naiHi ne od,o6ara4u doka7ani in4enicaa. ;arsel ;os %;arcel ;auss(,
sociolo,, odlino 4e s*6atio @roble i dao ra7ne deFnici4e te*nike, od ko4i* su neke i76anredne.
:7io 4ednu ko4a 4e ot6orena 7a kritiku i ko4a na tako oGe @ooHi da na>e ide4e
Foruli>io 4o> @reci7ni4e: D9e*nika 4e ,ru@a @okreta, akci4a uo@>te, 6eHino anuelni*,
or,ani7o6ani* i tradicionalni*, ko4e su udruGene da bi se @osti,ao neki @o7nati cil4, na @rier
Fi7iki, *ei4ski ili or,anski.I
O6a deFnici4a 4e sa6r>eno 6al4ana 7a sociolo,a ko4i se ba6i @riiti6ni. Ona nudi, kao >to ;os
@oka7u4e, ni7 @rednosti. /a @rier, ona i7 oblasti te*nike eliini>e @itan4a reli,i4e i uetnosti
%a,i4u, eEuti, treba s6rstati u te*nike, kao >to Heo 6ideti kasni4e(. Ali te @rednosti su
@rienl4i6e sao i7 istori4ske @ers@ekti6e. I7 sa6reene @ers@ekti6e o6a deFnici4a 4e nedo6ol4na.
;oGe li se reHi da 4e te*nika ra7rade ekonosko, @lana %>to 4e isto te*nika o@eraci4a(
@osledica @okreta ko4e o@isu4e ;osQ /ikak6o @osebno kretan4e ili F7iki in nisu u to ukl4ueni.
Ekonoski @lan 4e isto intelektualna o@eraci4a, ko4a 4e i@ak te*nika.
8ada ra7otrio ;oso6u t6rdn4u da 4e te*nika o,raniena na anuelnu akti6nost,
neadek6atnost n4e,o6e deFnici4e @osta4e 4o> oi,ledni4a. VeHina te*niki* o@eraci4a danas ni4e
anuelna. -e7 ob7ira da li su a>ine 7aena 7a o6eka ili te*nika @osta4e intelektualna,
na46aGni4a sFera u s6etu %7ato >to u n4o4 leGi see buduHe, ra76o4 a( danas te>ko da 4e anuelni
rad. Istina, anuelni rad 4e 4o> u6ek osno6a e*anike o@eraci4e i 6al4alo bi da iao na uu
Jin,ero6 %Priedric* <eor, Jiin,er( ,la6ni ar,uent @roti6 ilu7i4e te*niko, @ro,resa. On satra
da >to 4e te*nika sa6r>eni4a 7a*te6a s6e 6i>e sekundarno, anuelno, radaL i nadal4e, da se obi
anuelni* o@eraci4a @o6eHa6a brGe ne,o obi oni* e*aniki*. ;oGe biti da 4e tako, ali
na46aGni4a crta dana>n4i* te*nika 4este da one ne 7a6ise od anuelno, rada 6eH od or,ani7aci4e
i ras@oreda a>ina.
=@rean sa da @ri*6ati re organizovan2 onako kako 4e ;os koristi u s6o4o4 deFnici4i, ali
ora se ra7iHi s n4i u u@otrebi rei tradicionalan3 A to 4e ono >to ra7liku4e te*nike dana>n4ice
od oni* i7 @ret*odni* ci6ili7aci4a. Istina 4e da 4e u s6i ci6ili7aci4aa te*nika @osto4ala kao
tradici4a, to 4est, kao @renos nasleEeni* @rocesa ko4i @olako sa7re6a4u i 4o> s@ori4e se en4a4uL
ko4i se ra76i4a4u @od @ritisko okolnosti 7a4edno s dru>t6eni or,ani7o i st6ara4u
autoati7e ko4i @osta4u nasledni i bi6a4u inte,risani u s6aki no6i oblik te*nike.
Ali kako 4e o,uHe ne @rietiti da ni>ta od to,a danas ne 6aGiQ 9e*nika 4e @ostala
autononaL ona 4e obliko6ala s6eoubu*6atni s6et ko4i @o>tu4e sao so@st6ene 7akone i
odbacu4e s6e tradici4e. 9e*nika se 6i>e ne oslan4a na tradici4u ne,o na @ret*odne te*nike
@rocedureL n4ena e6oluci4a 4e su6i>e br7a, su6i>e u7neira6a4uHa da bi se o,la inte,risati sa
stari4i tradici4aa. 9a in4enica, ko4o Heo se kasni4e o@>irni4e ba6iti, ob4a>n4a6a i 7a>to ni4e
sas6i tano da te*nika 4ei re7ultat ko4i 4e una@red @o7nat. 9o 4e tano ako iao u 6idu
sao korisnika: 6o7a autoobila 7na da oGe oeki6ati da He iHi brGe kada na,a7i na ,as. Ali ak
i u oblasti e*aniko,, s na@retko te*nike ser6oe*ani7aa, ta4 aksio 6i>e ne 6aGi. : ti
slua4e6ia, a>ina se saa @rila,oEa6a toko radaL saa ta in4enica oteGa6a @red6iEan4e
konano, is*oda n4ene akti6nosti. 9o @osta4e 4asno kada se ne @osatra u@otreba, 6eH te*niki
@ro,res A ada su danas te d6e st6ari tesno @o6e7ane. =6e 4e an4e tano t6rditi kako korisnik
oGe raunati na du,otra4no @osedo6an4e te*nike i4e re7ultate oGe @red6idetiL stalni
@ronalasci ne@restano reete n4e,o6e na6ike.
8onano, i7,leda da ;os isli da ost6areni cil4e6i @ri@ada4u *ei4sko ili F7iko
@oretku. Ali danas uoa6ao da te*nike idu dal4e od to,a. Psi*oanali7a i sociolo,i4a su @re>le u
sFeru te*nike @rieneL @rier 7a o6o 4e i @ro@a,anda. 9u 4e @risutno de4st6o oralno,,
@si*iko, i du*o6no, karaktera. ;eEuti, to 4e ne s@rea6a da bude te*nika. Ali ono o eu
,o6orio 4este s6et ko4i 4e nekada bio @re@u>ten @ra,atsko @ristu@u, a sada 4e @reu7et od
strane etoda. Prea toe, oGeo reHi da ;oso6a deFnici4a, ko4a 4e 6aGila 7a te*niku do
de6etnaesto, 6eka, ni4e @rienl4i6a na na>e 6ree. : torn @o,ledu ;os 4e bio Grt6a so@st6eni*
istraGi6an4a @riiti6ni* naroda,
kao >to to n4e,o6a klasiFkaci4a te*nike 4asno @oka7u4e %saku@l4an4e *rane, @ra6l4en4e odeHe,
trans@ort itd.(.
=ledeHi @rieri neadek6atni* deFnici4a @otiu od Cana Purast4ea %Jean PourastiS( i dru,i*
ko4i slede istu lini4u istraGi6an4a. Za Purast4ea, tehni$ki &rogres je :rast o1i"a &roizvodnje &ostignut
kroz fksnu koli$inu sirovina ili ljudskog rada; - to 4est, to @o6eHan4e dobiti oGe doneti sao
te*nika. On dal4e kaGe kako se ta teorea oGe anali7irati i7 tri as@ekta. 8ada 4e re o do1iti u
vrsti2 te*nika 4e ta ko4a oo,uHa6a u@ra6l4an4e siro6inaa radi dobi4an4a neko, @redeFnisano,
@roi76odaL u slua4u fnansijske do1iti2 te*nika oo,uHa6a @orast @roi76odn4e kro7 @o6eHan4e
ka@italni* in6estici4aL u slua4u do1iti u ljudsko" radu2 te*nika 4e ta ko4a @o6eHa6a koliinu rada
ko4u @roi76odi Fksirana 4edinica l4udsko, rada. = ti u 6e7i, orao se 7a*6aliti Purast4eu na
is@ra6ci Jin,ero6e ,re>ke A Jin,er su@rotsta6l4a te*niki i ekonoski @ro,res, 4er bi oni, @o
n4eu, orali biti @roti6reniL Purast4e @oka7u4e da se oni, na@roti6, @odudara4u. :@rkos toe,
orao @ri,o6oriti n4e,o6o4 deFnici4i te*nike 7bo, n4ene @ot@une @roi76ol4nosti.
Ona 4e @roi76ol4na @re s6e,a 7ato >to 4e isto ekonoska i ra7atra sao ekonosku dobit.
Posto4e bro4ne tradicionalne te*nike ko4e nisu 7asno6ane na teGn4i 7a ekonosko dobiti, niti
ia4u ekonoski karakter. 9o su u@ra6o one te*nike na ko4e ;os aludira u s6o4o4 deFnici4i i
ko4e 4o> @osto4e. ;eEu be7bro4ni te*nikaa @osto4e no,e ko4e nea4u ni>ta 7a4edniko sa
ekonoski Gi6oto. :7io na @rier te*niku G6akan4a 7asno6anu na nauci o is*rani ili
s@ortske te*nike, kao u @okretu ladi* i76iEaa A u ti slua4e6ia oGeo 6ideti neku 6rstu
dobiti, ali ta dobit ia alo >ta 7a4edniko, sa ekonoi4o.
: dru,i slua4e6ia @osto4e ekonoski re7ultati, ali oni su od dru,ora7redno, 7naa4a i
ne o,u se satrati karakteristini. :7io, na @rier, odernu raunsku a>inu.
Re>a6an4e 4ednaina od sedadeset ne@o7nati*, >to 4e neo@*odno u neki ekonoski
istraGi6an4ia, neo,uHe 4e be7 koriscen4a elektronske raunske a>ine. I@ak, n4ena 6aGnost se
ne eri ekonosko @rodukti6noscu ko4a @roi7ila7i i7 n4ene u@otrebe.
2ru,a kritika ko4a se oGe u@utiti Purast4eo6o4 deFnici4i 4e da on te*nici @ri@isu4e iskl4ui6o
@rodukti6ni karakter. Rast obia @roi76odn4e 4e ak uGi konce@t ne,o dobit. 9e*nike ko4e su
@osti,le na46eHi ra76o4 uo@>te nisu te*nike @roi76odn4e. /a @rier, te*nike staran4a o l4udia
%*irur,i4a, @si*olo,i4a i tako dal4e( nea4u 6e7e s @rodukti6noscu. /a4sa6reeni4e te*nike
destrukci4e 4o> an4e ia4u 6e7e s @rodukti6noscuL atoske i *idro,enske bobe, kao i
neake bobe PauA1 i PauAC su s6e redo @rieri na4oHni4i* te*niki* t6ore6ina l4udsko,
ua. 34udska o>trounost i e*anike 6e>tine danas se iskorisca6a4u na nain e ko4e nea4u
no,o 6e7e s @rodukti6noscu.
/i>ta se ne oGe eriti sa sa6r>enst6o na>i* ratni* a>ina. Ratni brodo6i i borbeni a6ioni
su daleko sa6r>eni4i ne,o n4i*o6i @andani u ci6ilno Gi6otu. Or,ani7aci4a ari4e A trans@ort,
snabde6an4e, adinistraci4a A no,o 4e @reci7ni4a ne,o bilo ko4a ci6ilna or,ani7aci4a. /a4an4a
,re>ka u oblasti rato6an4a ko>tala bi be7bro4ni* Gi6ota i bila bi erena @o4o6ia @obede ili
@ora7a.
8ak6a 4e tu dobitQ Vrlo ala, uku@no u7e6 <de 4e @rodukti6nostQ Ona ne @osto4i.
Vensan, u s6o4o4 deFnici4i, na slian nain @oin4e @rodukti6nost: D 9e*niki @ro,res 4e
relati6na 6ari4aci4a u s6etsko4 @roi76odn4i, u dato4 sFeri, i7eEu d6a data @erioda.I O6a deFnici4a,
s6akako korisna sa ekonosko, stano6i>ta, oda* ,a do6odi do dilee. On 4e @rinuEen da
ra7liku4e te*niki @ro,res od @ro,resa te*nike %ko4i od,o6ara na@retku na s6i @ol4ia( i da te
d6e st6ari ra7liku4e od Dte*niko, @ro,resa, u @ra6o sisluI, ko4i se odnosi na 6ari4aci4e u
@rodukti6nosti. 9a4 @ro,res sledi i7 @rirodni* uslo6a, 4er 4e u s6o4o4 deFnici4i Vensan @rinuEen da
@ri7na kako te*niki @ro,res ukl4uu4e &rirodne Fenoene %an4e ili 6eHe 7ali*e rude, 7el4i>ta,
itd.(, ko4i su @o deFnici4i @ot@uno su@rotni tehnicil
9e 4e7ike akrobaci4e i ce@idlaen4a do6ol4an su doka7 is@ra7nosti tak6e deFnici4e, ko4a cil4a
na sao 4edan as@ekt te*niko, @ro,resa i ukl4uu4e eleente ko4i ne @ri@ada4u te*nici. /a
osno6u tak6e deFinici4e, Vensan 7akl4uu4e da 4e te*niki @ro,res s@or. Ali ono >to 6aGi 7a
ekonosku @rodukti6nost ne 6aGi 7a te*niki @ro,res u celini. Ako @osatrao te*niku
li>enu celo, 4edno, dela, i to ono, na4@ro,resi6ni4e,, onda se 7aista oGe t6rditi kako ona
s@oro na@redu4e. 9a a@strakci4a @osta4e 4o> 6arl4i6i4a kada neko t6rdi kako oGe da eri
te*niki @ro,res. 2eFnici4a ko4u @redlaGe Purast4e 4e netana, 4er iskl4uu4e s6e >to se ne odnosi
na @roi76odn4u, kao i s6e eFekte ko4i nisu ekonoski.
9a tendenci4a da se te*niki @roble reduku4e na dien7i4e te*nike @roi76odn4e @risutna 4e u
rado6ia i tako oba6e>teni* naunika kao >to 4e CorG Pridan %<eor,es Priedann(. : u6odu
7a :nesko6 <olokviju" o tehnici2 ini se da Pridan @ola7i od 6rlo >iroke deFnici4e. Ali 6eH u
dru,o @asusu, be7 u@o7oren4a, s6e @oin4e da reduku4e na ni6o ekonoske @roi76odn4e.
Nta 4e u7rok torn o,rania6an4u @robleaQ Jedan inilac bi o,ao biti @reHutni o@tii7a,
@otreba da se te*niki @ro,res satra be7uslo6no @o7iti6ni A >to do6odi do istican4a
na4@o7iti6ni4i* as@ekata te*niko, @ro,resa, kao da su oni 4edini.
9o 4e oGda 6odilo Purast4ea, ali i7,leda da ne 6aGi u Pridano6o slua4u. Veru4e da se
n4e,o6 nain ra7i>l4an4a oGe ob4asniti @ristu@o nauno, ua. =6i as@ekti @roi76odni*
te*nika A e*aniki, ekonoski, @si*olo>ki, sociolo>ki A bili su @od6r,nuti be7bro4ni
s@eci4ali7o6ani studi4aaL na osno6u to,a, @oin4eo da na @reci7ni4i i nauni4i nain
sa,leda6ao odnos i7eEu o6eka i industri4ske a>ine. Po>to naunik ora da koristi
ateri4al ko4i u 4e @ri ruci i @o>to ne 7nao skoro ni>ta o odnosu o6eka i autoobila,
teleFona ili radi4a, i a@solutno ni>ta o odnosu o6eka i struktura oHi ili o sociolo>ki
@osledicaa ili dru,i as@ektia te*nike, naunik se nes6esno kreHe ka sFeri ono, >to 4e
nauno @o7nato i @oku>a6a da celo @itan4e o,ranii na to.
: torn nauno sta6u @risutan 4e 4o> 4edan eleent: s@o7nati se oGe sao ono >to 4e
i7raGeno %ili se akar oGe i7ra7iti( bro4e6ia. 2a bi @obe,ao od tako76ano, D@roi76ol4no, i
sub4ekti6no,I, da bi i7be,ao etike ili kn4iGe6ne sudo6e %ko4i su, kao >to s6i 7na4u, tri6i4alni i
be7 osno6e(, naunik se ora okrenuti bro4e6ia. /a47ad, kak6o se 7akl4uku neko oGe
nadati na osno6u isto k6alitati6ne t6rdn4e da 4e radnik @reorenQ Ali kada bio*ei4a
oo,uHi da se 7aor i7ra7i nueriki, na47ad @osta4e o,uHe da se 7aor radnika u7e
u ob7ir. 9ada @osto4i i nada da He se @ronaHi re>en4e. Ali ceo 4edan doen eFekata te*nike A i 7aista
na46eHi A ne oGe se s6esti na bro4e6eL i to 4e u@ra6o ona4 doen ko4i ra7atrao u o6o radu.
I@ak, @o>to se ono >to bi se o toe o,li reHi oi,ledno ne oGe u7eti o7bil4no, 7a naunika 4e
bol4e da 7aGuri i tretira to kao laGni @roble ili da ,a 4ednosta6no satra ne@osto4eHi.
D/auniI sta6 se na4esce sasto4i od ne,iran4a bilo e,a >to ne @ri@ada 6aGeHe nauno
etodu. Proble industri4ske a>ine 4e, eEuti, nueriki u skoro s6i s6o4i as@ektia.
/a ta4 nain, cela te*nika se ne*otino s6odi na nueriko @itan4e. 8od Vensana 4e to naerno,
>to @oka7u4e n4e,o6a deFnici4a: DPri*6atao kao te*niki @ro,res s6aku 6rstu @ro,resa... &od
uslovo" da se oGe tretirati na nueriki @ou7dan nain.I
?ini se da deFnici4a te*nike .. 2. 3as6ela %.. 2. 3as0ell(, kao Dsku@a @ostu@aka ko4ia se
ras@oloGi6i resursi koriste radi @osti7an4a neki* 6rednosni* cil4e6a I, takoEe sledi ,ore citirane
kon6enci4e i obu*6ata sao industri4sku te*niku. O6de se oGe @osta6iti @itan4e da li te*nika
7aista do@u>ta reali7aci4u 6rednosti. ;eEuti, ako 4e suditi @o 3as6elo6i @rieria, on
s6o4u deFnici4u @osta6l4a kra4n4e >iroko. On @rilaGe s@isak 6rednosti i od,o6ara4uHe te*nike.
/a @rier, kao 6rednosti na6odi bo,atst6o, oH, bla,ostan4e, l4uba6L a kao te*nike, te*nike
6ladan4a, @roi76odn4e, edicinske i @orodine te*nike i tako dal4e. 3as6elo6 konce@t vrednosti
oGe i7,ledati @oalo udnoL i7ra7 oi,ledno ni4e @rikladan. Ali ono >to ia da kaGe uka7u4e
na to da te*nikaa @ri@isu4e n4i*o6 @un o@se,. Pored to,a, on sas6i 4asno t6rdi da treba
@oka7ati utica4 te*nike ne sao na neGi6e ob4ekte ne,o i na l4ude. Prea toe, u 7natno4 eri
se slaGe s n4e,o6i s*6atan4e.
Tehnika operacija i tehniki fenomen
=a o6i* nekoliko @utoka7a, oGeo @oku>ati da Foruli>eo ako ne @ot@unu, onda akar
@ribliGnu deFnici4u te*nike. Ali orao iati na uu sledeHe: ne 7ania4u nas ra7ne
@o4edinane te*nike. =6ako u@raGn4a6a neku @osebnu te*niku i te>ko 4e u@o7nati s6aku od n4i*.
I@ak, u to4 6eliko4 ra7no6rsnosti oGeo naHi neke 7a4ednike take, i76esne tendenci4e i
@rinci@e ko4e s6e one dele. /e7,ra@no 4e 76ati ta 7a4ednika s6o4st6a 9e*niko s 6eliki 9L niko
ne bi @re@o7nao s6o4u @osebnu te*niku i7a tak6e terinolo,i4e. ;eEuti, ona u7ia u ob7ir
realnost A te*niki Fenoen A ko4i danas ia s6etske ra7ere.
Ako ra7ueo da 4e etod ko4i s6aka osoba @rien4u4e da bi @osti,la neki re7ultat 7a@ra6o
n4ena @osebna te*nika, 4a6l4a se @roble sredst6a. : st6ari, te*nika 4e sao sredstvo i sku&
sredstava3 9o, nara6no, ne uan4u4e 6aGnost @roblea. /a>a ci6ili7aci4a 4e @r6enst6eno
ci6ili7aci4a sredsta6aL u realnosti oderno, Gi6ota, sredst6a su, i7,leda, 6aGni4a od cil4e6a. =6aka
dru,a @rocena situaci4e 4e @uki ideali7a.
9e*nike ra7atrane kao etode delo6an4a ia4u neke 7a4ednike karakteristike i o@>te
tendenci4e, ali ne oGeo se @os6etiti iskl4ui6o n4ia. 9o bi 6odilo ka studi4i s@eci4ali7o6ani4o4
od one ko4u ia na uu. 9e*niki Fenoen 4e no,o ko@leksni4i ne,o bilo ko4a sinte7a
karakteristika 7a4edniki* @o4edinani te*nikaa. Ako Gelio da se @ribliGio deFnici4i
te*nike, u st6ari orao na@ra6iti ra7liku i7eEu te*nike o@eraci4e i te*niko, Fenoena.
9e*nika o@eraci4a ukl4uu4e s6aku o@eraci4u ko4a se i76odi u skladu sa odreEeni etodo
radi @osti7an4a odreEeno, cil4a. Ona oGe biti eleentarna, kao >to 4e kresan4e kreena ili
sloGena, kao >to 4e @ro,rairan4e elektronsko, o7,a. : s6ako slua4u, etod 4e ta4 ko4i
karakteri>e o@eraci4u. On oGe biti an4e ili 6i>e eFkasan, ali n4e,o6a @riroda 4e u6ek ista. 9o 4e
ono >to nas na6odi na @oisao da @osto4i kontinuitet u te*niki o@eraci4aa i da 4e 6eliko
usa6r>a6an4e ko4e sledi i7 na@retka nauke 4edina ra7lika i7eEu oderne i @riiti6ne te*nike
o@eraci4e.
=6aka o@eraci4a oi,ledno i7isku4e neku te*niku, ak i saku@l4an4e 6oHa kod @riiti6ni*
l4udi A @en4an4e na dr6o, bran4e @loda >to 4e o,uHe brGe i sa >to an4e na@ora, ra7liko6an4e
i7eEu 7relo, i ne7relo, 6oHa, itd. ;eEuti, ono >to karakteri>e te*niku akci4u unutar
odreEene akti6nosti 4este @otra,a 7a 6eHo eFkasnoscu. Pot@uno @rirodan i s@ontani na@or
bi6a 7aen4en ko@lekso radn4i si>l4eni* da @o6eHa4u, recio, dobit. 9o 4e ono >to
@odstie st6aran4e te*niki* Fori, @oe6>i od 4ednosta6ni* oblika akti6nosti. 9e te*nike
Fore nisu nuGno ko@liko6ani4e od s@ontani*, ali su eFkasni4e i bol4e @rila,oEene.
/a ta4 nain te*nika @roi76odi sredst6a, ali te*nika o@eraci4a se i dal4e od6i4a na isto
ni6ou na ko4e se nala7i i radnik ko4i oba6l4a @osao. 86aliFko6ani radnik, kao i @riiti6ni
lo6ac, osta4e te*niki i76r>ilacL n4i*o6i @oloGa4i se 6eoa alo ra7liku4u.
Ali d6a Faktora ula7e u >iroko @ol4e te*nike o@eraci4e: s6est i @rosuEi6an4e. /4i*o6a
d6ostruka inter6enci4a @roi76odi ono >to na7i6a te*niki Fenoeno. Nta karakteri>e tu
inter6enci4uQ : su>tini, ona u7ia ono >to 4e @ret*odno bilo neodreEeno, nes6esno i s@ontano i
@renosi ,a u doen 4asni*, 6ol4ni* i @roi>l4eni* konce@ata.
8ada Andre 3eroaA<uran %AndrS 3eroiA<our*an( tabelira eFkasnost Zulu ae6a i strela u
kate,ori4aa na4sa6reeni4e, 7nan4a o oruG4u, on oba6l4a @osao ko4i se oi,ledno ra7liku4e od
@osla ko6aa ae6a i7 -e6analenda %-ec*uanaland(, ko4i 4e st6orio Foru aa. 8o6ae6
i7bor Fore bio 4e nes6estan i s@ontanL ada bi on sada o,ao biti o@ra6dan nueriki
@roraunia, n4ia ni4e bilo esta u bilo kak6i te*niki o@eraci4aa ko4e 4e on i76eo. Ali
ra7u 4e, nei7beGno, @ostao deo @rocesa, 7ato >to o6ek s@ontano o@ona>a @rirodu u s6o4i
akti6nostia. Posti,nuHa ko4a sao ko@ira4u @rirodu, eEuti, nea4u buduHnost %na @rier,
iitaci4a @ti4i* krila od Ikara do Adera
C
(. Ra7u oo,uHa6a @roi76odn4u @redeta u @o,ledu
i76esni* s6o4sta6a, i76esni* a@straktni* 7a*te6aL a to sa s6o4e strane ne 6odi ka iitaci4i @rirode
6eH ka te*niko @ristu@u.
Inter6enci4a racionalno, rasuEi6an4a u te*niko4 o@eraci4i ia 6aGne @osledice. ?o6ek
@osta4e s6estan da se o,u @ronaHi no6a i ra7liita sredst6a. Ra7u reeti @ra,atine tradici4e
i kreira no6e etode delo6an4a i no6a oruEaL on racionalno is@itu4e o,uHnosti >ire, i an4e
kruto, eks@erientisan4a. Ra7u tako unoGa6a te*nike o@eraci4e do 6isoko, ste@ena
ra7no6rsnosti. Ali on delu4e i u su@rotno seru: on ra7atra re7ultate i u7ia u ob7ir Fksirani
cil4 te*nike A eFkasnost. On beleGi >ta 4e s6ako @ronaEeno sredst6o s@osobno da ost6ari i bira
i7eEu ra7ni* sredsta6a ko4a su u na ras@ola,an4u, s cil4e da sau6a ona ko4a su
na4eFkasni4a, na4@rila,oEeni4a Gel4eno4
C
!lSent Ader %1O$1A1"C&(: saouki Francuski inGen4er i i7uitel4, @ionir leten4a @re braHe
Ra4t. %Pri. @re6.(
s6rsi. /a ta4 nain, 6i>estrukost sredsta6a s6edena 4e na 4edno: na ono na4eFkasni4e. A ra7u se tu
4asno @o4a6l4u4e u obliku te*nike.
8ao dodatak toe, tu 4e i inter6enci4a s6esti. =6est @oka7u4e 4asno i s6ia @rednosti te*nike i
>ta ona oGe da ost6ari. 9e*niar ras@olaGe in6entaro alternati6ni* o,uHnosti. /e@osredni
re7ultat to,a 4e da on teGi da @rieni no6e etode u oblastia ko4e su tradicionalno bile
@re@u>tene slua4u, @ra,ati7u i instinktu. Inter6enci4a s6esti do6odi do br7o, i
dalekoseGno, >iren4a te*nike.
26ostruka inter6enci4a ra7ua i s6esti na te*niki s6et, ko4a @roi76odi te*niki Fenoen,
oGe biti o@isana kao @otra,a 7a 4edni, na4bol4i sredst6o u s6ako4 oblasti. A to D4edno
na4bol4e sredst6oI 4este, u st6ari, te*niko sredst6o. =6euku@nost ti* sredsta6a 4e ono >to
@roi76odi te*niku ci6ili7aci4u.
9e*niki Fenoen 4e ,la6na @reoku@aci4a na>e, 6reenaL na s6ako @ol4u l4udi teGe da
@ronaEu na4eFkasni4i etod. Ali na>a istraGi6an4a su dose,la ,ranicu. Vi>e se ne rauna na4bol4e
relati6no sredst6o, u odnosu na dru,a sredst6a ko4a se nala7e u u@otrebi. I7bor i7eEu nekoliko
@otenci4alno @rienl4i6i* sredsta6a @osta4e s6e an4e sub4ekti6an. Re 4e 7a@ra6o o @itan4u
@ronalaGen4a na4bol4e, sredst6a u a@solutno sislu, na osno6u nuerike kalkulaci4e.
9ako s@eci4alista @osta4e ona4 ko4i bira sredst6aL on 4e u stan4u da oba6i @roraune ko4i
doka7u4u su@eriornost i7abrano, sredst6a u odnosu na s6a ostala. /a ta4 nain nasta4e nauka
sredsta6a A nauka o te*nikaa, ko4a se ne@rekidno ra7raEu4e.
9a nauka se @ro>iru4e na 6eoa ra7liite oblastiL ona @roteGe od ina bri4an4a do ina
or,ani7o6an4a iskrca6an4a u /orandi4i ili do kreiran4a *il4ada de@orto6ani*. 2anas ni4edna
l4udska akti6nost ne i7ie torn te*niko i@erati6u. Posto4i te*nika or,ani7o6an4a
%7naa4na in4enica or,ani7aci4e ko4u 4e o@isao 9o4nbi 6rlo dobro se ukla@a u o6u konce@ci4u
te*niko, Fenoena(, ba> kao >to @osto4i i te*nika @ri4atel4st6a ili te*nika @li6an4a. : tak6i
okolnostia, lako 4e 6ideti koliko so daleko od to,a da e>ao te*niku i a>inu. Ako
is@itu4eo >ire oblasti ,de se ta @otra,a 7a sredst6ia od6i4a, naila7io na tri ,la6ne
@ot@odele oderne te*nike, @ored @odele na onu e*aniku %ko4a 4e na46idl4i6i4a, ali ko4u neHu
ra7atrati 7ato
$0
$1
>to 4e dobro @o7nata( i ra7ne oblike intelektualni* te*nika %indeksne kartice, biblioteke, itd.(.
1( kono"ska tehnika 4e skoro u @ot@unosti @odreEena @roi76odn4i i seGe od or,ani7aci4e
rada do ekonosko, @laniran4a. O6a te*nika se ra7liku4e od ostali* @o s6o @redetu i cil4u.
Ali n4eni @roblei su isti kao kod s6i* ostali* te*niki* akti6nosti.
C( Tehnika organizacije se ba6i 6eliki asaa i oGe se @rieniti ne sao na koerci4alne i
industri4ske @oslo6e 6eliki* ra7era %ko4e, kao @osledica, dola7e @od 4urisdikci4u ekonosko,(
6eH i na drGa6e, adinistraci4u i @olici4sku silu. 9a or,ani7aciona te*nika se @rien4u4e i na
rato6an4e i 6o4sci oGe doneti oH akar isto koliko i n4eno naoruGan4e. I u @ra6no4 oblasti s6e
7a6isi od te*nike or,ani7aci4e.
'( Ljudske tehnike @o@ria4u ra7liite oblike, u o@se,u od edicine i ,enetike do @ro@a,ande
%@eda,o>ke te*nike, @ooH u i7boru @o7i6a, odnosi sa 4a6noscu, itd.(. O6de sa o6ek @osta4e
@redet te*nike.
: slua4u s6ake od o6i* @ot@odela oGeo @rietiti da @odreEene te*nike o,u biti 6rlo
ra7liite @o 6rsti i ne nuGno sline 4edna dru,o4 kao te*nike. ;eEuti, one ia4u isti cil4 i
@reoku@aci4u i tako se nala7e u neko odnosu. O6e tri @ot@odele uka7u4u na >irok o@se,
te*niko, Fenoena. : st6ari, danas ni>ta ne i7ie te*nici. /e @osto4i @ol4e u ko4e te*nika ni4e
doinantna A o6o 4e lako reHi i 4ed6a da 4e i7nenaEu4uHe. 9oliko so na6ikli na a>ine da
i7,leda kako nea nie, >to bi se 4o> o,lo otkriti.
2a li in4enica te*nike ia 7naa4 saa @o sebiQ 2a li ona i76ire sao i7 @rotoka 6reenaQ Ili
4e ona @roble s@eciFican 7a na>e 6reeQ /a>e ra7atran4e biolo,i4e te*nike direktno He nas
suoiti sa o6i @itan4e. Ali @r6o orao oba6iti detal4an @re,led o,rono, @ol4a ko4e
te*niki Fenoen @okri6a, da biso @ostali @ot@uno s6esni >ta on o7naa6a.
II. I!o$()"( $a*vo)
Primitivna tehnika
O6de te>ko oGeo i7loGiti istori4u te*nike u n4eno uni6er7alno as@ektu, kao >to so 4e
u@ra6o deFnisali. 9ek sada @oin4eo da sa7na4eo @one>to o istori4i e*anike te*nike.
2o6ol4no 4e setiti se rado6a Andre 3eroaA<urana, Ri>ara 3eFe6ra de /oeta %Ric*ard 3eFUb6re
des /Vettes(, ;arka -lo>a %;arc -loc*( i dru,i*. Ali @ot@una istori4e te*nike tek treba da bude
na@isana. ;o4a kn4i,a ni4e istori4a. <o6oriHu u istori4sko sislu sao kada to bude @otrebno
7a ra7ue6an4e te*niko, @roblea u sa6reeno dru>t6u.
9e*nika akti6nost 4e na4@riiti6ni4a o6eko6a akti6nost. Posto4i te*nika lo6a, ribolo6a,
saku@l4an4a *rane, a kasni4e i @roi76odn4e oruG4a, odeHe i ,radn4e. I tu se suoa6ao sa
isteri4o. 8ak6o 4e @oreklo te akti6nostiQ Re 4e o Fenoenu ko4i ne do@u>ta @ot@uno
ob4a>n4en4e. =tr@l4i6i istraGi6an4e o,u se naHi oblasti iitiran4a, @rela7i s 4edne te*nike
Fore na dru,u, @rieri @rodora. Ali u sao 4e7,ru @osto4i 7at6orena oblast A Fenoen
&ronalaska3
;oGe se @oka7ati da 4e te*nolo,i4a a@sorbo6ana u l4udsku @si*olo,i4u i da 7a6isi od n4e i od
ono,a >to se 7o6e te*nika oti6aci4a. Ali ne oGeo ob4asniti kako se neka akti6nost ko4a
ni4e @osto4ala uo@>te @o4a6ila.
8ako 4e do>lo do to,a da o6ek @ri@itoi Gi6otin4e, da i7abere odreEene bil4ke 7a ,a4en4eQ
;oti6i su, kaGu na, bili reli,io7ni, a @r6e bil4ke bile su kulti6isane s neki a,i4ski cil4e na
uu. 9o 4e 6ero6atno tano, ali kako 4e na@ra6l4en i7borQ I kako se desilo da 4e 6eHina ti* bil4aka
bila 4esti6aQ 8ako 4e do>lo do to,a da o6ek @one da @reisca6a etale i @ra6i bron7uQ 2a li 4e to
bila slua4nost, kao >to to kaGe le,enda o oFkriHu Feniansko, staklaQ 9o oi,ledno ni4e od,o6or.
Osta4eo u doenu ta4neL i oGda ia sisla istaHi kako 4e o6de @risutan isti isterio7ni
k6alitet kao i u @o4a6i sao, Gi6ota. =6aka @riiti6na o6eko6a o@eraci4a @odra7ue6a
@reosca6an4e tako o,rono, @onora i7eEu instinkta i te*niko, ina da istina aura lebdi
nad celoku@ni kasni4i ra76o4e. /a>e oderno oboGa6an4e
$C
$'
te*nike i76ire i7 o6eko6o, @redako, oboGa6an4a isterio7no, i udesno, karaktera
@roi76oda n4e,o6i* so@st6eni* ruku.
/i4e bilo do6ol4no istaknuto da se te*nika ra76i4ala duG d6e 4asno ra7d6o4ene @utan4e. Posto4i
konkretna te*nika ho"o fa1era - o6eka st6araoca A na ko4u so na6ikli i ko4a @osta6l4a
@roblee ko4e so obino @roua6ali. Ali @osto4i i te*nika, an4e ili 6i>e du*o6no, reda, ko4u
na7i6ao a,i4o.
9o oGe delo6ati diskutabilno, ali a,i4a jeste te*nika, u na4stroGi4e 7naen4u te rei, >to 4e
4asno @oka7ao ;arsel ;os. ;a,i4a se ra76i4ala 7a4edno s dru,i te*nikaa kao i7ra7 o6eko6e
6ol4e da doEe do neki* re7ultata du*o6no, reda. 2a bi i* @osti,ao, o6ek 4e koristio sku@ obreda,
Forula i @ostu@aka ko4i, kada se 4edno us@osta6i, 6i>e ne 6arira. =triktno @ridrGa6an4e Fore
4edna 4e od karakteristika a,i4e: Fore i rituali, aske ko4e se nikad ne en4an4u, ista 6rsta
olit6eni* lino6a
'
, isti sasto4ci istini* na@itaka, Forule 7a @rorican4e i tako dal4e. =6e to 4e
@osta4alo sku@ i bilo @reno>eno dal4e: i na4an4a 6ari4aci4a u rei ili ,estu o,la 4e naru>iti
a,inu ra6noteGu.
I7eEu ,oto6e Forule i @reci7no, re7ultata @osto4i odnos. -o,o6i ko4e treba uilosti6iti
slu>a4u taka6 @ri7i6 7bo, nuGnostiL to 4e ra7lo, 6i>e da i se ne @ruGi @rilika da i7be,nu
sa,lasnost 7bo, to,a >to @ri7i6 ni4e korektno Forulisan. 9a nei7enl4i6ost 4e i7ra7 te*niko,
karaktera a,i4e: kada 4e @ronaEeno na4bol4e o,uHe sredst6o da se @osti,ne Gel4eni re7ultat,
7a>to ,a en4atiQ =6ako a,i4sko sredst6o, u oia osobe ko4a ,a koristi, 4este ono ko4e 4e
na4eFkasni4e.
: du*o6no4 sFeri, a,i4a @oka7u4e s6e karakteristike te*nike. Ona 4e @osrednik i7eEu
o6eka i D6i>i* silaI, kao >to dru,e te*nike @osredu4u i7eEu o6eka i ateri4e. 9o 6odi ka
eFkasnosti 4er @odreEu4e oH bo,o6a l4udia i obe7beEu4e una@red odreEene re7ultate. Ona
@ot6rEu4e l4udsku oH u sislu da teGi @odreEi6an4u bo,o6a l4udia, ba> kao >to i te*nika sluGi
toe da natera @rirodu na @oslu>nost.
;a,i4a 4asno is@ol4a6a karakteristike @riiti6ne te*nike, kao >to 3eroaA<uran na@oin4e
kada kaGe da 4e te*nika 7a o6eka o,rta,
'
;olit6eni lin: cilindar ko4i se okreHe i ko4i sadrGi olit6enu antru na koadu @a@iraL
koriste ,a tibetanski budisti. %Pri. @re6.(
neka 6rsta kosike odore. : s6o konFiktu s ateri4o, u s6o4o4 borbi 7a o@stanak, o6ek
i7eEu sebe i s6o, okruGen4a @osta6l4a @osrednika, ko4i ia d6ostruku ulo,u. 9o 4e sredst6o
7a>tite i odbrane: usal4en o6ek 4e su6i>e slab da bi se odbranio. 9o 4e takoEe i sredst6o
asiilaci4e: kro7 te*niku o6ek oGe da 7a s6o4e dobro iskoristi strane ili ne@ri4atel4ske sile. On
4e u o,uHnosti da ani@uli>e s6o4i okruGen4e, tako da 7a n4e,a ono 6i>e ne bude sao
okruGen4e, 6eH i Faktor ra6noteGe i dobitka. /a ta4 nain, kao re7ultat te*nike, o6ek @ret6ara
s6o4e ne@ri4atel4e u sa6e7nike.
O6e karakteristike ateri4alne te*nike sa6r>eno od,o6ara4u karakteristikaa a,i4ske
te*nike. 9u se o6ek takoEe nala7i u sukobu sa s@ol4a>n4i silaa, sa s6eto isteri4a,
du*o6ni* sila i istini* stru4an4a. Ali o6ek tu i7,raEu4e i bari4ere oko sebe, 4er inae ne bi
7nao kako da se odbrani sao s6o4i uo, be7 @ooHi sa strane. On koristi s6ako sredst6o
ko4e He u sluGiti kako 7a odbranu, tako i 7a @rila,oEa6an4e. On okreHe u s6o4u korist
ne@ri4atel4ske sile, ko4e su @rinuEene da ,a slu>a4u 7bo, n4e,o6i* a,ini* Forula. ;asonA
:rsel %;assonAOursel( to @ot6rEu4e u neda6no4 studi4i. On @oka7u4e da 4e a,i4a u osno6i
Ds*olastika eFkasnostiI, ko4u o6ek u@otrebl4a6a kao instruent @roti6 s6o, okruGen4aL da 4e
a,i4a @ra,atina, ali da o@et @osedu4e @reci7nost ko4a ora biti na76ana ob4ekti6no, kao i
da se n4ena eFkasnost is@ol4a6a sao u i76esni D@os6eHen4ia ili iskl4uen4iaI. ;arselA
:rsel is@ra6no 6eru4e da 4e a,i4a @ret*odila te*nici A 7a@ra6o, da 4e a,i4a @r6i i7ra7 te*nike.
Oito, te*nika se od sao, @oetka kretala duG d6a ,la6na toka. 8ako to da nikada niso
@ostali s6esni dru,o, tokaQ Ra7lo7i su bro4ni. ;oGeo osta6iti @o strani u7roke ko4e na6odi
oderna @si*olo,i4a. Po>to so o@sednuti ateri4ali7o i ne u7iao a,i4u o7bil4no, ona
4e 7a nas od alo, 7naa4a, tako da ak ni danas niso s6esni da se, kada @roua6ao te*niku,
odnosno te*nike ko4e se odnose na o6eka, oslan4ao na 6eliki tok a,i4ski* te*nika.
Ali to 7aneari6an4e @roistie i i7 ob4ekti6ni* u7roka: u odnosu na isto ateri4alne Faktore
@oka7ano 4e da se s6aka sredina o@ire iitiran4u te*nika dru,e dru>t6ene ili etnike ,ru@e. 9a4
ot@or 4e si,urno bio no,o 4ai na @ol4u a,i4ski* te*nika. 9u su se stekli s6i tabui i 7abrane,
o,rona sna,a a,i4sko, kon7er6ati6i7a. 9akoEe, dok su ateri4alne te*nike relati6no
@osebne i ne7a6isne 4edna od dru,e, a,i4ske te*nike su se br7o ra76ile u krut siste. =6e 4e u
4edno koadu, s6e 4e 7a6isno 4edno od dru,o,L @rea toe, ni>ta ne oGe da se dira, da se
odiFku4e be7 @retn4e @o celu strukturu 6ero6an4a i akti6nosti. Otuda n4i*o6a slaba sna,a
>iren4a i 4aka oH odbrane od strani* a,i4ski* te*nika.
Oblast a,i4ske @rakse 4e o,raniena i alo ili nialo diFu7na. Ras@rostiran4e @oin4e sa
,,s@iritualistikiI reli,i4aa, ko4e nisu 6e7ane 7a @osebne a,i4ske obrede. Prea toe, ne
@osto4i o,uHnost i7bora i7eEu ri6alski* a,i4ski* te*nika, dok su, s dru,e strane, >iren4e i
i7bor odluu4uHi Faktori u te*niko @ro,resu. : kral4e6st6u a,i4e ne @osto4i st6arni @ro,resL
tu leGi osno6na ra7lika. /ea @ro,resa u @rostoru, nea @ro,resa u 6reenuL 7aista, tendenci4a
a,i4e 4e re,resi4a. I @o>to 4e a,i4ska te*nika 6e7ana 7a 4ednu etniku ,ru@u, 7a 4ednu datu
Foru ci6ili7aci4e, ona @ot@uno nesta4e s nestanko te ,ru@e ili ci6ili7aci4e.
8ada 4edna ci6ili7aci4a ure ona @renosi naslednicia s6o4 ateri4al, ali ne i s6o4 du*o6ni
a@arat. Alati, kuHe i naini @roi76odn4e nasta6l4a4u da Gi6e i oni se, an4e ili 6i>e reinkarnirani, i
dal4e o,u naHi. ;oGe doHi do @ri6reene ateri4alne re,resi4e u @eriodia 6eliki* ra7aran4a,
ali i7,ubl4eno bi6a @o6raHeno, kao da kolekti6no istori4sko @aHen4e oo,uHa6a @o6raHa4 ono,a
>to 4e i7,ubl4eno nekoliko ,eneraci4a rani4e. Ali a,i4ske te*nike, obredi, Forule i Grt6ene @rakse
nesta4u ne@o6ratno. /o6a ci6ili7aci4a He obliko6ati s6o4u so@st6enu no6u 7ali*u a,i4e, ko4a He
iati alo 7a4edniko, sa staro. =ao sku@ ,enerali7aci4a tako >iroki* da ne 7nae ni>ta i
is*itrene analo,i4e st6ara4u 6ero6an4e da se a,ine Fore odrGa6a4u i obna6l4a4u. One odista
nasta6l4a4u da Gi6e sao u uo6ia D@os6eHeni*I, a ne u bilo kak6o4 l4udsko4 ili dru>t6eno4
realnosti.
=*odno toe, a,i4ska te*nika ko4a ni4e @reneta kro7 6ree i @rostor ne @rati istu e6olucionu
kri6u kao ateri4alna te*nika. /e @osto4i @ro,resi4a otkriHa ko4a se ,rade 4edno na dru,o, ne,o
otkriHa osta4u 4edna @ored dru,o, i ne utiu 4edno na dru,o.
Posto4i 4o> 4edan Faktor u re,resi4i a,i4ski* te*nika: @roble doka7a. 8od ateri4alni*
te*nika i7bor 4e relati6no 4ednosta6an. Po>to 4e s6aka te*nika @odreEena s6o4i ne@osredni
re7ultatia, treba sao i7abrati onu ko4a @roi76odi na4@ri*6atl4i6i4i re7ultatL u ateri4alno
doenu ta4 re7ultat se lako 6idi. Procena da 4e 4edan oblik sekire, su@erioran u odnosu na neki
dru,i, ni4e 6an oHi noralno, o6eka %u@rkos i7u7etni te>koHaa ko4e 4e @riiti6ni o6ek
iao @red tak6i i7boro(. Ali kod a,i4ski* te*nika nea iste si,urnosti ili sna,e doka7a. 8o
oGe suditi o n4i*o6o4 relati6no4 eFkasnostiQ ;a,i4ska eFkasnost se ne oGe u6ek eriti 4asni
ateri4alni re7ultato, kao >to 4e i7a7i6an4e ki>e, ali oGe iati 6e7e s neki isto du*o6ni
Fenoeno ili ak ateri4alni Fenoeno toko duGe, 6reensko, @erioda. O6de st6ari
nisu 4asne, niti 4e i7bor lakL te>koHa @osta4e 4o> akutni4a kada @oislio na nei76esnost ra7lo,a
7a neus@e*. 2a li 4e a,i4ska te*nika 7aista bila neeFkasnaQ Ili 4e ona4 ko4i 4u 4e koristio bio
neko@etentanQ :obia4ena reakci4a 4e da se okri6i a, @re ne,o te*nika i tu @ono6o 6idio
eleent ne@roenl4i6osti u a,i4i.
26a 6elika toka te*nike ko4a so sledili, od @oetaka su se ra76i4ala na @ot@uno ra7liite
naine. : anuelno4 te*nici uoa6ao @o6eHan4e, a kasni4e i unoGa6an4e otkriHa, 4edno
7asno6ano na dru,o. : a,i4i 6idio sao beskra4an ni7 no6i* @oetaka, onako kako
istori4ski slua4 ili n4ena so@st6ena neeFkasnost do6ode n4ene @rocedure u @itan4e.
Ob4a>n4en4e @osta4e 4o> teGe kada @rietio da 4e i na>e doba @osti,lo o,ronu su@eriornost
u a,i4sko doenuL na>e a,i4ske te*nike @ostale su 7aista eFkasne. 9e te*nike se
oi,ledno ne se4u e>ati s reli,i4ski Gi6oto ili s bilo ko4o @o4a6o te 6rste. 9o 4e isto
soci4alni Fenoen, kako @o cil4u tako i @o Fori. I@ak, ta d6a 6ida te*nike, iako oba soci4alna,
o>tro su ra7d6o4ena i reklo bi se da su alo delo6ala 4edan na dru,i u bilo ko4o4 ci6ili7aci4i.
Grka
9e*nika 4e su>tinski ori4entalnaL ona se na4@re ra76ila @re6as*odno na -lisko istoku i u sebi
4e iala alo naune osno6e. Ona 4e bila @ot@uno userena na @raktinu @rienu i ni4e se
ba6ila o@>ti teori4aa, ko4e 4edine o,u @odstaHi nauno kretan4e. 9a @re6last te*nike na
Istoku uka7u4e na ,re>ku ko4u sreHeo u celoku@no 7a@adno i>l4en4u: da 4e iston4aki
u okrenut istino i ne7aintereso6an 7a konkretnu akci4u, dok 4e 7a@adni u okrenut
@raktino 7nan4u i akci4i, @a otuda i @rea te*nici. : st6ari, Istok 4e bio kole6ka s6ake akci4e,
s6i* istori4ski* i @riiti6ni* te*nika u sada>n4e 7naen4u te rei, a kasni4e i du*o6ni* i
a,i4ski* te*nika.
<rci su, eEuti, bili @r6i ko4i su ra76ili ko*erentnu naunu akti6nost i oslobodili naunu
isao. Ali onda se desio Fenoen ko4i 4o> 7a@an4u4e istoriare: skoro @ot@uno od6a4an4e nauke
i te*nike. /esun4i6o, to od6a4an4e ni4e bilo tako a@solutno, kao >to su istoriari @o6ero6ali na
osno6u Ar*iedo6o, @riera. Ali si,urno 4e da su ateri4alne @otrebe tretirane s @re7iro, da
4e te*niko istraGi6an4e satrano nedosto4ni intelekta i da cil4 nauke ni4e bila @riena ne,o
konte@laci4a. Platon 4e i7be,a6ao s6aki ko@rois s @rieno, ak i radi una@reEi6an4a
nauno, istraGi6an4a. Za n4e,a 4e bila 6aGna sao na4a@straktni4a o,uHa u@otreba ua.
Ar*ied 4e oti>ao i dal4e. Istina, on 4e racionali7o6ao @raksu i ak kreirao D@rieneI do
i76esno, ste@enaL ali n4e,o6a a>ina 4e orala biti uni>tena @o>to bi deonstrirala tanost
n4e,o6i* nueriki* @rorauna.
Za>to su <rci us6o4ili ta4 altu7i4anski sta6 @rea akti6nostiQ Posto4e d6a o,uHa od,o6ora:
ili nisu bili 6ol4ni ili nisu bili s@osobni. Vero6atno 4e obo4e tano. E4bel Re4 %Abel Re)( 4e
@os6etio <rcia @eti torn s6o4e Tehni$ke nauke 6Science Technique93 Po n4eu, <rka 4e u s6o
o@adan4u @ostala Dnes@osobna da odrGa6a ideal te>ko,, be7interesno, rada %ideal su>tinski
konte@lati6ne inteli,enci4e, ko4i @re7ire s6aku korisnost(. Onda se okrenula te*nikaa
Istoka. Ona 4e u n4i* bila ukl4uena s6o4i so@st6eni te*nikaa, 4er 4e @ri s6eu toe teGila
da 7ado6ol4i o6eko6e 6italne @otrebe, u@rkos @re7iru ko4i 4e @rea n4ia ,a4ilaI. =uoena s
te*niko nuGnoscu, <rka 4e i7,ubila s6o4 in6enti6ni ,eni4e i okrenula se iston4aki
te*nikaa. Ona ni4e 7nala, kaGe E4bel Re4, da i7,radi ost i7eEu D7nati kakoI i D7nati 7a>toI.
9o 6aGi 7a @eriod dekadenci4e, to 4est 7a I i II 6ek @re n. e., ali i7,leda da ni4e 6aGilo u
@ret*odno @erioduL u V 6eku @re n. e., <rka 4e @ro>la kro7 br7 te*niki ra76o4, da bi kasni4e
do>lo do na,lo, 7asto4a.
: s6o 7latno dobu nauke, <rci su o,li i76esti te*nike konsek6ence s6o4e naune
akti6nosti. Ali oni to nisu Geleli. Valter %+alter( @osta6l4a @itan4e: D2a li su se <rci, o@sednuti
*aroni4o, 7austa6l4ali u ono4 taki u ko4o4 4e istraGi6an4e ri7iko6alo odla7ak u @reteri6an4e i
@retilo da unaka7i n4i*o6u ci6ili7aci4uQI
9o 4e bila @osledica ni7a Faktora, a*o Flo7oFske @rirode. Pre s6e,a, n4i*o6o s*6atan4e
Gi6ota 4e @re7iralo ateri4alne @otrebe i @obol4>a6an4e @raktino, Gi6ota, diskredito6alo F7iki
rad %7bo, @rakse robo6lasni>t6a(, satralo da konte@laci4a cil4 intelektualne akti6nosti,
odbi4alo u@otrebu sile, @o>to6alo @rirodu. <rci su bili sun4ia6i @rea te*niko4 akti6nosti 7ato
>to 4e ona bila oblik ,rube sile i @odra7ue6ala nedostatak uerenosti. ?o6ek 4e, koliko ,od bila
skrona n4e,o6a te*nika a@aratura, od sai* @oetaka i,rao ulo,u Ea6ol4e, >e,rta u odnosu
na a>inu. OseHan4e <rka ni4e bio odra7 stra*a @riiti6no, o6eka suoeno, s nei >to ne
ra7ue %>to 4e ob4a>n4en4e ko4e se danas nudi kada se neki l4udi @la>e na>e te*nike(. 9o 4e @re bila
@osledica, sa6r>eno kontrolisana i oderena, 4edno, s*6atan4a Gi6ota. 9o 4e bio 7naen 6r*unca
ci6ili7aci4e i inteli,enci4e.
O6de nala7io 6r*unsku ,rku 6rlinu, s)8@aWsia 6egkrateia2 saokontrola(. Odbi4an4e te*nike
bila 4e naerna, @o7iti6na akti6nost, ko4a 4e obu*6atala 6ladan4e sobo, s@o7na4u sudbine i
@rien4i6an4e dato, s*6atan4a Gi6ota. =ao su na4skroni4e te*nike bile do76ol4ene A one ko4e su
direktno od,o6arale na ateri4alne @otrebe, ali tako da one ne odnesu @re6a,u.
: <rko4 4e uin4en s6estan na@or da se ekonoi>e sredst6ia i da se o,ranii sFera utica4a
te*nike. /iko ni4e teGio da te*niki @rieni naunu isao, 4er 4e nauna isao od,o6arala
4edno s*6atan4u Gi6ota, udrosti. <rci su bili @reoku@irani ra6noteGo, sklado i
uerenoscuL 7ato su se snaGno o@irali neo,ranieno4 sili, ko4a 4e s6o4st6ena te*nici, i odbaci6ali
4e 7bo, n4eni* @otenci4ala. Zato a,i4a u <rko4 ni4e iala 6eliki 7naa4.
$O
$"
Rim
2ru>t6ena te*nika 4e 4o> bila u @o6o4u. /esun4i6o, bilo 4e @oku>a4a dru>t6ene or,ani7aci4e A
neki od n4i* nisu bili 7anearl4i6i, na @rier, @oku>a4i neki* Faraona i Persi4sko, carst6a. Ali
tak6e or,ani7aci4e su se o,le odrGa6ati sao @olici4sko silo, dok 7a autentinu dru>t6enu
or,ani7aci4u 6aGi @ot@uno su@rotno. =ao in4enico s6o, @osto4an4a, @risila uka7u4e na
odsust6o @olitike, adinistrati6ne i @ra6ne te*nikeL 7ato su 6elike i@eri4e i7 @ro>losti od alo,
7naa4a 7a na>u studi4u. = ti u 6e7i, ari4a %ak i ari4a 8alde4aca
$
, ko4a 4e na4dal4e oti>la u
6e>tini rato6an4a( bila 4e @rilino neor,anska druGina, i4i 4e cil4 bio @l4aka i ko4a ni4e @rien4i6ala
nikak6u soci4alnu te*niku. Aleksandro6a ari4a 4e koristila ori,inalnu strate,i4u, ali ona 4e bila
skoro iskl4ui6o 6o4na i ni4e iala sociolo>ku osno6u i atribute. Ona ni4e bila i7ra7 naroda, ne,o
drGa6e A i 7ato 4o4 4e nedosta4ala su@stanca neo@*odna 7a te*niku.
: Riu, eEuti, u 4edno koraku stiGeo do sa6r>enst6a soci4alne te*nike, kako ci6ilne
tako i 6o4ne. : risko dru>t6u s6e 4e bilo 6e7ano 7a risko @ra6o, u n4e,o6i bro4ni
Foraa, kako 4a6ni, tako i @ri6atni.
2a biso okarakterisali te*niku to, @ra6a u @eriodu n4e,o6o, 6r*unca %od II 6eka @re n. e. do
II 6eka n. e.(X @re s6e,a oGeo reHi da ono ni4e bilo toliko @lod a@straktno, ra7i>l4an4a,
koliko @reci7no, 6iEen4a konkretne situaci4e, ko4u su Ril4ani @oku>ali da iskoriste sa >to an4e
sredsta6a. 9a4 reali7a 4e @o>to6ao @ra6inost i @ri7na6ao istori4u i nuGnost. I7 to, konkretno,,
eks@erientalno, 6iEen4a, ko4e, su Ril4ani s6esno ,a4ili, ra76ile su se n4i*o6e
adinistrati6ne i @ra6ne te*nike. A @o4a6ila se i neka 6rsta disci@line: koriscen4e iniua
sredsta6a. 9a disci@lina, ko4a 4e 6ero6atno @oi6ala na reli,i4i, 4edna 4e od ta4ni celo, to, ra76o4a.
: eri u ko4o4 4e Ril4anin orao da od,o6ori na nuGnosti, a da u isto 6ree ne do@usti sebi
@reterani luksu7, bilo 4e neo@*odno ra76iti s6ako sredst6o, do6esti ,a do sa6r>enst6a, iskoristiti
,a na s6aki o,uHi nain i dati u slobodu, ne s@uta6a4uHi ,a i7u7ecia i sekundarni
@ra6ilia. /i4e se ra76ila
8alde4a: ,rko ie 7a @okra4inu u Va6ilonu, ;eso@otai4a. %Pri. @re6.(
ni4edna soci4alna situaci4a ko4a ne bi oda* @rona>la s6o4 od,o6or u or,ani7aci4i. /iti 4e ta4
od,o6or o,ao biti st6aran4e no6i* sredsta6a, 6eH @re usa6r>a6an4e stari*. :istinu, ak i danas
se satra da unoGa6an4e sredsta6a 7nai te*nolo>ku slabost.
2ru,i eleent u ra76o4u riske or,ani7aci4e 4este tra,an4e 7a ra6noteGo i7eEu isto
te*niko, Faktora i ono, l4udsko,. Pra6na te*nika ni4e @oela kao 7aena 7a o6eka. : risko4
@ra6no4 te*nici ni4e bilo ,o6ora o eliinaci4i inici4ati6e i od,o6ornosti, ne,o o toe da i se
do@usti da delu4u i da se @ot6rEu4u. =6e do III 6eka n. e. @ra6na te*nika ni4e @oku>a6ala da se
ba6i detal4ia Gi6ota, da s6e re,uli>e, da s6e @red6idi i tako do6ede o6eka u stan4e @ot@une
@asi6nosti. Velika @ra6na era Ria bila 4e era ra6noteGe: 7akon 4e @osta6io ok6ir i obe7bedio
sredst6a ko4a su l4udi o,li da koriste, sledeHi s6o4u so@st6enu inici4ati6u. /ara6no, to 4e
@odra7ue6alo ,raEanski oseHa4 7a te*niki konce@t. Ra6noteGa i7eEu ta d6a Faktora bila 4e
oi,ledna u @roceduralno sisteu ko4i na7i6ao birokrati4oL u n4eu, u skoro
u7neira6a4uHe 4ednosta6no obliku, nala7io sa6r>en ti@ @rocedure. I tu @rieHu4eo da 4e
4edan od @reduslo6a te*nike u6aGa6an4e @o4edinca, ko4i 4o> ni4e @oeo da se @osatra od6o4eno
od dru>t6a.
9reHa karakteristika riske te*nike 4este da 4e ona bila userena ka @reci7no cil4u:
unutra>n4e 4edinst6u dru>t6a. 9a te*nika ni4e bila saoo@ra6da6a4uHaL ona ni4e iala s6o4
raison detre u so@st6eno ra76o4u i ni4e bila naetnuta s@ol4a. 9o nisu bili nekak6i @ot@orni
stubo6i ko4i su drGali 7a4edno ne7a6isne eleenteL 6i>e se teGilo st6aran4u ko*e7i4e. Osno6a
dru>t6a ni4e bila @olici4aL to 4e bila or,ani7aci4a ko4a 4e dru>t6u oo,uHa6ala na4an4u o,uHu
u@otrebu @olici4e. Niroka le@e7a te*nika A reli,io7ni*, adinistrati6ni* i Fnansi4ski* A bila 4e
oi,ledno @otrebna da bi se ta 7aisao ost6arila, ali nikada se ni4e @ribe,a6alo sili. 8ada 4e
i7,ledalo da He drGa6a biti @riorana da u@otrebi silu, or,ani7aciono oseHan4e Ril4ana na6odilo
i* 4e da radi4e odbace dati @ro4ekat ne,o da ,a odrGa6a4u silo. =ila nikada ni4e ekonoina, a
Ri 4e bio ekonoian u s6eu.
9o dru>t6eno 4edinst6o 4e bilo @r6a @ra6na te*nika ko4u 4e s6et 6ideo. Ono 4e bilo osno6a i
7a riski 6o4ni siste, ko4i 4e bio direktni i7ra7 ci6ilno, dru>t6a, u sislu da 4e u isto4 eri
u6aGa6ao eFkasnost
#0
#1
i ekonoinost. I7 n4e,a 4e @roi7a>ao ra76o4 sistea trans@orta, snabAde6an4a *rano i tako
dal4eL kao i riski konce@t aso6ne strate,i4e i n4i*o6o odbi4an4e da st6ara4u *ero4e: bitka 4e
na ta4 nain s6edena na na4utilitarni4i ni6o.
?et6rti eleent 4e bio kontinuitet. Pra6na te*nika Ril4ana bila 4e ne@restano
@rila,oEa6ana u skladu sa istori4ski @lano. Ona 4e ukl4ui6ala @olitiku budno, @raHen4a
ne@o6ol4ni* okolnosti, u7 istoA6reeno @ri@rean4e 7a @ra6i trenutak i odluno s@ro6oEen4e
@lana.
Nto se tie ateri4alni* te*nika, Ril4ani i* nisu ra76ili tako briAl4antno. Od IV do I 6eka @re
n. e. i @osle II 6eka n. e. 6ladala 4e @ot@una sta,naci4a A alati i naoruGan4e nisu se 6i>e ra76i4ali. Ali
od I 6eka @re n. e. do I 6eka n. e. do>lo 4e do te*niko, @re@oroda. Praktine @otrebe %na
ekonosko i 6o4no @lanu, kao i u @o,ledu trans@orta( re>ene su @roi76odn4o a>ina na
Gi6otin4ski @o,on %ko6anice, 6odenini toko6i, @u@e, @lu,o6i, @rese sa 7a6rtn4ia, balistike
a>ine u@ra6Al4ane uGeto, itd.(
Ril4ani su @osedo6ali i76anredno ra7ue6an4e @rienl4i6osti. /4i*o6 @ra6ni siste
o,ao 4e biti @rien4en u6ek i s6uda %u ok6iru carst6a(L on 4e bio @rila,oEen ne@o,re>i6o
kontinuitetu. 9i FenoeAni, ko4e su u6eli Ril4ani, bili su @ot@uno no6i. 8asni4e 4e Ri do@uAstio
da skli7ne u te*niku oauL kra4 4e bio bli7u.
Hriantvo i tehnika
Istok: @asi6an, Fatalistiki, @re7ri6 @rea Gi6otu i akci4iL Za@ad: akAti6an, os6a4aki, @ret6ara
@rirodu u @roFt. Za te kontraste, tako dra,e @o@ularno4 sociolo,i4i, kaGu da @otiu od ra7like u
reli,i4aa: na 4edAno4 strani budi7a i isla, na dru,o4 *r>Hanst6o, ko4e se @ri@isu4e da 4e
i7,radilo @raktinu du>u Za@ada.
9e ide4e 4ed6a da nadila7e ni6o e*aniki* @ona6l4an4a, ko4a se sreHu ak i u rado6ia
o7bil4ni* istoriara. /i4e na eni da istraGuA4e reli,io7ne doktrine sae @o sebi ili kao
a@solutne, ali neost6areAne do,e, 6eH da i* tuai sociolo>ki. /a47ad, ne @i>e teolo,i4uL
@i>e istori4u. O,rona 4e ra7lika i7eEu do,e i n4ene sociolo>ke
@riene. %/eHu se doticati lino, tuaen4a reli,i4e, ko4e se ba6i odAnoso @o4edinca i -o,a.(
Po>to 4e tako, oi,ledno 4e da neke t6rdn4e treba @roeniti. /a @rier, t6rdn4a da su, kao
@osledica ;u*aedo6o, uen4a, islaska os6a4an4a i7 VII 6eka doka7 @asi6nosti. 9o bi se o,lo
reHi i 7a odluni islaski ot@or 7a@adni @rodoria u @osledn4a d6a 6eka. -udistiko4
ra6nodu>nosti @ri@isu4eo 7naa4an uetniki, @olitiki i 6o4ni ra76o4 u Indi4i od II do V 6eka.
;eEuti, te ci6ili7aci4e 7a@ra6o nisu bile no,o na@redne u te*niko @o,ledu, iako su se
ra76ile u no,i dru,i oblastia.
= dru,e strane, *r>Hanst6o 4e u Rusi4i st6orilo istiku ci6ili7aAci4u, ra6nodu>nu @rea
ateri4alno Gi6otu, be7 te*niki* @ori6a i 7anian4a 7a ekonosku eks@loataci4u. D0 daYI,
,lasi od,o6or, DAli rusko *r>Hanst6o 4e ialo iston4aki @ri76uk...R 9o bi onda trebalo da 7nai
da 4e ra6nodu>nost @rea te*nici bila st6ar te@eraenta, a ne reli,i4e.
Jo> 4edna ne7,odna in4enica: kada se u s6o o@adan4u <rka @oAs6etila te*niko
istraGi6an4u i ra76o4u industri4e, ona se okrenula Istoku u @otra7i 7a etodaa. : I 6eku, kada
4e Ri A >to 4e sa6r>en @rier te*niko, du*a u antici A 7a@oeo industri4sku @roi76odn4u, on se
takoEe okrenuo Istoku u @otra7i 7a industri4ski te*nikaa: @reiAsca6an4u srebra i 7lata,
@roi76odn4i stakla, ko6an4u oruG4a, ,rnarst6u, brodo,radn4i i tako dal4e. =6e te te*nike do>le su u
Ri sa Istoka, ili 4o> rani4e, @reko Etruraca, ili no,o kasni4e, @osle os6a4an4a. Zaista so daleko
od to,a da @odrGio tradicionalnu @redsta6u o 4a7u i7eEu Istoka i Za@ada. Za@ra6o, 7a 6ree
klasine antike, Istok 4e bio ta4 ko4i se odliko6ao konkretni, in6enti6ni uo, ko4i o6lada6a
istino i koristi 4e.
Za@ad 4e ta4 ko4i danas ost6aru4e udesan te*niki na@redak, a Za@ad 4e tradicionalno
*r>Hanski. I ne oGe se reHi da 4e *r>Hanst6o bilo 7anearl4i6 inilac u torn na@retku.
;eEuti, Za@ad 4e @ro>ao kro7 nekoliko od6o4eni* istori4ski* @erioda. Za@ad 4e bio 76anino
*r>Hanski do JIV 6ekaL @osle to,a, *r>Hanst6o 4e @ostalo kontro6erA7no i u n4e,a su @rodrli dru,i
utica4i. Nta nala7io, s te*niko, stanoA6i>ta, u tako76ano4 *r>Hansko4 eri, u @eriodu od IV do
JIV 6eka, u
#C
#'
torn Dsociolo>ko oentuIQ Pr6o, uoa6ao slo riske te*nike u s6ako4 oblasti A na ni6ou
or,ani7aci4e, u i7,radn4i ,rado6a, kao i u industri4i i saobraHa4u. 9ani4e, od IV do J 6eka, do>lo
4e do @ot@uno, 7atiran4a te*nike, >to 4e do6elo do tako Galosno, stan4a da 4e ono s @uAni
@ra6o @ostalo Fokus anti*r>Hanske @oleike. Ra7lo, 4e to >to 4e *r>Hanst6o @osatralo @ra6ne
i dru,e te*nike akti6nosti s tak6i @re7iro da i* 4e satralo Dne@ri4atel4ia l4udske 6rsteI A i to
ne sao 7ato >to su se o@irale !e7aru. !elso6
#
@rekor ni4e bio be7 osno6a. Posle @obede
*r>Hanst6a, u Riu ni4e @reostao ni 4edan 6eliki 7akonoda6ac ko4i bi o,ao ,aranto6ati Gi6ot i
6rednosti riske or,ani7aci4e. 2ekaAdenci4aQ /e, 6eH @ot@una ne7aintereso6anost 7a tak6u
akti6nost. =6eti A6,ustin 4e 6eliki deo s6o, dela =e >ivitate =ei @os6etio o@ra6dan4u *r>Hana u
torn @o,ledu i os@ora6an4u t6rdn4i o n4i*o6o @o,ubno utica4u. DOni su dobri ,raEaniI,
,o6orio 4e. ;oGda 4e bilo tako, ali u sredi>tu n4i*o6o, intereso6an4a i@ak 4e bilo ne>to dru,o, a
ne drGa6a i @raktina akti6nost. 8asni4e Hu @oka7ati da 4e te*niko stan4e ua 4edan od ,la6ni*
u7roka te*niko, na@retka.
/i4e slua4nost to >to 4e o@adan4e Ria @oelo s @obedo *r>Hanst6a. I@erator Juli4an
&
4e
s6akako o@ra6dano o@tuGi6ao *r>Hane 7a @ro@adan4e industri4e carst6a.
/a >ta naila7i istoriar @osle to, @erioda dekadenci4e %7a ko4u, naAra6no, *r>Hanst6o ni4e
4edino od,o6orno(Q 2a li na obno6u neke akAti6ne, etodine ci6ili7aci4e, @od *r>Hanski
utica4e, ko4a koristi bo,atst6a s6eta kao dar, naen4en neeu dobroQ :o@>te ne. 2ru>At6o
ko4e se ra76ilo od J do JIV 6eka bilo 4e 6italno, *aronino i 4edinst6enoL ali ono 4e bilo
obeleGeno @ot@uni odsust6o te*nike 6ol4e. Ono 4e bilo Daka@italistikoI, isto koliko i
Date*nikoI.
=a stano6i>ta or,ani7aci4e, bila 4e to anar*i4a u etiolo>ko 7naeAn4u te reiL @ored to,a, to
dru>t6o 4e bilo @ot@uno nete*niko. /4e,o6 7akon 4e @re s6e,a @oi6ao na obia4u. Ono ni4e
ialo dru>t6enu ili
#
!els: ,rki Flo7oF i7 II 6eka, @roti6nik *r>Hanst6a. %Pri. @re6(
;a6i4e 8laudi4e Juli4an %''1A'&'(: riski car i7 8onstantino6e dinasti4e. .ri>Hanski i76ori ,a
na7i6a4u DOt@adnikoI %A@ostat( 4er se odrekao *r>Hanst6a i 6ratio tradiAcionalno4 risko4
6eri. %Pri. @re6.(
@olitiku or,ani7aci4u 7asno6anu na racionalni, ra7raEeni @ra6iliAa. : s6i dru,i
oblastia A na @rier, u @ol4o@ri6redi i industri4i A takoEe 4e 6ladalo ,oto6o @ot@uno odsust6o
te*nike. 9o 4e 6aGilo i 7a rato6an4e, ,la6nu akti6nost to, 6reena. -itka 4e bila s6edena na na4A
eleentarni4e A na @ostro4a6an4e u 6rstu i borbu @rsa u @rsa. =ao se ar*itektonska te*nika
ra76i4ala i aFrisalaL ali to ni4e bilo @odstaknuto te*niki stan4e ua 6eH reli,io7ni
@obudaa.
;ali na@or 4e bio ula,an u una@reEi6an4e @ol4o@ri6redne ili indusAtri4ske @rakse. /i4e bilo
@oku>a4a korisno, st6arala>t6a A eto doka7a i@o7antno, @raktino, ,eni4a *r>Hanske reli,i4eY A
kada se @oetAko JII 6eka, is@r6a 6rlo slabo, @oeo obliko6ati te*niki @okret, on se ra76io
@od utica4e Istoka.
9e*niki @odstica4 na>o4 ci6ili7aci4i do>ao 4e sa Istoka, @r6o @reko Jude4a
M
i ;letaka, a kasni4e
@reko krsta>ki* rato6a. Ali ona se i tada o,rania6ala na o@ona>an4e 6iEeno, A osi u uetnosti.
-ilo 4e i neAki* ne7a6isni* otkriHa, u,la6no na osno6u tr,o6aki* @otrebaL ali ta4 ra76o4 ni4e bio
ni>ta inten7i6ni4i od ono, i7 6reena Pdsko, carst6a.
=redn4i 6ek 4e 7a@ra6o st6orio sao 4ednu no6u, celo6itu te*niku, ko4a 4e bila intelektualna,
@oseban nain rasuEi6an4a: s*olastiku. =ao ie uka7u4e na n4enu osredn4ost. =a s6o4i
o,roni a@arato, ona na kra4u ni4e bila ni>ta dru,o do 4edan kra4n4e ne7,ra@an Forali7aL
ona 4e 6eko6ia lutala u intelektualni sle@i ulicaa, u@rkos udesAni uo6ia l4udi ko4i su
4e koristili i bili n4oe deForisani. 8onaAni is*od ne uka7u4e na @obede, ak ni u istori4sko4
ra6ni.
9e*niki @okret na Za@adu se ra76io u s6etu ko4i se 6eH oslobodio doinantno, utica4a
*r>Hanst6a. /esun4i6o bi se o,lo @o76ati na utica4 reForaci4e, ali ekonoske @osledice to,
@okreta bile su i7u7etAno @rena,la>ene. : s6ako slua4u, o6o ni4e esto ,de bi* se o,ao
@o7aba6iti ti @itan4e.
Ali, @raktino ,o6oreHi, iako se 7a *r>Hanst6o te>ko oGe reHi da 4e bilo 6aGan u7rok
te*niko, na@retka %o na7ado6an4u da ne ,o6oArio(, i@ak 4e @ostalo uobia4eno satrati da 4e
*r>Hanst6o, s teolo>Ake take ,ledi>ta, utrlo @ut te*niko ra76o4u.
Jude4i: @osebna 6rsta tr,o6aca. %Pri. @re6.(
#$
##
Ra7otrio d6a ar,uenta ko4i da4u osno6 7a tak6o 6iEen4e. Pr6i, i na46aGni4i, satra da
4e *r>Hanst6o su7bilo ro@st6o, tu 6eliku @re@reku te*niko ra76o4u. : trenutku kada l4udi
@ostanu slobodni, oni bi trebalo da se okrenu te*nici, da bi se oslobodili ukotr@no, rada.
Robo6lasni>t6o 4e bilo setn4a te*nici 7ato >to ni4e ni @oku>a6aAlo da olak>a bedni @oloGa4 roba
ili da ,a 7aeni neko dru,o @oAkretako sna,o. 2ru,i ar,uent 4e inteli,entni4i: da 4e
antika bila o@sednuta s6eti stra*o od @rirode i da se ni4e usuEi6ala da die u ta4ne ko4e su
7a dre6ne l4ude bile boGanst6a. 34udi se nisu usuEi6ali da iskoriste @rirodne sile, ko4e su 7a n4i*
bile nat@rirodne.
.r>Hanst6o 4e sekulari7o6alo @rirodu: s *r>Hanst6o, @riroda 4e o@et @ostala sao @riroda i
niko se ni4e libio da 4e eks@loati>e. /aGaAlost, ni4edan od o6i* ar,uenata ni4e sas6i taan.
:istinu, 6eHi te*niki @ro,res 4e @osto4ao u ci6ili7aci4aa ,de 4e ro@st6o bilo @reo6laEu4uHe
%na @rier, E,i@at(, ne,o u onia ,de 4e ta instituci4a bila @raktino ne@o7nata %na @rier,
I7rael(. Posto4ao 4e 6eHi te*niki @ro,res u robo6lasniko @eriodu riske istori4e ne,o u
@eriodu kad su robo6i bili aso6no oslobaEani. A oslobaEan4e roAbo6a u eri in6a7i4e 6ar6ara
ni4e do6elo do te*niko, na@retka, ak ni du,orono ,ledanoL @roteklo 4e skoro seda 6eko6a
i7eEu ukidan4a ro@st6a i @oetka akar ne7natno, te*niko, @ro,resa. Odnos i7eEu te*nike i
odsust6a ro@st6a ni4e ni u ko slua4u a@solutanL kao >to 4e -ertran Kil %-etrand <ille( is@ra6no
istakao, l4udski @re6o7 @ooAHu robo6a ni4e bio @o7nat u risko4 anticiL i@ak, u@re7an4e
Gi6otin4a ni4e bilo ra76i4eno.
O6de se sreHeo s 4edni od oni* olaki*, u@eatl4i6i* i @ot@uno antiistori4ski* ob4a>n4en4a,
ko4e teoretiari toliko 6ole. Rob 4e, 7a@raA6o, @redsta6l4ao ka@ital i 6lasniku ni4e bilo u interesu
da ,a i7,ubi ili da ,a koristi nasuice. I kao >to uka7u4e 8aton =tari4i, ako se rad roba o,ao
uiniti eFkasni4i i an4e 7aorni, bilo 4e u na4bol4e interesu n4e,o6o, ,os@odara da ,a
tak6i i uini. Pored to,a, bilo 4e lako iskoristiti slobodne l4ude ko4i su Gi6eli u o,roni
4a6ni oblastiA
a, na li"esu
,
ili na ;arkaa
"
, a kasni4e na crk6eno4 ili 6lastelinsko4 7el4i. =i,urno 4e da
Ril4ani nisu @o>tedeli te l4ude i7 @o>to6an4a @rea l4udsko Gi6otu. A i sao to stano6ni>t6o
ni4e @osedo6alo do6ol4no slobode ua ili ateri4alni* o,uHnosti da bi una@redilo s6o4e
te*nike. Cil 4e odlino @rietio da su u Atini robo6i o,li iati 6eHu 6rednost od slobodni*
radnika.
/i dru,i ar,uent ni4e ni>ta u@otrebl4i6i4i. Istina 4e da 4e *r>Hanst6o sekulari7o6alo @rirodu.
Ali, da li 4e to bilo od koristi 7a te*nikuQ :oili so, u7,red, reli,io7no @oreklo no,i* oblika
te*nikeL 7aista, @riroda, kao @o7ornica du*o6ni* sila, @odstie 4ednu @osebnu, 6eH @oenutu
te*niku: a,i4u. Jedan od cil4e6a a,i4e 4e da uini bo,o6e ilosti6i @rea @raktino4 akci4i i
da sta6i DsileI u sluGbu ateri4alAne te*nike. Predsta6a @rirode nastan4ene bo,o6ia bila 4e
oHan in @o sebi i naklon4ena, ako ne s6i @rienaa, si,urno sao4 te*nici. 9abui su 6aGili
sao 7a neke konkretne @riene, odreEene ide4aAa is@ra6no, i @o,re>no,. ?o6ek 4e tako
oseHao da 4e n4e,o6e akci4e o@ra6da6ala @ooH ko4u su u @ruGali bo,o6i @rirode. .r>Hanst6o
,a 4e, eEuti, li>ilo to, o@ra6dan4a.
8aka6 4e, od sao, @oetka, bio doktrinarni sta6 rano, *r>HanAst6a @rea @raktino4
akti6nostiQ : oralno4 ra6ni, *r>Hanst6o 4e osuEi6alo rasko> i no6ae A ukratko, s6e >to 4e
@redsta6l4alo 7eal4ski s6et, ko4i 4e bio u 6lasti sotone i su@rotsta6l4en boG4e s6etu. 9o 4e bila
e@o*a is@osnika, odrican4a od ,radsko, Gi6ota, ona>t6a @redsta6l4eAno, kao ideal. 9eGilo se
o,rania6an4u ekonosko, Gi6ota. : teolo>ko4 ra6ni @osto4alo 4e u6eren4e da se s6et bliGi s6o
kra4u, da 4e beskorisno ra76i4ati ,a ili brinuti se o n4eu, 4er He se <os@od uskoro 6ratiti. -ilo 4e
udri4e ba6iti se es*atolo,i4o ne,o o6o7eal4ski @oslo6ia.
/a @oetku sredn4e, 6eka te doktrine su u i76esno4 eri i7,ubile u@ori>te %iako su o@sta4ale u
dru,i oblicia A u @redsta6aa o srti, na @rier(. Ali, 7adrGao se dru,i eleent *r>Hanst6a,
su@rotsta6l4en te*niko ra76o4u: oralni sud ko4i su *r>Hani donosili o s6i l4udAski
akti6nostia.
O 3ies: ,ranine oblasti i@eri4e na se6eru. %Pri. @re6.(
" ;arke: ,ranine oblasti Nkotske i Velsa. %Pri. @re6.(
#&
#M
9e*nika akti6nost ni4e i7be,la *r>Hansko oralno sudu. Pitan4e, Dda li 4e to is@ra6noQR
@osta6l4ano 4e @ri s6ako @oku>a4u @roene oblika @roi76odn4e ili or,ani7aci4e. 9o >to 4e ne>to
7a l4ude o,lo biti korisno ili @roFtabilno, ni4e ,a oda* inilo is@ra6ni i @ra6edni. Ono 4e
oralo da se uklo@i u @reci7nu ide4u o @ra6edAnosti @red -o,o. 8ada bi neki eleent te*nike
delo6ao is@ra6no u svako" @o,ledu, bio bi i us6o4en, ali ak i tada s @rekoerni o@reA7o.
=ao i7ui ko4i su satrani dosto4ni %a ko4i su @redsta6l4ali i7bor te*nika od strane
@o4edinaca 6ini* ,rko i latinsko 4e7iku( bi6ali su @rien4eni ili i 4e bilo do76ol4eno da
se ob7nane. =ao u torn usko ok6iru neki onasi su @ro@a,irali i ra76i4ali te*nika oruEa.
Niroka @riena *idrauline a>ine cistercita
10
4e dobro @o7nat @rierL isto 6aGi i 7a no,e
s@eci4ali7o6ane a>ine ko4e su se o,le naHi u o@ati4i Roa4oon %ko6anica i @redionica na
6odeni @o,on, itd.(. Ali to su bili retki i7u7eci.
9ra,an4e 7a @ra6do @red -o,o, ocen4i6an4e te*nike kriteri4uAia druki4i od sae
te*nike A to su bile 6elike @re@reke ko4e 4e *r>Hanst6o @osta6ilo te*niko @ro,resu. :
sredn4e 6eku, one su dola7ile do i7raGa4a u s6i oblastia Gi6ota i do6ele do @odudaran4a
istori4e sa teolo,i4o.
2oba reForaci4e 4e, u nasto4an4u da se 6rati na4@riiti6ni4e s*6atan4u *r>Hanst6a, sru>ilo
no,e bari4ere, ali te*nika 4e dobila odAluu4uHi @odstica4 ne toliko 7bo, utica4a no6e teolo,i4e,
koliko 7bo, >oka renesanse, *uani7a i autoritarne drGa6e.
!enaeti vek
: @eriodu od JVII do JVIII 6eka, odsust6o te*nike u s6i oblastia osi e*anike bilo
4e 6eoa u@adl4i6o. /i4e bilo @roi>l4an4a usereno, na akci4u, @oku>a4a @o4ednosta6l4i6an4a i
sisteati7aci4e, niti intereso6an4a 7a eFkasnost. Ost6arena su neka 6aGna te*nika doAsti,nuHa A
na @rier, Fabrike @u>aka i to@o6a A a bilo 4e i neki* istraAGi6an4a u @ol4o@ri6redi. Ali,
si@toatino 4e da istori4e te*nike %na
10
!isterciti: ona>ki red nastao reForisan4e benediktinaca u -ur,undi4i. %Pri. @re6.(
@rier, istori4a P4era 2ikasea( skau sa sredn4e, 6eka na kra4 JVIII. I 7aista, @eriod @osle
renesanse i reForaci4e bio 4e no,o an4e @loAdan u i7uitel4st6u u odnosu na @ret*odni.
Nta@a, brodski ko@as, barut %takoEe @reu7eti sa Istoka( A s6e to datira i7 JV 6eka. /e bi
trebalo uan4i6ati 7naa4 ti* i7ua. Za /orAberta Vinera, oni Dcine centralnu taku industri4ske
re6oluci4e, ko4a 4e @ret*odila n4eno4 ,la6no4 Fa7iI. Viner, na i76anredan nain, do6odi u 6e7u
kl4une i7ue to, @erioda s na6i,aci4o, ko4a 4e, @o n4eu, bila @okretaka sila ko4a 4e sta4ala
i7a istraGi6an4a. Za4edno s ti ,la6ni i7uia, ta4 @eriod 4e 6ideo bro4na otkriHa i no6e
@riene u bankarAst6u, naoruGan4u, e*ani7ia, ar*itekturi %na @rier, otkriHe noA6o,
sistea konstrukci4e ku@ole, @rien4eno, na =en ;ari de Pler(, kao i u @ol4o@ri6redi i
@roi76odn4i nae>ta4a.
Pored to,a, JV 6ek 4e @o7nat @o bro4ni te*niki @rirunicia i7 4uGne /eake i se6erne
Itali4e, %na@isani @oetko 6eka i >taA@ani i distribuirani kra4e isto,(. 9o uka7u4e na
kolekti6no inteAreso6an4e 7a te @roblee, na te*nike @reoku@aci4e l4udi to, 6reena. Velika
@uto6an4a bila su 6ero6atno @osledica, a ne u7rok te*niko, @ro,resa.
Ali ta4 te*niki @ori6 4e oslabio toko JVI 6eka, ko4i 4e @osta4ao s6e siroa>ni4i u
te*nikaa. =labl4en4e se nasta6ilo toko celo, JVII 6eka, s6e do @oetka JVIII. 9o
siroa>t6o te*niki* @osti,nuHa, du,o d6a 6eka, 4o> 4edno nas do6odi do @itan4a utica4a
reForaci4e. Nta 4e @rou7roko6alo us@ora6an4e te*niko, na@retka @osle JV 6eka, ko4i 4e
obilo6ao otkriHia s6ake 6rsteQ
/eu@uHeni italac ko4i ot6ori neku naunu ras@ra6u i7 @ra6a, ekoAnoi4e, edicine ili istori4e,
ob4a6l4enu i7eEu JVI i JVIII 6eka, na4A6i>e 4e i7nenaEen @ot@uni odsust6o lo,iko, reda.
<raEa se i7laAGe be7 ikak6e @o6e7anosti, be7 4asno, toka isli, ra76o4a ili @ruGan4a doka7a.
?italac oi,ledno treba da bude 6oEen sao autoro6o aA>to. =6ako @o,la6l4e u nauno
radu i7, recio, JVI 6eka, @redsta6Al4a saostalnu celinu, ko4a o@ra6da6a i doka7u4e sau sebe.
Puki iska7 autora sluGi kao doka7. A on sebi do@u>ta slobodno @o6e7i6an4e ide4a ko4e nea4u
nikak6e 6e7e s @redetoL n4e,o6e isli esto odluta4u ka st6aria @ot@uno ne@o6e7ani s
teo kn4i,e.
#O
#"
=as6i lina ra7i>l4an4a i lino iskust6o ine osno6u ti* kn4i,aL one ni u ko4e sislu ne
@redsta6l4a4u @oku>a4 o@>te, istraGi6an4a, u7a4ane kontrole ili @otra,e 7a na4bol4i etodo,
>to 4e s6e neo@A*odno 7a te*niku. Plan kn4i,e ni4e @osta6l4en s itaoce na uuL on ne @oi6a
na tei, ne,o na lino4 sklonosti autora ili na neko 4o> o@skurni4e ra7lo,u. ?ak ni l4udi
tako oHno, ua kao >to 4e bio Kan -oden %Jean -odin( nisu i7akli ti nedostacia.
2ru,a karakteristika te naune literature 4este @oku>a4 da se u 4edAnu kn4i,u sesti celo
@odru4e 7nan4a. : @ra6ni s@isia i7 JVI i JVII 6eka, esto se oGe naiHi na o@seGna
ra7atran4a i7 ar*eolo,i4e, teolo,i4e, @si*olo,i4e i lin,6istike, da ne @oin4eo istori4u i kn4iA
Ge6nost. !ela @o,la6l4a o a,i4ski @raksaa @eruansko, dru>t6a o,u @rekinuti tok kn4i,e
@os6eHene drGa6ni @ri*odia ili 7akoAnoda6st6u =ku@>tine -ordoa.
9a4 aal,a reFeksi4a i ra7nora7ni* deliHa 7nan4a sreHe se i u raAdo6ia na4bol4i* autoraL on
uka7u4e na odsust6o intelektualne s@eciA4ali7aci4e. Intelektualni ideal 4e bio s6estranost i retko se
de>a6alo da, recio, sudi4a bude neu@uHen u al*ei4u ili istoriar u edicinu. 9o 4e 7a@ra6o
bilo *uanistiko @ro>iren4e s6estranosti, ko4o4 4e streiAla sredn4o6eko6na teolo,i4a.
: JVI i JVII 6eku s6aki intelektualac 4e nuGno orao biti uniA6er7alista. On 4e orao
ras@ola,ati @ot@uni 7nan4e i kada 4e @isao na datu teu oseHao se oba6e7ni da u rad ubaci
s6e >to 4e 7nao, bilo to @rikladno ili ne. 9o nikako ni4e bio 7nak su>enosti 6eH 6i>e @reoA
6laEu4uHe @otra,e 7a sinteti7o6ani, uni6er7alni sisteo 7nan4a. =6aki autor 4e teGio da u
s6o4e delo ubaci celo, sebe, ak i u slua4u neke te*nike kn4i,e. 2elo ni4e doinirala tea,
ne,o autor: ta tenAdenci4a 4e saa @o sebi su@rotna te*niko tra,an4u. /i4e bila re o @otra7i 7a
@raktini 7nan4e 6eH o s6eobu*6atno ob4a>n4a6an4u Fenoena. 9ako se 2ekart, @o>to 4e
ut6rdio @ra6ila bes@rekorno, naAina ra7i>l4an4a, oda4e i7li6ia a>te da bi ob4asnio A da
na6edeo sao 4edan @rier A kretan4a @lie i oseke.
9o ob4a>n4a6a dru,u karakteristiku kn4i,a na@isani* @osle 6eka *uAani7a: nedostatak
@re,lednosti. Retko se naila7i na stranicu sa saAdrGa4e, nea reFerenci, nea @odele na odel4ke,
nea indeksa, nea
*ronolo,i4e, @onekad ak ni @a,inaci4e. A@arat ko4i 4e @ostao standarAdan 7a dana>n4e naune
rado6e ne oGe se, ak ni u rudientarno obliku, naHi ni u na4sa6r>eni4i delia to, @eriodaL
n4e,o6o odsust6o uka7u4e na ne@osto4an4e intelektualne te*nike. 8n4i,e to, 6reena nisu bile
@isane da bi bile koriscene, 7a4edno sa stotinaa dru,i*, da bi se neka inForaci4a @rona>la
is@ra6no i br7o, da bi se @ot6rdio ili os@orio neki eks@erient ili i7nela neka Forula. One nisu
bile @isane da bi bile konsulto6ane. -ile su @isane da bi se itale u celosti i da bi se nad n4ia
ra7i>l4alo. 9o nas @ono6o 6raHa idealu s6estranosti.
Predsta6l4an4e kn4i,e kao celoku@ne autoro6e linosti, kao lino, i7ra7a sao, n4e,o6o,
biHa, @ret@osta6l4a da italac u n4o4 ni4e traGio re>en4e 7a neku te>koHu ili od,o6or na neki
@roble 6eH da 4e teGio lino kontaktu sa autoro. 9o 4e bila 6i>e st6ar line ra7ene ne,o
7au7ian4a neko, ob4ekti6no, sta6a.
9o 6aGi 7a s6aku oblast @re,nuHa do JVIII 6eka. I 7ato, u na44edAnosta6ni4o4 te*niko4 Fori,
ono4 e*aniko4, u torn @eriodu ni4e ost6aren nikaka6 odluni na@redak %osi oGda s
Paskalo, kao 4eAdini i7u7etkoL ali i on 4e sao @ro>irio 6eH @o7nate te*nike(. Isto 6aGi i 7a
Fnansi4ske, adinistrati6ne i 6o4ne te*nike, u@rkos toe >to Voban
11
%Vauban( t6rdi su@rotno.
Onda se ra76ila @rela7na situaci4a. Ali, u@rkos @oku>a4ia koorAdinaci4e i sisteati7aci4e
tako 6eliki* te*niara kao >to su bili Ri>el4e %Pdc*elieu( i 8olber
1C
%!olbert(, 4edini re7ultat 4e
bilo 4o> 6eHe koA@liko6an4e sistea, be7 no,o dobiti na @lanu eFkasnosti. /a adiA
nistrati6no i @olitiko ni6ou, s6i no6i or,ani %s6aki sa @o sebi 6redan i be7 sun4e
eFkasan, ali ko4i su bili sao dodaci onoe >to 4e 6eH @osto4alo( orali su da u7u u ob7ir
s6aki dru,i or,an ko4i 4e 6eH Funkcionisao u dato doenu. /o6a ko@liko6ana odel4en4a,
sudske nadleGnosti i *i4erar*i4e ne@restano su @ritiskali a>ineri4u. /a Fnansi4sko @lanu,
desio se isti onstruo7ni rast A i7 6al4ani*
11
;arki7 de Voban %;arquis de Vauban, 1&''A1M0M(: Francuski ar>al i 6odeHi 6o4A
ni inGen4er s6o, 6reena %Pri. @re6.(.
1C
Kan -atist 8olber %Jean -a@tiste !olbert, 1&1"A1&O'(: Francuski inistar Fnansi4a
@od 3u4e JIV %Pri. @re6.(.
&0
&1
ra7lo,a A ali on 4e do6eo do slabl4en4a, is@od @ri6ida eFkasnosti. /i4e bilo @roene u
Fnansi4sko4 te*nici, u@rkos s6i na@oria 8olbera, ko4i 4e s*6atio >ta treba @redu7eti. /i4e bilo
@roene u te*nici re,rutaci4e, snabde6an4a i u@ra6l4an4a 6o4sko, u@rkos na@oria 3u6oa
1'
%3ou6ois(, ko4i 4e isto tako 4asno u6ideo >ta se ora uraditi. Zbo, odsust6a te*niki* sredsta6a,
3u4 JIV 4e, u@rkos s6o autoritetu, bio neoHan onar*.
2ru>t6o se na>lo na raskrscu. =6e 6i>e se oseHala @otreba 7a no6i sredst6iaL ak 4e i
struktura ko4u bi ona orala iati bila 4asno s*6aAHena. Ali dru>t6eni ok6ir, tekuHe ide4e i
intelektualni sta6o6i 6reena nisu i>li na ruku n4i*o6o4 reali7aci4i. 9e*nika sredst6a su se
orala koristiti u ok6iru ko4i i 4e bio stranL te te*nike bile su neoHne da naetnu odluku ili
da eliini>u 7astarela sredst6a. One su se sudarale s duboki *uani7o, i7danko
renesansno, *uani7a, ko4i 4e 4o> @ro,an4ao JVII 6ek i 6ero6ao ne sao u 7nan4e i
@o>to6an4e @rea l4udsko biHu, ne,o i u istinsku su@eriornost o6eka u odnosu na sredst6a. 9a4
*uani7a, @roGet uni6er7ali7o, ni4e do76ol4a6ao te*nici da raste. 34udi su odbi4ali da se
@o6inu4u bilo kak6o 4edinst6eAno 7akonu, ak i kad 4e on delo6ao 7a n4i*o6o dobro. 9o
odbi4an4e se o,lo @rietiti u s6i slo4e6ia dru>t6a: na na4sloGeni4i nain, kada bi Fnansi4ski
u@ra6nici i @arlaentarni sa6etnici odbi4ali da iskoriste no6e i @reci7ne te*nike rauno6odst6a i
6r*o6ne 7akonoda6ne 6lastiL na na4saGeti4i nain, kada bi sel4aci odbi4ali no6e i racionalne
etode re,rutaci4e @redloGene 6o4ni 6lastia.
=6et 4e orao da saeka JVIII 6ek da bi 6ideo eks@lo7i4u te*niko, na@retka, u s6ako4 7el4i i
u s6i oblastia l4udsko, delo6an4a.
"n#utrijka revo$ucija
9erin industri4ska re6oluci4a @rien4u4e se iskl4ui6o na ra76o4 a>ina, ali to 7nai 6ideti
sao 4ednu n4e,o6u stranu. : st6arnosti, industri4ska re6oluci4a 4e bila sao 4edan 6id te*nike
re6oluci4e. /eAs*6atl4i6o 4e da strun4ak kao >to 4e 3uis ;aFord oGe na@isati kako
4e u ra7liiti oblicia iskorisca6an4a ener,i4e @rona>ao kl4u e6oluciA4e te*nike i @okretaku silu
ko4a sto4i i7a n4eni* @reobraGa4a. Po n4eu, @r6i @eriod, ko4i 4e tra4ao do @ribliGno 1M#0,
@o7na6ao 4e sao *idraAulinu ener,i4uL dru,i @eriod, od 1M#0. do 1OO0, bio 4e doba u,l4a, a
treHi doba elektriciteta. %:@otreba nuklearne ener,i4e @o4a6ila se tek neda6noL na n4u oGda
treba ,ledati kao na deo doba elektriciteta.(
;aFordo6a te7a se oGe s*6atiti sao ako tehniku s6edeo na "a4inu? ;aFord 7a@ra6o
@ra6i tu identiFkaci4u. /4e,o6a @odela onda oGe @osluGiti kao @lan 7a istori4sku studi4u o
a>ini, ali 4e @ot@uno @o,re>na kao osno6a 7a studi4u te*nike ci6ili7aci4e. 8ada se te*nika
ci6ili7aci4a ra7atra kao celina, tak6a klasiFkaci4a i ob4a>n4en4a @okaA7u4u se 7a@an4u4uHe
reduko6ani i @o6r>ni. /orbert Viner takoEe odbacu4e klasiFkaci4u 7asno6anu na ra7liiti
i76oria ener,i4e. Po n4eu, @osto4ala 4e sao 4edna industri4ska re6oluci4a i ona se sasto4ala u
7aeni l4udski* i>iHa kao i76ora ener,i4e. On doda4e da @osto4i i dru,a re6oluci4a, 4o> u
nasta4an4u, i4i 4e cil4 7aena l4udsko, o7,a. Nto se to,a tie, do sada iao sao @ri@ree i
na,o6e>ta4e. Jo> niAso tao. Ono >to sada oGeo 6ideti 4e @reureEen4e s6eta u @relaA7no4
Fa7iL @roena se ne sasto4i u koriscen4u neke @rirodne sile 6eH u @rieni te*nike u s6i
sFeraa Gi6ota.
9e*nika re6oluci4a 4e 7naila @o4a6u drGa6e A @roi76oda Prancuske re6oluci4e A ko4a 4e bila
istinski s6esna sae sebe i autonona u odnosu na s6e >to ni4e sluGilo n4eni interesia. 9o 4e
7nailo i st6aran4e @reci7ne 6o4ne te*nike %Pridri* Veliki i /a@oleon(, na @lanu strate,i4e i u
oblastia or,ani7aci4e, lo,istike i re,rutaci4eL bio 4e to i @oetak ekonoske te*nike, @r6o sa
F7iokrataa
1$
, a 7ati s liberalia. : adAinistraci4i i @olici4i, to 4e bio @eriod racionali7o6ani*
sistea, uniFAko6ani* *i4erar*i4a, indeksni* kartica i redo6ni* i76e>ta4a. /aroito 4e @od
/a@oleono @osto4ala tendenci4a ka e*ani7aci4i, nastala i7 @riene te*nike na an4e ili 6i>e
l4udske oblasti delo6an4a.
Re6oluci4a 4e naetnula i na@re7an4e i @re,ru@isa6an4e s6i* nacioAnalni* ener,i4a. /i4e 6i>e
selo biti bes@osliara %7a 6ree Prancuske
1'
;arki7 de 3u6oa %;arquis de 3ou6ois, 1&$1Z1&"1(: Francuski inistar 6o4ni 7a 6ree
6eHe, dela 6lada6ine 3u4a JIV %Pri. @re6.(.
1$
Pi7iokrate: Francuska >kola ekonoi4e i7 JVIII 6eka, ko4a 4e satrala da su 7el4a i
@ol4o@ri6reda i76or s6ako, bo,atst6a. %Pri. @re6.(
&C
&'
re6oluci4e oni su bili 7at6arani(, @ri6ile,o6ani* osoba, @osebni* intereAsa. =6ako 4e orao da sluGi
u skladu sa stro,i 7a*te6ia te*nike.
= @ra6ne take ,ledi>ta, te*nika re6oluci4a 4e naetnula 6eliku siAsteati7aci4u 7akona kro7
/a@oleono6e kodekse i konano ukidan4e s@ontani* 7akonski* i76oraL na @rier, obia4a. 9o 4e
@odra7ue6aAlo uniFkaci4u @ra6ni* instituci4a @od ,6o7deno u@ra6o drGa6e i @otin4a6an4e
7akona @olitici. Niro E6ro@e, osi u Veliko4 -ritani4i, naci4e su, 7a@an4ene tako eFkasni
delo6an4e, na@ustile s6o4e tradiAcionalne @ra6ne sistee u korist drGa6e.
9a sisteati7aci4a, uniFkaci4a i @roisca6an4e bili su @rien4eni na s6e A i to 4e do6elo ne sao
do us@osta6l4an4a budGetski* @ra6ila u Fiskalno4 or,ani7aci4i, ne,o i do sisteati7aci4e teGina i
era, kao i do @laniran4a @ute6a. =6e to 4e bio i7ra7 te*nike na delu. = to, stano6i>ta, o,lo bi se
reHi da 4e te*nika @re6oEen4e u akci4u o6eko6e teGn4e da o6lada st6aria @ooHu ra7ua, da
ob4asni @ods6esno, uini k6antiAta6ni ono >to 4e k6alitati6no, da @o4asni i @reci7ira obrise
@rirode, da sa6lada *aos i unese u n4e,a red.
Isti na@or se @rieHu4e i u intelektualno4 akti6nosti, @osebno u ra76i4an4u intelektualne
te*nike u oblasti istori4e i biolo,i4e. Princi@i ko4e 4e ustano6io 2ekart bili su @rien4eni i dali
re7ultate ne sao u Filo7on4i ne,o i u intelektualno4 te*nici.
9i u7roci su toliko dru,ai4i od i76ora ener,i4e, da se te>ko oGe t6rditi kako 4e e*anika
transForaci4a @roi76ela s6e ostalo. : st6ari, s6eobu*6atni e*aniki ra76o4, @odstaknut
eks@loataci4o ener,i4e, usledio 4e &osle @o4a6e 6eHine ti* dru,i* te*nika. ?ak i7,leda da 4e
redosled bio obrnut, da 4e @o4a6a ti* dru,i* te*nika bila neo@*odAna 7a e6oluci4u a>ine A ko4a
si,urno ni4e iala 6eHi utica4 na dru>t6o ne,o, recio, or,ani7aci4a @olici4e.
2o re6oluci4e ni4e do>lo 7bo, eks@loataci4e u,l4a 6eH 7bo, @roeAne sta6a cele ci6ili7aci4e. 9u
se suoa6ao s na4teGi @itan4e: 7a>to 4e, @osle tako s@oro, na@retka toko 6eko6a, 7a sao
6ek i @o do>lo do tak6e eru@ci4e te*niko, @ro,resaQ Za>to 4e, u odreEeno istori4Asko
trenutku, ono >to 4e rani4e i7,ledalo neo,uHe @ostalo o,uHeQ ;orao @ri7nati da na kl4uni
ra7lo, i7ie. Za>to 4e do>lo do tako na,le eks@lo7i4e i7ua u dru,o4 @olo6ini JVIII 6ekaQ /a to
@itan4e ne
oGeo od,o6oriti. 9ako dos@e6ao u sao sredi>te isteri4e in6enAci4e, ko4a 4e udno6ato
oGi6ela u torn kratko trenutku.
I7ui JIJ 6eka o,u se no,o lak>e ob4asniti. 2o>lo 4e do neke 6rste lanane reakci4e:
otkriHa s @oetka 6eka ,enerisala su ona kasni4a. 8ada su 4edno na@ra6l4eni @r6i koraci, usledio 4e
lo,ian i @red6idl4i6 ni7 do,aEa4a.
Ali, 7a>to su ti @r6i koraci uo@>te na@ra6l4eniQ 9o nikada neHeo sa7nati i to, u s6ako
slua4u, ni4e s6r*a o6o, istraGi6an4a. Pre se @iAtao 7a>to su se te*niki i7ui @ro>irili tako
radikalno i ra76ili do take u ko4o4 @rete da @ro,uta4u dru>t6o. Za>to 4e neo,raniena @riA
enl4i6ost nauka @ostala realnost, kada 4e ona do tada bila s@utana i nesi,urnaQ <rci su 7nali
da se a>ine o,u iskoristitiL 7a>to 4e tek na JIJ 6eku bilo da i* u@otrebiQ Pitan4e 4e, 7aista,
7a>to 4e JIJ 6ek @ronala7io @riene i to u tako o,roni ra7eraa. 3eonardo da Vini 4e
i7ueo o,roan bro4 korisni* ureEa4a %budilnik, @reslicu 7a s6ilu, a>inu 7a e>l4an4e 6une( i
@redloGio bro4na te*nika @obol4>aAn4a %brodo6e s d6ostruki tru@o, uni6er7alni 7,lob, konusni
en4a br7ina, itd(. Za>to ni4edan od n4e,o6i* i7ua i @obol4>an4a ni4e na>ao @raktinu
@rienuQ
Posto4i dosta uo@>teni* od,o6ora. /a @rier, s6e se oGe 6e7ati 7a nauni @ro,res. JVIII i
JIJ 6ek doneli su na@redak u @rieni, ne u isto 7nan4u ili s@ekulaci4i. -eskorisno 4e
@re@ria6ati nauAnu e6oluci4u to, @erioda ili nabra4ati sen7acionalnu seri4u @rinci@a i 7akona
Forulisani* i @rien4eni* u to 6ree. :s@ut se oGe @riAetiti da 4e nauna re6oluci4a @oela
6eH u @r6o4 @olo6ini JVII 6eka. 9ada su i76oEeni eks@erienti radi doka7i6an4a tanosti
k6antitati6Ani* *i@ote7a. Pored to,a, do>lo 4e do @si*olo>ke transForaci4e, ko4a 4e do6ela do
to,a da se Fenoeni satra4u 6redni istraGi6an4a sai @o sebi. 9o 4e utrlo @ut te*niko
@ro,resu, ali ,a ne oGe ob4asniti. 9a nauna otkriHa @redsta6l4a4u @otrebne, ali ne i do6ol4ne
uslo6e. Oi,ledno 4e da su @riene neo,uHe be7 @rinci@a, ali kada su @rinci@i 4edno
us@osta6l4eni, @riene ne slede nuGno i7 n4i*. Priene o,u nastati i7 @roste rado7nalosti,
kao kod <rka ili kod t6oraca autoata i7 JVIII 6eka. %9i autoati nisu bili be7
eks@erientalne
&$
&#
6rednosti. 2ana>n4a istraGi6an4a u kibernetici takoEe ia4u 7a @osleAdicu @roi76odn4u
autoata.(
-liska 6e7a i7eEu nauno, istraGi6an4a i te*niko, @ronalaska @o4a6l4u4e se kao no6i Faktor
u JIJ 6eku. Po ;aFordu, D,la6ne iniAci4ati6e nisu dola7ile od @ronala7aaAinGen4era 6eH od
naunika ko4i 4e ut6rdio o@>ti 7akon.I /aunik 4e @riao k 7nan4u kako no6e, ras@oAloGi6e
siro6ine, tako i no6e l4udske @otrebe ko4e 4e trebalo 7ado6ol4iti. 9ada bi s6esno usera6ao s6o4e
istraGi6an4e ka nauno otkriHu ko4e bi se o,lo te*niki u@otrebiti. A to 4e inio ili i7 obine
rado7nalosti ili 7bo, 4asne koerci4alne i industri4ske @otraGn4e. Pastera su, na @rier, u
n4e,o6i bakteriolo>ki istraGi6an4ia o*rabri6ali @roi76oEaAi 6ina i od,a4i6ai s6ilene bube.
: JJ 6eku ta4 odnos i7eEu nauno, istraGi6an4a i te*niko, @roAnala7a>t6a do6eo 4e do
@orobl4a6an4a nauke od strane te*nike. : JIJ 6eku, eEuti, nauka 4e 4o> u6ek bila @resudan
u7rok te*niko, @roA,resa. 2ru>t6o JVIII 6eka 4o> ni4e bilo do6ol4no 7relo da bi do76olilo
siste"atski ra76o4 @ronala7aka. 8ako kaGe Zi,Frid <idion %=ie,Fried <iedion(, Prancuska to,
@erioda bila 4e @robni @oli,on. Ide4e su se >iArile, ali nisu o,le @o@riiti konani oblik s6e dok
dru>t6o ni4e @ro>lo kro7 transForaci4u.
Ono >to odliku4e JVIII 6ek 4este da 4e ,la6ni ra7lo, 7a @rienu i7ua bila korisnostL uskoro
4e 4edino o@ra6dan4e nauke bila @rienAl4i6ost. 2a bi to ob4asnila, 6eHina istoriara te*nike se
7ado6ol4a6a @oA7i6an4e na Flo7oF4u.
Pilo7oF4a JVIII 6eka 4e 7aista da6ala @rednost te*niki @rienaAa. -ila 4e naturalistika i
teGila ne sao da s@o7na, 6eH i da eks@loaAti>e @rirodu. -ila 4e utilitarna i @ra,atina.
Poku>a6ala 4e da olak>a l4udski Gi6ot, da u n4e,a unese 6i>e 7ado6ol4st6a i da @o4ednosta6i rad. Za
JVIII 6ek, l4udski Gi6ot 4e bio usko o,ranien na ateri4alnoL iAnilo se i76esni da He s6i
Gi6otni @roblei biti re>eni kada l4udi budu o,li da rade an4e, a tro>e 6i>e. /a osno6u to,a se
o,ao steHi utiAsak da 4e cil4 nauke odredila Flo7oF4a.
9a Flo7oF4a 4e bila konkretnaL ona 4e bila 6e7ana 7a ateri4alne re7ultate. O onoe >to se ne
oGe 6ideti, ne oGe se suditi i to ob4a>A
n4a6a sud o istori4i ko4i 4e iao ta4 6ek: da 4e osno6a ci6ili7aci4e te*nika, a ne Flo7oF4a ili reli,i4a.
Za te di6l4en4a dosto4ne Flo7oFe te*nika 4e @osedo6ala o,ronu su@eriornost 7ato >to se
aniFesto6ala na konkretan nain i s6o4e traA,o6e sta6l4ala s6ia na u6id. Volter i 2idro su bili
n4eni ,la6ni tuAai. Ali to4 Flo7oF4i i@ak ne o,u dodeliti na46i>e esto u istori4i ra76o4a
te*nolo,i4e. Ona 4e i,rala i76esnu ulo,u, ali ni4e bila @riarna sila ko4a 4e sta4ala i7a te*niko,
@okreta. 96rditi tako ne>to, 7nailo bi @receniti oH ti* Flo7oFski* ide4a i sistea, ko4i su
doticali 6rlo ali bro4 Prancu7a i ne7natnu elitu u inostranst6u. 9e*niki @okret 4e bio evro&ski
@okretL ide4e ti* Flo7oFski* an4ina te>ko da su se o,le @robiti u E6ro@u tako da @reiuHst6a
te*niko, @ro,resa budu s6ia oi,ledna. 9reba se sao @risetiti o@>te reakci4e na a>ine A
na @rier, na Vokansono6
1#
ra7bo4, @arobrod i @r6e 6isoke @eHi. 9e FloA7oFske ide4e te>ko o,u
ob4asniti i7u7etnu obili7aci4u s6i* l4udski* sna,a u JIJ 6eku.
Pitan4e 4e ak i da li 4e ta Flo7oF4a bila o@>te@ri*6aHena. I u dru,i e@o*aa bilo 4e utilitarni*
stru4a u Flo7oF4i, ali one su @redsta6l4ale sao 4edan n4en i7danak i nisu do6ele do tako
radikalne transForaAci4e dru>t6a.
O@tiistika atosFera JVIII 6eka 4e, 6i>e ne,o n4e,o6a Flo7oF4a, st6orila @o6ol4nu kliu 7a
us@on te*niki* @riena. =tra* od 7la se san4io. 2o>lo 4e do @obol4>an4a u aniriaL do
ublaGa6an4a uslo6a rato6an4aL do 4aan4a oseHan4a o6eko6e od,o6ornosti 7a bliGn4eL do
i76esno, us*iHen4a Gi6oto, ko4e 4e u 6eliko4 eri bilo @odstaknuto @obol4>an4e Gi6otai*
uslo6a u skoro s6i klasaa, osi 7anatli4sko4L do i7,radn4e 6eliko, bro4a @risto4ni* kuHa. =6e
to 4e @oo,lo da se E6ro@l4ani ubede kako se @ro,res oGe ost6ariti sao eks@loatisan4e
@rirodni* resursa i @rieno nauni* otkriHa.
9o stan4e du*a 4e u dru,o4 @olo6ini JVIII 6eka st6orilo neku 6rstu dobre sa6esti kod
naunika, ko4i su s6o4a istraGi6an4a usera6ali ka
1#
Kan de Vokanson %Jean de Vaucanson, 1M0"Z1MOC(: Francuski i7uitel4 i uetnik ko4i 4e
konstruisao @r6o, @ra6o, robota, kao i @r6i @ot@uno autoatski ra7bo4. %Pri. @re6.(
&&
&M
@raktini cil4e6ia. Oni su 6ero6ali da He sreHa i @ra6da @roisteHi i7 n4i*o6i* istraGi6an4aL i tu
naila7io na @oetak ita o @ro,resu.
Jasno 4e da 4e tak6a atosFera @o,odo6ala te*niko ra76o4u. Ali ona saa @o sebi ni4e bila
do6ol4na. 8ako onda ob4asniti i7nenadni @roc6at te*nike u JIJ 6ekuQ %JVIII 6ek bio 4e sao
u6odna Fa7a te*Anike @rieneL tek JIJ 6ek @redsta6l4a 7aista 7anil4i6 @eriod.( VeruA4e da se
ta ci6ili7aci4ska transForaci4a oGe ob4asniti 6reensko @odudarnoscu @et Fenoena:
sa7re6an4e du,o, te*niko, iskust6aL rasto stano6ni>t6aL @o,odnoscu ekonosko,
okruGen4aL FeksibilAnoscu soci4alno, il4ea i @o4a6o 4asne te*nike naere.
Pr6i od ti* Faktora ne se se 7aneariti: s6aka oderna te*nika @riena iala 4e s6o4e
@ret*odnike. Artur Virendel %Art*ur VierenAdeel( i 3uis ;aFord su anali7irali te @ri@ree.
=6aki @ronala7ak 4e iao korene u @ret*odno te*niko @eriodu i s6aki @eriod nosio 4e u
sebi Dne sao be7naa4ni talo, 6eH i dra,ocene tra,o6e @ro>li* te*nolo,i4a, kao i klice no6i*I.
Ono >to 4e i7,ledalo istinski no6o bilo 4e Foriran4e Dte*niko, ko@leksaI, ko4i se, @o ;aFordu,
sasto4i od seAri4e @arci4alni* @ronala7aka kobino6ani* u sku@. 9a 4edinica @oin4e da Funkcioni>e
kada 4e na46eHi bro4 n4eni* inilaca saku@l4en i @okaGe trend stalno, saousa6r>a6an4a. Od 1000.
,odine do @ribliGno 1M#0, @osto4ala 4e s@ora Ferentaci4a, ko4a ni4e iala ne@osredne @osledice,
ali ko4a 4e @riku@ila ateri4al i7 s6i* oblasti. 2a bi do>lo do te*niko, uda sao 4e trebalo
nado6e7ati se na n4i*. 9a4 kontinuitet 4e @osebAno anali7irao Virendel, a Viner ,a na,la>a6a kada
@i>e: DZanil4i6o 4e ra7i>l4ati o in4enici da s6aki alat ia ,enealo,i4u i da @redsta6l4a re7ultat
alata korisceni* u n4e,o6o4 i7radi.I 9a4 o,roni 7bir eks@eArienata, a@arata i istraGi6an4a na,lo
4e sta6l4en u u@otrebu na kra4u 4edno, e6oluciono, @erioda, ko4i 4e @otra4ao skoro deset 6eko6a,
be7 soci4alne katastroFe. 9aka6 kontinuitet 4e bio 6aGan, 4er 4e uinio ne@oAtrebni @renos
te*niko, nasleEa s 4edne ci6ili7aci4e na dru,u, >to 4e o@eraci4a ko4a @odra7ue6a ,ubitak dela
to, nasleEa, @osebno dela dru>t6eni* sila i7 nete*niki* oblasti. 9a4 kontinuitet se oGe @rietiti
u s6i @ol4ia te*nike, od Fnansi4a do saobraHa4a. Ako se te*niki @ro,res ne do,odi u dato
trenutku, to 4e sao 7ato >to soci4alni il4e ni4e @ot@uno @o,odan. Ali, on do7re6a is@od
@o6r>ineL on se saooA
drGa6a ak i kad 4e us@a6an, kao u JVII 6eku. 9a du,a @ri@rea bila 4e neo@*odna kao @odr>ka i
osno6a 7a strukturu ko4u He i7,raditi JIJ 6ek. 9o 4e bilo ono >to 4e Nari ;ora7e %!*arles ;ora7S(
u s6o seju o @a&adnoj civilizaciji na76ao Dkolekti6no inkubaci4oI. 9a inkubaci4a, sain4ena
od iliona akuulirani* eks@erienata, bila 4e @ri@rea 7a trenutak Forulaci4e, i7raGa6an4a.
2ru,i Faktor bio 4e @od4ednako @otreban: rast stano6ni>t6a. O6de se @ono6o suoa6ao s
@o7nati @robleo. 26adeseto,odi>n4a istraGi6an4a @o@ulaci4e u kontekstu ra76o4a ci6ili7aci4e
@oka7ala su da @osto4i bliska 6e7a i7eEu te*nike i stano6ni>t6a: rast stano6ni>t6a naAeHe rast
@otreba, ko4e ne o,u biti 7ado6ol4ene na dru,i nain osi te*niki ra76o4e. = dru,e strane,
rast stano6ni>t6a nudi @o,odnu osno6u 7a istraGi6an4e i te*niki rast, tako >to obe7beEu4e ne
sao neAo@*odno trGi>te ne,o i neo@*odan l4udski ateri4al.
9reHi uslo6 4e anali7irao Vensan. 2a bi se ost6ario te*niki @ro,res, ekonoski il4e ora
@oka7i6ati d6e nai7,led su@rotne crte: ora biti isto6reeno stabilan i u kretan4u. Osno6e
ekonosko, Gi6ota ora4u biti stabilne da bi se @riarna te*nika istraGi6an4a o,la @os6etiti
@reci7no deFnisani ob4ektia i situaci4aa. Ali, u isto 6ree, ta4 il4e ora biti s@osoban 7a
6elike @roene, tako da te*niki @ronalasci o,u biti a@sorbo6ani u ekonoi4u, a istraGi6an4e
stiulisano. RiA,idna ekonoi4a nosi sa sobo krute obia4e, ko4i ,u>e @ronala7aku
s@osobnost. =tudi4e ekonoske situaci4e i7 dru,e @olo6ine JVIII 6eka @oka7u4u da 4e ona iala
u@ra6o te d6e su@rotne karakteristike. Ali, to 4e dobro @o7nato. /eHu se dal4e 7adrGa6ati na toe,
a 6i>e @aGn4e Hu obratiti na @osledn4a d6a uslo6a, ko4i se obino 7anearu4u.
?et6rti uslo6 4e oGda na4@resudni4i. 9o 4e Feksibilnost soci4alno, il4ea, ko4a ukl4uu4e d6a
Faktora: nestanak dru>t6eni* tabua i nestaAnak @rirodni* dru>t6eni* ,ru@a.
Pr6i od n4i* se @o4a6l4u4e u ra7ni oblicia, u 7a6isnosti od dru>t6a o ko4e 4e re. :
7a@adno4 ci6ili7aci4i JVIII 6eka @osto4e d6e 6elike kate,ori4e: tabui @roistekli i7 *r>Hanst6a i
dru>t6eni tabui. Pr6a kate,ori4a obu*6ata s6e reli,io7ne i oraine ide4e, sta6o6e ko4i se tiu
delan4a, @reo6laEu4uHe s*6atan4e o6eka i @ret@osta6l4ene cil4e6e l4udsko, Gi6ota. 9i tabui su,
teori4ski i Faktiki, bili u sukobu s te*niki
&O
&"
ra76o4e. 8ada 4e 6era bila @re6edena u @redrasudu i ideolo,i4u, a lino reli,io7no iskust6o
u,raEeno u soci4alnu instituci4u, do>lo 4e do u6rsci6an4a oralni* sta6o6a, >to 4e od,o6aralo
st6aran4u autentiAni* tabua. : @rirodni @oredak st6ari ne se se dirati i s6e >to 4e no6o ora
biti @od6r,nuto oralno sudu A >to 4e 7nailo ne@o6ol4ni, una@red doneti sud. 9o 4e bio o@>ti
entalitet ko4i 4e st6orilo *r>HanAst6o, @osebno toko JVII 6eka. = ti u tesno4 6e7i sta4ali su
dru>t6eAni tabui, naroito ubeEen4e da @osto4i @rirodna *i4erar*i4a ko4u niA>ta ne oGe
@roeniti. Po7ici4a @lest6a i s6e>tenst6a, a i7nad s6e,a kral4a, ni4e o,la biti do6edena u
@itan4e. 8ada 4e sredino JVIII 6eka to @oelo da se do6odi u @itan4e, l4udi su rea,o6ali kao da
4e @oAin4eno s6eto,rEeL oaa ko4a 4e @ratila saknuHe 3u4a JVI bila 4e reli,io7na oaa. :
st6ari, kral4eubist6o 4e 6iEeno kao bo,oubist6o. 9ak6o ustro4st6o dru>t6a, na ko4e se s6ako
oslan4ao i @ri7na6ao ,a kao 4edino o,uHe, bilo 4e @re@reka 7a ra76o4 te*nikeL te*nika 4e satraA
na teel4no bo,o*ulno. Prirodna *i4erar*i4a radila 4e @roti6 @rakse e*aniki* 6e>tina, ko4a
bi sao donela @o,odnosti niGi klasaa. A @o>to su niGe klase takoEe 6ero6ale u @rirodnu
*i4erar*i4u, one su o,le biti sao @okorne i @asi6neL one nisu @oku>a6ale da @o@ra6e s6o4u
sudbinu. Ono >to 4e tu 6aGno ni4e realnost in4enica ili @osto4aAn4e *i4erar*i4eL 6aGno 4e 6ero6an4e
u n4en @rirodni i sakralni karakter, ko4i 4e sta4ao na @utu te*nici.
=aa struktura dru>t6a A 7asno6ana na @rirodni ,ru@aa A takoEe 4e bila @re@reka.
Porodice su bile tesno @o6e7ane. EsnaF i ,ra@e Forirani na osno6u kolekti6no, interesa %na
@rier uni6er7itet, sku@>tina, bratst6a i bolnice( bili su i7d6o4eni i ne7a6isni. Po4edinac 4e
@ronala7io sredst6a 7a Gi6ot, 7a>titu, si,urnost, kao i intelektualno i oralno 7ado6ol4en4e u
kolekti6ia ko4i su bili do6ol4no 4aki da 7aAdo6ol4e s6e n4e,o6e @otrebe, ali do6ol4no o,ranieni
da se u n4ia ne oseti u,u>eni ili i7,ubl4eni. Oni su bili do6ol4ni obino o6eku, ko4i ni4e
@oku>a6ao da 7ado6ol4i ia,inarne @otrebe, ako 4e n4e,o6a @o7ici4a bila do6ol4no stabilna i ko4i
se su@rotsta6l4ao ino6aci4ia, ako 4e Gi6eo u ura6noteGeno il4eu, ak i ako 4e bio siroa>an.
9a in4enica, tako u@adl4i6a u tri ileni4ua @o7nate istori4e, @o,re>no 4e
s*6aHena eEu oderni l4udia, ko4i ne 7na4u >ta 7nai ura6noteAGeno dru>t6eno okruGen4e i
kak6u korist od n4e,a o,u iati.
=a o6ek ne ora oseHati 6eliku @otrebu da @o@ra6i s6o4 @oloAGa4. Pored to,a, sao
@osto4an4e @rirodni* ,ru@a 4e @re@reka 7a >iren4e te*niko, @ronala7a>t6a. 8od @riiti6ni*
naroda, @ronala7a>t6o se >iri u neki ,eo,raFski oblastia, unutar neki* ,ru@a, u skladu s
@osto4eHi dru>t6eni 6e7aa. ;eEuti, s@ol4a>n4e >iren4e, to 4est, @relaGen4e dru>t6ene
,ranice, i7u7etno 4e te>ko. 9a4 Fenoen @osto4i u s6ako dru>t6u. Podela na tesno konstituisane
,ru@e 4e @re@reka 7a >iren4e @ronala7aka. Isto 6aGi i 7a esnaFe. EsnaF delu4u ne sao s@onAtano i
kao dru>t6ene 4edinice 6eH i dobro6ol4no, u skladu sa 7akonski ustro4st6o s6ako, od n4i*. 9o
6aGi i 7a 6erske ,ru@e. :7io, na @rier, l4uboorno u6ane @roi76odne ta4ne Francuski*
@rotestanata i7 JVII 6eka. 9e soci4alne @odele nasto4e da s@ree >iren4e s6ake te*nike.
9e @re@reke su nestale 7a 6ree Prancuske re6oluci4e i7 1MO". ,oAdine. = nestanko
reli,io7ni* i dru>t6eni* tabua do>lo 4e do st6aran4a no6i* reli,i4a, aFraci4e Flo7oFsko,
ateri4ali7a, ukidan4e ra7liiti* *i4erar*i4a, kral4eubist6a i borbe @roti6 s6e>tenst6a. 9i Faktori
snaGno su delo6ali na narodnu s6est i do@rineli ru>en4u 6ere u te tabue.
: isto 6ree %i to 4e dru,i Faktor ko4i 4e uticao na Feksibilnost druA>t6eno, il4ea( 6oEena 4e
sisteatska ka@an4a @roti6 s6i* @rirodni* ,ru@a, @od asko odbrane @ra6a @o4edincaL na
@rier, na@adnuti su esnaF, koune i Federali7aL o6a4 @osledn4i na@ali su Cirondinci. 9o su
bili @okreti @roti6 crk6eni* redo6a, @ri6ile,i4a =ku@>tine, :niA6er7iteta i *os@italaca
1&
. /i4e
selo biti ,ru@ni* sloboda, 6eH sao indi6idualni*. =lino toe, radilo se na @odri6an4u
@orodice. Re6oAlucionarno 7akonoda6st6o @roo6isalo 4e n4eno ras@adan4eL n4u su 6eH
u7drale Flo7oF4a i Gar JVIII 6eka. Re6olucionarni 7akoni o raA76odu, nasledst6u i
roditel4sko autoritetu delo6ali su @o,ubno @o @orodinu 4edinicu, a u korist @o4edinca. =6i ti
eFekti bili su tra4ni, u@rkos @o6reeni 7asto4ia. 2ru>t6o 4e 6eH bilo atoi7irano i to He
1&
.os@italci: reli,io7ni i 6o4ni red i7 6reena @r6o, krsta>ko, rata %10"&Z""(L dobio ie @o
bolnici u Jerusaliu. %Pri. @re6.(
M0
M1
biti u s6e 6eHo4 eri. Po4edinac 4e @ostao 4edina dru>t6ena 4edinica, ali uesto slobode, ta
in4enica u 4e donela na4,oru 6rstu ro@st6a.
Atoi7aci4a ko4u so ra7atrali donela 4e dru>t6u na46eHu oA,uHu Feksibilnost A >to 4e
@resudan uslo6 7a ra76o4 te*nike. Ra7bi4aAn4e dru>t6eni* ,ru@a do6elo 4e do o,rone i,raci4e
l4udi na @oetku JIJ 6eka, kao i do koncentraci4e stano6ni>t6a ko4u 7a*te6a oderna te*nika.
Iskoreniti l4ude i7 n4i*o6o, okruGen4a, i7 ruralni* oblasti, od6o4iti i* od @orodice i @ri4atel4a,
da bi se na,oilali u ,rado6ia 4o> @reali 7a n4i*L sabiti *il4ade l4udi u neod,o6ara4uHa
stani>ta i ne7dra6a esta 7a rad, st6oriti sas6i no6o okruGen4e u ok6iru no6e l4udske situaci4e
%su6i>e esto se @re6iEa da 4e @roletariat @lod industr) ske a>ine( A s6e to 4e @ostalo o,uHe
tek kada 4e @o4edinac bio @ot@uno i7olo6an. 9o 4e @ostalo @o4l4i6o tek kada on doslo6no 6i>e
ni4e iao okruGen4e i @orodicu i kada 6i>e ni4e bio deo ,ru@e s@osobAne da se odu@re
ekonosko @ritiskuL kada u ni4e @reostao ni4edan dru,i nain Gi6ota.
9aka6 4e utica4 dru>t6ene Feksibilnosti. -e7 n4e, nikak6a te*nika e6oluci4a ni4e o,uHa.
Po4edincu u atoi7irano dru>t6u @reostala 4e sao drGa6a: ona 4e bila na46i>i autoritet, a @ostala
4e i s6eoHna. 9ako nastalo dru>t6o bilo 4e sa6r>eno 7a obliko6an4e i i7u7etno Feksibilno, i sa
intelektualne i s ateri4alne take ,ledi>ta. 9e*niki Fenoen 4e dobio s6o4e na4@o,odni4e
okruGen4e od @oetka istori4e.
: isto 6ree, istori4sko @odudarnoscu %neHu se oba6e7i6ati da kaGe da li slua4no ili
ne(, nastalo 4e ono >to sa na76ao 4asno te*niko naero. : s6i dru,i ci6ili7aci4aa
@osto4ala 4e te*nika delatnost A an4e ili 6i>e obian rad te 6rste A ali ne i aso6na naera,
4asno s*6aHena, ko4a celo dru>t6o si>l4eno 6odi u te*nicko seru.
Za @eriod od 1M#0. do 1O#0. <idion kaGe: DPronala7ak 4e bio deo noralno, toka Gi6ota. =6i
su bili @ronala7ai. =6aki @redu7ia 4e san4ao o brGi i ekonoini4i sredst6ia
@roi76odn4e. 9a4 @osao 4e raEen nes6esno i anonino. /i,de dru,de i nikada rani4e, bro4 @roA
nala7aka @o ,la6i stano6nika ni4e bio tako 6eliki kao u Aerici >e7deAseti* ,odina to, 6eka.I
;o,uHe 4e da se ne>to slino desilo u @reistori4ski 6reenia, kada se te*nika @o4a6ila i7
iste nuGde. Pritisnut sa s6i* strana, o6ek 4e rea,o6ao st6aran4e te*nike. : istori4ski
6reenia, eEuti, situaci4a se @roenila. Ao"o sa&iens 4e do tada stekao su@eriornost nad
dru,i sisaria, u odnosu na @rirodne sile. Predu7iani su neki te*niki na@ori, u o6o4 ili ono4
oblastiL na @rier, u 6o4no4 6e>tini kod Asiraca ili u 6e>tini ,radn4e kod E,i@Hana. :6ek su
@osto4ali @o4edinci s 4asno 6i7i4o te*nike nadoHiL recio, Ar*ied u e*anici ili 3o4ola u
du*o6no4 te*nici. Ali, ni,de ne nala7io osobenu karakterisAtiku na>e, 6reena A @reci7an
@re,led te*niki* o,uHnosti, 6ol4u da se @osti,nu odreEeni cil4e6i, @rienu u s6i doenia i
@ri6rGenost celo, dru>t6a 6idl4i6o te*niko cil4u. =6e to, 7a4edno u7e6, ini ono >to sa
na76ao 4asno te*niko naero.
Odakle @otie ta naeraQ ;no,i u7roci su se stekli u n4eno st6aAran4u, eEu n4ia i utica4
Flo7oF4e JVIII 6eka, osnaGene .e,elo6o Filo7oF4o, a kasni4e i ;arkso6o. Ali bilo 4e i
dru,i* @od4ednako 6aGni* Faktora. Ono >to 4e 7aista @roi76elo o@>te kretan4e u korist te*nike bio
4e @osebni interes.
9a4 @okret su i7ua6ali tako ra7liiti l4udi kao >to su 2ekart i ;are %;arS(. Ali tek kada 4e
@osebni interes industri4e, radi eFkasnosti, 7a*Ate6ao @ronalaGen4e Dna4bol4e, naina da se uradi
@osaoI, to istraGi6an4e na @ol4u te*nike 4e 7a@oeo <ilbret %Prank -unker <ilbret*(, sa 7a@aA
n4u4uHi re7ultatia ko4e danas 6idio.
Posebni interes 4e bio i ostao 6elika @okretaka sila ra76o4a te*nike s6esti A ali ne nuGno bilo
ko4i @artikularni interesL recio, ka@italistiki ili no6ani interes. =6est o interesu se u Prancusko4
@r6o @o4a6ila kod drGa6e, u 6ree Re6oluci4e. 2rGa6a 4e ra76ila @olitiku i industri4sku te*niku, a
kasni4e, s /a@oleono, 6o4nu i sudsku, 4er 4e u n4ia otkrila oHne sile u borbi @roti6 unutra>n4i*
i s@ol4a>n4i* ne@ri4atel4a. 2rGa6a 4e >titila D6e>tine i naukeI %u st6ari te*nike(, ne i7
6elikodu>nosti ili bri,e 7a ci6ili7aci4u, 6eH 7bo, instinkta oHi. Posle drGa6e, burGoa7i4a 4e bila ta
ko4a 4e otkrila koliko @roFta se oGe i76uHi i7 s6esno ra76iA4ene te*nike. : st6ari, burGoa7i4a 4e
u6ek bila an4e ili 6i>e @o6e7ana s te*niko. Ona 4e bila inici4ator @r6i* Fnansi4ski* te*nika, a
kasni4e i oderne drGa6e. /a @oetku JIJ 6eka, burGoa7i4a 4e u6idela 6elike
MC
M'
o,uHnost i76laen4a o,roni* @roFta i7 to, sistea, @osebno >to 4o4 4e @o,odo6alo uru>a6an4e
Dorala i reli,i4eI i >to se osetila slobodno da eks@loati>e o6eka, u@rkos idealistiko4 dino4
7a6esi ko4u 4e @oAdi7ala. 9a klasa 4e interese te*nike sta6l4ala is@red interesa l4udi, ko4i su orali
biti Grt6o6ani da bi te*nika o,la na@redo6ati. 9e*nika 4e @ostala 4edan od n4eni* cil4e6a
iskl4ui6o 7ato >to 4e 7a*6al4u4uHi n4o4 o,la da 7araEu4e no6ae.
9o sa6e7ni>t6o 4e dobro @o7nato i treba se @risetiti sao neki* iAn4enica. 2Ge4s Vat %Jaes
+att( 4e, s 6eH usa6r>eno @arno a>iAno, bio u@ro@ascen i u Horsokaku. -urGu4, ;et4u
-olton %;att*e0 -oulton(, bio 4e ta4 ko4i 4e s*6atio industri4ske i Fnansi4ske o,uHnosti Vato6o,
i7ua i odluio da ,a @rieni. Jo> d6e in4enice s ti u 6e7i: tr,o6aki ka@itali7a 4e @ret*odio
ono industri4skoL s6o4 us@on industri4a du,u4e akuulaci4i ka@itala na osno6u tr,o6ine. A
,de 4e @r6i @ut do>lo do industri4ali7aci4e i ,de se ona na46i>e @ro>irilaQ : EnA,lesko4, 4er 4e
ka@itali7a tao bio na4ra76i4eni4i, a burGoa7i4a o,la da delu4e slobodni4e ne,o bilo ,de
dru,de. 9o 4e dobro @o7nato. =a6e7 burGoa7i4e i te*nike se is@ol4a6ao ne sao kro7 ra76o4
Fabrika, ne,o i no,o su@tilni4e, kro7 in4enicu da 4e 6eHina te*niara dola7ila i7 te klase.
-urGoa7i4a 4e bila ta ko4a 4e @roo6isala na@redak nauke.
Pored to,a, burGoa7i4a 4e iala tako snaGnu s6est o odnosu i7eEu ekonosko, us@e*a i
n4e,o6i* nauni* osno6a, da 4e u s6o4i rukaa, ,oto6o kao ono@ol, drGala 7nan4e ko4e 4e bilo
4edino sredst6o @ristu@a 6eliki >kolaa i Fakultetia 7aduGeni 7a obuku nauni* i
dru>t6eni* te*niara.
9e*niki @ro,res 4e Funkci4a burGoasko, no6ca. I@ak, arksisti daAnas t6rde ili da 4e
burGoa7i4a @oku>a6ala da s@uta te*niki @ro,res ili da 4o4 4e on sluGio u ratne s6r*e. /4i*o6a
t6rdn4a, eEuti, ne s@reaA6a istori4u da o@o6r,ne n4i*o6e teori4e. =a ;arks ne bi nikada
t6rdio tako ne>toL ono >to 6aGi danas, ni4e 6aGilo u n4e,o6o 6ree.
I@ak, ta4 @osebni interes burGoa7i4e ni4e bio do6ol4an da bi celo dru>t6o @o6eo 7a sobo A
setio se aso6ni* reakci4a @roti6 te*niko, @ro,resa. VeH 1O$O. 4edan od 7a*te6a radnika bio
4e ukidan4e a>ina. 9o 4e lako ra7ueti. Ci6otni standard ni4e @orastao, l4udi su 4o> @atili 7bo,
,ubitka Gi6otne ra6noteGe, i7a76ano, su6i>e na,li u6oEeA
n4e te*nike, a 4o> nisu osetili o@i4enost re7ultatia. =el4aci i radnici nosili su na s6o4i
@leHia s6e uke te*niko, na@retka, a da nisu delili oseHan4e tri4uFa. I7 to, ra7lo,a @osto4ala
4e reakci4a @roti6 te*nike i dru>t6o 4e bilo @odel4eno. ;oH drGa6e i no6ae burGoa7i4e bili su
o@redel4eni 7a te*nikuL ase su bile @roti6.
=redino JIJ 6eka situaci4a se @roenilaL 8arl ;arks 4e re*abiAlito6ao te*niku u oia
radnika. Pro@o6edao 4e da te*nika oGe biti oslobaEa4uHa. Oni ko4i su 4e koristili @orobl4a6ali
su radnike, ali to 4e bila ,re>ka ,os@odara, a ne sae te*nike.
;arks oGda ni4e bio @r6i ko4i 4e to rekao, ali 4e bio @r6i ko4i 4e u to ubedio ase.
Radnika klasa ne oGe biti osloboEena borbo @roti6 te*nike 6eH, na@roti6, sai te*niki
@ro,reso, ko4i He auAtoatski do6esti do kola@sa burGoa7i4e i ka@itali7a. Poiren4e asa s
te*niko bilo 4e @resudno. Ali, to ne bi bilo do6ol4no da do6ede do 4asne s6esti o te*niko
cil4u, do no6o, consensus o"niu"a2 da se ni4e @o4a6ilo isto6reeno s dru,o istori4sko
in4enico, odnosno sa >iren4e tako76ani* koristi te*nike 7a ase. 9e koristi su, na @rier,
ukl4ui6ale koFor s6akodne6no, Gi6ota, stalno skraHi6an4e radno, 6reena, sredst6a 4a6no,
trans@orta i edicine, no6e o,uHnosti 7a stican4e lino, bo,atst6a %u =4edin4eni 2rGa6aa i
koloni4aa(, @oAbol4>an4a u stano6an4u i tako dal4e. I7eEu 1O#0. i 1"1$, do>lo 4e do udesne
@roene ko4a 4e s6ako,a ubedila u 6rline te*niko, na@retka, ko4i 4e o,ao da @roi76ede tak6a
uda i i7eni l4udski Gi6ot. =6e to, ob4asnio 4e ;arks, obeHa6alo 4e 4o> bol4e st6ari i uka7i6alo na
@ut ko4i treba slediti. ?in4enice i teori4a na47ad su bili u sa,lasnosti. 8ako 4e 4a6no nen4e
o,lo da se us@roti6iQ
Pri6uene so@st6eni intereso %na @rier, idealo koFora( ase su @re>le na stranu
te*nikeL dru>t6o 4e bilo @reobraGeno. Ra76ila se 7a4ednika 6ol4a da se o,uHnosti te*nike
iskoriste do aksiuaL ,ru@e sa na4sukobl4eni4i interesia %drGa6a i @o4edinac, burGoa7i4a i
radnika klasa( udruGile su se u *6alos@e6ia te*nici. 2oslo6no s6i su se sla,ali o n4eno4
i7u7etno4 6rednosti. Istina, @osle 1"1$, neki inteAlektualci su i7ra7ili odreEeni kritici7a, ali ta
kritika 4e bila 4alo6a, 4er 4e u,la6no bila @roa>ena A i7ra7 neodreEeno, ideali7a ili sentiA
entalno, *uani7a.
M$
M#
=redino JIJ 6eka, kada 4e te*nika 4ed6a @oela da se ra76i4a, @odi,ao se druki4i ,las, ko4i
4e @roroki u@o7ora6ao @roti6 n4e. 9a4 ,las 4e @oticao od 84erke,ora. Ali, na n4e,o6a u@o7oren4a,
iako dobro @roi>l4ena i uistinu @roroka, u na44ae sislu te rei, niko se ni4e oba7irao A i7
sas6i su@rotni* ra7lo,a. -ila su su6i>e bliska istini.
O6a anali7a 6aGi @re6as*odno 7a 7el4e ,de se te*niki @okret @r6o ra76io A 7a En,lesku i
Prancusku. : En,lesko4 su do,aEa4i @o@riili ne>to druki4i tok ne,o u Prancusko4, ali su iali
isti ras@on i duboki 7naa4. Istori4ski sled do,aEa4a se ra7liko6ao, ali u obe 7el4e 4e bilo @risutno
useren4e ka te*niko ra76o4u. 2ru>t6ena Feksibilnost se u En,lesko4 ra76i4ala druki4o
@utan4o i u ra7liito 6ree ne,o u Prancusko4. 2ru>t6eni tabui su sru>eni rani4e. 8ro6elo6o
kral4eubisAt6o ?arlsa I dalo 4e inici4alni i odluu4uHi i@uls dru>t6eno4 FeksibilAnostiL @osle to,
datua, slaGu se s6i autori, u En,lesko4 6i>e ni4e bilo krute soci4alne *i4erar*i4e. Vr*unska
6rednost @ostao 4e @rodukti6an i eFkasan rad, ko4i 4e arl4i6ia oo,uHa6ao da se u7di,nu
6isoko na dru>t6eno4 lest6ici %Vil4e Pit [+illia Pitt\ 4e dobar @rier(. 8ral4 6i>e ni4e
@redsta6l4ao boGanski autoritet, niti 4e o,ao da se odu@re naci4i. Vi>e ni4e bilo soci4alne
ri,idnosti 7asno6ane na kral4e6sko4 @ersoni ili na od no6ca. -ila bi ,re>ka sociolo>ki tuaiti
En,lesku JVIII 6eka na osno6u stabilnosti ko4a 4e @ostala 6idl4i6a u JIJ, a ko4a 4e bila
@osti,nuta @osle te*nike re6oluci4e, kada 4e dru>t6o kreAnulo no6i sta7aa. : JVIII 6eku, s6e
strukture en,lesko, dru>t6a 4o> u6ek su bile su>tinski @okretl4i6e i nestabilne. I sao *r>Hanst6o
ni4e bilo tako kon7er6ati6na sila kao na 8ontinentu. 26e 6elike stru4e @odelile su en,lesko
dru>t6o @re @o4a6e etodi7a: An,likanska crAk6a i @uritanci. Puritanci su iali @reo6laEu4uHi
utica4 ak i @osle s6o, @olitiko, neus@e*a. /ado6e7u4uHi se na trend ko4i 4e @okrenula reA
Foraci4a, oni su uni>tili s6e 6aGeHe reli,io7ne tabue i ra76ili @raktian i utilitarni entalitet, ko4i
4e na,la>a6ao u@otrebu, ak i eks@loataci4u o6o7eal4ski* dobara, ko4e 4e -o, @odario o6eku.
Odnos to, trenAda i ra76o4a ka@itali7a dobro 4e @o7nat. An,likanska crk6a 4e 4o> od kra4a JVIII
6eka ,a4ila toleranci4u, a kao s6o4 6odeHi @rinci@ us6o4ila 4e ide4u bisku@a Vorbertona %+arburton(
o dru>t6eno4 korisnosti. O6de takoEe naila7io na neku 6rstu sekulari7aci4e reli,i4e. Reli,i4a 6i>e
ni4e
dru>t6eni ok6irL ona u 6i>e ne oGe naetati s6o4e tabue ili Fore. Ona se inte,ri>e u dru>t6o,
@rila,oEa6a u se i us6a4a @o4a soci4alne korisnosti kao kriteri4u i o@ra6dan4e. : isto 6ree,
dola7i do ras@ada i atoi7aci4e en,leski* soci4alni* ,ru@a A do e,a 4e do>lo ne toliko usled
utica4a drGa6e %kao u Prancusko4(, koliko 7bo, uni>ta6an4a seoAsko, dru>t6a, ko4e 4e 7a@oelo u
rano JVIII 6eku, o eu su reito s6edoili 2eFo i =6iF.
=eoska 7a4ednica i seoska @orodica bili su @olako uni>ta6ani toko JVIII 6eka. Istoriar
beleGi slo, neilosrdan i brGi ne,o u Prancusko4, celo, 4edno, dru>t6a ko4e 4e do tada bilo u
ra6noteGi. -itka i7eAEu 7el4i>no, i no6ano, interesa 7a6r>ila se @obedo o6o, dru,o,. O6de
ni4e @otrebno detal4no ra7atrati kako 4e nastalo no6o seosko dru>t6o 7asno6ano na no6ano
interesu. /o6i bo,ati @redu7iai ku@ili su 6elika ian4a i 7au7eli esto staro, @lest6a, ali to
ni4e na>a tea. /a>a tea su tr,o6ci i4i 4e utica4 i7enio or,ansku strukturu tradicionalno,
s6eta. ;ali 7el4o@osednici i slobodni sel4aci bili su eliinisani ili s6edeni na @ol4o@ri6redni
@roletariat ili su bili @risil4eAni da se @resele u ,rado6e. =eoska udruGen4a su uni>tena, a koune
su skoro u @ot@unosti @re>le u ruke no6i* 7el4o@osednika i @restaAle da @osto4e kao 6rste
dru>t6ene 4edinice. 9a4 @okret 4e bio ubr7an @rieno no6i* @ol4o@ri6redni* etoda, ko4i su
@ri*6aHeni no,o brGe ne,o u Prancusko4. O,raEi6an4e 7a4edniko, 7el4i>ta, ko4e 4e u
Prancusko4 i76edeno u,la6no @osle 1MO0, u En,lesko4 4e @oelo 1M'0. /o6e @ol4o@ri6redne
te*nike bile su tako oi,ledno su@eriorne, da ni4e bilo o,uHe sau6ati stari siste Dot6oreni*
@ol4aI A 7a4edniAko 7el4i>te, @a>n4ake i >ueL tako 4e 7adat konani udarac staro,
or,ansko, seosko dru>t6u. =el4ak 6i>e ni4e o,ao da o@stane kao taka6 i 7a4edno s n4i celo
dru>t6o 4e sta6l4eno u @okret. Pleksibilnost o ko4o4 ,o6orio, u En,lesko4 se ra76ila kao
@osledica te @roene u koriscen4u 7el4e, ko4a 4e te*niko @okretu obe7bedila neo@*odnu
l4udsku radnu sna,u: a@atinu, bes@oslenu i iskoren4enu. 9a l4udska radna sna,a ni4e bila
@otrebna sao 7a ra76o4 industri4eL tako st6orene ase bile su dra,ocene i 7a 6eru u te*niku i
n4eno >iren4e.
2a re7iirao: soci4alna Feksibilnost 4e u En,lesko4 ost6arena rani4e ne,o u Prancusko4, a
te*niki @okret se ra76i4ao u@oredo s n4o.
M&
MM
Pored to,a, drGa6a, ko4a 4e u Prancusko dru>t6u bila doinantna, ni4e iala isti utica4 u
Veliko4 -ritani4i.
9o 6aGi i 7a ra76o4 4asne te*nike s6esti. 9a s6est se u Veliko4 -ritani4i @o4a6ila u obliku
burGoasko, interesa. :6oEen4e no6i* te*nika u ruralni oblastia od6i4alo se u @ot@uno
druki4e du*u od ono, u Prancusko4 ne>to kasni4e. 9e*niki @okret u Prancusko4 @okrenula 4e
onar*i4a i on 4e iao naunu Foru: akadei4e i istraGi6aki instituti >irili su no6e te*nike @o
celo4 7el4iL @lest6o 4e bilo ono ko4e i* 4e @rien4i6alo, ali 6rlo esto be7 no,o Gara. :
En,lesko4 4e, od sao, @oetka, @roFt bio ,la6ni oti6. E@iri7a 4e bio doinantan Faktor 4er
4e bio eFkasni4i. 9e*nike su ra76i4ane 4er 4e bilo is@lati6o ra76i4ati i*L koerci4alne akti6nosti su
u toe nala7ile s6o4 raun. 9o 4e 6aGilo kako 7a @ol4o@ri6redu, tako i 7a industri4u.
Za en,leski te*niki @okret 4e karakteristino usa6r>a6an4e ra7liAiti* Fnansi4ski* sistea
%banke, ber7e, osi,ura6a4uHa dru>t6a(. Jasna s6est o 6rednosti te*nike i7raGa6ala se @re6as*odno
@reko no6ca i bila 4e locirana u centru sistea distribuci4e. :br7a6an4e @ronala7a>t6a u to4
oblasti uticalo 4e na s6e dru,e te*nike. -ritanska drGa6a @osti,la 4e tu 4asnu te*niku s6est
relati6no kasno, a i tada sao kada bi u6idela da su te*nike u n4eno ne@osredno interesu.
9a4 Fenoen te*nike 4asnoHe @onekad 4e nasta4ao kro7 udruGiA6an4e interesa drGa6e i
@ri6atnika. : @roi76odn4i elika, na @rier, in4enica da 4e .enri 8ort %.enr) !ort( 1MO0.
@ostao snabde6a AdAiraliteta, bila 4e od @resudno, 7naa4a 7a @rienu i ra76o4 li6en4a elika
i7 siro6o, ,6o7da. 2rGa6a 4e u torn @ostu@ku @rona>la odlino sredst6o 7a una@reEi6an4e s6o4e
note. I@ak, ono >to 4e 6ladu /4eno, Velianst6a na6elo da krene @ute te*nike bilo 4e
nadetan4e s /aA@oleono6i carst6o.
Od to, doba, 6lada4uHe elite obe 7el4e su s*6atile da sao te*nika eFkasnost u s6i
odnosia i @odu*6atia 6lasti oGe drGati @od kontrolo kako ci6ilne tako i 6o4ne @oslo6e.
En,leska 6lada 4e od tada iala isti utica4 na ra76o4 te*nike kao i Francuska re6olucionarna
drGa6a na us@osta6l4an4e 4asne te*nike s6esti. Put 4e u En,lesko4 6eH bio utaban @o4a6o
britanske burGoa7i4e. 8ak6e ,od da su bile ra7like
u n4eno ra76o4u u En,lesko4 i Prancusko4, u obe 7el4e se ra76ila ista te*nika s6est.
: =4edin4eni 2rGa6aa to se desilo @oetko JIJ 6eka. : to4 7el4i, dru>t6o 4e do tada
bilo neor,ansko. Ali, u to 6ree aeriki soci4alni il4e 4e @ostao @o,odanL @ored to,a,
Aerikanci su @roFAtirali od te*nike s6esti ko4a se ra76ila u E6ro@i, tako da su oda* do>li u
@osed te*niko, odela. <idion 4e @rietio da su Aerikanci @oeli s e*ani7o6an4e sloGeni*
o@eraci4a, >to 4e @roi76elo tekuHu traku, dok su E6ro@l4ani teGili da e*ani7u4u 4ednosta6ne
o@eraci4e, kao >to 4e @reden4e. 9o aeriko @osti,nuHe bilo 4e @lod i7u7etne FekAsibilnosti
aeriko, il4ea.
9i uslo6i nisu se o,li @ronaHi u dru,i e6ro@ski 7el4aa: u N@ani4i, Itali4i,
/eako4, Austri4i, Rusi4i. : ti naci4aa, dru>At6ene strukture su ostale ne@roen4ene, a
dru>t6ena *i4erar*i4a ni4e bila na@adnuta. Reli,io7ni tabui su bili Fanatino @o>to6ani, dok oni
dru>t6eni nisu bili do6oEeni u @itan4e. Ink6i7ici4a i 9ribunal carst6a l4uboorno su u6ali
du*o6ne i dru>t6ene @odele. 9a4 s6et 4e 6eH bio @odri6en, o@usto>en i li>en sadrGa4a, ali n4e,o6e
krute Fore su i dal4e bile @ri*6atane kao dobre. -ilo 4e alo @roena u ,rado6ia, niaAlo u
ruralni oblastia. 9radicionalni or,ani7a 4e ostao netaknut. A kada 4e @ros6eHeni
des@oti7a @oeo da st6ara i76esno u7buEen4e, ta4 s6et 4e bio tako slabo @ri@rel4en 7a to da se
iscr@l4i6ao u borbi sa stari dru>t6eni strukturaa. =etio se, na @rier, sudbine Petra
Veliko,, Jo7eFa II i elan*olino, i sla6no, arki7a de Pobala.
;o,uHe 4e da 4e u torn @eriodu u /eako4 i Rusi4i bilo 6eliki* i7ua. =6ia su @o7nate
t6rdn4e .itlera, a kasni4e i =tal4ina, da su s6a 6aGna otkriHa nastala u n4i*o6i 7el4aa. Iako 4e to
6ero6atno @reteAri6an4e, u ti t6rdn4aa oGda ia neke istine. Ali ta otkriHa nisu bila
@rien4ena, a u us@onu te*nike rauna4u se sao @riene. 2o @riAene ni4e do>lo 4er 4e
nedosta4ala sreHna kobinaci4a Faktora o ko4ia so ,o6orili. =oci4alni il4e ti* 7eal4a,
n4i*o6e du*o6ne tendenciA4e, ,ru@na @si*olo,i4a, dru>t6ene strukture i @ret*odna istori4a nisu
@o,odo6ali us@onu te*nike. : neki 7el4aa, naroito u Prusko4, drGa6a 4e bila sklona
te*niciL ali ako 4asna te*nika s6est @osto4i sao
MO
M"
kod drGa6e, to oi,ledno ni4e do6ol4no da bi se ot6orio @ut 6eliko4 oAbili7aci4i l4udi i st6ari,
neo@*odni* 7a ta4 6i>estruki @ro,res.
:druGena @o4a6a @et Faktora, ko4e so ukratko anali7irali, ob4a>An4a6a i7u7etan ra76itak
te*nike. 9i Faktori se nisu @odudarili nikaAda rani4e. 9o su, da re7iirao: %1( 6rlo du,o
te*niko sa7re6an4e ili inkubaci4a, be7 @resudni* @re@reka @re konano, @roc6ataL %C( rast
stano6ni>t6aL %'( od,o6ara4uHi soci4alni il4eL %$( skoro @ot@una Fleksibilnost dru>t6a,
@rila,odl4i6o, i ot6oreno, 7a >iren4e te*nikeL %#( 4asna te*nika naera, ko4a kobinu4e ostale
Faktore i usera6a i* ka ost6aren4u te*niko, cil4a. /eki od ti* uslo6a @osto4ali su i u druA,i
dru>t6iaL na @rier, neo@*odne te*nike @ri@ree i uni>ten4e tabua u Risko carst6u u III
6eku. Ali, isto6reeno @osto4an4e s6i* @et uslo6a bilo 4e 4edinst6en Fenoen A s6i oni su bili
neo@*odni i, 6eru4e, do6ol4ni da bi do>lo do @o4edinano, te*niko, @ronalaska, ,la6no,
@okretaa s6e,a ostalo,.
?eu nas 4o> ui istori4aQ =ao toe da 4e ta>tina 6ero6ati da s6o4e teori4e oGeo naetnuti
istori4i. Jalo6a 4e s6aka Flo7oF4a ko4a t6rdi da se l4udsko iskust6o @ona6l4a.
<la6a II
8ARA89ERO3O<IJA 9E./I8E
8ada danas ras@ra6l4ao o te*nici, neo,uHe 4e u7drGati se od sta6a. A ta4 sta6 ko4i
7au7iao, odreEen 4e s6esni ili nes6esni istori4ski i7boro.
Ako @ri*6atio da 4e te*niki Fenoen konstanta u l4udsko4 istori4i, da li @osto4i bilo >ta
no6o u n4e,o6o sada>n4e 6iduQ Posto4e d6a ra7liita sta6a o torn @itan4u. Prea @r6o, u
oderno s6etu nea 6i>e istinske te*nike ino6aci4e ne,o u kaeno dobu. Can Purast4e se
u >ali @ita da li 4e @raistori4ski o6ek, kada 4e @r6i @ut 6ideo bron7ani a na delu, osetio istu
@retn4u ko4u i oseHao od atoske bobe. 9o bi 7nailo da te*nike ino6aci4e 7a o6eka
u6ek ia4u isti, i7nenaEu4uHi i ne@oGel4an karakter. %9o 4e nesicr@ni i76or >ala 7a Flo6e i
karikature.( Ako so se u@la>ili, to sao 7nai da sledio @redake instinkte. /e @osto4i 6i>e
st6arni* ra7lo,a da budeAo u@la>eni od atoske bobe ne,o od bilo ko, @ronalaska staro,
*il4adaa ,odina A ko4i, kao >to 6idio, ni4e uni>tio l4udsku 6rstu. 2ana>n4a te*nika ia iste
karakteristike kao i s6e @ret*odne te*nike. 9a4 noralni ra76o4, a koliko bio br7 i
i7nenaEu4uHi, ne oGe biti o@asnost 7a nas.
/asu@rot to4 odluno o@tiistiko4 @o7ici4i, sto4i ona dru,a, ko4a t6rdi da se suoa6ao s
@ot@uno no6i Fenoeno. /ea nie, 7a4edniko, i7eEu oderno, te*niko, ko@leksa
i n4e,o6i* FraA,enata, ko4i se ukotr@no traGe u istori4i da bi se doka7alo kako 4e te*nika
odu6ek @osto4ala. Za one ko4i se drGe to, stano6i>ta, te*niki Fenoen @redsta6l4a @ot@unu
@roenu, i to ne sao u ste@enu, ne,o i u 6rsti. ;oderno dru>t6o se suoa6a s tran7ici4o
%ko4u su na4a6ili
O0
O1
;arks i En,els, a @osebno o6a4 dru,i(, ko4a @odra7ue6a k6alitati6nu @roenu kao @osledicu
one k6antitati6ne. 9a4 @ostulat, ko4i 4e En,els @rienio na F7ike Fenoene, 6aGi i 7a one
dru>t6ene. 8ada @reEe odreEeni k6antitet, Fenoen, iako u i76esno sislu osta4e isti, nea
6i>e isti k6alitet, ni4e 6i>e iste @rirode.
I7eEu te d6e te7e ne oGe se birati sub4ekti6no i a@riori. /eo@A*odno 4e is@itati ob4ekti6ne
karakteristike te*nike da bi se ut6rdilo da li 4e 7aista do>lo do @roene. Ali ko4e karakteristike
treba da is@itu4eAoQ =6akako ne one unutra>n4eL one se ne en4a4u. Ako @oEeo od n4i*, @r6i
sta6 4e is@ra6an. ;entalna o@eraci4a @ooHu ko4e 4e Ar*iAed konstruisao neke 6o4ne a>ine
identina 4e sa ono ko4u koristi bilo ko4i oderni inGen4er da bi @obol4>ao neki otor, isto
kao >to instinkt na6odi o6eka da kata@ultira kaen4e ili da konstrui>e iAtral4e7. /a slian
nain, 7akoni >iren4a te*niki* @ronala7aka su isti, be7 ob7ira na ste@en te*nike e6oluci4e. 9e
@odudarnosti, eEuti, nisu nialo u6erl4i6e.
;no,i autori ko4i su @roua6ali @roblee ko4e @osta6l4a4u ra7liiAte te*nike @ri7na4u da
@osto4i teel4na ra7lika i7eEu tradicionalne situaci4e i one s ko4o se danas suoa6ao. 9i
autori su, na osno6u unutra>n4i* karakteristika, deFnisali ra7liku i7eEu: %a( FundaenAtalni*
te*nika, ko4e, kao >to kaGe 2ikase, Dsuira4u s6e odnose o6eka s n4e,o6i okruGen4eI i 619
te*nika ko4e su re7ultat @rien4ene nauke. Pr6a ,ru@a se sasto4i i7 te*nika ko4e, ada retko
identine @o etodi i Fori, 4esu identine @o unutra>n4i karakteristikaa. One ine
ko@leks Fundaentalni* te*nika, ko4e sociolo7i @o@ut 3eroa <urana obino @roua6a4u i na
osno6u ko4i* i76ode 7akone te*nike. Priiti6ne te*nike ne @osto4e sae @o sebiL one su sao
@osrednik i7eEu o6eka i n4e,o6o, okruGen4a.
9e*nike ko4e @roi7ila7e i7 @rien4ene nauke datira4u i7 JVIII 6eka i karakteristine su 7a
na>u ci6ili7aci4u. /o6i Faktor 4e da 4e no,oAstrukost ti* te*nika do6ela do @roene n4i*o6o,
karaktera. /ara6no, one su i76edene i7 stari* @rinci@a i i7,leda4u kao @lod noralne i lo,ine
e6oluci4e. I@ak, one 6i>e ne @redsta6l4a4u isti Fenoen. : st6aAri, te*nika 4e @o@riila su@stancu,
@ostala 4e 7asebna in4enica. Ona
ni4e 6i>e sao sredst6o i @osrednik. Ona 4e ob4ekt @o sebi, ne7a6isna realnost s ko4o orao
raunati.
I@ak, @o eni, ta esto konstato6ana ra7lika ni4e @resudna 7a @oAsebnost dana>n4e te*nike
situaci4e. 9a karakteri7aci4a se oGe os@oriti 7ato >to se ne oslan4a na duboko istori4sko iskust6o.
/i4e do6ol4no @roAsto reHi, na osno6u o@>te, iskust6a o raskoraku i7eEu na>e te*nike i
o,ranieni* @otreba na>i* tela, kako 4e te*nika realnost @o sebi. ;oGeAo to iati na uu, ali
orao @ri7nati i da ta ide4a ni4e ni @ot@una, niti sas6i ubedl4i6a.
Prea toe, nisu unutra>n4e karakteristike te*nike te ko4e uka7uA4u da li 4e bilo istinski*
@roena, 6eH karakteristike odnosa i7eEu te*niko, Fenoena i dru>t6a. :7io kao @rier
4edno 6rlo 4ednoAsta6no @oreEen4e. <ranata eks@lodira i eks@lo7i4a 4e obino u6ek ista. -ilo ko4i*
@edeset ,ranata isto, kalibra @oka7u4e @ribliGno iste ob4ekti6ne karakteristike s F7ike ili
*ei4ske take ,ledi>ta. Z6uk, s6etlost i @utan4a delo6a su skoro identini. :nutra>n4e
karakteristike @edeset eks@lo7i4a su iste. Ali ako etrdeset de6et ,ranata eks@lodira na neko
udal4eno estu, a @edeseta eks@lodira usred 6oda 6o4nika, ne oGe se t6rditi da su re7ultati
identini. :s@osta6l4en 4e odnos ko4i do6odi do @roene. 2a bi se ocenila ta @roena ne ora se
is@iti6ati unutra>An4i karakter ek@lo7i4e, 6eH n4en odnos @rea okruGen4u. /a isti nain, da biso
sa7nali da li 4e bilo @roene 7a o6eka u oderno4 te*nici, u odnosu na staru, orao ut6rditi ne
unutra>n4e karakteristike te*nike, 6eH konkretnu @o7ici4u te*nike u l4udsko dru>t6u.
IHi dal4e od to,a i 7ai>l4ati, na @rier, kak6a bi o,la biti @si*oAlo>ka reakci4a @riiti6no,
o6eka suoeno, s te*niki @ronalasciAa, 4este ista Fanta7i4a. Pitan4e ko4e 4e @osta6io Can
Purast4e, stro,o ,o6oreHi, nea sisla. 2elo6an4e ua 6arira u 7a6isnosti od esta i 6reena i
neo,uHe 4e uGi6eti se s bilo kak6o @ou7danoscu u u @riiti6no, o6eka. 2a biso ostali
unutar ,ranica ono,a >to se oGe sa7nati, orao se 7ado6ol4iti @roua6an4e odnosa te*nike i
drust6a, odnosa ko4i ia tu @rednost da se oGe @o4iti.
OC
O'
I. T&+,("a - .(v(l(*a.()(
Tra#iciona$ne tehnike i #rutvo
8ak6a 4e bila @o7ici4a te*nike u dru>t6ia ko4a su @ret*odila naA>eQ VeHina ti* dru>ta6a su
liila 4edno na dru,o u te*niko @o,leAdu. Ali ni4e do6ol4no reHi da 4e te*nika tada bila
o,raniena. ;orao @reci7no odrediti karakteristike ti* o,ranien4a, ko4i* ia etiri.
/a @r6o estu, te*nika 4e bila @rien4i6ana sao u i76esni uski, o,ranieni
doenia. 8ada @oku>ao da klasiFku4eo te*nike kro7 istori4u, naila7io @re6as*odno na
te*nike @roi76odn4e, rata i lo6a, @otro>n4e %odeHa, kuHe( i, kao >to so rekli, a,i4e. ;oAderno
o6eku bi se o,lo uiniti da ta4 ko@leks te*nika @okri6a @rilino 6eliki doen i da 7a@ra6o
od,o6ara celini Gi6ota. ?e,a tu 4o> oGe biti @ored @roi76odn4e, @otro>n4e, rato6an4a i
u@raGn4a6an4a a,i4eQ Ali, na te st6ari orao ,ledati i7 odreEene @ers@ekti6e.
: tako76ani @riiti6ni dru>t6ia, ceo Gi6ot 4e uistinu bio 7aAt6oren u reGu a,i4ski*
te*nika. /4i*o6a no,ostrukost 4e u@ra6o ono >to i* ini ri,idni i e*aniki. ;a,i4a 4e, kao
>to so 6ideli, oGda ak bila i76ori>te te*nike, ali @riarna karakteristika ti* dru>ta6a ni4e
bila te*nika 6eH reli,io7na @reoku@aci4a. :@rkos torn totaAlitari7u a,i4e, ne oGe se ,o6oriti
o te*niko uni6er7uu. Pored to,a, 7naa4 te*nike se @oste@eno san4u4e kako stiGeo do
istori4ski* dru>ta6a. : ti dru>t6ia, Gi6ot ,ru@e 4e bio su>tinski nete*niki. I ada su i76esne
@roi76odne te*nike 4o> @osto4ale, a,i4ske Fore ko4e su obe7beEi6ale te*niku dru>t6eni*
odnosa, @olitiko,, 6o4no, i sudAsko, Gi6ota iale su tendenci4u nesta4an4a. 9e oblasti otka7ale
su @oAslu>nost te*nici i @re@ustile se dru>t6eno4 s@ontanosti. Zakon, ko4i se tradicionalno
i7raGa6ao kro7 odreEene obia4e, 6i>e ni4e iao karakter te*nike stro,ostiL ak ni drGa6a ni4e
bila ni>ta dru,o do sna,a ko4e se @rosto aniFesto6ala. 9e akti6nosti 7a6isile su 6i>e od @ri6atne
iniciA4ati6e, @rola7ni* is@ol4a6an4a ili eFeerni* tradici4a ne,o od istra4ne te*nike 6ol4e i
racionalno, usa6r>a6an4a.
?ak i u akti6nostia ko4e satrao te*niki, ta4 as@ekt ni4e u6ek bio na @r6o estu.
/a @rier, u @osti7an4u neko, skrono, ekonosko, cil4a, te*niki na@or 4e 7au7eo
dru,ora7redno esto u
odnosu na 7ado6ol4st6o druGen4a. D=6o4e6reeno, kada bi Faili4a i7 /o6e En,leske @o76ala na
obu %to 4est, na oku@l4an4e radi 7a4edniAko, rada(, to 4e 7a s6e @o76ane bio 4edan od
na4@ri4atni4i* @erioda u ,odini. Rad 4e bio 4ed6a ne>to 6i>e od i7,o6ora 7a druGen4e.I
1M
Akti6Anost
odrGa6an4a dru>t6eni* odnosa i l4udski* kontakata doinirala 4e nad te*niki @oretko st6ari i
oba6e7o rada, >to su bili ra7lo7i od sekundarno, 7naa4 a.
2ru>t6o 4e bilo slobodno od te*nike. ?ak i na ni6ou @o4edinca te*nika 4e 7au7iala no,o
o,ranieni4i @rostor ne,o >to se obino 6eru4e. Po>to sudio i7 oderne @ers@ekti6e, 6eru4eo
da su se @roAi76odn4a i @otro>n4a @okla@ale s celoku@ni Gi6oto.
Za @riiti6no, o6eka, kao i 7a istori4sko, o6eka s6e do skora, rad 4e bio ka7na, a ne 6rlina.
-ilo 4e bol4e ne tro>iti, ne,o biti @rinuEen na teGak radL @ra6ilo 4e bilo da se radi sao onoliko
koliko 4e bilo a@Asolutno neo@*odno da bi se @reGi6elo. ?o6ek 4e radio >to 4e o,uHe an4e i
bio 4e 7ado6ol4an o,ranieno @otro>n4o dobara %kao, na @rier, kod !rnaca ili Indusa( A >to
4e bio @reo6laEu4uHi sta6, ko4i 4e o,rania6ao kako te*nike @roi76odn4e, tako i te*nike
@otro>n4e. PoAnekad 4e od,o6or bio ro@st6o: ceo se,ent @o@ulaci4e ni4e uo@>te radio i oslan4ao
se na rad robo6ske an4ine. <eneralno u7e6, robo6i su 7aista bili an4ina. /e se4u da nas
7a6ara4u i@eri4alni Pd, <rka @od Periklo ili Antili u JVIII 6eku. : 6eHini robo6lasniki*
naci4a robo6i su bili u an4ini.
Vree @os6eHeno koriscen4u te*nike bilo 4e kratko u @oreEen4u s 6reeno @os6eHeno
s@a6an4u, ra7,o6oru, i,raa ili, >to 4e na4boAl4e od s6e,a, editaci4i. =ai ti, te*nike
akti6nosti nisu 7au7iaAle no,o @rostora u ti dru>t6ia. 9e*nike su Funkcionisale sao u
neki @reci7ni i 4asno deFnisani trenuciaL tako 4e bilo u s6i dru>t6ia ko4a su @ret*odila
na>e. 9e*nika ni4e bila ni deo l4udski* 7anian4a, niti @redet @reoku@aci4e.
9o o,ranien4e te*nike @ot6rEu4e in4enica da u @ro>losti te*nika ni4e ni @ribliGno bila
satrana tako 7naa4no kao danas. 2o na>e,
1M
2GordG .oans %<eor,e !. .oans(, citat 2Geroa =kota %Jeroe =cott( i R. P. 3intona
%R. P. 3)nton(.
O$
O#
6reena o6eanst6o ni4e 6e7i6alo s6o4u sudbinu 7a te*niki @ro,res. ?o6ek 4e @osatrao
te*niki @ro,res 6i>e kao relati6ni instruent ne,o kao boGanst6o. On od n4e,a ni4e no,o
oeki6ao. :7io 4eAdan @rier i7 s4a4ne <idiono6e studi4e, u ko4o4 on ras6etl4a6a kako 4e
te*nika tradicionalno bila od alo, 7naa4a.
2anas ne oGeo da 7aislio udobnost osi kao deo te*niAko, @oretka st6ari.
:dobnost 7a nas 7nai ku@atila, Fotel4e, du>eke od sunEeraste ,ue, kliaAureEa4e, a>ine 7a
@ran4e 6e>a i tako dal4e. <la6na bri,a 4e da se i7be,ne na@or i oo,uHe odor i F7ika reA
laksaci4a. Za nas 4e udobnost tesno 6e7ana 7a ateri4alni Gi6otL ona se aniFestu4e kro7
sa6r>enst6o lini* dobara i kro7 a>ine. Po <iAdionu, l4udi sredn4e, 6eka su takoEe drGali do
udobnosti, ali ona 4e 7a n4i* iala sas6i dru,u Foru i sadrGa4. Predsta6l4ala 4e oseHan4e
oralno, i estetsko, reda. Prostor 4e bio @riarni eleent udobnosti. ?o6ek 4e traGio ot6orene
@rostore, 6elike sobe, o,uHnost da se kreHe, da ,leda u dal4inu, da se ne sudara stalno s
dru,ia. 9e @reoku@aci4e naa su @ot@uno strane.
Pored to,a, udobnost se sasto4ala i od odreEeno, ureEen4a @roAstora. : sredn4e 6eku, soba
4e o,la biti @ot@uno D7a6r>enaI, iako u n4o4 oGda ni4e bilo nae>ta4a: s6e 4e 7a6isilo od
ra7era, ateriA4ala, Fore. !il4 ni4e bila udobnost ne,o i76esna atosFera. :dobnost 4e bila
@eat ko4i 4e o6eko6a linost osta6l4ala na @rostor u ko4e 4e Gi6eo. 9o ob4a>n4a6a, akar
deliino, i7u7etnu ra7nolikost ar*itekAtonski* enteri4era u kuHaa to, @erioda. 9o ni4e bio
re7ultat @uko, *ira, 6eH 4e @redsta6l4alo @rila,oEa6an4e karakteruL kada bi i* 4edno sa,radio,
sredn4e6eko6ni o6ek ni4e ario ako n4e,o6e sobe nisu bile 7a,re4ane ili ako su stolice bile
t6rde.
9ak6o s*6atan4e udobnosti, tesno @o6e7ano s linoscu, 4asno @riA*6ata srt, kao i sa o6ekL
n4e,o6a s6est o srti isto tako duboko utiAe i na n4e,o6o tra,an4e 7a od,o6ara4uHi il4eo.
<idiono6a studi4a 4e u torn @o,ledu ubedl4i6a. =redn4e6eko6ni o6ek ni4e ni 7a trenutak
@oi>l4ao kako te*nika ia bilo kaka6 utica4 ak i na @redete ko4e danas satrao sas6i
ateri4alni i, @rea toe, te*niko, reda.
9o o,ranien4e sFere delo6an4a te*nike s6e 6i>e 4e @o6eHa6ano o,raAnien4ia te*niki*
sredsta6a korisceni* u ti doenia. /i4e bilo
6elike ra7no6rsnosti sredsta6a 7a @osti7an4e Gel4eno, re7ultata i ,oto6o da ni4e bilo @oku>a4a da se
usa6r>e @osto4eHa sredst6a. /a@roti6, i7,leda da 4e doinirala s6esna altu7i4anska tendenci4a. Ona
4e bila i7raGena, na @rier, kro7 esnaFske @ro@ise o alatu, kao i kro7 @rinci@ ekonoi4e Fori u
risko @ra6u. ?o6ek 4e teGio da do kra4n4i* ,ranica koristi sredst6a ko4ia 4e ras@ola,ao i
@a7io da i* ne 7aeni ili ne st6ori druA,a s6e dok su stara bila eFkasna. = @ra6ne take ,ledi>ta,
@rinci@ ekonoi4e Fori 6odio 4e ka st6aran4u na4an4e, o,uHe, bro4a @ra6ni* instruenata.
Zakona 4e bilo alo, kao i instituci4aL o6ek 4e koristio aksialnu @ronicl4i6ost da bi @osti,ao
aksiu re7ultata s iniAalni sredst6ia, a cena 4e bila to >to se orao sluGiti a>to,
@reuAreEi6an4e, retoriki te*nikaa a &art i a contrario i tako dal4e. 9o 4e 6aGilo i u oblasti
industri4e. 2ru>t6o ni4e bilo ori4entisano ka st6aran4u no6o, instruenta kao od,o6ora na neku
no6u @otrebu. /a,lasak 4e 6i>e bio na @rieni stari* sredsta6a, ko4a su se ne@restano @ro>iri6ala,
raFnirala i usa6r>a6ala.
/edostaci alata orali su biti ko@en7o6ani 6e>tino radnika. Ono >to se raunalo bili su
@roFesionalno 7nan4e i o>tro oko: o6eko6 talent o,ao 4e da i7 ,rubo, oruEa i76ue
aksiu eFkasnosti. I to 4e bila neka 6rsta te*nike, ali ona ni4e iala ni4ednu karakteristiku
instruentalne te*nike. =6e 4e 6ariralo od o6eka do o6eka, u skladu s n4e,o6i daro, dok
te*nika u oderno sislu teGi da eliini>e tak6u ne@osto4anost. Ra7ul4i6o 4e da 4e te*nika
saa @o sebi i,rala 6rlo alu ulo,u. =6e su radili l4udi, ko4i su koristili na4rudientarni4e
te*nike. 9eGn4a ka Ddo6r>enoI, ka @erFekci4i u koriscen4u, ka lucidAnosti @riene, 7aenila 4e
@otra,u 7a no6i oruEia, ko4a bi o6eku oo,uHila da @o4ednosta6i @osao, ali bi do6ela i do
odusta4an4a od teGn4e 7a istinsko 6e>tino.
O6de naila7io na d6e su@rotne 6rste istraGi6an4a. 8ada @osto4i obil4e instruenata ko4i
7ado6ol4a6a4u s6e @otrebe, neo,uHe 4e da 4eAdan o6ek @osedu4e sa6r>eno 7nan4e o s6ako
instruentu ili 6e>tinu da koristi s6aki od n4i*. 9o 7nan4e bi u s6ako slua4u bilo beskoriAsnoL
ono >to se 7a*te6a 4e sa6r>enst6o instruenta, a ne sa6r>enst6o l4udsko, biHa. Ali, do JVIII
6eka s6a dru>t6a su @re6as*odno bila oriA4entisana na @obol4>an4a u u@otrebi oruEa i alo su se
ba6ila sai
O&
OM
oruEia. /e oGe se na@ra6iti sas6i @reci7na @odela i7eEu te d6e ori4entaci4e: l4udska
6e>tina, kada dosti,ne odreEeni ste@en @erFekci4e u @raksi, nuGno do6odi do usa6r>a6an4a sao,
oruEa. Radilo se o @reA6a7ilaGen4u stadi4ua totalno, iskorisca6an4a oruEa n4e,o6i usa6rA
>a6an4e. Prea toe, nea sun4e da se d6a @oenuta Fenoena @re@liHu. Ali,
tradicionalno, na,lasak 4e bio na l4udsko biHu ko4e 4e koristilo oruEe, a ne na korisceno
oruEu.
2o usa6r>a6an4e oruEa, ko4e 4e su>tinski bilo @lod u@raGn4a6an4a line 6e>tine, do>lo 4e na
@ot@uno @ra,atian nain. I7 to, ra7lo,a, u @r6u kate,ori4u oGeo s6rstati s6e te*nike ko4e
so klasiFko6ali u odnosu na unutra>n4e karakteristike. Posto4ao 4e ali bro4 te*nika, ne no,o
eFkasni*: to 4e bila situaci4a u istoni i 7a@adni dru>t6ia od J 6eka @re n. e. do J 6eka n.
e.
=6et te*nike @re JVIII 6eka ia 4o> 4ednu, treHu karakteristiku: on 4e bio lokalan. 2ru>t6ene
,ru@e su bile 4ake i 7at6orene 7a strance. -ilo 4e alo kounikaci4e u ateri4alno sislu, a 4o>
an4e u du*o6Ano. 9e*nika se s@oro >irila. Istina, @osto4e neki @rieri te*niko, @reno>en4a
ko4i se stalno citira4uL u6oEen4e toka u E,i@at od strane .iksaL krsta>ki rato6i i tako dal4e. Ali ti
do,aEa4i su tra4ali ileni4uAia i bili su slua4ni. : 6eHini slua4e6a bilo 4e 6rlo alo tak6o, @reA
no>en4a. Iitaci4a se de>a6ala 6rlo s@oro i o6eanst6o 4e @rela7ilo i7 4edne Fa7e u dru,u s 6eliki
te>koHaa. 9o 6aGi 7a ateri4alne te*nike, a 4o> 6i>e 7a one neateri4alne.
<rka uetnost ostala 4e ,rka i u @roi76odni akti6nostia, kao >to 4e ,rnarst6o, ak i kada
su 4e iitirali Ril4ani. Risko @ra6o se ni4e @ro>irilo 6an ,ranica Ria %dok su 9urska i Ja@an
us6o4ili /a@oleAono6 kodeks(. 8ad 4e re o a,i4i, ta te*nika 4e ostala @ot@una ta4na.
=6aki te*niki Fenoen bio 4e i7olo6an od slini* @okreta na druA,i estia. /i4e bilo
@reno>en4a, 6eH sao bes@lodno, tuaran4a u raku. ;oGe se @ratiti ,eo,raFski dose, neke
te*nike, o,u se @ratiti 7one n4eno, utica4a, iitaci4a i >iren4aL u skoro s6i slua4e6ia nalaA
7io 6eoa ali o@se, n4eno, 7raen4a.
Za>to 4e bilo takoQ Ob4a>n4en4e 4e 4ednosta6no: te*nika 4e bila saAsta6ni deo ci6ili7aci4e. A
ci6ili7aci4a se sasto4ala od bro4ni* i ra7no6rAsni* eleenata A od @rirodni* eleenata kao >to su
te@eraent i
Flora, klia i @o@ulaci4aL i od 6e>taki* eleenata, kao >to su uetnost, te*nika, @olitiki
reGi, itd.
9e*nika 4e bila sao 4edan od s6i* ti* Faktora ko4i su se eEusobAno e>ali. Ona 4e bila
nei7beGno @o6e7ana s n4ia i od n4i* 7a6isila, kao >to su i oni 7a6isili od n4e. Ona 4e bila deo
celine, deo deFnisano, dru>t6a, i ra76i4ala se kao Funkci4a te celine i delila n4enu sudbinu.
8ako se 4edno dru>t6o ne oGe 7aeniti dru,i, te*nika 4e osta4aAla 7at6orena u so@st6eno
ok6iruL ona ni4e o,la @ostati uni6er7alniA4a od dru>t6a u ko4e 4e bila utkana. <eo,raFski
@osatrano, ni4e o,lo biti te*nike transisi4e, 7ato >to te*nika ni4e bila nekak6a be7iena
roba, ne,o 4e nosila @eat cele kulture. Re 4e o no,o 6eHe @robleAu ne,o >to 4e @osto4an4a
@roste bari4ere i7eEu dru>t6eni* ,ru@a. 9e*nika ni4e o,la da se >iri i7 4edne dru>t6ene ,ru@e
u dru,u, osi kada su one bile u isto stadi4uu e6oluci4e i kada su ci6ili7aci4e bile isto, ti@a.
2ru,i reia, te*nika u @ro>losti ni4e bila ob4ekti6na 6eH sub4ekti6na u odnosu na so@st6enu
kulturu.
Otuda 4e ra7ul4i6o da se te*nika, u,raEena u @ri@ada4uHi ok6ir, ni4e ra76i4ala autonono.
/a@roti6, 7a6isila 4e od celo, sku@a Faktora ko4i su orali da 6arira4u s n4o. Po,re>no 4e
7ai>l4ati to kretan4e na @o4ednosta6l4en nain, kako to ini arksi7a A @r6o kao e6oluAci4u
te*nike, a @oto kao usa,la>a6an4e ostali* Faktora. 9aka6 @o,led 6aGi 7a JIJ 6ek, ali ne i 7a
istori4u u celini. /eki 6aGni ko6ari4antni Faktori, sa,lasni s te*niko, tradicionalno su @osto4ali
i en4ali su se u skladu s ti@o ci6ili7aci4e. Posto4ale su, na @rier, 6e7e i7eEu te*nike i
drGa6e u E,i@tu i kod InkaL ili te*nike i Flo7oF4e u <rko4 i 8ini. Prankastel %Prancastel( 4e
@oka7ao kako te*nika oGe biti Da@Asorbo6ana i userena od strane uetnostiI, kao >to se
recio desilo u JV 6eku, kada 4e bila @odreEena estetsko4 6i7i4i s6eta, ko4a 4o4 4e naetnula
s6o4a o,ranien4a i 7a*te6e. : to 6ree, @osto4ala 4e cela Dci6ili7aci4a dobro snabde6ena
te*niki i7uia, ali ko4a 4e @roiA>l4eno odluila da i* koristi sao do ste@ena u ko4e He
4o4 ti i7ui do76oliti da ost6ari ia,inati6nu konstrukci4uI. Od tada iao sloAGenu
Duetniku te*nikuI i, kao i dru,de, ,oto6o nikada ne naila7iAo na te*niku u isto stan4u.
OO
O"
Posledica 4e bila i7u7etna lokalna ra7nolikost te*nika 7a @osti7an4e isto, re7ultata. Jo> ni4e
@osto4alo @oreEen4e ili konkurenci4a i7eEu ti* ra7liiti* sisteaL Forulaci4a, Dna4bol4i nain
na s6etuI, 4o> ni4e st6orena. 9o 4e bilo @itan4eDna4bol4e, nainaI na dato4 lokaci4i. Zbo, to,a su
oruG4a i alati @o@riali 6eoa ra7liite Fore, a dru>t6ene or,ani7aci4e su bile i7u7etno
ra7no6rsne.
/eo,uHe 4e ,o6oriti o robo6lasni>t6u uo@>teno. /a @rier, riAsko robo6lasni>t6o ni4e
ialo ni>ta 7a4edniko sa oni ,eranski ili ,eransko s kalde4ski. Posto4i obia4 da se
4edan i7ra7 koristi 7a 6rlo ra7liite @o4a6e. 9a ekstrena ra7nolikost li>ila 4e te*niku n4ene
kl4une karakteristike. /i4e @osto4alo ni4edno @o4edinano sredst6o ko4e bi bilo satrano
na4bol4i i tako o,lo da eliini>e s6a ostala sredst6a na osno6u s6o4e eFkasnosti. 9a
ra7nolikost na6ela nas 4e da @o6eru4eo kako 4e @osto4ala e@o*a ek@erientisan4a, kada 4e
o6ek lutao @oku>a6a4uHi da naEe s6o4 @ut. 9o 4e laGna @redsta6aL ona @roAistie i7 na>e
sa6reene @redrasude da stadi4u u ko4e se danas nala7io @redsta6l4a na46i>i ni6o ko4i 4e
o6eanst6o ikada dosti,lo. : st6arnosti, ra7nolikost ni4e @roistekla i7 bro4ni* ek@erientalni*
@oAku>a4a ra7ni* naroda, ne,o i7 in4enice da 4e te*nika u6ek bila u,raAEena u odreEenu
kulturu.
:@oredo s ti @rostorni o,ranien4e te*nike, naila7io i na 6reensko o,ranien4e. 2o
JVIII 6eka te*nike su se ra76i4ale 6rlo s@oro. 9e*niki rad 4e bio isto @ra,atian, istraGi6an4e
4e bilo eA@iri4sko, a @reno>en4e s@oro i slabo. -ili su @otrebni 6eko6i 7a: %a( ekAs@loataci4u
neko, i7ua %na @rier, 6odenino, lina(L 619 @rela7 s i,rake na u@otrebl4i6 ob4ekat %barut,
autoati(L %c( @rela7 s a,i4ske na ekonosku o@eraci4u %u7,o4 Gi6otin4a(L %d( 4ednosta6no
usa6rA>a6an4e neko, instruenta %kon4ski 4ara i @rela7ak sa oko@a6an4a obini >ta@o na
@lu,(. 9o 4e u 4o> 6eHo4 eri 6aGilo 7a a@straktne te*nike. One su, 6eru4e, skoro ne@renosi6e u
6reenu i7 date ci6iliA7aci4e u onu ko4a 4o4 sledi. ;orao biti @oalo ske@tini, a u s6ako
slua4u o@re7ni, kada se e6oluci4a te*nika @redsta6l4a kao e6oluci4a i7uaL ta4 ra76o4 4e 7a@ra6o
sao @otenci4alan. /e @osto4i ni>ta >to bi doka7alo da 4e rani4e @osto4ala istinska te*nika, to 4est,
u sislu ,eneArali7o6ane @riene. ;oGe se sainiti le@ katalo, @ronala7aka i7 JVII
6eka i na osno6u n4e,a 7akl4uiti kako 4e u to 6ree @osto4ao 6eliki te*niki @okret. ;no,i
autori su u@ali u tu 7aku A eEu n4ia Can 3alu %Jean 3alou@( i Can /eli %Jean /elis(.
9e*nika e6oluci4a ni4e se desila 7ato >to 4e Paskal i7ueo raunsku a>inu, a Pa@en @arnu aA
>inuL niti 7bo, to,a >to 4e na@ra6l4en D@rototi@I e*aniko, ra7bo4aL a ni 7bo, to,a >to 4e
otkri6en @roces su6e destilaci4e u,l4a. 8ao >to 4e Kil @ronicl4i6o @rietio: D/a4bol4e o@isane
a>ine u Enciklo@edi4i i7 JVIII 6eka 6ero6atno su bol4e si>l4ene od oni* i7 JV 6eka, ali te>A
ko da @redsta6l4a4u re6oluci4u.I Inici4alni @roble 4e bio konstruisati a>inu, uiniti da
@ronaEena te*nika 7aista @roradi. 2ru,i @roble se sasto4ao u >iren4u u@otrebe a>ine u
dru>t6uL i ta4 dru,i korak se od6i4ao 6rlo s@oro.
9o ra7ioilaGen4e i7eEu @ronala7a>t6a i te*nike, ko4i 4e u7rok s@orosti o ko4o4 so
,o6orili, is@ra6no 4e inter@retirao Cil o6i reiAa: DPosto4ao 4e diskontinuitet te*niko,
@ro,resa, ali 4e 6ero6atno @osto4ao kontinuitet istraGi6an4a.I Cil 4asno @oka7u4e da se te*niki
@ro,res ra76i4a u skladu sa is@rekidani rito: DOn 4e 6e7an 7a deAo,raFske i ekonoske
rito6e i 7a i76esne unutra>n4e kontradikciA4e.I 9a4 diskontinuitet i danas do@rinosi us@ora6an4u
ra76o4a.
=@orost ra76itka te*nika 4e e6identna kro7 istori4u. Po s6o4 @rilici, u torn kontinuuu, bilo 4e
6rlo alo 6ari4aci4a. Ali, ne oGe se red da 4e ta s@orost bila @ot@uno uniForna. I@ak, ak i u
@eriodia ko4i delu4u @rilino @lodno, 4asno 4e da 4e e6oluci4a bila s@ora. /a @rier, risko
@ra6u, ko4i 4e u klasino @eriodu bilo @osebno bo,ato, bilo 4e @otrebno d6a 6eka da @ronaEe
sa6r>enu Foru. Pored to,a, bro4 @rien4eni* i7ua bio 4e o>tro o,ranien. :@rkos s6o
7naa4u, JV 6ek ni4e doneo 6i>e od etiri ili @et 6aGni* te*niki* @riena. PrirodAna @osledica
te e6olucione s@orosti bila 4e o,uHnost da se te*nika @rila,odi l4udia. 34udi su i>li skoro
nes6esno ukorak s te*nikaa i kontrolisali n4i*o6u u@otrebu i utica4. 9o ni4e bio re7ultat
@rila,oEaA6an4a l4udi te*nikaa %kao u oderni 6reenia(, ne,o @rila,oAEa6an4a te*nika
l4udia. 9e*nika ni4e @osta6l4ala @roble ada@taci4e 7ato >to 4e bila 6rsto utkana u ok6ir Gi6ota
i kulture. Ona se ra76i4ala tako s@oro da ni4e @resti7ala s@oru e6oluci4u sao, o6eka. ObostraA
ni @ro,res 4e bio tako dobro usklaEen da 4e o6ek o,ao iHi u korak
"0
"1
sa s6o4i te*nikaa. = F7ike take ,ledi>ta, te*nika se ni4e naetala u n4e,o6 Gi6otL niti 4e
uticala na n4e,o6 oralni ra76o4 ili @si*iki GiA6ot. 9e*nike su oo,uHile o6eku indi6idualni
na@redak i olak>a6ale neke @rocese, ali nisu na o6eka uticale direktno. 9o 4e, 7a4edno sa
s@oroscu o@>te e6oluci4e, bio Faktor dru>t6ene ra6noteGe.
9u e6olucionu s@orost @ratila 4e 7natna iracionalna ra7nolikost odela. E6oluci4u te*nika
@roi76odili su indi6idualni na@ori @raHeAni no>t6o ra>trkani* eks@erienata. 34udi su
@ra6ili ne@o6e7ane odiFkaci4e 6eH @osto4eHi* instruenata i instituci4aL ali te odiFAkaci4e
nisu bile ada@taci4e. Za@an4eni so kada @osatrao, recio, u7e4 oruG4a i alata, i uoio
i7u7etnu ra7nolikost oblika isto, inAstruenta, na isto estu i u isto 6ree. Velika sabl4a ko4i
su koristili >6a4carski 6o4nici u JVI 6eku iala 4e na4an4e de6et ra7liiti* oblika %sa6i4ena,
na7ubl4ena, d6oruna, s *eksa,onalni sei6o, u obliku @erunike, sa Glebo, itd.(. 9a
ra7nolikost 4e oi,ledno @oticala od raA7ni* naina obrade s6o4st6eni* @o4edini ko6aiaL ona
se ne oGe ob4asniti kao aniFestaci4e te*niko, istraGi6an4a. ;odiFkaci4e odreAEeno, ti@a nisu
bile is*od @rorauna ili neke iskl4ui6o te*nike 6ol4e. One su @roistekle i7 estetski* ob7ira. VaGno
4e na,lasiti da su te*nike o@eraci4e, kao i sai instruenti, skoro u6ek 7a6isili od estetski* @reA
oku@aci4a. -ilo 4e neo,uHe osisliti oruG4e ko4e ne bi bilo le@o. Nto se tie ide4e, esto
@ri*6atane nakon tri4uFa eFkasnosti, da 4e le@o ono >to 4e aksialno @rila,oEeno u@otrebi A
si,urno 4e da tak6a ide4a ni4e 6odila estetske @otra,e u @ro>losti. 9aka6 konce@t le@ote %koliko
,od bio istinit( si,urno ni4e delo6ao na a4stora ko4i 4e iskoA6ao o>tricu aa u 9oledu ili ono,
ko4i 4e @roi76odio ao6e. /a@roAti6, estetski ob7iri su @roi76ol4ni i do76ol4a6a4u u6oEen4e
beskorisnosti u i7u7etno korisne i eFkasne a@arate.
9a ra7nolikost Fori bila 4e oi,ledno uslo6l4ena ra7etl4i6oscu i 7ado6ol4st6o A
ra7etl4i6oscu korisnika, 7ado6ol4st6o a4stora. Obo4e 4e @rou7roko6alo @roene u
klasino ti@u. I 7a>to onda ne ukl4uiti i istu Fanta7i4u, ko4a se @ro6lai kro7 s6e kreaci4e
<rke i sredn4e, 6ekaQ
=6e to 4e do6elo do odiFkaci4e dato, ti@a. 9ra,an4e 7a 6eHo eFAkasnoscu takoEe 4e i,ralo
ulo,u, ali to 4e bio sao 4edan Faktor eEu
no,ia. Ra7liite Fore bile su @odloGne etodu @oku>a4a i ,re>aAka, a neke Fore su bile
@oste@eno stabili7o6ane i iitirane, ili 7bo, n4i*o6e @lastine @erFekci4e ili 7bo, korisnosti.
8onani re7ultat bio 4e us@osta6l4an4e no6o, ti@a na osno6u @ret*odno,.
9a ra7nolikost utica4a, ko4a 4e delo6ala na s6e te*nike e*ani7e, deliino ob4a>n4a6a s@ori
te@o @ro,resa u ti oblastia. I7,leda da 4e 6aGan eleent l4udsko, Gi6ota bilo @o6ino6an4e
6i>estruki oti6iAa, a ne sao ra7uu. 8ada 4e u JIJ 6eku dru>t6o @oelo da ra7raEu4e
iskl4ui6o racionalnu te*niku ko4a 4e @ri7na6ala sao eFkasnost, 4a6ilo se oseHan4e da su naru>ene
ne sao tradici4e, ne,o i na4dubl4i o6eko6i instinkti. 34udi su teGili da @ono6o u6edu
ne7aenl4i6e Faktore estetike i orala. I7 to, na@ora @roi7a>la 4e 4edinst6ena kreaci4a neki*
stilo6a i7 1OO0Ai*: oruEe sa a>inski na@ra6l4eni ukrasia. Ni6aHe a>ine bile su ukra>ene
c6eto6ia od li6eno, ,6o7da, a @r6i traktori nosili su u,ra6irane ,la6e bika. :skoro 4e @ostalo
oi,ledno da 4e sta6l4an4e tak6i* ukrasa rasi@nikoL to4 s@o7na4i nesun4i6o 4e do@rinela i n4i*oA
6a ruGnoHa. Pored to,a, ta kiHenost, te*niki ,o6oreHi, @redsta6l4ala 4e @o,re>an @ut. ;a>ina
oGe @ostati @reci7na sao do ono, ste@ena u ko4e 4e n4ena konstrukci4a ra7raEena s
ateatiko stro,oscu, u skladu sa u@otrebo. A ukras oGe @o6eHati ot@or 6a7du*a, i7baciti
toak i7 ra6noteGe, @roeniti br7inu ili @reci7nost. : @raktino4 akAti6nosti ni4e bilo @rostora 7a
@roi76ol4ne estetske @reoku@aci4e. 9e d6e st6ari su orale biti ra7d6o4ene. Posle to,a se ra76io stil
7asno6an na ide4i da 4e na4le@>a lini4a ona na4bol4e @rila,oEena u@otrebi.
A@straktne te*nike i n4i*o6 odnos @rea oralu iale su istu e6oluci4u. Rani4e su ekonoska
i @olitika tra,an4a bila nera7rsi6o @oA6e7ana sa oni etiki i l4udi su @oku>a6ali da 6e>taki
odrGe to 4edinAst6o, ak i kada su uoili ne7a6isnost ekonoske te*nike. ;oderni dru>t6o se
7a@ra6o u@ra6l4a na osno6u isto te*niki* @reoku@aci4a. Ali, kada su l4udi do>li u situaci4i da se
sukobe s l4udski Faktoria, @ono6o su A na a@surdan nain A u6eli s6e oraine teori4e o
@ra6ia o6eka: 3i,u naci4a, slobodu, @ra6du. =6e to nea 6eHi 7naa4a od naAbrano,
suncobrana na @r6o4 ;akoriko6o4 Getelici. 8ada ti oralni ukrasi @re6i>e o@terete te*niki
@ro,res, oni bi6a4u odbaeni A brGe ili
"C
"'
s@ori4e, s an4e ili 6i>e cereoni4a, ali u s6ako slua4u odluno. 9o 4e stan4e u ko4e se
nala7io danas.
Eliinaci4a ti* e6olucioni* Faktora i te*nike ra7nolikosti do6ela 4e do transForaci4e
osno6no, @rocesa te e6oluci4e. 9e*niki @ro,res danas ni4e uslo6l4en nii osi s6o4i
so@st6eni @rorauno eFAkasnosti. Potra,a 6i>e ni4e lina, eks@erientalna, 7anatli4skaL ona 4e
a@straktna, ateatika i industri4ska. 9o ne 7nai da @o4edinac 6i>e u toe ne uest6u4e.
/a@roti6, @ro,res se ost6aru4e tek @osle nebroA4eni* indi6idualni* eks@erienata. Ali @o4edinac
uest6u4e sao u ono4 eri u ko4o4 4e @odreEen @otra7i 7a eFkasnoscu, u eri u ko4o4 se o@ire
s6i stru4aa ko4e se danas satra4u sekundarni, kao >to su estetika, etika, a>ta. Po4edincu
4e do@u>teno da uest6u4e u te*Aniko4 kreaci4i u ono4 eri u ko4o4 se @ridrGa6a te a@straktne
tendenAci4e, ko4a 4e s6e 6i>e ne7a6isna od n4e,a i s6e 6i>e 6e7ana 7a so@st6eni ateatiki
7akon.
2u,o se 6ero6alo da He racionalna sisteati7aci4a san4iti bro4 te*niki* ti@o6a: u eri u
ko4o4 Faktori ra7no6rsnosti bi6a4u eliiniAsani, san4iHe se bro4 ti@o6a i oni He biti 4ednosta6ni4i
i @reci7ni4i. /a ta4 nain, kra4e JIJ 6eka A u e*aniki, edicinski i adiniAstrati6ni
oblastia A na ras@ola,an4u su sta4ali @reci7ni instruents i7 ko4i* su Fanta7i4a i iracionalnost
bili @ot@uno odstran4eni. ;eEuAti, s dal4i @ro,reso, u i,ru 4e u>ao no6i eleent
ra7no6rsnosti: da bi neki instruent bio sa6r>eno eFkasan, on ora biti sa6r>eno @rila,oEen.
Ali, na4racionalni4i o,uHi instruent ne u7ia u ob7ir kra4n4u ra7no6rsnost o@erati6no,
okruGen4a. 9o @redsta6l4a su>tinsku karakteristiku te*nike. =6aka @rocedura @odra7ue6a
4edinst6en, s@eciFican re7ultat. 8ao >to kaGe Porter <e4l Perin %Porter <ale Perrin(: D-a> kao >to
4edna re @ri7i6a ide4u ko4a tano od,o6ara sao n4o4 i ni4edno4 dru,o4I, tako i Fksirana
te*nika @rocedura @roi76odi FksiArani re7ultat. 9e*niki etodi nisu 6i>enaenski, niti
@rila,odl4i6i ili 7aenl4i6i. Perin 4e to detal4no @oka7ao na @rieru @ra6ne te*nike, ali to 6redi
i 7a s6e ostale. :7io dobro @o7nat @rier, ko4i citira P4er de 3atil %Pierre de 3atil(, a>ine
do6edene do na46i>e, o,uHe, ste@ena sa6r>enst6a, i4a 4e s6r*a bila da od li6eno, ,6o7da
4edni udarce @roi76odi cilindrine ,la6e 7a a6ionske otore. ;a>ina 4e
bila du,a CO etara i ko>tala 4e 100000 dolara. Ali, u trenutku kada 4e bio @roen4en 7a*te6ani
ti@ cilindrine ,la6e, a>ina 4e @ostala neu@otrebl4i6aL ni4e se o,la @rila,oditi bilo ko4o4 no6o4
o@eraci4i. Pra6ni siste oGe Funkcionisati sa6r>eno adek6atno u Prancusko4, ali ne i u
9ursko4. 2a bi se @osti,la istinska eFkasnost ora se u7eti u ob7ir ne sao racionalni as@ekt
a>ine, ne,o i n4ena @rila,oEeAnost okruGen4u. 9enk He iati ra7liitu Foru 7a6isno od to,a
da li He biti koriscen na brdo6ito terenu ili u @irinani @ol4ia. Nto 4e 6i>e neki instruent
@ro4ekto6an da eFkasno i76r>i 4ednu o@eraci4u s aksialno @reci7noscu, utoliko an4e
oGe biti 6i>enaenski. /a ta4 nain se 4a6l4a no6a 6rsta ra7no6rsnosti te*niki* a@arata: danas
se instruenti ra7liku4u 4edni od dru,i* na osno6u ne@restane s@eci4ali7aci4e u @rieni ko4a
se od n4i* 7a*te6a.
Oblast a6i4aci4e @ruGa 4edan od na4bol4i* @riera. 3etelice se o@isuA4u @rea s6o4o4 naeni. :
skladu s ti, iao i7u7etno @reci7ne i s6e ra7no6rsni4e ti@o6e. =@isak Francuski* 6o4ni* letelica,
ko4i se trenutno sasto4i od @et 6eliki* kate,ori4a, i7,leda o6ako: %1( strate>ki bobarAderi, %C(
taktiki bobarderi, %'( @rateHi a6ioni, %$( i76iEaki a6ioni i %#( trans@orted a6ioni. 9i* @et
kate,ori4a o,u se dal4e delitiL uku@no @osto4i trinaest ra7liiti* @odti@o6a, ko4i nisu eEusobno
7aenl4i6i. =6aki ia 6eoa ra7liite karakteristike, ko4e @roistiu i7 s6e su@tilniA4i* te*niki*
ada@taci4a.
Isto tako >iroka diFerenci4aci4a sreHe se i u an4e 6aGni oblastia. /eda6no ob4a6l4ena
bro>ura na46eHe, s6etsko, @roi76oEaa ul4a 7a @oda7i6an4e nabra4a @etnaest ra7liiti* 6rsta
a7i6a naen4eni* iskl4ui6o autoobilia. =6aki ti@ od,o6ara tano odreEeno4 naeni i
@osedu4e s@eciFicne k6alitete, od ko4i* su s6i @od4ednako neo@*odni.
?et6rta karakteristika te*nike, ko4a @roi7ila7i i7 @ret*odno na6eAdeni*, 4este o6eko6a
o,uHnost i7bora. Po>to su s6e te*nike bile ,eo,raFski i istori4ski o,raniene, bilo 4e o,uHe
@osto4an4e bro4ni* dru>ta6a ra7liiti* ti@o6a. /a4esce 4e @osto4ala ra6noteGa i7eEu d6a ,la6na
ti@a ci6ili7aci4a A akti6ni* i @asi6ni*. Ra7lika i7eEu n4i* dobro 4e @o7nata. /eka dru>t6a su
ori4entisana na eks@loataci4u 7el4e, na rat, os6a4an4e i eks@an7i4u u s6i n4eni oblicia.
2ru,a dru>t6a su ori4entisana ka unutraL ona rade taan toliko koliko i 4e @otrebA
"$
"#
7a ateriA4alnu eks@an7i4u i ,rade 6rste bari4ere @rea s6eu >to dola7i s@ol4a. = du*o6ne take
,ledi>ta, ta dru>t6a karakteri>e istiki sta6, Gudn4a 7a sao@oni>ten4e i uta@an4e u
boGansko.
34udska dru>t6a su, eEuti, sklona @roeni. <ru@a ko4a 4e do neko, trenutka bila akti6na
oGe @ostati @asi6na. 9ibetanci su, na @rier, bili os6a4ai i 6ero6ali u a,i4u @re ne,o >to su
@re>li na budi7a. Posle to,a su @ostali na4@asi6ni4i i na4istiki4i narod na s6etu. ;oGe desiti i
obrnuto.
9a d6a ti@a dru>t6a koe,7istirala su kro7 istori4uL i 7aista, to 4e i7,leAda bilo @otrebno 7a
ra6noteGu s6eta i o6eka. =6e do JIJ 6eka te*nika 4o> ni4e bila iskl4uila ni4edno od n4i*. Pored
to,a, o6ek 4e o,ao da se i7olu4e od utica4a te*nike tako >to bi se @rikl4uio neko4 ,ru@i i ost6ario
utica4 na n4u. /ara6no, na n4e,a su delo6ala dru,a o,ranien4aL @o4eAdinac nikad ni4e bio
@ot@uno =lobodan u odnosu na s6o4u ,ru@u, ali ta o,ranien4a nisu bila @resudna, niti su iala
a@solutni karakter.
8ada ra7atrao nes6esnu soci4alnu ko*e7i4u ili oH drGa6e, u6ek @rieHu4eo da su te sile
iale @roti6teGu u @osto4an4u dru,i* susedAni* ,ru@a ili u @ri6rGenosti neki dru,i st6aria.
/isu @osto4ala ne@oreci6a o,ranien4a o6eka, 7ato >to 4o> ni4e bilo @ronaEeno ni>ta >to bi bilo
a@solutno dobro u odnosu na s6e ostalo. VeH so uoili ra7no6rsnost te*nike Fore i s@orost
iitaci4e. Ali, l4udska akci4a 4e u6ek bila @resudna: kada bi nekoliko te*niki* Fori do>lo u
kontakt, @o4edinac bi @ra6io i7bor na osno6u bro4ni* ra7lo,a. EFkasnost 4e bila sao 4edan od
n4i*, kao >to 4e to @oka7ao P4er 2eFonten %Pierre 2eAFontaines( u s6o radu o reli,io7no4
,eo,raF4i.
Iako se @o4edinac ko4i Gi6i u ok6iru ci6ili7aci4e odreEeno, ti@a odu6ek suoa6ao sa
odreEeni te*nikaa, on 4e i @ored to,a bio =lobodan da okrene leEa to4 ci6ili7aci4i i da
kontroli>e s6o4u sudbiAnu. O,ranien4a ko4ia 4e bio i7loGen nisu @resudno delo6ala, 4er su bila
nete*nike @rirode i o,la su biti @re6a7iEena. : 4edno4 akti6Ano4 ci6ili7aci4i, ak i u ono4 s
@rilino na@redni te*niki ra76o4e, @o4edinac 4e u6ek o,ao da se od6o4i i 6odi, recio,
istian i konAte@lati6an Gi6ot. ?in4enica da su te*nike i o6ek bili na @ribliGno isto ni6ou,
do76ol4a6ala 4e @o4edincu da odbaci te*nike i da i7la7i
na kra4 i be7 n4i*. I7bor 4e 7a n4e,a bio realna o,uHnost, ne sao >to se tie n4e,o6o,
unutra>n4e, Gi6ota, ne,o i u @o,ledu s@ol4a>n4e Fore n4e,o6o, Gi6ota. Osno6ni eleenti
Gi6ota su bili 7a4eeni i obe7beEi6ani, an4e ili 6i>e liberalno, od strane sae ci6ili7aci4e i4e
4e Fore @o4edinac odbaci6ao. : Risko carst6u %ko4e 4e u no,i as@ektia bilo te*nika
ci6ili7aci4a( bilo 4e o,uHe da se o6ek @o6uAe i Gi6i kao @ustin4ak na selu, @o strani od ra76itka
i 6odeHe te*nike sile carst6a. Risko @ra6o 4e bilo neoHno kada bi se suoilo sa odAluko
@o4edinca da i7be,ne 6o4nu sluGbu, ili, u 6eliko4 eri, carske takse i sudske 6lasti. ;o,uHnosti
slobode @o4edinca bile su 4o> 6eHe kada 4e re o ateri4alni te*nikaa.
Za @o4edinca 4e bila re7er6isana oblast slobodno, i7bora @o cenu inialno, na@ora. I7bor
4e @odra7ue6ao s6esnu odluku i bio 4e o,uH sao 7ato >to ateri4alni teret te*nike 4o>
u6ek ni4e @re6aA7ila7io l4udske sna,e. Posto4an4e i7bora, kao @osledica karakteristika ko4e so
6eH ra7atrali, @o s6o4 @rilici 4e bio 4edan od na46aGni4i* istori4ski* Faktora te*nike e6oluci4e i
re6oluci4e. Prea toe, e6oAluci4a ni4e bila 6oEena lo,iko otkriHa ili nei7beGni na@retko
te*nika, ne,o interakci4o te*nike eFkasnosti i delot6orne l4udske odluke. =6aki @ut kada bi
i7ostao 4edan od ti* eleenata, nuGno 4e sledila dru>t6ena i l4udska sta,naci4a. 9o 4e bio slua4
kada 4e, na @rier, delot6orna te*nika bila %ili 4e @ostala( rudientarna i neeFkasna eEu
aFriki narodia. 8ada 4e re o @ro@ustu u ono dru,o, l4udsko eleentu, to 4e ono
eu so danas s6edoci.
Nove karakteritike
8arakteristike odnosa te*nike, dru>t6a i @o4edinca, ko4e so anali7irali, bile su, 6eru4e,
7a4ednike s6i ci6ili7aci4aa do JVIII 6eka. Istori4ski ,ledano, n4i*o6o @osto4an4e ni4e
diskutabilno. 2anas, eEuti, i na4@o6r>ni4i @re,led oo,uHa6a da 7akl4uio da su s6e te
karakteristike nestale. Odnos ni4e isti, on ne @oka7u4e ni4ednu od konstanti ko4e su do sada bile
@re@o7natl4i6e. Ali, to ni4e do6ol4no da okarakteri>e te*niki Fenoen kaka6 4e danas. 9aka6 o@is
@redsta6io bi ,a u iskl4ui6o ne,ati6no4 @ers@ekti6i, dok 4e te*niki Fenoen u st6ari @o7iti6na
@o4a6aL on @redsta6l4a @o7iti6ne karakteristike ko4e su
"&
"M
sao n4eu s6o4st6ene. =tare karakteristike te*nike su 7aista nestale, ali su no6e 7au7ele n4i*o6o
esto. Prea toe, dana>n4i te*niki FeAnoen nea skoro ni>ta 7a4edniko s te*niki
Fenoeno i7 @ro>Alosti. /eHu insistirati na doka7i6an4u ne,ati6ni* as@ekata te @o4a6e, to 4est na
nestanak tradicionalni* karakteristika. 9o bi bilo ne@rirodno, orali7ira4uHe i te>ko odbran4i6o.
=ao Hu istaHi, na saGet nain, da te*nika u na>o4 ci6ili7aci4i ni4e nii o,raniena. Ona se
@ro>irila na s6e sFere i obu*6atila s6aku akti6nost, ukl4uu4uHi i l4udske akti6nosti. 2o6ela 4e do
neo,ranieno, unoGa6an4a sredsta6a. -eskra4no 4e usaA6r>ila instruente ko4i sto4e na
ras@ola,an4u o6eku i donela u skoro neo,ranieno no>t6o @osrednika i @oa,aa. 9e*nika
se @ro>irila ,eo,raFski tako da @okri6a celu @lanetu i ra76i4a se br7ino ko4a 7abriAn4a6a ne sao
obino, o6eka, ne,o i sao, te*niara. Ona @osta6l4a @roblee ko4i se @ona6l4a4u ne@restano i
s6e akutni4e u ra7ni soci4alAni ,ru@aa. Pored to,a, te*nika 4e @ostala cil4 i @renosi se kao
F7iki @redetL to do6odi do i76esne uniFkaci4e ci6ili7aci4e, be7 ob7ira na okruGen4e ili 7el4u u
ko4o4 delu4e. =uoa6ao se sa obeleG4ia @otA@uno su@rotai od oni* ko4i su nekada 6aGili.
Prea toe, orao @aGl4i6o is@itati @o7iti6ne karakteristike te*nike dana>n4ice.
Posto4e d6e su>tinske karakteristike dana>n4e, te*niko, FenoeAna, ko4ia se neHu detal4no
ba6iti 7bo, n4i*o6e oi,lednosti. 9o su, neki slua4e, i 4edine d6e karakteristike ko4e
na,la>a6a4u Dna4bol4i autoriI.
Pr6a od ti* oi,ledni* karakteristika 4e racionalnost3 : bilo koA4e 6idu ili doenu u
ko4e 4e te*nika @rien4ena, @risutan 4e raAcionalni @roces ko4i teGi da uini e*aniki s6e
>to 4e s@ontano ili iracionalno. 9a racionalnost, i4i su na4bol4i @rieri sisteati7aci4a, @odela
rada, odreEi6an4e standarda, @roi76odni* nori i toe slino, ukl4uu4e d6e 4asno od6o4ene Fa7e:
@r6u, u@otrebu DdiskursaI u s6ako4 o@eraci4i, >to iskl4uu4e s@ontanost i linu kreati6nost. 2ru,a
Fa7a se sasto4i od redukci4e to, diskursa sao na n4e,o6u lo,iku dien7i4u. =6aka inter6enci4a
te*nike 4e 7a@ra6o redukci4a in4enica, sila, FenoAena, sredsta6a i instruenata na lo,ike
>ee.
2ru,a oi,ledna karakteristika te*niko, Fenoena 4e n4e,o6a artifcijelnost3 9e*nika 4e
su@rotsta6l4ena @rirodi. Ve>tina, 6e>t, 6e>taA
ki: kao 6e>tina, te*nika 4e t6ore6ina 6e>tako, sistea. 9o ni4e st6ar ubeEen4a. =redst6a ko4ia
o6ek ras@olaGe kao Funkci4aa te*nike su 6e>taka sredst6a. I7 to, ra7lo,a, @oreEen4e a>ine i
l4udsko, tela ko4e nudi Eanuel ;uni4e %Eanuel ;ounier( 4e be7 6rednosti. =6et st6oren
akuulaci4o te*niki* sredsta6a 4e 6e>taki s6et i otuda teAel4no ra7liit od @rirodno, s6eta.
9e*nika ra7ara, eliini>e ili @otin4a6a @rirodni s6et i ne do76ol4a6a u da se re,eneri>e, niti
ak da stu@i u sibio7u s n4o. 9a d6a s6eta su @od6r,nuta ra7liiti i@erati6ia, sernicaa
i 7akonia, ko4i nea4u nie, 7a4edniko,. 9e*niki il4e a@sorbu4e @rirodno na isti nain kao
>to *idroelektrane *6ata4u 6odeni tok i s@ro6ode ,a u kanaAle. -r7o se @ribliGa6ao trenutku
kada 6i>e uo@>te neHe biti @rirodno, okruGen4a. 8ada na @oEe 7a ruko da @roi76edeo
6e>taku aurora 1orealis2 nestaHe noHi i na 7el4i He 6ladati 6eiti dan.
O6de sa ukratko o@isao te d6e dobro @o7nate karakteristike. Ali, ostale Hu anali7irati
detal4ni4e, a to su: tehni$ki auto"atiza"2 sa"ouve-Bavanje2 nedeljivost2 univerzaliza" i
autono"ija3
II. Ka$a"!&$(!("& 'o/&$,& !&+,("&
%utomatizam tehnikog iz&ora
DJedan na4bol4i nainI: tako ,lasi Forula @o ko4o4 delu4e na>a te*nika. 8ada 4e s6e i7ereno i
ateatiki @roraunato, a i7abrani etod 7ado6ol4a6a4uHi s racionalno, stano6i>ta i u @raksi
oi,ledno eFkasni4i od s6i* rani4e korisceni* ili od oni* konkurentski*, tada te*niko kreAtan4e
@osta4e saoodreEu4uHe. 9a4 @roces na7i6a autoati7o.
/e @osto4i lini i7bor kada 4e re o ra7lici i7eEu, recio, ' i $L $ 4e 6eHe od 'L to 4e in4enica u
ko4o4 nea nie, lino,. /iko to ne oGe @roeniti ili t6rditi su@rotno ili i7beHi. =lino toe, ne
@osto4i i7bor i7eEu d6e te*nike etode. Jedna od n4i* se nei7beGno naeHe: n4eni re7ultati su
@roraunati, i7ereni, oi,ledni i nes@orni.
.irur>ka o@eraci4a ko4a rani4e ni4e bila o,uHa, ali ko4a se sada oGe i76esti, ni4e @redet
i7bora. Ona 4ednosta6no @osto4i. 9u 6idio ,la6ni as@ekt te*niko, autoati7a. =aa te*nika,
i&so facto2 be7 @oA@ustl4i6osti ili o,uHe ras@ra6e, bira sredst6a ko4a He biti u@otrebl4ena.
"O
""
34udsko biHe ni4e 6i>e ni na ko4i nain Faktor i7bora. /iko ne oGe red da 4e o6ek @okreta
te*niko, @ro,resa %o torn @itan4u Hu ras@ra6l4ati kasni4e( i da 4e on ta4 ko4i bira i7eEu o,uHi*
te*nika. : st6arnosti, on niti 4e @okreta, niti radi i>ta od to,a. ?o6ek 4e ureEa4 7a re,istro6aAn4e
eFekata i re7ultata dobi4eni* @rieno ra7ni* te*nika. On ne ini i7bor i7 sloGeni* i, u neku ruku,
l4udski* oti6a. /4e,o6a odluka oGe biti sao u @rilo, te*nike ko4a donosi aksiu
eFkasnosti. Ali to ni4e i7bor. ;a>ina bi o,la i76esti istu o@eraci4u. Jo> @osto4i @ri6id da o6ek
bira kada odbaci neki etod ko4i se @oka7ao dobri sa odreEeAno, stano6i>ta. Ali n4e,o6a akci4a
@roi7ila7i sao i7 in4enice da 4e teAel4no anali7irao re7ultate i 7akl4uio da 4e s neko, dru,o,
stano6i>ta dati etod an4e eFkasan. 2obar @rier 4e @oku>a4 dekoncentraci4e 6eliki*
industri4ski* @ostro4en4a @o>to su @ret*odno bila koncentrisaAna u na46eHo4 o,uHo4 eri. 2ru,i
@rier bi o,ao biti odluka da se odustane od neki* 6isoko@rodukti6ni* sistea da bi se dobila
ura6noAteGeni4a @rodukti6nost, iako bi to o,lo 7naiti an4u @roi76odn4u &er ca&ita3 :6ek 4e u
@itan4u @obol4>an4e sao, etoda.
/a4,ori @rekor ko4i oderno dru>t6o oGe u@utiti 4este o@tuGba da neka osoba ili neki siste
oeta te*niki autoati7a. 8ada sindikalAni 6oEa kaGe, D: @eriodu recesi4e @rodukti6nost 4e
dru>t6ena @o>astI, n4e,o6a i74a6a @okreHe buru @rotesta i osuda, 7ato >to sta6l4a lini sud is@red
te*niko, aksioa, ko4i nalaGe da ono >to oGe da se @roi76eAde ora biti @roi76edeno. Ako
a>ina oGe doneti odreEeni re7ultat, ona se ora iskoristiti do @uno, ka@aciteta, a ako se to ne
uini, taka6 @ostu@ak satraHe se kriinalni i antisoci4alni. O te*niko auAtoati7u ne
oGe se suditi, niti se on oGe do6oditi u @itan4eL odAa* se ora u@otrebiti na4no6i4i,
na4eFkasni4i i na4te*niki4i @roces.
Pundaentalna kritika ka@itali7a ko4u u u@uHu4e kouni7a 4este da Fnansi4ski
ka@itali7a blokira te*niki @ro,res ko4i ne @roAi76odi @roFtL ili da @roo6i>e te*niki @ro,res
sao 7ato da bi sebi obe7bedio ono@ol. : oba slua4a, kako istie Rubin>ta4n %Rubinstein(,
te*niki @ro,res se u ka@itali7u de>a6a i7 ra7lo,a ko4i nea4u nie, 7a4edniko, s te*niko i
to 4e in4enica ko4u treba kritiko6ati. Po>to 4e kounistiki reGi ori4entisan na te*niki
@ro,res, doka7 su@eriornosti kouni7a 4e to >to on us6a4a s6aki te*niki na@redak.
Rubin>ta4n 7akl4uu4e s6o4u studi4u 7a@aGan4e da 4e ta4 @ro,res cil4 s6i* na@ora u =o64etsko
=a6e7u, ,de 4e te*niko autoati7u doA76ol4eno da se ra7a*ne, be7 blokada bilo kak6e
6rste.
2ru,a tradicionalna anali7a do@un4a6a Rubin>ta4no6u. 9a o7bil4Ana studi4a, ko4u 4e uradio
9orsten Veblen %9orstein Veblen(, t6rdi da @osto4i konFikt i7eEu a>ine i @oslo6ni* cil4e6a.
Pinansi4sko in6esAtiran4e, ko4e 4e u @oetku ubr7a6alo @ronala7a>t6o, sada @odstie te*Aniku
inerci4u. 8a@itali7a ne do76ol4a6a te*niko4 akti6nosti da se ra7a*ne, a n4en cil4 4e da
eFkasni4i etod ili brGa a>ina i&so facto i autoatski 7aene @ret*odni etod ili a>inu.
8a@itali7a ne da4e a*a ti Faktoria 7ato >to on nedo@usti6o @odreEu4e te*niku cil4eA6ia
dru,ai4i od sae te*nike i 7ato >to ni4e s@osoban da a@sorbu4e te*niki na@redak. Zaena
a>ina ono br7ino ko4o se ost6aru4u te*nike ino6aci4e @ot@uno 4e neo,uHa 7a
ka@italistiko @redu7eHe, 7ato >to nea 6reena da se 4edna a>ina aorti7u4e @re ne,o >to se
@o4a6i neka no6a. Pored to,a, >to se 6i>e te a>ine usa6r>a6a4u i tako @osta4u eFkasni4e, tie
@osta4u sku@l4e.
9eGn4a 7a ost6ari6an4e te*niko, autoati7a osudila bi ka@italistiko @redu7eHe na
@ro@ast. Reakci4a ka@itali7a 4e dobro @o7naAta: @atenti 7a no6e a>ine se ku@u4u, a a>ine se
nikad ne sta6l4a4u u @o,on. Ponekad se otku@l4u4u a>ine ko4e su 6eH u u@otrebi, kao >to 4e bio
slua4 s na46eHo en,lesko Fabriko stakla 1"'C. ,odine, a onda se uni>ta6a4u. 8a@itali7a
6i>e ni4e u o,uHnosti da teGi te*niko autoati7u na ekonosko ili soci4alno @lanu.
On ni4e u stan4u da ra76i4e siste distribuci4e ko4i bi do76olio a@sor@ci4u s6i* dobara ko4e
te*nika oGe da @roi76ede. 9o ,a nei7beGno 6odi u kri7e *i@erA@rodukci4e. /a isti nain, on ni4e
s@osoban da iskoristi l4udsku radnu sna,u ko4a se oslobaEa @osle s6ako, no6o, te*niko,
@obol4>an4a, @oAsle e,a slede kri7e ne7a@oslenosti.
9ako se 6raHao na staru ;arkso6u >eu: autoati7a te*nike, ko4i 7a*te6a da se s6e
ra6na @o n4eu, u,roGa6a ka@itali7a i na,oA6e>ta6a n4e,o6o konano nesta4an4e. 9a kritika 4e
tana i otkri6a d6e st6ari. Pr6o, da so u @ra6u kada ,o6orio o autoati7u. Ako 4e situaci4a
ka@itali7a 7aista tak6a kao >to 4e o@isano, to 4e sto,a >to te*niki @ro,res delu4e autoatski.
I7bor i7eEu etoda ne ini se 6i>e
100
101
@o l4udsko4 eri, 6eH se de>a6a kao e*aniki @roces, ko4i 6i>e ni>ta ne oGe da 7austa6i.
8a@itali7a He, u@rkos s6o4o4 6eliko4 oHi, biti sr6l4en ti autoati7o. 2ru,o, to ,o6ori
da 4e 7a l4ude na>e, 6reena ta4 autoati7a is@ra6an i dobar. Ako kouni7a oGe da od
tak6e kritike ka@itali7a na@ra6i us@e>nu odskonu dasku 7a s6o4u @ro@a,andu, to 4e sao 7ato
>to 4e kritika o@ra6dana. A o@ra6Adana 4e 7ato >to se s6e oGe do6esti u @itan4e %a @re s6e,a
-o,(, osi te*niko, na@retka. /e @reosta4e na ni>ta dru,o osi da se di6io e*ani7u
ko4i Funkcioni>e tako dobro i, nai7,led, tako neuorno. Ali, i7nad s6e,a, on se ne se dirati,
niti se se e>ati u n4e,o6 autoati7a. /a@redo6an4e te*nike tako @osta4e autoatsko A kada
se oderni o6ek odrekne kontrole nad n4o i kada 6i>e ne oGe da natera sebe da 4o4 se
su@rotsta6i i da sa na@ra6i i7bor.
9o 4e @r6i as@ekt te*niko, autoati7a. :nutar te*niko, kruA,a, i7bor i7eEu etoda,
e*ani7aa, or,ani7aci4a i Forula oba6l4a se autoatski. ?o6ek 4e li>en s@osobnosti i7bora i
tie 4e 7ado6ol4an. On @ri*6ata tu situaci4u kada sta4e na stranu te*nike.
Is@ita4o sada dru,i as@ekt autoati7a. 8ada na@ustio sa te*niki doen, naila7io
na ceo sku@ nete*niki* sredsta6aL eEu n4ia se de>a6a neka 6rsta @r6obitno, @rocesa
eliinaci4e. Ra7ni te*niki sistei su oku@irali s6e sFere do take da se s6uda sudara4u i sa oni
oblicia Gi6ota ko4i su do tada bili nete*niki. 34udski Gi6ot, u celini ,ledano, ni4e bio
@re@la6l4en te*niko. : n4eu 4e bilo @rostoAra 7a akti6nosti ko4e nisu racionalno ili sisteatski
ureEene. Ali, sudar s@ontani* akti6nosti i te*nike katastroFalan 4e 7a one @r6e.
9e*nika autoatski eliini>e s6aku nete*niku akti6nost ili 4e @reAt6ara u te*niku. 9o,
eEuti, ne 7nai da tu @osto4i bilo kaka6 s6esni na@or ili usera6a4uHa 6ol4a.
=a stano6i>ta ko4e na46i>e 7ania oderno, o6eka, a to 7nai sa stano6i>ta dobiti, s6aka
te*nika akti6nost 4e su@eriorna u odnosu na bilo ko4u nete*niku. :7io, na @rier,
@olitiku. 8aGe se da 4e @olitika 6e>tina ko4a se sasto4i i7 sisla 7a Fnese, i7 s@retnosti, i7 @oA
sebne 6rste s@osobnosti, ak ,eni4alnostiL ukratko, i7 lini* k6aliteta ko4i delu4u nai7,led
slua4no. Ako *oHeo da @olitika @ostane te*nika akti6nost, slua4nost ora biti eliinisana.
Re7ultati ko4e treba
@ostiHi ora4u biti si,urni. /e@red6idl4i6ost, crta ko4u u an4e ili 6eHe ste@enu dele s6i
l4udi, takoEe ora biti eliinisana. ;ora4u se us@osta6iti @ra6ila 7a tu i7ra7ito nestabilnu i,ru,
ako se Gele @ostiHi si,urni re7ultati. Proble 4e bio 6eliki, ali oGda ne 6eHi od @roblea
o6lada6an4a atosko ener,i4o.
Politiku te*niku 4e 7asno6ao 3en4in. On ni4e us@eo da @ot@uno Foruli>e n4ene @rinci@e, ali
4e od @oetka ost6ario d6a re7ultata. ?ak 4e i osredn4i @olitiar, @rieno DetodaI, o,ao da
ra76i4e solidnu @olitiku, da i7be,ne katastroFe i obe7bedi 4asnu @olitiku lini4u. Pored to,a, etod
4e bio no,o su@eriorni4i od nete*nike @olitikeL isti reA7ultat se o,ao @ostiHi s an4e resursa
i s no,o an4e tro>ko6a.
/a 6o4no @lanu, te*nika ko4u 4e @rienio .itler %tu 4e u @itan4u bila te*nika, a ne 6o4ni
,eni4e kao kod /a@oleona A ada 4e 7nak ,eni4a ra76iti te*niku 7a 6oEen4e rata ili @olitike(
oo,uHila u 4e ne sao da @osti,ne us@e*, ko4i ni4e nuGno direktan re7ultat u@otreAbl4ene
te*nike, ne,o u 4e, >to 4e 4o> 6aGni4e, oo,uHila da tri ,odine odole6a ne@ri4atel4u ko4i 4e bio
@ribliGno @et @uta nadoHni4i u s6i oblastia A u bro4nosti l4udst6a i 6o4ni* sredsta6a, u
ekonosko4 snaA7i i tako dal4e. 9a s@osobnost da se @ruGi ot@or @roi7ila7ila 4e i7 i@oA7antne
neake 6o4ne te*nike, kao i i7 sa6r>eno i7,raEeno, odnosa i7eEu naci4e i ari4e.
/a isti nain, @olitika te*nika 3en4ino6e >kole oo,uHila 4e, a i dal4e oo,uHa6a, us@e* u
odnosu na s6e dru,e @olitike Fore, ak i kada one o,u sebi @riu>titi nesra7erno
su@eriorne resurse. Plia len4inistike @olitike u neki @eriodia se @o6lai @red nadoHno
silo o,roni* @olitikoAekonoski* a>ina @roti6nika. Ali tak6o4 @olitiko4 te*nici oGe se
su@rotsta6iti sao dru,a @olitika te*nikaL a @o>to 4e aerika, na @rier, 6eoa inFeriorna,
ona ora @oseA,nuti 7a o,rono @otro>n4o resursa. =u@eriornost te*nike nad o,roni,
ali neeFkasno korisceni resursia i a>ineri4o, 7nai da taka u ko4o4 se @o4a6l4u4e te*nika
@osta4e istinski @relona. ;il4e u ko4i te*nika @rodire @osta4e, i to esto 4edni udarce,
@ot@uno te*niki. Ako 4e deFnisan Gel4eni is*od, nikaka6 i7bor i7eEu te*niAki* i nete*niki*
sredsta6a, 7asno6an na a>ti, lini k6alitetia ili tradici4i, ni4e o,uH. /i>ta ne oGe da se
takii s te*niki sredA
10C
10'
st6ia. I7bor 4e na@ra6l4en una@red. /i4e u oHi @o4edinca ili ,ru@e da odlue da slede neki
dru,i etod, osi te*niko,. Po4edinac 4e u dilei: ili He odluiti da sau6a slobodu i7bora i
koristi tradicionalna, lina, oralna ili e@iri4ska sredst6a i tako uEe u nadetan4e sa silo @roti6
ko4e nea eFkasne odbrane i ko4a He ,a nuGno @ora7itiL ili He @ri*6atiti te*niku nuGnost, ,de
He on sa biti @obednik, ali sao tako >to He sebe ne@o6ratno baciti u te*niko ro@st6o. :
su>tini, on nea slobodu i7bora.
2anas se nala7io u stadi4uu istori4sko, ra76o4a u ko4e s6e >to ni4e te*nika bi6a
eliinisano. I7a7o6 u@uHen 4edno4 7el4i, @o4edincu ili sisteu iskl4ui6o 4e te*niki. =ao
te*nika sila se oGe su@rotstaA6i te*niko4 sili. =6e ostalo 4e 7brisano. =erG ?akotin %=er,e
9ackotin( ne@restano nas na to @odseHa. 8aka6 od,o6or oGeo dati na stalAno @si*olo>ko
nasil4e @ro@a,andeQ -eskorisno 4e a@elo6ati na kulturu ili reli,i4u. -eskorisno 4e obra7o6ati
stano6ni>t6o. =ao @ro@a,anda oGe od,o6oriti na @ro@a,andu, @si*olo>ko silo6an4e na
@si*olo>ko silo6an4e. .itler 4e to Forulisao no,o @re ?akotina. : 7ein <a"&f2 on @i>e: DOsi
ako ne@ri4atel4 ne naui da se @roti6 bo4ni* otro6a bori bo4ni otro6ia, ta taktika, 7asno6ana na
tano4 @roceni l4udski* slaAbosti, ora ,oto6o ateatiki do6esti do us@e*a.I
Iskl4ui6i karakter te*nike 4edan 4e od ra7lo,a n4eno, un4e6ito, @ro,resa. 2anas nea
esta 7a @o4edinca ukoliko ni4e te*niar. /iA4edna dru>t6ena ,ru@a ni4e s@osobna da se odu@re
@ritisku okruGen4a, osi ako ne koristi te*niku. Posedo6ati oH te*nike 4e @itan4e Gi6ota i srti,
kako 7a @o4edince, tako i 7a ,ru@eL nea te 7eal4ske sile ko4a oGe i7drGati n4en @ritisak.
2a li He se te*niki Fenoeni dana>n4ice odrGati ili He oslabiti ili ak nestatiQ 9e>ko 4e to
sa,ledati una@red i, u s6ako slua4u, o6o ni4e esto ,de to 6redi @oku>a6ati. /esun4i6o,
te*nika ia s6o4e ,raniAce. Ali kada dosti,ne te ,ranice, da li He @osto4ati i>ta i76an n4i*Q 2a li
He @reostati i>ta i76an n4eno, @reci7no, i o,ranieno, o@se,a, a koliko 6eliko,Q /a to @itan4e
Heo od,o6arati kro7 celu o6u kn4i,u. :nutar te*niko, kru,a ni>ta dru,o ne oGe da
o@stane, @o>to kreAtan4e te*nike, kao >to 4e @oka7ao Jin,er, neodol4i6o teGi ko@letnosti.
9e*nika na@redu4e u ono ste@enu u ko4e ta ko@letnost 4o> ni4e
@osti,nuta i eliini>e s6aku slabi4u silu. A kada @osti,ne @ot@uno 7aAdo6ol4en4e i ost6ari s6o4u
isi4u, ostaHe saa na bo4no @ol4u. 9e*nika se tako otkri6a i kao ru>itel4 i kao st6aralac, i niko
ne Geli, niti oGe da nad n4o us@osta6i kontrolu.
'amouveavanje
=aou6eHa6an4e te*nike takoEe ia d6a 6ida. : dana>n4e 6ree, te*nika 4e dosti,la tak6u
taku u s6o ra76itku da se transFori>e i na@redu4e ,oto6o be7 @resudne l4udske
inter6enci4e. ;oderni l4uAdi su tako 7aneti te*niko, tako ubeEeni u n4enu su@eriornost, tako
utonuli u te*niki il4e da su be7 i7u7etka ori4entisani na te*niki @ro,res. =6i rade na toeL u
s6ako4 @roFesi4i i u s6ako @oslu s6i teGe da u6edu te*nika @obol4>an4a. : su>tini, te*nika
na@redu4e kao reA7ultat to, 7a4edniko, na@ora. 9e*niki @ro,res i 7a4edniki l4udski na@or
s6ode se na istu st6ar. Vensan s 6eliko su@tilnoscu anali7ira no>t6o Faktora ko4i delu4u na
te*niki @ro,res, od ko4i* s6aki da4e s6o4 ali do@rinos: @otro>a, akuulaci4a ka@itala,
istraGi6aki instiAtuti i laboratori4e, kao i or,ani7aci4a @roi76odn4e, ko4a na neki nain Ddelu4e
e*anikiI. Vensan satra da 4e te*niki @ro,res Dre7ultantaI s6i* ti* Faktora. : i76esno
sislu, te*nika 7aista na@redu4e @reko ali* @obol4>an4a, ko4a su re7ultat o@>ti* l4udski*
na@ora i ko4a se o,u beskonano doda6ati dok ne Forira4u asu no6i* uslo6a, ko4i
oo,uHa6a4u odluu4uHi korak na@red. Ali @od4ednako 4e tano da te*nika o>tro reduku4e ulo,u
l4udske in6enti6nosti. /i4e 6i>e ,eni4e ta4 ko4i ne>to otkri6a. /i4e 6i>e @resudna /4utno6a 6i7i4a.
Ono >to 4e @reAsudno 4este to anonino na,oila6an4e uslo6a 7a skok na@red. 8ada se steknu
s6i uslo6i, @otrebna 4e sao inialna l4udska inter6enci4a da bi do>lo do 7naa4ni* @rodora.
<oto6o bi se o,lo reHi da u o6o4 Fa7i ra76o4a te*niko, @roblea, be7 ob7ira ko4e,, re>en4e
oGe naHi s6ako ko se torn @robleu @os6eti.
Prier @arne a>ine i ni7a n4eni* 6i>estruki*, ali* i7ena dobro 4e @o7nat. 9a4 @rier se
danas @ona6l4a u s6i doenia te*nike.
/a,oila6an4e no>t6a ali* detal4a, od ko4i* s6aki teGi da usaA6r>i celinu, no,o 4e
@resudni4e od inter6enci4e @o4edinca ko4i saku@A
10$
10#
l4a no6e @odaFke, doda4e neki eleent ko4i en4a situaci4u i tako st6ara a>inu ili neki
s@ektakularni siste ko4i He nositi n4e,o6o ie.
: oblasti obra7o6an4a @ro,res se od6i4a na isti nain. Po>to iniciA4atori %kao 2ekroli ili
;ontesori( da4u o@>te sernice, te*nika @oAbol4>an4a se ne@restano *rane nala7ia *il4ada
nasta6nika. : st6ari, obra7o6ni sistei su @ot@uno transForisani kao re7ultat @rakse A a da
niko ni4e sas6i s6estan to,a. : Fabrikaa se ala otkriHa koriste na dru,i nain: da bi se
@roi76elo intereso6an4e radnika 7a @osao. Od radnika se traGi ne sao da koristi a>inu, ne,o i
da 4e @roua6a da bi @rona>ao nedostatke u n4eno radu, 7ati da naEe re>en4a 7a te neA
dostatke i da u7 to ustano6i kako se oGe @o6eHati n4ena @rodukti6Anost. Re7ultat to,a 4e Dkuti4a
7a @redlo,eI, @ooHu ko4e radnici o,u uka7ati na s6o4e ide4e i @lano6e 7a @obol4>an4a.
9o kolekti6no, anonino istraGi6an4e una@reEu4e te*niku skoro s6uda u s6etu, @ooHu
slino, i@ulsa, >to 4e i7ra7it re7ultat saoAu6eHa6an4a. ;oGe se @rietiti da su identine
te*nike ino6aci4e naAstale isto6reeno u no,i 7el4aa. : ono4 eri u ko4o4 nauka s6e
6i>e @o@ria te*niki as@ekt, do ti* otkriHa se dola7i s6uda u isto 6ree A 4o> 4edan @oka7atel4
da su nauna otkriHa, u st6arnosti, diktiArana te*niko.
Ra7bi4an4e atoa i atoska boba su karakteristini 7a tu istoA6reenost. : /eako4,
/or6e>ko4, ===R, =4edin4eni 2rGa6aa i Prancusko4 istraGi6an4a su 1"'". dosti,la skoro istu
taku. Ali, okolAnosti su @oreetile te*niki ra76itak u E6ro@i i dale @rednost =4edin4eni
2rGa6aa. ;eEu ti okolnostia bile su in6a7i4a /or6e>ke i Prancuske, slo /eake
nekoliko eseci @osle to, otkriHa i nedoAstatak sredsta6a i siro6ina u ===R. Ono >to 6aGi 7a
naune i7ue, 6aGi 4o> 6i>e 7a one te*nike. =ao nedostatak sredsta6a 7austa6l4a @ro,res u
neki 7el4aa. Nto 4e 7el4a na@redni4a u koriscen4u te*nike, @oAtrebno 4e 6i>e ateri4ala, be7
ob7ira na to da li 4e re o bro4u l4udi, siro6inaa ili sloGenosti a>ina. Jedna 7el4a ora biti
bo,ata da bi te*nike iskoristila do aksiua. A kada 4e 7el4a s@osobna da to @osti,ne,
te*nika u76raHa stostruki u6eHa6an4e bo,atst6a. 9o 4e dru,i eleent saou6eHa6an4a.
/eo@*odno 4e dodatno o@ra6dati @o4a sa"ouveBavanje2 @o>to oGe i7,ledati da u
@roti6rei ono >to sa u@ra6o rekao. /aie, ako te*niki na@redak oo,uHa6a u4edin4eni
na@or *il4ada te*niara, od ko4i* s6aki da4e s6o4 do@rinos, ini se da 4e neo,uHe ,o6oriti o
saou6eHa6an4u. Ali, tu @osto4i dru,i as@ekt ko4i treba ras6etliti.
Posto4i autoatski rast s6e,a >to se odnosi na te*niku %to 4est, rast ko4i ni4e @roraunat, Gel4en
ili i7abran(. 9o se odnosi ak i na l4ude. =taAtistiki @osatrano, bro4 naunika i te*niara se
ud6ostrua6ao s6aAke deceni4e 7a @osledn4i* 6ek i @o. Oi,ledno da 4e to sao,eneri>uHi @roces:
te*nika raEa sau sebe. 8ada se @o4a6i no6a te*nika Fora, ona oo,uHa6a i uslo6l4a6a dru,e
te*nike Fore. 2a u7eo 4edAnosta6an i eleentaran @rier: otor sa unutra>n4i
sa,ore6an4e uslo6io 4e i oo,uHio te*nike autoobila, @odornice i tako dal4e. /a isti nain,
kada se 4edno otkri4e neka te*nika @rocedura, ona se oGe @rieniti u no,i oblastia
ra7liiti od one u ko4o4 4e @r6obitno bila @ronaEena. 9e*nike Do@eracioni* istraGi6an4aI, na
@rier, bile su si>l4ene da olak>a4u dono>en4e neki* 6o4ni* odluka. Ali, oda* 4e uoeno da one
o,u biti @rien4ene na s6ako estu ,de 4e @otrebno doneti neku odluku. 8ao >to -ara>e
%-arac*S(, s@eci4alista 7a te te*nike, kaGe: DPriroda sai* @roblea bila 4e od sekundarno,
7naa4a... etodi @ristu@a i koriscene te*nike doka7ali su s6o4 o@>ti o@se,.I Isto se oGe reHi i
7a te*nike or,ani7aci4e. Prea toe, @osto4i saou6eHa6an4e oblasti @riene.
9o ne 7nai nuGno beskra4no i neo,ranieno u6eHa6an4e te*nike. /e Geli da o6de i7nosi
@ro,no7e, ali ini i se da @red6iEan4a aAn4e ili 6i>e br7o, ,a>en4a te*niko, @ro,resa
@roti6ree in4enicaa. 8ada 3uis ;aFord, recio, t6rdi kako se era e*aniko, @ro,resa
nala7i na s6o kra4u ili kada 8olin 8lark %!olin !lark( ob4a6l4u4e @reAla7 sa sekundarni*
akti6nosti na terci4arne, oni @oka7u4u ne>to >to se oGe o@isati sao kao o@asno
sao@ou7dan4e.
3uis ;aFord @oka7u4e da se neki od na>i* @ronala7aka ne o,u usa6r>iti, da se o,uHi
doen e*anike akti6nost ne oGe @ro>iriti i da 4e e*aniki @ro,res o,ranien @rirodo
F7iko, s6eta. O6o @oAsledn4e 4e tano, ali daleko so od to,a da 7nao uku@ne o,uHnosti
Fi7iko, s6eta. A sao @etnaest ,odina @o>to 4e ;aFord to na@isao,
10&
10M
@ronaEeni su ser6oe*ani7i, radar i ra7bi4an4e atoa. Oi,ledno 4e da u6eHa6an4e a>ina ne
oGe biti neo,ranieno, ali ono He biti doA6ol4no da se ta4 @ro,res nasta6i 4o> 4edan 6ek, tako ne
oGeo @ola,ati nade u na6odnu sta,naci4u.
Ono >to 6aGi 7a e*anike te*nike, 6aGi i 7a ekonoske. Pot@uno se slaGe s @riedbaa
3eona I,oa 2i@ri4ea %3Son .u,o 2u@rie7( kada uka7u4e na ,re>ku Dsta,nacionistaI A na
@rier VolFa %+olF(, ko4i @i>e: DZakon liita te*noekonosko, ra76o4a ,lasi da @ro>li @ro,res
7at6ara 6rata buduHe. Za buduHi @ro,res u s6ako slua4u osta4e sao ar,ina, sao deliH,
7aista sao deliH @ro,resa i7 @ro>Alosti.I 2i@ri4eo6o ra7otkri6an4e ,re>ke u t6rdn4aa slini
o6o4 deluA4e i tako ubedl4i6o da Hu se 7ado6ol4iti tie da itaocu ukaGe na n4e,o6 rad.
= dru,e strane, 3uis ;aFord @oka7u4e %to 4e, i7 dru,e @ers@ekAti6e, i i>l4en4e 8olina
8larka( da He na4bol4a or,ani7aci4a teGiti da reduku4e u@otrebu neki* a>ina. 9o 4e, stro,o
,o6oreHi, tano. Ali ta Dna4bol4a or,ani7aci4aI 4e u@ra6o saa te*nika, ko4a u7 to sadrGi i
e*aniki eleent. 8ada Purast4e na4a6l4u4e u6eHa6an4e terci4arAno,, nee*aniko, sektora,
ora se u7eti u ob7ir i7u7etan na@redak adinistrati6ne e*ani7aci4e u @osledn4i* deset
,odina. 9a e*aAni7aci4a @ot@uno en4a uslo6e l4udsko, rada u7 @ooH ono, >to 4e na76ano
D7aena or,ansko, i @si*olo>ko, e*anikiI. =i,urno 4e da He ta in4enica do6esti do iste
dru>t6ene kri7e ne7a@oslenosti kao i u DsekundarnoI sektoru. 2a se @osluGio 4edni
@riero: tabulator oGe da sabere i od>ta@a $#000 bro4e6a na sat %u @oreEen4u sa 1#00 7a
obueno, sluGbenika(. On ita, rauna, anali7ira i >ta@a 1#0 redo6a u inutu. ;a>ina 7a
bu>en4e kartica, @rikl4uena na n4eA,a, @roi76odi bu>ene kartice ko4e suira4u re7ultate. <aa
%a>ina s a,netski dobo>e( ia Deori4uI ka@aciteta C00000 @o4eAdinani* sta6ki
@odataka. ;odel raunske a>ine i7 1"&0. oGe da oba6i $0000 o@eraci4a u sekundi. =ada 4e
a>ina, 7a4edno s ra76o4e or,ani7aci4e, @ostala sredst6o 7a san4en4e bro4a 7a@osleni* i
tro>koA6a, kao i 7a san4i6an4e, na kolekti6no @lanu, l4udske radne sna,e u terci4arno
sektoru.
9e>ko se oGe t6rditi da se e*aniko u6eHa6an4e us@ora6a. JednoAsta6no se nala7io u dru,o4
Fa7i te*niko, @ro,resa: u Fa7i asiilaci4e, or,ani7aci4e i os6a4an4a dru,i* oblasti. Pro,res ko4i He
tu biti ost6aren i7,leda neo,ranien i sasto4i se @re6as*odno od eFkasne racionali7aAci4e dru>t6a i
os6a4an4a l4udsko, biHa. =6e >to se oGe reHi 4este da 4e, u na4bol4e slua4u, te*nika akti6nost
@roenila @ol4e s6o, delo6an4aL ne oGe se reHi da 4e us@orila.
Pored to,a, nea doka7a da se te*nika akti6nost u buduHnosti neHe, s no6o sna,o,
@ono6o okrenuti s6etu a>ina. : celini ,ledano, u7rok saou6eHa6an4a 4e @rinci@ kobinaci4e
te*nika.
=aou6eHa6an4e se oGe Forulisati kro7 d6a 7akona:
#3 U datoj civilizaciji tehni$ki &rogres je ne&ovratan3
%3 Tehni$ki &rogres teCi da deluje ne u skladu s arit"eti$ko"2 veB u skladu s geo"etrijsko"
&rogresijo"3
Pr6i 7akon A a na>e u6eren4e @oi6a na celini istori4e A obe7beEu4e da s6aki @ronala7ak
@roi76odi dru,e @ronalaske u dru,i oblastia. /e oGe biti ni ,o6ora o 7asto4u to, @rocesa, 4o>
an4e o na7ado6an4u. Zasto4 ili na7ado6an4e o,u se desiti sao kada celo dru>t6o doGiA6i
slo. : tran7ici4i ka ci6ili7aci4iAnaslednici, odreEen bro4 te*niki* @rocedura se ne@o6ratno
,ubi. Ali, u ok6iru iste ci6ili7aci4e te*niki @ro,res se nikada ne do6odi u @itan4e. 8asni4e Hu
ra7atrati ko4i su ra7lo7i to,a. 9e*nika @ro,resi4a 4e iste @rirode kao i @roces bro4an4aL ne
@osto4i dobar ra7lo, 7a 7austa6l4an4e @ro,resi4e, 7ato >to se @osle s6ako, bro4a oGe dodati 1.
I7,leda da i u te*niko ra76o4u 6i>e ne @osto4e ,ranice. Pobol4>an4a ko4a donosi @riena te*nike
na datu st6ar %bila ona F7ika ili soci4alna( o,u se doda6ati ne@rekidnoL ne @osto4i ra7lo, 7a
7austa6l4an4e to, @rocesa. : to4 ar,uentaci4i, ora se naA,lasiti da to 6aGi sao 7a sku&
te*nika, 7a te*niki Fenoen, a ne 7a bilo ko4u @o4edinanu te*niku. Za s6aku te*niku
@osatranu 7asebAno, oi,ledno @osto4e bari4ere ko4e s@rea6a4u dal4i na@redak, bari4ere
doda6an4u no6i* @ronala7aka A ali, one se @onekad o,u ukloniti, kao, na @rier, 76uni 7id
7a a6ione. ;eEuti, nea o,ranien4a 7a @ro,res te*niko, Fenoena kao celine. 9a4 @ro,res
4e nuGnost, kao >to 4e @oka7ao /orbert Viner. Po>to te*nike, sra7erno ste@enu s6o, ra76o4a,
iscr@l4u4u @rirodne resurse, tako st6oreni 6akuu nuGno se
10O
10"
ora @o@uniti s6e brGi te*niki @ro,reso. =ao s6e bro4ni4i @roAnalasci, ko4i se
na,oila6a4u autoatski, o,u nadoknaditi neu6ene tro>ko6e i ne@o@ra6l4i6u @otro>n4u
siro6ina, kao >to su 6una, u,al4, naFa, ak i 6oda.
Nta danas uslo6l4a6a ta4 na@redakQ /e oGe se 6i>e reHi da su to ekonoski ili soci4alni
uslo6i ili obra7o6an4e ili bilo ko4i dru,i l4udski Faktor. =u>tinski ,ledano, odluu4uHa 4e sao
@ret*odna te*nika situAaci4a. 8ada se doEe do neko, te*niko, otkriHa, ono skoro @o nuGnosti
@rati neka dru,a otkriHa. 34udska inter6enci4a se u torn sledu @o4a6l4u4e sao kao u7,redni u7rokL
ni4edan o6ek to ne bi o,ao sa da @oAsti,ne. Ali, s6ako ko do6ol4no @rati te*niku oGe
na@ra6iti 6redno otkriHe, ko4e se racionalno nado6e7u4e na s6o4e @ret*odnike i racionalno
na,o6e>ta6a ono >to dola7i.
O6de orao @reci7ni4e deFnisati d6e st6ari. Pr6o, te*nike @osleAdice neko, te*niko,
@obol4>an4a ne ora4u biti iste 6rste. /a ta4 nain, isto e*aniko otkriHe oGe iati odra7 u
doenu dru>t6eni* ili or,ani7acioni* te*nika. /a @rier, a>ine ko4e koriste bu>ene kartice
ia4u utica4 na statistiku i na or,ani7aci4u neki* @oslo6ni* @redu7eHa. Obrnuto, neka 6rsta
dru>t6ene te*nike %na @rier, @una 7a@oslenost( oGe @roi76esti @obol4>an4e u te*nikaa
ekonoske @roi76odn4e.
O6de oGeo uoiti eEu7a6isnost te*nika konstato6anu u druA,o 7akonu
saou6eHa6an4a: te*niki @ro,res teGi da se ost6aru4e ,eoetri4sko @ro,resi4o. Jedno
te*niko otkriHe osta6l4a @oslediAce i i7a7i6a @ro,res u nekoliko ,rana te*nike, a ne sao u
4edno4. Pored to,a, te*nike se eEusobno kobinu4u i >to 4e 6i>e te*nika ko4e se o,u
kobino6ati, utoliko 4e o,uHe na@ra6iti 6i>e kobinaci4a. /a ta4 nain, 4ednosta6no
kobinaci4o no6i* @odataka, na s6i stranaa dola7i do be7bro4ni* otkriHa, skoro be7
*otiino, uesca l4udske 6ol4eL a @red te*niko se ot6ara4u cele oblasti kao @osledica
susretan4a nekoliko stru4a. ;ateri4alne te*nike kounikaci4a, @si*oAlo>ke te*nike,
koerci4alne te*nike, te*nike autoritarne 6lasti, s6e one se kobinu4u da bi @roi76ele 6aGan
Fenoen @ro@a,ande, ko4a @redsta6l4a no6u te*niku ne7a6isnu od s6i* ostali* i nuGnu @osledicu
@ret*odni* Fenoena.
2ru,i 7akon saou6eHa6an4a ob4a>n4a6a 4o> 4ednu karakteristiku te*niko, kretan4a ko4a 4e
@ri6ukla @aGn4u sa6reeni* sociolo,a. 9o 4e nera6noernost te*niko, ra76o4a. Posto4e o,rone
neusa,la>enosti, ne sao u ra7ni ,lobalni oblastia te*niko, @rostora, ne,o i u s6ako
@ol4u unutar ra7ni* sektora. 9e*nika na@redu4e brGe u 4edno4 ,rani ne,o u dru,o4 A a u6ek su
o,uHe i re,resi4e. Za Prankela %PranAkel(, ta nera6noernost ra76o4a 4e kl4una 7a @oreeHa4e
ra6noteGe i dru>t6ene @roblee ko4e i7a7i6a te*niki Fenoen. Po n4eu, kada bi se s6e ,rane
ra76i4ale u isto ritu, ne bi bilo @roblea. Prankelo6o ,ledi>te, ko4e 4e s6akako su6i>e
@o4ednosta6l4eno, 6ero6atno ni4e i @oA,re>no. ;eEuti, ono ob4a>n4a6a alo to,a. : st6arnosti,
ti sudara4uAHi rito6i ne o,u se @roeniti 7bo, te*niko, autoati7a.
Purast4e 4e u @ra6u kada t6rdi da 4e te*niki @ro,res ne@red6idl4i6 /e oGe se 7nati sa
si,urnoscu, ak ni kratkorono, u ko4e He se sektoru @o4a6iti no6i te*niki i7u, u@ra6o 7ato
>to su tak6i i7ui, u na46eHo4 eri, re7ultat saou6eHa6an4a. %/ara6no, ora se na@ra6iti
ra7lika i7eEu i7ua i otkriHa(. /e @osto4i nain da se ti rito6i @ono6o *aroni7u4u, osi da
se silo 7austa6i ra76o4 u su6i>e na@redAno sektoruL a ulo,a o6eka tu s6e 6i>e slabi.
Posledn4e ,ledi>te ko4e Heo ra7otriti u diskusi4i o saou6eHaA6an4u 4este da te*nika u
s6o ra76o4u @osta6l4a @re6as*odno te*nicke @roblee, ko4i se 7ato o,u re>iti sao @ooHu
te*nike. =ada>n4i ni6o te*nike donosi no6i na@redak, a on o@et do@rinosi @osto4eHi te*niki
te>koHaa i te*niki @robleia, ko4i 7a*te6a4u dal4i na@redak. 9a4 @roble 4e @osebno
i7raGen u @laniran4u ,rado6a. Veliki ,rad 4e koncentraci4a sredsta6a trans@orta, kontrole k6aliteta
6a7du*a, or,ani7aci4e saobraHa4a i tako dal4e. =6aki od ti* eleenata oo,uHa6a ,radu dal4i rast i
@odstie no6i te*niki na@redak. /a @rier, da bi se kuHni @oslo6i uinili lak>i, koristi se
o@rea ko4a do@u>ta da ot@ad otie kro7 kanali7aci4u, >to 7a @osledicu ia o,rono 7a,aEen4e
reka. Zato se ora @ronaHi neki no6i nain @reisca6an4a reka, tako da se 6oda oGe koristi ti
7a @iHe. Potrebna 4e 6elika koliina kiseonika 7a bakteri4e ko4e He uni>titi te or,anske ateri4e. Ali
kako ubaciti ta4 kiseAonik u rekuQ 9o 4e @rier kako te*nika @roi76odi sau sebe.
110
111
Autoati7aci4a adinistrati6no, @osla u kancelari4aa ot6ara @roble nuGno druki4e
6rste or,ani7aci4e. /e radi se sao o toe da se l4udi 7aene a>inaa ili o ubr7a6an4u @osla
%na @rier, rauAno6odst6a(, ne,o o st6aran4u o@eraci4a no6o, ti@a ko4e ora4u biti inte,risane
u no6u 6rstu or,ani7aci4e. /a @rier, @osta4e neo@*odna or,ani7aci4a celo, sistea anali7e
in6entara %s n4e,o6e etiri FunkAci4e A unosa, ,ru@isan4a, suiran4a i @oreEen4a(. ;ora biti
ra7raEen ceo sku@ no6i* te*nika, be7 ko4i* bi a>ine bile be76redne, a re7ulAtat sao ono >to
;as na7i6a D@seudosisteati7aci4oI.
Posledice saou6eHa6an4a @osta4u 4asni4e: ulo,a @o4edinca ia s6e an4i 7naa4 u te*niko
ra76o4u. Nto 4e 6i>e Faktora, to se oni lak>e kobinu4u, a @reka @otreba 7a s6aki no6i
te*niki @rodoro @osta4e oi,ledni4a. /a@redak radi na@retka @osta4e sra7erno s6e
na,la>eni4i, a is@ol4a6an4e l4udske autonoi4e s6e slabi4e.
34udi su nesun4i6o u6ek neo@*odni. Ali, doslo6no s6ako oGe da uradi traGeni @osao, @od
uslo6o da 4e 7a to obuen. Odsad He l4udi oHi da delu4u sao na ni6ou s6o4i* na4obini4i* i
na4niGi* karakterisAtika, a ne na osno6u ono,a >to 4e u n4ia na4bol4e i @osebno. 86aliteti ko4e
7a*te6a na@redak te*nike u@ra6o su one karakteristike te*niko, reda ko4e ne @redsta6l4a4u
indi6idualnu inteli,enci4u. Ali, tu ula7io u dru,u oblast, u @roble @rirode te*niara.
: torn odluu4uHe ra76o4u, o6ek ne i,ra nikak6u ulo,u. 9e*niAki eleenti se eEusobno
kobinu4u i to ine s6e s@ontani4e. : buAduHnosti, o6ek He, @o s6eu sudeHi, biti o,ranien na
ulo,u ureEa4a 7a beleGen4e: @ratiHe eEusobne eFekte te*nika i re,istro6ati re7ultate.
9u dola7i do sas6i no6e 6rste s@ontane akci4e, o i4i 7akonia i cil4e6ia ne 7nao ni>ta. :
torn sislu o,uHe 4e ,o6oriti o Dst6arnoAstiI te*nike A s n4eno so@st6eno su@stanco,
so@st6eni naino @osto4an4a i Gi6oto ne7a6isni od na>e oHi odlui6an4a. Ra76o4 te*nike
tako @osta4e iskl4ui6o kau7alanL on ,ubi s6aku konanost. 9o 4e ono na >ta ekonoisti, @o@ut
AlFreda =o6i4a %AlFred =au6)(, isle kada kaGu da 4e Ds@oro in6er7i4o... @roi76odn4a s6e 6i>e
odreEena Gel4aa @o4edinaca u n4i*o6o4 ulo7i kao @roi76oEaa, ne,o n4i*o6i odlukaa kao
@otro>aa.I : st6arnosti, ni4e D7el4a @roi76oEaaI ta ko4a s@ro6odi kontrolu, ne,o te*nika
nuGnost @roi76odn4e, ko4a se naeHe @otro>aia. -ilo >ta i s6e >to te*nika oGe da @roi76ede,
1iva &roizvedeno i @ri*6aHeno eEu @otro>aia. Vero6an4e da 4e l4udski @roi76oEa i dal4e
,os@odar @roi76odn4e 4e o@asna ilu7i4a.
9e*nika 4e or,ani7o6ana kao 7at6oren s6et. Ona koristi ono >to 6eHina l4udi ne ra7ue. Ona
ak @oi6a na l4udsko ne7nan4u. 8ao >to kaGe Nari 8ai>el: DRadnik ne oGe da ra7ue kako
radi oderAna industri4a.I 2a bi koristio te*nike instruente, @o4edinac 6i>e ne ora da
@o7na4e s6o4u ci6ili7aci4u, kao >to ni4edan te*niar 6i>e ne 6lada celi ko@lekso. Ve7a ko4a
u4edin4u4e Fra,entarne akci4e i ra7d6o4enost @o4edinaca, tako >to koordinira i sisteati7u4e
n4i*o6 rad, ni4e 6i>e l4udska A n4u @redsta6l4a4u unutra>n4i 7akoni te*nike. 34udska ruka 6i>e ne
obu*6ata sku@inu sredsta6a, niti l4udski u ob4edin4u4e o6eko6e @ostu@ke. =ao unutra>n4a
nedel4i6ost te*nike obe7beEu4e @o6e7anost l4udski* sredsta6a i @ostu@aka. 9e*nika 6lada saa,
kao sle@a sila @ronicl4i6i4a od na4bol4e l4udske inteli,enci4e.
9a4 Fenoen saou6eHa6an4a da4e te*nici neobino o>tar as@ekt. Ona lii sao na sau sebe.
-e7 ob7ira na ko4i se doen @rien4u4e, na o6eka ili na -o,a, te*nika @rosto jeste? ona ni4e
@od6r,nuta nikaAk6i @roenaa u kretan4u, ko4e 4e n4eno biHe i su>tina. 9o 4e 4edina taka u
ko4o4 su oblik i biHe identini. Ona 4e sao Fora, ali n4o4 se s6e @rila,oEa6a. 9u te*nika @o@ria
neobine karakteristike ko4e od n4e ine @oseban Fenoen. /4u okruGu4e @reci7na i 4asno
deFnisana ,raAnica: s 4edne strane se nala7i ono >to 4e te*nika, a s dru,e s6e ostalo, >to ni4e te*nika.
8o ,od @reEe tu ,ranicu i uEe u doen te*nike @risil4en 4e da us6o4i n4ene karakteristike.
9e*nika en4a s6e >to dotakne, ali saa osta4e nedodirl4i6a. /i>ta u @rirodi ili u dru>t6eno i
l4udsko Gi6otu ne oGe se @orediti s n4o. :etnika ili 6o4na inteli,enci4a ni4e ni bli7u
te*niko4, si,urno ne 6i>e od arl4i6osti ra6a ili @ela. 8ao *ibridno, ali ne i sterilno biHe,
s@osobno da @roi76odi sao sebe, te*nika saa iscrta6a s6o4e ,ranice i obliku4e so@st6enu
@redsta6u.
-e7 ob7ira na @rila,oEa6an4a ko4a od n4e 7a*te6a4u @riroda ili okolAnosti, te*nika osta4e
identina sao4 sebi, u s6o4i karakteristikaa i u s6o4o4 @utan4i. I7,leda kao da 4e @re@reke
@riora6a4u da bude ne ne>to dru,o, 6eH sao 4o> 6i>e ono >to 4este. =6e >to asiilu4e, u6rA
scu4e n4ene karakteristike. /e treba se nadati da Heo 4e 6ideti kako se @ret6ara u su@tilno i
ilosrdno biHe: ona ni4e ni 8aliban, niti Ari4el, ali 4e bila u stan4u da i 8alibana i Ari4ela u6ue u
neuol4i6e kru,o6e s6o4e uni6er7alne etode.
Ne#e$jivot
9e*niki Fenoen, ko4i obu*6ata s6e @osebne te*nike, ini celinu. 9a nedel4i6ost te*nike bila
4e oi,ledna kada so, na osno6u in4enica, ut6rdili da te*niki Fenoen s6uda i su>tinski
@oka7u4e iste karakteAristike. -eskorisno 4e traGiti 6ari4aci4e. One @osto4e, ali su od sekunAdarno,
7naa4a. Za4ednike karakteristike te*niko, Fenoena su tako o>tro iscrtane da 4e lako ra7liko6ati
>ta s@ada u te*niki Fenoen, a >ta ne. 9e>koHe ko4e iskrsa6a4u u istraGi6an4u te*nike @roi7ila7e
delo i7 korisceno, etoda, a delo i7 terinolo,i4e, ali ne i7 sao, Fenoena, ko4i 4e
i7u7etno lako odrediti.
/i4e lako anali7irati te 7a4ednike crte, ali i* 4e lako s*6atiti. 8o >to @osto4e 7a4edniki @rinci@i
7a tako ra7liite st6ari kao >to su beGini radio i a>ina sa unutra>n4i sa,ore6an4e, tako i
or,ani7aci4a neke sluGbe i konstrukci4a a6iona ia4u neke identine crte. 9a identinost 4e
@riarno obeleG4e teel4no, 4edinst6a ko4e od te*niko, Fenoena ini 4edinst6eno biHe,
u@rkos kra4n4o4 ra7no6rsnosti oblika u ko4iAa se @o4a6l4u4e.
Posledica to,a 4e da ne oGeo anali7irati o6a4 ili ona4 eleent to, biHa 6an n4e,a A >to 4e
in4enica ko4a se naroito danas @o,re>no s*6ata. =naGna tendenci4a oni* ko4i @roua6a4u
te*niku 4este da i7Ad6a4a4u ra7like. Oni @ra6e ra7liku i7eEu ra7liiti* eleenata te*nike i
n4i*o6i* u@otreba. 9e ra7like su @ot@uno @o,re>ne i sao @oka7u4u da ona4 ko i* @ra6i ni4e
ra7ueo ni>ta od te*niko, Fenoena. /4eA,o6i delo6i su eEusobno ontolo>ki @o6e7aniL u
n4eu 4e u@otreba neraskidi6o @o6e7ana s biHe.
/a @rier, uobia4ena 4e @raksa da se ne,ira 4edinst6o te*niko, ko@leksa, kako bi se
nei4e nade 6e7ale 7a 4ednu ili dru,u n4e,o6u ,ranu. ;aFord da4e s4a4an @rier 7a to kada
@oredi 6elianst6eAnost >ta@arske @rese sa uGaso no6ina: D/a 4edno4 strani ,i,antska
>ta@arska @resa, udo @reFn4eno, uoblia6an4a... /a dru,o4 strani sadrGa4 sai* no6ina, ko4e
beleGe na46ul,arni4a i na4eleentarni4a eocionalna stan4a... 9ao be7lino, koo@erati6no,
ob4ekti6noL o6de o,ranieno, sub4ekti6no, t6rdo,la6o, di6l4i e,o @un rGn4e i stra*a, itd.I
/aGalost, ;aFordu ni4e @alo na @aet da se 7a@ita ni4e li sadrGa4 na>i* no6ina uslo6l4en
dru>t6eno Foro ko4u 4e u@ra6o a>ina naetnula o6eku.
9a4 sadrGa4 ni4e @roi76od slua4a ili neke ekonoske Fore. On 4e re7ultat @reci7ni*
@si*olo>ki* i @si*oanalitiki* te*nika. 9e te*nike ia4u 7a cil4 da @o4edincu @ruGe ono >to 4e
neo@*odno 7a n4e,o6o 7ado6ol4en4e u uslo6ia u ko4e ,a 4e sta6ila a>ina, da u n4eu bloA
kira4u re6olucionarno oseHan4e, da ,a @otine laska4uHi u. 2ru,i reia, no6inski sadrGa4 4e
te*niki ko@leks i7riito naen4en @riAla,oEa6an4u o6eka a>ini.
=i,urno 4e da >ta@a 6isoko, intelektualno, ni6oa i 6elike oraine 6rednosti ili ne bi bila
itana %onda bi se te>ko 6idela s6r*a s6i* ti* di6ni* a>ina( ili bi na duGi rok i7a76ala silo6itu
reakci4u @roti6 s6ako, oblika te*niko, dru>t6a, ukl4uu4uHi i a>inu. 2o reakci4e bi do>lo ne
7bo, ide4a ko4e bi >irila >ta@a, 6eH 7ato >to 7a itaoca ona ne bi 6i>e bila ne7aenl4i6
instruent 7a oslobaEan4e n4e,o6i* @otisnuti* strasti.
: 7dra6o sa,leda6an4u @roblea nikada ne bi trebalo reHi: na 4edno4 strani te*nikaL na
dru,o4 n4ena 7lou@otreba. Posto4e ra7liite te*nike ko4e od,o6ara4u ra7liiti @otrebaa. Ali,
s6e te*nike su neraskidi6o s4edin4ene. : te*niko s6etu s6e 4e usko @o6e7ano, kao i u
e*anikoL u oba ta s6eta orao ra7liko6ati @rikladnost i7olo6aAno, sredst6a i @rikladnost
e*aniko, Dko@leksaI. Ar,uenti eA*aniko, Dko@leksaI ora4u @re6a,nuti kada, na
@rier, @resku@a ili su6i>e usa6r>ena a>ina @reti da uni>ti celinu.
Posto4i i 4edna @ri6lana ide4a, ko4a nai7,led oGe re>iti s6e te*Anike @roblee: da ni4e
te*nika ta ko4a 4e @o,re>na, 6eH nain na ko4i 4e l4udi koriste. Prea toe, ako @roenio
nain u@otrebe, te*nici 6i>e iati >ta da se @ri,o6ori.
/a tu ide4u 6ratiHu se 6i>e @uta. Is@ita4o sada sao 4edan n4en asA@ekt. Pr6o, ona oi,ledno
@oi6a na e>an4u a>ine i te*nike. ?o6ek oGe u@otrebiti s6o4 autoobil da ode na @ut ili da
@obi4e s6o4e susede. Ali, dru,a u@otreba ni4e u@otrebaL to 4e 7loin. Autoobil ni4e naA@ra6l4en
7ato da bi ubi4ao l4ude, tako da ta in4enica ni4e bitna. Zna, nara6no, da ubi4an4e l4udi ni4e ono
>to ia4u na uu oni ko4i ob4a>n4aA6a4u st6ari na ta4 nain. Oni 6i>e 6ole da kaGu kako o6ek s6o4a
tra,an4a treba da useri ka dobru, a ne ka 7lu. Oni *oHe da kaGu kako te*nika treba da tra,a 7a
st6aran4e leko6a, a ne bo4ni* otro6a, korisni* i76ora ener,i4e, a ne atoske bobe, @utniki*, a
ne 6o4ni* a6iona, itd. 9o i* 6odi direktno na7ad ka o6eku A o6eku ko4i odluu4e u ko4e seru
He i76oditi s6o4a istraGi6an4a. Prea toe, o6ek ora @ostati bol4i. Ali, s6e to 4e @o,re>no. 9o
uka7u4e na odluno odbi4an4e da se @ri7na te*nika realnost. 9o, 7a @oetak, @ret@osta6l4a situaci4u
u ko4o4 o6ek usera6a te*niku i7 oralni* i sai ti nete*niki* ra7lo,a. Ali, ,la6na
karakteristika te*nike %ko4u Heo iscr@no @rouiti( 4este n4eno odbi4an4e da toleri>e oraine
sudo6e. Ona 4e a@solutno ne7a6isna od n4i* i eliini>e i* i7 s6o, delokru,a. 9e*nika nikada ne
uoa6a ra7liku i7eEu oraine i neoralne u@otrebe. Ona, na@roti6, teGi da st6ori @ot@uno
ne7a6isnu te*niku oralnost.
9o 4e, dakle, 4edna od slabosti tak6o, ,ledi>ta. Ono @re6iEa stro,u autonoi4u te*nike u
odnosu na oralL ono ne u6iEa da uno>en4e neAko, an4e ili 6i>e neodreEeno, oseHa4a 7a
l4udsku dobrobit ne oGe @roeniti te*niku. ?ak ni oralno @reobraHan4e te*niara ne bi bilo
od 7naa4a. : na4bol4e slua4u, oni 6i>e ne bi bili dobri te*niari.
9a4 sta6 dal4e @ret@osta6l4a da se te*nika ra76i4a ka neko cil4u i da 4e to l4udska dobrobit.
9e*nici 4e, kao >to 6eru4e da sa @oka7ao, ta ide4a @ot@uno stranaL ona nea nikaka6 cil4,
iska7an ili neiska7an. Ona se ra76i4a na isto kau7alan nain: kobinaci4a @ret*odni* eleenata
*rani nasta4an4e no6i* te*niki* eleenata. /e @osto4i s6r*a ili @lan ko4i se @oste@eno reali7u4u.
/ea ak ni tendenci4e ka l4udski ciAl4e6ia. O6de iao @osla s Fenoeno ko4i 4e sle@ 7a
buduHnost, u doenu @ot@une kau7alnosti. Otuda, @roi76ol4no @osta6iti o6a4 ili ona4 cil4,
@redloGiti te*nici neki @ra6ac, 7nailo bi ne,irati te*niku i li>iti 4e n4eno, karaktera i sna,e.
I @osledn4i ar,uent @roti6 to, sta6a. 8aGe se da 4e u@otreba te*nike ono >to 4e lo>e. Ali ta
t6rdn4a nea nikak6o, sisla. 8ao >to sa istakao, a>ina u6ek oGe biti sta6l4ena u o6ak6u ili
onak6u u@otrebu.
Ali sao 4edna od n4i* 4e te*nika. :@otreba autoobila kao oruG4a 7a ubist6o ne @redsta6l4a
te*niku u@otrebu, to 4est, na4bol4i nain da se ne>to uradi. 9e*nika 4e sredst6o 7a ko4e 6aGi
odreEeni sku@ @ra6ila. D/ain koriscen4aI 4e 4edinst6en i ni4e @odloGan @roi76ol4no i7boAruL
ne oGeo iskoristiti @rednosti neke a>ine ili or,ani7aci4e ako se one ne koriste kao >to 4e
neo@*odno. Posto4i sao 4edan nain 7a n4enu u@otrebu, sao 4edna o,uHnost. Ako to,a
nea, onda to ni4e te*nika. 9e*nika 4e saa @o sebi etod delo6an4a, >to 4e tano ono >to
u@otreba i 7nai. ReHi 7a neko te*niko sredst6o da 4e u@otrebl4eAno na lo> nain 7nai reHi da
ono ni4e u@otrebl4eno na te*niki nain, da ni4e iskorisceno da bi @ruGilo ono >to 4e o,lo i >to
4e trebalo da @ruGi. Vo7a ko4i nearno koristi s6o4 autoobil koristi ,a na lo> nain. 9ak6a
u@otreba nea nie, 7a4edniko, sa u@otrebo ko4u oralisti Gele da @ri@i>u te*nici. 9e*nika
jeste u@otreba. ;oralisti Gele da @riene dru,u u@otrebu, s dru,i kriteri4uia. 2a bude
@reci7an, ono >to oni Gele 4este da te*nika ne bude 6i>e te*nika. Pod ti okolnostia, 7aista 6i>e
nea 7naa4ni* @roblea.
/e @osto4i nikak6a ra7lika i7eEu te*nike i n4ene u@otrebe. Po4eAdinac sto4i @red iskl4ui6i
i7boro: ili da koristi te*niku onako kako se ona 4edino oGe koristiti, u skladu s te*niki
@ra6ilia, ili da 4e ne koristi uo@>te. /eo,uHe 4e koristiti te*niku na neki dru,i nain, osi u
skladu s te*niki @ra6ilia.
/aGalost, l4udi danas te>ko @ri*6ata4u tu realnost. 9ako, kada ;aAFord kaGe, DAri4a 4e
idealna Fora ko4o4 ora4u teGiti s6i isto eA*aniki industri4ski sisteiI, on ne oGe da se
su7drGi, a da ne doda: DAli re7ultat ni4e idealan.I 8aka6 4e tu sisao Didealno,IQ Idealno ni4e
@roble. Jedini @roble 4e 7nati da li ta4 oblik or,ani7aci4e od,o6ara te*niki kriteri4uia.
;aFord oGe da doka7u4e su@rotno, 7ato >to te*niku s6odi na a>ine. Ali, kada bi @ri*6atio
da @osto4i ulo,a l4udski* te*nika u or,ani7aci4i ari4e, onda bi o,ao ob4asniti in4eAnicu da
ari4a 7aista osta4e bes@rekoran odel te*nike or,ani7aci4e i da n4ena 6rednost nea nikak6e
6e7e sa idealni. /eo7bil4no 4e Geleti da se a>ina @od6r,ne kriteri4uu idealno,.
9akoEe se satra da se te*nika oGe useriti ka onoe >to 4e @o7iti6no, konstrukti6no i
obo,aHu4uHe, i7be,a6a4uHi ono >to 4e ne,ati6no, destrukti6no i osiroa>u4uHe. : dea,o>ko4
Forulaci4i, ora4u se ra76i4ati te*nike ira, a te*nike rata ora4u biti odbaene. : aAn4e
nai6no4 6er7i4i, satra se da treba traGiti sredst6a ko4a ublaGa6a4u nedostatke te*nike, a da i* @ri
torn ne u6eHa6a4u. Zar atoske a>ine i atoska ener,i4a nisu o,le biti otkri6ene be7
@ra6l4en4a bobeQ 9ako re7ono6ati 7nai neo@ra6dano od6a4ati te*nike eleente. /e @osto4e
te*nike ira, a @ored n4i* neke dru,e i druki4e te*nike rata, be7 ob7ira >to dobri l4udi isle
su@rotno.
Or,ani7aci4a 4edne ari4e s6e 6i>e lii na or,ani7aci4u neke 6elike Fabrike. 9o 4e @osledica
te*niko, Fenoena ko4i @oka7u4e stra*o6ito 4edinst6o u s6i s6o4i delo6ia, ko4i se ne o,u
ra7d6o4iti. ?in4eniAca da 4e atoska boba st6orena @re atosko, otora u su>tini ni4e re7ultat
i7o@aenosti te*niara, niti sta6a drGa6e ko4a 4e odredila taka6 redosled. 2elo6an4e drGa6e 4e
si,urno bio odluu4uHi Faktor u atoAsko istraGi6an4u %tie Hu se ba6iti kasni4e(. IstraGi6an4e 4e
u 6eliko4 eri bilo ubr7ano @otrebaa rata i sai ti usereno ka @roi76odAn4i bobe. 2a
drGa6a ni4e bila ori4entisana na ratne cil4e6e, ona ne bi uloGila tako no,o no6ca u atoska
istraGi6an4a. =6e to 4e bio neos@oAran Faktor u o@redel4en4u 7a inter6enci4u. Ali da drGa6a ni4e
@odsticala tak6e na@ore, ceo ko@leks atoski* istraGi6an4a bio bi 7austa6l4en be7 @ra6l4en4a
ra7like i7eEu ratne i irnodo@ske u@otrebe.
Ako se o*rabru4u atoska istraGi6an4a, ona He oba6e7no @roHi kro7 stadi4u atoske bobeL
boba @redsta6l4a daleko na44ednosta6ni4u @rienu atoske ener,i4e. Proble 6o4ne @riene
atoske ener,i4e 4e beskra4no 4ednosta6ni4i 7a re>a6an4e od n4ene @riene u industriA4i. Za
industri4sku u@otrebu ora4u biti re>eni s6i @roblei u 6e7i s bobo, a @ored n4i* i neki
dru,i, >to 4e in4enica ko4u 4e @ot6rdio Robert O@en*a4er %Robert O@@en*eier( u s6o
@reda6an4u u PaAri7u 1"#O. Iskust6o Velike -ritani4e, u @eriodu i7eEu 1"##. i 1"&0, u 6e7i s
@roi76odn4o elektrine ener,i4e nuklearno, @orekla, 6rlo 4e 7naa4no u torn @o,ledu.
Prea toe, bilo 4e neo@*odno @roHi kro7 @eriod istraGi6an4a ko4e 4e dosti,lo 6r*unac u
bobi, @re ne,o >to se @roduGilo ka n4eno noralno nasta6ku, atosko4 @o,onsko4
ener,i4i. Period atoske bobe 4e @rela7ni, ada naGalost neo@*odni, stadi4u u o@>te
ra76o4u te te*nike. : eEu@eriodu, ko4i 4e @redsta6l4ala boba, n4en 6lasnik, na>a6>i se s tako
oHni sredst6o u rukaa, bio 4e na6eAden da 4e iskoristi. Za>toQ Zato >to neka te*nika bi6a
nuGno u@otreAbl4ena i @ostane ras@oloGi6a, be7 @ra6l4en4a ra7like i7eEu dobra i 7la. 9o 4e
,la6ni 7akon na>e, doba. O6de oGeo citirati dobro @oA7natu o@asku Kaka =ustela %Jacques
=oustelle( i7 a4a 1"&0, ko4a se odnosi na atosku bobu. Ona i7raGa6a duboko oseHan4e s6i*
nas: D9o 4e bilo @otrebno, 7ato >to 4e bilo o,uHe.I Zaista, to 4e ide4a 6odil4a celoku@no,
te*niko, ra76o4a.
?ak i 4edan autor naklon4en a>ini kao >to 4e ;aFord @ri7na4e da @osto4i tendenci4a da se
s6i @ronalasci iskoriste be7 ob7ira da li 7a n4ia @osto4i @otreba ili ne. D/a>i dedo6i su koristili
,6o7deni li 7a 7ido6e, iako su 7nali da 4e li dobar @ro6odnik to@lote... :6oEen4e anestetika
do6elo 4e do ne@otrebni* o@eraci4a...R ReHi da 4e o,lo biti dru,ai4e 4ednosta6no 7nai od
o6eka @ra6iti a@strakci4u.
2ru,i @rier 4e @olici4a. Polici4a 4e usa6r>ila te*nike etode istraGi6an4a i delo6an4a do
neu6eni* ra7era. =6i su odu>e6l4eni tak6i ra76o4e 7ato >to on @ri6idno ,arantu4e s6e
eFkasni4u 7a>titu od kriAinalaca. Osta6io 7a trenutak @o strani @roble @olici4ske koru@ci4e i
skoncentri>io se na te*niki a@arat ko4i, kako sa istakao, @osta4e i7u7etno @reci7an. 2a li He
ta4 a@arat biti @rien4en sao na kriinalAceQ Znao da to ni4e slua4L u isku>en4u so da
rea,u4eo t6rdn4o da 4e drCava ta ko4a ta4 te*niki a@arat @rien4u4e be7 diskriinaci4e. Ali,
o6de naila7io na ,re>ku u sa,leda6an4u st6ari. Instruent teGi da bude @rien4en svuda ,de 4e to
"oguBe3 On Funkcioni>e be7 diskriinaci4e A 7ato 4er @osto4i be7 diskriinaci4e. Polici4ske
te*nike, ko4e se ra76i4a4u i7u7etno br7i te@o, kao nuGan cil4 ia4u transForaci4u cele naci4e
u koncentracioni lo,or. /i4e re o @er6er7no4 odluci neke @arti4e ili 6lade. 2a biso bili si,urni
da Heo u*6atiti kriinalce, orao nad,ledati svakoga3 /eo@*odno 4e tano 7nati >ta sera
s6aki ,raEanin, @o7na6ati n4e,o6e odnose s dru,ia, kako se 7aba6l4a i tako dal4e. A drGa6a 4e u
s6e 6eHo4 eri u @o7ici4i da to 7na.
9o ne 7nai 6lada6inu terora ili @roi76ol4na *a@>en4a. /a4bol4a te*nika 4e ona ko4a se na4an4e
oseHa i @redsta6l4a na4an4i teret. Ali, s6aki ,raEanin ora biti teel4no @o7nat @olici4i i ora
Gi6eti @od uslo6ia diskretno, nad7ora. =6e to @roi7ila7i i7 usa6r>a6an4a te*niAki* etoda.
Polici4a ne oGe @ostiHi totalnu @erFekci4u ako nea totalnu konAtrolu. I kao >to 4e Ernst
8onA-ra>tet %Ernst 8o*nA-rastedt( @rie tio, ta totalna kontrola ia s6o4u ob4ekti6nu i
sub4ekti6nu stranu. =ub4ekti6no, kontrola 7ado6ol4a6a Gel4u 7a oHi i i76esne sadistike
sklonosti. Ali, ta4 sub4ekti6ni as@ekt ni4e doinantan. 9o ni4e ,la6ni as@ekt, i7ra7 ono,a >to
dola7i. : st6arnosti, ob4ekti6ni as@ekt konAtrole A to 4est, ista te*nika, ko4a kreira il4e,
atosFeru, okruGen4e, ak i odel @ona>an4a u dru>t6eni odnosia A s6e 6i>e doinira.
Polici4a se ora ra76i4ati u @ra6cu @red6iEan4a i s@rea6an4a 7loina. Inter6enci4a He u neko
trenutku @ostati ne@otrebna. 9o He se @ostiHi na d6a naina: @r6o, stalni nad,ledan4e, tako
da >tetne naere budu una@red @o7nate i da @olici4a oGe rea,o6ati @re ne,o >to se @lanirani
7loin desiL dru,o, @reko atosFere dru>t6eno, konFori7Aa, >to so 6eH @oenuli. 9a4 cil4
@ret@osta6l4a @ono nad,ledan4e s6ako, ,raEanina, kao i na4te>n4u o,uHu @o6e7anost sa
s6i druA,i te*nikaa A adinistrati6ni, or,ani7acioni i @si*olo>ki. 9e*nika @olici4ske
kontrole 6redi sao ako se @olici4a nala7i u tesno kontaktu sa sindikatia i >kolaa. Ona 4e
@osebno 6e7ana 7a @ro@a,anda <de ,od da naiEeo na ta4 Fenoen, uoa6ao tu 6e7u.
=aa @ro@a,anda ne oGe biti eFkasna, osi ako ne ukl4ui celu drGa6nu or,ani7aci4u, a
@osebno @olici4sku silu. I obrnuto, @olici4ska sila 4e istinska te*nika sao kada 4e do@un4ena
@ro@a,ando, ko4a i,ra 6odeHu ulo,u u @si*olo>ko okruGen4u neo@*odno da bi oH
@olici4e bila ko@letna. Ali, @ro@a,anda takoEe ora da naui l4ude kako da @ri*6ate oH
@olici4e i >ta ona oGe da @osti,ne. Ona ora uiniti @olici4sku oH @ri*6atl4i6o, ora
o@ra6dati n4ene akci4e i obe7bediti 4o4 @si*olo>ki oslonac u asaa.
=6e to u isto4 eri 6aGi kako 7a diktatorske reGie u ko4ia se @olici4a i @ro@a,anda
koncentri>u na 7astra>i6an4e, tako i 7a deoAkratske reGie, u ko4ia Flo6i, na @rier,
@rika7u4u korisne uslu,e @olici4e i obe7beEu4u 4o4 naklonost 4a6nosti. Zaarani kru, ko4i @oiA
n4e Ernst 8onA-ra>tet %@ret*odni teror na,la>a6a sada>n4u @ro@aA,andu, a sada>n4a
@ro@a,anda utire @ut buduHe teroru( @od4ednako 6aGi kako 7a deokratske, tako i 7a
diktatorske reGie, sao >to re teror treba 7aeniti re4u efkasnost3
9a4 ti@ @olitike or,ani7aci4e ni4e @roi76ol4no 6iEen4e. /4e,a odrAGa6a s6aka autoritarna 6last,
ko4a na s6ako, ,raEanina ,leda kao na sun4i6u osobu, ko4a ni4e s6esna 7a >ta 4e s6e s@osobna.
9o 4e tendenAci4a u =4edin4eni 2rGa6aa, a @r6e eleente to,a @oin4eo da @riAeHu4eo i u
Prancusko4. Adinistraci4a Francuske @olici4e 4e 1"#1. bila ori4entisana ka or,ani7aci4i sistea
D@o dubiniI. 9o 4e ost6areno, na @rier, na ni6ou ar*i6a. /eki eleenti to,a su 4ednosta6ni i
dobro @o7nati: dosi4ei sa otiscia @rsti4u, inForaci4e o @osedo6an4u 6atreAno, oruG4a, @riena
statistiki* etoda ko4e oo,uHa6a4u @olici4i da 7a na4an4e o,uHe 6ree doEe do
na4ra7liiti4i* 6rsta inForaci4a i da i7 dana u dan @rati stan4e kriinaliteta u s6i n4e,o6i
oblicia. 2ru,i eleenti su ne>to ko@liko6ani4i i no6i4i. /a @rier, e*aniki indeksni siste
s bu>eni karticaa instaliran 4e u Odel4en4u 7a kriAinal. 9a4 siste nudi etiri stotine o,uHi*
kobinaci4a i do76ol4a6a da istra,a @one s bilo ko4i eleento 7loina: 6reeno i76r>en4a,
@rirodo 7loina, ukradeni @redetia, korisceni oruG4e, itd. 8obinaci4a oi,ledno ne
da4e re>en4e, 6eH seri4u a@roksiaci4a.
/a46aGni4a sta6ka u torn katalo,u @olici4ski* te*nika 4e @ra6l4en4e tako76ani* Ddosi4ea
sun4i6i*I, ko4i @oka7u4u da li 4e @olici4a sun4iAila neko, @o4edinca i7 bilo ko, ra7lo,a i bilo
kada, ak i ako nikaka6 sudski dokuent ili @rocedura @roti6 n4e,a nisu @osto4ali %@odatak s
konFerenci4e 7a >ta@u ;. -e4loa, @reFekta @olici4e, 1"#1.( 9o 7nai da 4e s6aki ,raEanin ko4i 4e
ikada u Gi6otu iao @osla s @olici4o, ak i i7 nekriinalni* ra7lo,a, sta6l4en @od nad7or A
in4enica ko4a @o,aEa, u na4an4u ruku, @olo6inu odrasle u>ke @o@ulaci4e. Oi,ledno 4e da su
te liste sao @ola7na taka, 4er He biti i7a7o6no, ali i nuGno, ko@leAtirati dosi4ee s6i
7a@aGan4ia ko4a se o,u @riku@iti.
8onano, ta te*nika konce@ci4a @olici4e @ret@osta6l4a instituci4u koncentracioni* lo,ora, ne
u n4i*o6i draatini, 6eH oni adinistrati6ni as@ektia. /acistika u@otreba
koncentracioni* lo,ora 4e i76ito@erila na>e @o,lede. 8oncentracioni lo,or @oi6a na d6e ide4e
ko4e i76iru direktno i7 te*nike konce@ci4e @olici4e: @re6enti6no 7adrAGa6an4e %>to do6r>a6a
@re6enci4u( i @re6as@ita6an4e. /e treba odbi4ati ide4u da koncentracioni lo,or @redsta6l4a 6rlo
na@rednu Foru sisteAa sao 7ato >to koriscen4e ti* @o4o6a ni4e od,o6aralo realnosti. /iti
treba satrati konce@t D@re6as@ita6an4aI ,nusno >alo, 7ato >to su tako76ani etodi
@re6as@ita6an4a bili etodi uni>ta6an4a. = dal4i na@retko, @olici4a He se s6e 6i>e satrati
od,o6orno 7a @re6as@iAta6an4e soci4alno ne@rila,oEeni*, >to 4e cil4 sao, @oretka 7a i4e 4e
ou6an4e 7aduGena.
: o6o trenutku naila7io na o@ra6da6an4e tak6o, ra76o4a. /e oGe se reHi da 4e
usa6r>a6an4e @olici4ske oHi re7ultat drGa6no, aki4a6eli7a ili neko, @rola7no, utica4a. !ela
struktura dru>t6a to nuGno @odra7ue6a. Nto 6i>e obili>eo @rirodne sile, utoliko 6i>e
orao obilisati l4ude i 7a*te6ati red, ko4i danas @redsta6l4a na46i>u 6rednost. /e,irati to
7nailo bi ne,irati celoku@ni tok oderno, 6reAena. : torn @oretku nea nie, s@ontano,. On
@redsta6l4a str@l4i6o na,oila6an4e *il4ada te*niki* detal4a. I s6ako od nas dobi4a oseHaAn4e
si,urnosti od s6ako, @obol4>an4a ko4e ta4 @oredak ini eFkasni4i, a buduHnost si,urni4o.
Poredak stie na>e @ot@uno odobra6an4eL ak i kada so ne@ri4atel4ski nastro4eni @rea @olici4i,
i so, @o neko4 udno4 kontradikci4i, 6atrene @ristalice reda. : @roc6atu oderni* otkriHa i
na>e so@st6ene oHi u*6atila nas 4e 6rto,la6ica u ko4o4 tu @otrebu oseHao do kra4nosti. /a
kra4u kra4e6a, @olici4a 4e ta ko4a 4e, s@ol4a ,ledano, 7aduGena da obe7bedi red ko4i @okri6a
or,ani7aci4u i oral. 8ako onda oGeo @olici4i os@ora6ati @ra6o na neo@*odna @obol4>an4a
n4eni* etodaQ
: Prancusko4 se ta4 ra76o4 4o> nala7i u @ri@reno4 Fa7i, ali or,ani7aci4a @olici4ske sile 4e
ost6arila 6eliki na@redak u 8anadi i na /o6o Zelandu. 9e*nika nuGnost naeHe
us@osta6l4an4e nacionalno, konAcentraciono, lo,ora %ko4i, ora da istakne, ne ukl4uu4e
@atn4u ko4a se s tie obino @o6e7u4e(.
:7io dru,i @rier. =ta6l4an4e u @o,on neke no6e a>ine 6eliAke @roi76odne oHi
DoslobaEaI 6eliku koliinu radaL ona 7aen4u4e 6eliki bro4 radnika. 9o 4e nei7beGna @osledica
te*nike. : ,rubo @oretku st6ari, ti radnici bi6a4u 4ednosta6no i7baeni s @osla. Za tak6o
stan4e kri6i se ka@itali7a i kaGu na kako saa te*nika ni4e odA,o6orna 7a te*nolo>ku
ne7a@oslenost i kako He soci4ali7a do6esti st6ari u red. 8a@italista od,o6ara: D9e*nolo>ka
ne7a@oslenost u6ek oduire saa od sebe. Ona st6ara, na @rier, neke no6e akti6nosti ko4e He
na duGe sta7e st6oriti radna esta 7a k6aliFko6ane radnike.I 9o delu4e kao 7astra>u4uHa
@ers@ekti6a 4er @odra7ue6a reada@taci4u u vre"enu i an4e ili 6i>e du, @eriod ne7a@oslenosti.
Ali, >ta @redlaGe soci4ali7aQ 2a DosloboEeniI radnik bude iskoriscen ne,de dru,de i u neko4
dru,o4 ulo7i. : =o64etsko =a6e7u radnik se ili @rila,oEa6a 7a no6i @osao kro7 @roFesionalnu
obuku ili >al4e u dru,i deo 7el4e. Po -e6eridGo6o @lanu
1O
, radnik dobi4a @osao u bilo ko
estu ,de drGa6a ot6ori Fabriku bilo kak6e 6rste. 9o soci4alistiko re>en4e @odra7ue6a
reada@taci4u u @rostoru. Ali, to re>en4e takoEe i7,leda @ot@uno strano l4udsko4 @rirodi. ?o6ek
ni4e @uki @aket ko4i se @rebacu4e taoAao, st6ar ko4a se obliku4e i @rien4u4e ,de ,od se 7a to
ukaGe @otreba. Oba ta oblika reada@taci4e, ko4i su 4edino o,uHi, ne*uani su. Novi zakon o
radu2 @ro,la>en u Istono4 /eako4 u no6ebru 1"&0. @oka7u4e tu ne*uanost na delu u
ok6iru soci4alistiko, la,era. Pri toe, ni4edna od ti* ada@taci4a se ne oGe ra7d6o4iti od a>ine
ko4a 7aen4u4e l4udski rad. One su n4ene nuGne i nei7beGne @osledice. /ara6no, idealisti He
,o6oriti o skraHen4u radne nedel4e. Ali, to skraAHen4e oGe biti ost6areno kada su ek6i6alentna
te*nika @obol4>an4a ost6arena u s6i oblastia rada. Po 8olinu 8larku, i7,leda da He i to
skraHen4e dostiHi aksiu 6rlo br7o. Ali, to ra7atran4e 6eH 7ala7i u doen ekonoi4e.
;o,ao bi* na6esti be7bro4ne @riere, ali i o6i ko4e sa na6eo doA6ol4ni su da @okaGu kako
te*nika saa @o sebi %a ne n4ena u@otreba ili n4ene ne@otrebne @osledice( i7a7i6a @atn4u i
soci4alne @otrese ko4i se ne o,u @ot@uno od6o4iti od n4e. 9o 4e sa n4en e*ani7a.
/ara6no, neka te*nika se oGe na@ustiti kada se @okaGe da ia lo>e eFekte, ko4i se nisu
o,li @red6ideti. Od to, trenutka, te*nika He
1O
-e6eridGo6 @lan: i76e>ta4 ko4i 4e na@ra6io koitet britanske 6lade @od ruko6odAst6o
Vil4e .enri4a -e6eridGa %+illia .enr) -e6erid,e(, @oetko 1"$0Ai*, a ko4i 4e @osle rata
@ostao osno6a 7a britansku drGa6u bla,ostan4a. Plan 4e @red6iEao beneFci4e u slua4u
ne7a@oslenosti, bolesti i nes@osobnostiL dao nacrt @ro,raa obuke 7a @osao i @en7ionisan4e i
@redloGio @lan 7a de4e dodatke i @ooH sao*raAni a4kaa. %Pri. @re6.(
biti @obol4>a6ana. 8arakteristian @rier da4e Co7e de 8astro %JosuS de !astro( u Deografiji
gladi3 2e 8astro @oka7u4e detal4no, na slua4u -ra7ila, ono >to 4e 6ec bilo @o7nato na @o6r>no
ni6ou 7a dru,e 7el4e, a to 4e da su se i76esne te*nike eks@loataci4e @oka7ale katastroAFalni.
Po de 8astru, neke >uske oblasti su bile raskrene da bi se ,a4ila >eHerna trska, a da 4e @ri
toe u7eta u ob7ir sao ne@osredna te*nika @rodukti6nost. : dru,o radu, de 8astro
@oku>a6a da @oAkaGe da 4e @roble ,ladi nastao @rieno ka@italistiko, i koloni4aAlistiko,
sistea na @ol4o@ri6redu. /4e,o6o rasuEi6an4e 4e, eEuti, is@ra6no sao u i76esno4 eri.
9ano 4e da kada se 4edna ra7no6rsna @ol4o@ri6reda 7aeni onokulturno, i7 koerci4alni*
ra7lo,a %na @rier, du6an i >eHerna trska(, 7a to treba kri6iti ka@itali7a. Ali, raA7no6rsnost
use6a na4esce ni4e @oreeHena. Ono >to se de>a6a 4este da se obraEu4u no6e @o6r>ine, >to
do6odi do rasta stano6ni>t6a, kao i do 4ednostrano, koriscen4a radne sna,e. A to 4e an4e
ka@italistiAka ne,o te*nika in4enica. Ako @osto4i o,uHnost industri4ali7aci4e @ol4o@ri6rede,
7a>to 4e ne iskoristitiQ Pre sto ,odina, bilo ko4i inGen4er, a,rono ili ekonoista sloGio bi se da
bi @ret6aran4e nekulti6isane 7el4e u obradi6u @o6r>inu bilo 6eliki na@redak. Priena
e6ro@ski* @ol4o@ri6redni* te*nika @redsta6l4ala 4e neu@oredi6i 6eHi na@redak u odnosu na,
recio, indi4ske etode. Ali, one su iale neke ne@redA6idl4i6e @osledice: kren4e >ua 4e
@roenilo *idro,raFska s6o4st6a, reke su @ostale bu4ice, a drenaGne 6ode i7a76ale su
katastroFalnu eroA7i4u. Po6r>inski slo4 tla 4e ko@letno odnet, a obraEi6an4e 7el4e 4e @ostalo
neo,uHe. Pauna, ko4a 4e 7a6isila od >ue, takoEe 4e nestala. 9ako su nestale o,uHnosti 7a
@roi76odn4u *rane u 6eliki re,ioniAa. Ista situaci4a nasta4e 7bo, ,a4en4a kikiriki4a u =ene,alu,
@auka na 4u,u =4edin4eni* 2rGa6a i tako dal4e. /i>ta od to,a ne @redsta6Al4a, kako se obino
kaGe, lo>u u@otrebu te*nike A onu ko4a 4e 6oEena sebini interesia. 9o 4e @rosto te*nika. A
ako se situaci4a is@ra6i na@u>tan4e stare te*nike Dsu6i>e kasnoI, to He biti sao kao @oslediAca
neko, no6o, te*niko, na@retka. : s6ako slua4u, @r6i korak 4e bio nei7beGan, 4er o6ek
nikada ne oGe @red6ideti totalitet @osledica date te*nike akci4e. Istori4a @oka7u4e da s6aka
te*nika @riena od @oetka do6odi do neki* ne@red6idl4i6i* sekundarni* eFekata, ko4i
su no,o >tetni4i ne,o >to bi bilo ne@osto4an4e te te*nike. 9i eFekti @osto4e @aralelno sa oni
@red6iEeni i oeki6ani, ko4i se 6ide kao ne>to 6redno i @o7iti6no.
9e*nika 7a*te6a na4brGu o,uHu @rienuL @roblei na>e, 6reAena br7o se ra76i4a4u i
7a*te6a4u neodloGna re>en4a. ;oderno, oA6eka @ritiska4u 7a*te6i ko4i se neHe ra7re>iti
4ednosta6no @rotoko 6reena. /eo@*odan 4e na4brGi o,uHi kontraudarac, ko4i 4e esto
@itan4e Gi6ota ili srti. 8ada se @ronaEe @ra6i od,o6or na na@ad, on bi6a u@otrebl4en. -ila bi
ludost ne u@otrebiti ras@oloGi6a sredst6a. Ali nikada nea 6reena 7a @rocenu s6i* @osledica.
Pored to,a, one su na4esce ne@red6idl4i6e. Nto 6i>e ra7ueo eEu7a6isnost s6i* disAci@lina i
interakci4u instruenata, utoliko iao an4e 6reena da @reci7no i7erio te @osledice.
Pored to,a, te*nika 7a*te6a na4brGu @rienu 7ato >to 4e 6eoa sku@a. Ona se ora
Dis@latitiI, u no6cu, @restiGu ili sili %7a6isno od to,a da li 4e reGi ka@italistiki, kounistiki ili
Fa>istiki(. /ea 6reena 7a @redostroGnost kada 4e re o @odeli di6idendi ili s@asu @roleAtari4ata.
9akoEe ne oGeo sebi do@ustiti da kaGeo kako ti oti6i nisu st6ar te*nike. 2a ni4edan od
n4i* ne @osto4i, ne bi bilo no6ca 7a te*niko istraGi6an4e, sai ti ni te*nike. 9e*nika ne
oGe biti ra7atrana saa 7a sebe, od6o4eno od s6o4i* odusa @osto4an4a.
9o nas 6raHa na o7bil4ne in4enice to, @oretka st6ari: u 4edno @ol4o@ri6redno istraGi6an4u
u En,lesko4 bili su @rien4eni antiA@ara7itski a,ensi 76ani DsisteiciI. Oni su ubri7,ani u
stablo 6oHke, ko4e 4e tako bilo 7araGeno a,enso, od korena do listo6a. =6i @ara7iti su u,inuli.
Ali, ni>ta se ni4e 7nalo o n4e,o6o utica4u na 6oHe ili na o6eka ili na stablo na duCi rok3 =6e >to
4e bilo @o7nato 4este da a,ens ni4e ne@osredni srtonosni otro6 7a @otro>aa. 9ak6i @roi76odi
su 6eH koerci4alno dostu@ni i 6ero6atno 4e da He u 6rlo kratko roku biti korisceni u 6eliki
ra7eraa. Ono >to so rekli o DsisteiciAaI 6aGi i 7a s@eciFicni insekticid, 229. Pr6obitno
4e bilo ob4a6l4eno da 4e ta4 insekticid @ot@uno be7o@asan 7a to@lokr6ne Gi6otin4e. Poto 4e 229
u>ao u >iroku u@otrebu. Ali, 1"#1. 4e uoeno da u asni rast6oria %ul4ani ili dru,i(
229 @osta4e otro6 7a to@lokr6ne Gi6otin4e i da i7a7i6a ceo ko@leks @oreeHa4a i bolesti, a
@osebno
1C$
1C#
ra*itis. 9a4 asni rast6or oGe se st6oriti @ot@uno slua4no, na @rier kada kra6e leene torn
*eikali4o @roi76edu leko ko4e sadrGi 229. Ra*itis 4e otkri6en kod teladi ko4a su *ran4ena
tak6i leko. A nekoliko edicinski* konFerenci4a 4e od 1"#&. skrenulo @aGn4u na o7bil4nu
o@asnost @o decu.
Ali, @ra6o @itan4e ni4e @itan4e ,re>ke. <re>ke su u6ek o,uHe. /as interesu4u sao d6e
in4enice: %a( neo,uHe 4e @red6ideti s6e @osleAdice neke te*nike akci4eL i 619 te*nika 7a*te6a
da se s6i n4eni @roi76oAdi naEu u doenu ko4i @o,aEa celo stano6ni>t6o.
Pritisak te*nike 4e tako 6eliki da 4e nikak6a @re@reka ne oGe 7auAsta6iti. Pored to,a, s6aki
te*niki na@redak ia s6o4e ne,ati6no naliA4e. Jedna odlina studi4a o eFektia istraGi6an4a naFe
u =a*ari %1"#O(, 7a6r>a6a se konstataci4o da 4e na4o7bil4ni4i @roble s6e 6eHa beda lokalno,
stano6ni>t6a. :7roci s6e 6eHe oskudice su, i7eEu ostalo,: 7aena kara6ansko, saobraHa4a
otorni 6o7iliaL nesta4an4e urAini* @ali %oboleli* usled >iren4a *ei4sko, ot@ada( i
nesta4an4e Gitarica 7bo, neodrGa6an4a sistea 7a na6odn4a6an4e. 9a4 ko@leks @redsta6l4a
ti@ian @rier.
34udsko biHe 4e @ostalo bes@ooHno, kada 4e re o na46aGni4i i na4tri6i4alni4i Gi6otni
st6aria, @red silo nad ko4o nea nikaAk6u kontrolu. /aie, danas nea ,o6ora o toe da
o6ek kontroli>e leko ko4e @i4e ili *leb ko4i 4ede, kao >to ne oGe da oGe da kontroli>e ni
s6o4u 6ladu. Isto 6aGi 7a ra76o4 6eliki* industri4ski* @ostro4en4a, trans@ortni* sistea, Flo6e i
tako dal4e. 9e*nika se raFnira sao kro7 6rlo nei76estan @roces eks@erientisan4a, a n4ene
sekundarne karakteristike se odiFku4u kro7 ni7 te*niki* @obol4>an4a. /eko He reHi kako i7
to,a sledi da He biti o,uHe @ri@itoiti tu nean i ra7Ad6o4iti dobre @osledice te*niko,
delo6an4a od oni* lo>i*. ;oGe biti. Ali, u isto ok6iru, no6i te*niki na@redak He, sa s6o4e
strane, @roAi76esti no6e sekundarne i ne@red6idl4i6e @osledice, ko4e neHe biti ni>ta an4e
katastroFalne od oni* ko4e su i @ret*odile %ada He biti dru,e 6rste(. 2e 8astro t6rdi da no6e
te*nike 7a obraEi6an4e 7el4e @odraA7ue6a4u s6e snaGni4u drGa6nu kontrolu, s n4eno
@olici4sko silo, ideolo,i4o i @ro@a,andno a>ineri4o. 9o 4e cena ko4u orao da
@latio.
: ra7atran4u isto, @roblea, Vili4a Vo,t %+illia Vo,t( 4e 4o> @reci7ni4i: da bi se i7be,la
,lad, ko4a @roi7ila7i i7 sisteatsko, uni>taA6an4a @o6r>insko, slo4a 7el4i>ta, orao @rieniti
na4no6i4e te*nicke etode. Ali, kon7er6aci4a neHe s@ontano @ostati @raksa @o4edinacaL a o@et, te
etode ora4u biti ,lobalno @rien4ene ili neHe dati nikak6e re7ultate. 8o to oGe da uiniQ
Vo,t, kao s6i dobri Aerikanci, t6rdi da se ,nu>a autoritarne @olici4ske drGa6e. ;eEuti, on se
slaGe da sao drGa6na kontrola oGe do6esti do Gel4eni* re7ultata. On u7diGe na@ore ko4e 4e u
torn seru inila liberalna adinistraci4a =4edin4eni* 2rGa6a, ali se slaGe da =4edin4ene 2rGa6e
nasta6l4a4u da D,ube tlo @od no,aa, i doslo6no i F,urati6noI, sao 7ato >to etode aerike
@oAl4o@ri6redne adinistraci4e nisu do6ol4no autoritarne.
8o4e bi ere trebalo @re@oruitiQ Ra7liite 6rste tla ora4u biti klasiFko6ane @o o,uHi
nainia kulti6aci4e, a da @ri torn ne budu uni>tene. Autoritarne etode ora4u biti @rien4ene
s cil4e %a( da se @o@ulaci4a e6akui>e i s@rei da radi na u,oGeno tluL i 619 da se u7A,a4a4u sao
odreEeni @roi76odi na odreEeni ti@o6ia tla. =el4aku 6i>e ne oGe biti do76ol4ena sloboda u
torn @o,ledu. 9aka6 ra76o4 4e @ot@oo,nut centrali7aci4o 6eliki* 7el4i>ni* @oseda. :
3atinsko4 Aerici danas ia od C0A$0] ekolo>ki rasel4eni* lica, ko4a Gi6e na 7el4i ko4a ni4e
@red6iEena 7a obraEi6an4e. Ona Gi6e na obroncia brda, s ko4i* a@solutno ora4u biti rasel4ena,
da bi Gi6otni resursi n4iA*o6i* 7eal4a bili @o>teEeni uni>ten4a. -iHe te>ko i sku@o raseliti te
l4ude, ali 3atinska Aerika nea i7bora. Ako ne re>i ta4 @roble, biHe osuEena na na4bedni4e
Gi6otne uslo6e.
=6i strun4aci 7a @ol4o@ri6redu 7a@ra6o se su>tinski slaGu. 2e 8astro %iako nenaklon4en
Vo,to6i ide4aa( i 2ion %2uont( %kritian @rea de 8astru @o neki @itan4ia(, dola7e
do 7akl4uka da sao stro,o @laniran4e u s6etski ra7eraa oGe re>iti @roble @ol4o@riA
6rede i da sao rasel4a6an4e l4udi i kolekti6na ras@odela dobara oGe re>iti @roble ,ladi. 9o
sao 7nai da He o6ek, ako Geli da una@redi tradicionalne @ol4o@ri6redne te*nike i da se re>i
n4eni* nedostataka, biti @rinuEen da @rieni kra4n4e ri,oro7ne adinistrati6ne i @olici4ske
te*nike. 9u @ono6o iao dobar @rier eEusobne @o6e7anosti raA7liiti* eleenata i
ne@red6idl4i6osti sekundarni* @osledica.
1C&
1CM
2u,o se 6ero6alo da 4e 9VA
1"
*6ale 6redan od,o6or na neke @roAblee u7roko6ane te*niko.
Ali, neki n4eni 7naa4ni nedostaci danas @osta4u oi,ledni. /a @rier, @o,re>no su @rien4ene
etode @o>uAl4a6an4a i ra7noGa6an4a Gi6otin4a. 8ontrola @o@la6a ni4e s@ro6edeAna
7adrGa6an4e 6ode u tlu, 6eH tra4ni @ota@an4e 7naa4no, dela 7el4i>ta, ko4e 4e trebalo
sau6ati da bi se 7a>titilo dru,o 7el4i>te. ?o6ek, @ona6l4ao, nikad ne oGe da @red6idi
totalitet @osledica s6o4e te*nike: niko ni4e o,ao @red6ideti da He re,ulaci4a toka reke
8olorado u cil4u na6odn4a6an4a do6esti do to,a da 9i*i okean okrn4i obalu 8aliForni4e ili da He
to u,ro7iti doline %ko4e su bile Dre,ulisaAneI( uklan4an4e i do #00 tona @eska i kaen4a
dne6no. =lino toe, neo,uHe 4e @red6ideti @osledice te*nika i4i 4e cil4 kontrolisan4e kliAe,
rasteri6an4e oblaka, i7a7i6an4e ki>e ili sne,a i tako dal4e. : dru,o4 oblasti, u s6o4o4 studi4i o
narkotiki leko6ia, @roFesor 3eer %3eAaire( @oka7u4e da te*nika oo,uHa6a s6e lak>u i
s6e 6eHu @roi76odAn4u sintetiki* narkotika. Ali, @o 3eeru, kontrola ti* narkotika tie @osta4e
s6e teGa, 4er Dne oGeo @red6ideti da li He oni biti o@asni ili ne. Jedini doka7 4e n4i*o6a stalna
u@otreba kod 7a6isnika. Ali, da bi se dobio ta4 doka7 @otrebne su ,odine iskust6a.I
Jed6a da treba @odsetiti da 4e s6eo@>ta ,lad, na4o7bil4ni4a o@asnost @o o6eanst6o,
u7roko6ana neki edicinski te*nikaa ko4e su sa sobo donele, nera7rsi6o @o6e7ane, i
dobro i 7lo. 9o ni4e @itaAn4e dobre ili lo>e u@otrebe. 9o ne 6aGi ni>ta an4e ni 7a @roble odA
la,an4a nuklearno, ot@ada, ko4i naeHu atoske te*nike. Atoske eks@lo7i4e nisu @ra6i
@roble. Pra6i @roble i dal4e 4e odla,an4e otA@adno, ateri4ala, ko4i se ne@restano akuulira,
u@rkos uiru4uHi, ali naGalost @ristrasni tuaen4ia neki* atoski* naunika. 7e-
1"
9ennessee Valle) Aut*orit) %9VA(: kor@oraci4a i4i 4e 6lasnik Federalna 6last =4ediAn4eni*
2rGa6a, osno6ana 1"'', radi obe7beEi6an4a kontrole @o@la6a, @roi76odn4e elektrine ener,i4e,
@roi76odn4e 6e>tako, Eubri6a i ekonosko, ra76o4a doline 9eAnesi4a, ko4a 4e bila @osebno
@o,oEena Veliko de@resi4o. 9o 4e re,ionalna a,enci4a, i4i 4e 7adatak bio br7a oderni7aci4a
ekonoi4e i dru>t6a to, re,iona. Ona 4e takoEe bila i u7or 7a oderni7aci4u a,rarni* dru>ta6a
9reHe, s6eta. %Pri. @re6.(
djunarodna agencija za ato"sku energiju 4e 1"#". ,odine @ri7nala da ta4 ot@ad @redsta6l4a
srtonosnu o@asnost i da ne @osto4i si,uran nain da se ona i7be,ne, osi oGda @ooHu
ko@liko6ano, @rocesa D6iAtrinkaci4eI, ko4i se @redu7ia u 8anadi. A s6e to 6aGi 7a
"irnodo&sko koriscen4e atoske ener,i4eY
: s6ako slua4u, ono >to se, an4e ili 6i>e 4asno, 7aista oGe @red6ideti 4este @otreba 7a
drGa6no inter6enci4o u kontroli @osledica te*niki* @riena. Ali, do trenutka kada te*nika
bi6a odiAFiko6ana na osno6u u6ida u te @osledice, >teta 4e 6eH na@ra6l4ena. 8ada se @redlaGe
se i7eEu ti* @osledica na@ra6i Di7borI, u6ek 4e kaAsno. /ea sun4e da se bilo ko4i dati
eleent oGe odiFko6ati, ali sao @o cenu sekundarni* @osledica. Pored to,a, nesun4i6o
4e o,uHe @roi76esti do6ol4no *rane da se is*rani @et ili4ardi l4udi, u7 @ooH racionalne
eks@loataci4e @rirodni* resursa. Ali, to se oGe @oAstiHi sao @o cenu @risilno, rada i no6e 6rste
ro@st6a. = ko4e ,od taAke ,ledi>ta da kreneo, u6ek o@aGao tu eEu@o6e7anost te*nika.
Svetski kongres za &rou$avanje ishrane 4e 1"&0. ,odine ra7atrao kako 4e oderna is*rana
i7o@aena koriscen4e *ei4ski* @roi76oda, ko4i da4u 7naa4an do@rinos u7rocia tako76ani*
ci6ili7aci4ski* bolesti %rak, kardio6askularne bolesti, itd.(. Ali, studi4e <ongresa uka7u4u da se
@roble 6i>e ne oGe re>iti @o6ratko na D@rirodnuI is*ranu. /aA@roti6, ora se @redu7eti
sledeHi korak, ko4i @odra7ue6a &ot&uno 6e>taku is*ranu, tako76anu racionalnu is*ranu. /eHe
biti do6ol4no sao kontrolisati Gitarice, eso, aslac i tako dal4e. =tadi4u u koA4e bi to bilo
i76odl4i6o 6eH 4e @re6a7iEen. ;ora4u se @ronaHi no6i te*niki etodi. Ali, kako oGeo biti
si,urni da ta no6a is*rana neHe @redsta6l4ati o@asnostQ
=6ako odbaci6an4e te*nike ocen4ene kao lo>e @odra7ue6a @rieAnu no6e te*nike, i4a se
6rednost @rocen4u4e iskl4ui6o sa stano6i>ta eFkasnosti. Ali, u6ek osta4eo nes6esni du,oroni*
@osledica. IstoAri4a na @oka7u4e da su one retko kada @o7iti6ne, akar ako istori4u
@osatrao kao celinu, uesto da se 7ado6ol4a6ao istraGi6an4e ne@o6e7ani* Fenoena,
kao >to su rast stano6ni>t6a, @roduGa6an4e @roseno, Gi6otno, 6eka ili skraHen4e radne nedel4e.
9o su si@toi
1CO
1C"
ko4i bi oGda bili 6aGni da 4e o6ek sao Gi6otin4a, ali ko4i nea4u odluu4uHe 7naa4 ako 4e
o6ek ne>to 6i>e od @roi76odne a>ine.
:@rkos s6eu, ni4e i naera da @okaGe kako He is*od te*nike biti katastroFalan.
/a@roti6, te*nika ia sao 4edan @rinci@: eFkasno u@ra6l4an4e. Za te*niku 4e s6e skoncentrisano
u @o4u reda. 9o ob4a>An4a6a ra76o4 oralni* i @olitiki* doktrina na @oetku JIJ 6eka. =6e >to
4e @redsta6l4alo @rinci@ reda bilo 4e u7iano s kra4n4o o7bil4noAscu. : isto 6ree, sredst6a
koriscena 7a usa6r>a6an4e to, reda bila su eks@loatisana kao nikada rani4e. Red i ir su bili
@reduslo6i ra76oA4a @o4edinani* te*nika %@o>to 4e dru>t6o dosti,lo @otrebni ste@en
de7inte,raci4e(. ;ir 4e neo@*odan 7a tri4uF industri4ali7aci4e. /a osno6u se to,a se is*itreno
oGe 7akl4uiti kako He industri4ali7aci4a @roo6isati ir. Ali, kao i obino, lo,ike dedukci4e
FalsiFku4u st6arAnost. 2Gon :lrik /eF %Jo*n :lric /eF( 4e na s4a4an nain @oka7ao da
industri4ali7aci4a ne oGe delo6ati druki4e ne,o da @roo6i>e rat. 9o ni4e slua4nost 6eH
or,anski odnos. 9o 6aGi ne sao 7bo, direktno, utica4a industri4ali7aci4e na sredst6a 7a
uni>ten4e 6eH i 7bo, n4eno, utica4a na sredst6a 7a Gi6ot. Po /eFu, te*niki @ro,res @ot@oaGe
rat, 7ato >to su %a( no6a oruG4a uinila teGi ra7liko6an4e i7eEu na@ada i odbraneL i 619 ona su
u o,rono4 eri uan4ila bol i @atn4u ko4e u sebi sadrGi in ubi4an4a.
/a dru,o @lanu, ra7liko6an4e i7eEu irnodo@ske i ratne induAstri4e 6i>e ni4e o,uHe.
=6aka industri4a, s6aka te*nika, a koliko bile *uane n4i*o6e naere, ia 6o4ni 7naa4.
D.uanitarni naunik 4e suoen s no6o dileo: da li treba traGiti naine da l4udi Gi6e duGe
da bi se bol4e eEusobno uni>ta6aliQI /eF 4e s6e to odlino o@isao. Vi>e ni4e re sao o
l4udsko @ona>an4u 6eH o te*niko4 nuGnosti.
9e*niki Fenoen ne oGe se ra7loGiti tako da se 7adrGi dobro, a odbaci lo>e. On ia
DasuI ko4a ,a ini nedel4i6i. 2a biso to @oka7ali, u7eli so sao na@rosti4e i otuda
na4diskutabilni4e @rieAre. 2a biso oo,uHili itaocu da u @ot@unosti ra7ue realnost te
nedel4i6osti, bilo bi @otrebno @redsta6iti s6aki @roble, sa s6i n4eA,o6i @osledicaa i
,ranan4ia u dru,i oblastia. =lua4 @oliciA4e, na @rier, ne oGe se ra7atrati sao unutar
n4eni* s@eciFicni* ok6iraL @olici4ska te*nika 4e tesno @o6e7ana s te*niko @ro@a,ande,
adinistraci4o, ak i ekonoi4o. Ekonoi4a 7a*te6a stalno rastuHu @rodukti6nostL @rea
toe, dru>t6eni or,ani7a ne oGe @ri*6atiti one ko4i ne @roi76ode: bes@osliare, renti4ere,
dru>t6eno ne@rila,oEene i sabotere A tak6ia nea esta u dru>t6u. Polici4a ora ra76iti
etode kako bi ti bes@osleni @otro>aia na>la neko 7anian4e. Proble 4e isti u
ka@italistiki drGa6aa %,de 4e saboter kounista(, kao i u kounistiki %,de 4e saboter
internacionalista ko,a @laHa4u ka@italisti(.
/uGnosti i oblici delo6an4a s6i* ti* te*nika kobinu4u se i obraA7u4u celinu, @ri eu s6aki
deo @odrGa6a i osnaGu4e dru,e. Oni ine koordinirani FenoenL ni4edan eleent se ne oGe
ra7d6o4iti od druA,i*. Ilu7i4a 4e, ada sa6r>eno ra7ul4i6a, nadati se kako 4e o,uHe @otisnuti
Dlo>eI strane te*nike, a sau6ati one DdobreI. 9ak6o 6ero6aAn4e 7nai da ni4e s*6aHena su>tina
te*niko, Fenoena.
Nu(no povezivanje tehnika
Videli so kako se kobinu4u d6e te*nike karakteristike, saoAu6eHa6an4e i nedel4i6ost.
=ada orao ra7otriti istori4sko i nuGno @o6e7i6an4e s6i* ti* ra7liiti* te*nika. 9a anali7a He
u@ot@uniti o4u diskusi4u o te d6e karakteristike.
;a>inska te*nika se @o4a6ila @osle 1M#0. 9e*nika sklonost ua @r6o se aniFesto6ala u
@rieni nauni* @rinci@a. VeH 7nao kako 4e do>lo do te @otrebe %to 4e ob4a>n4eno u s6i
udGbenicia(. 3eteHi unak na ra7bo4u i7 1M''. st6orio 4e @otrebu 7a 6eHo @roi76odn4o
@redi6a. Ali, @roi76odn4a se ni4e o,la @o6eHati be7 od,o6ara4uHe a>ine. Od,o6or na tu dileu
bio 4e @ronala7ak @redilice 2Ge4sa .arA,ri6sa %Jaes .ar,rea6es(. Ali, @redi6o se onda
@roi76odilo u no,o 6eHi koliinaa ne,o >to su Fkai o,li da obrade. 2a bi re>io ta4 no6i
@roble, 8artra4t %!art0ri,*t( 4e @roi76eo s6o4 u6eni ra7bo4. : to4 seri4i do,aEa4a 6idio, u
na44ednosta6ni4o4 Fori, eEude4st6o ko4e ubr7a6a ra76o4 a>ina. =6aka no6a a>ina reeti
ra6noteGu @roAi76odn4eL @ono6no us@osta6l4an4e ra6noteGe @odra7ue6a st6aran4e 4edne ili 6i>e
no6i* a>ina u dru,i se,entia o@eraci4e.
1'0
1'1
Proi76odn4a @osta4e s6e sloGeni4a. :druGi6an4e a>ina unutar isto, @redu7eHa 4e @rietna
karakteristika JIJ 6eka. : st6ari, neoA,uHe 4e iati i7olo6anu a>inu. ;ora4u @osto4ati
@ooHne a>ine, ako ne i @ri@rene. 9a @otreba, ko4a ni4e toliko oi,ledna u tekstilno4 industri4i
%ra7bo4 4e relati6no saodo6ol4an(, @osebno 4e dobro deAFinisana u etalur>ko4. Prerada se u
to4 oblasti sasto4i od 6i>e neodA6o4i6i* o@eraci4a. Za s6aku n4i* @otrebna 4e 4edna ili 6i>e a>ina.
9o do6odi do st6aran4a ko@leksno, @redu7eHa, ko4e 7a*te6a @rienu or,ani7aci4e
@roi76odn4e. Potreba 7a or,ani7aci4o a>ina 4a6l4a se ak i u tekstilno4 industri4i. Veliki bro4
ra7bo4a ora se ,ru@isati na 4edno estu, da bi se na4eFkasni4e iskoristio @riarni otor,
@o>to @o4edinani ra7bo4 tro>i 6eoa alo ener,i4e. 2a bi se ost6ario akAsialan dobitak,
a>ine ne se4u biti ras@oreEene na slua4an nain, niti @roi76odn4a oGe biti neredo6na. :
s6i te*niki doenia ora se @ratiti @lan. A ta4 @lan, ko4i @osta4e s6e neFeksibilni4i u sra7A
eri s @o6eHan4e @roi76odn4e, 4este @roi76od te*nike or,ani7aci4e i te*nike rada.
Poetko JIJ 6eka, or,ani7aciona te*nika 4e bila tek u 7aetAku. Ali, s @o6eHan4e bro4a
Fabriko6ani* @roi76oda orali su se raA76iti i no6i koerci4alni etodi. 9rebalo 4e @ronaHi
ka@ital, radnu sna,u, @roi76oEae i @otro>ae. Po4a6ile su se tri no6e 6rste te*nike:
koerci4alna, industri4ska i trans@ortna. 8oerci4alne te*nike su se @oetko JIJ 6eka
ra76i4ale isto br7ino kao i industri4ske. 9e te*nike su eks@loatisale s6e stare sistee, ko4i su
@ret*odno @osto4ali s@oradino i nisu se no,o koristili. ;enice, banke, klirin>ke banke, d6o4no
kn4i,o6odst6o i toe slino, nasta6ili su da se ra76i4a4u.
9ako 4e @otreba 7a distribuci4o @roi76edeni* dobara @odstakla nastanak oHni*
koerci4alni* te*nika, ko4e su se, eEuti, @oAka7ale nes@osobni da obe7bede 6al4anu
distribuci4u. Akuulaci4a ka@itala %@roi76edena a>inaa i n4ia u7roko6ana( @ostala 4e i76or
eEunarodni* Fnansi4ski* or,ani7aci4a, s n4i*o6i sisteia 6eliki* Firi, osi,uran4a, kredita i
kor@oraci4a sa o,ranieno od,o6ornoscu. 8or@oraci4e su bile nei7beGne, kada se ia u 6idu
obi koerci4alno, saobraHa4a ,enerisano, sao torn koncentraci4o.
Ali ta d6a sistea, koerci4alni i Fnansi4ski, o,li su da FunkAcioni>u s @uni ka@aciteto
sao ako su bili u @o7ici4i da se s6o4e robe oslobode u na4@o6ol4ni4o4 taki, odreEeno4
koerci4alno te*Aniko. 9o 4e @odra7ue6alo br7, redo6an i si,uran trans@ort robe. Prea
toe, orao 4e biti obe7beEen siste trans@orta da bi FnanAsi4ske i koerci4alne te*nike
o,le da delu4u. Po4a6ila se no6a te*nika, trans@ort, ko4a ni4e bila direktan re7ultat a>ine.
Ona 4e bila @osebna ,rana, u ko4o4 4e or,ani7aci4a i,rala 6eHu ulo,u ne,o saa a>ina %u
Gele7niki rutaa i redo6ia 6oGn4e, nekretninaa i inAFrastrukturi, itd.(.
: @eriodu kada se o6a te*nika bu4ica @oal4ala i7 industri4sko, @redu7eHa, ,oile l4udski*
biHa @oele su da se oku@l4a4u oko a>ine. -io 4e neo@*odan 6eliki bro4 @o4edinaca da 4e
o@sluGu4eL @od4ednako 6eliki bro4 4e trebalo da se oku@i oko n4e radi kon7uiran4a n4eni*
@roi76oda. Pr6a 6elika @roena sasto4ala se i7 @risil4a6an4a @otro>aa da doEe do a>ine, @o>to
su adek6atna sredst6a trans@orta kasnila @edeset ,odina. = ti ra76o4e @o4a6io se do tada
ne@o7nati Fenoen 6eliko, ,rada. : @oetku, 6eliki ,rad ni4e @roi76eo nikak6e @osebne te*nikeL
l4udi su u n4eu @rosto bili nesreHni. Ali, uskoro 4e @ostalo 4asno da e,alo@olis @redsta6l4a
no6i i @oseban 6id okruGen4a, ko4i 4e traGio @oseban tretan. Po4a6ila se te*nika ,radsko,
@laniran4a. :rAbano @laniran4e 4e u @oetku bilo sao ne7,ra@an 6id @rila,oEa6an4a, ko4i 4e alo
arilo 7a, recio, sirotin4ske 7abiti %u@rkos na@oria uto@i4ski* @lanera i7 sredine 6eka(.
/e>to kasni4e, kako 4e Gi6ot u 6eAliko ,radu @osta4ao s6e ne@odno>l4i6i4i, ra76i4ene su te*nike
7aba6e. Postalo 4e neo@*odno uiniti @atn4u stano6nika ,rado6a @odno>l4iA6o, tako >to He i
se @onuditi 7aba6a, >to 4e nuGnost ko4a He, na @rier, obe7bediti us@on onstruo7ne Flske
industri4e.
;a>ina 4e 4o> doinirala o6o Fa7o ra76o4a, ko4a 4e od,o6arala onoe >to 4e ;aFord
na76ao @aleote*niki @eriodo. 9ada su se ra76ili instruenti entaliteta oHi, ali 4e i
@ostalo oi,ledno da isto e*anika usa6r>a6an4a ne o,u doneti dru>t6eno 7naa4ne reA
7ultate. 9o 4e oi,ledno bio @rela7ni @eriod, u ko4e @ronalasci 4o> nisu sru>ili stare instituci4e,
niti su se doticali l4udsko, Gi6ota, osi @osredno. -io 4e to @eriod nereda. A na4uol4i6i4a
aniFestaci4a to,
1'C
1''
nereda bila 4e eks@loataci4a o6eka od strane o6eka. 9a4 nered 4e, eAEuti, do6eo do snaGne
@otra,e 7a redo, ko4i 4e @r6o @oeo da se us@osta6l4a u ekonoi4i. /eko 6ree 4e bilo
o,uHe 6ero6ati kako He rastuHi dotok robe biti a@sorbo6an autoatski. Ali, ilu7i4a liberaA
li7a bila 4e br7o ras@r>ena. 3iberalni siste 4e @oste@eno @o@ustio @red obil4e dobara ko4e 4e
a>ina sle@o i7baci6ala i7 sebe. =ao su te*niki etodi distribuci4e o,li i7aHi na kra4 s
@robleia ko4e su st6orile te*nike etode @roi76odn4e. 9oe se ni4e o,lo uaHi. -io 4e
@otreban e*ani7a distribuci4e i @otro>n4e, @od4ednako @reAci7an kao i e*ani7a
@roi76odn4e, ko4i ni sa 4o> ni4e bio do6ol4Ano @reci7an, u@ra6o 7ato >to 4e bio e*aniki.
I@erati6 4e bio da se ra7liiti delo6i @roi76odno, e*ani7a @rila,ode i da @roi76edena dobra
tano od,o6ara4u @otrebaa, kako k6antitati6no, tako i k6aAlitati6no. Vi>e ni4e bilo do6ol4no
or,ani7o6ati @redu7eHe. !ela @roiA76odn4a 4e orala biti or,ani7o6ana u s6i s6o4i detal4ia.
A ako bi @roi76odn4a bila @ot@uno or,ani7o6ana, ni4e dola7ilo u ob7ir da @otro>n4a %ko4a 4e u
eEu6reenu @ostala e*ani7o6ana( ostane be7 so@st6ene ,lobalne or,ani7aci4e. 9a lo,ina
eEude4st6a, ko4a su se @r6o @o4a6ila u nacionalni ok6iria, 6rlo br7o su se o,la 6ideti i na
eEunarodno @lanu.
Ra76o4 to, e*ani7a 4e sa sobo nei7beGno doneo na4sa6r>eniA4u o,uHu ekonosku
te*niku. 9a te*nika He, sa s6o4e strane, ooA,uHiti iskorisca6an4e no6i* a>ina. I obrnuto, neki
dru,i instruent He @ot@ooHi usa6r>a6an4e ekonoske te*nike. Pored to,a, u tak6o4
or,ani7aci4i ni>ta ni4e selo biti @re@u>teno slua4uL naroito trGi>te radne sna,e ni4e selo biti
@re@u>teno *iru @o4edinca. Ekonoska or,ani7aci4a @odra7ue6a te*niku rada. %Preci7na
Fora te te*nike 4e o6de od alo, 7naa4a. Zania nas sao n4en @rinci@.( Rad ora biti
sisteati7o6an, ora biti @osta6l4en na naune osno6e. /a ta4 nain, no6a te*nika i7 nuGde
doda4e @osto4eHi. Ali, u isto 6ree, naAetnula se oba6e7a da se radniku @ruGi nadoknada 7a
7aor i7a76an te*niki rado. 9u se @ono6o sreHeo s @otrebo 7a aso6no 7aba6o A
@otrebo ko4u 4e 6eH i7a76alo @osto4an4e 6eliki* ,rado6a. 9a4 7at6oreni kru, 4e bio nei7beGan.
!elo 7dan4e 4e @odi7ano deo @o deo, a s6e n4e,o6e @o4edinane te*nike usa6r>a6ane su
eEusobno interakci4o. ;eEuti, alo @osle to,a, @o4a6ila se @otreba 7a 4o> 4edni
instruento. 8o bi trebalo da koordinira to no>t6o te*nikaQ 8o He da i7,radi e*ani7a
neo@*odan 7a no6u ekonosku te*nikuQ 8o bi trebalo da uini oba6e7u4uHi odluke
neo@*odne 7a o@sluGi6an4e a>inaQ Po4edinac, sa 7a sebe, ni4e do6ol4no racionalan da bi
@ri*6atio ono >to 4e nuGno 7a a>ine. On He se su6i>e lako @obuniti. /4eu 4e @otrebno sredst6o
ko4e He ,a obu7dati i tu ulo,u 4e orala @reu7eti drGa6a A ali to ni4e o,la biti nedosledna,
neoHna i @roi76ol4na tradicionalna drGa6a. 9o 4e orala biti eFkasna drGa6a, dorasla
Funkcionisan4u ekonoAsko, reGia, ko4a He kontrolisati s6e, s cil4e da a>ine ko4e su se
ra76i4ale nasuice @ostanu Dko*erentneI. : torn cil4u, i saa drGa6a 4e ora @ostati
ko*erentna. /a ta4 nain, @o4a6ile su se te*nike drGaA6e A 6o4ska, @olici4a, adinistraci4a,
@olitika. -e7 n4i*, s6e ostalo ne bi bilo ni>ta 6i>e do @usti* sno6a, neoHni* da ost6are
aksialni ra76o4. 9e te*nike su se i7e>ale, ineHi 4edna dru,u nuGno, a s6e su bile
uslo6l4ene ekonoi4o.
:skoro 4e @ostalo oi,ledno da 4e tak6a akci4a, s@ol4a>n4a u odAnosu na o6eka, nedo6ol4na.
Od @o4edinca se 7a*te6ao 6eliki na@or, ko4i o6a4 ne bi o,ao @odneti ako ni4e istinski ubeEen,
ne,o sao @risil4en. On 4e orao biti na6eden da se @reda srce i 6ol4o, kao >to se 6eH
@redao s6o4i telo i uo. I tako su se @o4a6ile te*nike @ro@a,ande, obra7o6an4a i @si*ike
ani@ulaci4e, kao @o4aan4e oni @osto4eHi. -e7 n4i*, o6ek ne bi o,ao da se nosi sa s6o4o
or,aAni7aci4o i a>inaaL be7 n4i*, te*nika ne bi bila a@solutno si,urna. : ono4 eri u ko4o4
su ateri4alne te*nike @ostale @reci7ini4e, u to4 eri su one intelektualne i @si*olo>ke @osta4ale
nuGni4e. /a ta4 nain, o6ek 4e stekao ubeEen4e i sna,u @otrebnu da bi se aksialno iskoAristila
dru,a sredst6a. 9ako 4e 7dan4e bilo do6r>eno.
/eo,uHe 4e odstraniti deo sistea ili ,a na bilo ko4i nain oAdiFko6ati, a da se @ri toe
ne @roeni i s6e ostalo. =iste ni4e i7,raAEen 7bo, nei4e, *ira ili line abici4e. /4e,o6i
inioci su @roi76odili 4edni dru,e.
1'$
1'#
: o6o o@isu ne@restano so se susretali s @o4o nuCnosti? nuGAnost 4e ono >to karakteri>e
te*niki uni6er7u. /4eu se s6e ora @rila,oditi s ateatiko @ou7danoscu. =6aka
sledeHa te*nika se @o4a6ila 7ato >to su one @ret*odne uinile nuGni one ko4e su usledile. :
su@rotno, one ne bi bile eFkasne, niti bi o,le dati s6o4 aksialAni do@rinos.
-eskorisno 4e nadati se da se taka6 siste oGe odiFko6ati A siAste tako sloGen i @reci7no
@ode>en, da se ni4edan n4e,o6 deo ne oGe odiFko6ati i7olo6ano. Pored to,a, ta4 siste sa
sebe neuorno usa6r>a6a i do@un4u4e i, osi na @a@iru, ne na7ire se 7nak bilo kak6e
odiFkaci4e te*niko, 7dan4a, bilo ko4i @rinci@ ili dru,ai4a dru>t6ena or,ani7aci4a ko4i ne bi
@oi6ali na te*niko4 nuGnosti.
Tehniki univerza$izam
O6a karakteristika te*niko, Fenoena aniFestu4e se u d6a 6idaL @r6i 4e ,eo,raFski, a dru,i
k6alitati6ni.
= ,eo,raFske take ,ledi>ta, lako 4e 6ideti da te*nika ne@restano os6a4a @rostor, 7el4u 7a
7el4o i da 4e n4eno @ol4e delo6an4a ceo s6et. : s6i 7el4aa, be7 ob7ira na n4i*o6 ste@en 0
ci6ili7aci4eI, @oAsto4i tendenci4a da se @rien4u4u iste te*nike @rocedure. ?ak i kada @o@ulaci4a
date 7el4e ni4e @ot@uno te*niki asiilo6ana, ona 4e i@ak u o,uHnosti da @rieni instruente
ko4e 4o4 te*nika sta6l4a na rasA@ola,an4e. /ea @otrebe da narodi ti* 7eal4a budu
@o7a@adn4aeni. 2a bi se u@otrebl4a6ala, te*nika ne 7a*te6a Dci6ili7o6ano,I o6eka. 9e*nika, u
i4i ,od rukaa bila, @roi76odi s6o4e eFekte an4e ili 6i>e sra7erno s an4e ili 6i>e totalni
uran4an4e @o4edinca u n4u.
Vo,t na,la>a6a tu in4enicu, na @rier, kad @oka7u4e da su na4Aoderni4e @ol4o@ri6redne
te*nike @ostale uni6er7alne. /ikada rani4e, kaGe Vo,t, o6ek ni4e uni>ta6ao s6o4e @rirodno
okruGen4e 0s neuoAl4i6oscu oklo@ne di6i7i4e. 9e ^ci6ili7o6ane_ sile destrukci4e, ko4e su se ra76ile
@od na>i utica4e, os6o4ile su celu @lanetu do to, ste@ena, da ;ala4ci, .otentoti i Ainui sada
sai >ire ku,u.I
9oko istori4e, u6ek su @osto4ali ra7liiti @rinci@i ci6ili7aci4e, u skladu s re,i4aa, naci4aa i
kontinentia. 2anas @osto4i tendenci4a
da se s6e ra6na @o te*niko @rinci@u. : @ro>losti, ra7liite ci6ili7aci4e su iale ra7liite
D@utan4eIL danas s6i narodi idu isti @ute i @rate isti i@uls. 9o ne 7nai da su s6i oni dosti,li
istu taku, 6eH da se nala7e na ra7liiti takaa na isto4 @utan4i. =4edin4ene 2rGa6e @redsta6l4a4u
ti@ ko4i He @redsta6l4ati Prancuska 7a trideset ,odina, a 8ina oGda 7a osadeset. =6e
in4enice Gi6ota, od rada i 7aba6e, do l4uba6i i srAti, @osatra4u se s te*niko, stano6i>ta. -ro4
Dte*niki* robo6aI raste br7o, a ideal s6i* 6lada 4e da st6ari @o,ura4u >to brGe u @ra6cu industriA
4ali7aci4e i te*niko, @orobl4a6an4a.
2obro su i @o7nati sa6r>eno 6al4ani ar,uenti ko4i se tiu ekoAnoski* ne6ol4a i bede
tako76ani* Dna7adni*I naroda. Ali @roble ni4e u @rocesuL 4ednosta6no treba @rietiti da
ra7liita dru>t6a us6aA4a4u 7a@adnu te*niku. Ve6e4ski kon,res i7 1"&0. ,odine, snaGno 4e naA
,lasio tu in4enicu. Iako 4e, ra7ul4i6o, @riarni @roble nera76i4eni* naroda neu*ran4enost,
o@sesi4a te*niko o@ila i* 4e do te ere da 4e ono >to traGe, a >to i i nudio, u@ra6o
industri4ali7aci4a ko4a He sao @o,or>ati nesreHu. 9e*nika 4e ista na s6i ,eo,raFski >irinaa i
7ato nasto4i da ra7liite ci6ili7aci4e uini uniForni. 9a tendenci4a i76ire direktno i7 sae
te*nike. Ori4entalna, ruska i latinoaerika dru>t6a nisu ni na ko4i nain bila istori4ski
@ri@rel4ena da @rednost da4u te*niko ra76o4u, kao >to 4e to bilo na>e.
/a4bol4i sociolo7i @rieHu4u da te*nika s6uda i7a7i6a iste eFekte. R. P. 3inton %R. P. 3)nton(
@i>e: DIndustri4ali7aci4a dru>t6a @osta6l4a iste @roblee u E6ro@i ili Aerici kao i u =i4au,
/i,eri4i, 9ursko4 ili :ruA,6a4u.I 2a 4e te*niki @okret 7aet u neko4 od ti* Dna7adni*I 7eal4a, on
bi se @rekinuo. Ali, ta dru>t6a su i7loGena te*niko @okretu u s6o4 n4e,o6o4 silini i eks@an7i6no4
sna7i. Vi>e se ne @osta6l4a @itan4e da li ia uslo6a 7a n4e,o6 @roc6at. 9e*niki @okret 4e
do6ol4no 4ak da se naetne i da sru>i s6e bari4ere @red sobo.
Ali, odakle uo@>te ta eks@an7i4aQ 2o sada 4e @osto4ala s6eo@>ta saA,lasnost da su @otrebna 6rlo
slina dru>t6ena okruGen4a kako bi do>lo do >iren4a te*nike. 9o 6i>e ni4e tano, 7ato >to se
te*nika naeHe be7 ob7ira na okruGen4e. 9a eks@an7i6na sila oGe se ob4asniti bro4ni
istori4ski ra7lo7ia %an4e ili 6i>e @o6r>ni, ali tani( i 4edni su>tinski ra7lo,o %ko4i
He kasni4e biti ra7atran(.
1'&
Istori4ski ra7lo7i su 6e7ani 7a d6e 6elike stru4e ko4e su i7a76ale te*niku in6a7i4u: tr,o6inu i
rat. 8oloni4alni rat 4e ot6orio 6rata oni e6ro@ski naci4aa ko4e su @osedo6ale ceo ko@leks
te*niki* sredAsta6a. Os6a4ake naci4e i76o7ile su s6o4e a>ine i or,ani7aci4u @reko s6o4i*
ari4a. Pokoreni narodi su s e>a6ino di6l4en4a i stra*a @riA*6auli a>ine, ko4e su do>le da
7aene n4i*o6e bo,o6e. /e sao da su a>ine bile sredst6o ko4ia su i* os6a4ai @okorili, ne,o
su one @redAsta6l4ale i @otenci4alno sredst6o 7a oslobaEan4e od ti* os6a4aa. : ti koloni4aa,
tr,o6ina oruG4e i s6i instruentia oHi @oela 4e da c6eta kao sredst6o 7a @odi7an4e
ustanka. : @oetku su @obune bile s@oradine, ali u ono4 eri u ko4o4 su l4udi @osta4ali bol4e
or,ani7o6ani i te*nici7irani, one su @o@riale nacionalne ra7ere.
Rat 4e ukl4uio i na7adne narode na ,lobalno ni6ou. /e isli toliko na direktne @osledice
koloni4alni* rato6a, koliko na @osledice rato6a i7eEu tako76ani* ci6ili7o6ani* naci4a. 8oloni4e
/eake i Prancuske ukl4uile su se u rat i7eEu te d6e naci4e. 8asni4e su u i,ru u>le 8ina i
=ibir. Jakutski tenkisti
C0
bili su na @r6o4 lini4i Fronta !r6ene ari4e. Rat i7a7i6a i7nenadnu i
otu@l4u4uHu ada@taci4u Ddi6l4akaI na a>ineri4u i disci@linu.
2ru,i Faktor ko4i odreEu4e te*niku in6a7i4u 4e tr,o6ina. Za@adAne sile su orale da os6o4e
trGi>ta neo@*odna 7a s6o4u industri4u i te*niki Gi6ot. /ikak6a @re@reka ni4e se o,la odu@reti
to4 nuGnostiL @riiti6ni narodi bili su doslo6no @re@la6l4eni @roi76odia oderne te*nike.
Aerikanci su 1"$#. @oslali tone @o4edinani* 6o4ni* obroAka -u,aria, ko4i nisu iali
nikak6u Gel4u da se @rila,ode no6o4 6rsti aslaca i dru,i 7aenaa. Ali, n4i*o6 ot@or 4e nuGno
@o@ustio @red te*niko ada@taci4o i, ubr7o, @red @uki obil4e. Prekoernost sredsta6a
sloila 4e s6e tradicionalne i indi6idualne ra7lo,e.
Posle @otro>aki* dobara, usledila 4e in6a7i4a @roi76odni* te*nika. 9e*nika in6a7i4a 4e 7a
an4e 7el4e ne sao st6ar koloni4ali7a, ne,o i @roste te*nike @odreEenosti. 9o, i ni>ta dru,o,
ob4a>n4a6a st6aran4e d6a bloka. =6a @olitika i ekonoska ob4a>n4en4a su @o6r>na i se>na.
Posto4e d6e te*nike sile, =4edin4ene 2rGa6e i =o64etski =a6e7. =6aka dru,a 7el4a ora se
@otiniti 4edno4 ili dru,o4 sao 7bo, n4i*o6e te*nike su@eriornosti. 9e*nika in6a7i4a ni4e
iskl4ui6o koloni4alna in6a7i4a, 6eH @o@ria i dru,e oblike. Penoen dana>n4e dekoloni7aAci4e
tesno 4e @o6e7an s o,uHnostia te*niko, ra76o4a naroda ko4i su do sada Gi6eli u sibio7i s
koloni4alni silaa. Od @r6o, trenutka Dne7a6isnostiI, ti narodi su @rinuEeni da traGe @ooH od
d6e 6elike sileL na@osletku, oni nikako ne o,u biti saodo6ol4ni na te*niko @lanu. Velike
sile i* onda o@rea4u na Dbe7interesanI nain. /ara6no, 6elike sile nea4u i7bora ako ,a4e bilo
kak6u nadu da siroa>t6o ti* no6o@eeni* Dslobodni*I naci4a neHe od n4i* na@ra6iti @o@ri>te
enAdeski* rato6a %da ne @oin4eo in4enicu konkurenci4e sai* 6eliAki* sila(. /a ta4 nain,
na4bol4e i na4oralni4e naere %kao, na @rier, @ro,ra @ooHi koloni4aa, Ta$ka $etiri
%#
2 .ari4a
9ruana( 6odile su do br7e te*ni7aci4e s6etaL s6aki @olitiki Fenoen ubr7a6a ta4 @roces, ko4i
nuGno @o@ria 7a@adni 6id.
Eleentarne te*nike in4enice 4asno Fa6ori7u4u Faktore eks@an7iA4e. Ra7otrio, na @rier,
br7inu i sa6r>enost sredsta6a kounikaAci4e, @ooHu ko4i* se te*niki @roi76odi o,u
trans@orto6ati u bilo ko4i deo s6eta 6rlo br7o @o>to se @o4a6e u 7el4i @orekla. Re7ultat to,a ora
biti br7a uniFkaci4a.
=aa sredst6a kounikaci4e @odra7ue6a4u tak6u uniFkaci4u. Veliki @rekookeanski
brodo6i s6uda 7a*te6a4u ne@restano usa6r>a6aAn4e luki* instalaci4a. Cele7nike @ru,e
7a*te6a4u identine tranice u s6i 7el4aa. A6i4aci4a i7isku4e celu te*niku @odstrukturu,
ko4a s6akodne6no @osta4e s6e 6aGni4a i ko4a ora @ostati 4o> uniForni4a, kako se @o6eHa6a4u
tonaGa i br7ina.
9i@ian @rier 4e i7,radn4a luke 3a6era, bli7u PortAdeA-uka. 2a bi se i7,radila luka 7a naFne
tankere, ko4a bi 7ado6ol4ila 7a*te6e FrancusAko, trGi>ta, bio 4e neo@*odno striktno se @rila,oditi
eEunarodni 7a*te6ia 7a trans@ort naFe. 9i 7a*te6i su @ot@uno te*niki: dubina
C0
Jakuti: turski narod ko4i @reteGno Gi6i u Rusi4i, odnosno u autonono4 re@ublici Jakuti4i.
%Pri. @re6.(
C1
!oint Eour: @ro,ra strane @ooHi i4i 4e cil4 bio da se @oo,ne siroa>nia u
nera76i4eni 7el4aa. Osi>l4en 4e kao @onuda no6i naci4aa da se o@redele @roti6
kouni7a, to 4est, da @ostanu neutralni ili nes6rstani. %Pri. @re6.(
1'O
kanala 7a oderne tankere od @reko '0000 tona, s@eci4alni doko6i, rele4ni re7er6oari
o@rel4eni te*niki @obol4>an4ia striktno @rilaA,oEeni tankeria i tako dal4e. Oi,ledno 4e
bilo neo,uHe nasta6iAti s @oslo be7 ti* @ostro4en4a, 4er se naFa ko4a se u Francuske luke
do@rea na46eHi tankeria danas @r6o ora @rebaciti alo laAEo 7a isto6ar, do
@ostro4en4a ko4a su ili @luta4uHe instalaci4e ili su nedo6ol4no, ka@aciteta 7a @u@an4e. 9o 7a
@osledicu ia ,ubitak 6reena i @rekoerno ruko6an4e. =6aka tona siro6e naFe @o6lai 6iA>ak
tro>ko6a od oko tri dolara. 9i Faktori su 4asni i 6ode ka @ri*6atan4u na4oderni4i* @rocedura A
ko4e s dru,e strane do@rinose ,lobalno4 te*niko4 uniFkaci4i.
Posto4i 4o> 4edan eleent u e*ani7u te*nike eks@an7i4e: i76o7 te*niara. /i4e re sao o
neaki te*niaria ko4i odla7e, na @rier, u =4edin4ene 2rGa6e ili u Rusi4u. %9a4 e,7odus 4e
slua4no @raHen te*niki @roc6ato, ko4i 4e neaku te*niku uinio istinski interA
nacionalno.( Posto4i i >iren4e aerike te*nike u nera76i4eni 7eAl4aa @reko @ro,raa
Ta$ka $etiri @redsednika 9ruana. ProFesori uni6er7iteta su an,aGo6ani da na@ra6e nacrt
buduHnosti nera76i4eni* naroda. %9a4 oblik te*nike @ooHi intelektualno asiilira stano6niAke
7eal4a o ko4ia 4e re.( Pored to,a, =4edin4ene 2rGa6e direktno obe7beEu4u te*niare
@otrebne 7a eks@loataci4u @rirodni* resursa ti* 7eal4a. /e@osredan cil4 4e da se @odi,ne Gi6otni
standard stano6ni>At6a, na osno6u realistine @rocene o,uHnosti date 7el4e, a konani cil4 4e
@ot@uno *uanitaranL su7drGaHeo se od ocene da li 4e tu re 0 aeriko i@eri4ali7u, ali
oGeo @rietiti da to do6odi do >iren4a te*nika u s6e brGe te@u i da to, u isto 6ree,
do6odi do @o4a6e te*nike isto6etnosti u s6i 7el4aa s6eta.
9oe od,o6ara i s6o4e6rsna 4edinst6enost obra7o6an4a. =6aki ,raAEanin neke nera76i4ene
7el4e ora o6ladati no6i te*nikaa. 9o do6odi do >iren4a obra7o6an4a e6ro@sko, stila,
do76ol4a6a obo4eni narodia da akti6no uest6u4u u nauno @ro,resu, a 7a @osledicu ia
neku 6rstu a@riorne @ri6rGenosti >iren4u te*nike. Od 1"#&. ,odiAne s6edoci so isto, >iren4a
te*niara i7 =o64etsko, =a6e7a, a u skori4e 6ree i i7 8ine, u =iri4u, <6ine4u, <anu i 8ubu. -e7
i7no>en4a @olitiA
ki* sun4i @rea torn inu, sao ia4o na uu da ti Faktori, @ored ostali*, @redsta6l4a4u
akti6ni do@rinos te*niko4 in6a7i4i.
9e*nika in6a7i4a ne @odra7ue6a @rosto doda6an4e no6i* 6redAnosti stari. Ona ne sta6l4a
no6o 6ino u stare e>ineL ne u6odi no6i sadrGa4 u stare Fore. =tare e>ine su @oce@ane. =tare
ci6ili7aci4e @ro@ada4u u kontaktu s no6o. Isti Fenoen se 4a6l4a u ok6iru s6ake o,uHe
kulturne Fore. :7io, na @rier, reli,i4u. Videli so da 4e 4edna reli,i4a nestala @red na>i
oia kao re7ultat te*nike in4eAnice: 6ersko oboGa6an4e ;ikada 4e isce7la @o>to 4e boba bila
baena na .iro>iu. =6edoci so @ro@adan4a budi7a @od kounistiki @ritisko u 9ibetu i
8ini. A budi7a, sudeHi @o @osledn4i istraGi6aAn4ia, isce7a6a 7bo, te*niki* ra7lo,a, a ne
7bo, ideolo>ki* @osledica kouni7a. 9a4 Fenoen 4e i7a76an, na 4edno4 strani, brutalni i aA
si6ni u6oEen4e industri4ski* te*nika i, na dru,o4, u@otrebo @roA@a,andni* te*nika ko4e
do6ode do na@u>tan4a reli,i4e kod s6e 6eHe, dela stano6ni>t6a. : i76esno sislu, reli,io7ni
l4udi nisu osta6l4eni be7 reli,i4e. /4i*o6o4 transcendentno4 reli,i4i 4e su@rotsta6l4ena ona
Dsoci4alnaI, ko4a ni4e ni>ta dru,o ne,o i7ra7 te*niko, @ro,resa.
?ak i na4klasini4e ori4entisani sociolo7i danas @ri7na4u da utica4 te*nike do6odi do
uru>a6an4a ne7a@adni* ci6ili7aci4a. 9o ukl4uu4e @ro@adan4e kako kulturni*, tako i ekonoski*
Fori i tradicionalni* @si*olo>ki* i dru>t6eni* struktura.
:/E=!O 4e bio u 6eliko4 eri 7aoku@l4en ti @itan4ia, a alarAantai tono6i o,u se uoiti
kako u 0iltenu dru4tvenih nauka %-ulletin oF t*e =ocial =ciences(, tako i u i76e>ta4ia dr ;ar,aret
;id %;ar,aret ;ead(. IstraGi6ai su ut6rdili da 4e lako @reneti te*nike @rocedure, ali da 4e
ra7rada sociolo>ki* i @si*olo>ki* etoda 7a n4i*o6u kontrolu s@ora, te>ka i ukotr@na.
=talno se naila7i na @rostodu>nu tendenci4u da se kaGe, kao >to to ini ?arls P. Prankel
%!*arles P. Prankel( kako 4e Dna7adni narodia do6ol4no dati te*nike @rocedure i n4i*o6e
akuulirane bla,oslo6e da bi se oni @osta6ili na no,e, kao >to bi neko dao in4ekci4u bolesno
o6ekuI. ;o,uHe 4e da bi tak6a 6rsta in4ekci4e @oo,la. Ali tako uniA>ta6ao tradicionalni
nain Gi6ota. 9e*nika saa @o sebi ne donosi ra6noteGu. Pre He biti da 6aGi su@rotno. Videli
so kako 4e te*nika
1$0
uni>tila 7a4ednice i do6ela u @itan4e 7naa4 l4udsko, biHa na Za@adu, iako 4e te*nika roEena u
7a@adno il4eu, u ko4e se 6eoa s@oro ra76i4ala. 8oliko su onda stra>ni4e n4ene @osledice
kada se ona i7neAnada u,radi u strano okruGen4e, kada se naetne 4edni udarce, i7 s6e
sna,eQ : AFrici, radnik se ra7d6a4a od @orodice i, kako kaGe =. .erbert Prankl %=. .erbert
Prankel(, Dn4e,o6 dru>t6eni e,o osta4e 6eA7an 7a ruralnu ,ru@u, dok se on @resaEu4e u
industri4ski il4e. 8ada n4e,o6a @orodica doEe u ,rad, ona 4e @ot@uno ne@ri@rel4ena 7a
,radski Gi6ot i u torn okruGen4u bi6a uni>tena oralno i soci4alno.I : Australi4i naila7io na isti
kola@s tradicionalno, naina Gi6ota. A. P. Elkin %A. P. Elkin( kaGe: D: @leenu, autoritet 4e
@ri@adao starcia... ali sada 4e on u @rocesu @reno>en4a na >eFa korala ili 6lasnika rana...
;istini obredi @o6e7ani s @roeno ,odi>n4i* doba i s traGen4e *rane, @olako @oin4u da
,ube sisao.I -ilo bi lako na6esti 4o> no,o slini* @riera.
=6aka kultura ora biti ra7atrana kao celina. 9ransForaci4a neko, eleenta kro7 eFekte
te*nike @roi76odi >ok u s6i oblastia. 2anas s6i l4udi na s6etu Gi6e u uslo6ia kulturno,
sloa i7a76ani sukobia i unutra>n4i tr6en4ia ko4i su @osledica te*nike. Po6r* s6e,a
to,a, kako istie ;ar,aret ;id, @o>to s6ako l4udsko biHe u s6oA4o4 linosti otelo6l4u4e kulturno
okruGen4e u ko4e Gi6i, neskladnosti i nedoslednosti to, okruGen4a odra7iHe se na s6ako
@o4edincu.
Pored to,a, slabo so o@rel4eni da od,o6orio na ta4 kulturni kola@s. Iao 6rlo alo
studi4a o entalitetu i @otrebaa ti* naroAda i 4o> an4e o n4i*o6i @si*olo>ki reakci4aa na
te*niku. /e ras@olaGeo istraGi6an4ia o soci4alni i adinistrati6ni eraa ko4e bi o,le
7ado6ol4iti n4i*o6e @otrebe ili o @roenaa n4i*o6i* s@osobnosti. = na>i te*nikaa nikad ne
>al4eo bilo kak6o ci6iliA7aci4sko okruGen4e ili @rila,odl4i6e 6rednosti, ko4e bi o,le 7aeniti
ono >to 4e uni>teno. 9ak6a 4e, u s6ako slua4u, di4a,no7a :neska, a,enci4e ko4u obino
karakteri>e o@tii7a.
=ituaci4a se sada @roua6a, ali u 6eliko4 eri @rekasno. 9rebalo 4e da s6i instruenti oda6no
budu s@reni, @o>to se ni4e o,lo raunaAti na bilo kak6o @rirodno @rila,oEa6an4e ili s@ontanu
reor,ani7aci4u. Za tako ne>to nea nikak6e nade. /ikak6i instruenti nisu s@reni.
I dok se @roble istraGu4e, @usto>en4e i7a76ano te*niko se nasta6l4a. /ala7io se u @ra6o4 trci,
ali oi,ledno 4e da so @otueni una@red. Posledice te*nike su toliko na@redo6ale da ne
oGeo @rosto krenuAti i7 @oetka. /ea sun4e da He te*nika uni>titi s6e tradicionalne
kulture i dru>t6ene strukture @re ne,o >to otkri4eo ili sislio soAci4alne, ekonoske i
@si*olo>ke oblike @rila,oEa6an4a, ko4i bi o,li da sau6a4u ra6noteGu ti* naroda i dru>ta6a.
: @olitiko4 sFeri Fenoen @o@ria oblik brutalne tran7ici4e i7 eleAentarni* dru>t6eni*
oblika u @ot@uno ra76i4enu odernu diktaturu. VeHi deo s6etske @o@ulaci4e 4e 7a nekoliko ,odina
@re>ao i7 ketst6a ili Feudali7a do na4@edantni4e diktatorske drGa6e, 7a*6al4u4uHi nuGno
us6a4an4u @roi76odni* i adinistrati6ni* te*nika. =o64etski =a6e7, 9urska i Ja@an su dobro
@o7nati @rieri.
2ekoloni7aci4a @osta6l4a @roble diktature na slian nain. Ili He se drGa6a or,ani7o6ati i
us@osta6iti centrali7o6anu 6last %kao u <ani, <6ine4i, Obali =lono6ae, =udanu( ili He 7a6ladati
*aos %kao u -el,i4Asko 8on,u i 8aerunu (. Polo6ini us@esi liberalne 6lasti %kao, na @rier,
u 9unisu( i7u7etno su retki i kr*ki.
Nto se ekonoi4e tie, 4ed6a da ia @otrebe diskuto6ati o toe, 4er 4e oi,ledno da s6e
tradicionalne ekonoske strukture @roi76odn4e i distribuci4e u AFrici i A7i4i bi6a4u ra7orene
u6oEen4e no6i* te*niki* sredsta6a. =6e do 6reena 7a@adni* inter6enci4a, Gi6ot na a7i4sko
kontinentu 4e bio i7u7etno stabilanL stano6ni>t6o i okruGen4e bili su u ra6noteGi. /ara6no,
daleko od to,a da 4e s6e bilo sa6r>enoL odu6ek 4e, na @rier, @osto4ala o@asnost od ,ladi. Ali
neke ci6ili7aci4e su bile do6ol4no *aronineL neke od n4i* su o@stale no,o duGe ne,o na>a. =6i
se, 6eru4e, slaGu da ne6ol4e oderne A7i4e @otiu deliino od ko@leksnosti ko4u 4o4 4e
naetnuo Za@ad, to 4est od ko@leksnosti i teGine strukture nastale nei7beGno @rieno
te*nike.
Prea toe, u s6i oblastia te*nika do6odi do br7o, kola@sa s6i* dru,i* ci6ili7aci4a.
8ada ,o6orio o n4i*o6o kola@su, ,o6oArio sao o dru>t6eni Foraa. ?ak i na4slabi4e
ci6ili7aci4e 7adrAGa6a4u i76esne 6rednosti ko4e i, @o reia RoGea -astidea %Ro,er -astide(,
@oaGu da DodrGe entalnu ra6noteGu ko4u bi kulturni >ok o,ao u7drati. %...( 2ru>t6ena
situaci4a do76ol4a6a stari struktuA
1$C
1$'
raa da ostanu Gi6e i one, @o>to se 6i>e ne ost6aru4u kro7 @redake obia4e, st6ara4u no6e
odbrabene e*ani7eI. Ali, 6rlo 4e 6ero6atno da 4e ta situaci4a sao @ri6reenaL ak He i te
@si*olo>ke re7er6e biti na@adnute i a@sorbo6ane kada se na n4i* @riene tako76ane l4udske
te*nike %ko4e 7a @redet ia4u o6eka(.
Oi,ledno 4e da @osledice te*nike na te ,ru@e neHe biti s6uda iste. :raEene su detal4ne studi4e
ko4e se ba6e Fenoenia asiilaci4e, @reA,ru@isa6an4a, Funkcionisan4a, ,ladi ili @oste@eno,
i7uiran4a. Prea ti studi4aa, ne @osto4i u@oredi6 ili identian tok do,aEa4a u s6ako od ti*
slua4e6a. I@ak, i7a te ra7nolikosti treba @rietiti a@solutnu neAko@atibilnost i7eEu te*nike i
s6i* ostali* ti@o6a ci6ili7aci4e. 9aka6 is*od ni4e @lod Gel4e te*niaraL niko s6esno ne Geli da uni>ti
neku ci6iAli7aci4u. 9o 4e sao @oslo6ini sudar ,lineno, i etalno, kra,a. Nta se desilo, desilo se,
u@rkos na4bol4i naeraa etalno, kra,a.
;o,lo bi se reHi: D9o ni4e nei7beGno. Za>to bi @rosta in4enica @oA6eHan4a bla,ostan4a Indi4e
do6ela do uni>ten4a .indu ci6ili7aci4eQI /e 7na da li 4e to nei7beGno, ali tako se desilo.
!i6ili7aci4a u kola@su ne oGe se @ono6o i7,raditi na a@straktan nainL su6i>e 4e kasno 6ratiti se
na7ad i oo,uHiti ti s6eto6ia da Gi6e. Ono >to i 4e dato ni4e obino bla,ostan4e. 9o
bla,ostan4e @odra7ue6a transForaci4u ceAloku@no, Gi6ota: rad, tao ,de 4e bila sao len4ostL
a>ine i n4i*o6e dodatke, or,ane koordinaci4e i racionalne adinistraci4e, kao i unuAtra>n4u
@ri6rGenost reGiu.
9e*nika oGe biti sao totalitarna. Ona oGe biti istinski eFkaAsna i nauno uteel4ena
sao ako ukl4ui o,roan bro4 Fenoena i u i,ru ubaci aksiu inForaci4a. 2a bi
koordinirala i eks@loatisala na @o6e7an nain, te*nika ora da an,aGu4e 6elike ase l4udi, u
s6i oblastia. Ali, @osto4an4e te*nike u s6i oblastia do6odi do @o4a6e ono@ola. 9o
@rieHu4e Kak 2riankur %Jacques 2riencourt(, kada kaGe da 4e te*nika @ro@a,ande @o sao4
s6o4o4 @rirodi totalitarna. Ona 4e totalitarna u @oruci, etodaa, @ol4u delo6an4a i sredst6ia.
Nta bi se 4o> o,lo traGitiQ
Ali, oGe se traGiti i 6i>e. 9otalitari7a se >iri na s6e e,a se doAtakne, ak i na st6ari ko4e, na
@r6i @o,led, s n4i nea4u 6e7e. 8ada te*nika 4edno ut6rdi etod, n4eu se s6e ora
@odrediti. Vi>e ne
@osto4e neutralni @redeti ili situaci4e. 8lod ;inson %!laude ;unAson( ubedl4i6o @oka7u4e da
@si*olo>ka te*nika, onako kako se @rieAn4u4e u 6o4sci ili u neko4 6eliko4 Fabrici, direktno utie
na @orodicu. Ona @odra7ue6a @si*olo>ko @rila,oEa6an4e @orodice 6o4ni ili industri4ski
etodaa, n4en nad7or i obua6an4e 7a 6o4nu ili induAstri4sku sluGbu. : ci6ili7aci4i, te*nika ne
oGe ni>ta osta6iti netaknuAti. /4u 7ania s6e.
/eko He @ri,o6oriti: DAko su tak6e @roene de>a6a4u, 7a n4i* ni4e od,o6orna sao te*nika.
;no,i dru,i Faktori do@rinose toeL na @rier, intelektualna su@eriornost bele rase, truleG
dru,i* ci6ili7aci4a i rast stano6ni>t6a.I : st6ari, s6i ti Faktori sao i7no6a uka7u4u na @roAblee
te*nike. :istinu, 7a@adna intelektualna su@eriornost se is@ol4aA6a sao u te*niko doenu. A
na6odna truleG kineske i islaske ci6ili7aci4e 7a6isi iskl4ui6o od kriteri4ua @o ko4ia se o
n4ia sudi. = tak6i @ri,o6oro, i 7a@ra6o sudio iskl4ui6o na osno6u te*niAki*
kriteri4ua.
/eko He o@et @ri,o6oriti: D/eka 4e s6e to tano, ali 7ar ni4e bila oA,uHa koe,7istenci4a ili ak
sinte7a ta d6a naina Gi6otaQ /a47ad, kada su 6ar6ari os6o4ili Pdsko carst6o, ost6arila se
us@e>na sinte7a.I Ali, istori4ska situaci4a oi,ledno ni4e bila ista kao danasL u st6ari, riska
ci6ili7aci4a 4e bila ta ko4a 4e @reGi6ela, @o>to 4e bila te*nika. !i6ili7aci4e ko4ia danas @reti o6a
na>a, ne o,u da @ruGe eFkasan ot@or 7ato >to su nete*nike.
Odluu4uHi Faktor ko4i e na6odi da odbaci s6a tri @ri,o6ora 4eAste ta4 >to 4e na>a te*nika,
ko4a uni>ta6a s6e dru,e ci6ili7aci4e, ne>to 6i>e od @rosto, e*ani7a: ona saa ini celu 4ednu
ci6ili7aci4u.
Anali7irali so kobinaci4u okolnosti ko4e su Fa6ori7o6ale te*Aniki ra76o4 na Za@adu i
,aranto6ale n4e,o6o lako >iren4e. Po>to 4e te*nika @ro,utala ci6ili7aci4u, @rieHen 4e 4edan
u@adl4i6 eFekat A taAni4e, @ot@una in6er7i4a. 8ada te*nika @rodre u no6i il4e, ona ia
tendenci4u da u n4eu re@roduku4e iste one okolnosti ko4e su, sluAa4no, @o,odo6ale n4eno
ra76o4u u Prancusko4 i En,lesko4 u JIJ 6eku. : na4an4u ruku, ona @roi76odi karakteristike
ko4e se o,u i ora4u re@roduko6ati. Za te*niku 4e od alo, 7naa4a kada naiEe na du,o
kulturno iskust6o ili @o6ol4nu deo,raFsku situaci4u. /a@roA
1$$
1$#
ti6, soci4alna elastinost i 4asna te*nika s6est su o@>ti uslo6i ko4e ona silo naeHe u s6i
delo6ia s6eta. Ona rastae dru>t6ene oblike, uni>ta6a oralni ok6ir, desakrali7u4e o6eka i
st6ari, ra7ara soci4alne i reli,io7ne tabue i s6odi dru>t6eni or,ani7a na sku@ @o4edinaca. /eA
da6ne sociolo>ke studi4e %ak i one ko4e rade o@tiisti( satra4u da te*nika ra7bi4a dru>t6ene
,ru@e, 7a4ednice %bilo ko4e 6rste( i odnose eEu l4udia. 9e*niki @ro,res do6odi do nestanka,
kao >to to kaGu 2Gero =kot i R. P. 3inton, ono, Daal,aa sta6o6a, obia4a i dru>At6eni*
instituci4a ko4i ine 7a4ednicu.I Za4ednice se ras@ada4u, a da no6e nea4u kad da se Forira4u.
Po4edinac u kontaktu s te*niko ,ubi oseHa4 7a dru>t6o i 7a4ednicu, kako se ok6ir u ko4e 4e
rani4e delo6ao ras@ada @od utica4e te*nike. 9u in4enicu bes@o,o6orno @ot6rEu4u nestanak
od,o6ornosti, autonoi4e delo6an4a i dru>t6ene s@ontanosti, odsust6o dodira i7eEu
te*niko, i l4udsko, okruGen4a i tako dal4e. /a @rier, u oblasti industri4sko, rada, sociolo7i
istiu FA7iko ra7d6a4an4e Fabrike i soci4alne ,ru@e u ko4o4 4e Fabrika se>tena %recio, ,rada(. :
tradicionalni dru>t6ia, soci4alni i ekonoski as@ekti Gi6ota bili su nera7rsi6o @o6e7ani u
dru>t6enu celinu. Ali, u te*niko dru>t6u ta d6a 6ida su striktno od6o4enaL to sao @o sebi
do6odi do rastakan4a cele ,ru@e. Po6e7ane akti6nosti kao >to su @roi76odn4a i soci4alni odnosi
ne o,u se ra7d6o4iti be7 uni>ta6an4a celo, dru>t6a. I@ak, u ono ste@enu u ko4e 4e
@roi76odn4a te*nika, a soci4alni odnosi to nisu, te d6e st6ari su nuGno ra7d6o4ene. 9o 4e 7aA
kl4uak do ko4e, su do>le be7bro4ne detal4ne studi4e dru>t6eni* ,ru@a @osatrani* u trenutku
kada te*nika @oin4e da delu4e. 9a4 7akl4uak 6aGi @od4ednako 7a s6e industri4ali7o6ane sredine
E6ro@e, Aerike, A7i4e i AFrike. =ituaci4a ne oGe biti dru,ai4a. =ai te*niari su 6rlo 4asni u
torn @o,ledu. /a @rier, 4edan 76anini i76e>ta4 i7 1"#O. ,oAdine, o @ers@ekti6aa
ekonosko, ra76o4a AlGira, uka7ao 4e da do to, ra76o4a oGe doHi sao @roeno celo,
naina Gi6ota AlGiraAca, a @osebno 7a@o>l4a6an4e 4o> u6ek @olunoadski* asa. Ra76o4
@odra7ue6a ekonosko @laniran4e, i7e>tan4e stano6ni>t6a, oAbili7aci4u lokalne
ekonoi4e, @ri*6atan4e autoritarne @olitike oHi, odiFkaci4u lokalni* oralni* obia4a i
tradicionalno, entalitetaL 4edno re4u Dn4u dilI eoci4aY 9o su uslo6i ko4i su @redloGeni %i
ko4i
se satra4u noralni( 7a te*niki @ro,res u DtreHe s6etuI. 9e*nika @ra6i s6o4e dru>t6eno
Eubri6o tao ,de ono ni4e 6eH s@reno. Ona danas @osedu4e do6ol4no sna,e i eFkasnosti da u
toe us@e. Ona He uskoro s6uda @roi76esti tu 4asnu te*niku s6est, ko4u 4e od s6i* n4eni*
t6ore6ina na4lak>e st6oriti i ko4o4 se o6ek tako 6ol4no @reda4e. =6et ko4i st6ara te*nika ne oGe
biti druki4i od ono, ko4i 4o4 4e od sao, @oetka @o,odo6ao. :@rkos s6i l4udia dobre
6ol4e, s6i o@tiistia, s6i t6orcia istori4e, s6e s6etske ci6ili7aci4e bi6a4u baAene u eline
oko6e. Za@adni o6ek se u@o7nao s ti oko6ia u JIJ 6eku. =ada i* te*nika e*aniki
re@roduku4e s6uda, kao neo@*odne 7a s6o4e @osto4an4e. 8o4a sila 4e o,la da s@rei te*niku da
tako delu4e ili da 4e uini dru,ai4o od ono,a >to 4esteQ
9e*nika 4e @ro,resi6no o6ladala svi" eleentia ci6ili7aci4e. VeH so to istakli @o6odo
o6eko6i* ekonoski* i intelektualni* akti6nosti. Ali i sa o6ek 4e nad6ladan te*niko i
@ret6oren u n4en @redAet. 9e*nika ko4a ini o6eka s6o4i @redeto tako @osta4e centar
dru>t6aL ta4 i7u7etni do,aEa4 %ko4i i7,leda niko,a ne i7nenaEu4e( esto se o@isu4e kao tehni$ka
civilizacija3 9a terinolo,i4a 4e tana i orao u @uno4 eri s*6atiti n4en 7naa4. 9e*nika
ci6ili7aci4a 7nai da 4e na>a ci6ili7aci4a konstruisana tehniko" %da ini delo ci6ili7aci4e sao ono
>to @ri@ada te*nici(, za tehniku %@o toe >to s6e u to4 ci6ili7aci4i ora sluGiti te*niko4 s6rsi( i da
jeste isklju$ivo tehnika %7ato >to iskl4uu4e s6e >to ni4e te*nika ili ,a s6odi na te*niku Foru(.
;oGeo 6ideti da to 6aGi i 7a neke Fenoene ko4i se satra4u suA>tinski 7a ci6ili7aci4u, na
@rier, 7a uetnost i kn4iGe6nost. Pod diArektni utica4e te*nike, te akti6nosti su u
oderno dru>t6u stroA,o i na ra7ne naine @odreEene te*niki @otrebaa. :7io, na
@rier, biosko@, radio i tele6i7i4u. 9i edi4i 7a*te6a4u 6elike ka@italne in6estici4e. 8ao re7ultat,
uetniko i7raGa6an4e 4e @odreEeno cen7uri no6ca ili drGa6e. 9a cen7ura na4esce @o@ria
oblik indirektni* utiAca4a, ko4i, o@et, o,u iati ra7liite 6ido6e. 3ino slu>an4e u7ike 4e
7aen4eno radioL a slikarst6o, u,roGeno Foto,ran4o, @rinuEeno 4e da se odiFku4e tako >to
@osta4e a@straktno, ie i7be,a6a da bude @uka 7aena 7a re@roduko6an4e st6arnosti. ;oderna
uetnost i kn4iA
1$&
1$M
Ge6nost, u s6ako @o,ledu, aniFestu4u s6o4u @odreEenost te*nici, ko4a 4e @ro>irila s6o4u oH
na s6e akti6nosti, @a tako i na kulturu.
: toe leGi in6er7i4a ko4o4 so s6edoci. 9e*nika 4e, be7 i7u7etka, toko istori4e &ri&adala
civilizaciji i bila sao 4edan eleent u no>At6u nete*niki* akti6nosti. 2anas 4e tehnika &reuzela
celu civilizaciju3 ;a>ina si,urno 6i>e ni4e sao @rosta 7aena 7a l4udsku radnu snaA,u. Ona 4e
@oela da se De>a u su@stancu ne sao neor,ansko, 6eH i or,ansko,.I
9o e>an4e u neor,anski s6et @redsta6l4a, na @rier, eks@loataci4a atoa i n4e,o6o koriscen4e
u 4o> ne@o7nate s6r*e. Ali, s6et ko4i na4oiA,ledni4e @o@ria te*niku Foru 4este ona4 or,anski. :
torn doenu, nuGnost @roi76odn4e @rodire do sai* i76ora Gi6ota. Ona kontroli>e
ra7noGa6an4e, utie na rast i tako en4a i @o4edinca i 6rstu. =rt, ra7noGa6an4e, raEan4e,
stani>te: s6e to se ora @otiniti te*niko4 eFkasnosti i sisteati7aci4i, kra4n4o4 taki industri4ske
@okretne trake. Ono >to u Gi6otu o6eka i7,leda na4lini4e sada 4e te*nici7irano. /ain na ko4i se
o6ek odara i o@u>ta @osta4e @redet te*nika relaksaci4e. /ain na ko4i donosi odluke ni4e 6i>e
u doenu lino, i 6ol4no,, 6eH 4e @ostao @redet te*nike Do@eracioni* istraGi6an4a.I 8ao >to kaGe
<idiAon, s6e to @redsta6l4a eks@erient sa sai koreno biHa.
8ako onda ne biti u6eren da 4e cela ci6ili7aci4a @o,oEena i @ro,uAtana, ako 4e i saa l4udska
su@stanca do6edena u @itan4eQ /a ta4 nain 4e a@sorbo6ana i su>tina ci6ili7aci4e.
8ada 4e re o uetnosti, <idion nasta6l4a: DOno >to se desilo uetAnosti u o6o @eriodu da4e
na na4intini4u o,uHu 6i7i4u @rodora e*ani7aci4e u dubinu l4udsko, biHa. -aro6i %-arr(
@ros6etl4u4uHi deloA6i u kn4i7i <u1iza" i a&straktna u"etnost2 @oka7u4u na kako uetnik, ko4i
rea,u4e kao sei7o,raF, i7raGa6a utica4e @ot@une e*ani7aci4e... ;e*ani7aci4a 4e @rodrla u
nes6esno uetnika. 8iriko to i76anredno i7raGa6a u s6o4o4 e>a6ini o6eka i a>ine...
/es@oko4st6o i usal4eAnost o6eka obliku4u elan*olinu ar*itekturu @ret*odne e@o*e i
n4eni* e*aniki* lutaka, oslikanu s tra,ini i7ra7o, u na4sitni4i detal4ia.I
/a s6o4i 6eliki Freskaa 3eGer konstrui>e slike ,rado6a @ooAHu 7nako6a, saobraHa4ne
si,nali7aci4e i delo6a a>ina. ?ak su i Rusi
i ;aEari, ko4i su 1"C0. bili daleko od e*ani7aci4e, bili ins@irisani n4eno st6aralako
sna,o. : rukaa 2i>ana i dru,i*, a>ina, to udo eFkasnosti, bila 4e @reobraGena u
iracionalni @redet, nabi4en ironi4o. : isto 6ree, ra76i4en 4e no6i estetski 4e7ik
2a bi se oslobodili iskvarene uetnosti i @reo6laEu4uHe, ukusa, uetnici su se okrenuli
ob4ektia kao >to su a>ine i e*ani7i, 7ato >to te a>ine sadrGe ob4ekti6nu istinu. Ono >to
6aGi 7a @lastine uetnosti 6aGi i 7a u7iku. I tu @reo6laEu4u4e oku@iranost Dob4ekti6AnoscuI.
I,or =tra6inski @i>e: D;o4e delo 4e ar*itektonsko, a ne ane,AdotskoL ob4ekti6na konstrukci4a, a ne
o@is.I 9o su rei o6eka nes6esno uron4eno, u te*niki il4e. Od kako 4e =tra6inski to na@isao,
u7ika 4e bila 4o> 6i>e @reobraGena te*niki sredst6ia ko4a nisu bila i76orAne u7ike
te*nike, odnosno, u7ika etodolo,i4a ili konstrukci4a instruenata. Ia u 6idu NeFero6u
%=c*aeFer( Dkonkretnu u7ikuI, Du7iku 7a traku %@ro4ekto6anu u7iku(I :>ae6sko,
%:ssac*e6Ask)( i A4erto6u %Eiert( elektronsku u7iku, ko4e koriste te*nika sredst6a ko4a
nisu a@riori u7ika. /i u 4edno od ti* ti@o6a uA7ike nea 6i>e @otrebe 7a i76oEae.
2re6ne u7ike strukture su se ras@ale i @ostale atoi7irane, >to 4e su>tinski no6 Fenoen.
/ea sun4e da Heo 6ideti 4o> sa6r>eni4a i detal4ni4a istraGi6an4a u7ike te*nike, a
doinantne u7ike strukture i rita s6akako He biti @otA@uno @rila,oEeni te*niko
okruGen4u.
=@ol4a>n4e strukture, naetnute te*niko, ne o,u 6i>e sae i7Aeniti ko@onente dru>t6aL
tu @osta4e @resudan interni utica4 te*nike na l4udsko biHe. Zbo, to,a s6aka ko@onenta
ci6ili7aci4e @odleGe 7aAkonu da 4e te*nika saa @o sebi ci6ili7aci4a. !i6ili7aci4a 6i>e ne @ostoA4i
saa @o sebi. =6aka akti6nost A intelektualna, uetnika, oralna A sao 4e deo te*nike. 9a
in4enica 4e tako o,rona i ne@red6idl4i6a da 4ednosta6no niso s@osobni da sa,ledao n4ene
@osledice. VeHina nas, 7asle@l4ena tradicionalni i ukoren4eni situaci4aa, ni4e s@oAsobna da
s*6ati n4eno 7naen4e. Prea toe, neHe biti sukoba i7eEu sila, od ko4i* 4e te*nika sao 4edna.
Pobeda te*nike 4e 6eH obe7beEeAna. =u6i>e 4e kasno da bi se ona o,raniila ili da bi se do6ela u
@itan4e. Patalna ,re>ka s6i* sistea osi>l4eni* da se su@rotsta6e oHi te*nike 4este to >to dola7e
su6i>e kasno.
1$O
1$"
: tak6i okolnostia, ra7ul4i6o 4e da 4e te*nika, u s6i 7el4aAa u ko4e 4e @rodrla,
ra7orila lokalne, nacionalne kulture. /e o,u u@oredo @osto4ati d6e kulture, ako 4e 4edna od
n4i* te*nika. 9o naAra6no ne 7nai da @reo6laEu4e uniFornost. Jo> u6ek @osto4e 6elike ra7like
od re,iona do re,iona. Ali, te ra7like u na46eHo4 eri @otiu od in4enice da ostacia
ci6ili7aci4e treba dosta 6reena da bi @otA@uno nestali. 9e*nika 4e 6eH odnela @obedu nad
budi7o. Jasno 4e, eEuti, da He biti @otrebne d6e ili tri ,eneraci4e da bi se @roenio nain
Gi6ota i i>l4en4a ko4e 4e st6orio budi7a. I76esna ra7nolikost He o@stati, u@oredo sa slabl4en4e
to, naina Gi6ota. 9e*nika ne 6odi ka o@>to4 uniFornosti. : st6ari, ona st6ara i76esnu
ra7nolikost. /4eni ciAl4e6i su u6ek isti, kao i n4en utica4 na o6eka. Ali, iako 6aGi kao aksio da He
@re6ladati sao D4edan na4bol4i nainI, on He 6arirati u 7a6isnosti od klie, 7el4e i stano6ni>t6a.
Nto 4e te*nika ra76i4eni4a, utoliko 6i>e He 6arirati n4ena sredst6a delo6an4a. Prea toe, i dal4e
Heo iati ra7liite @o4a6ne oblike ci6ili7aci4a u Indi4i i na <renlandu. One He 7aiAsta biti ra7liite
u neki as@ektia. Ali, n4i*o6a su>tina biHe identina: one He biti te*nike. A ra7like ko4e @osto4e
biHe re7ultat *ladni* kalAkulaci4a te*niara, uesto duboki* du*o6ni* i ater i4alni* @re,nuHa
no,i* l4udski* ,eneraci4a. :esto da budu i7ra7 l4udske su>tine, one He biti slua4an is*od
ono,a >to 4este su>tinsko: te*nike.
Prea toe, ra7like ko4e danas @osto4e su be7naa4ne u odnosu na in4enicu te*nike
isto6etnosti. Ra7like do ko4i* He doHi i7raGa6aHe se u na4ra7liiti4i akti6nostia i @ruGaHe ilu7i4u
slobode. Ali, u@rkos s6eu, one neHe biti ni>ta 6i>e do i7ra7 nedel4i6osti te*nike. <eo,raFAski i
k6alitati6no, te*nika 4e uni6er7alna u s6o4i is@ol4a6an4ia. Ona 4e @redodreEena, @o @rirodi i
@o nuGnosti, da bude uni6er7alna. /e oGe biti druki4e, 4er ona 7a6isi od nauke, ko4a 4e saa
@os6eHena uni6er7alno i ko4a @osta4e uni6er7alni 4e7ik ra7ul4i6 s6i l4udia. /ea @otrebe
da doka7u4eo in4enicu, ko4u s6i 7na4u, da 4e nauka uni6er7alnaL ali ta in4enica nuGno 6odi
do te*niko, uni6er7ali7a, ko4i i7 n4e @roi7ila7i.
2ru,i od d6a eleenta ko4e so @oenuli %@roi76odn4a i soci4alni odnosi( 7a*te6a4u
teel4ni4e ob4a>n4en4e. : s6o odnosu @rea s6etu, o6ek 4e u6ek koristio no>t6o sredsta6a,
od ko4i* ni4edno ni4e bilo
uni6er7alno, 7ato >to ni4edno ni4e bilo ob4ekti6no. 9e*nika 4e sredst6o @oian4a s6eta i delo6an4a
u s6etu, ko4e na do@u>ta da 7aneario s6e indi6idualne ra7like, s6aku sub4ekti6nost. =ao 4e
te*nika stro,o ob4ekti6na. Ona @otire s6a lina i>l4en4a i bri>e s6e indi6idualne, ak i
kolekti6ne, naine i7raGa6an4a. ?o6ek danas Gi6i 7a*6al4u4uHi s6o uescu u istini ko4a 4e
@ostala ob4ekti6na. 9e*nika ni4e ni>ta dru,o do ne@ristrasni ost i7eEu st6arnosti i
a@straktno, o6eka.
Pored to,a, te*nika st6ara 6e7u eEu l4udia. =6i oni ko4i slede istu te*niku 6e7ani su
@reHutni bratst6o i 7au7ia4u isti sta6 @rea st6arnosti. Oni nea4u @otrebe 7a ra7,o6oro
ili eEusobni ra7uAe6an4e. ?lano6i tia *irur,a i edicinski* sestara, u@uHeni u te*niku
neke o@eraci4e, nea4u @otrebu da se obraHa4u 4edni dru,ia da bi neo@*odne kretn4e bile
@ra6ilno i76edene, u @ra6o trenutku.
/a slian nain, industri4ski rad s6e 6i>e teGi da se oslobodi naredAbi i lini* kontakata. 9o 4e
do6edeno do kra4nosti u koncentracioni lo,oria, ,de su i7e>ani l4udi ra7liiti*
nacionalnosti, ko4i ne o,u da kounicira4u, ali ko4i o@et o,u da 7a4edniki rade. Istina 4e da
su to bili @o6r>ni i kratkotra4ni @oslo6i, ali u7 alo 6i>e disci@line oni bi lako o,li @ostati
istinski @rodukti6ni %kao >to 4e i7,leda slua4 u =o64etsko =a6e7u(.
/e oGe se ,o6oriti sao o i7olaci4iL ti l4udi rade u tio6ia, ali nea @otrebe da se
@o7na4u ili ra7ue4u. Oni treba da ra7ue4u 4eAdino @rien4enu te*niku i da una@red 7na4u >ta
He kole,a i7 tia da uradi. /ea @otrebe da lano6i @osade a6iona ra7ue4u 4edni dru,e da bi
u@ra6l4ali a6iono. 8ontrolna tabla u@ra6l4a akci4aa ko4e treba i76esti i s6aki lan @osade,
@odreEu4uHi se @o nuGnosti i s6esno autoAatski @oka7atel4ia, 6r>i s6o4 @osao 7a be7bednost
s6i*. Akci4e s6ako, o6eka diktirane su uslo6ia Gi6ota i n4e,o6o, o@stanka. 9o 4e 4asno u
slua4u u@ra6l4an4a a6iono. Ali, to 4e @od4ednako 4asno i u s6ako4 dru,o4 situaci4i ko4a
ukl4uu4e te*niku A a one obu*6ata4u na46aGni4e oblasti Gi6ota. 34udi ne ora4u da ra7ue4u
4edan dru,o, da bi reali7o6ali na46aGni4e @oslo6e na>e, doba.
9e*nika 4e, @o nuGnosti i kao ko@en7aci4a, na> uni6er7alni 4e7ik. 9o 4e @lod s@eci4ali7aci4e.
Ali, saa ta s@eci4ali7aci4a oneo,uHa6a eEusobno ra7ue6an4e. 2anas s6ako ia s6o4
@roFesionalni GarA
1#0
1#1
,on, nain i>l4en4a i s@eciFicno 6iEen4e s6eta. /ekada su deForaci4e @rekoerne s@eci4ali7aci4e
bile i76or >ala i tea 6od6il4a. 2anas 4e o>Atri noG s@eci4ali7aci4e @ro>ao kro7 Gi6o eso. On 4e
@resekao @u@anu 6r@cu ko4o su l4udi bili @o6e7ani eEusobno i s @rirodo. 2ana>n4i o6ek
6i>e ne oGe da ra7ue s6o, bliGn4e, 7ato >to n4e,o6a @roFeAsi4a @redsta6l4a ceo n4e,o6 Gi6ot, a
te*nika s@eci4ali7aci4a to, Gi6ota @risilila ,a 4e da Gi6i u 7at6oreno uni6er7uu. On 6i>e ne
ra7ue renik dru,i* l4udi, niti s*6ata n4i*o6e dubl4e oti6e. I@ak, @o>to 4e raskinula odnose
i7eEu l4udi, te*nika @ono6o i7,raEu4e osto6e ko4i i* @o6e7u4u. Ona @reoscu4e
s@eci4ali7aci4u tako >to @roi76odi no6i ti@ o6eka ko4i se, u6ek i s6uda slian s6o odra7u,
ra76i4a @o naelia te*nike. On slu>a sebe i ,o6ori sebi, ali se @okora6a i na4slaAbi4i
indikaci4aa a@arata, si,uran da He i n4e,o6 sused uiniti isto. 9e*nika 4e @ostala s@ona i7eEu
l4udi. Oni kounicira4u u7 n4eno @osredo6an4e, be7 ob7ira na s6o4 4e7ik, ubeEen4a ili rasu.
9e*nika 4e, u odnosu na Gi6ot i srt, @ostala uni6er7alni 4e7ik ko4i ko@en7u4e s6e nedostatke i
@oreeHa4e ko4e 4e saa @roi76ela. 9o 4e ,la6ni ra7lo, 7a snaGno kretan4e te*nike ka
uni6er7alno.
%utonomija tehnike
<la6ni as@ekt autonoi4e sa6r>eno 4e i7ra7io Prederik Vinslou 9e4lor %Prederick +inslo0
9a)lor(, 4edan od 6odeHi* te*niara na>e, doba. 8ao @ola7nu taku on u7ia 6iEen4e @o ko4e 4e
Fabrika celina 7a sebe, D7at6oreni or,ani7aI, ko4i 4e sao sebi cil4. <idion doda4e: DNta 4e
@roi76edeno u to4 Fabrici i >ta 4e cil4 rada ko4i se u n4o4 oba6l4a A to su @itan4a ko4a su 6an n4eno,
nacrta.I Pot@uno od6a4an4e cil4a od e*ani7a, o,rania6an4e @roblea na sredst6a i odbi4an4e
da se na bilo ko4i nain e>a u eFkasnostL s6e to 4e 4asno i7ra7io 9e4lor i to se nala7i u osno6i
te*nike autonoi4e.
Autonoi4a 4e su>tinski @reduslo6 7a ra76o4 te*nike, kao >to to 4asno @oka7u4e studi4a
@olici4e Ernsta 8onA-ra>teta %Ernst 8o*nA-rastedt(. Polici4a ora biti ne7a6isna ako Geli
da bude eFkasna. Ona ora da st6ori 7at6orenu, autononu or,ani7aci4u da bi o,la delo6ati
@ooHu direktni* i eFkasni* sredsta6a, neoetana dru,ora7Aredni ob7iria. : to4 autonoi4i,
ona ora delo6ati saostalno u
odnosu na 7akon. Od ale 4e 6aGnosti da li 4e @olici4ska akci4a le,alna, ako 4e eFkasna. /aela
ko4ia se 6odi te*nika or,ani7aci4a nisu 6i>e naela @ra6de i ne@ra6de. 9o su D7akoniI u isto
te*niko sislu. Nto se @olici4e tie, na46i>i stadi4u 4e @osti,nut kada @ra6osuEe le,ali7u4e
n4enu ne7a6isnost od sao, @ra6osuEa i @ri7na @riat te*niki* 7aAkona. 9o 4e i>l4en4e -esta
%-est(, 6odeHe, neako, s@eci4aliste 7a @olici4ska @itan4a.
Autonoi4a te*nike se ora ra7otriti i7 ra7liiti* @ers@ekti6a, u ra7liiti doenia u
ko4ia iska7u4e o6u s6o4u karakteristiku. /a @r6o estu, te*nika 4e autonona u odnosu na
ekonoi4u i @oliAtiku. VeH so 6ideli da te*niki @ro,res danas ni4e uslo6l4en ni ekoAnoski,
niti @olitiki ra76itko. On ne 7a6isi ni od dru>t6eni* uslo6a. Za@ra6o, 6aGi obrnuto, >to 4e
t6rdn4a ko4u Hu detal4ni4e obraA7loGiti. 9e*nika i7a7i6a i uslo6l4a6a dru>t6ene, @olitike i
ekonoske @roene. Ona 4e @riarni @okreta s6e,a ostalo,, u@rkos @ri6idia da 4e obrnuto i
u@rkos l4udsko @onosu, ko4i se @ra6i da o6eko6e FloA7oFske teori4e 4o> u6ek ia4u odluu4uHi
utica4, a da su @olitiki reGii @resudni Faktor te*niko, ra76itka. 9e*niku 6i>e ne odreEu4u
s@ol4a>An4e nuGnosti, 6eH sao one unutra>n4e. 9e*nika 4e @ostala st6arnost 7a sebe,
saodo6ol4na, sa s6o4i @osebni 7akonia i odlukaa.
/e 7a6ara6a4o se @o6odo to,a. Pret@osta6io, na @rier, da drGa6a inter6eni>e u
te*niko doenu. Ona He inter6enisati i7 senAtientalni*, teori4ski* ili intelektualni* ra7lo,a,
a @osledice te inter6ene`ae biHe ne,ati6ne ili 7anearl4i6eL ili He inter6enisati s @o7ici4a @oliticke
te*nike i tada Heo iati kobino6ani eFekat d6e te*nike. /ea dru,e o,uHnosti. Istori4sko
iskust6o i7 @osledn4i* ,odina to u 6eliko4 eri @oka7u4e.
Ako kreneo korak dal4e, autonoi4a te*nike 4e oi,ledna u odnosu na oraine i du*o6ne
6rednosti. 9e*nika ne tr@i nikaka6 s@oAl4a>n4i sud i ne @ri*6ata nikak6a o,ranien4a. :@ra6o 4e
u7 @ooH te*nike, a ne nauke, us@osta6l4en ,la6ni @rinci@: s6ako 7a sebe. ;oralnost sudi o
oralni @itan4iaL kada 4e re o te*niki @robleia, ona tu nea >ta da kaGe. Rele6antni
su sao te*niki kriteri4ui. 9e*nika, ko4a saa sebi @resuEu4e, 4asno 4e osloboEena te ,la6ne
konice l4udsko, delo6an4a. %O6de ne @osta6l4ao @itan4e da li 4e ta konica
1#C 9E./I8A I3I :3O< VE8A
o@ra6dana. Za trenutak Heo sao @rietiti da 4e to @re@reka.( /a ta4 nain, te*nika teoretski i
sisteatski obe7beEu4e sebi onu slobodu ko4u 4e na @raktino @lanu 6eH os6o4ila. Po>to 4e
sebe @osta6ila s one strane dobra i 7la, ona nea ra7lo,a da stra*u4e od bilo kak6i*
o,ranien4a. Oda6no se t6rdi kako 4e te*nika neutralna. 2anas to ni4e korisna odrednica. ;oH i
autonoi4a te*nike su tako dobro u6rsceni da 4e ona sada ta ko4a @resuEu4e >ta 4e oralnoL
@ostala 4e t6orac no6e oralnosti. /a ta4 nain, ona i,ra i ulo,u st6araoca no6e ci6ili7aci4e. 9a
oralnost A interna u odnosu na te*niku A si,urno neHe orati da tr@i 7bo, te*nike. : s6ako
slua4u, u odnosu na tradicionalni oral, te*nika se @ot6rEu4e kao ne7a6isna sila. ?ini se da 4e
sao o6ek @redet oralno, suda. Vi>e ne Gi6io u @riiti6no4 e@o*i, u ko4o4 su st6ari bile
dobre ili lo>e @o sebi. 9e*nika ni4e ni 4edno, niti dru,o i 7ato oGe da radi >ta *oHe. Ona 4e
istinski autonona.
I@ak, te*nika ne oGe naetnuti s6o4u autonoi4u F7iki ili biolo>ki 7akonia.
:esto to,a, ona i* sta6l4a u @o,onL ona teGi da n4ia doinira.
: s6o4o4 teel4no4 studi4i e*ani7aci4e i @roi76odn4e *leba, <idion @oka7u4e da D,de ,od
e*ani7aci4e naiEe na Gi6u su@stancu, bakteri4Asku ili Gi6otin4sku, or,anska su@stanca 4e ta ko4a
odreEu4e 7akone.I 9o 4e bio ra7lo, neus@e*a e*ani7aci4e @ekara. ;e*ani7o6ane @ekare su
7a*te6ale no,o 6i>e dodatne @odele rada, no6i* intre6ala i era @reAdostroGnosti ne,o
nee*ani7o6ane @ekare. Veliina a>ina ni4e u>teAdela 6reeL sao 4e oo,uHila 7a@o>l4a6an4e
6eHe, bro4a l4udi. <idion o@isu4e @oku>a4 da se @roeni @riroda *leba, da bi se on @rila,odio
e*aniko4 ani@ulaci4i. /a kra4u, konana @obeda e*ani7aci4e 4e do6ela do @roene
l4udsko, ukusa. Prea toe, kad ,od te*nika naiEe na @rirodnu @re@reku, ona teGi da 4e 7aobiEe
ili tako >to 7aen4u4e Gi6i or,ani7a a>ino ili tako >to odiFku4e or,ani7a da on 6i>e ne bi
rea,o6ao na s@eciFicno or,anski nain.
Isti Fenoen se @rieHu4e u 4o> 4edno4 oblasti ko4a @ot6rEu4e autonoi4u te*nike: u
odnosia i7eEu te*nike i o6eka. VeH so 6iAdeli, u 6e7i sa saou6eHa6an4e te*nike, da
te*nika sledi so@st6eni kurs, s6e ne7a6isni4e od o6eka. 9o 7nai da o6ek s6e an4e akti6no
uest6u4e u te*niko st6aran4u, ko4i, autoatski kobino6an4e
8ARA89ERO3O<IJA 9E./I8E 1#'
@ret*odni* eleenata, @osta4e neka 6rsta usuda. ?o6ek 4e s6eden na ni6o katali7atora. 9ani4e,
s6e 6i>e lii na Geton ko4i se ubacu4e u autoat: on @okreHe o@eraci4u, a da u n4o4 ne uest6u4e.
Ali, ta autonoi4a u odnosu na o6eka seGe no,o dal4e. 9e*nika ia 7a cil4 eliinaci4u
s6ake l4udske ne@osto4anosti i elastinosti, u eri u ko4o4 ona ora @ostiHi s6o4 re7ultat s
ateatiko @reciA7noscu. O@>te 4e esto reHi da a>ina 7aen4u4e o6ekaL ali, ona ,a
7aen4u4e u no,o 6eHo4 eri ne,o >to se to obino isli.
Industri4ska te*nika He uskoro us@eti da @ot@uno 7aeni na@or radnika, >to bi @osti,la i
rani4e da 4o4 ka@itali7a ni4e bio @re@reka. Od radnika, ko4i 6i>e neHe biti neo@*odan da na6odi ili
@okreHe a>inu, 7a*te6aHe se sao da 4e nad7ire i @o@ra6l4a kada se @ok6ari. On neHe
uest6o6ati u radu 6i>e ne,o >to bokserski trener uest6u4e u boksAeu. 9o ni4e san.
Autoati7o6ana @roi76odn4a 4e 6eH ost6arena kod 6eliko, bro4a o@eraci4a, a uskoro He i* biti
no,o 6i>e. Prieri se s6aAkodne6no unoGa6a4u u s6i oblastia. ;. ;as %;as( uka7u4e na
to kako ta autoati7aci4a i od,o6ara4uHe iskl4ui6an4e o6eka FunkciAoni>u u biroiaL na @rier,
u slua4u tako76ane tabulira4uHe a>ine. ;a>ina saa inter@retira @odatke, kada se u n4u
uita4u eleentarni @odaci. Ona i* ra7d6a4a u tekst i bro4e6e, 7ati i* sabira i klasiFku4e
re7ultate u ,ru@e i @od,ru@e i tako dal4e. O6de iao adinistraAti6ni tok ko4i ost6aru4e
@o4edinana, saokontroli>uHa a>ina. Jed6a da 4e @otrebno 7adrGa6ati se na 7a@an4u4uHe
@orastu autoati7aci4e u @osledn4i* deset ,odina. 2obro su @o7nate 6i>estruke @riene auA
toatske @okretne trake i autoatske kontrole @roi76odni* o@eraci4a %tako76ana kibernetika(.
2ru,i ti@ian @rier 4e autoatski @ilot. 2oneda6no 4e autoatski @ilot koriscen sao u
@ra6olini4sko letuL Fini4e o@eraci4e 4e i76odio Gi6i @ilot. Jo> 1"#C. autoatski @ilot 4e i76oAdio
o@eraci4e u7letan4a i sletan4a 7a neke su@ersonine a6ione. =lian @od6i, 4e ost6aren
autoatski nala7aia @ra6ca u @roti0a7du>no4 odbrani. ?o6eko6a ulo,a 4e o,raniena na
nad,ledan4e. O6a autoati7aci4e 4e re7ultat ra76o4a ser6oe*ani7aa, ko4i delu4u kao 7aena
7a o6eka u s6e su@tilni4i o@eraci4aa, 7a*6al4u4uHi s6o s6o4st6u D@o6ratne s@re,e.
1#$
1##
9a stalna eliinaci4a o6eka i7 sistea neuol4i6o He se nasta6iti. 2a li 4e ta eliinaci4a
o6eka 7aista toliko nuGnaQ /ara6noY OslobaAEan4e o6eka od uni* @oslo6a 4e ideal.
/e7a6isno od to,a, s6aka inter6enci4a o6eka, a koliko on bio obra7o6an ili na6iknut na aA
>ine, i76or 4e ,re>ke i ne@red6idl4i6osti. 8obinaci4a o6eka i te*nike 4e sreHna sao ako 4e
o6ek li>en od,o6ornosti. : su@rotno, on 4e stalno u isku>en4u da @ra6i ne@red6idl4i6e i7bore i
@odle,ne eocioAnalni oti6ia ko4i obe76reEu4u ateatiku @reci7nost a>ineAri4e.
Pored to,a, @odloGan 4e 7aoru i alodu>nosti. =6e to naru>a6a te@o ko4i te*nika ,rabi
na@red.
: i76oEen4u te*niki* o@eraci4a o6ek ne se da oba6l4a ni>ta 7naAa4noL na kra4u kra4e6a, on
4e i76or ,re>aka. Politika te*nika 4o> u6ek ia @roblea s neki ne@red6idl4i6i
Fenoenia, be7 ob7ira na @reci7nost a@arata i ueHe oni* ko4i u toe uest6u4u. %Ali ta
te*nika 4e 4o> u @o6o4u.( : l4udski reakci4aa, a koliko bile dobro @roraAunate, DkoeFci4ent
raste,l4i6ostiI i7a7i6a ne@reci7nost, a ne@reci7nost 4e 7a te*niku ne@ri*6atl4i6a. I76or ,re>ke ora
biti eliinisan u >to 4e o,uHe 6eHo4 eri. Eliini>ite @o4edinca i uslediHe i76anredni re7ulAtati.
=6aki o6ek te*nike, s6estan te in4enice, @rosto ora da @odrGi 6iEen4e Roberta Junka, ko4e se
oGe o6ako saGeti: D!o6ek 4e konica @ro,resa.I Ili: D=a stano6i>ta oderne te*nike, o6ek 4e
beskorisni baAlast.I /a @rier, deset @osto s6i* teleFonski* @o7i6a 4e @o,re>no 7bo, l4udske
,re>ke. Eto kako dobro o6ek koristi tako s4a4an a@aratY
=tatistike o@eraci4e su @ostale tane otkako se i76ode @ooHu aA>ina s bu>eni karticaa.
;a>ine 6i>e ne oba6l4a4u sao ,rube o@eraci4e. One i76ode i ceo ko@leks Fni4i* o@eraci4a. A
uskoro A u7 @ooH elektronsko, o7,a A one He dostiHi intelektualnu oH 7a ko4u o6ek ni4e
s@osoban.
/a ta4 nain, D6elika sena straGeI se de>a6a u no,o >ire obiu ne,o >to 4e to Cak 2iboan
%Jacques 2uboin( @red6ideo @re nekoliko deceni4a. <aston -utul %<aston -out*oul(, 6odeHi
sociolo, Fenoena rata, 7akl4uu4e da u dru>t6eno4 ,ru@i rat i7bi4a kada @osto4i D6eliki bro4 ladi*
l4udi ko4i @re6a7ila7i neo@*odne 7adatke ekonoi4e.I 8ada i7 o6o, ili ono, ra7lo,a ti ladi l4udi
nisu 7a@osleni, oni @osta4u s@reni 7a rat. Rat i7a7i6a @o6eHa6an4e bro4a l4udi iskl4ueni* i7
@rocesa rada.
9o treba akar iati na uu kada se *6alio stalni san4en4e l4udsko, uesca u
te*niki o@eraci4aa.
I@ak, @osto4e oblasti u ko4ia 4e neo,uHe eliinisati l4udski utiAca4. Autonoi4a te*nika se
onda ra76i4a u dru,o @ra6cu. /a @rier, te*nika ni4e autonona u odnosu na 6ree ereno
aso6niko. ;a>ine, kao i a@straktni te*niki 7akoni, @odloGne su 7akonu br7ine, a
koordinaci4a @odra7ue6a 6reensko @ode>a6an4e. : s6o o@isu @okretne trake, <idion @i>e:
D8ra4n4e @reci7ni 6reenski ras@ored ruko6odi autoatsko koo@eraci4o instruenata, ko4i
se, kao atoAi u @lanetarno sisteu, sasto4e od od6o4eni* 4edinica, ali ko4i ,raA6itira4u 4edni u
odnosu na dru,e, @o>tu4uHi s6o4e unutra>n4e 7akone.I O6a slika na s4a4an nain @oka7u4e kako 4e
te*nika @ostala u isti a* ne7a6isna od o6eka i @otin4ena *ronoetru. 9e*nika se @okora6a
s6o4i s@ecincni 7akonia, kao i s6aka a>ina. =6aki eleent te*Aniko, ko@leksa sledi
i76esne 7akone odreEene n4e,o6i odnoso s dru,i eleentia i ti 7akoni su interni 7akoni
sisteaL s@ol4ni FakAtori na n4i* nea4u nikak6o, utica4a. /i4e st6ar u toe da l4udsko biHe
nestane, 6eH da ka@itulira i da se @risili na @rila,oEa6an4e te*nikaa, tako da 6i>e nea lini*
oseHan4a i reakci4a.
/ikak6a te*nika ni4e o,uHa kada su l4udi slobodni. 8ada te*nika uEe u @rostor dru>t6eno,
Gi6ota, ona se ne@rekidno sudara s l4udski biHe, do ste@ena u ko4e kobinaci4a o6eka i
te*nike @osta4e neAi7beGna, a te*nika akci4a nuGno donosi una@red odreEene re7ultate. 9e*nika
7a*te6a @red6idl4i6ost ali, ni>ta an4e, i tanost @red6iEan4a. Zato ona nuGno odnosi @re6a,u
nad l4udski biHe. Za te*niku 4e to @itan4e Gi6ota ili srti. 9e*nika ora da s6ede o6eka na
te*niku Gi6otin4u, na kral4a eEu robo6ia te*nike. 34udski *ir bi6a sr6Al4en @red torn
nuGnoscuL ne oGe biti l4udske autonoi4e u sudaru sa ono te*niko. Po4edinac ora biti
obliko6an te*nikaa, bilo ne,ati6no %kro7 te*nike ra7ue6an4a o6eka( ili @o7iti6no %@rila,oA
Ea6an4e o6eka te*niko ok6iru(, da bi se uklonile rl4e ko4e n4eA,o6e line sklonosti unose
u sa6r>eni nacrt or,ani7aci4e.
Ali, 7a*te6a se i da o6ek ia neke @reci7ne unutra>n4e karakAteristike. Ekstrean @rier
4e radnik u nuklearno4 elektrani ili @ilot la7no, a6iona. On ora biti irno, te@eraenta,
staloGen,
1#&
1#M
Fle,atian, be7 @re6i>e inici4ati6e i li>en saol4ubl4a. Idealni @ilot la7n4aka 4e 6eH u 7reli
,odinaa %oGda trideset @et(, s 4asni GiA6otni useren4e. On @ilotira s6o4i a6iono kao
>to neki dobar ino6nik ide u kancelari4u. 34udske radosti i tu,e su setn4a u @rilaA,oEo6an4u
te*nici. Junk na6odi @rier @robno, @ilota ko4i 4e orao da na@usti s6o4u @roFesi4u 7ato >to se
Dn4e,o6a Gena @ona>ala na nain ko4i 4e uan4i6ao n4e,o6e letake s@osobnosti. =6ako, dana,
kada bi se 6ratio kuHi, nala7io bi 4e u su7aa radosnicaa. Po>to 4e 7bo, to,a @ostao s6estan
o,uHnosti nesreHe, @oeo 4e da stra*u4e od katastroFe kada bi se na>ao u neko4 delikatno4
situaci4i.I Po4edinac ko4i 4e slu,a te*nike ora biti @ot@uno nes6estan sao, sebe. -e7 to,
k6aliteta, n4e,o6i reFeksi i sklonosti nisu 6al4ano @rila,oEeni te*nici.
Pored to,a, F7iolo>ko stan4e indi6idue ora od,o6arati te*niki 7a*te6ia. Junk da4e
i@resi6nu sliku iskusta6a obuke i kontrole koA4ia su @od6r,nuti @iloti la7ni* a6iona. Pilot se
ko6itla u centriFu,i dok ne i7,ubi s6est %da bi se i7erila n4e,o6a toleranci4a na ubr7an4e(. 9u su i
kata@ulti, ultra76une koore i tako dal4e, u ko4ia 4e kandiAdat @risil4en da @roEe kro7
neu6ene uke da bi se ut6rdilo da li ia od,o6ara4uHu ot@ornost i da li 4e s@osoban 7a
u@ra6l4an4e no6i aA>inaa. Eks@erienti deonstrira4u da 4e l4udski or,ani7a, te*niki
,o6oreHi, nesa6r>en. Patn4e ko4e @o4edinac tr@i u ti Dlaboratori4aaI satra4u se Dbiolo>ko
slaboscuI ko4a se ora eliinisani. /o6i eks@erienti su oti>li 4o> dal4e da bi odredili reakci4e
Ds6eirski* @ilotaI i @ri@reili te *ero4e 7a n4i*o6e ulo,e u buduHnosti. I7 to,a su nastale no6e
nauke, na @rier bioetri4aL n4i*o6 cil4 4e da st6ore no6o, o6eAka, @rila,oEeno, te*niki
Funkci4aa.
Pri,o6oriHe i se da na6odi ekstrene @riere. 9o 4e s6akako tano, ali, u an4o4 ili 6eHo4
eri, isti @roblei @osto4e s6uda. A >to se te*nika 6i>e ra76i4a, n4i*o6 karakter @osta4e s6e
ekstreni4i. !il4 s6i* oderni* Dl4udski* naukaI %ko4e Hu ra7atrati kasni4e( 4este da se @ronaEe
od,o6or na te @roblee.
O,roan na@or @otreban da se o6a te*nika ci6ili7aci4a sta6i u @okret @ret@osta6l4a da su s6i
indi6idualni na@ori usereni iskl4ui6o ka torn cil4u i da su s6e dru>t6ene sile obilisane radi
@osti7an4a aAteatiki sa6r>ene strukture 7dan4a. %D;ateatikiI ne 7nai DkrutoI.
=a6r>ena te*nika 4e ona ko4a 4e na4@rila,odl4i6i4a, sai ti i na4elaAstini4a. A istinska te*nika
He 7nati kako da odrGi ilu7i4u slobode, i7Abora i indi6idualnostiL ali, s6e to He biti @aGl4i6o
@roraunato, tako da He biti inte,risano u ateatiku realnost sao kao @ri6idY( Prea toe,
bilo bi @o,re>no da o6ek @obe,ne od to, s6eo@>te, truda. -ilo bi nedo@usti6o da bilo ko4i
s6o4i delo on ne bude inte,risan u @roces te*ni7aci4eL bilo bi ak nedo@usti6o i da bilo ko4e
l4udsko biHe i7akne to4 @otrebi cele ci6ili7aci4e. Po4edinac 6i>e neHe oHi da se i7d6o4i i7
dru>t6a, ateri4alno ili du*o6no. /a ateri4alno @lanu, neHe oHi da se oslobodi 7ato >to su
te*nika sredst6a toliko bro4na da obu*6ata4u ceo n4e,o6 Gi6ot i ine neo,uHi i7be,a6an4e to,
koAlekti6no, Fenoena. /e @osto4i 6i>e nenastan4eni @rostor ili neka ,eoA,raFska lokaci4a 7a
nesuEeno, usal4enika. /i4e 6i>e o,uHe s@reiti ula7ak auto@uta, daleko6oda ili brane u
l4udsku 7a4ednicu. :7aludno 4e teGiti usal4eniko Gi6otu kada 4e o6ek @rinuEen da uest6u4e
u s6i kolekti6ni Fenoenia i koristi s6a kolekti6na oruEa, be7 ko4i* 4e neo,uHe obe7bediti
,olu e,7istenci4u. : na>e dru>t6u ni>ta 6i>e ni4e bes@latnoL a s6e 4e an4e o,uHe Gi6eti od
ilostin4e. D=oci4alne beneFci4eI su naen4ene sao radnicia, a ne Dbeskorisni ustiaR
:sal4enik s@ada u beskorisna usta i 7ato neHe dobi4ati takice A s6e do dana dok ,a ne
de@ortu4u u kaGn4eniku koloni4u. %Za 6ree PranAcuske re6oluci4e uin4en 4e @oku>a4 da se
us@osta6i tak6a @rocedura, s de@ortaci4aa u 8a4en, u Prancusko4 <6a4ani.(
Po4edinac neHe oHi da od6o4i od dru>t6a ni du*o6no. 9o ni4e toliko @osledica te*nika
usereni* na du*, i4a oH u na>e dru>t6u raste, koliko na>e situaci4e. Prisil4eni so da
seDan,aGu4eoI, kako to kaGu e,7istenci4alisti, u s6etu te*nike. Po7iti6no ili ne,ati6no, na> duA
*o6ni sta6 4e ne@restano @odstican, ako ne i odreEen, torn situaci4o. I7,leda da sao
besti4alnost, 7ato >to 4e nes6esna, i7ie toe, ali i ona 4e sao @roi76od a>ine.
=6ako s6esno biHe danas kreHe se tanko i6ico odluke u odnosu na te*niku. Ona4 ko t6rdi
da 4o4 oGe i7aHi ili 4e liceeran ili nes6estan. Autonoi4a te*nike ne do@u>ta oderno
o6eku da i7abere s6o4u sudbinu. /eko He si,urno u@itati, 7ar dru>t6eni uslo6i, okruGeAn4e,
i7rabl4i6an4e i @orodica nisu odu6ek uslo6l4a6ali l4udsku sudbinu.
1#O
1#"
9o 4e, nara6no, tano. Ali, nea 7a4edniko, ienitel4a i7eEu uskraAHi6an4e bono6a 7a *ranu u
autoritarno4 drGa6i i @ritiska @orodice od @re d6a 6eka. : @ro>losti, kada bi se @o4edinac
sukobio s dru>t6o, ekao ,a 4e teGak i bedan Gi6ot, ko4i 4e 7a*te6ao 6eliku sna,u, >to bi ,a ili
@rekalilo ili sloilo. 2anas ,a eka4u koncentracioni lo,or i srtL te*nika ne oGe da toleri>e
de6i4antne akti6nosti.
Zbo, autonoi4e te*nike oderni o6ek ne oGe birati s6o4a sredAst6a ni>ta 6i>e ne,o cil4e6e.
:@rkos 6ari4abilnosti i Feksibilnosti %>to su karakteristike te*nike(, u 7a6isnosti od esta i
okolnosti, i dal4e @ostoA4i sao 4edna u@otrebl4i6a te*nika na dato estu i u dato trenutku, u
ko4e se @o4edinac nala7i. VeH so ra7atrali u7roke te situaci4e.
: o6o4 taki orao ra7otriti ,la6ne @osledice autonoi4e te*nike. 9o He nas do6esti do
6r*unca o6e anali7e.
Autonoi4a 4e ono >to ob4a>n4a6a Ds@ecincnu teGinuI te*nike. Ona ni4e neka neutralna st6ar,
be7 useren4a, k6aliteta ili strukture. 9o 4e sila obdarena so@st6eno, karakteristino
sna,o. Ona, u s6o s@ecincno sislu, reFektu4e 6ol4u ko4a 4e koristi i deFnisane cil4e6e. I
7aista, ne7a6isno od na6odni* cil4e6a ko4e o6ek @ri@isu4e neko te*Aniko sredst6u, ono u
sebi u6ek kri4e s6r*u ko4a se ne oGe i7beHi. I ako @osto4i konkurenci4a i7eEu te unutra>n4e
kra4n4e s6r*e i one s@ol4a>n4e, ko4u @rida4e o6ek, @re6a,u He u6ek odneti ona unutra>An4a. Ako
data te*nika ni4e @reci7no @rila,oEena l4udsko cil4u i ako o6ek @oku>a da 4e @rila,odi, obino
6rlo br7o @osta4e 4asno da se na kra4u en4a cil4, a ne te*nika. /ara6no, o o6o4 t6rdn4i treba
suditi na osno6u ono,a >to 4e 6eH reeno o beskra4no usa6r>a6an4u te*nika i n4i*o6o
@rila,oEa6an4u. Ali, to @rila,oEa6an4e se s@ro6odi u odnoAsu na konkretne te*nike i uslo6e
n4i*o6e @riene. Ono ne 7a6isi od s@ol4a>n4i* cil4e6a. Pero %Perrot( 4e to @oka7ao u slua4u
@ra6osudni* te*nika, a <idion 7a e*anike te*nike. Nto se tie o@>te, @roblea odnosa cil4e6a
i sredsta6a, do76ol4a6a sebi slobodu da se @o7o6e na so@st6eno delo, !risutnost u "oderno"
svetu3
%%
CC
Jacques Ellul, !rFsence au "onde "oderne5 !ro1lG"es de la civilisation &ost-chrFtienne. <ene6a:
Roulet, 1"$O. 3ausanne: Presses -ibliques :ni6ersitaires, 1"OO. %Pri. @re6.(
Jo> 4edno se suoa6ao sa i7boro Ds6e ili ni>taI. Ako Gelio da koristio te*niku,
orao @ri*6atiti s@eciFicnost i autonoi4u n4eAni* cil4e6a, kao i totalitet n4eni* @ra6ila. /a>e
so@st6ene Gel4e i teGn4e tu ne o,u ni>ta da @roene.
2ru,a @osledica te*nike autonoi4e 4este da ona te*niku ini istoA6reeno s6eto,rdno i
s6eto. 6Svetogrdan o6de ni4e u@otrebl4eno u teolo>ko, 6eH u sociolo>ko sislu.( =ociolo7i
su u6ideli da s6et u ko4e o6ek Gi6i 7a n4e,a ni4e sao ne>to ateri4alno, 6eH i du*o6noL da u
n4eu delu4u sile ko4e su ne7nane i oGda nesa7natl4i6eL da u n4eu @osto4e Fenoeni ko4e
o6ek tuai kao a,ineL da @ostoA4e odnosi i @o6e7anosti i7eEu st6ari i biHa u ko4ia su
ateri4alne 6e7e od alo, 7naa4a. !ela ta oblast 4e ta4anst6ena. 9a4na %ali ne u katoliko
sislu( 4e sasta6ni deo l4udsko, Gi6ota. Jun, 4e @oka7ao da 4e katastroFalno uiniti @o6r>no
4asni ono >to se kri4e u dubinaa o6eko6e unutra>n4osti. : o6eku ora ostati esta 7a
@o7adinu, 7a neki dubl4i @rostor, i7nad ko4e, se nala7e n4e,o6 ra7u i n4e,o6a s6est. 9a4na o6eka
oGda ini ta4nu s6eta u ko4e Gi6i. Ili 4e ta ta4na oGda saa st6arnost. /eo,uHe 4e na@ra6iti
i7bor i7eEu ti* alternati6a. Ali, na o6a4 ili ona4 nain, ta4na 4e @otreba l4udsko, Gi6ota.
?o6ek ne oGe Gi6eti be7 oseHan4a ta4ne. Psi*oanalitiari se slaGu u toe. Ali, in6a7i4a te*nike
desakrali7u4e s6et u ko4e 4e o6ek @o76an da Gi6i. Za te*niku ni>ta ni4e s6eto, 7a n4u nea ta4ne,
nea tabua. 9o @roi7ila7i i7 n4ene autonoi4e. 9e*nika ne @ri*6ata @osto4an4e @ra6ila ili bilo
kak6e nore i76an n4e sae. Jo> an4e 4e s@rena da @ri*6ati bilo kaka6 sud o sebi. I 7ato, ,de
,od da @rodre, ono >to radi 4e do76oAl4eno, 7akonito, o@ra6dano.
?o6ek, u 6eliko4 eri, @riGel4ku4e ta4nu. /i4e st6ar u toe da on ne oGe da 4e ra7ue ili da
u n4u @rodre ili da n4oe o6lada, ne,o u toe >to to ne Geli. =6eto 4e ono >to o6ek nes6esno
odlui da @o>tu4e. 9abu @osta4e oba6e7an s dru>t6eno, stano6i>ta, ali u6ek @osto4i inilac
oboGa6an4a i @o>to6an4a ko4i ne i76ire i7 @rinude ili stra*a.
9e*nika ne oboGa6a ni>ta, ne @o>tu4e ni>ta. Ona ia sao 4ednu ulo,u: da o,oli s@ol4a>nost,
da i7nese s6e na s6etlost dana i da racioAnalno u@otrebo s6e @ret6ori u sredst6a. Vi>e ne,o
nauka, ko4a se o,rania6a na to da ob4asni DkakoI, te*nika desakrali7u4e 7ato >to @oA
1&0
1&1
ka7u4e %@riero, a ne ra7uoL @rakso, a ne kn4i,aa( da ta4na ne @osto4i. /auka i7nosi
na s6etlost dana s6e >to 4e o6ek satrao s6eti. 9e*nika @reu7ia s6eto i @orobl4a6a ,a.
=6eto se ne oGe odu@reti. /auka @rodire u na46eHe orske dubine da bi Foto,raFsala
ne@o7nate 6rste riba. 9e*nika i* lo6i i 6adi na @o6r>inu da bi ut6rdila da li su 4esti6e A ali @re
ne,o >to sti,nu na @alubu, one se ras@ada4u. Ali, 7a>to te*nika ne bi tako @ostu@alaQ Ona 4e
autonona i kao ,raAnicu @ri7na4e sao @ri6reene @re@reke s6o delo6an4u. : n4eni
oia, ta4 teren, ko4i 4e trenutno ne@o7nat, ali ne i ta4anst6en, ora biti na@adnut. 2aleko od
to,a da 4e s@utana bilo kak6i ob7iria u odnosu na s6eto, te*nika ,a ne@restano na@ada. =6e
>to 4o> ni4e te*nika to @osta4e. Ona sau sebe ,ura na@red, na osno6u s6o4e osobine
saou6eHa6an4a. 9e*nika una@red ne,ira ta4nu. 9a4anst6eno 4e sao ono >to 4o> ni4e @ostalo
te*nika.
9e*nika se 7alaGe 7a @ono6no obliko6an4e Gi6ota i n4e,o6o, ok6iAra, 7ato >to su oni lo>e
na@ra6l4eni. Po>to u ,enetsko nasleEi6an4u ia @re6i>e slua4nosti, te*nika @redlaGe n4e,o6o
@re6a7ilaGen4e, da bi st6orila onu 6rstu l4udi ko4a 4e neo@*odna 7a n4en ideal sluGen4a. =t6aAran4e
idealno, o6eka uskoro He biti @rosta te*nika o@eraci4a. Vi>e neHe biti @otrebno oslan4ati se na
slua4nost @orodino, nasleEa, niti na linu 6italnost, ko4a se satra 6rlino. Prien4ena
bio,enetika 4e 4edna od oi,ledni* oblasti te*nike desakrali7aci4eL ali ne seo 7abora6iti ni
@si*oanali7u, ko4a satra da sno6i, 6i7i4e i @si*iki Gi6ot u celini, nisu ni>ta 6i>e do ob4ekti. /e
seo 7abora6iti ni @rodor u ta4ne 7el4e i n4i*o6u eks@loataci4u. /eki *itni @ro,rai,
@osebno u =4edin4eni 2rGa6aa, @oku>a6a4u da obno6e tlo o>teHeno asi6Ano
eks@loataci4o i u@otrebo *ei4ski* Eubri6a. :skoro Heo otkriti Funkci4e *loroFla i tako
@ot@uno @reobra7iti Gi6otne uslo6e. /a4no6i4a istraGi6an4a u oblasti @riene elektronske
te*nolo,i4e u biAolo,i4i na,lasila su 7naa4 2/8 i 6ero6atno He do6esti do otkriHa 6e7e i7eEu
Gi6o, i neGi6o,.
/i>ta 6i>e ne @ri@ada carst6u bo,o6a ili nat@rirodno,. Po4edinac ko4i Gi6i u te*niko
okruGen4u 6rlo dobro 7na da ni,de nea nie, du*o6no,. Ali, o6ek ne oGe da Gi6i be7
s6eto,. On 7ato @renosi to oseHan4e na istu onu st6ar ko4a 4e uni>tila @ret*odni @redet s6eto,:
na sau te*niku. : na>e s6etu, te*nika 4e @ostala su>tinska ta4na, ko4a @o@ria 6eoa
ra7liite oblike u 7a6isnosti od esta i rase. Oni ko4i su sau6ali neku @redsta6u o a,i4sko, u
isto 6ree se di6e te*nici i 7a7iru od n4e. Radio 4e 4edna od ti* neob4a>n4i6i* isteri4a,
oi,ledno i stalno obna6l4a4uHe udo. On ni4e ni>ta an4e 7a@an4u4uHi od nekada>n4i*
aniFestaci4a udesno, i oboGa6a se kao i s6aki dru,i idol, sa isto @rostodu>noscu i stra*o.
Ali, na6ika i stalno @ona6l4an4e uda 6reeno iscr@l4u4u to @riAiti6no oboGa6an4e. Ono 4e
danas skoro isce7lo i7 e6ro@ski* 7eal4aL @roletari4at, radnici i sel4a>t6o odnose se @rea s6o4i
otociklia, radioAa@aratia i elektrini ureEa4ia s @re7ri6i @onoso, kao @rea du*u i7
boce ko4i 4e n4i*o6 rob. /4i*o6 ideal 4e otelot6oren u odreEeni st6aria ko4e i sluGe. I@ak,
oni 7adrGa6a4u neki oseHa4 7a s6eto, u sislu da Gi6ot ne bi bio 6redan s6e te uke kada kod
kuHe ne bi iali te du*o6e i7 boce. 9a4 sta6 ide no,o dal4e kod s6esno, dela @roletari4ata, ko4i
te*niku 6idi kao celinu, a ne sao u n4eni s@oradini 6ido6ia. Za n4e,a 4e te*nika
sredst6o 7a osloboEen4e @roletari4ata. =6e >to 4e @otrebno 4este da te*nika 4o> alo na@redu4eL
sra7erno toe, i oni He se osloboditi s6o4i* oko6a. =tal4in 4e uka7i6ao na industri4ali7aci4u kao na
4edini @reduslo6 7a ost6aren4e kouni7a. =6aki dobitak ko4i te*nika ost6ari, dobitak 4e 7a
@roletari4at. 9o uistinu @redsta6l4a 6eru u s6eto. 9e*nika 4e bo, ko4i donosi s@asen4e. Ona 4e u
su>tini dobra. 8a@itali7a 4e ,nusan 7ato >to se @o6reeno su@rotAsta6l4a te*nici. 9e*nika 4e
nada @roletari4ataL on oGe da 6eru4e u n4u, 4er su n4ena uda 6idl4i6a i na@redna. Veliki deo
n4e,o6o, oseHan4a ta4ne osta4e 6e7an 7a te*niku. 8arl ;arks 4e oGda o,ao da racionalno
ob4asni kako He te*nika osloboditi @roletari4at, ali sa @roletari4at ni4e dorastao @ot@uno
ra7ue6an4u to, DkakoI. 9o 7a n4e,a osta4e ta4na. On 7adrGa6a sao Forulu 6ere. Ali, n4e,o6a
6era se sa entu7i4a7o obraHa ta4anst6eno iniocu n4e,o6o, osloboEen4a.
/eintelektualni slo4e6i burGoa7i4e su oGda an4e @odloGni torn oboGa6an4u te*nike. Ali,
te*niari i7 redo6a burGoa7i4e su be7 sun4e n4ie na46i>e 7a*6aHeni. Za n4i*, te*nika jeste s6eta,
@o>to oni nea4u ra7lo,a da oseHa4u strast @rea n4o4. 34udi od te*nike su u6ek u7neAireni
kada i* neko @ita 7a oti6e n4i*o6e 6ere. /e, oni ne oeku4u
1&C
1&'
osloboEen4eL oni ne oeku4u ni>ta, a i@ak se Grt6u4u i s Fanati7o @os6eHu4u s6o4e Gi6ote
ra76o4u Fabrika i or,ani7aci4i banaka. =reHa l4udske 6rste i sline besislice su o@>ta esta na
ko4a se @onekad @o7i6a4u, ali ona 6i>e nea4u sisla ak ni kao o@ra6dan4e, a si,urno nea4u
ni>ta 7a4edniko, s o6eko6o strascu @rea te*nici.
9e*niar se oGda ba6i te*niko 7ato >to u 4e to @roFesi4a, ali on to radi sa strascu, 7ato >to
4e 7a n4e,a te*nika sredi>te s6eto,. /e @oAsto4i ra7lo,, niti ob4a>n4en4e 7a n4e,o6 sta6. ;oH
te*nike, ta4anst6ena, iako nauna, ko4a ceo s6et @okri6a s6o4o reGo elektroa,netski*
talasa, Gica i *arti4e, 7a te*niara 4e a@straktni idol ko4i u da4e ra7lo, 7a Gi6ot, ak i 7a radost.
Jedan 7nak oseHan4a s6eto,, i7eEu no,i* dru,i*, ko4e o6ek doGi6l4a6a u susretu s te*niko,
4este teGn4a da se @rea n4o4 odnosi s @risnoscu. =e* i *uor su uobia4ene l4udske reakci4e u
@risust6u s6eto,. 9o 6aGi i 7a @riiti6ne narodeL ali, i7 isto, ra7lo,a 4e @r6a atoska boba
na76ana D<ildaI, dGino6ski ciklotron u 3os Alaosu D8leentinaI, atoski reaktori DloniHiI, a
radioakti6Ana kontainaci4a Dsuren4eI. 9e*niari i7 3os Alaosa su i7bacili re DatoI i7 s6o,
renika. 9i detal4i si,urno ne>to ,o6ore.
Ako iao u 6idu 6eoa ra7liite Fore te*nike, 4asno 4e da se ne oGe se ,o6oriti o
te*niko4 reli,i4i. I@ak, @osto4i oseHan4e s6eto,, ko4e se is@ol4a6a na ra7ne naine. Oni 6arira4u od
o6eka do o6eka, ali 7a s6e l4ude oseHan4e s6eto, 4e i7raGeno u ono udesno instruenAtu
instinkta oHi, ko4i 4e u6ek @o6e7an s ta4anst6eni i a,i4ski. Radnik se *6ali s6o4i
@oslo 4er u to @ruGa @ri4atnu @ot6rdu so@Ast6ene nadoHi. ;ladi snob 4uri br7ino od 1&0
k5* u s6o @orA>eu. 9e*niar sa 7ado6ol4st6o @osatra kri6e na s6o ,raFkonu, be7 ob7ira
na >ta se odnose. Za te l4ude, te*nika 4e u s6ako @o,ledu s6eta: ona 4e o@>ti i7ra7 l4udske oHi,
be7 ko4e, bi 6ideli da su 7a@ra6o siroa>ni, usal4eni, ,oli i li>eni s6i* as@iraci4a. -e7 to,a, 6i>e
ne bi bili *ero4i, ,eni4i ili ar*anEeli, >to neki otor oGe da i obe7bedi u7 relati6no ali
tro>ak.
Nta da kaGeo o eks@lo7i4i u7buEen4a kada 4e =@utn4ik @oleteo u orbituQ Nta reHi o @esaa
=o64eta, o etaF7iki sla6o@o4kaa Prancu7a, o s@ekulaci4aa o os6a4an4u s6eiraQ 8ako da
,ledao na i74ednaa6an4e 6e>tako, satelita sa =unce ili n4e,o6o, @ronalaska sa
st6aran4e Zel4eQ Ako @o,ledao na dru,u stranu Atlantika, kak6o 4e st6arno 7naen4e
@rekoerno, odu>e6l4en4a AerikanacaQ =6e su to i7ra7i odreEeno, dru>t6eno, sta6a @rea
@rosto4 te*niko4 in4enici. ?ak i l4udi ko4i su i7,ubili @osao ili ko4e 4e te*nika u@ro@astila, ak
i oni ko4i 4e kritiku4u ili na@ada4u %ali be7 selosti da odu toliko daleko da n4ene oboGa6aoce
okrenu @roti6 sebe(, ia4u neistu sa6est, kao i s6i ikonoklasti. Oni ne nala7e ni u sebi, niti ne,de
6an sebe, silu ko4a bi 7aenila onu ko4u do6ode u @itan4e. /isu ak ni oa4ni, >to bi bio 7nak
n4i*o6e slobode. 9a neista sa6est 4e in4enica ko4a oGda na4reiti4e otkri6a sakrali7aci4u
oderne te*nike.
/a osno6u ra7otreni* karakteristika, o,u sa si,urnoscu da t6rAdi da sa6reena te*nika i
ona i7 @ro>losti nea4u 7a4edniki ieniAlac. 2anas se suoa6ao s @ot@uno dru,ai4i
Fenoeno. Oni ko4i t6rde da o o6eko6o dana>n4e @oloGa4u sude na osno6u n4e,o6e
te*nike situaci4e i7 @ro>li* stoleHa, @oka7u4u da nisu s*6atili ni>ta od te*niko, Fenoena. 9i
7akl4uci doka7u4u da su n4i*o6a ra7i>l4an4a be7 osno6a, a s6e n4i*o6e analo,i4e @roa>ene.
?u6ena Aleno6a %Alain( Forula 6i>e ne 6aGi: DOruEa, instruenAti nuGnosti, ko4i niti laGu
niti 6ara4u, oruEa ko4ia nuGnost oGe biti sa6ladana tako >to se u6aGa6a, be7 oslan4an4a na
laGne 7akoneL oruEa s ko4ia oGe> @obediti, tako >to i se @otin4a6a>.I 9a Forula 6aGi 7a
oruEe ko4e sta6l4a o6eka u direktan dodir sa st6arnoscu, ko4a ne tr@i i7,o6ore, u dodir s
ateri4o ko4o treba o6ladati i ko4u oGe iskoAristiti sao ako 4o4 se @okori. Poslu>nost
@rea @lu,u ili rendeu bila 4e 7aista 4edini nain da se o6lada 7el4o ili dr6eto. Ali, ta Forula
ne 6aGi 7a na>e te*nike. Ona4 ko se sluGi ti te*nikaa ula7i u @rostor dru,ai4e nuGnosti. 9o 6i>e
ni4e @rirodna nuGnost, ko4a 7a@ra6o 6i>e ne @osto4i. 9o 4e nuGnost te*nike, ko4a @osta4e s6e
stroGi4a kako @rirodna nuGnost s6e 6i>e bledi i isce7a6a. /4u 4e neo,uHe i7beHi ili n4oAe
o6ladati. OruEe ni4e bilo laGno. Ali, te*nika nas tera da @rodreo u na4skro6iti4i @rostor laGi, dok
na s6e 6ree @oka7u4e @leenito lice ob4ekti6no, re7ultata. : torn na4dubl4e skro6i>tu,
o6ek 6i>e ne oGe da @re@o7na sebe 7bo, instruenata ko4ia se sluGi.
1&$
OruEe donosi o6eku @obedu, ali, o6ee, 7ar ne 7na> da 6i>e nea @obede ko4a bi bila t6o4aQ
Pobeda danas @ri@ada oruEu. Jedino ono ia oH i odnosi @obedu. ?o6eku osta4e sao lo6oro6
6enae, kao /aA@oleonu III, ko4i 4e ostao u Pari7u da @lanira strate,i4u 8risko, rata i sao sebi
dodelio @obedniku krunu.
Ali, ta ilu7i4a ne oGe tra4ati 4o> du,o. ?o6ek 4e @okoren i 6i>e nea @obede ko4a bi bila
sao n4e,o6a. On 6i>e nea @ristu@a ak ni s6o4i @ri6idni tri4uFa, osi tako >to i sa
@osta4e @redet te*nike i @lod s@a4an4a o6eka i a>ine. =6i n4e,o6i rauni su FalsiFAko6ani.
Aleno6a deFnici4a 6i>e ne od,o6ara nieu u oderno s6eAtu. 2ok sa o6o @isao, i7osta6io
sa, nara6no, no,e as@ekte na>e, s6eta. I dal4e @osto4e 7anatli4e, sitni tr,o6ci, esari,
doaHice i ali @ol4o@ri6redni @roi76oEai. Ali oni su 4uera>n4a lica, an4e ili 6i>e istra4ni
7aostaci na>e @ro>losti. /a> s6et ne ine ti ne@oini ostaci istori4e i 7ato sa o6de @oku>ao da
ra7otri sao sile u kretan4u. 9i ostaci i dal4e o@sta4u u sloGenosti oderno, s6eta, ali oni
nea4u buduHnost i 7ato nesta4u.
Zania nas sao ono >to ia buduHnost. Ali kako to @re@o7natiQ 9ako >to Heo na@ra6iti
@oreEen4e i7eEu tri ni6oa ci6ili7aci4e, ko4i danas u@oredo @osto4e: Indi4e, 7a@adne E6ro@e i
=4edin4eni* 2rGa6a, i ra7otriti @ra6ac n4i*o6o, istori4sko, na@redo6an4a, od 4edne do dru,e
A >to 4e snaGno na,la>eno ra76o4e =o64etsko, =a6e7a, ko4i 4e istori4u do6eo do kl4uan4a.
: o6o4 ,la6i skicirali so @si*olo,i4u tiranina. =ada orao i7uAiti n4e,o6u biolo,i4u:
n4e,o6 kr6otok A drGa6uL di,esti6ni trakt A ekoAnoi4uL Heli4sko tki6o A o6eka.
<la6a III
9E./I8A I E8O/O;IJA
Ia nee, nai6no, u Gel4i da se @roble ekonoske te*nike obradi na nekoliko strana, a
i7,leda i @ot@uno beskorisno 4o> 4edno ra7Aatrati @itan4e ko4e 4e tako esto @roua6ano. Ali,
kao i u celo4 kn4i7i, nea naeru da se os6rHe iskl4ui6o na one as@ekte @roblea ko4i se
tradicionalno ra7atra4u, to 4est, na in4enice. ?in4enice, bro4ke i statistika %dobro ili alo
@o7nati( ine @o7adinu i osno6u o, istraAGi6an4a. /4i* 4e ne@otrebno @ona6l4ati. Oni se o,u
naHi u bro4ni kn4i,aa, tako da Hu nasta6iti s DlakiI etodo ko4i sa do sada
u@raGn4a6ao. ZaokruGi6an4e in4enica na,lasiHu n4i*o6 7naa4L a na osno6u dati* @odataka
@otrudiHu se da i76ede no6e as@ekte i Dlini4e silaI 7a no6e studi4e. ;oGe se @osta6iti @itan4e da li
4e to 6eH uin4eno i, @rea toe, ne@otrebno. Ali, o6o istraGi6an4e @ret@osta6l4a da Heo i7beHi
ne sao iskl4ui6u @reoku@aci4u siro6i in4enicaa, ne,o i Foralnu lo,iku. /i4edno od to
d6o4e ne oGe ob4asniti st6arnost. =u>tina 4e u toe da se sledi neka 6rsta unutra>n4e lo,ike
st6ari i in4enica. -eskorisno 4e ,o6oriti o D7akoniaI. Proti6i se sta6u, ko4i 4e, na @rier,
7astu@l4en u Purast4eo6i rado6ia, ko4i kobinu4e eleente na osno6u iste lo,ike, >to da4e
su6i>e linearne i ne*uane re7ultate. 9akoEe se su@rotsta6l4a sta6u, karakteristino 7a 6eHinu
7a@adni* intelektualaca, ko4i, @ola7eHi od in4enica, sesta ne,ira4u te iste in4enice
is@o6edan4e nade i t6rdn4aa o neino6nosti l4udAske slobode A u eu s6akako nea nie,
nauno,. 9a4 sta6 se oGe s6esti na u6eren4e da 4e realnost 4ednosta6no su6i>e stra>na da bi 4o4 se
@o,ledalo u oi. :esto da se ruko6ode st6arnoscu, 6eHina istraGi6aa o6o, @roblea 7au7ia
sta6 ko4i 4e u direktno4 su@rotnosti sa s6i 7bi6an4ia oderno, doba. 9a4 sta6 se oGe saGeti
na sledeHi nain:
1&&
1&M
D?in4enice su eleenti i,re str@l4en4a, ko4a 4e aorFna i nea 6lastiti oblik. Po4edinac 4e sa6r>eno
=lobodan da delo6e te i,re ureEu4e @o 6ol4i i ra76i4a dobro6ol4nu, l4udsku ekonoi4u.I
;o4 sta6 4e ekstrean, ali 6eru4e da 4e bliGi realnosti. PrieHuA4e da in4enice ia4u s6o4
oblik i s@eciFicnu teGinu. One ne @o>tu4u ni slobodu @o4edinca, niti Foralnu lo,iku. : o6o
ese4u @oku>a6a da @ronaEe n4i*o6u s@eciFicnu kon7istenci4u i n4i*o6e 7a4ednike tendenci4e,
kao i da otkri4e da li u to4 7brci 4o> ia esta 7a o6ekaL da li on 4o> ia neki autoritet, usred
ti* kolosalni* asa u @okretuL da li on oGe delo6ati bilo kak6o silo na statistiku, ko4a u
kli7i i7 ruku u oblast a@straktno, i nest6arno,. ;oGe li on iati ulo,u, autoritet i o,uHnost
delo6an4a na neko4 bol4o4 osno6i ne,o >to su neuteel4eni i7ra7i nade ili sle@i in nera7une
6ereQ
I. Na)%ol)( ( ,a)1o$(
)ticaj tehnike na ekonomiju
Ra7otrio na @oetku as@ekt odnosa te*nike i ekonoi4e ko4i 4e tradicionalno i7ua6an,
@osebno kod ;arksa. 9e*nika %ili, tani4e, te*nike( @o4a6l4u4e se kao @okretaka sila i osno6
ekonoi4e. -e7 n4e nea ekonoi4e. Zato se u ekonoi4i oGe na@ra6iti ra7lika i7eAEu
dinaike sile, ko4a 4e te*nika in6enci4a, i one statike, to 4est, or,ani7aci4e ekonoi4e.
;arks ra7liku4e siste @roi76odn4e i siste ras@odele: @r6i 4e re6olucionaran, dru,i nuGno
kon7er6ati6an. =aAoobana 4e @osta6iti ekonoi4u u osno6u arksistiko, sistea. 9e*nika
4e ono od e,a 7a6isi s6e ostalo. Ali, ra7lika ko4u 4e na@ra6io ;arks ora se re6idirati, 4er 6i>e
ni4e tano da te*nika i,ra ulo,u sao u @roi76odn4i. 9e*nike su u 6eliko4 eri odiFko6ale i
ras@oAdelu. Zaista, ni4edna oblast ekonosko, Gi6ota danas ni4e ne7a6isna od te*niko,
ra76o4a. Purast4eo6a 4e 7aslu,a >to 4e istakao da te*niki ra76o4 kontroli>e ceo sa6reeni
ekonoski ra76itak, od @roi76odni* o@eraci4a do deo,raF4e. %/ea sun4e da @orast
s6etsko, stano6Ani>t6a ia 6e7e s @o6eHano @otro>n4o.( Purast4e 4e @oka7ao da te*niki
@ro,res doinira ak i a@straktni4i sFeraaL na @rier,
e*ani7o cena, e6oluci4o ka@itala, strano tr,o6ino, i7eA>tan4e stano6ni>t6a,
ne7a@osleno>Hu i tako dal4e.
9a in6a7i4a te*nike na s6e ekonoske akti6nosti danas i7,leda neAos@orna. /ara6no, to
@itan4e su @okrenuli i dru,i ekonoisti @re PuArast4ea, ako ne u @ot@unosti, onda akar u
i76esno4 eri. : 4edno @oku>a4u da ob4asni kri7e, <otFrid .aberler %<ottFried .aberler( 4e u
kn4i7i !ros&eritet i de&resija 6!ros&erity and =e&ression9 n4i*o6o @osto4aAn4e @ri@isao
nera6noernosti te*niko, ra76o4a u ra7liiti ,ranaa ekonoi4e. :s@e* te*nike do6odi do
n4eno, @uno, ra76o4aL te*nika He teGiti da dose,ne ,ranice s6o, o,uHe, ra76o4a u dato4 oblasti.
ReA7ultat to,a 4e, @r6o, ne4ednakost oHi u ra7liiti oblastia ekonoi4e, >to i7a7i6a
nera6noteGu celo, sisteaL i dru,o, san4en4e elasAtinosti ekonosko, il4ea. 9e*niki
@ro,res @odra7ue6a 7asto4 u 4edno ili dru,o delu sisteaL ekonoi4a 4e na@eta do
kra4nosti i ,ubi s6aku o,uHnost ada@taci4e, osi, nara6no, @ot@uno, sloa. 8ri7a 4e, dakle,
re7ultat in4enice da siste ne oGe ekonoski naA@redo6ati isti te@o u s6i s6o4i
delo6ia.
Anri <uiton %.enri <uitton( se 6raHa na o6u ide4u kada @rieHu4e da su e*ani7i
@rila,oEa6an4a, ko4i su bili akti6ni toko JIJ 6eka, naila7ili na s6e 6i>e @re@reka. 9a4 @oreeHa4
se, @o s6o4 @rilici, oGe @ri@isati ,ubitku strukturalne elastinosti. =truktura ko4a 4e @odesna 7a
@roste, lak>e e*ani7e, da se tako i7ra7io %stari s6et ni4e akuAulirao toliko @ronala7aka
kao no6i(, ni4e 6i>e @rila,oEen 7a*te6ia rasta u s6etu ko4i 6i>e ni4e lad.
: sas6i dru,o4 oblasti, 2Gon ;e4nard 8e4ns %Jo*n ;a)nard 8e)nes( 4e u radu H&4ta
teorija IDeneral Tehory9 takoEe @oka7ao da 4e te*niki @ro,res nei7beGan Faktor u ekonoi4i.
Ekonoski s6et ne oGe ostati statian. On ora stalno da se ra76i4a. 9e*niki @ro,res 4e od
centralno, 7naa4a u teori4i in6estici4a. =6e o,uHnosti delo6an4a ora4u se iskoristiti @o
s6aku cenu. /eo@*odno 4e ne@restano otkri6ati no6e o,uHnosti 7a in6estiran4e. /aie, kaGe
8e4ns, >to 4e 6i>e @otro>aki* dobara A i4a 4e @roi76odn4a una@red obe7beEeAna A utoliko 4e
teGe naHi no6e od,o6ara4uHe @otrebe A ko4e se isto tako ora4u @red6ideti i ko4e 7a*te6a4u no6e
in6estici4e. Ono e,a se 8e4ns u st6ari @la>i 4este da neHe biti do6ol4no no6i* o,uHnosti 7a
1&O
1&"
in6estiran4e. Posto4i sao 4edan nain da se obe7bede neo,raniene o,uHnosti. 9e
o,uHnosti nea4u nie, 7a4edniko, sa s@ontani l4udski @otrebaa, 6eH ukl4uu4u
te*nika otkriHa i @riene, ko4i st6ara4u no6e @roi76ode, 7a 7aenu stari*, i ko4i @odstiu
@otrebu 7a ti @roi76odia. Prea toe, te*niki @ro,res 4e odluu4uHi Faktor u na@redo6an4u
in6estiran4a. 2obro 4e @o7nata sredi>n4e esto teoAri4e in6estiran4a u 8e4nso6o sisteu. Ako
bi u doenu ekonoiA4e do>lo do 6i7anti4ske Fa7e te*niko, 7asto4a, to bi 7nailo ne sao
7asto4 ekonosko, ra76itka, 6eH i re,resi4u, >to bi do6elo do seri4e duboki* kri7a.
: slino sislu, i oni ko4i @ri*6ata4u i oni ko4i odbi4a4u teori4u ekonoske 7relosti @rida4u
6eliki 7naa4 te*nici. Po to4 teori4i, sao ne@restani te*niki @ro,res oGe da ko@en7u4e
6idl4i6e u7roke deA@resi4e u ekonoi4i ko4a 4e dosti,la 7relost. 9i u7roci su @ad sto@e rasta
@o@ulaci4e i o,ranienost ,eo,raFske eks@an7i4e A d6a Faktora ko4i ukl4uu4u san4en4e sto@e
in6estiran4a. 9e*niki @ro,res oGe biti lek 7a ta4 @roble, ali, @o t6orcu o6e teori4e, i te*nika
uest6u4e u torn san4en4u, ne a@solutno, 6eH relati6no: te*niki @ro,res se 6i>e ne od6i4a
do6ol4no br7o da bi ko@en7o6ao dru,e Faktore. ?ak ni @roti6nici o6e teori4e ne @oriu 7naa4
te*niko, Faktora, i to 4e ono >to nas o6de interesu4e.
Jo> 4edan eleent ekonosko, Gi6ota ne se biti 7anearen: @oAl4o@ri6redna @roi76odn4a. I
tu 4e @reokret ko4i donosi te*nika radikaAlan. VeH so @rietili o@asnost @o sau 7el4u. Nto se
tie beneFci4a i @rodora te*nike u @ol4o@ri6redu, do6ol4no 4e 7aintereso6ano, itaAoca u@utiti na
<idiono6 rad. Ali, ora da na,lasi 4ednu st6ar: kao re7ultat utica4a te*nike, oderni s6et
se suoa6a s neko 6rsto Ddeblokiran4a Gi6ota i entaliteta sel4akaI. 2u,o 6reena se seoska
tradici4a o@irala ino6aci4i, a stari @ol4o@ri6redni sistei su sau6ali s6o4u stabilnost. 2anas 4e
te*nika transForaci4a ,oto6a in4enicaL seoska re6oluci4a 4e ili 7a6r>ena ili 4e u torn @rocesu i
to s6uda u isto seru. Pra6i o@se, na@retka te re6oluci4e 4e od ale 6aGnostiL ono >to 4e bitno 4e
@r6i korak, ko4i oo,uHa6a @re6a7ilaGen4e tradicionalni* bari4era. =el4ak @osta4e s6estan
inFeriornosti s6o4i* tradici4aL uobia4eAna o@ra6dan4a se doeku4u s @re7iro i s6et sel4aka od
iracionalno,
@osta4e racionalan. O6de se @ono6o sreHeo sa ide4o da te*nika uni>ta6a tradicionalne Fore
ci6ili7aci4e i uesto n4i* u6odi ,lobalno 4edinst6o. Nta ta deblokada 7nai 7a buduHnostQ :
,odinaa ko4e doAla7e, biHeo s6edoci ubr7a6an4a te*niko, @ro,resa u seosko Gi6oAtu, ali i
neki* 6eH 6idl4i6i* @o4a6a: isel4a6an4a sel4aka, @ol4o@ri6redne s@eci4ali7aci4e, kren4a >ua i rasta
@ol4o@ri6redne @roi76odn4e uo@A>te. 9i do,aEa4i su od i7u7etne 6aGnosti, s ob7iro na in4enicu
da He @ol4o@ri6redna @roi76odn4a i dal4e ostati osno6a ekonosko, Gi6ota, kao i da 7el4e ko4e
su na47a6isni4e od industri4e, Velika -ritani4a i Ja@an, nisu dosti,le tako 6isok Gi6otni standard
kao =4edin4ene 2rGa6e u@ra6o 7bo, nedostatka obradi6e 7el4e. Ekonoske @osledice o6o,
ti@a te*niko, @ro,resa su lako s*6atl4i6e.
O6i @rieri, @roi76ol4no i7abrani i7 ra7liiti* dru>t6eni* oblasti, @oka7u4u da 4e utica4
te*nike na ekonoski Gi6ot >iri i dubl4i ne,o >to bi klasini ekonoski @rirunici Geleli da
6eru4eo.
Pored to,a, s6e to 4e sadrGano u eleentarno 7a@aGan4u da naA@redak @roi76odn4e tesno
7a6isi od te*niko, na@retka. =ada 4e o@>te esto reHi da no6a, ,eneralna ekonoska
or,ani7aci4a od,o6ara neAki no6i oblicia @roi76odn4e.
2o te 7a6isnosti ekonoi4e od te*nika, a @r6enst6eno od a>ina, do>lo 4e na iracionalan
nain. 9a eEu7a6isnost ni4e nastala delo6aAn4e 4asni* i odreEeni* u7roka. Veblen @osta6l4a
@itan4e da li a>ine rasi@a4u 6i>e ateri4ala i na@ora ne,o >to i* >tedeL da li @rou7roku4u
o7bil4ne ekonoske ,ubitke ra76o4e ko4i donose, u @o,ledu tranAs@orta, itd. Isto @itan4e
@osta6l4a i -ertrand Rasel %-ertrand Russel(, a s 4o> 6eHi na,lasko <aston -arde %<aston
-ardet(, ko4i uka7u4e na o,rono rasi@an4e l4udski* sna,a, 6reena, rada i ka@itala, 7bo,
dru>t6eni* struktura uslo6l4eni* a>ino. 9o su 7aista 4ednosta6na @itan4a, ali 7naa4na.
Vidio, dakle, da utica4 te*nike na ekonoi4u ne @roi7ila7i i7 neAos@orne ekonoske
su@eriornosti a>ine. Vi>e ne doinira4u ide4e i teori4e, 6eH oH @roi76odn4e. Industri4ska
re6oluci4a de6etnaesto, 6eka 4e bila direktna @osledica te*niko, na@retka s6o, 6reenaL ta4
odnos se ni4e @roenio. ;arks 4e nesun4i6o bio u @ra6u kada 4e re o @eAriodu od, @ribliGno,
1O'0. do danasL @okretaka sila celoku@no, ekoA
1M0
1M1
nosko, ra76itka 7aista 4e bio te*niki ra76o4. I@ak, ;arks ni4e nuGno u @ra6u kada 4e re o
dru,i istori4ski @eriodia. 9e*niki @ro,res ni4e u6ek bio osno6ni @rinci@. VeH so doka7ali
su@rotno. Pored to,a, to ne 7nai da su &osledice ko4e ;arks i76lai i7 s6o4i* t6rdn4i tane. =6e >to
treba da uradio 4este da konstatu4eo da su ;arkso6a za&aCanja tana: >to 6i>e na@redu4eo
ka no6o s6etu, utoliko 4e ekonoski GiA6ot 7a6isni4i od te*niko, ra76o4a.
*konomke po$e#ice
8ao >to kaGe Can ;ar>al %Jean ;arc*al(, Dakuulaci4a a>ina en4a ekonoi4uI. Znao
da te*nika ni4e ek6i6alentna s a>ino, a ;ar>alo6a t6rdn4a 4e 4o> tani4a kada se te*nika
ra7atra u o, o@>ti4e sislu. Pored to,a, n4e,o6a Forula, ko4a 4e istori4ski u,la6Ano
tana, @osta4e 4o> tani4a s ob7iro na ekonoske @oreeHa4e i7a76ane, na @rier,
autoati7aci4o. Po4ednosta6l4eni @o,led na autoati7o6anu ekonoi4u obeHa6a udobnost i
obil4e 7a s6e l4ude, 7a*6al4u4uHi te*nici. Ali, naGalost, to ni4e tako 4ednosta6no. =uoeAni so,
7a@ra6o, s Fenoeno ko4i He do6esti do istinske ekonoske utaci4e. /i4edan od
ekonoski* odaliteta %@late, ras@odela, skraHi6an4e radne nedel4e, @rebaci6an4e radne sna,e
i7 4edne oblasti u dru,u, @oreeHa4 ra6noteGe @roi76odn4e u ra7liiti oblastia( ne i7,leda
re>i6 u ok6iru sada>n4e, stan4a st6ari. ?ak ni soci4alistiAka ekonoska struktura ni4e
@rila,oEena toe da @ri*6ati asi6an eFekat autoati7aci4e. 9o su, i7 arksistiko, u,la,
@ri7nali i sai soA64etski ekonoisti, u s6o4i istraGi6an4ia eFekata autoati7aci4e.
Ako se 6ratio na ;ar>alo6u Forulu, oGeo se u@itati u ko seru delu4e ta
transForaci4a. Ako ra7otrio i76esne karakteriAstike @ro,resa bitne 7a ekonoi4u, oGeo
uoiti da se s6e one kreAHu u isto seru. Prisetio se da te*nika sredst6a @osta4u s6e 6eHa i
sku@l4a. Ra7otrio, na @rier, 6a9 s6e bro4ni4e a>ine neo@*odne 7a @roi76odn4u, ko4e rade
brGe, ko4e se stalno una@reEu4u i ko4e su @redet esti* 7aena 7bo, ne@restano, na@retka u
@ronala7a>t6uL
%b( or,ani7aci4u rada, ko4a @odra7ue6a s6e bro4ni4u i sku@l4u radnu sna,u, a ko4a, iako
neo@*odna, ni4e u6ek oda* na ras@ola,an4uL
%c( te*nike reklairan4a. : s6i ti ekonoski sredst6ia treba
uoiti istu in4enicu A in6estiran4e o,roni* sua ne@roi76odno, ka@itala. 8a@ital u tak6i
ra7eraa ne oGe 6i>e biti u 6lasni>At6u 4edne osobe, a ekonoska akti6nost 4e 6an o@se,a
indi6idualni* oHi. Ali, te*niki @ro,res ne oGe da o@stane be7 koncentraci4e ka@itala.
Ekonoi4a 7asno6ana na indi6idualni @redu7eHia ni4e 7aisli6a, osi u slua4u 6elike
te*nike re,resi4e. /eo@*odna konAcentraci4a ka@itala do6odi do kor@orati6ne ili drGa6ne
ekonoi4e.
8oncentraci4a ko@ani4a od,o6ara to4 koncentraci4i ka@itala. 9a in4enica bi danas te>ko
o,la da se os@ori, @o,oto6o kada se ia u 6idu oH ti* ko@ani4a. 26a @riera i7
=4edin4eni* 2rGa6a: 1"'". ,odine, #C] uku@no, industri4sko, ka@itala 4e drGalo 0,1] uku@no,
bro4a ko@ani4aL a 1"$C. ,odine &C] s6i* radnika 4e bilo 7a@osleAno u C] aeriki*
ko@ani4a. =lina koncentraci4a @osto4i i u banAkarsko sektoru. Od '0000 banaka u
=4edin4eni 2rGa6aa 1"'0, sao 1#000 4e @reostalo 1"#&. =ao u 1"##. bilo 4e '#0 s@a4an4a
ko@ani4a. =ituaci4a 4e @ostala toliko oi,ledna da 4e :@ra6ni odbor Pederalni* re7er6i
@redu7eo ka@an4u @roti6 te koncentraci4e.
9a tendenci4a ka koncentraci4i @ot6rEu4e se s6akodne6no, kao >to @oka7u4e Co7eF 3aGiGi
%Jose@* 3a4u,ie(. Ono >to 4e 6aGno 4este @re@o7nati istinske @okretake oti6e ko4i sto4e i7a
to,a. 34udski i soci4alni eFekti te koncentraci4e su, uku@no ,ledano, lo>i. : 6eliko4 kor@oraci4i
radnici su @od4arl4eni 6i>e ne,o ikad i te>ko da su u @o7ici4i da delu4u na 4asno l4udski nain.
=t6ari se esto naeHu ak i @otro>au. Inte,raci4a @o4edinca u te*niki ko@leks 4e teel4ni4a
ne,o ikada rani4e.
= isto ekonoske take ,ledi>ta, 6rednost re7ultata 4e 6eoa disAkutabilna. /a @r6i @o,led,
sa stano6i>ta trGi>ne ekonoi4e, ini se da 4e koncentraci4a i7u7etno @o6ol4an Faktor. Ona
@odra7ue6a, na @rier, ukidan4e konkurenci4e i tendenci4u rasta cena. Ali, >to 4e 4o>
u@eatl4i6i4e, koncentraci4a ne do6odi do rasta @roFta. : no,i @roi76odni ,ranaa, rast
@roFta sta,nira ili se san4u4e kada doEe do @rela7a s @redu7eHa sredn4e 6eliine na 6eliku
kor@oraci4u.
Nta 4e onda oti6 ko4i sto4i i7a koncentraci4eQ =ao te*nika. -ro4ni eleenti te*nike 7a*te6a4u
koncentraci4u. ;e*anika te*nika 4e 7a*Ate6a 7ato >to 4e u o6o trenutku sao 6eoa 6elika
kor@oraci4a u @oA
1MC
1M'
7ici4i da iskoristi na4no6i4e @ronalaske. =ao 6elika kor@oraci4a oGe da @rieni norali7aci4u,
da na @roFtabilan nain reciklira ot@adni ateri4al i @ra6i nus@roi76ode. 9e*nika @rien4ena na
@roble eFAkasnosti rada 7a*te6a koncentraci4u 7ato >to 4e sao kro7 n4u o,uHe @rieniti
na4no6i4e etode, ko4e su daleko @re6a7i>le te*nike nekaAda>n4i* strun4aka 7a eFkasnost i
studi4e 6reena %na @rier, @riena te*nika industri4ski* odnosa(. /a kra4u, ekonoske te*nike
7a*te6aA4u kako 6ertikalnu, tako i *ori7ontalnu koncentraci4u, >to oo,uHa6a st6aran4e 7ali*a @o
@o6ol4ni4i cenaa, ubr7ani obrt ka@itala, redukAci4u Fksni* tro>ko6a, obe7beEi6an4e trGi>ta i
tako dal4e.
Prea toe, te*niki @ro,res @odra7ue6a koncentraci4u. Ali, ona @redsta6l4a istinsku
@rednost sao u te*niko doenu. 9eGn4a ka koncentraci4i 4e tako snaGna da se de>a6a ak i
ako 4e u su@rotnosti sa odlukaa drGa6e. : =4edin4eni 2rGa6aa i u Prancusko4 drGa6a se
esto o@irala koncentraci4i, ali 4e na kra4u u6ek bi6ala @rinuEena da ka@itulira i da neoHno
@osatra neGel4eni ra76o4. 9o @ot6rEu4e o4 sud o @resudno utica4u te*nike na odernu
ekonoi4u. Pored to,a, te*nika or,ani7aci4e ini inter6enci4u drGa6e nei7beGno.
/eo@*odnost norali7aci4e @roi76oda danas se 6i>e ne do6odi u @itan4e. 9o 4e 4edan od
uslo6a ekonosko, @ro,resa. 9a norali7aci4a 4e 7asno6ana na te*niko istraGi6an4u. Ali o6de,
kao i s6uda u libeAralno4 ili @oluliberalno4 ekonoi4i, te*niki re7ultat dola7i u sukob s neki
interesia. : @rieni norali7aci4e ne oGe se raunati na dobru 6ol4u 4a6nosti. Zato se ona
ora @odrGati na neki dru,i nain. A tu @odr>ku oGe da obe7bedi sao drGa6a. Is*od 4e
Foriran4e koAisi4e 7a arbitraGu, naoruGane 4a6ni @unooH4e 7a s@ro6oEen4e
norali7aci4e.
9e*nika nuGnost @o7i6a na drGa6nu inter6enci4u u or,ani7aci4i elektroener,etske reGe.
8asni4e Hu ra7otriti eEu7a6isnost reGe i isto te*niki* oti6a ko4i @odstiu n4eno
@osto4an4e. O6de ni4e u @itan4u re,ulisan4e su@rotsta6l4eni* interesa, 6eH @otreba 7a 6i>o orA
,ani7aci4o, ko4a bi obu*6atala one lokalne, >to u o6o slua4u do6odi do obraHan4a drGa6i.
9e*niki or,ani7a @od ieno ko"1inat 4e isto, reda. -ilo da 4e re o 9VA ili so64etsko
<o"1inatu2 @ot@uno 4e ilu7orno t6rditi kako tak6i kobinati @redsta6l4a4u autonone or,aA
ni7e. : st6ari, te*nika nuGnost ko4a 4e do6ela do n4i*o6o, st6aran4a dobi4a sna,u i 6rednost
sao kro7 drGa6nu inter6enci4u. /esun4i6o, u trenutku konstituisan4a or,ani7aci4e, ona oGe
iati i76esnu ne7aA6isnost od drGa6e. Ali, ne seo 7abora6iti ko 4e n4en st6arni roditel4. /iti
seo @re6ideti in4enicu da to roditel4st6o @redsta6l4a teel4nu inter6enci4u drGa6e u
ekonoi4i, inter6enci4u ko4a u7 to ni4e diktirana teori4o ili 6ol4o 7a oH, 6eH oi,ledno
te*niko.
/eo@*odnost koriscen4a neki* dobara takoEe 6odi u isto @ra6Acu. Oda6no 4e uoeno da
se te*niki na@redak ost6aru4e brGe u oblasti @roi76odn4e sai* sredsta6a 7a @roi76odn4u. I7
te in4enice @roi7ila7i neka 6rsta *i@ertroF4e industri4e 7a @roi76odn4u a>ina. Po7nati
Auverov ko"itet 7a eliinaci4u rasi@an4a otkrio 4e, na @rier, da 4e @roi76odn4a aerike
industri4e odeHe $#] 6eHa ne,o >to 4e @otrebno. 8a@acitet industri4e obuHe bio 4e d6ostruko 6eHi
od st6arne @roi76odn4e, a >ta@arska industri4a 4e iala 100] 6i>e o@ree ne,o >to 4e bilo
@otrebno. .i@er@rodukci4a kuHni* a@arata i autoobila 4e dobro @o7nata in4enica. /i>ta od te
@re6elike @roi76odn4e ne bi @redsta6l4alo rasi@an4e, kada bi se sudilo na osno6u s6etski* @otreA
ba. Ali, u sada>n4o4 situaci4i, *i@er@rodukci4a st6ara nera6noteGu u odnosu na @ri*ode,
ras@odelu, o,uHnosti @otro>n4e i tako dal4e. /e @osto4i a@solutna @otreba da se 7austa6i
te*niki rast u bilo ko4o4 oblasti %recio, u te>ko4 industri4i(. Ali, @osto4i @otreba da se naEu
trGi>ta 7a tu *i@er@rodukci4u. : o6o trenutku, sao 4e drGa6a u @o7ici4i da odrGi rita
te*niko, na@retka u torn @ra6cu, >to 4e 7aista te>ko o@tereHen4e.
Ekonoi4a inter6eni>e i u @olitici A u7io na @rier >iren4e siAstesko, D@laniran4aI, ko4e
na@redu4e takoreHi u talasia. 9u iao tran7ici4u s ikroekonoi4e na akroekonoi4u, >to
bi bilo 7aniAl4i6o detal4no @rouiti. :ka7aHu sao na to da @riena @laniran4a na ni6ou
@redu7eHa 6odi do @riene @laniran4a u celo4 7el4i, u koA4e s6a @redu7eHa slede slina
@ra6ila.
:s@osta6l4an4e @roi76odni* nori ili @lana @osta4e racionalno i te*niki neo@*odno kada 4e
etod 6eH @ro>iren na ni6ou cele 7el4e. 3ako bi* o,ao na6esti dodatne @riereL na @rier, u
ra76o4u FnanAsi4ski* i bankarski* te*nika. Ia4o na uu da He, recio, atoA
1M$
1M#
ska ener,i4a, kada bude sta6l4ena u @o,on, @odra7ue6ati drGa6nu kontrolu s6i* i76ora
ener,i4e. /e7aisli6o 4e da bi @o4edinac o,ao iati na ras@ola,an4u i76ore atoske ener,i4e.
/isu doktrinarni, 6eH te*niki ra7lo7i ti ko4i ine da 4e ekonoski Gi6ot danas neod6o4i6 od
drGa6e. 9o ne 7nai da He ekonoi4a nuGno @ostati kolekti6istika ili totalitarna. Za sada sao
uoio ta4 neraskidi6 odnos.
9a4 odnos @ri7na4u no,i ekonoisti. 2a li 4e on @osledica slua4a ili i7boraQ /i 4edno, ni
dru,o,. /iti 4e @osledica diri,o6ane ekonoiA4e. 8ao >to @i>e Rober ;ose %Robert ;ossS(: 0=
ra76o4e diri,o6ane ekonoi4e @ostalo 4e 6eoa te>ko odrediti ,ranicu i7eEu @olitike i
ekonoi4e...R : st6arnosti, to 4e nuGnost ko4u donosi na@redak te*Anike. 9e*nika i,ra 6aGnu
ulo,u u ekonosko Gi6otuL ali ona ia isti eFekat i na ekonosku nauku. :s@osta6l4en 4e
odnos i7eEu te*niAko, na@retka u ekonosko Gi6otu i te*niko, na@retka u nauci ili
etodu. 9a d6a Faktora kon6er,ira4u i da4u isti re7ultat.
Pre ne,o >to is@itao tu transForaci4u etoda, orao ukratko @odsetiti da 4e @olitika
ekonoi4a @roenila s6o4 @redet i ,oto6o s6o4u @rirodu, >to 4e @osledica o,rone
akuulaci4e ekonoski* in4enica. Ekonoske in4enice su @ostale bro4ni4e i 6eHe A a to ni4e
na4an4i eFekat te*nike u ekonosko Gi6otu. 2eFnici4a ekonoske nauke 4e sto,a @osta4ala
s6e sloGeni4a i s6eobu*6atni4a. /e teGeHi da o7naio s6e take te kri6e, neka budu do6ol4ne
d6e deFnici4e ko4e @orede rasto4an4e i7eEu kra4nosti. Pr6a 4e data 1O#0, dru,a 1"#0. : @r6o4
deFnici4i, ekonoska nauka 4e deFnisana kao Dnauka 2 bo,atst6uI. /4en @redet 4e bio
@r6enst6eno stican4e bo,atst6a i ras@ola,an4e n4ie. Prea toe, to 4e bila indi6idualna i
@ri6atna st6ar. Predet @olitike ekonoi4e 4e danas 7ai>l4en tako da ,a 4e @raktino
neo,uHe obu*6atiti 4edno Forulo. 8ao >to @okaA7u4e ;ar>al, @osto4e @roblei
7ado6ol4a6an4a @otreba o6eanst6a, koordiniran4a ras@oloGi6i* sredsta6a 7a @roi76odn4u,
@roene @oAsto4eHi* instituci4a, ak i transForaci4e l4udski* @otreba. =6i ti @roblei ora4u
biti @roua6ani ne na ni6ou indi6idue, ne,o na ni6ou dru>t6ene ,ru@e, a ora se uiniti i
na@or da se ra74asne 7akoni ti* dru>t6eni* ,ru@a.
/ea @otrebe iHi u kra4nost i 7aeniti or,ani7aci4u @roi76odn4e sao or,ani7aci4o
ras@odele, >to @o s6o4 @rilici ini Rober ;ose, kada @i>e: DOd trenutka kada @roi76odn4a
@osta4e do6ol4na, od suA>tinsko, 7naa4a 4e ras@odela dobara i odora.I /e iduHi tako daleko,
lako 4e u6ideti, kao >to 4e to uinio 3anG %3an,e(, ra7liku i7eEu nauke o @roi76odn4i bo,atst6a i
nauke o u@ra6l4an4u oskudni dobria. Ekonoske in4enice s6e 6i>e @okri6a4u s6e l4udske
akti6nosti. =6e 4e @ostalo Funkci4a i @redet ekonoi4e, a to 4e ost6areno 7a*6al4u4uHi te*nici.
Ona 4e i7enila @redet ekonoi4e u ono4 eri u ko4o4 4e 7aA*te6ala @ot@unu @os6eHenost l4udi
ili i7nela na s6etlost dana s6e 6eHi bro4 erl4i6i* Faktora, ili uinila ekonoski Gi6ot bo,ati4i i
sloGeniA4i, ili obu*6atila o6eka reGo ateri4alni* o,uHnosti ko4e su @oste@eno
ost6ari6ane. Ekonoi4a sada ora u7eti u ob7ir s6e l4udske @roblee. Ra76o4 te*nike 4e
od,o6oran 7a 7abrin4a6a4uHi Fenoen a@sorbo6an4a s6i* dru>t6eni* akti6nosti od strane
ekonoi4e.
II. Ta),( #-!
Ali, @osto4i i dru,i odnos te*nike i ekonoi4e: st6aran4e ekonoske te*nike. /e sao da 4e
ekonoska nauka @roenila s6o4 @redet i s6o4u @rirodu, ne,o 4e @roi76ela te*niku ko4a 4e
isto6reeno i eAtod sa7nan4a i etod delo6an4a. Politika ekonoi4a se ni4e odrekla s6o4e
@reten7i4e da bude norati6na. Ona teGi ne sao da ra7ue st6arnost, 6eH i da 4e i7eni. Ali,
istinski odnos ta d6e ekonoske te*nike 4e oi,ledan. ;etod nauno, 7nan4a sa od sebe
rea,u4e na ekonoski il4e i teGi da ,a obliku4eL ali ta te*nika ni4e DneutralnaI. Ona ne delu4e
tako >to sao sto4i @o strani, s@rena da @onudi bilo kak6u slua4nu doktrinu ili ideolo,i4u.
Ona se @ona>a u skladu sa s6oA4o so@st6eno s@eciFicno teGino i useren4e. Ona ni4e
@uki instruent, 6eH @osedu4e s6o4u so@st6enu silu ko4a 4e tera na ut6rEen @ut, @onekad u
su@rotnosti s l4udski Gel4aa.
Ekonoisti, ko4i to @o @ra6ilu ne s*6ata4u, Gele da oslobode s6o4u te*niku od n4ene
DneutralnostiI i da 4e sta6e u sluGbu s6o4i* cil4e6a. Oni odbi4a4u deFnici4u: DEkonoi4a 4e nauka
%te*nikaY( eFkasni* i7bora.I Ali, kada @oku>a4u da *uani7u4u ekonoi4u, br7o u6iEa4u da to
6odi direktno do @otin4a6an4a cil4e6a te*nici. Oni ko4i @osta6l4a4u
1M& 9E./I8A I3I :3O< VE8A
@roble cil4e6a i kao s6o4 cil4 @redlaGu *uanu ekonoi4u, u@ra6o su oni ko4i dal4e ra76i4a4u
te*niku i @o4aa6a4u n4enu s@eciFicnu teAGinu, kao >to 4e to @oka7ao Kak A6antir %Jacques
A6entur(. Ali, dok oHni Fenoen a>ina skreHe na sebe s6u @aGn4u i ini 4asni s6o4 utica4
na ekonoski Gi6ot, @ute6i ekonoske te*nike su ta4ni, tako da s6i i dal4e 6eru4u u n4enu
ne>kodl4i6ost i @oslu>nost.
2a bi se s*6atila @riroda ekonoske te*nike, @re s6e,a treba s*6aAtiti ra7lo,e n4eno, nastanka.
Jedan od n4eni* u7roka 4e tako 4ednostaA6an da Hu ,a @oenuti sao us@ut. 9o 4e ra76itak nauka
uo@>te.
/auke uo@>te su, u d6adeseto 6eku, @ro>le kro7 kri7u rasta obeAleGenu neki
etodolo>ki i te*niki @robleia. Isto tako, ekoAnoska nauka na@u>ta do,atske
@o7ici4e i dedukti6ne etode radi us@osta6l4an4a @reci7ni* @rocedura. 9o se oGda desilo @re
ne,o >to su @r6a, o@re7na nauna istraGi6an4a donela 4asne re7ultate. ;no,i ekonoisti 6eru4u
da 4e F7ika idealna nauka, ko4a treba da sluGi ostaAlia kao odel, i da se ekonoski etod
ora @ribliGiti, kao ti@ %a ne kao sredst6o(, etodu F7ike.
: isto 6ree, ekonoisti na neeFkasnost s6o, sistea ,leda4u kao na neku 6rstu i7a7o6a.
/i>ta ni4e tako o,olelo ta>tinu @olitike ekonoi4e kao n4i*o6e kontradiktorne di4a,no7e i
tera@i4e 7a ekonoske kri7e. Za neke 4e u7rok kri7e 6i>ak dobara ko4i se ne oGe @rodatiL 7a
dru,e, nedo6ol4na @roi76odn4a. Za neke 4e to @reterana >tedn4aL 7a dru,e n4en nedostatak. Nto
se tie @redloGeni* leko6a, neki ekonoisti bi @o6eHali @o@uste, dru,i bi i* san4ili. /eki
saAtra4u da se nadnice ora4u stabili7o6ati, dok dru,i doka7u4u kako i* treba san4iti. 9ak6e
kontradikci4e o,u @roisteHi sao i7 @o,re>Ano, etoda. Ali ekonoisti su o,oreni 7bo,
ironino, sta6a ko4i 4a6nost ia @rea n4ia. Jedan od n4i* 4e neda6no na@isao: DJa6nost
6eru4e F7iaria, ali nea @o6eren4a u ekonoiste.I Politiari se ne o,u @ot@uno osloniti na
ono >to kaGu ekonoisti, niti o,u slediti n4i*o6e kontradiktorne @raktine sa6ete. =6e to 4e
uinilo oba6e7ni 7aenu reGia teori4a, ko4e nisu st6arale ni>ta osi i>l4en4a, s6oA4i
ri,oro7ni etodo DdrGan4a do in4enicaI.
9o drGan4e do in4enica 4e @ostalo utoliko 6aGni4e kako su sae in4enice @osta4ale
sloGeni4e. 9u su se @ono6o osetili eFekti te*nike.
1MM
?in4enice ekonosko, Gi6ota o,le su se ra7ueti ne@osredno kada 4e ekonoski Gi6ot bio
relati6no 4ednosta6an, kada su ekonoski Fenoeni %na @rier, kra4e osanaesto, 6eka(
@ruGali sliku ko4a se, @o s6o4o4 6eliini i eleentia, o,la u@orediti s ne@osredni
iskust6o. Ali, o,roan rast ekonosko, il4ea oneo,uHio 4e ne@osredno ra7ue6an4e i
do6eo do nestanka od,o6ara4uHi* naina ra7i>l4an4a. =6akodne6na lo,ika oGe obu*6atiti
sao o,ranien bro4 @odataka. Prea toe, bilo 4e neo@*odno @ronaHi etod ko4i bi
od,o6arao @o6eHano4 sloGenosti i a@litudi ekonoski* Fenoena. Poetko d6adeseto, 6eka
@o4a6ilo se Dte*niko stan4e uaI, ko4e se snaGno ra76ilo do sredine 6eka. 9o stan4e ua odliku4e,
@re s6e,a, naA@or da se na@ra6i striktna @odela i7eEu ono,a >to 4este i ono,a >to bi trebalo
biti. 2oktrinarni karakter ekonoi4e 4e @ot@uno odbaen. Posto4ao 4e sao interes 7a in4enice.
!il4 4e @rosto bio nauno istraGiA6an4e i @riku@l4an4e in4enica, n4i*o6o sta6l4an4e u eEusobni
odnos i, ako 4e o,uHe, ob4a>n4a6an4e 4edni* @ooHu dru,i*.
Politika ekonoi4a ni4e 6i>e oralna nauka u tradicionalno sislu. Ona 4e @ostala
te*nika i u>la u no6i etiki ok6ir, ko4i Hu deFAnisati kasni4e. 9o 4e bio odluu4uHi korak u
st6aran4u te te*nike. PriAsust6o te*niko, stan4e ua se 4asno uoa6a i u st6aran4u @reci7no,
etoda %ko4i se s6e 6i>e sasto4i u @rieni ateatike na ekonoi4u(, kao i u @reci7no
ra7,rania6an4u sFere delo6an4a. : st6ari, da bi te*nika @osto4ala, etod ora biti @rien4en
na Fksirani red Fenoena. : @rela7u s doktrine na te*niku, centralna ide4a 4e bila raA
7liko6an4e i7eEu ikroekonoi4e i akroekonoi4e, kao u delu Pransoa Perua %Prancois
PerrouW(, 6odeHe, Francusko, autora u to4 oblasti istraGi6an4a.
9ako dola7io do @relone take. ;ikroekonoi4a i7ua6a ekonoske Fenoene na
l4udsko ni6ou, ,de se o,u @rieniti relati6no *uani tradicionalni etodi, ,de se @o>tu4u
indi6idualne odluke, ali ,de se te*niki a@arat ne oGe @rieniti u @uno4 eri, kako u sislu
etoda, tako i u sislu delo6an4a. =a,leda6an4e in4enica na ikroekonosko ni6ou ne
@odra7ue6a delo6an4e i&so facto2 >to 4e 4edna od ,la6ni* karakterisktika te*nika. ?ak i ako 4e
ikroekonoA
1MO
1M"
sko istraGi6an4e korisno i @odesno, ono delu4e kao da nea buduHAnost, 4er se odnosi na
o,ranieni s6et @o4edinca.
= dru,e strane, akroekonoi4a ot6ara s6e @ute6e 7a te*niko istraGi6an4e i @rienu.
9e*nika @riena @ret@osta6l4a, kao >to so 6eH @rietili, erl4i6e 6eliine, eliinaci4u
,re>aka u rasuEi6an4u i a@litude @okreta ko4i su do6ol4no >iroki da bi te*nika iala s*6atl4i6
@redet. :@ra6o to su karakteristike akroekonosko, istraGi6an4a. /ea sun4e da su
etodi akroekonoi4e donekle 4o> neodreAEeni i da i se no,i Fenoeni o@iru %na
@rier, naune te*nike @rienl4i6e na @ri*ode(. I@ak, to 4e a@riorni doen te*nike i oAGeo
biti si,urni da He 7bo, to,a tu skoncentrisati istinski eFkasne sile. 9akoEe so u6ereni da He
ikroekonoi4a, ko4a 4e daleko od to,a da bude sao 4edan od @ola7ni* eleenta
akroekonoi4e ili n4en ko@leentarni eleent, biti a@sorbo6ana. Ona He i7,ubiti s6o4 ra7lo,
@osto4an4a u ono4 eri u ko4o4 akroekonoi4a bude ra76ila si,urni4e te*nike. 8reHeo se ka
dru>t6u u ko4e He @o7na6an4e iAkroekonoski* Fenoena biti re7ultat @roste dedukci4e
sa7nan4a 2 akroekonoski Fenoenia.
=6i te*niari i7 ti* no6i* disci@lina ia4u 4ednu 7a4edniku crtu: radost >to ine 7at6orenu
,ru@u, u ko4o4 laicia nea @ristu@a. Re 4e o nes6esno4 sklonosti, ali ko4u @rieHu4eo kod
no,i* oderni* ekonoista, u obliku ta4ne te*nike, neke 6rste e7oteri7a, i76esno, @re7ira
@rea s6eu >to ne @ri@ada n4eno no6o s6etu sredsta6a.
9a4 Dladalaki @onosI se u6ek 4a6l4a kod te*niara kada su u6ereni da 4e n4i*o6 no6i
etod neobori6 i da n4i*o6a otkriHa @osta4u centar s6eta. Autoritet ko4i se 7aode6a4u
@o@ria oblik ta4no, 6oAkabulara, ko4i 4e nera7ul4i6 neko sa strane, ak i kada se koristi,
kao >to se to esto de>a6a, da bi i7ra7io na4oi,ledni4e in4enice. 9e*nika u6ek st6ara neku 6rstu
ta4no, dru>t6a, 7at6oreno, bratst6a oni* ko4i 4e n4oe ba6e. 9o 4e no6ina ko4u oGeo uoiti u
ekonosko il4eu A neka 6rsta naerne nekounikati6nosti. =6e do sada, s6aki iole
obra7o6an o6ek o,ao 4e da @rati rado6e i teori4e ekonoista. 2a bi i* @ratio danas, o6ek
ora biti i s@eci4alista i te*niar. =aa te*nika 4e saa @o sebi sloGena, a neo@*odni
instruentia se ne oGe baratati be7 @ret*odne obuke. A tu 4e i ka@ric no,i* ekonoA
ista da Forira4u 7at6oreno dru>t6o. 9a d6a Faktora se @odudara4u i uka7u4u na o7bil4nu
@osledicu iskl4ui6an4a 4a6nosti i7 te*niko, Gi6ota. I@ak, te>ko da bi o,lo biti dru,ai4e.
9e*nika, kao o@>ti Fenoen %>to Heo 6ideti kada budeo ra7Aatrali @olitiki il4e(, u6ek
@roi76odi aristokrati4u te*niara, u6ara ta4ne ko4o4 ne oGe @ristu@iti niko sa strane. /4i*o6e
odluke @o@riAa4u i7,led @roi76ol4ni* i nera7ul4i6i* dekreta, ak i kada ia4u o7bil4nu
osno6u. 9a4 rasce@, ko4i 4e na@redak te*nike nuGno doneo sa sobo, ia odluu4uHi 7naa4 7a
buduHnost deokrati4e. Ekonoski Gi6ot He od sada @ot@uno i7icati 4a6no4 kontroli, ne s6o4i
sadrGaA4e, 6eH s6o4i useren4e. /ikak6a deokrati4a ni4e o,uHa kada se suoi sa
usa6r>eno ekonosko te*niko. Odluke biraa, ak i i7abrani* @redsta6nika, su6i>e su
@o4ednosta6l4ene, ne@o6e7ane i te*Aniki nedo@usti6e. Velika 4e ilu7i4a 6ero6ati kako se
deokratska konAtrola ili dono>en4e odluka oGe @oiriti sa ekonosko te*niko. Eleenti
neo@*odni 7a st6aran4e o6e te*nike @oste@eno se obliku4u i uskoro He biti usa6r>eni.
*konomke tehnike opervacije
/ea naeru da detal4no o@isu4e s6a ta sredst6aL o6de Hu se ba6iti sao n4i*o6i
,ru@ni @rika7o.
<la6ni instruenti ko4i su ra76i4eni su sledeHi: statistika, rauAno6odst6ene @rocedure,
@riena ateatike na ekonoi4u, etod odela i te*nike istraGi6an4a 4a6no, nen4a.
Oi,ledno 4e da su ti eleenti u7a4ano uslo6l4eni.
: osno6i te strukture leGi statistika, kao instruent 7a ut6rEi6an4e siro6i* ekonoski*
in4enica. Jedno 6ree, statistiki @odaci su bili ise6ani kao su6i>e 6arl4i6i. Ali, ta Fa7a 4e
@ro>la i dana>n4e @o6ereAn4e u statistiku u 6eliko4 eri @oi6a na @reci7nosti ti* @odataka. 9a
@roena 4e, delo, @osledica @roene u nainu ra7i>l4an4a sai* statistiara. Oni su
uron4eni u Dstatistiku atosFeruI i idu u korak s k6antitati6no i nueriko @rakso
oderno, s6eta. Za statistiara, statistika 6i>e ni4e @uka i,raL to 4e su>tinska Funkci4a dru>t6a.
9o @redsta6l4a @roenu ne sao u @ers@ekti6i i o7bil4nosti, 6eH i u
1O0
1O1
osno6no4 @o7ici4i. 2u,o 6reena statistika 4e bila @osao aateraL daAnas 4e to sloGena
or,ani7aci4a s@eci4alista. Ona 4e @ostala @roFesi4a i sai ti se u@raGn4a6a se no,o
o7bil4ni4e. Pored to,a, statistiari ia4u na ras@ola,an4u s6e @reci7ni4e instruente. : te
instruente %ko4i su i7enili i adinistrati6ne i statistike te*nike( s@ada4u i raAunske
a>ine, a>ine s bu>eni karticaa i ikroFl. /e sao da 4e udesno @o6eHana br7ina
o@eraci4a, 6eH i n4i*o6a @reci7nost i dien7ionalnost. ;ikroFl oo,uHa6a kobino6an4e
eleenaAta ko4i se rani4e nisu o,li kobino6atiL a u7 @ooH elektronsko, o7,a o,u se
i76r>a6ati o@eraci4e ko4e @re6a7ila7e o,uHnosti l4udsko, o7,a.
=tatistiar 4e, u ateri4alno @o,ledu, u @o7ici4i da @ruGi ubedl4iA6e re7ultate. 9o 4e 4o>
oi,ledni4e u kori>Hen4u statistiki* @odataka. 8ao >to Heo 6ideti, kobino6an4e eleenata 4e
od su>tinsko, 7naAa4a, a ono 4e, u 6eliko4 eri, @ostalo i76odl4i6o 7a*6al4u4uHi a>ini.
I na47ad, eleent ko4i @o6eHa6a @roFesionalnu o7bil4nost statistiAara: n4i*o6a od,o6ornost.
: deokratski 7el4aa, ona se nala7i u doenu @ri6atni* @redu7eHaL ra7ni or,ani ko4i se
ba6e statistiki @odacia 7a@ra6o @roda4u s6o4a istraGi6an4a 6eliki kor@oraci4aa, ko4e
ora4u tano da 7na4u, na @rier, kretan4a na trGi>tu. Ako se is@osta6i da 4e inForaci4a
netana, statistiar oGe biti tuGen ,raAEansko sudu, akar u =4edin4eni 2rGa6aa. :
7el4aa sa auAtoritarno 6lascu, od,o6ornost 4e 4a6na st6arL u =o64etsko =a6e7u, statistiar
ko4i is@orui laGnu inForaci4u satra se sabotero.
=6i ti eleenti 7a4edno ine oderne statistike @odatke s6e @reAci7ni4i. Veliki o@se,
statistiki* o@eraci4a i u@otrebl4eni* sredsta6a u,la6no i7iu nes@eci4alistia. =ao 4edan
@rier: u =4edin4eni 2rGa6aa @osto4i @edeset >est Federalni* a,enci4a, od ko4i* 4e s6aka
s@eci4ali7o6ana 7a 4ednu ili 6i>e statistiki* kate,ori4a. =6eukuA@no, ob4a6l4u4e se d6anaest
kate,ori4a statistiki* @odataka nedel4no. Jedna od n4i*, kate,ori4a cene, sadrGi etiri eleenta.
2ru,a %bruto cena( sadrGi 1&"0 nedel4ni* sta6ki, kobino6ani* u O"0 seri4a: to uka7u4e na
i7u7etnu sloGenost o@eraci4e. Ona ora biti 4o> sloGeni4a kada se @reEe na tuaen4e.
=a6 ta4 rad ni4e oti6isan isto nauni intereso6an4e. On 4e useren na akci4u. 9o
ne@restano istraGi6an4e 6i>e nea 7a cil4 i7A,radn4u ili @odrGa6an4e neke doktrine 6eH
@o6e7i6an4e inForaci4e sa akci4o. 2a bi se ta 6e7a us@osta6ila, neo@*odno 4e tuaen4e, a to
4e ,la6ni 7adatak te*nike disci@line ko4a se 7o6e ekonoetri4a.
Ekonoetri4a se ra7liku4e od ateatike ekonoi4e utoliko >to 4e 6i>e teori4ska. /4ene
,la6ne o@eraci4e nad statistiki @odacia su d6o4ake: %1( anali7a, ko4a sadrGi o@eraci4e kao
>to su u@ro>Ha6an4e ili ra7la,an4e statistiki* @odatakaL %C( @oreEen4e, ko4e se oGe @riAeniti
na ra7liite 6rste eleenata. Veliine se o,u @orediti @osta6Al4an4e tako76ani* 4ednaina
re,resi4e, ko4e i7raGa6a4u konstantan odnos i7eEu d6e 6eliine ekonosko, doena. 9akoEe
se o,u @orediti i 6ari4aci4eL o6de se us@osta6l4a indeks korelaci4e, @o ko4e d6a ekonoska
Fenoena 6arira4u u direktno4 ili obrnuto4 sra7eri, ali isto br7ino. :nutar isto, doena,
ekonoetrista @oku>a6a da us@osta6i odreEene odnose: ni4edna in4enica ekonosko, doena
se ne oGe satrati @osledico slua4aL a @o>to se ne oGe 7ado6oAl4iti 4ednosta6ni
beleGen4e i da6an4e korelacione Forule, ekonoetrista ide dal4e i us@osta6l4a u7ronoA
@osledinu 6e7u i7eEu d6a Fenoena, >to 4e @rocedura ko4a 6odi u buduHnost.
2oneda6no, ekonoisti su radili sao na osno6u konkretni* @odataka. Ali, u cil4u
delo6an4a, oni ora4u da @ra6e @red6iEan4a. ;ora se istaHi ra7lika i7eEu @red6iEan4a na
osno6u sistea ko6ari4aci4a i u7ronoA@osledini* ob4a>n4en4a Fenoena. 9u ekonoista
na@uA>ta isto te*niki doen. Jednaina 6i>e ne da4e re>en4eL nuGna 4e i76esna sub4ekti6nost,
lini sud. /ara6no, ta4 eleent 4e @risutan i u dru,i o@eraci4aa, ali u an4o4 eri.
Ekonoska te*nika 4e @reu7ela ra7na dru,a sredst6aL na @rier, sto*astiku, @rienu
rauna 6ero6atnoHe na ekonoske Fenoene. 9a te*nika 4e i7u7etno te>ka 7a u@otrebu. Ona se
ne ba6i ,rubi @odacia, 6eH oni statistiki i ekonoetri4ski %na @rier, koeA
Fici4entia elastinosti(, kao i @odacia ko4e ob4a6l4u4u instituti 7a istraGi6an4e 4a6no, nen4a.
: 6e7i sa o6i treHi eleento, oiA,ledno 4e da ekonoski Fenoeni nisu e*aniki, 4er
ulo,u i,ra i i>l4en4e. /a 6eoa @o4ednosta6l4en nain, oGe se reHi da sto*astiA
lOC
lO'
ka teGi da us@osta6i 7akon 6ero6atnoHe ili uestalosti dato, do,aEa4a, @ola7eHi od 6eoa 6eliko,
bro4a 7a@aGan4a. Prea toe, sto*astika @redsta6l4a instruent @red6iEan4a ko4i uka7u4e na
@ra6ac na46eroA6atni4e, ra76o4a situaci4e.
=to*astiki raun 4e o,ranien sao @rirodo ekonosko, i soci4alno, il4ea. /a @rier,
ako 4e dati 7akon taan, 4a6nost ko4a 4e o n4eu oba6e>tena sklona 4e da rea,u4e na su@rotan
nainL ali, @onekad rea,u4e tako >to se @o6inu4e torn 7akonu. Prea toe, in @red6iEan4a 4e u
neko sislu saoFalsiFku4uHi. Ali, kada tako rea,u4e, 4a6nost @ada @od utica4 no6o,
@red6iEan4a, ko4e 4e @ot@uno odredl4i6o. Ekonoista oGe da ut6rdi 7akone 6ero6atnoHe 7a
s6e de6i4aci4e 4a6no, nen4a. ;eEuti, ora se @ret@osta6iti da se ostaA4e u ok6iria
racionalno, @ona>an4a. =iste bol4e Funkcioni>e kada ia @osla s l4udia ko4i su 6i>e
inte,risani u asu, i4a 4e s6est deliAino @arali7o6ana, ko4i se 6ol4no @reda4u statistiko
@osatran4u i sisteati7aci4i. Re7ultati dobi4eni na osno6u o6e te*nike su i@reAsi6ni, iako
saa te*nika 4o> ni4e @ot@uno ra76i4ena.
;no,o klasini4i i @ot@uno dru,ai4e, reda 4e ceo ko@leks raAuno6odst6eni* te*nika. 9e
te*nike su 7natno odiFko6ane i 6i>e ne @ri@ada4u sao doenu @redu7eHa ne,o ekonoi4e
uo@>te. Rauno6oEa 6i>e ni4e sao sluGbenik ko4i re,istru4e kretan4a Fondo6a @redu7eHa. Prea
3itFalino %3utFalla( i76e>ta4u i7 1"$O, ob4a6l4eno u @ublikaci4i kono"ski savet 6>onseil
Jcono"ique92 rauno6oEa 4e @oAstao @ra6i DinGen4er @roFtaI. /4e,o6a akti6nost ne obu*6ata
sao no6ae 6eH i s6e eleente @roi76odn4e. On 4e okrenut kako @ro>losti, tako i buduHnosti.
Po>to @roi76odne o@eraci4e @osta4u s6e sloGeni4e, utoliko 4e neo@*odni4e @redu7eti adek6atne
ere @redostroGnosti i @red6iEan4a. ;oderni industri4ski @rocesi ne o,u se lako @okrenuAti.
Oni 7a*te6a4u @re6i>e ka@itala i rada, ali i soci4alni* i @olitiki* odiFkaci4a. 2etal4no
@red6iEan4e 4e neo@*odno. =a o6i @itan4e Heo se @ono6o sresti kada budeo ra7atrali
@laniran4e, ali o6de treba skrenuti @aGn4u na tako76ane Din@utAout@utI te*nike, na ko4e 4e
uka7ao 3eonti4e6 %3eontieF(. One @redsta6l4a4u etod @ro4ekto6an da na @reci7an, nueriki
nain us@osta6i 6e7e i7eEu s6i* sektoAra @roi76odni* te*nika. One 7a s6aki sektor odreEu4u
>ta 4e od ko,a
ku@l4eno i >ta 4e @rodato dru,ia. 9a4 etod oo,uHa6a da se detal4no odredi ko4e su siro6ine,
instruenti, alati i a>ine @otrebni da bi se na@ra6io neki @roi76od. Pod sada>n4i uslo6ia,
6eliine se 6i>e ne o,u odreEi6ati @ribliGno, niti se oGe 7ado6ol4iti o6lada6an4e sao
neki kl4uni @itan4ia. ?ak i 7a na4obini4u robu ora se u7eti u ob7ir d6e ili tri stotine
osno6ni* eleenata. ;ora4u se ut6rditi tane koliine, teGine i 6reena. /eo@*odna
i7rauna6an4a o,u se oba6iti sao u7 @ooH raunski* a>ina. Za*6al4u4uHi torn etodu,
@o7nata i banalna Forula A da 4e s6e u7a4ano 7a6isno A @osta4e neuol4i6a st6arnost. Ali,
te*niki eleenti su ti ko4i su u7a4ano 7a6isni, eEusobno s@o4eni 7a4edniko nuGnoscu i
i7raGeni neki no6i te*nikaa.
Ono >to 6aGi 7a rauno6oEu u @ri6atno sektoru 4o> 6i>e 6aGi 7a drGa6no, rauno6oEu, ko4i
radi na nacionalno ni6ou. I7eEu n4i* @osto4e neke ra7like, utoliko >to @redu7eHe ia 7a cil4
@ri6atni @roFt. Posledica tak6e oti6aci4e 4e da se @ri6atni rauno6oEa ora @rila,oAditi
@ra6ilia ka@italistiko, u@ra6l4an4a. 2rGa6ni rauno6oEa %ko4i @osta4e rauno6oEa od
inici4ati6e( sasta6l4a bilanse i buduHe @otenciA4alne @ri*ode 7a sloGeni or,ani7a, i4e su reakci4e
s@ore i @oka7u4u 6elike a@litude, u @oreEen4u sa i76orni ekonoski i@ulsia. Ako se
4a6no @redu7eHe na bilo ko4i nain @ona>a kao ka@italistiko, n4e,o6a interna dinaika se
@okora6a odreEeni 7akonia. Zadatak rauno6oEe 4e da otkri4e te 7akone. EFekti te no6e
ekonoske te*nike 7a raunan4e @ri*oda, ko4a @o6e7u4e ekonoske @osledice s n4i*o6i
u7rocia, lako se o,u 6ideti u oblastia kao >to su @roi76odn4a alAko*ola, ,raEe6inarst6o,
saobraHa4 i tako dal4e. Jasno 4e da se ta4 @roraAun @otenci4alno, @ri*oda ne oslan4a sao na
no6ae, 6eH i na l4udski ka@ital. Prancuska 4o> nea centralni rauno6odst6eni centar ko4i bi
@ot@uno iskoristio o6u te*niku i us@osta6io ere 7a soci4alne @otreAbe, sredst6a 7a
@roi76odn4u, kretan4e ka@itala, nacionalni do*odak, deo,raFske @roene, itd.
Ako se 6ratio na etode iste ekonoske te*nike, naila7io na etod odela. I7u7etno
4e te>ko eks@erientisati u ekonosko4 oblasti. Ali, eks@erientisan4e 4e od su>tinsko, 7naa4a
u s6i nauAkaa, a @osebno u te*nici. 8ao >to kaGe Vensan, odel 4e D@o4edA
1O$
1O#
nosta6l4ena, ali ko@letna @redsta6a ekonosko, ra76itka dru>t6a u n4e,o6o nueriko
6iduL na @rier, naci4e u dato @erioduI. ;odel 4e re@rodukci4a u ini4aturi neko,
ekonosko, sku@a, u obliAku ateatiki* 4ednaina. Oi,ledno 4e neo,uHe sestiti s6e ekoA
noske Fenoene u neki odelL neo@*odno 4e na@ra6iti i7bor.
Prea toe, @r6i korak 4e i7bor konstanti i @roenl4i6i* ko4e He biti unete u odel,
7asno6an na neko4 teoretsko4 odluci. 9a4 teoretski i7bor, eEuti, ni4e @roi76ol4an. On 4e 6oEen
i76esni @rinci@ia, naroito @otrebo da se 7a@aGan4e @o6eGe s akci4o. 8ada se 4edno
i7aberu konstante i @roenl4i6e sistea %a n4i* oGe biti no,o(, usA@osta6l4a4u se odnosi
i7eEu n4i*. /eki od ti* odnosa su oi,ledni, u sislu da su isto k6antitati6niL dru,i su an4e
stabilni i sub4ekti6ni4i i ora i* @osta6iti sa ekonoski te*niar. Re 4e o e@iri4ski reA
laci4aa, ko4e eks@erient 6eriFku4e ili doka7u4e n4i*o6u netanost. /a kra4u, sku@ ti* relaci4a
ora biti sta6l4en u Foru 4ednaina uno>eAn4e 6reensko, Faktora. /a ta4 nain, re>a6an4e
4ednaina o,uHe 4e @roua6ati e6oluci4u sistea i n4e,o6 o@se,. 9o olak>a6a i7ua6an4e
e6oluci4e neki* e*ani7aa ko4e odreEu4e soci4alna ,ru@a, ili ste@eAna neke s@ol4ne inter6enci4e
na ekonoski siste, ili utica4a i 7naa4a s6ako, eleenta sku@a u odnosu na celinu. ;odeli
o,u biti isto teori4ski ili istori4ski, kao kada @odaci @roistiu i7 statistike %u torn sluAa4u,
ora4u biti testirani u odnosu na st6arnu e6oluci4u dru>t6a(. Ili o,u biti @redikti6ni, kao kada
se @oku>a da se @red6idi buduHnost. O6i @redikti6ni odeli su @redet 6eliko, intereso6an4a u
studi4aa ekonoski* ko@leksa.
Posledn4a od ti* no6i* ekonoski* te*nika, ko4u Geli da o@iA>e u o6o kratko
@re,ledu, 4este anali7a 4a6no, nen4a. =6i su uli 7a <alu@o6 institut, ko4i ia o,ranke u
skoro s6i 7el4aa. 8oriste se ra7ni sistei %sondiran4e, u7orko6an4e, ankete( 7a @eriA
odino odreEi6an4e oseHan4a date klase ili kate,ori4e stano6ni>t6a, 0 bilo ko4e 7naa4no
@itan4u. /ara6no, @osto4i 4ak ske@tici7a @o6odo ti* etoda. /iko ne 6eru4e da isli i radi
isto kao i n4e,o6 sused. /ikoe ni4e si@atina ide4a da 4e @uki bro4 u neko4 listi ili ni7uL i to
@ods6esno odbi4an4e st6ara ske@tici7a. I@ak, re7ultaAti tak6i* is@iti6an4a se ora4u satrati
6alidni, u@rkos @ri6idni
%ali lako ob4a>n4i6i( nedostacia od ko4i* @ate, kao, na @rier, u @o7nato slua4u
aeriki* @redsedniki* i7bora 1"$O. ,odine.
C'
Re7ultati odraGa6a4u ra7liite Fenoene:
dru>t6ena stru4an4a, etiAke sklonosti i @olitika i>l4en4a, ko4ia se o6de neHeo ba6iti. Ali,
dru,i re7ultati odraGa6a4u ekonoska kretan4a: i>l4en4a ko4a se tiu cena i nadnica,
koerci4alni* i7bora, *itni* ekonoski* @otreba %u ste@enu u ko4e su erl4i6e( i tako dal4e.
:kratko, s6e ono >to 4e u @rirodi i>l4en4a, a >to dobar @osatra ili i76estilac oGe da uoi,
od sada He biti i7ereno nueriki i nauno @raHeno kro7 s6e stadi4ue s6o, ra76o4a. 9a4
etod @redsta6l4a 6eliku re6oluci4uL on oo,uHa6a inte,raci4u i>l4en4a u te*niki s6et
uo@>te, a @osebno u ekonosku te*niku. 9a4 siste unosi u statistiki doen eren4e st6ari
ko4e su do tada bile neerl4i6e. On s@ro6odi ra7d6a4an4e i7eEu ono,a >to 4e erl4i6o i ono,a
>to ni4e. =6e ono >to ne oGe biti i7raGeno nueriki, ora se eliinisati i7 sku@a, bilo 7ato >to
i7ie @roraunu, bilo 7ato >to 4e k6antitati6no 7anearl4i6o. Prea toe, tu se sreHeo sa
@roceduro 7a eliinaci4u de6i4antni* i>l4en4a, >to 4e su>tinsko 7a ra7ue6an4e ra76o4e o6e
te*nike. Eliinaci4a ne @otie od sae te*nike. Ali, istraGi6ai ko4i koriste n4ene re7ultate
dola7e do n4e @o nuGnosti. /i4edna akti6nost ne oGe obu*6atiti st6arnosti u s6o4 n4eno4
sloGenosti, 6eH sao u ,ranicaa etode. Zato na o6u @roceduru eliinaci4e naila7io s6aki
@ut kada se re7ultati istraGi6an4a 4a6no, nen4a koriste u @olitiko4 ekonoi4i.
Ekonoista 4e tako snabde6en arsenalo te*niki* sredsta6a ko4i u oo,uHa6a da
o@aGa, a @onekad i da detal4no @red6idi ekonosku realnost. I7 to,a sledi nei7beGno @itan4e: da
li He te te*nike ostati 4ednosta6ne te*nike o@ser6aci4e, odnosno isto, 7nan4aQ =aAtrao da
n4i*o6i t6orci nea4u skri6ene naere. =redst6a su tu @roAsto 7ato da bi bila od @ooHi
ekonosko4 nauci. Ali, da li He se drGati ti* oti6aQ Ra7otrio @o7ici4u ekonoiste onako
kako 4e o@isu4e /eF. Ekonoista, an4e ili 6i>e @o,oEen oseHan4e ko@leksa inA
C'
Aeriki @redsedniki i7bori 1"$O. satra4u se na46eHi i7borni i7nenaEen4e u
aeriko4 istori4i. =6a @red6iEan4a %ukl4uu4uHi i is@iti6an4a 4a6no, nen4a( uka7iA6ala su na
@obedu re@ublikanca 9oasa 24ui4a %9oas E. 2e0e)(, ali na i7boria 4e @obedio tada>n4i
@redsednik .ari 9ruan %.arr) =. 9ruan(. %Pri. @re6.(
1O&
1OM
Feriornosti u odnosu na 4a6nost, Dko4i na@u>ta nadu da He uticati na @olitiku ob4ekti6ni
@roi>l4an4e, traGi utoi>te tako >to @osta4e eks@ert i sa6etnik 7a @itan4a te*nolo,i4e ili
@raktine @olitike.I EkoAnoisti ,a4e nadu da o,u uticati na st6arnost. 9e*nika 7nan4a, ko4u
ekonoista sada stie, do76ol4a6a u da, kro7 drGa6u, ost6aru4e ta4 utica4. 9o @rieHu4eo u
s6i 7el4aa, be7 ob7ira na n4i*o6 ti@ ekonoi4e ili oblik 6lada6ine. O toe se obino
,o6ori kao o 6laAda6ini eks@erata, ali to 4e u su>tini 6lada6ina te*niara. Ekonoisti danas
ras@olaGu nainia da budu te*niari bli7u u@ori>ta drGa6ne oHi. Ali, ak i be7 Gel4e da
ra7atrao o6u tendenci4u, 7nao da ta sredst6a o@ser6aci4e st6arnosti neHe ostati inertna. 8ao
i s6e te*nike, ona @osedu4u s@eciFicnu teGinu i ser. Ra7lo7i su 6eoa 4ednosta6Ani.
Or,ani7aci4a 7a ut6rEi6an4e statistiki* @odataka 4e i7u7etno skuA@a i ne oGe nasta6iti s
rado ako ne st6ara @roFt. Jedan nain 7a st6aran4e @roFta 4e @roda6an4e statistiki* @roi76oda
ka@italistiko4 kli4enteli, ko4a He i* koristiti da useri s6o4e @oslo6e odreEeni kaAnalia.
=tatistiki biro tada @osta4e sa6etoda6ni or,an. Ali, korisceAn4e statistiki* @odataka u
@oluliberalno4 ka@italistiko4 ekonoi4i 4e o,ranieno i ne oGe se ra76iti do @une eFkasnosti.
9a nes@osobnost ka@itali7a da koristi te*nike na @ra6i nain ne@restano se @ona6l4a.
;aFord kaGe: DJedan od na4Fa,rantni4i* nedostataka ka@itali7a 4este to >to ni4e 7nao kako
da iskoristi @osto4eHe laboratori4e, na @rier -iro 7a standarde, da bi odredio nore od ko4i* bi
korist iali s6i @otro>ai.I 9e*nolo>ko dru>t6o teGi da odredi kretan4a akroeAkonoi4eL i@ak,
i7nenaEu4uHe 4e uoiti da ta 4edno us@osta6l4ena statistika, ia tendenci4u da se 6rati na ni6o
ikroekonoi4e i indiA6idualni* odluka, i da nala7i @rienu sao na torn ni6ou. 9o 4e oiA
,ledno nedo6ol4noL ekonoisti su u @o7ici4i da 7a*te6a4u ne>to bol4e od kli4entele ko4a, u
s6ako slua4u, retko @ruGa @riliku da @okri4e so@st6ene tro>ko6e. Zato se ora4u okrenuti
drGa6i. /4i*o6 rad FAnansira4u neke @olu4a6ne kor@oraci4e, ali 4asno 4e da drGa6a traGi ne>to 7a
s6o4 no6ae. Ako drGa6a @laHa statistiko istraGi6an4e, ona ora dobiti ne>to 7au76rat: @ooH u
u@ra6l4an4u nacionalni @oslo6ia. 2rGa6a 7a*te6a od ekonoiste da, na osno6u statistike,
tra,a 7a eAtodaa inter6enci4e, bilo direktno, bilo su@tilni etodaa kao >to
su one ko4e 4e @odrGa6ao 2Gon ;e4nard 8e4ns. 8ada 6elika @ri6atna kor@oraci4a ili drGa6a traGi
od ekonoiste etod ko4i He uticati na st6arni s6et, oni se obraHa4u neuni>ti6o4 eGn4i sao,
ekonoiste, ko4a 4e bila i76or usa6r>a6an4a ti* nauni* sredsta6a. Pret@osta6io da so
akuulirali o,rone koliine in4enica, da so obu*6atili celoku@nu st6arnost i da
@osedu4eo sredst6a da @ratio e*aniA7a ekonoski* Fenoena, ak i da i* u i76esno4
eri @red6iEao. 2a li 4e o,uHe da ta akuulirana sila ne sluGi nikak6o4 s6rsiQ I76eA>ta4
A"eri$kog 1iroa za statistiku rada i7 1"#C. ,odine 4asno @oka7u4e da ta4 sku@ sredsta6a
nei7beGno do6odi do @laniran4a.
Pri7na4eo da ne oGeo @ratiti 8lo7ono6o %!loson( ra7i>l4aAn4e @o ko4e re7ultati
>o"&ta1ilitF Nationale %nacionalno, rauna
C$
( nisu @retn4a slobodi, 7ato >to se oni 7a@ra6o ne
@rien4u4u. 8ada se ekonoski trendo6i @re@o7na4u i s6edu na nueriku Foru, da li He biti
tolerisano ne@redu7ian4e era, ako se 4asno uoe katastroAFalne @osledice o6ak6e ili onak6e
odlukeQ
/a skroni4e, ali i@ak 7naa4no @lanu, kaka6 sisao ia deAtal4an obraun s6i* @otreba
lakoisleno, radnika %ukl4uu4uHi bro4 o@ru,a u n4e,o6o du>eku i bro4 bri4aa ko4e ,odi>n4e
koristi(, naA@ra6l4en s cil4e da se ut6rdi inialna nadnica, ako on s6o4 no6ae oGe da
@otro>i i nasuiceQ Puko @red6iEan4e bi oi,ledno bilo beAsisleno. Iracionalnost s@rea6a
@o4edinca da Gi6i od sue od ko4e bi o,ao da Gi6i @o @roraunia. On bi uro od ,ladi kada
bi Gi6eo od inialne nadnice, osi ako ,a autoritarno obra7o6an4e ne naA6ede da se
@rila,odi.
2o@ustio da 4e 7a ekonoistu to sao isku>en4e. Ali, bila bi @oAtrebna nato6eanska sna,a
da se torn isku>en4u odoli kada u neko trenutku akci4a @ostane o,uHaL utoliko @re >to su
o@isane inForaAcione te*nike tesno @o6e7ane s te*nikaa akci4e, isto kao i s te*niAkaa 7a
odreEi6an4e nori ili 7a i7radu rauno6odst6eni* @lano6a. 2onekle @roi76ol4no, @ra6ili so
ra7liku i7eEu 7nan4a i akci4e da
C$
/acionalni raun: @ruGa @ot@un i kon7istentan konce@tualni ok6ir 7a eren4e ekoAnoske
akti6nosti naci4e. On @redsta6l4a akti6nosti @roi76odn4e, do*otka i @otro>n4e ekonoski*
inilaca %kor@oraci4a, 6lade, doaHinsta6a( u 4edno4 ekonoi4i, ukl4uu4uHi i odnose s
ekonoi4aa dru,i* 7eal4a, kao i n4i*o6o bo,atst6o. %Pri. @re6.(
1OO
1O"
biso na na4ob4ekti6ni4i o,uHi nain @redsta6ili noralni ra76o4 ekonoi4e @okrenut
st6aran4e ti* te*nika. ?ak i kada su iskl4ui6o u sluGbi 7nan4a, 4asno 4e da te te*nike
7a6r>a6a4u inter6enci4o na bro4ne naine. Ekonoetri4a se oGe ra7ueti sao ako se
7a6r>a6a s6o4i noralni cil4e, us@osta6l4an4e ekonosko, @laniran4a. -e7 to,a,
ekonoi4a 4e neeFkasna, a eFkasnost 4e su>tinski 7akon te*nike. Po@ut kon4a drGano, na u7di,
ali nestr@l4i6o, da krene u ,alo@, ekonoske te*nike, u st6arnosti ko4u su s@o7nale, eka4u na
si,nal da inter6eni>u s6eobu*6atni4e ne,o ikada rani4e.
*konomke tehnike akcije
: isto 6ree kada 4e ekonoista st6orio te*niku s@o7na4e, st6oArio 4e i te*niku delo6an4a.
-udi se 4edan no6i s6et, dola7i do odreEene ekonoske utaci4e. Od ti* te*nika inter6enci4e,
ra7otriHeo sao d6e: @lan i nore.
:s@osta6l4an4e nori od strane ekonoista @ostalo 4e neo@*odno, kaGe na 2iterlan
%2ieterlen(, 4ednosta6no 7ato da bi se @ratio i ra7uAeo ekonoski ra76o4. %2obar @rier
@rela7a s te*nika s@o7na4e na te*nike akci4e.( /i4e do6ol4no sao @ratiti tok statistiki*
@odataka. Potrebno 4e una@red i7,raditi siste nori @ro,resi4e eleenata daAto, ekonosko,
sistea, ko4i He na u s6ako trenutku oo,uHiti da @rocenio odstu@an4e dato, eleenta
sistea od nore. ?ak i u nediri,o6ano4 ekonoi4i, o,uHe 4e odrediti: 6a9 i76estan odnos i7A
eEu ra7liiti* ekonoski* ko@onentiL 619 DnoralnuI tendenci4u ra76itka s6ako, od ti*
eleenata i, sledst6eno toe, 6c9 DnoralanI ra76o4 n4i*o6o, odnosa. 8ada se us@osta6i tak6a
>ea, oGe se red da li se neki od ti* eleenata ra76i4a su6i>e br7o ili su6i>e s@oro, >to 4e
in4enica ko4a, @o 2iterlanu, treba da @osluGi 7a otkri6an4e u7roka ekonoske kri7e.
Ali, ako na ta4 nain us@osta6io odreEene nore @ro,resi4e, suoAa6ao se s d6e in4enice.
Pr6a 4e nuGnost inter6enci4e: kada 4e nora 4edno @osta6l4ena i kada 4e uoena in4enica ko4a od
n4e odstu@a, bila bi ludost do@ustiti da se ra76i4e o@asan, abnoralan Fenoen. 2ru,a in4enica
4e o,uHnost @ro>iri6an4a tak6o, us@osta6l4an4a nori. ZaA>to bi istraGi6an4e bilo o,ranieno na
dati sisteQ 8ada @roraun norA
i 4edno @ostane o,uH, on treba da se @ro>iri na celu ekonoi4u. 9a 7akonoerna
tendenci4a neHe delo6ati sao u oblasti or,ani7aci4e rada. -iro 7a standardi7aci4u ili sluGba 7a
industri4sku anali7u nisu 6i>e o,ranieni na koordinaci4u, recio, 7arada i naune or,ani7aci4e
rada. 9e o@eraci4e nadila7e ni6o @ri6atno, @redu7eHa i doseGu ni6o o@>te,. One *aroni7u4u
ko@leentarne akti6nosti >ire, ekonosko, sekAtora. 9ako so se na>li @ot@uno obu*6aHeni
te*niko inter6enci4eL @rela7 s 4edno, na dru,o bio 4e ne@rietan.
Ako se i7ra7 nor"a u7e u s6o @reci7no 7naen4u, oi,ledno 4e da nas @riena sistea
nori ori4enti>e u 4edno seru. : ka@itali7Au su nore osno6a 7a @laniran4e u @redu7eHu, ali
te@o @roi76odAn4e 4e i dal4e Funkci4a trGi>ni* uslo6a. : @lansko4 ekonoi4i, nore su osno6a
7a s6e ekonoske @roraune. One odreEu4u koliine ko4e He biti @roi76edene i ere ste@en do
ko4e, 4e @lan reali7o6an na trAGi>tu %Pedoto6(. 9e*nika norali7aci4e oGe iati @un o@se,
sao u @lansko4 ekonoi4i. Ona teGi, sra7erno s6o ste@enu ra76o4a, da naetne @lansku
ekonoi4u, @rosto 7ato >to teGi da @reEe s @ri6atno, @laniran4a i atoi7irane ekonoi4e na
,lobalnu ekonoi4u i o@>te @laniran4e %>to 4e osno6ni @reduslo6 n4ene @riene(. <lobalna
ekonoi4a 4e @reci7ni4a u ono ste@enu u ko4e su oba ta as@ekta @laniran4a @redet 7akona i
kontrole a>ine, na >ta uka7u4e ;as.
=6e to 4e 6i>e tendenci4a ne,o s6r>en in. ?i @one da se @rieAn4u4e industri4ska
norali7aci4a, ona nei7beGno nasto4i da obe76redi stari4e ekonoske ti@o6e i stari4e oblike
industri4ske or,ani7aci4e.
/ore se eEusobno @odra7ue6a4u i @ret@osta6l4a4u odreEenu sin*roni7aci4u. <oto6o 4e
neo,uHe 7aisliti lokali7o6ane nore. Ako se @osta6i @itan4e ko4a sila sto4i i7a te tendenci4e,
@ono6o oraAo od,o6oriti: eFkasnost. 3o,ika nori bila 4e oi,ledna u -ritani4i 1"$0. u
@rieni Nacionalnog istraCiva$kog &rojekta %/ational Researc* Pro4ect(. IstraGi6an4e o @roi76odno4
eri i n4eni @raktini @oslediAcaa ra>irilo se kao naFna rl4a i celu industri4u do6elo u red.
Ono 4e bilo sla6l4eno kao D@olitika ekonoi4a ko4a stu@a u akci4uI.
9a Dlanana reakci4aI 4e u o6o trenutku takoEe sao tendenci4a. 96rdi se da He 4e
su@rotsta6l4eni Faktori, ekonoski i l4udski, s@reiti da se ost6ari. Ali, ti dru,i Faktori nisu
te*niki. 9u se nadeHu di6erA
1"0
1"1
,entne sile, s 4edne strane te*nike, a s dru,e nete*nike. A u na>e dru>t6u te*niki Faktor
ora @re6ladati s6e ostale. Prea toe, 6eru4e da He se i u o6o4 oblasti lo,ika nori
naetnuti s6uda. A ako u o4o4 anali7i to, ra76o4a i7,leda da sa i7olo6ao te*niki Faktor, to
ni4e 7ato >to sa odluio da 7aneari dru,e Faktore ili 7ato >to nisa us@eo da i* @re@o7na.
Ali, kako sa 6eH @oka7ao, te*niki Faktor 4e u o6o trenutku @resudan. Pored to,a, 6eHina
dru,i* raA76o4ni* Faktora 4e dobro @o7nata i ,oto6o s6uda i7ua6ana, dok te*niki Faktor
osta4e, ,eneralno ,o6oreHi, u senci.
?i @ostanu bitne 7bo, s6o4e oi,ledne korisnosti, nore delu4u kao da su ko@leentarne
@lano6ia. /ea bol4e, sredst6a 7a n4iA*o6o koordiniran4e ili 7a @osti7an4e n4i*o6e @une
eFkasnosti od inteA,risan4a u @lan. 9o 4e ono >to @odra7ue6a @od logiko" nor"i3
2ru,a te*nika inter6enci4e ko4a 4e neda6no @ostala 7naa4na %i ko4u Hu sao s@oenuti(
4este tako76ano o@eraciono istraGi6an4e. /4e,o6e osno6ne karakteristike, cil4e6i i 7naen4e su
identini kao kod nori. Ali, @roble ko4i se o6de @osta6l4a 4e @roble odluke. /ore i
o@eraciono istraGi6an4e danas @redsta6l4a4u d6a sredst6a @ooHu ko4i* se @lan s@ro6odi u
delo.
Planiran4e @redsta6l4a dru,i 6id ekonoske te*nike inter6enci4e. =6ako ia neku @ribliGnu
ide4u o toe >ta 7nai @laniran4e: drGa6a odluu4e o s6eu i s6e re,uli>e una@red. ;orao
anali7irati akar karakteristike @rocesa @laniran4a, ako ne i s6e n4e,o6e detal4e. EkoAnosko
@laniran4e 4e 4edna 6ari4aci4a te*nike, a ne Fora ili siste ili ekonoska teori4a. /i4edna
ekonoi4a, bilo ko4e 6rste, ni4e nastala @laniran4e. Obino islio su@rotno, 4er na se
ruska a6antura u6ek @rika7i6ala u torn ru*u. DPosto4ala 4e Gel4a da se i7,radi ekonoi4a
kolekti6no, ti@a i da bi se u toe us@elo, na@ra6l4en 4e @lan.I Ali, ruski @lan 4e @o@riio s6o4e
so@st6eno 7naen4e ne7a6isno od s6i* teoretski* ide4a. : st6arnosti, @lan 4e te*nika i i&so facto
ra6nodu>an @rea doktrinaa i i>l4en4iaL na4an4e od s6e,a ba6i se @rinciA@ia akci4e. :
/eako4 niko ni4e iao sas6i 4asnu ide4u o obliku ekonoi4e ko4i bi trebalo us6o4iti, ali
@laniran4e 4e @ri*6aHeno kao eFkasno sredst6o. : na>e 6ree, 4o> 6i>e 6aGi da se u s6i
7el4aa @lano6i ra76i4a4u be7 ikak6e osno6e u neko4 ekonosko4 doktrini.
9o 4e, u neko sislu, 6eoa uiru4uHe. 34udi ne@restano ,o6ore: DAko ostaneo 6erni
s6o4o4 staro4 doktrini, a @lan sao instruent, ostaHeo ono >to 4eso. Ako 4e @laniran4e
@onekad Funkcionisalo kao soci4alistiki instruent, to 4e bilo sao 7ato >to 4e bilo u sluGbi
soci4alistike doktrine.I 9o 4e ilu7orna ute*a. Ali, akar @oi6a na istini da @laniran4e ni4e
@o6e7ano ni s 4edno @osebno doktrino. ;eEuti, bio to siste ili ne, on oGda
@odra7ue6a neki odreEeni oblik ekonoi4e.
2ru,o 7a@aGan4e nas na6odi da na,lasio 7naa4 Dnaina i sredAsta6aI u i7radi @lana. Plan
ni4e sao sku@ koandi ili neka o@>ta oriA4entaci4a. Plan ia d6a Fokusa. 9u 4e i7bor cil4e6a,
ser ko4i treba dati ekonosko sisteu u celini. Prisutno 4e i na4konkretni4e o,uHe
@red6iEan4e sredsta6a @otrebni* da se @osti,nu ti cil4e6i. Ekonoski i7bor cil4e6a i odreEi6an4e
od,o6ara4uHi* sredsta6a A to 4e @lan. Ali, ta4 i7bor i ta sredst6a ra7raEeni su na na4racionalni4i
o,uHi nain i ceo ko@leks te*nika @riene oo,uHa6a korisniku da i7be,ne @roi76ol4nost.
Nto se tie te*nika 7a i7radu @lana, u@uHu4eo itaoca na rado6e Narla -etel*a4a %!*arles
-ettel*ei(.
Ra7otrio sada 4ednu 6eliku te>koHu, ko4a 4e 6aGan @redet raAs@ra6a u oderno
@laniran4u: @roble cene i 7arade. Plan 4e do sada u,la6no bio 6e7an 7a DrealneI cene i 7arade.
Ako i ni4e bilo uistinu 7asno6ano na trGi>tu, @laniran4e 4e akar bilo 6reenski i @rostorno
Fiksirano 7a trGi>ne cene i 7arade. Ali, tak6a situaci4a ni4e o,la du,o da @otra4e. /aera treHe,
so64etsko, @lana bila 4e u@ra6o da Fksira cene i 7arade na isto a@straktan, ali ne i @roi76ol4an
nain, @ooHu ekonoetri4ski* etoda, ne7a6isno od 7akona trGi>ta. /a osnoA6u ra7ni*
ani@ulaci4a sa 7aradaa ko4e su se desile 1"$". i o@o7i6a Vo7nesensko,, i7,leda da ta4 @oku>a4
ni4e bio us@e>an. I@ak, u toe orao 6ideti 4edini lo,ian nain na ko4i se @laniran4e tada
o,lo i76oditi. A ta4 @ristu@ oGe lako biti eliinisan no6i @obol4>an4ia u ekonosko4
te*nici. 9ie bi se o,le odbaciti @riedbe Pransoa Perua, 7a ko,a 4e @lan bio li>en s6ake
Dekonoske racionalnostiI.
Plan se i76r>a6a u skladu s d6a ne@roenl4i6a @rinci@a: eFkasnoAscu i dru>t6eni @otrebaa.
Plan @re s6e,a od,o6ara na konstantnu teGn4u 7a na4eFkasni4o u@otrebo e*aniki*
sredsta6a, @rirodni*
1"C
1"'
bo,atsta6a i ras@oloGi6i* sila. Proble 4e or,ani7o6ati, koordinirati i norali7o6ati te eleente
na taka6 nain da s6aki instruent @ruGi s6o4 aksiu. Planiran4e 4e bilo kritiko6ano na
s6i Fronto6ia, od Flo7oFsko, do ekonosko,. Ali, do sada niko ni4e do6eo u @itan4e
su>tinsku eFkasnost @laniran4a, osi na @oetku. 9e kritike su iale d6a i76ora: ne7,ra@nost
@lanera i ne7nan4e kritiara. Ali, sada su s6i ubeEeni kako 4e ta4 e*ani7a eFkasan A osi ako
se i7u7u neki bleFo6i ko4i i danas @rate eks@eriente u @laniran4u. Nto se te*nike tie, sud 4e
7asno6an iskl4ui6o na eFkasnosti, a @laniran4e, s to, stano6i>ta, delu4e @ot@uno o@ra6dano.
2ru,i od d6a ,la6na kriteri4ua @laniran4a 4e 7ado6ol4a6an4e dru>t6eni* @otreba. Poetna
te>koHa 4e odrediti >ta su tano te @otreAbe u dato trenutku. 8ako us@osta6iti ra6noteGu
i7eEu dru>t6eni* @otreba i @roi76odn4eQ 9eoretski, to su nere>i6a @itan4a %naerno kaAGe
teoretski93 PredloGena sredst6a %istraGi6an4a 4a6no, nen4a, karAtice 7a snabde6an4e, oba6e7no
a@sorbo6an4e od strane ku@ca s6e,a >to 4e @roi76edeno( @oka7u4u da 4e @itan4e, onako kako se
obino @oAsta6l4a, a@straktno. Ako neko kaGe, 0: @laniran4u 6last ia @otro>acR, on ,radi
a@strakci4u na osno6u in4enice da @lan, ko4i 4e dru>t6eni FeAnoen, od,o6ara na dru4tvenu2 a ne
na indi6idualnu @otrebu. : isto 6ree, on isli na a@straktno, o6eka %na neku 6rstu Fksirane
slike o6eka(, >to @osta6l4eno @itan4e takoEe ini nedelot6orni. 2rust6eni o6ek ko,a @lan
7ai>l4a 4este o6ek ko4i 4e s6e 6i>e inte,risan u oderno te*niko dru>t6o. /4e,o6e @otrebe su
s6e 6i>e kolekti6iA7irane, ali ne direktni @ritisko, 6eH reklaaa, standardi7aci4o dobara,
intelektualno uniFornoscu i tako dal4e. 2obro 4e @o7naAto da Dstandardi7aci4i @roi76odn4e
od,o6ara standardi7aci4a ukusa, ko4a dru>t6eno Gi6otu da4e n4e,o6 kolekti6ni karakter.I Pored
to,a, aso6na @otro>n4a s@ontano od,o6ara aso6no4 @roi76odn4i. Za reA@resi6ni eraa
nea @otrebe, 4er se @rila,oEa6an4e 4a6nosti deA>a6a sao od sebe. !rose$an o6ek @osta4e
nora u na4liberalni4e sisteu na s6etu 7ato >to se na trGi>tu nude sao @roi76odi @otrebni
@roseno o6eku. : st6ari, @roble ra7ue6an4a dru>t6eni* @otreba se ko@liku4e sao
ako 4e te*nika @laniran4a od6o4ena od s6i* ostali* te*nika. 9e dru,e te*nike s@ontano na6ode
l4ude da osete
kako odreEene dru>t6ene @otrebe od,o6ara4u odreEeni @odacia. 8ada se @lan @ono6o ubaci
u s6o4 @ra6i ok6ir, oi,ledno 4e da nea ra7lo,a 7a naetan4e dru>t6eni* @otreba. One su
@ri@rel4ene unaA@red, tako da 4e @lan u situaci4i da i tano od,o6ara, @osle an4e ili 6i>e
te>ko, @erioda @rila,oEa6an4a.
!ela e6oluci4a l4udski* @otreba, u n4i*o6o Dsociolo,i7uI, teGi @lanu. =koro da 6i>e ne
@osto4i @otreba 7a @ritisko na te @otrebe. One su 6eH ono >to bi trebalo da budu, @od uslo6o
da ot@adnike @reA@ustio n4i*o6o4 bedno4 sudbini, >to 4e @rocedura ko4a 4e, u s6ako slua4u,
is*odi>te s6i* te*nika. 8ada 4e re o doiniran4u s6eto, ne o,u se u7iati u ob7ir kir,iski
o6ari ili -antu lo6ci, ko4i odbi4a4u da @ri*6ate 7akone nadoHni* sila.
Planiran4e ne @retendu4e da @roi76ede trenutni od,o6or na s6e dru>t6ene @otrebe. 8ao >to
sa rekao, @osto4i i7bor. 9o 4e i7bor ko4i neke osobe oGe uiniti nesreHni, ali ne i be7 nade,
7ato >to 4e @lan ukl4uen u dinaiko s*6atan4e ekonoi4e. Ra6noteGa i7eEu @roi76odn4e i
@otro>n4e ni4e statina, niti u o6o trenutku @osto4i. 2o n4e He doHi i ona He se ne@restano
obna6l4ati. I7bor na@ra6l4en u dato trenutku, @osta6l4a se u o@>tu @ers@ekti6u ko4a ta4 i7bor ini
relati6ni i u isto 6ree @odreEeni @red6idl4i6o ra76o4u ko4i sledi. Prea toe, neo@*odno
4e ra7otriti i buduHnost reali7aci4e i e*ani7a uniFori7aci4e @otreba %ko4i sa 6eH
@oenuo(. 9o do6odi do to,a da se d6e lini4e ra76o4a ne@restano s@a4a4u. 9o 4e 4edan od eleenta
di4aAlektiko, sa,leda6an4a ekonoi4e, ko4e 4e danas 4edino do@usti6o. Za 6ree reali7aci4e
@lana siultano se s@ro6odi ne@restana reada@taci4a sredsta6a i cil4e6a, ie se @ostiGe 6eHe
4edinst6o celine, ako ne i 6eHa i76esnost reali7aci4e.
8onano, u 6e7i sa sai @lano, isli da 4e 6aGno na,lasiti @otrebu 7a eFkasni
koriscen4e radne sna,e. ?ini se da 4e @una 7a@oslenost unutra>n4a nuGnost @lana, a ne sao
trenutna okolnost. Nari -etel*a4 4e @oka7ao da be7 @une 7a@oslenosti ni4e o,uHe
7ado6ol4en4e s6euku@nosti dru>t6eni* @otreba. : 6e7i s ti, 7araAde en4a4u s6o4 karakter i
@osta4u deo dru>t6eno, @roi76oda. Prea toe, @lan treba da obe7bedi i @unu 7a@oslenost i
ras@odelu radne sna,e u skladu sa 7a*te6ia @roi76odno, @lana. Posta4e neo@*odno
1"$
1"#
@ro>iriti @lan na uku@nu radnu sna,u. -e7 to,a e*ani7a ne oGe da Funkcioni>e. A to onda
ot6ara @itan4e esta, o,ranien4a i karakAteristika @laniran4a.
/e treba @odleHi detin4asto entu7i4a7u ko4i satra da 4e @laniAran4e @anacea, neki lek s
6i>estruki de4st6o, @o@ut @enicilina. Ali, @lan se ora @osta6iti u dru,ai4u @ers@ekti6u.
8ak6i ,od da su leko6i ili @redloGene reFore 7a ra7re>a6an4e ne@ra6di i nesklada u oderno4
ekonoi4i, s6e se de>a6a @osredst6o @lana. Plan, sa @o sebi, ni4e re>en4e. Ali, on 4e nei7beGni
instruent s6i* re>en4a. ?ak i ako se @oEe od 8nuta Viksela %8nut +icksell( ili 2Gona ;e4narda
8e4nsa, ne@reAstano He se naila7iti na nuGnost @laniran4a.
: ;aFordo6i @redlo7ia 7a oslobaEan4e o6eka i7 oko6a te*niAke @osto4i 7anil4i6
@ro4ekat ekonosko, re,ionali7a na s6etsko ni6ou. Ali, ta4 re,ionali7a, 7a@ra6o, oGe
@oi6ati sao na i7u7etno s6eobu*6atno i kruto @laniran4u @roi76odn4e i ras@odele.
P$aniranje i $o&o#a
2anas su s6i, ili skoro s6i, ubeEeni u eFkasnost d6e te*nike inAter6enci4e, nore i @lana. I
7aista, ako iao u 6idu i7a7o6e ko4e ne sao naci4e, 6eH i @olitiki i dru>t6eni sistei u@uHu4u
4edni dru,ia, kao i i7a7o6e ko4e o6ek u@uHu4e bedi, nesreHi i ,ladi, te>ko 4e 6ideti kako bi se
u@otreba sredsta6a ko4e nudi @laniran4e o,la i7beHi. Ako se ia u 6idu s6a sloGenost
Fenoena ko4i i76iru i7 te*nike, kako bi se o,lo o@ra6dati odbi4an4e u@otrebe tako @rodorno,
oruG4a, ko4e @o4ednosta6l4u4e i re>a6a s6e kontradikci4e, kori,u4e nesklad i racionaAli7u4e
@reteri6an4a u @roi76odn4i i @otro>n4iQ A @o>to te*nike ekonoAske o@ser6aci4e, ako i* treba
u@otrebiti u @uno o@se,u, 7a6r>a6a4u direktno u te*nikaa @laniran4a i @o>to odbi4an4e
ladalake sna,e ti* ateatiki* etoda ne dola7i u ob7ir, kako 4e o,uHe ne u@otrebiti i*
do kra4aQ
I@ak, @o4a6ila se i76esna 7abrinutost kod oni* ko4i drGe do l4udske slobode i deokrati4e. Oni
se @ita4u ni4e li @laniran4e s6euni>ta6a4uHa sila. Oni Gele da @osta6e tri 6rste o,ranien4a n4eno4
oHi: %a( FeksibilAno @laniran4e, 619 siste o,ranieno, @laniran4a i %c( ra7d6a4an4e a,enA
ci4e 7a @laniran4e od drGa6e %ukratko, ono >to se obino 7o6e @oireAn4e slobode i
soci4ali7a(. /iko ne @ri*6ata sud Pridri*a A6,usta Fon .a4eka %Priedric* Au,ust 6on .a)ek( i7
n4e,o6e kn4i,e !ut u ro&-stvo 68oad to Serfdo"92 da 4e @laniran4e su>tinski >tetno. =a6esni ekonoA
isti ne o,u da odbace te*niko otkriHe. Oni traGe sredn4i @ut.
C#
2a
C#
Videti 7bornik ideolo>ki* ilu7i4a o @laniran4u i slobodi, i7 @osebno, i7dan4a Indian Kournal of
!olitical Science @os6eHeno, torn @itan4u. 2esetak lanaka @oku>a6a da doAkaGe kako 4e
@laniran4e uistinu nei7beGno, ali da ono ne @redsta6l4a nikak6u o@asnost @o slobodu. 9e lanke
odliku4e @ot@uni nedostatak realnosti. Po7ici4e autora o,u se saGeti na sledeHi nain:
Pr6o, oni i7raGa6a4u nadu u s@as slobode kro7 liberalno i @arci4alno @laniran4e. %;eEuti,
dru,i autori u isto bro4u @oka7u4u kako 4e ta nada a@surdna i 4alo6a.( 2ru,o, lanci su @uni
Forula, @od4ednako a@surdni* i is@ra7ni*: DPlaniran4e treba da ia 7a cil4 ost6ari6an4e
slobodeIL D=to @laniran4e @ostane racionalni4e, utoliko He biti 6eHa sloboda l4udi.I 9o su @uke
t6rdn4e i o6ek He u7alud traGiti od,o6ara4uHe in4enice ili o,uHi sadrGa4.
/eki od ti* autora u7da4u se u ni7 @rosti* silo,i7aa kao doka7 7a s6o4e t6rdn4e: /a @rier:
D%1( Planiran4e @o6eHa6a @roi76odn4u. %C( Proi76odn4a oo,uHa6a 7aAdo6ol4en4e 6eHe, bro4a
@otreba. %'( Zado6ol4en4e @otreba 4e @reduslo6 slobode.I O6o re7ono6an4e 4e @o,re>no i7 d6a
ra7lo,a. Ono 4e linearno i ne u7ia u ob7ir sloGenost in4enica %na @rier, sta6ite o6eka u
7at6or, da4te u s6e >to u treba: sledi da 4e on i @ored s6e,a =lobodan(. Ono i76lai s6o4e
7akl4uke delo i7 ekonoske @reise %@od 1(, a delo i7 etike @reise %@od '(, a da ne
@oku>a6a da ra7liku4e lo,ike ra6ni u ko4ia se te @reise nala7e. 9reHa @reisa 4e, u s6ako
slua4u, 6eoa sun4i6a s du*o6ne ili etike take ,ledi>ta. %VratiHu se kasni4e na o6o @itan4e.(
Ali, 7a te autore ,la6na nada u s@as slobode, u to4 7a@an4u4uHo4 teori4i, leGi u t6rdAn4i da
@ros6etl4eno 4a6no nen4e ia oH da usera6a odluke @lanera ka 7ado6oAl4en4u s6o4i*
st6arni* @otreba. : torn slua4u, 7aista biso iali deokratsko @laniran4e, kolekti6i7a na
dobro6ol4no4 ba7i. Ali, re7ono6ati na ta4 nain si,urno 7nai Gi6eti u s6etu sno6a.
2obronaernost ti* intelektualaca na6odi o6eka da o7bil4no @oisli kako 4e re o neko4
@atolo,i4i.
;oGe li iko @o6ero6ati da bi se, kada bi 4a6no nen4e 7a*te6alo @roda6nice @eci6a, @laniran4e
o,lo useriti na te instituci4e, ako bi, @ored to,a, trebalo Grt6o6ati dru,e u@otrebe bra>naQ
;oGe li iko @o6ero6ati da bi 4a6no nen4e bilo 7ado6ol4no ako bi 7a*te6alo obuHu u trenutku
kada su @otrebni traktoriQ 9ak6e ide4e su ista besislica. /eko He t6rditi da 4a6no nen4e ne 7na
>ta zaista *oHe... Ali, onda odluku donosi te*Aniar. 9a4 e*ani7a na 4e dobro @o7nat: @r6o
@roi76odna dobra, 7ati @otro>aka. /ara6no, 4a6no nen4e He biti Dkonsulto6anoI tek @o>to 4e
te*niar doneo odluku: DVi>e biste 6oleli 6unene @roi76odeQ 9o 4e bilo te*niki neo,uHeL
orali so i* naA@ra6iti od @auka. Zelene bo4eQ /aGalost, nea anilina. Ali, oGete da birate
i7eEu
1"&
1"M
li to treba da bude o,ranien @lanQ Ali, tada se @osta6l4a @itan4e: ,de 4e ,ranicaQ Za neke
ekonoiste @laniran4e 4e isto ekonosko @itan4e, ko4e se odnosi na kl4une industri4ske ,rane.
Ali, debata 4e tra4ala ceo 6ek, a da se ni4e do>lo do odluke ko4e su industri4e kl4une. Odluka
@osta4e 4o> teGa kako se kate,ori4e en4a4u s 6reeno %isko@a6an4e urani4ua, na @rier, ni4e
bilo kl4una industri4a @re d6adeset ,odina( i kako se ekonoske akti6nosti s6e 6i>e @roGia4u.
Posta4e i7u7etno te>ko anali7irati Faktore ukl4uene u @roi76odn4u. =6aki deo sistea, direktno
ili indirektno, 7a6isi od ostali*, kro7 Fnansi4ske re@erkusi4e ili kro7 strukturu rada. 8ako 4e onda
o,uHe us@osta6iti @lanski sektor ekonoi4e @ored ono, ne@lansko,Q 8ada o6ek @ono6o
@roita ono >to 4e ob4a6l4eno o torn @robleu @re sao deset ,odina, 4asno 4e da su te studi4e
@ot@uno 7astarele i da su i* te*nika @obol4>an4a ko4a su i sledila uinila ni>ta6ni.
Pret@osta6io da 4e na@ra6l4en @lan 7a @eriod od @et ,odina. Ako se on 7ati o,ranii sao na
ekonoi4u, u7 do@u>tan4e na46eHi* o,uHi* sloboda i76an te oblasti %na @rier, tako >to ne
@osto4i @laniran4e u dru>t6eno doenu(, kako taka6 ekoAnoski @lan oGe biti odrGi6Q
Proble Fnansiran4a 4a6l4a se ak i kod Feksibilno, i o,ranieno, @lana. : 6ree diskusi4e o
no6o4 Fa7i ;oneo6o, %;onnet( @lana %u
s6etlocr6eno, i tanocr6eno,. Vidite koliku slobodu iateYI : st6ari, ti autori Gele da
slo1odo" na7o6u @oslu>nost @rea te*niko4 nuGnosti. Oni @oku>a6a4u da sakri4u istinsku
@rinudu i @i>u tako ili i7 7asle@l4enosti ili i7 d6olinosti.
=ao 4edan od ti* lanka 4e 6al4an. =uda %=uda( i74a6l4u4e: D:toliko ,ore @o slobodu.
;oGeo 4e Grt6o6ati. : s6ako slua4u, na @lanu 6rednosti, @os6eHi6an4e 7aA4edniko dobru
4e 6i>i ideal od slobode.I = ti se ne o,u sloGiti, ali to na akar do@u>ta da @o>teno
@rocenio na>u situaci4u. /a isti @oku>a4 o@ra6dan4a naila7io %,eneralno ,ledano, s bol4i
ar,uentia, ali @od4ednako neubedl4i6( u ntre la &lanification et la li1ertF 6Iz"eLu
&laniranja i slo1ode92 u ko4e *olandski, Francuski, nor6eski i aeriki autori ra7atra4u
@roble i7 6rlo ra7liiti* u,lo6a 68evue Jcono-"ique2 art 1"#'(.
9e ilu7i4e 4e os@orio sa 9ibor ;ende %9ibor ;ende( 6India Afer #% Mears2 #'('2 Indija &osle
#% godina93 On @oka7u4e da 4e indi4sko @laniran4e @ol4o@ri6rede %kounalAni @ro4ekti u selia(
@ro@alo 7ato >to ni4e bilo s6eobu*6atno i autoritarno. /4e,o6o @oreEen4e Indi4e i 8ine 4e 4asan
doka7 da su, u skladu s kriteri4uia @rinosa i eFAkasnosti %4edini* o@ra6dani* kriteri4ua u
bilo kak6o @laniran4u(, na4autoritarni4i etodi u4edno i na4@roFtabilni4i.
se@tebru 1"#0(, bilo 4e 4asno da 4e bankarski kredit, to 4est, @o7i6 7a @ri6atno Fnansiran4e,
nedo6ol4an. -ilo 4e neo@*odno okrenuti se 4a6no Fnansiran4u. Ali, to 4e @redsta6l4alo 6eliki
@odu*6at, ak i 7a drGa6u. 2rGa6a 4e orala da se ba6i @laniran4e s6o4i* Fnansi4a u skladu s
an4e ili 6i>e no6o totalitarno Fnansi4sko konce@ciA4o, ko4a @odra7ue6a kontrolu
celoku@no, nacionalno, @ri*oda i @o,aEa s6ako, ,raEanina.
2a bi se @lan ost6ario, u n4e,a se ora ukl4uiti i u@otreba radne sna,e. 9o 4e @re@o7nato u
Veliko4 -ritani4i, s n4i*o6i konce@to @une 7a@oslenosti. /a slian nain, @riena @lana
@ret@osta6l4a @laniran4e stabeni* @itan4a i @roFesionalno, usera6an4a, @raktine nasta6e i
>kola. Pored to,a, ubr7o @osta4e 4asno da @osto4i i @otreba 7a soci4alAno si,urnoscu %>to 4e
neo@*odan @si*olo>ki i sociolo>ki eleent, ako Gelio da @una 7a@oslenost Funkcioni>e be7
su6i>e ,rubo, >oka 7a l4udsku @rirodu(. 9a eEu7a6isnost ni4e i7i>l4ena i be7ra7loGna. Plan
@o6e7u4e unutra>n4a nuGnost i bila bi ludost i @oisliti da se te 6e7e raskinu.
/a ta4 nain, kada 4e 4edno us6o4en kao etod, @lan ne@restano teGi da se @ro>iri na no6e
doene. O,raniiti ,a, 7nailo bi do6esti ta4 etod u @o7ici4u u ko4o4 ne bi o,ao da Funkcioni>e
A ba> kao kada bi neko konstruisao eFkasne autoobile, a 7ati odbio da i7,radi od,oA6ara4uHe
@ute6e. Auto bi 7aista o,ao da 6o7i i @o uski, i7ro6ani i 7el4ani @ute6ia, ali ne bi
@ruGao re7ultate 7a ko4e 4e @ro4ekto6an. /eki ko@leentarni eleenti @osta4u sra7erno
bro4ni4i kako se @laniran4e usa6r>a6a, a oderno dru>t6o @osta4e ko@liko6ani4e. 9i
eEusobni odnosi ine o,ranieno @laniran4e neo,uHi. Plan raEa sao, sebe, osi ako se
ne odustane od sae te*nike.
Isto 6aGi i ako @laner naera6a da us6o4i Feksibilni @lan ili @lan ne7a6isan od drGa6e. :
torn slua4u, ni4e neo@*odno teel4no @laniran4e. Plan se 4a6l4a kao obian sa6et o onoe >to
bi bilo @oGel4noL @roi76oEai osta4u ne7a6isni, @otro>ai ia4u =lobodan i7bor, a sta6 @o4edinca
odnosi @re6a,u nad dru>t6eni. Pleksibilni @lan 4e @odloAGan ne@restani re6i7i4aa i
@ono6ni @rila,oEa6an4ia, ko4e naAlaGe uni6er7alna lina sloboda. Isto 6aGi i ako se
@laniran4e @re@usti dru,i @osrednicia, @ored drGa6e: uGi or,ani7ia, kao >to su
1"O
1""
adinistrati6na odel4en4a s@eci4ali7o6ani* ekonoski* or,ani7aci4aL ili or,ani7aci4aa >ire,
o@se,a, kao >to su, na @rier, eEunarodne or,ani7aci4e. Okretan4e eEunarodni telia ia
7a cil4 i7be,a6aAn4e kritika autora kao >to 4e .a4ek, ko4e se odnose na o@asnosti totaAlitari7a
tao ,de 4e 7a @lan 7aduGena drGa6a.
=6i ti ra7liiti @redlo7i su kra4n4e 7a6ara6a4uHi. Pleksibilni @lan ia sao 4edan nedostatak,
ali ona4 kl4uni: taka6 @lan se ne oGe ost6ariti. Ra7lo, 4e 4ednosta6an. Ako @lan od,o6ara
istinsko4 @rirodi @laniran4a, on treba da Fksira cil4e6e, ko4i u noralni okolnostia ne bi bili
ost6areni i,ro lini* interesa i u7 alo na@ora. On ora na@re,nuti @roi76odne sna,e do
aksiua, @okrenuti ener,i4u i iskoristiti @osto4eHa sredst6a s aksiuo eFkasnosti.
%?in4enica da @laneri ne us@e6a4u u6ek, da se de>a6a4u adinistrati6ne ,re>ke i da s6ako
@laniran4e ni4e u6ek aksialno eFkasno, ni4e ni>ta 6eHa kritika sistea ne,o >to su ,re>ke u
@roraunu kritika ateatike.( Ali, ako 4e @o4edincu do@u>tena sloboda odlui6an4a, a ne @osto4i
@lan, on neHe @ruGiti aksialna na@or ko4i se od n4e,a oeku4e. Ako se industriA4alcu do@usti
da 7adrGi @unu ne7a6isnost, on He traGiti dru,a re>en4a i neHe ost6ariti @osta6l4ene cil4e6e.
=to,a, da bi @lan bio ost6aren, on ora biti @raHen a@arato sankci4a. I7,leda da se tu sreHeo s
@ra6i 7akono ekonoi4e: @laniran4e 4e neraskidi6o @o6e7ano s @rinudo.
Po4edinac ne s*6ata s@ontano >ta 4e na4eFkasni4e, niti radnici s@onAtano i76ode <ilbreto6e
D@okreteI. /ala7io se @red sledeHi alterAnati6aa. Plan 4e ili Feksibilan, ali ni4e reali7o6an,
kao >to @oka7u4e iskust6o: u@rkos @ro@a,andi o ;oneo6o @lanu, n4e,o6i cil4e6i su ost6areni
sao sa M0]. -u,arski Feksibilni @lan i7 1"$M. reali7o6an 4e sa 'M]. ;oneo6 @lan, ko4e 4e
trebalo da bude 7a6r>en 1"#0, u st6ari 4e 7a6r>en 1"#', >to 7nai da u 4e trebalo d6a @uta 6i>e
6reena od @red6iEeno,. : !siholo4koj akciji 6Ihction &sychologique2 1"#"(, ;e,re @ono6o
@roua6a eFekat i7ostanka @ro@a,ande na neus@e* @lana %ko4a bi @lan uinila @si*olo>ki
oba6e7ni(. :7aludno 4e utro>iti 6eliku koAliinu rada na @lan sao 7ato da bi se do>lo u
Horsokak. Ili, @lan "ora biti ost6aren, ali @o cenu u6oEen4a sankci4a, tako da @osta4e ri,idni4i.
Oni ko4i rauna4u na dobru 6ol4u o6eka @oka7u4u suanuti, idealiAstiki o@tii7a. Veko6i
istori4e nisu us@eli da i* ubede u su@rotno,
u@rkos in4enicaaL si,urno i* neHe ubediti ra7u. Ali, oni su tako daleko od st6arnosti, da 4e
n4i*o6o i>l4en4e 7anearl4i6o.
Pitan4e sankci4a do6odi @laniran4e u odnos s drGa6o. =6ako ko t6rdi da se @laniran4e i
drGa6a o,u ra7d6o4iti ili da se be7 n4e o,u reali7o6ati lokalni @lano6i %tu se u6ek na6odi
@rier 9VA(, 7abora6io 4e da lokalne @lano6e ora ,aranto6ati drGa6a ili od n4i* ne bi6a ni>ta. A
to 4e do6ol4no da drGa6a @o6rati s6e s6o4e @rero,ati6e. Oi,ledno 4e %Rusi4a i /eaka nisu
i7u7eci( da ni4e drGa6a ta ko4a @ra6i @lan, 6eH neki s@eci4ali7o6ani or,an, an4e ili 6i>e 7a6isan
od n4e. 8ad 4e re 2 9VA, i76or to, @odu*6ata bila 4e Ru76elto6a 6lada, ko4a 4e s@ro6ela
eks@ro@ri4aci4u, obe7bedila sredst6a i @ro@isala sankci4e.
8ako se onda oGe ostati @ri u6eren4u da 4e @lan ne>to ne7a6isnoQ Ve7a i7eEu @laniran4a i
drGa6e 4e or,anska i ni4e @lod slua4a. : na4Aan4u ruku, oH drGa6e 4e neo@*odna 7a o@>te
istraGi6an4e ras@oloAGi6i* resursa i an,aGo6an4e s6i* nacionalni* sna,a. /e koristi re
&laniranje u te*niko sislu, kao kada se isli na @ro,ra i7,radAn4e >kola ili saobraHa4ni*
instalaci4a 7a si,nali7aci4u. 3okalna tela su, nara6no, s@osobna da i76edu tak6e @ro,rae, ali oni
ne @redsta6l4aA4u @laniran4e 6i>e ne,o >to to ini i7,radn4a brana u .olandi4i. 8ada bi to bio
slua4, i ar*itektonsko D@laniran4eI neke kuHe oralo bi da uEe u tu kate,ori4u. Nto se tie
eEunarodni* odluka %>to bi se o,lo na6esti kao doka7 ra7d6a4an4a @lana od drGa6e(, one ne
@redsta6l4a4u @lano6e u @ra6o sislu te rei %na @rier, u,o6ori i7 -reton VudAsa(. Jedina
nada 7a reali7aci4u eEunarodni* @lano6a A na @rier, u E6ro@i A @oi6a, kao >to danas 4asno
6idio, na @osto4an4u e6ro@ske drGa6e. 9a 6rsta @laniran4a @o@ria sadrGa4 sao u eri u ko4o4
4e taAk6a drGa6a konstituisana. 9a in4enica @otkre@l4u4e na>u te7u. =ao bi nadnacionalna drGa6a
o,la ubediti nacionalne drGa6e i trusto6e da saraEu4u u 7a4edniko4 ekonosko4 o@eraci4i.
Plano6i 2o7a %2a0es( i Jan,a %1oun,(
C&
bili su neus@e>ni 7ato >to nisu iali sredsta6a 7a s@roA
6oEen4e delot6orni* sankci4a, niti su i7a sebe iali @odr>ku @olitike
C&
Plano6i 7a na@laHi6an4e ratni* re@araci4a od /eake @osle Pr6o, s6etsko, rata. %Pri.
@re6.(
C00
C01
oHi. I obrnuto, uoa6ao da ;ar>alo6 @lan %ko4i 4e @ostao E!A
CM
( ne@rietno us@osta6l4a
@olitiki siste. Atlantski @akt 4e @o6e7an s ;ar>alo6i @lano i E6ro@a He @oeti da se
or,ani7u4e sao ako se E!A @okaGe @ot@uno beskorisni, >to se oGe desiti ako se @rieni u
@olitiki neureEeno abi4entu.
Aerikanci su sa6r>eno ra7ueli da 4e e6ro@ska @olitika or,aniA7aci4a 4edina alternati6a
beskorisno rasi@an4u no6ca na E!A. :4ediAn4en4e, ak i ekonoska koordinaci4a, ne o,u se
7aisliti ne7a6isno. Puko ra7ue6an4e ili dobre naere te>ko da o,u do6esti do istinAsko,
@laniran4a. 9ako se o@et 6raHao u doen uslo6a neo@*odni* 7a reali7aci4u @lanske
ekonoi4e.
=@rean sa da @ri7na da 4e u idealno dru>t6u s@re,a i7eEu @lana i drGa6e ne@otrebna,
kao >to i @otreba 7a kaGn4a6an4e nesta4e u slua4u @o4edinca onak6o, kaka6 4e @o sebi. Ali, to
ne 7nai da 6eAru4e u taka6 ideal i da ,a satra realni. : st6ari, @rieHu4e da te*nike
7nan4a @roi76ode te*nike akci4e i st6ara4u @otrebu 7a n4ia, a da te*nike akci4e @odra7ue6a4u
i76esne uslo6e i ra76o4 u skladu sa 7akonitoscu ko4a bi se o,la na76ati 7akono >iren4a
@laniran4a.
9o >iren4e @laniran4a ne do6odi nuGno do soci4alistiko, dru>t6a. Pri6atno 6lasni>t6o nad
sredst6ia 7a @roi76odn4u ne ora biti @roAen4eno da bi se iala @lanska ekonoi4a. =lino
toe, @laniran4e ne do6odi nuGno do diktatorske drGa6e. :@otreba sankci4a i @ro@aA,ande
oGe se @rila,oditi i oblicia 6lasti dru,ai4i od diktature. Ali, kada te*nika os6o4i neki
doen ko4i @odleGe @laniran4u, ona i76odi s6e s6o4e o@eraci4e na totalan nain. :7aludno 4e
@oku>a6ati @osta6iti 4o4 ,ranice ili traGiti neki dru,i odus ili @roceduru.
III. V&l("& ,a/&
*konomki itemi u uoavanju tehnikom
Kan ;ar>al 4e u @ra6u kada ekonoske sistee ko4i se trenutno @re@oruu4u s6odi na tri
6rste. ;ar>alo6a tri sistea su: kor@orati7a,
CM
Econoic !oo@eration Adinistration %E!A(: Ekonoski biro 7a saradn4uL or,aAni7aci4a
7aduGena 7a s@ro6oEen4e ;ar>alo6o, @lana. %Pri. @re6.(
@lanski siste i liberalni inter6encioni7a. Ali, @o>to 4e is@ra6no uoAio da siste @lanske
ekonoi4e, u kra4n4o4 lini4i, ni4e racionalni4i od sistea trGi>ne ekonoi4e, on ,re>i kada doda4e
da Di7bor i7eEu d6a sistea sledi @re i7 Flo7oFski* sklonosti ne,o i7 istinski nauni* raA
7lo,aIL i da Dni4edan od ti* sistea ne oGe @retendo6ati na @ot@unu racionalnostI.
/isu Flo7oFske sklonosti te ko4e da4u @rednost 4edno sisteu u odnosu na dru,i ili ko4e
do6ode do i7bora i7eEu n4i*. 8ada se @iAta ko4i bi od d6a sistea trebalo da lo,iki
@re6lada, ne isli na DFilo7oFskiI i7bor asa. Ono >to ini da istori4a @o@rii odreEeni tok
4esu eFkasnost i us@e* A a ne o6ek, ko4i u i76esno sislu donosi odluku. Proble se ne
odnosi na linu odluku ili sklonostL to 4e @itaAn4e odreEi6an4a ono,a >to i7,leda kao
na46ero6atni4e. 8o4i 4e siste u o6o trenutku na4eFkasni4iQ Insistira na Fra7i u ovo" trenutku3
/i>ta ne 7nai ob4asniti kako 4e liberalni ka@itali7a bio i7u7etno eFkasan @re 4edno, 6eka. 9a
t6rdn4a 4e tana i neao Gel4u da 4e ne,irao. Ali, >ta 4e sa sada>n4i trenutkoQ Ako
@ri*6atio ide4u da ra7liiAti l4udski sistei delo6an4a treba da od,o6ara4u ra7liiti soci4alni,
@olitiki i ekonoski okolnostia, oGe li se odrGati te7a da 4e eFikasnost liberalno,
ka@itali7a u @ro>losti 7alo, sada>n4e eFkasnostiQ Podsetio se da su sa stano6i>ta eFkasnosti
ruska i neaka @lanska ekonoi4a bile us@e>ne. A =4edin4ene 2rGa6e su us6o4ile @lanski reGi
kada su se suoile s ratai i7a7o6o A o,lo bi se dodati, sa s6o @aGn4o i @redostroGnoscu
ko4e @odra7ue6a kritiko deokratsko oseHan4e An,losaksonaca.
;eEuti, ubr7o @osle @ono6ne @roene 1"#0. ,odine, Aerikanci su orali da se u@uste u
no6i @ro,ra. 9o ni4e bio sao @ro,ra naoruGa6an4a %ko4i ia neke @rednosti u 6e7i s @uno
7a@oslenoscu(, 6eH i konstrukti6an @ro,ra ko4i 4e obu*6atio ,ru@u 7eal4a, kao >to @oka7u4e
9ruano6 @ro,ra ?etiri take. 9i @ro,rai su @oi6ali na @lansko4 ekonoi4i.
I7,leda da danas ne oGeo uaHi in4enicaa, a one nas useraA6a4u ka @lansko4 ekonoi4i,
be7 ob7ira na na>e teoretske sta6o6e o torn @itan4u. ?esto @osta6l4a @itan4e i da li bi, @osle du,i*
@erioda @lanske ekonoi4e, trend o,ao da se @reokrene. Ali, to 4e dru,i @roble.
C0C
C0'
;orao @osta6iti @itan4e 7a>to se ti Fksni i kruti @ro,rai %ko4i se @o4a6l4u4u u @lansko4
ekonoi4i( @ri*6ata4u u s6e >iri ra7eraa, be7 ob7ira na doktrine i naere. Jedini od,o6or
4e da na @laniraAn4e oo,uHa6a da brGe i @ot@uni4e uradio bilo >ta >to se uini @oAGel4ni.
: oderno dru>t6u, @laniran4e 4e te*niki etod. Ono ne @redsta6l4a nuGno na4bol4e
ekonosko re>en4e, ali @redsta6l4a na4bol4e te*niko re>en4e. Od @laniran4a orao 7a*te6ati
ono >to oGe da @osti,ne A i ni>ta 6i>e od to,a. ;ar>al 4e, @rea toe, u @ra6u kada kaGe da
@lanska ekonoi4a ni4e racionalni4a od trGi>ne. :o@>te ni4e si,urno da He doneti 6eHe u>tede.
=6estan sa da 4e 4edna od @reoAku@aci4a ekonoske nauke to da li He se ekonoski re7ultati
@ostiHi na na4ekonoini4i o,uHi nain. Ali, to 4e, e6entualno, sao 4edna a@straktna taka
,ledi>ta, u s6ako slua4u dru,ora7redna. Isti @roble se 4a6l4a u ratu, kada se u@orede ,eneral
ko4i okle6a da Grt6u4e l4udski Gi6ot i ,eneral ko4i Geli @obedu @o s6aku cenu i ko4i 4e s@rean da
Grt6u4e s6e da bi do n4e do>ao. /aGalost, na>e iskust6o od osanaeAsto, 6eka na o6ao, ,o6ori
na da ,eneral ko4i okle6a da uini Grt6u u6ek bi6a @oraGen. Isti @roble iao i sa ot@ado.
9e*nika @lana se @oka7u4e kao su@eriorna u @o,ledu br7ine, inten7iteta i kon7istenAtnosti. ;oGe
doHi i do rasi@an4a. : to nikada ne oGeo biti sas6i si,urni. Ali, ne treba 7abora6iti da 4e
o@tuGba 7bo, rasi@an4a 4edna od na4o>tri4i* kritika u@uHena liberali7u. ;o,uHe 4e da He
@roble otA@ada biti ublaGen usa6r>a6an4e te*nike. 9renutno niso u @o7ici4i da kaGeo
kako He se to ra7re>iti.
O6a 7a@aGan4a o,u se re7iirati t6rdn4o da u 4edno slua4u te*nika @osto4i, a da u
dru,o i7osta4e. Ali, st6ari nisu tako 4ednoAsta6ne. =tandardna 4e @raksa su@rotsta6iti o,uHa
re>en4a, na @rier, kor@orati7a i @laniran4e. Ali, orao biti o@re7ni, 4er 4e o,uHe da su te
su@rotnosti @ot@uno 6e>take. /e treba se olako @re@u>tati sudu s@eci4alista. Pitan4e @ers@ekti6e
4e 6aGno. =6aki siste 4e sasta6Al4en od ra7liiti* eleenata. 9e eleente oGeo sta6iti u
ra7liite @esr@ekti6e i tako doHi do ra7liiti* 7akl4uaka. =@eci4alista He se 6eA7ati 7a neke
s@eciFicne eleente. On He @osatrati siste ili i7nutra, i tada oGe 7akl4uiti kako @lanska i
kor@orati6na ekonoi4a oi,ledAno nisu identineL ili He ,a @osatrati sa stano6i>ta @raktine
reali7aci4e, u s6i n4eni as@ektia. : torn slua4u, on oGe 7akl4uiti kako se struktura
kor@oraci4e %ili sistea kor@orati6ne @rodukci4e( i @lanske ekonoi4e ra7liku4u u konkretni
detal4ia.
;eEuti, ti eleenti dato, sistea, ko4i su 6aGni u s6o4i s@eciAFicnostia, ,ube 7naa4
ako, uesto da i7olu4eo siste, @oku>ao da ,a reinte,ri>eo u celinu dru>t6a i o@>ti tok
istori4e. Ono >to tada @osta4e 6aGno 4esu odnosi i7eEu eleenata. Odnosi su od na46eHe
6aGnosti, a ne sao unutra>n4a kon7istentnost. Ono >to tada @osta4e karakteristino 4esu 6e7e
i7eEu ekonosko, sistea i drGa6e %s n4eni te*niki sredst6ia, ra7liiti klasaa i
strukturaa, u nacionalni ok6iria(. Pri toe, ne islio na teoretske 6e7e, 6eH na one
st6arne, ko4e @roistiu i7 unutra>n4e nuGnosti reGia. = to, stano6i>ta, kor@orati6na i @lanska
ekonoi4a se @ribliGa6a4u na 4eAdinst6en nain, u toliko4 eri da oba sistea %a( 6rsto
@reu7ia4u ekonoi4u u s6o4e ruke, 619 u@ra6l4a4u n4oe na osno6u e,7aktni* ateatiki*
etoda, %c( inte,ri>u 4e u @roete4sko dru>t6o ko4e iskl4uu4e s6aku slua4nost, %d(
centrali7u4u 4e u ok6iru naci4e i drGa6e %kor@orati6na ekonoi4a danas nea >anse da us@e,
osi kao drGa6ni siste(, %e( do6ode 4e do to,a da @o@rii 6id Foralne deAokrati4e, u7
@ot@uno iskl4ui6an4e st6arne deokrati4e i %5( koriste s6e o,uHe te*nike 7a kontrolu l4udi.
=rodst6o ta d6a sistea 4e oiA,ledno, u@rkos ra7likaa u ateri4alno4 strukturi.
!il4e6i ko4ia teGe i kor@orati6na i @lanska ekonoi4a, kao i sredAst6a 7a ost6ari6an4e to,
cil4a, 4esu identini. ;en4a4u se sao s@ol4a>An4e Fore. /4i*o6o @oreEen4e nea sisla. Istori4a
He odluiti ko4a 4e Fora na4bol4a A to 4est, na4bol4e @rila,oEena 7a4edniko cil4u.
Prea toe, ini i se da ni4e is@ra6no t6rditi kako @osto4e tri o,uHa ekonoska @uta.
Posto4e sao d6a. A sao 4edan od n4i* ukl4uu4e koriscen4e ti* te*nikaL dru,i dodel4u4e ,la6no
esto @riroAdi. %O6de se @ono6o sreHeo sa staro su@rotnoscu i7eEu @rirodAno, i
6e>tako,, @ri eu 6e>tako @redsta6l4a i7ra7 6e>tine: technF93 9reba uoiti @ot@unu identinost,
a ne slinost, kor@orati7a i @laniran4a. 8or@orati7a 4e @rila,oEen tradicionalno,
kulti6isano, burGoasko entalitetuL @laniran4e ono ino6ati6no, @roletersko,
@seudonauno. Ali, ob4ekti6no ,o6oreHi, n4i*o6 sta6 4e su>tinski isti
C0$
C0#
i iaHe identine @osledice @o realnu strukturu l4udsko, dru>t6a. 8ada 4e re o i7boru i7eEu
n4i*, @re6ladaHe siste ko4i He na na4bol4i nain iskoristiti te*nike ko4e @redlaGu ekonoisti.
/ea sun4e da se @lansko dru>t6o do sada @oka7alo s@osobni4i od kor@orati6no, u
iskorisca6an4u ti* te*nika. 8or@orati6no dru>t6o naeHe ceo sku@ nete*niki* ra7lo,a
%sentientalni* ili doktrinarni*(, ko4e @lansko dru>t6o odbacu4e.
;o,lo bi se @ri,o6oriti da u @lansko dru>t6u @olitika inter6eniA>e u o,rono4 eri i kako
to i ni4e te*nika. 9u se @osta6l4a @itan4e 0 kak6o4 @olitici 4e re. 8ao >to Heo 6ideti, u
7el4aa ko4e su us6oA4ile @laniran4e, @olitika 4e teGila da @ostane te*nika.
O7bil4no i7ua6an4e su@rotsta6l4enosti @olitike i ekonoi4e, kao i n4i*o6o, eEusobno,
odnosa, @oelo 4e @re oGda d6adesetak ,odiAna. 9a su@rotsta6l4enost se s6e 6i>e san4u4e, kako
te d6e oblasti @roAnala7e 7a4edniki ienilac u te*nici. 8ada su ekonoski i @olitiki il4e
isto6reeno @odreEeni te*niko etodu, @roble e>an4a @olitike u ekonoi4u ni4e 6i>e od
tako 6eliko, 7naa4a. 9o 6i>e nea isti 7naa4 kao lini utica4, @ri6atni interes ili oralni sud.
:sklaEi6aAn4e @olitike i ekonoi4e 4o> ni4e sas6i 7a6r>eno A to 4e bila @osebna slabost
.itlero6e /eake A ali @otrebno 4e 6i>e od 4edne deceni4e da bi te*nika nad6ladala 6elike
@olitike i ekonoske a>ine.
=6a o6a ra7atran4a @ot6rEu4u su>tinsku slinost kor@orati6ne i @lanske ekonoi4e.
Preostala su sao te d6e ekonoske @o7ici4e. /e treba i*, eEuti, ra7atrati u n4i*o6i
ekstreni 6ido6ia. Plansko dru>t6o ne @odra7ue6a da 4e s6aki detal4 inte,risan u @lan, niti
da @laniran4e @odra7ue6a na4skroni4a sredst6a. =lino toe, ni liberali7a se ne oGe s*6atiti
doslo6no. 2anas se retko ,o6ori o DliAberalno inter6encioni7uI, u ko4e se @ra6i ra7lika
i7eEu @olitike strukture %@obol4>an4e distribuci4e, itd.( i @olitike @ros@eriteta %utica4 neki*
i7abrani* sredsta6a na sau ekonoi4u, na @rier no6ca(. 2rAGa6a 6i>e ne @re@u>ta ekonoi4u
sao4 sebi, ali drGa6na inter6enci4a 4e do6ol4no Feksibilna da bi @redu7etnicia do76olila i76esnu
inici4ati6u i oo,uHila %kontrolisanu( slobodu trGi>tu. 9o 4e sta6 na4bol4i* uo6a u Prancusko4.
Oni su 6oEeni ne sao Gel4o 7a ra6noteGo i tradiciAonalni @o6eren4e u Dsredn4i @utI, 6eH i
bri,o 7a l4udske i nekonA
Foristike eleente. /e os@ora6a da su ti eleenti @oGel4ni ili da 4e dodel4i6an4e strate>ke
ulo,e drGa6i %u7 isto6reeno ou6an4e taktike slobode ,raEana( @rial4i6 konce@t. Ali, o6de
tra,a 7a o,uHi. 2a li bi tak6a ekonoska ori4entaci4a 7aista 7ado6ol4ila te*nike usloA6eQ 2a
li 4e ona teel4no ost6arl4i6aQ Od,o6or 4e s6akako @o7iti6an, ako 4e a@stra*u4eo i7 st6arnosti.
Ali, kada se 6ratio u st6arnost, oda* @osta4e oi,ledno da liberalna ori4entaci4a @redsta6l4a
na4teGu od nekoliko o,uHi* alternati6a. Ra6noteGa te*nike i slobode, kao i drGa6e i @ri6atno,
@redu7eHa, ko4o4 teGio, ni4e stabilna. Ona se stalno do6odi u @itan4e i ora se u6ek i7no6a
us@osta6l4ati. I7,leda i da na@re7an4e ko4e se u to4 borbi 7a*te6a od @o4edinca @osta6l4a
o7bil4no @itan4e. 2a li se od @o4edinca oGe oeki6ati stalni na@or da bi se us@osta6io sa ok6ir
n4e,o6e akti6nostiQ I da li He n4e,o6a akti6nost unutar to, ok6ira oHi da se odrGiQ 2ru,i
reia, da li ta ra6noteGa @redsta6l4a na4bol4e o,uHe uslo6e 7a ekonoski ra76o4Q Zar se enerA
,i4a u@otrebl4ena 7a obe7beEi6an4e strukturno, ok6ira neHe i7,ubiti na dru,o estuQ /a kra4u
kra4e6a, ora se u7eti u ob7ir i l4udska @riAroda. 9o ak 6i>e 6aGi 7a 7a liberalno nad,ledanu
ekonoi4u ne,o 7a onu @ot@uno @laniranu, u@ra6o 7ato >to ona @r6a ukl4uu4e i76estan ste@en
slobode @o4edinca. 34udsko biHe, @re@u>teno sebi, neHe i7abrati na4teGi @ut ili na4kritini4u
situaci4u. I7abraHe lini4u na4an4e, ot@ora. <o6ori o o6eku d6adeseto, 6eka, @roi76odu
dru>t6a 7asno6ano na lakoHi, si,urnosti i koForu.
Prosean o6ek @o@ut ene ili o, @o7nanika @redu7etnika, nea 6eliku Gel4u da odrGa6a
ra6noteGu @o cenu @o@ra6l4an4a nee,a >to se stalno k6ari. : torn slua4u, on satra da st6ari
sto4e lo>e. On no,o 6i>e 6oli 4ednosta6na, kratka i brutalna re>en4a, li>ena sun4e, ko4a u
ot6ara4u lak>i @ut. Po>to su sredst6a 7a direktnu interA6enci4u dostu@na, @rosena osoba Geli da
se ona i u@otrebe %osi ako ,a @ri6atni interesi ne na6edu da @rednost da slobodi 6eliki*
76eri i7 dGun,le(. Pristalice ne@osredne inter6enci4e uka7u4u na d6a uslo6a neo@*odna 7a
n4enu reali7aci4u: @r6o, reForu drGa6e, ko4a bi od sada trebalo da bude i7nad s6i* @ri6atni*
interesa i o@skrbl4eAna ko@etentni ustro4st6o 7a Feksibilnu i skri6enu inter6enciA4uL
dru,o, @reci7nu i @ot@unu ekonosku teori4u ko4a se ba6i sleA
C0&
C0M
do ekonoski* do,aEa4a i sredst6ia inter6enci4e. 9a d6a uslo6a se, eEuti, s6ode na
4edan uslo6: na @riat te*nike. Ali, tada se @ona6l4a4u isti @roblei. 9e>ko 4e s@reiti te*niku
da ide do ,ranica s6o4i* @otenci4ala. Prisutna 4e i te>koHa ko4u i7a7i6a s@o4 ekonoski* i
@olitician te*nika, ko4e se eEusobno osnaGu4u. I tako dal4e. 2a li 4e 6ero6atno da He se
drGa6a ko4a 4e @ostala istinski te*nika %n4ene karakteristike ra7atraHeo u sledeHo4 ,la6i(
7ado6ol4iti @olo6iAni eraaQ O toe nea ni ,o6ora. =ee uni>ten4a leGi u sai
uslo6ia @redloGeni 7a us@osta6l4an4e ekonoske Fore kao >to 4e liberalni
inter6encioni7a. Odatle @otie ona teel4na nestabilnost 7bo, ko4e ta ekonoska Fora
nikada ne oGe biti konano re>en4e, 6eH sao @rela7ni stadi4u.
9a4 ra76o4 %to 4est, od liberalno, inter6encioni7a do @ot@uno @lansko, dru>t6a( i76esni4i 4e
7ato >to liberalni inter6encioni7a u,la6Ano ni4e od,o6arao ni na o@>te tendenci4e dru>t6a, niti
na istori4sku situaci4u. =6akako ne Geli da kaGe kako tak6a ekonoska Fora, sa stano6i>ta
ekonoske nauke, ni4e 6al4ana ili o@ra6dana. Ali, kada se ra7atra u ok6iru dana>n4e realnosti,
ona ,ubi s6o4u 6al4anost.
O@>te tendenci4e oderno, dru>t6a su6i>e su dobro @o7nate da bi* se 7adrGa6ao na
kontradikci4aa ko4e one @redsta6l4a4u 7a liberalni inter6encioni7a. 96rdi se da to re>en4e,
ko4e do76ol4a6a ustu@ke i @oka7u4e s@renost da na@usti neke 6rednosti 7a ko4e satra da se
ne o,u s@asiti, 7ato da bi se s@asilo neke dru,e, @redsta6l4a skri6eni nain 7a us@osta6l4an4e
kolekti6i7a. /a to od,o6ara da 4e re o suA>tinski du*o6no @robleu. Ekonoska
ori4entaci4a @o7nata kao li1eralni intervencioniza" @ret@osta6l4a du*o6nu re6oluci4u ko4a 4o> ni4e
@oela.
CO
O6de 4e istori4ska situaci4a @ono6o i7u7etno ne@o6ol4na 7a Filo7oF4u Dsredn4e, @utaI. 9u
leGi i7a7o6 ko4i se i u ratu i u iru u@uHu4e l4udia ko4i teGe tak6o useren4u.
=ao @risust6o =o64etsko, =a6e7a delu4e kao katali7ator i tranAsFori>e unutra>n4u
situaci4u @oluliberalni* 7eal4a, be7 ob7ira na to da li ia4u direktne ekonoske odnose sa
=o64etski =a6e7o ili
CO
Zaintereso6ano, itaoca u@uHu4e na o4u kn4i,u !risutnost u "oderno" svetu I!rFsence
au "onde "oderne93
ne. 9u iao @lanski ekonoski siste u konkurenci4i s neki druA,i sisteia. 8ao >to 4e
@oka7ao ;ar >al, ka@italistike 7el4e su @rinuEene da se 7bo, koerci4alne nuGnosti usklade
sa so64etski sisteo. 2ru,i reia, @lanska ekonoi4a @risil4a6a konkurenAci4u na
iitiran4e.
9a4 eFekat 4e s4a4no anali7irao <otFrid .aberler %<ottFried .aberAler(. On @oka7u4e kako se
ra76o4 drGa6no, soci4ali7a i kolekti6i7a odraGa6a na ceo ekonoski ko@leks i do6odi do
o@>te nacionaliA7aci4e ekonoske akti6nosti i drGa6no, ono@ola u s@ol4no4 tr,oA6ini.
Zel4a ko4a @lanira s6o4e ekonoske akti6nosti us@osta6iHe k6antitati6nu kontrolu nad
s@ol4no tr,o6ino, da bi 4e @rila,odila o@>te nacionalno @lanu. :s@osta6l4a4u se k6ote i
kontrola ra7eAne, ko4e se onda nuGno odraGa6a4u na tr,o6inu naci4a ko4e teGe sloAbodno4
akti6nosti. .aberle o>trouno @rieHu4e da ere u oblasti eEunarodne tr,o6ine, ko4ia
slobodne naci4e @arira4u 7el4aa sa @lansko ekonoi4o, do6ode %ako su koordinirane i
@lanirane( do 7naa4no, ste@ena unutra>n4e, ekonosko, @laniran4a. 2rGa6ni ono@oli u
eEunarodno4 tr,o6ini ne o,u iati 7a is*od ultilaAteralnu i nediskriinatornu tr,o6inu.
.aberler takoEe @oka7u4e da ni4e o,uH tr,o6inski u,o6or na liberalno4 osno6i i7eEu
7eal4a s @lansko ekonoi4o i 7eal4a s ne@lansko ekonoi4o.
Ako se ia4u u 6idu ta oetan4a i7 inostranst6a, kako 4e onda oA,uHe odrGati osetl4i6i
e*ani7a @olitike @ros@eriteta 7asno6an na @o4edinano @redu7eHuQ
Planska ekonoi4a, @o s6eu sudeHi, @redsta6l4a na46ero6atni4e re>en4e naetnuto
ekonosko te*niko, ali i na4@oGel4ni4e 7a 6eliAki deo oderno, dru>t6a, ne sao 7a l4ude,
6eH i 7a nosioce oHi.
Pra6i @roble ni4e suditi, 6eH ra7ueti.
Progre
9e*nika 4e s6o4i delo6an4e na ekonoi4u @robudila o,rone nade u l4udski srcia i
one se si,urno ne o,u os@ora6ati. ;a>iAna i s6e >to 4e s n4o do>lo, s6e ono >to 4e donela na
@utu @ro,resa, sta6ili su u l4udske ruke bo,atst6o ko4e 4e oGda dru,ai4e od ono,
C0O
C0"
i7 le,endi, ali 4e @od4ednako i@resi6no. 9o bo,atst6o nisu ,oile 7lata i dra,o, kaen4a
re7er6isane 7a il4enike bo,o6a, 6eH udobnost i uGi6an4e 7a s6e. I ako su rasko>ne @alate, >krin4e
o@toene koralia, skul@ture i @redeti od 7lata, sku@oceni @ribori 7a 4elo, oruG4e s rukoA*6atia
od sara,da i bisera bili osuEeni na nestanak, to 4e nadoknaAEeno obeHan4e da He s6aki o6ek
iati @risto4ne a>e i @orcelanski @ribor, kuHu u ko4o4 He u biti to@lo, obilnu is*ranu i da He,
alo @o alo, steHi udobnost i *i,i4ensko okruGen4e ko4i He u doneti F7iki i entalni sklad.
=6ako He iati s6e >to u 4e @otrebno 7a Gi6ot. I 6i>e od to,a, @o4a6iHe se no6e @otrebe, ko4e
6i>e neHe biti retka 7ado6ol4Ast6a @os6eHeni*, 6eH @rosto l4udska sudbina. Piti ras*laEeno @iHe u
leto ili o,re4ati se toko 7ie, 6i>e neHe biti sku@oceni *ir 6ladara.
=iroa>t6o 4e bilo u @o6laen4u, a s n4i i l4udska @atn4a. ;a>ina 4e u7iala st6ari u s6o4e
ruke. Vree @os6eHeno radu ostalo 4e i dal4e i7,ubl4eno 6ree, ali ono se ne@restano skraHi6alo
i niko ni4e o,ao 7aisliti da He se ta4 @roces 7austa6iti.
9a4 ekstreni @o,led na st6ari ra76io se tako br7o da su do kra4a de6etnaesto, 6eka l4udi
islili da i* sao korak deli od to,a da s6e bude dostu@no s6ia, od trenutka kada He o6ek,
ko,a He @ot@uno 7aeniti a>ina, 7nati sao 7a 7ado6ol4st6a i i,ru. ;orali so da san4io
s6o4a oeki6an4a. : @raksi, is@osta6ilo se da st6ari nisu tako 4ednosta6ne. ?o6ek 4o> ni4e
osloboEen suro6e sudbine ko4a ,a @rati. Ono >to 4e i7,ledalo tako bli7u, @ono6o 4e oralo biti
odloAGeno. I@ak, d6a rata, d6e Dne7,odeI, ni na ko4i nain nisu uticale na na>u blista6u sliku o
@ro,resu. Zbo, @akosne i,re sudbine ili i7 l4udAske ,re>ke A na7o6ite to kako *oHete A l4udi
odbi4a4u da u toe 6ide ne>to >to bi su>tinski uticalo na udesni @ro,res ko4i se ot6ara @red
n4ia. :@rkos ne7,odaa, oni 6eru4u da 4e @ut i dal4e =lobodan. ?o6ek sredine d6adeseto,
6eka ,a4i u s6o srcu @ot@uno ista oeki6an4a kao i n4e,o6 deda.
/ea sun4e da 4e odbacio ono >to 4e satrao nai6ni. ;o,uHe 4e i da ,a neko
ne@o6eren4e s@rea6a da u Gi6otu uGi6a u @uno4 eri, kao >to 4e to oGda oeki6ao. ?ak i ako
4e nes6estan to,a, @rosean o6ek odrGa6a u s6o4o4 kolekti6no4 s6esti ne4asno oseHan4e da 4e bio
obanut. 9ako 4e @ot@uno 6ero6ao u to da He a>ina @reu7eti st6ari
u s6o4e ruke i u obil4e, da 6i>e ne Geli da @ono6o u@adne u istu klo@Aku. :@rkos toe, nada
o@sta4e s6uda ,de na sutra>n4ica u@uHu4e @o7i6L recio, .itlero6 .il4adu,odi>n4i Ra4* ili
,lu@a burGu4ska ide4a @ro,resa. /ada 4e i dal4e ista, ali l4udsko biHe %odel i7 1"#0( ,o6ori sebi
da oGe doseHi Ra4 sao ako uni>ti s6o4e ne@ri4atel4e. /4e,o6a Frustraci4a A i7a76ana na,li
,ubitko ono, >to 4e bilo o,uHe i ak nado*6at ruke A 4edan 4e od eleenata ko4i sto4e i7a
76ersta6a @oiAn4eni* u oderni rato6ia. 8ada o6ek naiEe na ne@ri4atel4a ko4i u sto4i na
@utu i 4edini s@rea6a ula7ak u Ra4 %bio on Je6re4in, Fa>ista, ka@italista ili kounista(, on ,a ora
oboriti, da bi i7 n4e,o6o, le>a i7rastao ona4 i7u7etni c6et ko4i 4e obeHa6ala a>ina.
=6i ito6i se direktno ili indirektno 6raHa4u na it o Ra4uL a te*Anika @rodukti6nost, ko4o4
so s6edoci, @o s6o4 @rilici 4e @odstakla unoGa6an4e ito6a. Psi*olo7i i sociolo7i su @rietili
@o4a6u no6i* ito6a, a no,e teori4e @oku>a6a4u da ob4asne ta4 @o6ratak o6eka oblasti
s6eto,. Ali, tak6a ob4a>n4en4a su ne7ado6ol4a6a4uHa, 7ato >to i nedosta4e ateri4alna osno6a.
9a ateri4alna osno6a 4e, 7a@ra6o, o,roan te*niki na@redak oderno, s6eta. 9a4 @ro,res
6raHa o6eAku nat@rirodni s6et od ko4e, 4e bio odseen, s6et ko4i 4e nera7ul4i6, ali ko4i 4e on
sa st6orio, s6et @re@un obeHan4a 7a ko4a 7na da o,u biti ost6arena i i4i 4e on @otenci4alni
,os@odar. On @ada u @ra6i 6erAski deliri4u kada 6idi s6etleHe tra,o6e su@ersonino, a6iona ili
7aAi>l4a o,rone silose @une Gita. On @ro4ektu4e ta4 deliri4u u it ko4i oGe da
kontroli>e, ob4asni, useri i o@ra6da s6o4e @ostu@ke... i s6o4e no6o ro@st6o. ;it uni>ten4a i it
delo6an4a ia4u s6o4e koArene u torn susretu o6eka sa obeHan4e te*nike, kao i u n4e,o6o
uEen4u i di6l4en4u.
Ako ra7otrio te7e ekonoista, 6idio da i oni aFri>u istu nadu. Oni 4e se>ta4u
dru,de i @ro@isu4u 4o4 uslo6e i odalitete, ali osno6 4e isti. 9e*nika 4e i 7a n4i* 4edino sredst6o 7a
@osti7an4e obil4a i dokolice. Purast4e 4e u @ra6u kada nueriki @redsta6l4a situaci4u da bi
istakao draatino skraHen4e radne nedel4e i o,ronu @roenu u Gi6otno standardu i nainu
Gi6ota. =ituaci4a 4e 7aista 4ednosta6na ako se 1"#0. u@oredi sa 1O1#. Ali, st6ari nisu tako @roste
ako se 1"#0. u@oredi sa 1C#0. 8ada 4e re o radu, 6aGno 4e u7eti u ob7ir ne sao
C10
C11
6ree, 6eH i inten7itet. Ia sisla @orediti @etnaestoaso6ni radni dan i7 1O'0. i sedoaso6ni
radni dan 1"#0. Ali, ne @osto4i 7a4edniki ienilac 7a sedoaso6ni radni dan i7 1"#0. i
@etnaestoaso6ni radni dan sredn4e6eko6no, 7anatli4e. Po7nato 4e da 7el4oradnik @rekida s6o4
radni dan be7bro4ni @au7aa. On sa bira s6o4 te@o i rita, ra7,o6ara i ra7en4u4e >ale sa
s6aki @rola7niko.
Pot@uno isto 6aGi i 7a k6alitati6nu @rirodu Gi6ota. Ako 4e ceo naArod ori4entisan na tra,an4e
7a @ra6do i istoto, ako su>tinski @oA>tu4e @r6enst6o du*o6no,, on ne @ati 7bo, nedostatka
ateri4alni* st6ari, ba> kao >to i danas, sao @ot@uno obrnuto, ne oseHao @otrebu 7a
du*o6ni. 9e sklonosti 7a6ise od lino, sta6a i od dru>At6a o ko4e 4e re.
/e oGeo sa si,urnoscu reHi da 4e bilo na@retka od 1C#0. do 1"#0. Ako biso to uinili,
@oredili biso st6ari ko4e se ne o,u @orediti. /ara6no, a6ion ko4i, na kra4u kra4e6a, konkretno
@osto4i, i7,leda kao na@redak u @oreEen4u s utni istori4ski seHan4e. Prea toe, bilo bi
@re@orul4i6o da se o,raniio na t6rdn4u da 4e bilo @ro,resa od @oetka industri4sko, doba,
ko4i se o,ledao u ra7bi4an4u i uni>ten4u neu@oredi6o, i isce7lo, staro, @oretka. Za oderno,
o6eka, s n4e,oA6o osobeno ori4entaci4o A s ateri4alni @osedo6an4e i stoAako kao
centralni 6rednostia A 7aista 4e do>ao @eriod 6eliki* nadan4a. A te nade su iste %ak i kada se
Fora ra7liku4e( i kod slua4no i7abrano, o6eka i kod 6eliko, ekonoiste.
Ali, kako kaGu u En,lesko4, D7a ni>ta dobi4a> ni>ta, a 7a @eto@aArac aloI. :@rkos dokolici
i obil4u, @od @ret@osta6ko da dokolica i obil4e dola7e onako kako i* o6ek oeku4e, @osto4i
o,rona ra7lika i7eEu tak6o, stan4a i Ra4a. Ra7lika 4e u ceni. =tari san, ko4i 4e ku>ao o6eka od
sao, @oetka, kao u sredn4e6eko6no4 le,endi o o6eku ko4i @roda4e s6o4u du>u 7a no6anik
be7 dna, i ko4i se @ona6l4a s @riAal4i6o u@ornoscu kro7 s6e @roene ci6ili7aci4e, oGda 4e
na @utu da se ost6ari, i to ne sao 7a @o4edinca, 6eH 7a s6e. 8aGe "ozda3 ;oderni o6ek se
nikad ne @ita koliko He orati da @lati 7a s6o4u od To 4e @itan4e ko4e treba da @osta6io %>to
Heo i uiniti kasni4e, kada 7a6r>io sa o@iso te*niko, Fenoena.(
+entra$izovana ekonomija
=ada oGeo da ut6rdio odreEene karakteristike ko4e u oderAno s6etu te*nika naeHe
ekonoi4i. ;orao se @risetiti da s te*niAko nea na,odbe. Ona 4e @o s6o4o4 @rirodi kruta i
direktno strei s6o4i cil4e6ia. Ona se oGe @ri*6atiti ili odbaciti. Ako se @ri*6ati, nuGno
sledi @odreEi6an4e n4eni 7akonia.
8ak6i su eFekti ti* 7akona na ekonoski s6etQ Pr6a karakteristika ko4a se oGe 4asno uoiti
4este 6e7a i7eEu ekonosko, e*ani7a i drGa6e. 9a 6e7a ne @osto4i na teel4u soci4alni*
doktrina, niti sto,a >to drGa6a Geli da inter6eni>e 6eH 7ato >to u @risust6u te*niko, raA76o4a ne
oGe biti dru,ai4e.
9e*nika u6ek @ret@osta6l4a centrali7aci4u. 8ada koristio ,as, stru4u ili teleFon, na
ras@ola,an4u na ne sto4i neki 4ednosta6an eA*ani7a, 6eH centrali7o6ana or,ani7aci4a.
!entralna teleFonska ili elektrina stanica oo,uHa6a @osto4an4e cele elektrine reGe, kao i
s6ako, @o4edinano, dela a>ineri4e. 9e*nika DcentralaI 4e noralan i7ra7 s6ake @riene.
Paralelno @osto4an4e ti* centrala se @odra7ueA6a: @osto4i @ot@uno centrali7o6ana or,ani7aci4a,
ko4a konano @okriA6a s6e l4udske akti6nosti. 9e*nika centrali7aci4a 4e 4edna od na46eHi*
realnosti na>e, 6reena. Pitan4e 4e da li ti centrali7o6ani or,ani o,u @osto4ati ne7a6isno 4edan
od dru,o,. 2a li se s6aki oGe ra76i4ati na s6o4 s@eciFican i autonoan nainQ Jin,er, ko4i
@osta6l4a to @itan4e, ia @ra6o kada na,la>a6a da siste ni4e *i4erar*i4ski, da 4e s6aki te*niki
or,ani7a ne7a6isan od s6o, suseda i da eEu n4ia ne @osto4i odnos @odreEenosti. Ekonoski i
@olitiki, eEuti, ri7ik 4e 6eoa 6eliki. =6ako od centrali7o6ani* tela ora se @osta6iti na @ra6o
esto i u @raA6i odnos s dru,i tak6i telia. 9o 4e Funkci4a @lana, a sao 4e drGa6a u @o7ici4i da
nad,leda ceo ko@leks i da koordinira te or,ani7e, s cil4e da @osti,ne 4o> 6i>i ste@en
centrali7aci4e.
Ide4a da se oGe ost6ariti decentrali7aci4a u7 isto6reeno odrAGa6an4e te*niko, @ro,resa
4e @ot@uno uto@i4ska. 9e*nici 4e, 7bo, n4ene so@st6ene centrali7aci4e, neo@*odna @o6e7ana
ekonoska i @olitika centrali7aci4a. Pri torn, o6de ,o6orio sao o e*aniko4 te*nici, be7
ulaGen4a u oti6e @olitike te*nike.
C1C
C1'
2rGa6a, ko4a 4e @o sao4 s6o4o4 @rirodi or,an centrali7aci4e, istoA6reeno 4e i or,an ko4i 4e
i7abrala te*nika centrali7aci4a. =6ako ko 6eru4e da 4e drGa6nik ko4i teGi centrali7aci4i
7lonaeran, tie sao @oka7u4e s6o4u nai6nost. 2rGa6a 4e @risil4ena da reali7u4e @lan iskl4uA
i6o i7 te*niki* ra7lo,a.
VeH so 6ideli kako nuGnost sankci4a st6ara 6e7u i7eEu @lana i drGa6e. 9a4 odnos se oGe
7aisliti i kao adinistrati6ni ok6ir drGa6e, ko4i @odrGa6a te*nike @laniran4a i obe7beEu4e i
slobodu delo6an4a i i76esnu stabilnost. ;ora na,lasiti o6u @osledn4u karakteristiku.
9e*nike ut6rEene @lano ora4u 7aisliti ekonosku realnost i n4en ra76o4 >to 4e o,uHe
6erni4e. ;eEuti, da bi se @lan ra7radio, neAo@*odno 4e satrati neke eleente stabilni i Fksni
i ne tretirati s6e eleente kao isto6reeno @roenl4i6e. Ali, nea ,aranci4a da He ti eleAenti
7aista biti Fksirani. Ista te>koHa se 4a6l4a kada @ostane su>tinski neo,uHe @red6ideti ra76o4 o6o,
ili ono, Faktora ekonosko, Gi6ota. : torn slua4u, ili He biti @osta6l4ena *i@otetika e6oluci4a
Faktora ili He ta4 Faktor biti @roi76ol4no Fksiran. 9o 4e @roble @eto,odi>n4e, @lana i, u no,o
o>tri4e obliku, du,oroni4e, @lana, u ko4e se @roi76odn4a ora @ro4ekto6ati daleko u
buduHnost. Odlian @rier su @ri@reni rado6i 7a elektriFkaci4u Prancuske. 2a li elektriFkaci4a
treba da @oi6a na teroelektranaa ili *idroelektranaaQ 2a bi se donela odluka, ora se
is@itati, i7eEu ostali* inilaca, relati6na cena s6ako, sistea 7a datu koliinu @roi76edene
elektrine ener,i4e. 9e elektrane He biti @ro4ekto6ane tako da tra4u du,o 6reenaL ali, koliko
du,oQ Pret@ostaA6io da 4e ta4 @eriod sredn4e tra4an4e 6odeno, @ada, >to 7nai sto ,odiAna.
Proraun He se onda i76r>iti na osno6u to,a i 7a6isiHe od tri Faktora: cene i7,radn4e, ka@itali7aci4e
tro>ko6a 7a odrGa6an4e 7a sto ,odina i cene u,l4a u isto @eriodu. 9reHi Faktor se oGe ,rubo
i7raunati, ali >ta 4e s dru,iQ On 7a6isi od kaatne sto@e, ko4a se ne oGe @red6ideti tako daleko
u buduHnost. Posto4i 4o> 4edan Faktor: onetarni ra76o4. 8ako onda na@ra6iti @lanQ Posto4i sao
4edan nain: 7a*te6ati drGa6ne ,aranci4e, obe7bediti od @olitiki* 6lasti @ot6rdu da se u reali7aci4i
to, @lana kaatne sto@e neHe en4ati.
;oGeo us@ut da @rietio %a to @ot6rEu4e na>u te7u o 4edinst6u te*niko, Fenoena( da
@obol4>an4e statistike ini nuGni drGa6nu
inter6enci4u u ekonosko4 te*nici: ob4a6l4i6an4e statistika oGe biti od 6elike koristi
oba6e>ta4ni sluGbaa @otenci4alno, ne@ri4atel4a. =t4uart Artur Ra4s %=tuart Art*ur Rice( da4e
@riere statistike s@ol4Ane tr,o6ine ko4e su do@rinele o@eraci4aa sabotaGe. Zato drGa6a ora
da centrali7u4e celoku@nu statistiku i da uini dostu@ni sao one @odatke ko4i su od interesa
7a neku kate,ori4u @oslo6ni* l4udi ili @roi76oEaa, ili da drGi u @ot@uno4 ta4nosti ono >to bi
o,lo biti od interesa 7a ne@ri4atel4a. 9a4 nad7or 4e u 1"#0. u =A2 bio @o6eren -irou 7a budGet.
;ora se @rietiti da aeriko 4a6no nen4e ni4e 7ado6ol4no ti ko@roiso. Ono slabo
@odrGa6a Dneodlunostb naetnutu *ladni rato. =naGna an4ina, eEuti, Geli @ot@uno
skri6an4e statistike, kao u =o64etsko =a6e7u. 2rGa6a bi onda iala indirektnu, ali i@ak
@ot@unu kontrolu ekonoski* akti6nosti, buduAHi da bi sao ona iala @ot@uni u6id u
ekonosku situaci4u.
/a ta4 nain, i7eEu drGa6e i ekonoi4e se us@osta6l4a tak6a 6e7a da te*niki @ro,res @osta4e
neo,uH be7 inter6enci4e drGa6e. 9o ne 7nai da 4e celoku@na ekonoi4a u rukaa drGa6e.
;orao, uo@>te u7e6, na@ustiti ide4u destrukti6ne i diktatorske drGa6e. Ia4o na uu sao
*ladni i be7lini e*ani7a ko4i drGi s6e i76ore ener,i4e u s6o4i rukaa. Nta 4e @roi76odn4a
be7 ener,i4eQ Nta 4e ekonoi4aQ Zar ekonoi4o ne u@ra6l4a isti na4 Faktor ko4i kontroli>e i
snabdeA6an4e ener,i4oQ 9e*niki ,o6oreHi, kontrola ener,i4e 6i>e ne oGe biti ni u i4i
rukaa osi drGa6ni. 9o 6aGi i 7a =4edin4ene 2rGa6e, kao >to 4e neda6no @oka7ano.
Ako Gelio da statistiku koristio u @uno obiu, neo@*odno 4e koordinirati akci4e
ra7liiti* tela da bi se i7be,lo beskorisno @ona6Al4an4e, a treba @laHati i raune, 4er centri 7a
statistiko istraGi6an4e ne o,u sai @okriti s6o4e tro>ko6e. 8ada su statistiki @odaci 4edno
saku@l4eni, ko4i Faktor osi drGa6e oGe da i* do kra4a iskoristi i i7 n4i* i76ue s6u n4i*o6u
@raktinu 6rednostQ Jed6a da 4e @otrebno @odsetiti da 6rlo ra7liiti Faktori ko4i @roi7ila7e i7
te*nike %trusto6i, atoska ener,i4a, koncentraci4a ka@itala, *i@ertroFrano u6eHan4e sredsta6a 7a
@roi76odn4u i no,i dru,i( @odra7ue6a4u delo6an4e drGa6e. Odnos ko4i 4e us@osta6l4en
te*niko in4enico, ko4a 4e @ostala 7a4edniki ienilac drGa6e i ekonoi4e, ni4e ni slua4an,
niti @rola7an. /e @osto4i
C1$
o,uHnost da se to kretan4e okrene u su@rotno seru, u >ta Gele da nas u6ere neki
antiinter6encionisti. /iti ia ikak6e nade, osi u sluAa4u neki* i7u7etni* @roena, da se s@o4
drGa6e i ekonoi4e @okaGe @rola7ni, kao >to bi to kounisti Geleli da @o6eru4eo.
/ara6no, kada bi @roi76odn4a @ostala do6ol4no 6elika, kada bi siAste distributi6e bio
sa6r>en %i kada, 4edno Fksiran, 6i>e ne bi bio @redet @roena( i kada bi, >to 4e na46aGni4e,
l4udi @ostali anEeli %>to 4e nei7beGan uslo6(, 6e7a i7eEu drGa6e i ekonoi4e bi o,la nestati.
Isto bi 6aGilo i kada bi nestala oderna te*nika. Ali, u@utno 4e ra7iA>l4ati s 6i>e reali7a.
?in4enica da su ekonoi4a i drGa6a u7a4ano @o6e7ane, te*niki 4e 7asno6ana tako da te d6e
st6ari teGe da @ostanu 6ido6i isto, FenoeAna, ko4i, @o6r* to,a, ni4e re7ultat @rosto,
na,oila6an4a @ret*odni* Fenoena. ;isli da ta4 no6i karakter treba @osebno na,lasiti. PostoA
4an4e te*nike nas od6odi s one strane dilee i7eEu obino, etati7a i soci4ali7a. 9u ni4e
@resudan sao Fenoen @orasta oHi ili borbe @roti6 ka@itali7a. O6de so s6edoci raEan4a
no6o, or,ani7a, te*Anike drGa6e, ko4a ekonoski Gi6ot ini si,urni4i u ono4 eri u ko4o4 ona
@osta4e 6i>e te*nika. Vi>e se ak ne oGe reHi: D9o se oGe uraditi dru,ai4e.I I a@straktno i
konkretno, s6i te*niki doka7i s6edoe o suA@rotao. Re 4e, 7a@ra6o, o lo,ino ra76o4u
nacionalne drGa6e.
9a4 d6ostruki odnos %drGa6a ko4a obe7beEu4e Gi6ot naci4e i s6e ono >to se odnosi na naci4u
obu*6aHenu drGa6o( @osta4e s@ecincni4i, 4ai i ri,idni4i kada u i,ru uEu te*niki eleenti.
Ono >to 4e bila sao tendenci4a @osta4e ok6ir, ono >to 4e bila @ria @osta4e sredst6o, a odnos
adinistraci4e @rea stano6ni>t6u @osta4e or,ani7aci4a. A kako 4e ekonoi4a 4edan as@ekt
naci4e, ona takoEe ula7i u siste. 2rGa6a takoEe en4a s6o4u @rirodu u dodiru s te*niki
eleentia. <la6ni cil4e6i ekonoi4e u @oetku bi6a4u odiFko6ani, ali n4eni eleenti
,ordosti i oHi, ko4i su @otenci4alno u6ek @risutni, kasni4e @otin4u da se is@ol4a6a4u na brutalni4i
natin. =kroni *uanitarni oti6i 6i>e nisu 6aGni. 9e*nika 4e su6i>e ne@ristrasna, a drGa6a
su6i>e oHna da bi se o@tereHi6ala tak6i st6aria. Vi>e nisu u @itan4u ni bo,atst6o ili
ras@odelaL u te*niko4 sinte7i, ekonoi4a @ono6o @osta4e slu,a, u trenutku %@osle ;arksa( kada
se 6ero6alo da 4e ona ,os@odar.
26obo4 i7eEu @olitike i ekonoi4e kulinira u sinte7i u ko4o4 @olitika nesta4e, a
ekonoi4a bi6a @ottin4ena. /ara6no, ta sinte7a 4o> ni4e @ot@uno ost6arena. Prancuska, 4edna od
stari4i* naci4a, ni4e ak ni @ot@uno s6esna >ta se de>a6a. Ali, =o64etski =a6e7 4e 6eoa bli7u te
sinte7e, dok se =4edin4ene 2rGa6e 6rlo br7o ori4enti>u u torn seru, na osno6u ekonoski*
ane6ara 6eliki* ra7era, na ko4e su bile @risil4ene. A @osebno no6e naci4e, kao >to su Australi4a
i /o6i Zeland, s@ontano konstrui>u ta4 sintetiki ko@leks. 8ako bi AFrika uo@>te o,la da se
nada br7o4 @roeni s6o4i* dru>ta6a %kao >to to 7a*te6a neda6no steena ne7a6isnost(, ako
odluno ne @ri*6ati te*niku sinAte7uQ /aser, ;u*aed V i 8astro @oku>a6a4u u@ra6o to.
Prietio sa rani4e da to ni4e soci4ali7a. = nestanko *uaAnitarni* cil4e6a, soci4ali7a
@osta4e nei76odl4i6 usled sae teGine te*nike. Vlasni>t6o nad sredst6ia 7a @roi76odn4u 6i>e
ni4e centralAni @roble. = @o4a6o aristokrati4e te*niara, soci4alna 4ednakost @osta4e it, a
@roletariat bi6a nuGno u6eHan %na 7ado6ol4st6o s6i*(, uesto da nestane. I76esni eleenti
soci4ali7a i dal4e @osto4eL na @rier, soci4alna 7a>tita, redistribuci4a nacionalno, do*otka i
7abraAna indi6idualno, @roFta. Ali, oni @osto4e kao i7olo6ani Fra,enti, a ne kao siste. /i4e
ak ni si,urno da He ti eleenti biti @risutni u s6i sinte7aa ko4e se sada st6ara4u. /4i*o6o
dal4n4e @osto4an4e 7aA6isi od to,a da li He se satrati eFkasni, >to 4e sud ko4e ne o,u
uaHi. Purast4e da4e odlian @rier Fra,entarno, soci4ali7a, 7aAsno6ano na s6eu osi
na soci4alistiki oti6ia. On @oka7u4e %6eru4e, @ra6ilno( kako se 7naa4 ka@itala san4u4e
s @o6eHan4e 7naa4a te*nike. D: @eriodu te*niko, na@retka, 6rednost nadnice u ka@italu teGi
nuli, dok se F7iki @roi76od ka@itala stalno @o6eHa6a.I Jasno 4e da ni4e u @itan4u a@solutna
6rednost ka@itala. I@ak, ka@itaAlista 6idi da n4e,o6o 6lasni>t6o ,ubi 6rednost u direktno4
sra7eri s ra76o4e te*niko, @ro,resa. /eHu @ona6l4ati Purast4eo6o re7onoA6an4e A ono i
i7,leda u6erl4i6o. /4e,o6 7akl4uak 4e, @ored to,a, od @r6ora7redno, 7naa4a: naie, on t6rdi
da se centar ekonosko, @roblea @oera. Pra6no @itan4e 6lasni>t6a 6i>e ni4e 6aGno. Predet
ras@ra6e 6i>e ni4e ko @osedu4e sredst6a 7a @roi76odn4u ili ko He u7eti @roFt. 9eGi>te
ekonosko, @roblea 4e @oereno u kra4n4u
Cl&
taku te*niko, ra76o4a. Istinska diskusi4a se tie @itan4a ko He biti u @o7ici4i da @odrGi,
a@sorbu4e i inte,ri>e te*niki @ro,res i obe7bedi o@tialne uslo6e 7a n4e,o6 ra76o4.
Priroda te*nike 4e tak6a da 4e ini nes@o4i6o sa anar*i4o, u bilo ko4e 7naen4u te rei.
8ada okruGen4e i akci4a @ostanu te*niki, naAeHu se red i or,ani7aci4a. =aa drGa6a, u,raEena
u kretan4e te*nike, @osta4e n4e,o6 a,ens. Prea toe, te*nika 4e na46aGni4i Faktor u uni>ten4u
ka@itali7a, no,o 6i>e od @obune asa. 34udska @obuna oGe sao da se @ridruGi uni>ten4u
ka@itali7a i da Flo7oFra o n4eAu. Nto se tie soci4ali7a, konani re7ultat se 4o> ne oGe
na7reti i nikak6o @red6iEan4e, osi ne,ati6no,, ni4e o,uHe.
Ekonoska centrali7aci4a 4e bila kritiko6ana s l4udske take ,leAdi>ta. Can Pransoa <ra6i4e
%Jean Prancois <ra6ier( 4e na@adao tu @o4a6u na isto te*niko4 osno6i i @oku>ao da @okaGe
kako 4e deAcentrali7aci4a %akar stano6ni>t6a( neo@*odna, ako Gelio da dru>At6o ostane u
ra6noteGi. /4e,o6a te7a 4e sledeHa: te*nika oo,uHa6a 4irenje @o@ulaci4e na 6elike oblasti, ko4e
bi trebalo da ia4u isto tako dobro ra76i4ene ekonoske @otenci4ale kao i 6eliki ,rado6i.
Niren4e ne bi bilo @odloGno sada>n4i 7dra6st6eni ri7icia, 6eliki tro>Ako6ia @o
7a4ednice %stano6nik Pari7a ko>ta drGa6u @et @uta 6i>e ne,o stano6nik Vandea( i tako dal4e. 9a
te7a 4e, dakle, 7asno6ana na no6o te*niko ra76o4u. Ali, toe se o,u u@utiti tri @riedbe:
@r6o, decentrali7aci4a ni4e o,uHa ako ne @osto4i snaGna &lanska organizacija za
decentralizaciju3 9ak6a or,ani7aci4a obino delu4e na niA6ou @o4edinca, a ne na ni6ou
ekonosko, or,ani7a. 2ru,o, >iren4e @o@ulaci4e @re oGe do6esti do urbani7aci4e sela ne,o
do istinsko, >iren4a @o@ulaci4e u seosko okruGen4u. 9reHe, te7a @redsta6l4a sao teori4sku
o,uHnost, a ne nuGan ra76o4.
;ora se @ri7nati da st6arno iskust6o i7,leda @roti6rei to4 te7i. Od 1"##. u toku 4e o7bil4an
i snaGan @oku>a4 da se decentrali7u4u Pari7 i n4e,o6 industri4ski ko@leks. 2osada>n4i uinak
4e da 4e >est stotina Fabrika na@ustilo tu oblast. Ali, sao $000 radnika se @reseAlilo u
@ro6inci4u, dok He, kada Fabrike o ko4ia 4e re @osti,nu @un ka@acitet, one 7a@osliti M#000
lokalni* radnika. Pored to,a, @olo6ina od ti* &00 Fabrika se>teno 4e u okolini Pari7a. : isto
@eto,odi>A
n4e @eriodu, sao u Pari7u 4e ot6arano #0000 no6i* radni* esta ,odi>n4e, a bro4 stano6nika
se @o6eHao skoro 7a ilion.
2ecentrali7aci4a 4e, dakle, doGi6ela 6eliki neus@e*. Ekonoisti ko4i su to anali7irali
7akl4uu4u da 4e 7a industri4sku decentrali7aci4u neo@*odno i76r>iti totalnu decentrali7aci4u,
ukl4uu4uHi adiniAstrati6nu, Fnansi4sku i kulturnu. ;eEuti, bilo bi te>ko i76esti tako
s6eobu*6atnu akci4uL 7a n4u ne @osto4e @reci7ni i adek6atni te*niki oti6i. Pored to,a, ona bi
orala da se s@ro6ede @ooHu autoriAtarni* era. 2rGa6a bi orala da o,rania6a ,raEane
autoritarni ka7naa, ko4e bi od,o6arale autoritarni odlukaa. 3ako 4e 6ideti da bi
@redloGena decentrali7aci4a orala da se osloni na 7natno u6eAHan4e centrali7o6ane 6lasti.
%utoritarna ekonomija
Ekonoi4a @ot@uno 7asno6ana na te*nici ne oGe biti slobodna. %9o ni4e sas6i isto kao
@ret*odna ide4a.( 9e*nika 4e, u st6arnosti, su@rotsta6l4ena liberali7u, soci4alno4 Fori
nes@osobno4 da a@sorbu4e i iskoristi oderne te*nike. I7,leda 4asno da ekonoski liberaAli7a
sa @o sebi ni4e te*nika. : st6ari, sta6 laissez-faire2 koliko ,od da 4e @ostao ublaGen, 7nai
odrican4e od koriscen4a te*nikeL te*nika @odra7ue6a s6esnu l4udsku akci4u, a ne u7drGa6an4e
od n4e.
8ada liberali7a 7a*te6a od l4udi da ukaGu @o6eren4e utno4 al*eAi4i neki* @rirodni*
D7akonaI, on i* 7a@ra6o s@rea6a da iskoriste te*Anika sredst6a ko4a i sto4e na ras@ola,an4u. 9a
sredst6a oo,uHa6a4u l4udia da delu4u na @rirodni @oredak, da @rila,ode n4e,o6e D7akoneI
s6o4i cil4e6ia i da i* eks@loati>u, kao, na @rier, u F7iko doeAnu. Ona oo,uHa6a4u i
inter6enci4u ko4a He nai7,led biti u kontradikAci4i s @rirodni 7akonia i en4ati @rirodni
@oredak. Jasno 4e, dakle, da uo@>te ni4e re o st6arni D7akoniaI. Ako se to ia u 6idu, te*nika
ti ne@osto4eHi 7akonia ne uka7u4e @o>to6an4e ko4e nalaGe liberali7a. Prea toe, kada se
te*nika ra76i4a, i liberalni sta6 i n4e,o6a doktrina @osta4u neo,uHi. Proble sa i7ra7io na
na4o>tri4i o,uHi nain, tako >to sa ,a sestio u taku dodira liberali7a i ekonoAski*
te*nika inter6enci4e %ko4e su su>ta ne,aci4a liberali7a(. Ali, ta te7a @od4ednako 6aGi i 7a
4ednosta6ne te*nike @roi76odn4e ko4e utiu
ClO
na ekonoi4u. 8ao >to sa 6eH @oka7ao, s6aka e*anika te*nika @oAdra7ue6a od,o6ara4uHu
or,ani7aci4u. A or,ani7aci4a 4e di4aetralno su@rotna slobodno @redu7etni>t6u, kao >to 4e i
or,ani7aciono stan4e ua di4aetralno su@rotno ono liberalno.
/esun4i6o He se uti @riedba kako su @roi76odne te*nike ra76iA4ene 7a 6ree us@ona
liberali7a, ko4i 4e obe7bedio @o6ol4nu kliu 7a n4i*o6 ra76o4 i odlino ra7ueo kako da i*
u@otrebi. Ali, to ni4e @roti6ar,uent. Jednosta6na 4e in4enica da 4e liberali7a do76olio ra76o4
so@st6eno, dGelata, kao >to se i u 7dra6o tki6u o,u ra7AnoGa6ati Heli4e ko4e He do6esti do
raka s Fatalni is*odo. Zdra6o telo 4e @redsta6l4alo @otreban uslo6 7a rak. Ali, tu nea
kontradikci4e. Isto 6aGi i 7a odnos i7eEu te*nike i ekonosko, liberali7a.
9u se, dakle, nala7i taka sukoba i7eEu te*nike i liberalne ekoAnoi4e, ko4u 4e, i7eEu
ostali*, i7ua6ao Jin,er. 9e*nika 4e nei7beGno su@rotsta6l4ena liberalno4 ekonoi4i 7ato >to su
cil4e6i te*nike eFkaAsnost i racionalnost, a cil4 liberali7a no6ani @roFt. 9e*nika od liberalne
ekonoi4e 7a*te6a ne@roFtabilne odluke i ri7ike. /a @rier, kada se no6e a>ine ra76i4u @re
aorti7aci4e stari*, industri4alac 4e @rioran da se oslobodi o6i* dru,i* ili ri7iku4e da bude
eliinisan s trGi>ta. 9a4 sukob se 4a6l4a na s6i ni6oia.
8ada drGa6a kontroli>e ekonoi4u, ona se suoa6a sa slini @robleia. Ali ti @roblei
@o,aEa4u s6aku ekonoi4u. I7 te @erAs@ekti6e, @laniran4e se kritiku4e kao rasi@niko. I@ak,
saa ta kritika @oka7u4e da 4e liberalni entalitet 4o> na sna7i.
;eEuti, ak i u ka@italistiko kontekstu sud ko4i se tie rasi@ni>At6a en4a se s 6reeno i
@rea oblasti. : s6o i76e>ta4u, 7eLuna-rodna organizacija za rad IInternational La1our
Hrganization9 u@oredila 4e obinu e*ani7aci4u s e*ani7aci4o kancelari4a: D;e*ani7aci4a rada
u kancelari4aa, @roti6no uobia4eno4 @raksi, esto He biti saAtrana o@ra6dano sa stano6i>ta
@roFta, ak i ako @o6eHa6a tro>ko6e kancelari4sko, rada. 9o se de>a6a kada e*ani7aci4a
@o6eHa6a uinak @roi76odne 4edinice ko4o4 kancelari4a @ri@ada, kao adinistrati6ni deo.I %;as(
Ali, ak i kada u7eo u ob7ir te @arci4alne i7u7etke, ostaA4e tano da 4e sukob i7eEu te*nike i
liberalne ekonoi4e nei7beGan 7ato >to 4e liberalna ekonoi4a su>tinski 7asno6ana na @roFtu.
Ona ne
@osto4i be7 @roFta. ProFt, eEuti, ni4e 6r*unska 6rednost 7a @lansku ekonoi4u. /ara6no,
@lanska ekonoi4e ne 7anearu4e sas6i oti6 @roFta, ali to 4e sao 4edan eleent u n4eni
@roraunia. <la6ni kriteri4u @lanske ekonoi4e 4e racionalnost %ili eFkasnost(: 4edno re4u,
te*nika.
: sukobu i7eEu te*nike i liberalne ekonoi4e, te*nika 4e, dakle, ta ko4a odnosi @obedu i
obliku4e ekonoi4u @rea s6o4i 7akonia. 9a4 @roces 4e @o4aan, kao >to sa @oka7ao,
in4enico da liberalna ekonoi4a, u ono4 eri u ko4o4 4e @roi>l4ena, i saa @osta4e te*nika. /a
ta4 nain se @ono6o us@osta6l4a 4edinst6o ekonoi4e i te*nike, ali u7 eliinaci4u liberali7a.
Ekonoisti to o,u @oku>ati da o@ra6Ada4u @o7i6a4uHi se na D4a6ni ser6isI ili D7a4edniko
dobroI, ali taka6 od,o6or ni4e ni>ta 6i>e od naknadno, o@ra6dan4a i ideolo>ke dine 7a6ese.
8ao taka6, ta4 od,o6or oGe iati neku 6rednostL ali, on se @o 7naa4u ne oGe u@orediti s
,la6ni in4enicaa te*nike in6a7i4e.
3iberali7a bi6a ublaGen i stalno @otiski6an sra7erno rastu i naetan4u te*nika. Ve7a
i7eEu de,radaci4e liberali7a i ra76o4a ti* te*nika 4e nei7beGna. 96rdn4a ko4a se esto u4e,
da 4e liberali7a s@osoban 7a @roi76odn4u, ali ne i 7a ras@odelu, @redsta6l4a na4o@>ti4e 6iEen4e
st6ari. 8ako to da 4e liberali7a s@osoban 7a @roi76odn4uQ Od,o6or ,lasi da u slobodno
@redu7etni>t6u @roi76odn4a ni4e deo liberalno, ok6ira. Ona 4e @redet s6eobu*6atno,
@laniran4a i to ne oGe biti dru,ai4e. Ono >to 4e s@eciFicno liberalno 4este kretan4e @oAtro>aki*
dobara i n4i*o6a distribuci4a u ra7ni @otro>aki sektoAriaL a u@ra6o 4e @roces distribuci4e
ta4 ko4i Funkcioni>e tako slabo i ko4i se ne@restano s@uta6a, @o>to te*nika i7bacu4e nei7erne
koliiAne ne@roi>l4eni* @roi76oda.
Isto 6aGi 7a tendenci4u ka ono@olia i trusto6ia. : s6i sektoAria ekonoi4e ta
tendenci4a 4e @o,ubna i @odra7ue6a destrukci4u liberali7a. Ona se 7a6r>a6a ili direktni
ono@olo be7 slobode konkurenci4e %s6e4edno 4e da li 4e ono@ol @ri6atni ili drGa6ni, re7ulA
tat nadetan4a i7eEu drGa6ne kontrole i liberali7a 4e isti(, ili oAno@olistiko
konkurenci4o, ko4a ni4e ni>ta an4e >tetna od isto, ono@ola, 7bo, rasi@an4a ko4e i7a7i6a.
9ak6o in4enino stan4e @roiA76odi iskl4ui6o te*nika, na d6a ra7liita naina. Pre s6e,a,
o*rabru4u
CC0
se Fnansi4ske te*nike ko4e oo,uHa6a4u osni6an4e instituci4a kao >to su trusto6i i koncerni %to
bi bilo ne7aisli6o be7 o,rono, ra76o4a sredsta6a( i obe7beEu4e Feksibilnost ti* instituci4a
na ni6ou banaka i ber7i. 2ru,o, o*rabru4e se konkurenci4a ko4a 4e, kada se 4edno us@osta6i
i7eEu nekoliko @redu7eHa @od liberalni reGio, u st6ari takien4e te*nika na
ikroekonosko ni6ou. : ono4 eri u ko4o4 te*nike osta4u statine, ra7liita @redu7eHa su u
o,uHnosti da @osto4e 4edna @ored dru,i*, s6ako sa so@st6eno kli4entelo 7a s6o4e
@roi76ode. /eka od @redu7eHa o,u biti oHna, a neka slaba, ali i slaba @redu7eHa su, u@rkos
toe, s@osobna da o@stanu. Ono >to uni>ta6a ra6noteGu ni4e 6eliina @redu7eHa, 6eH te*niki
@ro,res. : trenutku kada neko @redu7eHe @rieni no6u @roceduru %na @rier, no6e te*nike 7a
odnose s 4a6noscu, a>ine ko4e @o6eHa6a4u dobit, a san4u4u 4edininu cenu, @oslo6nu
or,ani7aci4u ko4a radnu sna,u ini eFkasni4o, Fnansi4ske odalitete ko4i obe7beEu4u 6eHu
stabilAnost(, ono otkri6a da u ti te*niki eleenti da4u @rednost nad konAkurenci4o, ko4u
onda o,u da eliini>u ili a@sorbu4u.
8onkurenci4a tako da4e @odstrek torn te*niko @ro,resu, ko4i He doneti @obedu nad
su@arniko. 9o 7nai da konkurenci4a teGi da uni>ti liberali7a. /eko He @ri,o6oriti da
konkurenci4a ne uni>ta6a liberalnu ekonoi4u u @ot@unosti, 7ato >to He s6i konkurenti @ri*6aA
titi te*niki ra76o4. %: @raksi, neki sektori ekonoi4e su @ot@uno ono@olistic`(. 8ao od,o6or
na tu @riedbu, @ona6l4a da te*nika @roi76odi sau sebe i da s6ako ko us@e da stekne
@oetnu @rednost u te*niko doenu, tu @rednost ne@restano @o6eHa6a.
I7 ti* ra7lo,a ne o,u se @ot@uno sloGiti s Vensano6i sta6o. Za Vensana su, kao i 7a
ene, te*nika i liberali7a nes@o4i6i. Ali, i7,leda da n4e,o6a ra7i>l4an4a ne u7ia4u u ob7ir s6e
in4enice. VenAsano6a te7a se oGe saGeti na sledeHi nain: D8ako He @rednosti te*Aniko,
@ro,resa biti ras@odel4ene u isto liberalno reGiu, @od @ret@osta6ko sa6r>ene
konkurenci4e i nee>an4a drGa6eQ Jasno 4e da u torn *i@otetiko slua4u @roi76oEai ko4i su
ost6arili te*niki na@redak neHe od n4e,a iati koristi, @o>to He se, @rea @ret@osta6ci, @o4a6iti
konkurenti ko4i He ni6o @roda4ne cene s6esti na ni6o sniGene cene ko>tan4a.I Zakl4uu4eo da
He sao @otro>a iati koristi od
te*niko, na@retka. 9o @o6lai neoeki6ani 7akl4uak: @o>to @ro,res neHe doneti @osebnu
@rednost, ne oGeo oeki6ati da He ,a iko GeAleti ili da He u teGiti. 96rdn4a da isti
liberali7a 7a@ra6o 6odi u staA,naci4u 4e nei7beGna.
9ak6o @osta6l4an4e @roblea 4e @rilino *i@otetiko i a@straktno. I sa Vensan to @ri7na4e.
Ali, ak i da 4e tako, to ra7i>l4an4e sao @o sebi ni4e ubedl4i6o. =u6i>e 4e lako od,o6oriti %a
liberali to neHe @ro@ustiti( da nikada ni4e ni bilo ,o6ora o @rieni neko, isto, libeArali7a.
Ono >to 4e liberalia 6aGno 4e liberali7a ko4i He biti @rilaA,oEen ekonoski uslo6ia i
7ati stabili7o6an. 9aka6 liberali7a bi oo,uHio te*niki @ro,res.
Vensano6i ar,uenti su ubedl4i6i sao u @o,ledu 4edno, as@ekAta sledeHe dilee: ili He
liberali7a ostati 6eran sebi i biti @rioran da u@uti i7a7o6 te*niko @ro,resu, u skladu s
,ore na6edeni arA,uentia, ili He @ri*6atiti te*niki @ro,res i tako biti @rinuEen da se
odrekne sebe. Ali, @r6a alternati6a, to 4est stabili7aci4a o,ranien4a ko4a se naeHu liberali7u,
4este neo,uHa. 2ru,a alternati6a He biti istinski @roble. Nto te*nika 6i>e na@redu4e, to He
ulo,a liberali7a biti an4a.
Zar se i7 te te>koHe ne oGeo i76uHi @ooHu san4ene o,ucnosti konkurenci4eQ -a> kao
>to te*niki @ro,res nikad ne dostiGe sa6r>enst6o, tako i sloboda konkurenci4e nesun4i6o
nikada neHe a@Asolutno nestati. Ali, @osto4i taka u ko4o4 se 6i>e neHe oHi ,o6oriti o
liberali7u. I u na4autoritarni4e reGiu @reosta4e neka sloboda. :@rkos toe, to 4e i dal4e
autoritarni reGi. Pers@ekti6a se en4a 7aA6isno od 6reena i @si*olo,i4eL taka u ko4o4
@resta4eo da ,o6orio Dliberali7aI i kaGeo Ddiri,o6ana ekonoi4aI takoEe 6arira. Ali,
@roces se ne oGe 7austa6iti. /ikaka6 lini i7bor ni4e o,uH. /ara6Ano, u i,ri ni4e stro,i
autoati7a. 2a bi se 7at6orio siste i do6r>io @roces, neo@*odni su l4udska odluka i
delo6an4e.
I@ak, o,lo bi se @ri,o6oriti da ekonoski 7akoni @osto4e u ono4 eri u ko4o4 @osto4i s6est o
n4ia A to 4est, da 4e o,uH i7bor i7eEu te*nike inter6enci4e i @o6ratka na slobodno de4st6o
ekonoski* 7aAkona. /aGalost, ilu7i4e i nade se drGe bol4e od realistiki* ra7atran4a. 8ada
te*niki @ro,res inter6eni>e, on en4a ne sao @rienu ekoA
CCC
noski* 7akona, 6eH i n4i*o6u su>tinu. /a to oGeo ,ledati na d6a naina. Pr6o, ekonoski
7akoni nisu 6eni kao 7akoni ko4e 4e ;o4si4e @riio na =ina4sko4 ,ori. /a>i ekonoski 7akoni
6aGe sao 7a odreAEeni ti@ ili oblik ekonoi4e. 8ada doEe do te*niko, @ro,resa, on bi6a
inte,risan u ekonoski siste ne kao strani 6eH kao or,anski eleent. 9e*niki @ro,res 4e deo
su>tine ekonosko, sistea, a ne slua4an do,aEa4. 8ada neka *ei4ska su@stanca @roeni
etaboliA7a tela, re7ultat 4e no6a situaci4a, ko4a sledi neke 7akone ko4i nisu 6aGili 7a
@ret*odne situaci4e. .eiar i7ua6a no6e kobinaci4e i7 ko4i* ora i76uHi no6e 7akone.
8ada se @roene in4enice, en4a4u se i konstante i 7akoni.
2ru,o, ak i ako insistirao na dono>en4u 6rednosni* sudo6a, situaci4a se ne en4a ako
ob4a6io da 4e neko stan4e noralno i da su @ra6edni sao oni 7akoni ko4i to stan4e
kontroli>uL dru,i reia, ako Gelio da ekonoski 7akoni budu @od4ednako stro,i i 6eni
kao i 7akoni F7ike. Po7nato 4e da su 7akoni F7ike relati6niL danas 6aGeAHi 7akoni ikroF7ike
nisu isti oni 7akoni ko4e so i uili i7 na>i* udGbenika. Pot@uno 4e isto i sa ekonoi4o.
Proena u ra7eraa ni4e sao @roena u 6eliiniL re 4e o @roeni @rirode. 9e*nika 4e,
7a@ra6o, i7enila ra7eru l4udske ekonoi4e i 7akoni ko4i su 6aGili 7a @rosean ekonoski
siste na @oetku de6etnaesto, 6eka ne o,u se 6i>e @rieniti na ekonoi4u u n4eno
dana>n4e o@se,u. 3iberaAli7a 4e 7aisli6 sao ako 4e te*niki @ro,res u,u>en, tako da siste
osta4e u ne@roenl4i6o stan4u ra6noteGe i uerene sna,e.
=ukob liberali7a i te*nike @osta4e 4o> na,la>eni4i kada u7eo u ob7ir da te*nika ne oGe
@roi76esti ni>ta osi aso6ne ekonoi4e. O6de se @o7i6ao ne sao na in4enicu da
ekonoi4a ko4a se >iri i ra76i4a obu*6ata s6e 6eHi bro4 @o4edinaca i da deo,raFski rast 7aA
*te6a tak6u eks@an7i4u. O6de ne u@otrebl4a6ao re "asa u sislu 6eliki* bro4e6a, 6eH u
uobia4eno sociolo>ko sislu "ase nasuA@rot zajednici3 Prisutna 4e s6est da na>a ci6ili7aci4a
@osta4e aso6na ci6ili7aci4a, ali obino se 7anearu4e d6ostruka in4enica da 4e te*nika 4edan
od 6aGni* Faktora te DasiFkaci4eI i da ekonoi4a od n4e @o@ria s6o4u s@ecincnu Foru.
9e*nika 4e ta ko4a ekonoi4u ini aso6no, to 4est, ekonoi4u ko4u, @osatranu u celini,
na7i6ao
akroekonoi4o. %9a *i@ote7a 4e neo@*odna da bi se u7ela u ob7ir slobodna i,ra ekonoski*
te*nika.( Ekonoski @roblei ora4u se @osta6iti u ,lobalno sislu, i7ra7iti kro7 ,lobalni
do*odak, ,lobalAno 7a@oslen4e, ,lobalnu @otraGn4u i tako dal4e. 9a ,lobalna, akroeAkonoska
konce@ci4a od,o6ara aso6no dru>t6u, ko4e 4e, kao >to 4e @o7nato, kra4n4e i7diFerencirano.
-a> kao >to te*nika ru>i bari4ere i7eEu ekonoski* sektora, tako i ekonoi4a 7asno6ana na
te*nici teGi da ra7bi4e u @ara@arad tradicionalne dru>t6ene ok6ire.
;akroekonoi4a 4e sao ok6ir i 4edan eleent ekonoske te*nike. Ona 4e ra6nodu>na
@rea slobodno @redu7etni>t6u, kao i @rea konce@tu naci4e ko4i uni>ta6a, ne 6ol4no 6eH
indirektno. Ona nea lini, @ri6atni cil4. Ona uo@>te ne teGi da i7eni datu dru>At6enu ili
ekonosku st6arnost. I @ored to,a, u ekonoi4i se de>a6a slo s6i* tradicionalni*
@artikulari7aa %kao >to sa 6eH o@isao(. Is*od akroekonosko, etoda, u ono4 eri u
ko4o4 se @oka7u4e eFkasni, biHe uklan4an4e ekonoski* kontradikci4a i u6oEen4e u ok6ire
6e>tako, ono,a >to 4e nekada bilo @rirodno. : eri u ko4o4 nas akroekonoi4a na6odi da
ra7i>l4ao u ,lobalni i statistiAki ok6iria, ona do6odi do @otiski6an4a ra7lo,a 7a
ra7bi4an4e, na @rier, nacionalni* ,ranica.
;akroekonosko kretan4e ka uni6er7ali7u biHe 4o> i7raGeni4e ukoliko se @o4aa dru,i,
kon6er,entni Faktoria. Pr6i korak 4e konstituisan4e eEunarodne ekonoi4e %ko4u te*nika
ini u s6ako slua4u nei7beGno, i7 dru,i* ra7lo,a(. 8retan4e ka eEunarodno4 ekonoi4i
do6odi do aso6ne ekonoi4e.
2ru,a karakteristika te DasiFkaci4eI re7iirana 4e u =artro6o4 duboko4 o@asci da Dstatistika
nikad ne oGe biti di4alektikaI. I7eEu statistike i di4alektike @osto4i @roti6renost %ak i
eEusobna iskl4uiA6ost(. One se ra7liku4u ne sao u s6o nainu tuaen4a, 6eH i u saAo
n4i*o6o nainu @oian4a s6eta i delo6an4a. =tatistika 4e nuGno 4edno7naan etod, ko4i
i7raGa6a 4edan as@ekt st6arnosti, ko4i se ne oGe kobino6ati ni sa 4edni dru,i %osi s
dru,i statistikaa( i ko4i ne oGe tolerisati kontradikci4u ili e6oluti6ni ra76o4. =tatistika s*6ata
e6oluci4u sao u n4eno Foralno 6idu, 6e7u4uHi se 7a n4en striktno nueriki eleent i
na@redu4uHi diskretao kro7 nueriki
CC$
kontinuu, ko4i @o6e7u4e ekstra@olaci4aa. 9u linearnu Forulaci4u ona @osta6l4a kao sau
su>tinu e6oluci4e. Ali, @ot@uno 4e nes@osobna da u bilo ko4e ste@enu s*6ati interni i
kontinuirani e*ani7a e6oluci4e i eEui,ru ne,aci4a ue>ani* u @o7iti6ne t6rdn4e. Ona
@odraA7ue6a i @ro@isu4e lo,iku, ali ne i di4alektiku e6oluci4u. Ekonoi4a 7asno6ana na torn
etodu 4e nuGno antidi4alektika i to 4e 4edna od na4dubl4i* i7da4a arksi7a od strane
oderno, kouni7a.
Pokreti asa su na slian nain 4edno7nani i antidi4alektiki.
C"
PreAa toe, @osto4i Fksna 6e7a
i7eEu statistike i ekonoi4e aso6no, dru>t6a. Ali, i7eEu statistike i or,ansko, dru>t6a
@osto4i sao suA@rotsta6l4enostL Gi6ot 4edno, or,ansko,, di4alektiko, dru>t6a ne oGe biti
@ot@uno obu*6aHen te*niko o@eraci4o kao >to 4e statistika. =tatistika ak @ret@osta6l4a
aso6no dru>t6o. Ekonoski ,ledano, ta te*nika o@eraci4a @odra7ue6a da s6i lano6i dru>t6a
uest6u4u, @riA6atao i be7 bri,e 7a celinu, u ekonosko sisteu ko4i te*nika ne@reAstano
ra7raEu4e. /i4e re sao o toe da 4e s6ako nei7beGno @otro>a i @roi76oEa i da, kao taka6,
uest6u4e u ekonosko Gi6otu. Nto 4e 4o> 6aGni4e, s6i lano6i dru>t6a %ne i s6aki lan(
inte,risani su u asu u @ret*odno ut6rEeno sisteu. Ono >to @odra7ue6a asu su u@raA6o
toDs6ib i D@ret*odno ut6rEenoI, ko4e 7a*te6a te*nika.
D=6iI su ukl4ueni 7ato >to te*nika da4e re7ultate i 7a*te6a na@ore u toliko4 eri da ni4edan
@o4edinac ne oGe ostati i76an to,a. Ali, ako te*nika 7a*te6a s6ai4e uesce, to 7nai da 4e
@o4edinac s6eden na neAkoliko osno6ni* Funkci4a, >to ,a i ini aso6ni o6eko. On osta4e
Dslobodanb, ali 6i>e ne oGe i7beHi da bude deo ase. 9e*nika ekAs@an7i4a 7a*te6a na4>iri
o,uHi doen. : blisko4 buduHnosti, oGda ni cela @laneta neHe biti do6ol4na.
DPret*odno ut6rEenob 4e tu 7ato >to te*nika ia so@st6ene 7akoAne i oti6e %ko4e sa 6eH
skicirao( i obliku4e ok6ire ko4i 4o4 na46i>e od,o6ara4u. 9o 4e ono >to se de>a6a u oderno
s6etu. :@rkos @reAoku@aci4aa *uanistiki* ekonoista, ekonoski e*ani7a teGi da bude
stroGi, da se kro7 s6o4u te*niku drGi st6ranosti, ali tako da 4e
C"
7aintereso6ano, itaoca u@uHu4e na Ra46aldo6u kn4i,u =uh "asa %Paul Rie0ald, No" Deist
der 7assen2 1"$&(.
u isti a* i a@sorbu4e. 34udi ora4u uHi u @ret*odno ut6rEeni ok6ir. 9e*nika ne oGe delo6ati
dru,ai4e ne,o da i n4i*D@ret*odno ut6rdibL kada ne bi tako delo6ala, ni saa ne bi @osto4ala.
=ada 6idio 7a>to dru>t6eni ko@leks, u dodiru s te*niko, @oAsta4e asa, a ne 7a4ednica ili
or,ani7a. 9e*nika 7a s6o4 ra76o4 7a*te6a sa6itl4i6e l4udske sku@ine. VeH so se sreli s torn
karakteristiko u ra7atran4u te*nike eks@an7i4e i @ono6o 4e sreHeo %na 6rlo ti@ian nain( u
na>e istraGi6an4u utica4a te*nike na ekonoi4u. 9ako useArena ekonoi4a @odra7ue6a
@osto4an4e obilni* l4udski* asa, rasA@oloGi6i* 7a @otrebe ko4e su isto6reeno ekonoske i
te*nike.
=6aki @odu*6at ko4i ukl4uu4e istinsku 7a4ednicu, na ekonosko @lanu 4e nuGno
antite*niki, ne sao 7ato >to 4e relati6no statian, 6eH i 7bo, s6o4e rasce@kanosti. 8ada bi se
ra76ile autentine 7a4ednice, niAkak6a dal4n4a ekonoska te*nika ne bi bila o,uHa. O6de,
nara6no, ,o6ori o istinski 7a4ednicaa, a ne oni laGni, ko4e @redsta6l4a4u kor@oraci4e
nastale @osle 1"'#. Zakl4uu4eo, dakle, da 4e asa sociA4alna Fora ko4a na46i>e @o,odu4e
ekonosko4 te*nici. : to4 Fori, i @roraun 6ero6atnoHa i @laniran4e o,u slobodno da se
ra7a*nu.
%nti#emokratka ekonomija
8ada se s6e to ia u 6idu, dola7io do no6e karakteristike ekonoske te*nike: ona 4e
nei7beGno antideokratska. /a @r6i @o,led, ta4 koentar 76ui i7nenaEu4uHe, ak >okantno.
/a47ad, te*nika u6oAdi ase l4udi u kolo ekonoi4e i oo,uHa6a i da u n4eu uest6u4u kao
nikada rani4e. 8ada 4e re o dana>n4o4 aFraci4i te*nike, oAGeo uka7ati na neka na@redna
kretan4a u soci4ali7u: na koitete 7a ruko6oEen4e, autononu adinistraci4u soci4alne
7a>tite, del4en4e @roFta, radnike sa6ete %ko4i ne @osto4e sao u =o64etsko =a6e7u( i 76anian
status sindikata, ko4i tako o,u i,rati @o7iti6nu %a ne sao re6olucionarnu( ulo,u.
8ako se onda, u tak6i okolnostia, 7a te*niku ekonoi4u oGe reHi da 4e antideokratskaQ
Ali lako 4e od,o6oriti da su s6e te ra7liite 6rste D@ro,resaI o,uHe sao u ono ste@enu u
ko4e su l4udi bili una@red @od6r,nuti de4st6u te*nike. Ot@or ko4i l4udi @oka7u4u @rea
CC&
torn ro@st6u %a to 4este neka 6rsta ro@st6a( sao 4e @o6r>an, st6ar lieAno, interesa, a ne @osledica
bilo kak6e su>tinske re6olucionarne oriA4entaci4e. 34udi nisu u stan4u da istinski utiu na tok
ekonoi4e. Oni o,u i7eniti neke odalitete u ras@odeli 7arada. ;o,u @roeniti @ra6ac
@redu7eHa i uticati na neke ekonoske oblike, da bi ko@enA7o6ali e*anike nedostatke.
;o,u dati s6o4e i>l4en4e o @roi76odAn4i, @roceduraa i Fnansi4ski etodaa. =6e to ni4e
7anearl4i6o i nea Gel4u da uan4u4e 7naa4 to,a. Ali, to ne do@rinosi ekoAnosko4
deokrati4i.
8olekti6no 6lasni>t6o nad sredst6ia 7a @roi76odn4u %u sislu nacionali7aci4e,
kolekti6i7aci4e ili drGa6no, soci4ali7a( 4e a@strakAci4a, ak 6eHa od @olitike deokrati4e.
2obro 4e @o7nato do ko4e, ste@ena a@strakci4e 4e do6edena @olitika deokrati4a i koliko alo
6redi ,las ,raEana, u@rkos s6i @riaa o Dsu6erenosti narodaI. 8aGe se kako su sredst6a 7a
@roi76odn4u 6lasni>t6o naroda. Ali, da li l4udi o,u n4ia da ras@olaGu @o so@st6eno4 6ol4iQ 2a
li 7aista o,u da bira4u s6o4e >eFo6eQ 9o su @ra6a @itan4a. Ako bi l4udi ko4i su direktno
7aintereso6ani 7a neki @osao %na @rier, radnici u Fabrici( odluili da Fabriku koriste na neki
dru,i nain ili da 4e uo@>te ne koriste ili ak da uni>te a>ine, da li bi i* iko slu>aoQ Ako i*
niko ne bi slu>ao, @od i7,o6oro da su n4i*o6e odluke besislene, @ra6i ra7lo, bi bili
kriteri4ui nadreEeni o@>to4 6ol4i i @o ko4ia se o to4 6ol4i sudi. O@>ta 6ol4a se oGe i7ra7iti
sao unutar ,ranica ko4e su una@red ut6rdile te*nike nuGnosti. 2a li l4udi o,u birati
inGen4ereQ Ili rauno6oEe, ili or,ani7atoreQ 2a li o,u dati s6o4 sud o etodaa radaQ 8ada bi
o,li, to bi onda bio siste %s ko4i se, 7a@ra6o, @oku>alo( u ko4e sudi4e bira4u @odanici,
@ore7nike @oreski ob6e7nici, a ,enerale 6o4niAci. 9aka6 siste bi @redsta6l4ao 4edini @ra6i
deokratski etod. Za>to ta4 deokratski etod ni4e @rien4en i u @oenuti oblastia, dok
@olitiare biraoQ I7 @rosto, ra7lo,a >to se Funkci4e sudi4e, ,enerala i inGen4era satra4u
te*niki, dok se @olitiar satra nete*niki Funkcionero: dobar 7a s6e, dobar ni 7a >ta.
Ruska i Prancuska re6oluci4a su u6ele o@>te i7bore 7a sudi4e i ,eneArale: to 4e bilo u skladu s
n4i*o6i s*6atan4e deokrati4e. Ali, re7ultaAti su bili tako katastroFalni da se ta @rocedura
uskoro orala ukinuti.
9e*nika 4e ,ranica deokrati4e. Ono >to te*nika dobi4a, deokrati4a ,ubi. Ako biso iali
inGen4ere ko4i bi bili @o@ularni eEu radAnicia, oni ne bi 7nali ni>ta o a>inaa. : na>e
6reenu, te*niar 4e sud @osledn4e, @ri7i6a. Radnik ni4e ,os@odar ni s6o4e Fabrike, niti s6o4i*
>eFo6a.
2eokrati4a narodne DkontroleI 4e isto Foralna. =ituaci4a 4e u torn @o,ledu ista u s6i
@redsta6niki deokrati4aa, u ko4ia su s6a te*nika @itan4a i76an kontrole biraa, ko4i 7ato
s6o4u 6eru oraA4u da @oklone ideolo,i4i @olitike Funkci4e, su@eriorno4 u odnosu na s6e ostale
i ko4a obu*6ata s6aku l4udsku akti6nost. :7 n4eno @osreAdo6an4e bira bi i dal4e o,ao biti
,os@odar s6o4e sudbine. /aGalost, kada @olitiar inter6eni>e u interesu s6o, birako, tela, on
us@e6a sao da @oreeti is@ra6no Funkcionisan4e te*nike, ie s6ako, ini ne7ado6ol4ni i na
kra4u ,ubi s6o4u oH.
2a li onda treba da 6eru4eo kako radnici, ko4i ia4u 6lasni>t6o nad a@straktno
io6ino, u7 @ooH neke ta4ne al*ei4e, 7aista utiu na ekonosku i,ruQ 8ada bi 7aista bilo
tako, to bi onda o,lo biti sao u uslo6ia 4edne i7u7etno Feksibilne, da ne kaGeo nearAne,
ekonoi4e. Ona bi si,urno bila nete*nika. 8ada bi tak6a te*nika ak i bila 7aisli6a, to bi onda
bio neka@italistiki liberali7a, >to He reHi, anar*i4a.
8ada ekonoi4a @ostane e,7aktna i te*nika, ona ne oGe toleriAsati u@litan4e Gel4a radno,
o6eka. /ara6no, @osto4e tak6e st6ari kao >to su dobronaerna i racionalna re,ulaci4a rada,
*uani industri4Aski odnosi, *i,i4ena i tako dal4e. Ali, to 4e interna re,ulaci4a, ko4u doAbra
te*nika &odrazu"eva i zahteva3 Jedina o,uHnost da se @osti,ne 6isoka, ne@rekidna i
@roFtabilna @rodukti6nost 4este da se na adek6aAtan nain u7e u ob7ir ne sao ne@osredan,
,oli @rinos, 6eH i ouA6an4e l4udsko, ateri4ala, ko4i takoEe @redsta6l4a neku 6rstu ka@itala. :
o6o trenutku Gel4e radno, o6eka su u skladu sa i@erati6ia @rilino e,7aktne i a@solutne
te*nike. 9o 4e 4edini ra7lo, 7a>to se n4eA,o6e Gel4e u7ia4u u ob7ir. 2akle, st6arna Funkci4a Gel4a
radnika 4este una@reEen4e i usa6r>a6an4e te*nike, a ne @o6eHa6an4e n4e,o6e sloboAde. 9a
in4enica ia @olitiku @aralelu: na i7boria @od autoritarni reGio, ,laso6i se o,u dati
sao 6lada4uHe reGiu. Iako se na
CCO
ta4 nain @o6eHa6a autoritet 6lasti, bira ia ateri4alne @rednosti od s6o, ,lasan4a, 4er He se
6last, ko4a se 76anino oslan4a na narod, obaA6e7ati na 6elike na@ore 7a n4e,o6o dobro.
/ea sun4e da tak6a 6rsta deokrati7aci4e donosi neka @oboAl4a>an4a u Gi6otia l4udi.
Ali, te @roene ne donose sai l4udi, ko4i su tu sao @ooHno osobl4e, 6eH te*nika, u eri i u
skladu sa s*6aAtan4e Gi6ota ko4e diktira.
:tica4 te*nike na deokrati4u oGe se sa,ledati i i7 dru,o, u,la, i7 u,la @otro>n4e. 9renutno
se t6rdi kako te*nika eliini>e dru>t6ene @ri6ile,i4e i ukida 6eH @osto4eHe dru>t6ene ra7like
%iako orao @riA7nati da uesto n4i* us@osta6l4a no6e(. Itali4anski ekonoista -ertoAlino
%-ertolino( da4e dobar @rier 7a o6a4 ar,uent u s6o4o4 studi4i standardi7aci4e. Po n4eu,
standardi7aci4a ia neke deokratske @oAsledice, i7 d6a ra7lo,a. Pr6o, ona san4u4e ceneL
@rea toe, @o6eHa6a se @otro>n4a, bla,ostan4e 4e ra6noerni4e ras@odel4eno, a Gi6otni standard
u4ednaen. 2ru,o, ona reduku4e ti@o6e ras@oloGi6i* robaL trGi>te 4e an4e ra7no6rsno, a i7bor
o,ranien. 9a d6a Faktora teGe deokratsko i74ednaa6an4u. Potra,a 7a oni >to 4e
DosobenoI, na osno6u ra7no6rsnosti ekonoski* sila, @ostala 4e neo,uHa. Prea toe,
te*nika bi trebalo da delu4e u @ra6cu deokrati7aci4e.
9a4 ar,uent i7raGa6a @ot@uno isti sta6 ko4i 4e iao i .enri Pord, ko4i 4e, 6oEen s6o4i
deokratski oseHan4e, aso6no @roi76odio autoobile da bi s6ako o,ao iati koristi od
to, luksu7no, artikla. Ali, aso6na @roi76odn4a autoobila 4e 7a*te6ala 7a@o>l4a6an4e deseAtina
*il4ada radnika na @okretno4 traci. -ertolino 4e 6rlo olako @re>ao @reko @roblea ko4i se tu
4a6l4a4u, ali n4ia se ora @os6etiti @osebna @aGn4a. /a @rier, @osto4i o@asnost od
ne7a@oslenosti. : slua4u 6eHe ne7a@oslenosti, nea @o6eHan4a o@>te, bla,ostan4a, ak i ako
cene @ada4u. Zato i ta4 -ertolino6 ar,uent ne i7,leda kao odluu4uHi.
/i>ta @resudni4i ni4e ni ar,uent da te*nika @roi76odi dru>t6enu 4ednakost. 96rditi, kao >to
to ini ;aFord, da @osto4i dru>t6ena 4edAnakost 7ato >to 4e elektrino s6etlo kod siroa>no,
o6eka isto kao i kod bo,ato,, dok 4e u sredn4e 6eku @osto4ala o,rona ra7lika i7AeEu
bakl4e od boro6e sole i luksu7no, s6eHn4aka, 7nai ri7iko6ati da se dokaGe @ot@uno su@rotno
od naera6ano,. Ci6ot 6lastelina 4e
u no,o eu bio slini4i Gi6otu keta ne,o Gi6ot oderno, induAstri4alca Gi6otu radnika.
8et i ,os@odar su delili istu *ranu i istu neudobnost. =i,urno @osto4i akar isto toliko ra7like
i7eEu 4eFino, radi4a siroa*a i Telefunkena bo,ata>a, ili i7eEu otocikla i <rajsle-ra2 kao
nekada i7eEu bakl4e i s6eHn4aka. ;o,li biso na6esti be7Abro4 tak6i* @oreEen4a.
;oGe se @osta6iti @itan4e: ko4a 4e cena standardi7aci4eQ -ertolino to 4asno @oka7u4e. /a
@r6o estu, od su>tinske 4e 6aGnosti ne i7raGa6ati san4en4e cene ko>tan4e kro7 san4en4e
nadnica ili ne7aA@oslenost. 2rGa6a ora inter6enisati da bi se to obe7bedilo. 2ru,o, san4en4e
cene ko>tan4a ora biti @re6edeno na san4en4e @roda4Ane cene. 2rGa6a ora s@ro6esti
oba6e7no san4en4e @roda4ne cene. I treHe, standardi7aci4a se ora @rieniti u celiniL ona ne
se iati sao o,ranien eFekat. Ona se ora @rieniti na celu industri4uL a ako 4e industri4a
do6ol4no 7naa4na, to He nei7beGno do6esti do standardi7aci4e @o6e7ani* i ko@leentarni*
sektora. 9u drGa6a ora @ono6o da inter6eni>e, bilo @odstica4ni, bilo @risilni eraa.
=ada 4e 6eH 4asno da standardi7aci4a, kao DdeokratskiI eFekat, @oAdra7ue6a kra4n4e
autoritarnu drGa6nu inter6enci4u, >iroku kontrolu i s6e @risilni4u centrali7aci4u, kao i i7ra7ito
nedeokratsko stan4e ua. Pored to,a, te>ko 4e ne biti donekle i7nenaEen t6rdn4o da 4e redukci4a
Dti@o6aI deokratski @roces. -ertolino kaGe da ta redukci4a @onekad do6odi do 4edno, ti@a i,
sai ti, ora se @ret@osta6iti, do ukidan4a o,uHnosti i7bora. Ali, do sada 4e i7,ledalo da 4e
saa su>tina deoAkrati4e bila u@ra6o o,uHnost i7bora i7eEu nekoliko re>en4a, nekoAliko
ti@o6a, nekoliko doktrina i da 4e, @o6r* s6e,a, ta4 i7bor slobodno @re@u>ten l4udia.
:@raGn4a6an4e deokrati4e 4e bilo u@raGn4a6an4e i7bora. 9ao ,de 6i>e nea nikak6o, i7bora,
@osto4i diktatura.
Ali, orao dal4e anali7irati ta4 @o4a i7bora. ?esto kaGeo: D/i4e deokratski da neke
osobe 7bo, siroa>t6a budu li>ene neki* blaA,odeti, >to i uskraHu4e bilo kak6u o,uHnost
i7bora. Ako standarAdi7aci4o @ro>irio bla,ostan4e, @obol4>aHeo deokratski @oloGa4
siroa>ni*.I /aGalost, ni4e tako. Ako @ri7nao in4enicu %ko4a 4e si,urno tana( da 4e odsust6o
i7bora usled siroa>t6a nedeokratsko, deokrati4u neHeo @ostiHi uklan4an4e an4e ili 6eHe
slobode i7boA
C'0
ra, ko4u 6eHina 4o> ia. : s6i 7el4aa 6eHina 4o> u6ek ia neku slobodu i7bora i odu7eti 4o4
to 7nailo bi bla,oslo6iti ne>to su@rotno deokrati4i. -ertolino 4e to,a s6estan: on @oku>a6a da
s6o4u ri7inu t6rdn4u ko@en7u4e na d6a naina. Pr6o, kaGe kako standardi7aci4a ora biti
@raHena istraGi6an4e l4udski* ukusa i Gel4a, >to 4e @rocedura ko4a He @ono6o u6esti, da tako
kaGeo, lini i7bor unutar standardiA7aci4e. 9a4 @redlo, delu4e @ot@uno uto@i4ski. =tandardi7aci4a
@odra7uAe6a neke du,orone in6estici4e. Ali, 4asno 4e da te in6estici4e nikada neHe biti o7bil4no
do6edene u @itan4e sao 7ato >to se @roenio ukus 4a6nosti. Pored to,a, te*niki ra76o4 @rati
s6o4e so@st6ene 7akone, a ne sklonosti 4a6nosti. /i4e 4a6nost ta ko4a 4e 7a*te6ala @uto6an4e
a6iono i tele6i7i4u. 9e*niki @ro,res 4e st6orio te st6ari i one su se na te*niki ra>irile i
naetnule 4a6nosti. ;e*ani7a standardi7aci4e 4e identian s e*ani7o s6ake te*nike.
2ru,o, -ertolino @ret@osta6l4a da 4e standardi7aci4a deokratska u eri u ko4o4 i7raGa6a
u6eren4a @o4edinca ko4i 4e @ri*6ata. /i4e do6ol4no da ona Faktiki bude e,alitarna. Ona ora biti
@raHena o@>to s6escu da su ra6no@ra6nost i 6eHa 4ednakost ost6arene n4eni @osredst6o i
da l4udi na ta4 nain ost6aru4u na@redak ka dru>t6eno4 deokrati4i. Ako l4udi @ri*6ata4u reGi,
onda se on 7aista oGe satrati deokratAski. Ali, nara6no, u@ra6o to 4e i .itler ,o6orio 7a s6o4
reGi. /e seAo i7,ubiti i7 6ida in4enicu da se 4a6na @odr>ka danas oGe 6eoa lako
obe7bediti u7 @ooH neki* @reci7ni* te*nika. Ali, to @itan4e o6de ni4e od 6eliko, 7naa4a. Ono >to
4e 6aGno 4e in4enica da -ertolino6a Gel4a da @o s6aku cenu @okaGe kako 4e te*nika deokratska
6odi do udno, s*6atan4a deokrati4e. 9o Heo na4bol4e ilustro6ati @ooHu d6a citata:
D2eokrati4a 4e @ri6rGenost i>l4en4u 6eHine od strane s6aAko, @o4edinano, ,raEanina. 9o
6eHinsko i>l4en4e @osta4e nes@orni i nesun4i6i nain @ona>an4a. Po4edinac 4e duGan da
@o>tu4e lini4u %ekonosku ili @olitiku( ko4u diktira 6eHina, kao na4bol4u 7a dru>t6o. Po4edinac na
ta4 nain @osta4e de"okrati$an3,.3 D2eokrati4a se sasto4i i7 @rakse u6aGa6an4a i koriscen4a
i76esni* dobara na 7a4edniki nain. 2eokrati4a @odra7ue6a da @o4edinac @re6a7ila7i sebe da
bi ost6aArio dru>t6ene 6rednosti 7a4edno sa ostalia i na isti nain kao ostali.I
9i citati @odseHa4u na neke udne ,o6ore ko4e so iali @rilike da slu>ao. Prela7 s 6eHine
na 4edno,lasnost, kro7 @ri6rGenost indi6iAdue ko4a se odrie s6o4e indi6idualnosti da bi se sto@ila
s kolekti6o, u@ra6o 4e @rela7 i7 deokrati4e u diktaturu. 9ano 4e da standardi7aci4a zahteva
u@ra6o tak6u 6rstu deokrati4e i da se ne oGe @oiriti ni s 4edno dru,o deokratsko
Foro. Ali, de"okratija 4e u o6o slua4u sao ie nakalel4eno na realnost diktature. 8o4e
,od as@ekte ekonoske te*nike da istraGu4eo, u6ek Heo naiHi na tu su@rotsta6l4enost
te*nike i deokrati4e.
=ukob te*nike i deokrati4e 4asno se 4a6l4a u so64etsko @laniAran4u. =o64eti t6rde da se
Peto,odi>n4i @lan %u dru,o4 Fa7i( kreHe od ba7e ka 6r*u i da 4e odluka ba7e @resudna. /e o,u
se, eEuti, i7beHi sledeHa @itan4a: @o>to nore i detal4e odreEu4u te*niari, kako 4e o,uHe
@oiriti @roi76odne sernice ko4e dola7e s 6r*a, sa Gel4aAa radniki* Heli4a i7 ba7eQ =o64etske
studi4e t6rde da se ta @roti6reAnost oGe re>iti tako76ani D@roi76odni konFerenci4aaI. Ali,
ono eu so u st6ari s6edoci 4e te*nika centrali7aci4a 7arada i nori. Posebno 4e @ouna i
6redna @oena istori4a @lana i7 1"##. Ra7obliuA4uHi =tal4ino6e ,re>ke, .rusco6 4e i74a6io da 4e
do tada @laniran4e bilo DbirokratskoI, DautoritarnoI, D7asno6ano sao na statisticiI A i, @o6r*
s6e,a, da 4e @lan i7 1"#0. ost6arilo sao '0] @redu7eHa. Rekao 4e da 4e bilo neo@*odno
deokrati7o6ati @lan 7ato >to 4e Dakti6no uesce radnika bilo od @resudno, 7naa4a...R Nta 4e,
na kra4u, bio re7ultat .rusco6l4e6i* dobri* naeraQ %1( Radnicia 4e data sloboda da @oA
6eHa4u cil4e6e @osta6l4ene @lano, ali ne i da i* san4eL %C( radnici su iali slobodu da @roue
naine i sredst6a 7a @osti7an4e aksialne @rodukti6nostiL %'( lansirana 4e @ro@a,andna
ka@an4a 7a @o6eHan4e @rodukti6nosti, na4inten7i6ni4a od u6oEen4a @eto,odi>n4i* @lano6a. :
to4 ka@an4i be7 @restanka 4e @ona6l4ana @arola: D2rGa6ni @lan 4e 7akon 7a s6ako @redu7eHeI. :
s6eu toe se 4asno @re@o7na4e deokratska slobodaY
Presudan oenat u ra76o4u ti* D@roi76odni* konFerenci4aI 4e nuGnost te*niko, @ro,resa,
ko4i se ne oGe 7austa6iti 7bo, Gel4a
C'C
radnika.
'0
Radniki koiteti ne o,u re,ulisati sloGenost te*niki* @roblea. Pored to,a,
neo@*odan 4e @o,led na celinu %ko4i radnici siA,urno ne o,u iati(, da bi se u4ednaile nadnice
i nore na akroAekonosko @lanu. -e7 to,a bi dru>t6ena ne4ednakost i ekonoska
neura6noteGenost bile nei7beGne. /a slian nain, oba6e7na 4e stro,a kontrola @roi76odni*
rito6a i distribuci4e @ri*oda A be7 ob7ira na eFkasnost @lana.
=6e to, kako u @o,ledu ra7rade @lana tako i n4e,o6o, ost6aren4a, do6odi do doinaci4e
te*niki* 7a*te6a, ko4i se autoritati6no naeAHu s6i deokratski sisteia. =6e >to se
7a*te6a od o6eka ko4i s@ro6odi @lan 4este da se @rila,odi n4e,o6i noraa i da u sebi
@ronaEe @odstica4 7a n4i*o6o @rea>i6an4e. Jedino >to u se oGe do@ustiti 4e do6ol4no
6reena da se @rila,odi noraa. 2a bi se s@aAsila ast, tu su beskra4ne @rie o @si*olo>ko4
klii, okruGen4u i sociA4alistiko ri6alst6u. %9o @itan4e Heo ra7atrati u @osledn4o4 ,la6i(. Za
sada 4e do6ol4no na@ra6iti sledeHe @oreEen4e: 6o4nik ko4i na@ada i 6o4nik ko,a @okreHe
@atriotski 7anos, ne dele isto @si*olo>ko stan4e. Ali, obo4ica ubi4a4u na isti nain. 8ada 4e re o
eFkasnosti i kolekti6Ani re7ultatia, otkri6eni su i ra7raEeni @si*olo>ki etodi ko4i kod @r6o,
6o4nika i7a7i6a4u ratobornost, ek6i6alentnu @atriotsko Garu dru,o,. 2eokrati4a s ti nea
nikak6e 6e7e.
2eokrati4i takoEe nea esta ni u teori4i %ko4u @ri*6ata 6eHina ekonoista( da @una
7a@oslenost, ko4a 4e neo@*odna 7a 7dra6 ra76o4 ekonoske te*nike, 7a*te6a autoritarno
odreEi6an4e radno, esta i76r>ioca. 8ao >to uka7u4e Purast4e, te*nika @odra7ue6a transFer
Aaci4u ko4a od D@roi76odn4e 7asno6ane na l4udsko radu %ini( sa teel4 dru>t6eno,
@ro,resa, tako da se nikaka6 dru>t6eni @ro,res ne oGe ost6ariti be7 transFera radno,
stano6ni>t6a.I Ali, ,de 4e deoAkratski eleent u i7e>tan4u l4udsko, biHa i7 @o7nato,
okruGen4a, u od6a4an4u od n4e,o6e tradici4e i n4e,o6o, l4udsko, i ,eo,raFsko, iAl4eaQ Zna da
iskoren4i6an4e l4udsko, biHa ne 7nai no,o u @oreAEen4u sa ekonoski 7akonia i da su
tao ,de 6lada ekonoska nuGnost %na @rier, u borbi @roti6 ne7a@oslenosti( s6e dru,e
l4udske
@otrebe be7naa4ne i da ora4u nestati. Pored to,a, s6estan sa @riA6idne istine da tao ,de
nea >ta da se 4ede 6i>e nea ni stabilno, okruGen4a. 9a no6a 6er7i4a i7reke &ri"u" vivere
)#
2 u
ateri4alistiko4 Fori, sao 4e naoko istinita. Ali, ak i kada bi bila istinita, orali biso reHi
da 4e o6ek o,ranien ekonosko nuGnoscu, a to 4e @otA@uno su@rotno od deokrati4e.
9a4 etod @odra7ue6a uni>ta6an4e na>i* dru>t6eni* struktura i 7a@ra6o li>a6a ci6ili7aci4u
s6ake o,uHnosti da se Forira. Priarni eleent s6ake ci6ili7aci4e 4e stabilan odnos i7eEu
o6eka i n4e,o6o, okruGen4a. 8ada o6ek @ostane i,raka a@straktni* odluka, ci6ili7aAci4a se
6i>e ne oGe biti st6oriti. 9u se, na ekonosko @lanu, sreAHeo sa isto ono @osledico
te*nike ko4u so rani4e ra7atrali na o@>ti4i nain. ?o6ek 7aista u7ia ue>He u ekonoi4i, ali
te*nika do6odi do to,a da on ne uest6u4e kao o6ek 6eH kao st6ar.
: oblasti ekonoske te*nike na44asni4e oseHao 6eliki i draatiAan @roces oderno, doba,
u ko4e su slua4nost i @rirodni 7akoni transForisani u odluke kn4i,o6oEa, @ra6ila @laniran4a i
drGa6ne deAkrete. :@ra6o na torn estu te*nika @oin4e da se ba6i @rirodno iAn4enico A
in4enico s6euku@no, l4udsko, @ona>an4a, o6eko6o s@ontano @oslu>noscu @rea
tako76ani sociolo>ki stru4aa, n4e,o6i @rila,oEa6an4e i76esni o@>ti ti@o6ia,
n4e,o6i reakAci4aa na date @odstica4e %ko4e su skoro s6uda iste(. -ilo da 4e u @itan4u
ra7ue6an4e 4a6no, nen4a, ili sto*astike, ili statistike kao celine, @oAla7na taka te*nike 4e u6ek
@ona>an4e 6eHine. /a osno6u to,a, te*nika ut6rEu4e odreEen bro4 7akl4uaka i oblika delo6an4a,
od e,a ,radi siste u ko4i He se nuGno i saa sestiti. Pored to,a, ona to @ona>an4e ini
oba6e7ni. Ona do@u>ta neke an4e odiFkaci4e %neHeo se ba6iti @robleo odstu@an4a(,
ali istinski @roble 4e kako tranAsForisati 7akon ko4i se s@ontano sledi u 7akon ko4i 4e s6esno
uin4en oba6e7ni. /i u 4edno dru,o doenu ta @rocedura te*nike ni4e tako 4asno i7raGena
kao u dana>n4e na@redo6an4u ekonoi4e. EFekti te*nike u dru,i oblastia nisu tako
oi,ledniL na @rier, eFekti
-asile 8erbla), Nor"e u sovjetskoj ekono"iji 6Les nor"es dans Tecono"ie sovietique93
!ri"u" vivere2 deinde &hiloso&hari3 %lat(: Pr6o Gi6i, onda Flo7oFra4. %Pri. @re6.(
C'$
Dl4udski* te*nikaI, kao >to 4e @ro@a,anda, 4o> nisu @ostali oba6e7ni u isto4 eri kao @osledice
te*nike u oblasti ekonoi4e.
/a ta4 nain, ekonoske te*nike, u@rkos toe >to se 4o> u6ek nala7e u rudientarno4 Fa7i
%>to 4e kod n4i* esto na,la>eni4e ne,o kod e*anike, @si*olo>ke ili @ra6ne te*nike(, na4bol4e
i7raGa6a4u ta4 @rela7 s @rirodno, na 6e>tako, ko4i 7a*te6a s6aka te*nika. /i4e re 0 toe da su
ekonoske te*nike ra76i4eni4e od ostali*, ne,o se kod n4i*, 6i>e ne,o dru,de, 6e>tako ra76i4a
i7 @rirodno,.
=6aka te*nika teGi da u an4o4 ili 6eHo4 eri o,ranii @riroduL u skladu s ti, 6e>tako 4e
su@rotsta6l4eno @rirodno. Posto4i borba, ali be7 ob7ira da li se ona i7raGa6a kro7 borbu i7eEu
o6eka i @rirode ili sukob ra7liiti* sistea, ono >to se traGi 4e 6e>tina iskl4ui6an4a,
eliinisan4a i 7aene @rirodno,. /a ta4 nain, na @rier, diri,o6aAna i @lanska ekonoi4a
7aen4u4e liberali7a. Ali, u torn doenu @rieHu4eo 4o> 4edno, su@tilni4e, inte,raci4sko
kretan4e. Ekonoska te*nika ne teGi toliko da eliini>e @rirodno, koliko da ,a inte,ri>e. %:
torn sislu, ona se @ribliGa6a nainu delo6an4a F7iki* te*nika. A kritika @laniran4a Pransoa
Perua, 7bo, Dnedostatka racionalnostiI, oslan4a se na in4enicu da @laniran4e ukida slobodni
e*ani7a ekonoi4e, uesto da ,a se @ridrGa6a i da ,a tuai. O6o @osledn4e bi, @o Peruu,
trebalo da bude ideal ekonoske te*nike.(
Ali, kada se @rirodno inte,ri>e, ono @resta4e da @osto4i kao tak6o i @osta4e deo te*nike
celine. Ono 4e 4edan eleent e*ani7a, ko4i ora odi,rati s6o4u ulo,u i ni>ta 6i>e od to,a. 9a
ulo,a oGe biti unaA@red deFnisana, ali, kao u slua4u ser6oe*ani7a, usa6r>a6an4e te*nike
oGe u6esti eleent ne@red6idl4i6osti i osta6iti 6eHi deo o@eraci4e u doenu @rirodno,, tako da
4e ak i u torn slua4u ona inte,risana.
Posta6iHe se @itan4e da li u to4 inte,raci4i ia ie, lo>e,Q /e doAnosi o6de nikak6e
6rednosne sudo6eL sao @rieHu4e da o6ek ko4i delu4e na osno6u s6o4i* lini* odluka,
sledeHi ne>to >to 4e u suA>tini o@>ta tendenci4a i dru>t6ena stru4a, delu4e slobodno, ali da ta ista
tendenci4a, kada se 4edno inte,ri>e u siste, @osta4e su>tinski i i7riito oba6e7na.
;oGe se @osta6iti @itan4e ni4e li o6ek i7,ubio s6o4u slobodu ak i @re o6e inte,raci4e, @o>to
4e sledio 6eH @osto4eHi, ada skri6eni iA
@erati6, ko4i su sada ra7otkrile oderne te*nikeQ 2a li 4e o6ek s@uAtani4i ne,o rani4e sao
7ato >to 4e ta4 i@erati6 otkri6en i 7a@isan u udGbeniciaQ 9o ni4e tako i76esno. ?ak i be7
uka7i6an4a na o@asnost ko4u @redsta6l4a ono@ol ko4i nekolicina drGi nad ta4naa na>e, deA
lo6an4a %a u6ek 4e re o nekolicini ko4a us@e6a da @reu7e kontroAlu nad te*niki
sredst6ia(, 4ednosta6an in n4i*o6o, 7a@isi6an4a en4a l4udske oba6e7e. : sociolo>ko i
ekonosko s6etu, re7ultat se oGe u@orediti sa oda6no @o7nati @relasko s orala na
7akon. I tao su, i7,leda, sankci4e bile @resudne. 8ak6a 4e ka7na 7a kr>en4e oralno, 7akona
ili 7a odbi4an4e da se sledi neka dru>t6ena tendenci4a ili 7a ne@okora6an4e @rirodno
ekonosko 7akonuQ I kak6a 4e ka7na 7a i7a7o6 u@uHen drGa6ni 7akonia i @lanuQ Zar
ra7lika ni4e oi,lednaQ O6de 4e ulo, s6euku@na l4udska sloboda, sloboda da se ri7iku4e, ak i
da se kocka sa srtno ka7no. : torn ,ubitku slobode 6idio sila7nu @utan4u ko4o nas
6odi te*nika.
IV. E"o,o'"( ov&"
/eo4o @re6i>e draati7o6ati st6ariL cil4 te*niko, kretan4a ni4e da do6ede o6eka do
srtne ka7ne. /4e,o6 cil4 4e, sreHo, su@tilni4i. =rtna ka7na 4e sao @ri6reeno sredst6o, i4e
@osto4an4e s6edoi 0 in4enici da se te*nika nala7i u @rela7no4 Fa7i.
9ransForaci4a @rirodno, 7akona u te*niki 7akon @raHena 4e obliko6an4e l4udsko, biHaL
ono 4e @rila,oEeno i usklaEeno sa oni >to dola7i. 2ru>t6eni indi6iduali7a 4e od,o6arao
ekonosko libeArali7u. Ekonoski o6ek od,o6ara @lansko4 ekonoi4i.
=6estan sa da 4e ekonoski o6ek bio t6ore6ina liberalno, @eArioda i @r6i* ekonoski*
teoretiara, ali u @itan4u 4e ra7ue6an4e @roblea. I7ra7 ekonoski o6ek ,eneralno se odnosi
na isto teori4Aski konce@t. Za liberale 4e ekonoski o6ek bio a@strakci4a st6orena da 7ado6ol4i
7a*te6e ekonosko, istraGi6an4a. 9a konce@ci4a 4e bila radna *i@ote7a. -ila 4e uok6irena
i7osta6l4an4e neki* l4udski* kaArakteristika, ko4e o6ek nes@orno @osedu4e, da bi se s6eo na
s6o4 ekonoski as@ekt @roi76oEaa i @otro>aa. 9a a@strakci4a 4e od,o6arala 4edno4 7aokruGeno4
antro@olo,i4i, aktuelno4 na @oetku de6etnaesto, 6eka, ko4a se oGe okarakterisati 4edino kao
di*otona.
C'&
9a konce@ci4a o6eka 4e iala @roenl4i6u istori4u. =tudi4e o ekoAnosko o6eku Cana
;eri,oa %Jean ;Sri,ot( @oku>ale su da dokaGu kako, u odnosu na 6aGeHe doktrine i ekonoske
teori4e, to a@strakno @o4ednosta6l4i6an4e 6i>e ni4e do@usti6o i to i7 d6a ra7lo,a. Pr6o, l4udAsko
biHe 4e celina i ta celina se en4a sai ino anali7iran4aL dru,o, ekonoski Fenoeni delu4u i
rea,u4u u odnosu na s6euku@nost l4udAsko, biHa. Prea toe, t6rdi ;eri,o, neo,uHe 4e
7ado6ol4iti se tako 4ednostrani 6iEen4e. Ali, s6e to osta4e u isto intelektualno4 ra6ni, a
D@ro,resI ko4i on o@isu4e oGe se naHi sao u udGbenicia @olitike ekonoi4e. Veliko
7ado6ol4st6o ko4e neki autori @oka7u4u 7bo, to,a >to 4e ho"o econo"icus rta6, osta4e sao
teoretsko.
Keleo bi*, sa s6o4e strane, da ukaGe na dru,i sku@ @o4a6a. 9e*nika, @osebno ona
ekonoska, ne susreHe se s o6eko i7 udGbenika, 6eH s biHe od kr6i i esa. Jedna od
in4enica, 7a ko4u i se ini da 6lada o6o e@o*o, 4este da ra76o4 ekonoske te*nike ini
4o> st6arni4o ide4u o ekonosko o6eku. Ono >to 4e bila sao *i@oteA7a teGi da @ostane
otelot6orena realnost. ?o6ek se @olako en4a @od @ritisko ekonosko, il4eaL on se nala7i
u @rocesu @ret6aran4a u 4ednosta6no biHe ko4e 4e @ro4ekto6ao liberalni ekonoista. Ono >to
nas o6de 7ania 4e @rela7 s isto teoretske slike na otelot6oren4e u st6arnosti. 9o se de>a6a u
6ree kada ekonoski teoretiar @oin4e da u7ia u ob7ir istinsku sloGenost o6eka, ko4u,
eEuti, o6ek @olako ,ubi %ako 4e 6eH ni4e @ot@uno i7,ubio(. Posledica 4e da oderni
ekonoista i dal4e ri7iku4e da teoreti>e sao o a@strakci4i, 7ato >to ,oA6ori ili o Flo7oFski
7ai>l4eno o6eku ili o neko4 n4e,o6o4 istori4sko4 i tradicionalno4 slici. On ne ,o6ori o
dana>n4e o6eku, ko,a se i ne usuEu4eo da @rietio, 4er ne oGeo @odneti da ,a
@re@o7nao u naa saia ili da u n4eu 6idio na,o6e>ta4 so@st6ene sudbine.
Ekonoski o6ek, ta reduko6ana >ea ekonoske akti6nosti, naAstao 4e u dru,o4 @olo6ini
de6etnaesto, 6eka, kro7 d6a @rocesa. Pr6i 4e bio s6e 6eHa a@sor@ci4a celo, o6eka u ekonosku
reGu. 2ru,i 4e bio obe76reEi6an4e s6i* l4udski* neekononski* akti6nosti i teGn4i. Otuda 4e
@otekla aFraci4a o6eko6e @roi76odnoA@otro>ake strane, dok su s6i n4e,o6i dru,i 6ido6i bili
i7brisani. 9a redukci4a o6eka bio 4e @r6i @roces do6r>en @od 6lada6ino @obednike
burGoa7i4e. O6de
4ed6a da 4e @otrebno, ob4a>n4en4a radi, @odsetiti na o,roan 7naa4 ko4i 4e u torn @eriodu dobio
no6ae. =6e se de>a6alo n4e,o6i @osredAst6o, u ekonosko4 i dru>t6eno4 strukturi, u
@oslo6no s6etu i u @ri6atno Gi6otu. /i>ta se ni4e de>a6alo be7 no6ca, s6e se de>a6alo @reko
n4e,a. =6e 6rednosti bile su s6edene na no6ane, ne sao kod teoretiara, 6eH i u @raksi.
I7,ledalo 4e da 4e 4edino 6aGno l4udsko 7aAnian4e 7araEi6an4e no6ca. I to 4e, u st6ari, @ostalo
sibol l4udsko, @otin4a6an4a ekonoi4i, @ri eu 4e unutra>n4e @otin4a6an4e bilo o7bil4ni4e
od ono, s@ol4a>n4e,. Za @riiti6no, o6eka lo6 4e na slian nain @redsta6l4ao ekonosko
@otin4a6an4e, ali ono 4e bilo 6i>e aA,i4ski i uGe6an in. -urGoaska doinaci4a de6etnaesto,
6eka bila 4e racionalna. Ona 4e iskl4ui6ala s6aki roantini entu7i4a7a. Ona ni4e teGila ra4u
6eH o6o7eal4sko4 6lasti i, 7adi6l4ena oni >to se 7biA6alo, i7abrala 4e no6ootkri6ene
ekonoske sile kao s6o4 instruent. Ali, koristiti te instruente 7nailo 4e @otiniti i se. =aa
burGoa7i4a se @otinila i @riorala 4e na @otin4a6an4e s6e ostale. =6et 4e bio @oAdel4en na d6e
klase: na one ko4i su st6orili ekonoi4u i 7,rnuli n4ene na,rade i na one ko4i su 4o4 se @otinili i
@roi76odili n4ena bo,atst6a. 9i instruenti su 6ladali obea klasaa. -urGoa7i4e 4e,
d6ostruki de4st6o, @roi76ela ekonosku oralnost ko4a 4e iscr@ela totalitet n4eni* 6rednosti
i @otinila l4ude ekonoski silaa. =t6orena 4e no6a du*o6na situaci4a, ko4a 4e na kra4u do6ela
do kola@sa no6o, burAGoasko, orala, osta6l4a4uHi @riat ekonosko, netaknuti.
-urGoaski oral 4e bio i @re s6e,a 4este radni i @roFesionalni oral. Rad @roisca6a,
o@leen4u4eL on 4e 6rlina i lek. Rad 4e 4edina st6ar ko4a ini Gi6ot 6redniL on 7aen4u4e -o,a i
du*o6ni Gi6ot. 9ani4e, on @oisto6eHu4e -o,a s rado: us@e* @osta4e bla,oslo6 -o, i7raGa6a
s6o4e 7ado6ol4st6o da4uHi no6ae onia ko4i su dobro radili. Pred torn @r6o od s6i* 6rlina, s6e
ostale blede. Ako 4e len4ost bila a4ka s6i* @oroka, rad 4e bio otac s6i* 6rlina. 9a4 sta6 4e i>ao
toliko daleko da 4e burGoaska ci6ili7aci4a 7aneari6ala s6e 6rline osi rada.
Ra7ul4i6o 4e da 4e 7a odraslo, burGu4a 4edina 6aGna st6ar @ostala @roFesi4a, a 7a oladinu,
i7bor 7anian4a i @ri@rea 7a n4e,a. : 6eliAki @orodicaa us@osta6l4ena 4e neka 6rsta
ekonoske @redodreEeA
C'O
nosti. I7,ledalo 4e da se l4udska sudbina 6rti oko us@e*a ili neus@e*a u 7araEi6an4u no6ca. 9ak6o
4e bilo i ostalo 6iEen4e burGoa7i4e.
Za @roletari4at re7ultat 4e bilo otuEen4e, ko4e 4e na slian nain @redsta6l4alo ste,u
ekonosko, nad l4udski biHe. : @roletari4atu 6idio l4udska biHa u @osedu ekonoski* sila,
is@raGn4ena od s6ako, l4udsko, sadrGa4a i istinske su@stance. Proleter 4e bio otuEen ne sao 7ato
>to 4e bio slu,a burGoa7i4e 6eH i 7ato >to 4e @ostao stranac u l4udAsko stan4u, neka 6rsta
autoata sa ekonoski e*ani7o, ko4i radi na ekonoski @rekida. Ali, l4udska @riroda
ne oGe du,o tr@eti tak6o stan4e. 9ie >to ,a 4e st6orila, burGoa7i4a 4e @ot@isala srtnu
@resudu s6o so@st6eno sisteu. 2u*o6na situaci4a otuEeno, oA6eka @odra7ue6a
re6oluci4u, a n4e,o6o @otin4a6an4e be7 nade 7aA*te6alo 4e st6aran4e re6olucionarno, ita.
;o,lo bi se @oisliti da He @riat ekonoi4e nad o6eko %ili @osedo6an4e o6eka od strane
ekonoi4e( doHi u @itan4e. Ali, na nesreHu, st6arni, a ne ideali7o6ani @roleter @ot@uno se
usredsredio na s6r,a6an4e burGoa7i4e i 7araEi6aAn4e no6ca. Proleterski instruent 7a @obedu u
to4 re6oluci4i 4e sindiAkat. A sindikat 4o> 6i>e @otin4a6a s6o4e lano6e ekonosko4 Funkci4i, u
@rocesu ost6ari6an4a n4i*o6e re6olucionarne 6ol4e i iscr@l4i6an4a te 6ol4e u odnosu na isto
ekonoske cil4e6e.
=aa burGoa7i4a ,ubi tlo @od no,aa, ali n4en siste i n4eno s*6aAtan4e o6eka @obeEu4u. Za
@roletari4at, kao i 7a burGoa7i4u, o6ek 4e sao a>ina 7a @roi76odn4u i @otro>n4u. On ia
oba6e7u da @roiA76odi. On 4e oba6e7an i da tro>i. Potrebno 4e da a@sorbu4e ono >to u
ekonoi4a nudi. Zaista, s ob7iro na istori4ski neu@oredi6u @otrosn4u dobara, se>no 4e
ob4a>n4a6ati kri7e *i@er@rodukci4e kao kri7e nedo6ol4ne @otro>n4e.
/uGno s6oEen4e l4udsko, Gi6ota na rad @raHeno 4e n4e,o6i s6oAEen4e na nasilno kl4ukan4e.
Ako o6ek 6eH nea neke @otrebe, one se ora4u st6oriti. <la6na bri,a ni4e @si*ika i entalna
struktura o6eka, 6eH stalni dotok dobara, bilo kak6i*, ko4a ekonoi4a, u7 @ooH ino6aci4a,
oGe da @roi76ede. Otuda nei7erno r6l4en4e l4udske du>e, i4i 4e istinski @roble
@ro@a,anda. A @ro@a,anda, s6edena na reklairan4e, @o6e7u4e sreHu i Gi6ot is@un4en sislo sa
@otro>n4o. Ona4 ko ia no6ae, rob 4e to, no6ca. Ona4 ko ,a nea, rob 4e strasne
Gel4e da ,a ia. Pr6i i na46eHi 7akon 4e @otro>n4a. : tako s*6aHeno Gi6otu, ni>ta osi to,
i@erati6a nea bilo kak6u 6rednost.
O6a4 saGeti o@is @oaGe na da br7o s*6atio sub4ekti6an i neA@o6e7an nain na ko4i se
@o4edinac @re@u>ta teGn4i da se s6ede na d6e tesno @o6e7ane 6ari4able ekonosko, o6eka. 9a4
ideali7o6ani konAce@t iskl4uu4e s6e ostale dien7i4e. /o6ae 4e ,la6na st6arL kultura, uetnost,
du*, oral: to su sao >ale i ne treba i* s*6atati o7bil4no. Oko to, @itan4a burGoa7i4a i
kounisti 4o> 4edno @ostiGu @ot@unu sa,lasnost.
Penoen ko4e @risust6u4eo 4e raEan4e ekonosko, o6eka kao in4enice ko4u su
7aislili klasini ekonoisti. ?o6ek ni4e su>tinAski ho"o econo"icus3 Ali, konce@t 4e relati6no
4ednosta6anL a @ritisak ekonoski* in4enica, 6eHi ne,o ikada rani4e, uinio 4e nuGni @roA
@u>tan4e o6eka kro7 tu @resu, da bi se dobila neo@*odna ateri4alna @odlo,a. 9a o@eraci4a ni4e
u6ek bila laka. Ponekad se a>ina 7a,la6Al4i6ala. -urGoa7i4i ni4e us@elo da @ot@uno eliini>e
Gi6ot du*a. : radAniko4 klasi istinski du*o6ni Gi6ot se ra76io ne,de na @rela7u i7eEu d6a
6eka. 8n4iGe6nost s Reboo i slikarst6o s Van <o,o, bili su no,o @ri6lani4i od @rese.
?o6ek 4e ostao, ako ne celo6it, onda aAkar ne7ado6ol4an s6o4o kastraci4o, utoliko @re >to
od dati* obeHaAn4a ni4e bilo ni>ta, @ri eu su ekonoske kri7e stalno u,roGa6ale to no6o
blaGenst6o.
2ru,a Fa7a to, ra76o4a bio 4e @oku>a4 o6eka da du*o6no 7ado6oAl4en4e naEe u sao4
ekonosko4 sFeri. 8arl ;arks 4e i76eo ane6ar o@kol4a6an4a, @reu7ia4uHi st6ari od
burGoa7i4e i nasta6l4a4uHi n4en rad. /a @lanu l4udsko, i du*o6no, Gi6ota, ;arks 4e bio A
duboko, a ne sao u Foralno sislu A 6erni @redsta6nik burGoaske isli. On ni4e
@redsta6l4ao burGoasku isao na isti nain kao 94er %9iers( i <i7o %<ui7ot(, ali 4e 7ato
@redsta6l4ao aktuelnu isao @roseno, o6eka, ko4i 4e ideolo>ki bio ateri4alista, a u @raksi 4o>
6i>e. ;arks 4e aktueli7o6ao ono >to 4e, @o n4e,o6o i>l4en4u, burGoa7i4a bila na @utu da
i7,ubi. On 4e du*o6no4 sili narasta4uHe, @roletari4ata dodao onu ekonosku. Os6e>tao 4e,
teori4ski i nauno, o@>te oseHan4e s6i* l4udi s6o, doba i dodelio u @restiG di4alektike. Prudon
i -akun4in su du*o6ne sile su@rotsta6ili ekonosko @oretku. /asu@rot n4ia,
C$0
;arks 4e @odrGa6ao burGoaski @oredak, u ko4e 4e 6aGio @riat ekonosko,, i to ne sao u
istori4sko sislu, 6eH kao @riat u l4udAski srcia. Ako se ekonoski uslo6i @roene,
en4a4u se i l4udi. ;arks 4e @osti,ao us@e* u stra>no @reotian4u. 2u*o6ni i76ori osloboEeni
i7rabl4i6an4a sta6l4eni su u sluGbu tlaitel4a, istina, ne ono, burGoasko, 6eH ekonosko,. %:
kn4i7i !risustvo u "oderno" svetu2 detal4no sa ra7atrao tu utaci4u re6olucionarne ide4e.(
2ru,i krak to, d6ostruko, kretan4a %@otin4a6an4e o6eka ekoAnosko4 sili( ni4e se o,ao
@rieniti na s6e l4ude, 6eH sao na one ko4i su se dr7nuli da i7aknu to4 sub4ekti6no4 kreaci4i u
obliku ho"o econo"icusa3 2u,o so i7ua6ali kako 4e ta4 konce@t @olako i 7aobiAla7no nasta4ao
7a*6al4u4uHi neki nainia ra7i>l4an4a, dru>t6eni uslo6ia i doktrinaa. /4e,o6o
na@redo6an4e bilo 4e @oduklo i @oAnekad nesi,urno. Ali, @o4edinac 4e 4o> u6ek iao neke
o,uHnosti da u i7akne. Prostor 7a bekst6o 4e bio ali i s6e 6i>e se san4i6ao. Ponekad se
o,lo @obeHi sao u sno6ia. Poe7i4a 4e tu o,la biti od koristi. /a @rier, Rostan %Edond
Rostand( 4e 6erno sluGio ho"o econo"icusu tako >to u 4e dao ilu7i4u du*o6nosti. A Pe,i
%!*arles PS,u)( nas 4e @oduio, ne s6o4i @isan4e, 6eH s6o4i Gi6oto, da 4e celo6it o6ek
4o> u6ek o,uH. : eri u ko4o4 4e il4e @osta4ao reAstrikti6ni4i, ekonoski s6et se @ribliGa6ao
s6o do6r>en4u. =6akoe 4e bilo 4e s6e teGe da se ba6i bilo ie dru,i osi da radi da bi Gi6eo.
Ali, radi e,aQ Iskl4ui6o radi @otro>n4e. ?o6ek 4e dobio dokolicu, ali sao dokolicu @otro>aa.
?o6eko6e @raiskonske Funkci4e st6aran4a, olit6e i @rosuEi6an4a nestale su u nadola7eHo4 @lii
ateri4alni* dobara. /a47ad su sa7reli uslo6i 7a i76oEen4e odluu4uHe o@eraci4e. 9e*nika 4e
do6r>ila s6o4 ane6ar o@kol4a6an4a i i76ela 7a6r>ni @ote7 na ekonosko o6eku, u skladu sa
s6o4o ne@roenl4i6o @roceAduro @ret6aran4a ono,a >to 4este u ono >to bi oralo biti i
@ra6eHi od s6o, tuaran4a neuol4i6u i 4ednosta6nu @utan4u. 9e*nika 6i>e ni4e bila s@ontani
@okretL @ostala 4e usa,la>ena akci4a 7a obliko6an4e ekonosko, o6eka ko4i 4o4 4e bio
@otreban.
2a bi neka ekonoska te*nika %na @rier @laniran4e( us@ela, l4udi su orali da is@une n4ene
7a*te6e. /e @osto4i st6ar kao >to 4e te*nika saa @o sebi. : s6o neodol4i6o @ro,resi6no
kretan4u ona 4e
@risilila l4udsku indi6iduu, be7 ko4e ni4e ni>ta, da 4e @rati. Zato 4e ekonoski o6ek, ko4i 4e bio
radna *i@ote7a dok 4e ekonoi4a bila sao doktrina, bio &risiljen da @ostane realnost kada 4e
realnost @ostala te*Anika. 9a utaci4a %@ri@rel4ena na nain ko4i so ra7otrili( ni4e bila
sao t6ore6ina te*nike, ali 4e te*nika u n4o4 @rona>la ono >to 4o4 4e bilo @otrebno. =tal4in 4e,
isto kao i liberalni ekonoisti, satrao o6eka Dka@italoI. A Cak A6antir 4e @oka7ao da se
o6ek, s te*niAke take ,ledi>ta, "ora 6redno6ati kao ka@ital. Odbo4nost @rea to4 konce@ci4i
4e @uka sentientalnost. Ekonoska te*nika ne oGe biti eFkasna be7 tano, @rorauna
@roseni* tro>ko6a l4udske @roi76odAn4e i l4udske s@osobnosti 7a st6aran4e @roFta. ?o6ek jeste
ka@ital i on se ora sa6r>eno @rila,oditi to4 ulo7i. Postu@ci ko4e te*nika @redlaGe da bi se o6ek
obra7o6ao 7a tu ulo,u s@ada4u u d6e 4asno ra7d6o4ene kate,ori4e. Pr6a 4e su>tinski ekonoska i
ona nea trenutni i direktan utica4 na o6eka. 2ru,a, eEuti, @odra7ue6a kobinaci4u
ra7ni* s@eci4alni* te*nika i n4i*o6u inter6enci4u nad l4udski Gi6oto.
: @r6o4 kate,ori4i @risutan 4e s@o4 d6a konce@ta, @roi76oEaa i @otro>aa. Iako se eEu n4ia
tradicionalno @ra6i ra7lika, @laniran4e i* do6odi u 6e7u. Istina 4e da se o6eku tako 6raHa i76esno
4edinst6o, ali no6a realnost obu*6ata s6e. DProi76odnoA@otro>akiI ko@leks obili>e s6e
l4udske Funkci4e. 9o 6raHan4e 4edinst6a 4e, u i76esno sislu, korak na@red, 4er ono
@odra7ue6a da su @roi76odn4a i @otro>n4a sa6r>eno @rila,oEeni 4edno dru,o i da se te d6e
u7a4ane i eEuA7a6isne Funkci4e 6i>e ne o,u ra7d6o4iti, kao >to 4e to slua4 u liberalAno
ka@itali7u. Ali, ono >to u 4edno sislu @redsta6l4a @ono6no us@osta6l4an4e 4edinst6a, u
dru,o sislu 7nai o,rania6an4e celo, o6eka. 2a bi bio u te*niko4 ra6noteGi, o6ek ne
oGe Gi6eti ni4ednu dru,u realnost osi te*nike i ne oGe @obeHi od dru>t6eno, as@ekAta st6ari
ko4i te*nika @ro4ektu4e 7a n4e,a. I >to se 6i>e n4e,o6e @otrebe u7ia4u u ob7ir, to se on 6i>e
inte,ri>e u te*niku atricu. 96rdn4a da o6ek @osta4e te*nici7iran kada se n4e,o6e @otrebe
u6aGa6a4u, oGe delo6ati @aradoksalno. Ali, saa te*nika ,a ui da @otrebe nisu indi6iduals
ili, tani4e reeno, da su indi6idualne @otrebe be7naa4ne. Ono >to te*nika 7ai>l4a kao @otrebe
4esu dru>t6ene @otrebe ko4e 4e ut6rdila statistika. 9e*nika oGe i Geli da u7e u ob7ir sao
o6eA
C$C
ko6e soci4alne @otrebe. /ara6no, niko ne os@ora6a @osto4an4e indiA6idualni* @otreba. Ali, kada
su s6e l4udske sna,e u@re,nute u rad na 7ado6ol4a6an4u soci4alni* @otreba, kada te sna,e
ukl4uu4u obra7o6aAn4e, usera6an4e, od,o6ara4uHe okruGen4e i *i,i4enu, kada su, u isto 6ree,
dobra neo@*odna 7a 7ado6ol4a6an4e dru>t6eni* @otreba bro4Ana i @ristu@ana, dok su ona ko4a
7ado6ol4a6a4u indi6idualne @otrebe retka i te>ko dostu@na, ista 4e uto@i4ska a@strakci4a reHi kako
ni>ta ne s@rea6a @osto4an4e indi6idualni* @otreba. /a@roti6, to ini l4udska @riroda. 9e*nika
@odra7e6a soci4ali7aci4u @otreba 7ato >to ona @riA7na4e sao soci4alne @otrebe. 9o ob4a>n4a6a
7a>to 4e te*niko istraGiA6an4e s6e 6i>e @riorano da delu4e na osno6u ob4ekti6ni* 6rednosni*
kriteri4ua. ;era 6rednosti, @ro,la>ena 7a ne>to ob4ekti6no, bol4e inte,ri>e o6eka u n4e,o6u
ekonosku situaci4u. .i4erar*i4a se bol4e us@osta6l4a kada su ut6rEena @reci7na @ra6ila
7asno6ana na ekonoAsko4 6rednosti l4udsko, biHa.
2ru,a kate,ori4a te*niki* akci4a ko4e su userene direktno na o6eka i odiFku4u ,a,
snaGno @ot6rEu4e ono >to 4e u@ra6o reeno. /eo@*odno 4e delo6ati na @o4edinca u n4e,o6o4
ulo7i @roi76oEaa tako da se na6ede da @ruGi s6o4 ali do@rinos ost6aren4u @lana A ona4 deo
o@eraci4e, ko4i u 4e dodelila te*nika, sa @o sebi 7anearl4i6, ali neo@*odan 7a celinu. Rad
stotina radnika s ateatiko @reciA7noscu 7a6isi od rada @o4edinca. Za4ednika
od,o6ornost s6i* radnika @otin4eni* isto4 te*nici 4e kra4n4e stro,a. : ie te 7a4ednike
od,o6ornosti s6aki radnik 4e oba6e7an da striktno i76r>a6a s6o4 7aAdatak, sa entu7i4a7o ko4i
@odseHa na linu @os6eHenost. 9e*nika sredst6a 7a naetan4e te @os6eHenosti dobro su
@o7nata, od te*nika l4udski* odnosa do ra7ni* 6rsta @ro@a,ande: udarniki* bri,ada,
sta*ano6i7a, soci4alistiko, nadetan4a i tako dal4e. Proua6an4e ti* te*niki* sredsta6a
i7la7i 6an ok6ira na>e, istraGi6an4a ekonoAske sFere. Ali, oGeo us@ut @rietiti da su ona
tesno @o6e7ana s te*niko ekonoi4e, ko4a se be7 n4i* ne oGe ost6ariti.
/a slian nain se oGe i76r>iti @ritisak na @o4edinca u n4e,o6o4 ulo7i @otro>aa. <rubo
reeno, tu se 4a6l4a @roble odiFkaci4e l4udske @otrebe u skladu sa 7a*te6ia @laniran4a.
O,ranien4a ko4a delu4u na o6eka kao @otro>aa nisu tako o>tra i ,ruba kao ona ko4a delu4u
na n4e,a kao @roi76oEaa. 8ao >to sa @oka7ao, Ds@ontanoI st6aran4e soci4alni* @otreba kod
skoro s6i* l4udi na>e, doba o@ra6da6a @rieAnu ekonoske te*nike. Ali, iako @laniran4e ora
7ado6ol4iti i @otrebe i te*nike @odatke, uo@>te ni4e i76esno da He ta d6a eleenta biti sa6rA>eno
usa,la>ena. Zato 4e @otrebno alo @ode>a6an4e. /a47ad, o6de su u @itan4u sao soci4alne
@otrebeL nea ra7lo,a da i, @o4edinci, buAdeo @re6i>e u7neireni. -iHe odiFko6ana
sociolo>ka stru4a, ali ne i s6est @o4edinca. Pored to,a, 7ar sredst6a 7a ost6aren4e to, cil4a ne bi
trebalo da nas uireQ Nto se te*nika 6i>e ra76i4a, n4ena sredst6a @ostaA4u an4e naetl4i6i4a.
:@otreba @olici4e, ili ak radikalni4a sredst6a, kao >to 4e u @r6i ,odinaa =o64etsko, =a6e7a
bilo i7,ladn4i6an4e, uka7u4u na i76esnu te*niku an4ka6ost i odsust6o takta.
/eo@*odna @ode>a6an4a se s@ro6ode kro7 ani@ulaci4u cenaa i odnose s 4a6noscu.
%Psi*oanali7a 4e uka7ala na o,uHnosti obliAko6an4a @otreba @od utica4e te*nika 7a odnose s
4a6noscu.( 9u do i7raGa4a dola7e isti oni utica4i na soci4alne @otrebe ko4i su delo6ali i u
liberalno4 ekonoi4i. Jedina ra7lika leGi u usera6an4u ti* sredsta6a i u linosti ko4a i* koristi.
/auna, 6ol4na u@otreba sisteatino i konano st6ara ekonosko, o6eka, ko4i na kra4u ni4e
ni>ta 6i>e od D@roi76odnoA@otro>ako, ko@leksaI. Ali, o6ek 6i>e ne oseHa neku @osebnu
nela,odnost 7bo, to,a, 7ato >to se skoro a,ini re7ultati ekonoske te*nike ost6aru4u kro7
sa6r>eno @rila,oEa6an4e. ?o6ek ko4i 4e @atio @od ka@itali7o 7bo, n4e,o6e ,re6ite dinaike
i duA*o6ne nedo6ol4nosti, @o4edinci ko4i su tr@eli @od kounistiki reGiAo 7bo,
7astra>i6an4a i o,ranien4a, na osno6u to, @rila,oEa6an4a se oseHa4u osloboEeni @atn4e kada
u oba reGia te*nika @reu7e 6odeHu ulo,u. : oba slua4a, o6eko6e du*o6ne @otrebe su
deliino 7ado6ol4ene @ro@a,ando, a te*nika 7a*te6a od n4e,a akti6no ueAsce. Ona od n4e,a
ak traGi da bude inteli,entan, da bi bol4e sluGio or,ani7aci4i i a>ini. =tadi4u u ko4e 4e
o6ek bio sao rob eA*aniko, tiranina 4e @re6a7iEen. 8ada i sa o6ek @ostane a>ina, on
dostiGe udesnu slobodu nes6esnosti, slobodu a>ine. Od n4e,a se 7a*te6a du*o6ni i oralni
Gi6ot 4er a>ina ia @otrebu 7a tak6i Gi6oto: nikak6a te*nika ni4e o,uHa sa aoralni i
asoci4alni l4udia. ?o6ek se oseHa od,o6orni, iako to ni4e. On se ne oseHa kao
C$$
ob4ekat, iako to 4este. On 4e tako dobro asiiliran u ekonoski s6et, tako dobro @rila,oEen
s6oEen4e na ho"o econo"icusa2 ukratko, tako dobro uslo6l4en, da @ri6id lino, Gi6ota 7a
n4e,a @osta4e n4e,o6 st6arni lini Gi6ot.
/a ta4 nain, ra76o4 ekonoske te*nike Foralno ne uni>ta6a ono du*o6no, 6eH ,a @odreEu4e
ost6aren4u Veliko, Pro4ekta. Otuda 6i>e nea @otrebe 7a *i@ote7o o ekonosko o6eku.
!eo o6eko6 Gi6ot 4e @ostao Funkci4a ekonoske te*nike. : s6o4o4 reali7aci4i, saa te*nika 4e
daleko @re6a7i>la stidl4i6e *i@ote7e klasini* ekonoista. ?o6ek sebe 6idi s6e slobodni4i, 4er
4e te*nika eliinisala s6e @riArodne sile i tako u @ruGila oseHan4e da 4e ,os@odar s6o4e
sudbine. 9a4 no6i o6ek ko4i se st6ara @red na>i oia, skro4en @o eri, da bi stu@io u 6e>taki
ra4, ta4 detal4ni i nuGni @roi76od sredsta6a ko4a 4e sa sebi odredio A ta4 no6i o6ek sa 4a.
<la6a IV
9E./I8A I 2RKAVA
<loa7na ekonoska or,ani7aci4a o@isana u @ret*odno4 ,la6i 7aA*te6a st6aran4e @olitike
te*nike. /i>ta dru,o ne bi o,lo da s@ro6odi odluke ekonoske @olitike. /e ,o6ori o6de
sao o ekonosko @laniran4u, ko4e sao drGa6a oGe dati useren4e i teel4. !ela
ekonoska te*nika se suoa6a sa sledeHo dileo: ili He od drGaA6e @ri*6atiti @ot@oru, 4er 4e
sao ona oGe uiniti eFkasno, ili He orati da ostane @uka a@strakci4a, @onuda ko4u niko
neHe @ri*6atiti. Ali, ko 4o> 6eru4e da tak6o @leenito 7dan4e oGe ostati a@strakci4aQ : s6ako
slua4u, @osto4i 4edan @osrednik ko4i ne traGi ni>ta dru,o, osi da se ue>a: to 4e drGa6a. Ali, onda
He i saa drGa6a @ostati te*nika.
I. S-$&! /$4av& !&+,("o' Drevne tehnike
2rGa6a 4e odu6ek, u an4o4 ili 6eHo4 eri, koristila te*nike. 9o ni4e ni>ta no6o. Ali, te*nike
drGa6e ko4e su od,o6arale o,ranieni Funkci4aa drGa6e, dosad su se o,le sresti sao u
o,ranieni doAenia. Ra7otrio ukratko te*nike ko4e 4e koristila drGa6a uoi Prancuske
re6oluci4e.
9u 4e, @re s6e,a, bila 6o4na te*nika. 9a te*nika 4e 4o> tada @redAsta6l4ala 6rlo na@redan
siste. Ona 4e @ro>la kro7 7naa4an ra76o4 u no,i 6ido6ia i @odra7ue6ala 4e
@o@u>tan4e tradicionalni* ste,a. -ilo 4e 7naa4ni* @obol4>an4a, na @rier, u 6e>tini Fortinkaci4e
i @re s6e,a u taktici. 3o,istika, re,rutaci4a i 6o4ne bolnice doGi6ele su
C$&
na@redak. : s6o seju o regrutaciji
)%
@oka7ao sa da 4e studi4a 3e 9el4ea %3e 9ellier( i 3u6oa
%3ou6ois( na tu teu @roa>ena, 7ato >to oni e>a4u ci6ilnu i 6o4nu adinistraci4u.
Prancuska 4e doGi6ela aksialan ra76o4 u lo,istici i srodni oblastia. 9aktika 4e
ost6arila i7u7etan na@redak u osanaesto 6eku i @od Pridri*o Veliki @ostala te*nika
6elike @reci7nosti. PreAa Pridri*o6o4 konce@ci4i, bitke se dobi4a4u i76oEen4e odreEeni*
@okreta, u7 iniu borbe i u7 inialno koriscen4e 6o4nika. VeA>tina u @o7icioniran4u i
@okretia nuGno He do6esti do @reda4e neA@ri4atel4a. Prea <ul4elu Pereru %<u,lielo
Perrero(, karakteristike o6e te*nike bile su ekonoi4a sredsta6a i ,oto6o 7a,aranto6an us@e* A
>to 4e 6eH bilo 6rlo na@redno.
Prancuska re6oluci4a 4e, eEuti, do6ela do @relono, na7adoA6an4a u te*nici taktike,
s6o4i u6oEen4e narodni* ari4a i aso6Ano re,rutaci4o 6o4nika. Za 6ree Re6oluci4e
taktika 4e @oste@eno @otonula u 7abora6. Vo4na strate,i4a i s n4o @o6e7ane sluGbe ra76iA4ale su
se i @roi76ele bro4ne te*nikeL ali, taktika nauka 4e sta,nirala. /a ta4 nain, u oderno ratu se
koriste o,rone ase l4udski* i ateri4alni* sredsta6a, ko4e se na4esce Grt6u4u u sun4i6e
s6r*e. 2a bi se to ublaGilo, edicinske sluGbe i sluGbe 7a snabde6an4u ia4u na ras@ola,an4u
o,roan a@arat ko4i, 7a*6al4u4uHi te*niki @obol4>aAn4ia, delu4e s 6eliko eFkasnoscu.
%Aerika ari4a i7 1"$$. 4e bila na4u@eatl4i6i4i @rier 7a to.( /a @rier, e@idei4e A do tada
nei7beAGan @ratilac rata A nisu odnosile Grt6e u @osledn4a d6a rata %sa i7u7etAko 1"1OA1"1"(.
Vo4na te*nika, u7eta u celini i u s6o4i ra7liiti oblicia, @redsta6l4a 6eoa staru te*niku,
ko4u danas u @ot@unosti koristi drGa6a, a osi>l4a6a4u n4eni sluGbenici.
Einansijska tehnika se ra76i4ala se na slian nain i do 6reena Re6oluci4e 6eH 4e bila stara i
relati6no ra76i4ena. Za@ra6o, Fnansi4ska te*nika se ra76i4ala na4brGe od s6i* te*nikaL ona 4e 6eH
dos@ela do stadi4ua na ko4e se satralo da dal4a usa6r>a6an4a 6i>e nisu @oAtrebna. 2rGa6a
4e tu takoEe bila @riarni @okreta. Pili@ IV 4e u6eo ni7 Fnansi4ski* te*nika ko4e su bile
do6r>ene i7eEu JIV i JVI 6eka.
J. Ellul, ssai sur le recrute"ent de lar"Fe franOaise auP QNIIe et QNIIe siGcles, 1"$1.
;eEu Pili@o6i ino6aci4aa bili su d6o4no kn4i,o6odst6o, u@ra6l4aAn4e budGeto i n4e,o6o
@red6iEan4e, ra7d6a4an4e budGetski* sluGbi i drGa6ne bla,a4ne, kao i teori4a u@ra6l4an4a
@o7a4icaa.
2rGa6a, eEuti, ni4e i,rala iskl4ui6u ulo,u u @itan4ia ko4a su se odnosila na Fnansi4ske
te*nike. Posto4ali su Fnansi4eri, ko4i su @ored to,a bili i tr,o6ci i ko4i su 7a s6o4e @otrebe koristili
tr,o6ake te*nike, i4e su ra76o4u do@rineli. Ali, iako ulo,a drGa6e ni4e bila iskl4ui6a, ona 4e
bila @resudna: te te*nike su s6o4 6r*unac doGi6ele kro7 6e7u s drGa6o. /akon 6eH ost6areno,
@ro,resa, inilo se da siste 6i>e ni4e @odloGan dal4e ra76o4u. /a@oleono6e reFore su bile
o,raniene na neke tri6i4alne i7ene i us@osta6l4an4e reda u neki detal4ia. =6e u s6eu,
Fnansi4ska te*nika 4e ostala ono >to 4e bila. Istina 4e da su n4eni @redeti %@ore7i( i n4eni or,ani
%adinistraci4a( bili duboko @oreAeHeni, ali ta d6a eleenta nisu, stro,o ,o6oreHi,
@redsta6l4ala FnanAsi4sku te*niku, ko4a 4e s6e do @oetka JJ 6eka bila 7ado6ol4a6a4uHa, da bi
racionalna i o@>ta sisteati7aci4a onda @oela da @rodire i u ta4 doen. Ali, saa te*nika 4e bila
tako dobro uobliena da 4e bilo 6rlo te>ko @roeniti 4e, >to 4e 4o> u6ek slua4. =6i @ri7na4u da ona
6i>e ni4e u skladu s dru,i te*nikaa i da 4e n4en utica4 us@ora6a4uHi. Ali, saa sna,a n4eno,
ot@ora uka7u4e na k6alitet e*ani7a. Posto4e d6a @oAtrebna uslo6a 7a @okretan4e istinske
@roene: inte,raci4a Fnansi4a u ,eneralnu ekonoi4u i transForaci4a konce@ta 4a6ni*
Fnansi4a. 9o su @roblei s ko4ia se trenutno suoa6ao.
Punkcionisan4e @ra6a 4e 6rlo br7o @roi76elo sudsku te*niku, an4e ut6rEenu i krutu od
Fnansi4ski* te*nika, 7ato >to su ideolo>ki i l4udski Faktori u n4o4 u6ek i,rali 6aGnu ulo,u. I7 to,
ra7lo,a, sudska te*nika nikada ni4e o,la da sas6i @reu7e @ra6o kao celinu. Posle riske
ere, nasta6io se i76estan sukob i7eEu @ra6a i te*nike i ini se da 4e, u @eriodu ko4i
ra7atrao, ta4 sukob re>en. 8asni4e Hu ra7atrati ta4 @roble u s6o4 n4e,o6o4 sloGenosti.
Jedna adinistrati6na te*nika od,o6arala 4e 4edno4 adinistrati6Ano4 Funkci4i. Ali, ta te*nika
ni4e bila tako 4asno deFnisana kao dru,e ko4e sa na6eo. 8ao i u odnosu @ra6a i sudske te*nike,
adinistrati6na te*nika 4e @redsta6l4ala nesi,urnu oblast 7bo, l4udsko, eleenta. /ikada toko
istori4e drGa6a ni4e ras@ola,ala sredst6ia da s6o4e GeA
C$O
C$"
l4e @ret6ori u te*niku, to 4est, da i* uini eFkasni. 3u4 JIV 4e 7au7eo drGan4e a@solutistiko,
onar*a, ali ni4e @osedo6ao @raktina sredAst6a da natera s6o4e @odanike da se @od6r,nu
n4e,o6o4 6ol4i na bilo kaka6 odreEen nain. /i4e iao ni @olici4u, niti adinistrati6ne kaAdro6e.
=6e >to 4e o,ao da uini bilo 4e da nekolicinu @risili na @oslu>Anost i tako od n4i* na@ra6i
@riere. ;eEuti, nasil4e oGe @osluGiti kao te*niko sredst6o sao u i7u7etni slua4e6ia.
!eo Francuski adinistrati6ni siste @oi6ao 4e na @uko e@iri7u. /a@oleon 4e o,ao da
sisteati7u4e adinistraci4u na racionalan nain i da st6ori te*niki or,an. Ali, 4o> ni4e bilo
sredsta6a 7a obe7beEi6an4e eFkasno, delo6an4a. 9e>ko 4e 6ideti kako i* 4e i o,lo biti, u
odsust6u kako ateri4alne osno6e, tako i etoda. Vrlo 4ednosta6an @rier ateriA4alne osno6e
su sredst6a kounikaci4e. -ilo 4e te>ko iati te*nici7iAranu adinistraci4u kada 4e naredbaa
i7 centralne adinistraci4e u Pari7u trebalo na4an4e osa dana da sti,nu u ;arse4. 9o
ka>n4en4e 4e @odsticalo s6aku 6rstu lokalne slobode @ona>an4a. 8ad 4e re o eAtodu, ni4e se
7nalo kako adinistraci4a treba da @ostu@a u odnosu na osobe ko4ia 4e trebalo u@ra6l4ati.
Znalo se sao 7a o,rania6an4e silo, a i to 4e raEeno isto e@iri4ski. =lino toe, i7bor
osoba nad ko4ia 4e trebalo s@ro6esti o,rania6an4e ni4e se @ra6io s bilo kak6o racionalno
stro,oscu.
;no,o 6i>e te*niki* @ra6ila or,ani7aci4e i adinistrati6ni* @oAstu@aka @oelo 4e da se
4a6l4a @ri kra4u JIJ 6ekaL oni su inili sadrGa4 adinistrati6no, 7akona. 8once@ti 4a6ne Funkci4e,
centrali7aci4e i deAcentrali7aci4e i tako dal4e, @oeli su da @o@ria4u @reci7ni4e obrise. Ali, ti
konce@ti su i dal4e bili sao teori4a. I7 n4i* su, eEuti, naAstala te*nika @obol4>an4a,
neo@*odna 7bo, sao, @osto4an4a 6eliki* asa l4udi. Ali, @ostu@ci ko4e 4e diktirala ta teori4a i
dal4e su nudili 6eAoa >irok i7bor. /i4e bilo i76esno ko4a 4e etoda 7aista na4eFkasni4a 7ato >to 4e
eks@erientisan4e bilo o,uHe sao u 6eoa o,ranieno4 eri. : torn teori4sko doenu, s6i
i7bori i s6i ar,uenti 4o> u6ek su bili o,uHi. Adinistrati6ni 7akon 4o> ni4e bio radikalno i
neos@orno na4bol4i siste. Prea toe, oGe se reHi da na @oetku d6adeseto, 6eka
adinistrati6na te*nika 4o> ni4e @osto4ala.
8onano, drGa6a 4e is@un4a6ala @olitiku Funkci4u, Funkci4u o@>te, useren4a, s ko4o su s6e
ostale bile kobino6ane i ko4e su se odnosiAle kako na inostrane, tako i na unutra>n4e @oslo6e. Ali,
uoi Re6oluci4e ta @olitika Funkci4a bila 4e u @o6o4u. /i4e @osto4ala bilo kak6a @olitiAka te*nikaL
Dta4na di@loati4aI se nikako ni4e o,la na76ati te*niko. Politika 4e bila @re@u>tena *iro6ia
inistra unutra>n4i* @oslo6a, ili abasadora, ili @redsta6niko, doa, ili diktatora. /i4e bilo
nie,a osi @rirodno, dara, line s@osobnosti, @osebno, interesa ili rutine. Politike teori4e
nikada nisu @roi76ele bilo kak6e @raktine @riene, 6eH sao lo>e ko@i4e istori4ski* situaci4a i
@olitike okolnosti ko4e 4e trebalo i7drGati s 6rstino. :@rkos esto @oin4an4u ;aki4a6eli4eA
6o, Nladaoca2 istina 4e da s6e do @oetka JJ 6eka niko i7 to, dela ni4e i76ukao te*nike
konsek6ence. Ono >to 4e @osto4alo, dakle, bila 4e neka 6rsta @oetno, *aosa, u ko4e 4e ,eni4alni
@o4edinac u6ek us@e6ao da nada>i s6o4e su@arnike, 7ato >to oni nisu ras@ola,ali te*niko ko4a
bi o,la us@osta6iti ra6noteGu. Poeci @olitike te*nike orali su da saeka4u @o4a6u 3en4ina. A
ak 4e i 3en4ino6a @olitika te*nika u noA,i as@ektia orala biti 7asno6ana na neki
dru,i te*nikaa, ko4e on ni4e iao na ras@ola,an4u. /a @rier, te*nike stican4a nauni*
sa7nan4a o asaa i oblicia delo6an4a ko4i se na n4i* o,u @rieAniti, te*nike 6reenske i
@rostorne koordinaci4e, te*nike strate,i4e i ,lobalne soci4alne te*nike. =6e one se tek danas
ra7raEu4u.
2o @oetka d6adeseto, 6eka, na46aGni4a te*nika akti6nost drGa6e ostala 4e @ot@uno
e@iri4ska. I@ak, drGa6a 4e sta6ila u sluGbu odreEen bro4 dru,i* te*nika, ko4e so 6eH ra7atrali.
;eEuti, s6e te te*nike iale su 4ednu 7a4edniku crtu: s6e su bile o,raniene, kako @o s6o
@redetu, tako i @o sredst6ia. One su se ba6ile @o4edinani @itaAn4ia i nisu se @rostirale
i76an ok6ira ti* @o4edinosti. Pored to,a, bile su 4ed6a koordinirane i sao su se @o6reeno
@rien4i6ale. I@ak, u o,rono4 oblasti drGa6ne akti6nosti, bilo 4e neki* te*nici7irani* taaka
ko4e su nudile odreEen ste@en tra4nosti. 8aka6 ,od da 4e bio odnos i7eEu n4i*, na n4e,a 4e
uticao 4e or,ani7a ko4i i 4e bio 7aA4edniki, a to 4e bila drGa6a.
C#0
Nove tehnike
2rGa6i 4e bilo suEeno da @re ili kasni4e doEe u dodir s dru,i etodaa. Od kra4a JIJ
6eka, ona se @oste@eno susretala sa s6i te*nikaa i konano sa sai te*niki
Fenoeno. = @olitike, soci4alne i l4udske take ,ledi>ta, ta4 s@o4 drGa6e i te*nike 4e daleko
na46aGni4i istori4ski Fenoen. Za@an4u4uHe 4e @rietiti da niko, koliAko 7na, ni4e na,lasio tu
in4enicu. 9akoEe 7a@an4u4e da se 4o> u6ek ba6io i7ua6an4e @olitiki* teori4a ili @arti4a ko4e
4ed6a da su od e@i7odno, 7naa4a, a 7aobila7io te*niku in4enicu, ko4a ob4a>n4a6a totalitet
oderni* @olitiki* do,aEa4a i uka7u4e na o@>tu lini4u ko4o se kreHe na>e dru>t6o, s no,o
6eHo @ou7danoscu od neko, @robleAatino, @o7i6an4a na ;arksa %ko4i ni4e bio u@o7nat s
te*niko iAn4enico( ili neke s@iritualistike teori4e. 9a tako76ana Dob4a>n4en4aI su sao
uto@i4e i c6eta4u kako 4e to sao n4ia s6o4st6eno.
9o ne@o7na6an4e te*niko, Fenoena oGda @roistie i7 t6rdo,laA6o, tradicionali7a, ko4i
do6odi do to,a da u6ek Gi6io u @ro>losti i da sada>n4ost ob4a>n4a6ao ne ra7ue6a4uHi 4e.
Zato na>e s*6atan4e dru>t6eni* do,aEa4a kasni @ola 6eka. Ili 4e to oGda 7bo, nes6esno,
@otiski6an4a. Jednosta6no ne Gelio da 6idio ne>to >to 4e su6i>e te>Ako @odneti ili su6i>e kru@no
da biso ,a ra7ueli. -ilo kako bilo, 7aAuEu4uHe 4e @rietiti da @olitiki islioci kao >to 4e
;aks <las %;aW <lass( tuae sada>n4e in4enice @ooHu ide4a ko4e datira4u s @relaA7a i7eEu
d6a 6eka. : na4bol4e slua4u, oni ,o6ore o Dte*niko 6ar6arst6uI, ne u7ia4uHi u ob7ir da
tak6i i7ra7i ne o7naa6a4u ni>ta st6arno i da i7ra7 6ar6arst6o, u o6o4 oblasti, oGe @oticati
sao od dekadentno, dru>t6a, kak6o 4e bilo oko 1"00. Ako se na@usti ta 6rsta tradicionali7a,
@ada se direktno u ekstra6a,antnu etaF7iku, kao >to 4e ona 4e7uitsko, s6e>tenika, oca 9e4ara
de Nardena %9eillard de !*ardin(, ko4a ni4e ni>ta sadrGa4ni4a.
2rGa6a se, dakle, u o6o 6eku susrela s te*niki Fenoeno, u ok6iru @ot@uno
dru,ai4e od tradicionalno,. 8ako se ta4 susret desioQ Posto4i no>t6o u7roka. /eHeo se
ba6iti o@>ti u7rocia, kao >to su >iren4e ide4a, deo,raF4a, nacionali7a i koloni4ali7a,
utica4 Fnansi4a na drGa6u i tako dal4e. =6i ti inioci su dobro @o7naA
ti i obraEeni u bro4ni udGbenicia. O6de Heo se @os6etiti oni u7rocia ko4i se nala7e u
direktno4 6e7i s te*niko.
Pr6i u7rok 4e br7o >iren4e te*nika ko4e su nekad @rien4i6ali sao @o4edinci, u oblastia u
ko4e drGa6a nikada rani4e ni4e @rodrla. ;eEu ti te*nikaa su bile te*nike trans@orta,
obra7o6an4a, te*nike @oAoHi unesreHenia i siroa>nia, ak i du*o6ne te*nike %kao >to su
one bratst6a Dde Pro@a,anda PideI ili du*o6ne 6eGbe I,naci4a 3o4ole(. :@otreba ti* te*nika iala
4e d6e @osledice: na 4edno4 strani, one su donele 4asni4e i konkretni4e re7ultate, tako da su
@ri6ukle @aGn4u drGa6eL s dru,e strane, oo,uHile su 7naa4no @ro>iri6an4e oblasti delo6aAn4a u
ko4ia su bile @rien4i6ane. /a @rier, one su o,le da do@ru do 6eliki* asa l4udi. Ali, u
trenutku kada su doka7ale da o,u eFkaAsno delo6ati na ase, one su @restale da budu isto
@ri6atne. 2rGa6a 6i>e ni4e o,la ostati ne7aintereso6ana.
8ada 4e nasta6u drGalo nekoliko a4stora na :etniko ostu %Pont des Arts( ili se ona
i76odila u alo bro4u crk6eni* >kola, @oAsto4ala 4e sao >aica studenata A a kao >to kaGe i7reka,
de "ini"is non curat &raetor
))
3 ;eEuti, do 6reena kada su te*nike or,ani7aci4e i @eda,o,i4e
oo,uHile st6aran4e uni6er7iteta, ta4 no,o 6eHi Fenoen 4e nei7beGno @ri6ukao @aGn4u drGa6e.
2rGa6a ni4e o,la da ne bude direktno 7aintereso6ana, @osebno kada su u JVIII 6eku neka
crk6eAna lica, kao >to 4e bio CanA-atist de la =al %JeanA-a@tiste de la =alle(, @oka7ala abici4u
da obra7o6an4e uine bes@latni i oba6e7ni, @ooHu no6e @eda,o,i4e ko4a se direktno
obraHala s6o4 deci.
2ru,i reia, te te*nike, @o>to su bile @rienl4i6e na ase, oo,uHile su @o4edincia da
s6o4u @ri6atnu oblast delo6an4a @reoAbra7e u 4a6nu. 9e te*nike su i7,ledale kao st6orene 7a tu
s6r*u. A u eri u ko4o4 se n4i*o6 utica4 >irio, dola7ile su u kontakt sa sao drAGa6o, @o>to su
se sudarale sa osno6ni @rinci@ia drGa6ne oHi. : s6ako slua4u, @ri6atne osobe ko4e su
ra76ile te te*nike @oste@eno su @restale da i* koriste, 7ato >to su one @oele da @re6a7ila7e
o,uHnosti bilo ko, @o4edinca. 8ada 7a*te6i nisu bili u@uHeni drGa6i, 7a n4i*o6o re>a6an4e 4e
bilo neo@*odno st6oriti or,ani7e isto onoliko asi6ne
Riska @ra6na aksia: DPretor %drGa6a( se ne ba6i triari4aa.I %Pri. @re6.(
C#C
i oHne kao >to 4e i saa drGa6a. 9ako 4e te*niki a@arat uinio neo@A*odni @o4a6u trusto6a i
kor@oraci4a. 9o se desilo ak i be7 oti6a 7a @roFto, @o>to 4e bo,atst6o @ostalo nesra7erno
s @o4edince i @rea toe a@straktno. <la6na naera drGa6e ili kor@oraci4e o,la 4e ak biti
da @ooHu ti* te*nika @rosto o@l4aka4u i u@ro@aste @o4eAdinca. Pona6l4a, ni4e o,lo biti
dru,ai4e. Posle odreEeno, ste@ena ra76o4a, s6aka te*nika se odnosi na l4ude kao kolekti6itet.
2anas na i7,leda ne7aisli6o osta6iti u @ri6atni rukaa istinAski eFkasna sredst6a kao >to
4e atoska ener,i4a. 8on,resu =4edin4eni* 2rGa6a 4e 1"$". @redsta6l4en i76e>ta4 ko4i na,la>a6a da
i7ua6an4e i @roAi76odn4a atoske ener,i4e ora4u ostati u 4a6no doenu. /a slian nain bi
bilo ne7aisli6o da @ri6atni ,raEanin ia na ras@ola,an4u radio u cil4u lansiran4a @ro@a,andne
ka@an4e u s6etski ra7eraa. : s6ako4 7el4i radio se nala7i akar @od nad7oro drGa6e,
bilo da 4e @od direktno drGa6no kontrolo ili u @ri6atni rukaa. 8oliko ,od drGa6a bila
liberalna, ona 4e 7bo, sae in4enice te*niko, na@retAka @rinuEena da s6o4u oH >iri na s6aki
o,uHi nain.
2ru,i ra7lo, eEu7a6isnosti drGa6e i te*nike 4e direktno @o6eA7an s @r6i: @riena
te*nike 4e i7u7etno sku@a. 8o4u ,od oblast da @osatrao, @rieHu4eo da lini ili @orodini
ka@ital, a koliko bio koncentrisan, @oste@eno @osta4e nes@osoban da 7ado6ol4i te*Anike
7a*te6e.
;oderna istraGi6an4a u nuklearno4 F7ici @odra7ue6a4u da raun ora @latiti drGa6a. /i4edna
@ri6atna osoba ne bi o,la da snosi tro>Ako6e ciklotrona i n4i*o6e @ooHne o@ree. 8ada se
dosti,ne i76estan ste@en te*niko, na@reFka, ne@restana @obol4>an4a @roi76ode tako sloAGene i
o,rone instruente da n4i*o6a cena ko>tan4a @osta4e @re6isoAka 7a @o4edinca. =ada>n4i rast
tro>ko6a u s6i te*niki doenia 4e ne7abeleGen, ak i u neda6no4 istori4i. Ja6nost 4e stekla
ne4asnu @redAsta6u o toe kro7 cenu neki* neda6no otkri6eni* Dcudesni* leko6aI, kao >to 4e
stre@toicin. Ali, ni4e us@ela da s*6ati ra7ere rasta druA,i* tro>ko6a. /a @rier, 4edan sat
leten4a bobardero -A1M %ko4i se oGe u@orediti s 6eHi @utniki a6iono( ko>tao 4e &0000
Franaka 1"$$. A6ion -A'&, ko4i 4e 7aenio -A1M ko>tao 4e $00000 Franaka @o satu leta 1"#0. 9u 4e
i sra7eran rast cene sai* a>ina. -A1M 4e koA
>tao 1C0 iliona Franaka, -A'& ili4ardu i >esto iliona. 9e cene trosko6a, sluGbeno @ot6rEene
1"#1, daleko su nada>ene. 9ako 4e @rototi@ a6iona -A"C na dan narudGbine ko>tao $0 ili4ardi
Franka. Analo,ni rast cene ko>tan4a 6aGi 7a s6e te*nike. /a6edene cene su @raktino iste 7a
koerci4alno 6a7du*o@lo6st6o, o@rel4eno @osledn4i te*niki @obol4>an4ia. Vi>e ne
@osto4e @ri6atne ko@ani4e ko4e o,u da snoAse tak6e tro>ko6e. Visoka @eH 7a odernu
elianu ko>ta O ili4ardi FranakaL to@la 6al4aonica 1C ili4ardi, o@rea 7a @roi76odn4u kablo6a
M ili4ardi. =6e u s6eu, Fabrika s@osobna da @roi76odi ilion tona elika ,odi>n4e 7a*te6a
@oetno ula,an4e od 1C# ili4ardi Franaka. /eAo,uHe 4e ne traGiti od drGa6e da sub6enci4aa
@oo,ne nedo6ol4ne resurse @ri6atno, @redu7eHa. VeH so 6ideli alternati6u: us@ora6an4e
te*niko, @ro,resa 7bo, @ri6atno, ka@itali7a. 9ak6o us@ora6an4e satralo bi se nedo@usti6i
i ne bi o,lo du,o da tra4e.
9a4 @roble nea nikak6e 6e7e s ras@ra6aa o Dnacionali7aci4iR /i4e rele6antni4a ni t6rdn4a
da drGa6a esto koristiDan4e s@osobneI te*nike ili da Drasi@a no6aeR, 7a ra7liku od @ri6atno,
@redu7eHa. Ono >to o6de na,la>a6a 4este da ,la6na @retn4a ka@italistiko indi6iduAali7u ni4e
o6a ili ona teori4a 6eH te*niki @ro,res. 2a u7eo dru,i @rier: 4asno 4e da He te*nike ,radsko,
@laniran4a, kako se budu ra76iA4ale, do6esti do >ire, i @reci7ni4e, urbanistiko, istraGi6an4a, do
*itni* @lano6a 7a rekonstrukci4u i do no6e i a@solutno nuGne konce@ci4e ,raAda. /eo,uHe 4e do u
beskra4 7ai>l4ati te @lano6e na @a@iruL te*nika "ora biti @rien4ena. Jedino @itan4e ,lasi: ko He
4e @rienitiQ
Elektroener,etske reGe o,u neko 6ree ostati ne7a6isne 4edAna od dru,e. Ali, tak6a
situaci4a ne oGe @otra4ati kada se otkri4e da ne7a6isnost do6odi do o@>ti* tro>ko6a o7bil4ni*
ra7era, do te>koHa u odreEi6an4u toko6a lini4a, ak i do @raktini* te>koHa u elektriAno4
te*nici. ;eEu@o6e7anost elektroener,etski* reGa 7a*te6a4u s6i l4udi od te*nike. Jedino
@itan4e o@et ,lasi: ko He to uraditiQ Oda* @osta4e 4asno da 4e sao drGa6a u @o7ici4i da to
uini. Proble 4e 4o> akutni4i kada 4e re o @o6e7i6an4u lini4a nekoliko drGa6a, a ne sao lini4a
unutar 4edne 7el4e. %Pro4ekat 7a eEunarodnu e6ro@sku reGu 4e 6eH uraEen.(
C#$
-e7 ob7ira o ko4o4 4e oblasti re, te*nolo,i4a @roi76odi @roblee ko4i 7a*te6a4u te*nika
re>en4a, ali ko4a su tak6i* ra7era da i* ne oGe re>iti @ri6atno @redu7eHe: na @rier,
7a,aEi6an4e i76ori>ta 6ode i ,radsko, 6a7du*a. 9e @o4a6e, ko4e su @o@riile tak6e ra7ere da
@rete celoku@no Gi6otu u ,radu, ia4u isto te*niko is*odi>te. =ao stro,e i autoritarne
ere o@>te kontrole o,u re>iti te @roblee, ako se oni uo@>te o,u re>iti. 2ru,i reia,
@o7i6 na akci4u diktatorsko4 drGa6i 4e nei7beGan.
=6i ti @roblei @re6a7ila7e sna,e @ri6atni* @o4edinaca. 8ada se ra76i4e do odreEene take,
te*nika @osta6l4a @roblee ko4e oGe da re>i sao drGa6a, kako u @o,ledu Fnansi4a, tako i u
@o,ledu oHi.
9reHi u7rok @o6e7anosti drGa6e i te*nike 4e transForaci4a ulo,e drGa6e i n4eno, s*6atan4a
so@st6ene ulo,e. 2rGa6a @reu7ia s6e >ire i s6e bro4ni4e akti6nosti. Ona se satra
naredboda6ce i 6as@itae naci4e. Ona @reu7ia u@ra6l4an4e nacionalni Gi6oto i @osta4e
drAGa6aAnaci4a. Penoen nacionalne drGa6e 4e nastao kao @osledica @reAkla@an4a no>t6a
okolnosti, na ko4ia se o6de ne 6redi 7adrGa6ati. Prietio sao, @r6o, da drGa6a nasto4i da
or,ani7u4e nacionalni Gi6ot i u@ra6l4a n4e,o6i ra7liiti kolekti6itetia, na4esce 7ato >to su
&rirodne 7a4ednice nestale, tako da se ora4u st6oriti no6e. 2ru,o, drGa6a teGi da obliku4e
Dindi6idualistikoI dru>t6o %>to 4e ulo,a ko4u 4e JJ 6ek i7abrao da i,ra( i da @rodre u @ri6atne
Gi6ote l4udi @od i7,o6oro da o6i 6i>e nisu ateri4alno s@osobni da u@ra6l4a4u s6oA4i
Gi6otia. /a47ad, tu 4e i no>t6o utica4ni* teori4a, soci4alistiki* i nesoci4alistiki*L ali, be7
ob7ira na s6o4u @rirodu, s6e one oeku4u da drGa6a obe7bedi 6eHi ste@en @ra6de i 4ednakosti.
/a s6e te naine drGa6a @reu7ia Funkci4e ko4e su rani4e bile re7er6isane 7a @ri6atne ,ru@e. A u
ost6ari6an4u ti* Funkci4a, drGa6a se sreHe s te*nikaa ko4e su do sada koristili @o4edinci.
8ada, na @rier, drGa6a @reu7e bri,u o obra7o6an4u, ona se sreHe s d6a te*nika eleenta
ko4a su i76orno ra76ile @ri6atne osobe: s do6r>eno obra7o6no or,ani7aci4o i
@eda,o,i4o. 2rGa6a se, @reu7ian4e bilo ko4e akti6nosti, susreHe s n4eno te*niko i tako
@o6eHa6a s6o4 te*niki @otenci4al. Po6eHan4e @otenci4ala 7au76rat doA6odi drGa6u u 4o> bliGu
6e7u s te*niko. 9a4 odnos se na4bol4e 6idi u
oblasti ekonoi4e. 8ada se drGa6a naetne kao @roi76oEa i @otroA>a, ona ula7i u stari4u
oblast, u ko4u su nekada delo6ali @o4edinci. Ona se suoa6a s ko@letni te*niki sisteo,
i4i su >iri ok6iri 6eH bili iscrtani i koncentrisani. Ali, u osno6i, drGa6a ula7i u ta4 doen 7ato >to
@roi76odne i ekonoske te*nike, i4i so ra76o4 6eH ra7aAtrali, ine taka6 korak nei7beGni.
/a ta4 nain, iao d6oserno kretan4e: te*niki ra76o4 nei7beGno do6odi do drGa6ne
inter6enci4e u ekonosko s6etuL i obrnuto, kada drGa6a inter6eni>e, ona naila7i na te*niki
a@arat ko4i dal4e ra76i4a.
Ekonoi4a, u an4o4 ili 6eHo4 eri, uslo6l4a6a st6aran4e nacionalne drGa6e. /ude se
alternati6na ob4a>n4ena A @olitika i intelektualna A 7a nastanak, recio, Fa>istike drGa6e. Ali,
na4dubl4i u7rok to, Fenoena bio 4e ekonoski Horsokak u ko4e su se na>le Itali4a i /eaka.
/aAcionalna drGa6a 4e @re s6e,a bila od,o6or na @restanak ekonosko, ra76o4a. Jasno 4e da 4e
bilo i dru,i* u7roka, ali o6de nasto4io da loAcirao ona4 ,la6ni. Proble ada@taci4e celo,
dru>t6a na ekonosko kretan4e u s6o4 n4e,o6o4 ra7,ranatosti ne oGe se re>iti sao @ooHu
ekonoi4e. 9o 4e te*niki @roble. Ekonoi4a, sa s6o4i o,roni @roi76odni ka@aciteto,
obio tr,o6ine, obili7aci4o dru>t6a i ekonoski te*nikaa ko4e 4ed6a eka4u da budu
@rien4ene, 6i>e ni4e 7at6oreni kru,, sao 4edna akti6nost eEu dru,ia. Ona an,aAGu4e Gi6ot
dru>t6a i s6i* l4udi u n4eu.
Ekonoski @roblei su sada @roblei celo, dru>t6a. Odnos i7AeEu ekonoi4e i s6i*
ostali* l4udski* akti6nosti ne oGe 6i>e biti sao e@iri4ski. 3iberali7a 4e od,o6arao ekonoi4i
kak6a 4e bila @re 6ek i @o. 2anas on nea sisla. /i4edna ekonoska teori4a ne 6aGi 7au6ekL
s6aki @eriod 7a*te6a s6o4u so@st6enu teori4u. Proble ada@taci4e dru>t6a na ekonoi4u %a
@roble se ora @osta6iti u torn, a ne u su@rotno, tradicionalno seru( 4este te*niki
@roble. 2ru,i reia, re>en4e @roblea se nala7i sao u odreEeno @oretku st6aAri, u
@osredo6an4u dru>t6eno, a@arata i dru>t6eni* e*ani7aa. 9o @odra7ue6a ada@ti6nu
inter6enci4u ko4a 7a s6o4 @redet ia celo dru>t6o i ko4a 4e s6esna s6o4i* cil4e6a i etoda.
=ao 4e su@eriorna sila, nii o,raniena i o@rel4ena s6i sredst6ia, u @o7ici4i da naA@redu4e
u to4 ada@taci4i. 9o 4e ono >to He na6esti drGa6u da obili>e s6a
C#&
sredsta6aL u na>e doba, tie se do6r>a6a susret drGa6e i te*nike, ko4i su dru,i, @ret*odno
ra7atrani Faktori, 6eH uinili neo@*odni.
Privatne i javne tehnike
9e*nike ko4e su u @oeFku ra76ili @o4edinci, a s ko4ia se kasni4e susrela drGa6a, @o s6o4i
karakteristikaa se 7naa4no ra7liku4u od tradicionalni* @olitiki* te*nika. : s6o is*odi>tu i
ra76o4u one @oAka7u4u sledeHe crte:
1( One su sa6r>eni4e i bol4e @rila,oEene od te*nika drGa6e. One su i7ra7 nada*nuHa
@o4edinaca ko4i delu4u i7 lini* interesa ili i7 6i>i* @obuda, ko4e na7i6ao vokacijo"3 : oba
slua4a, @o4edinac se @os6eAHu4e s6o 7adatku od srca i sa strascuL tak6a @os6eHenost se retko kad
sreHe kod t6oraca drGa6ni* te*nika. 9ao se autentini entu7i4a7a sreHe sao u 6rlo
o,ranieni @eriodia. 9ako se stie utisak da su sao sa6etnici Pili@a IV, /a@oleono6i
@reFekti, nacistiki Pirer i naArodni koesari =o64etsko, =a6e7a o,li da @arira4u Garu i
te*niko4 @os6eHenosti slobodni* st6aralaca, ko4i su st6orili te*niki @ro,res. I7,leda da
i7olo6ani @o4edinci ko4i rade i7 lini* oti6a @oka7u4u 6i>e a>te. 8ada se isti @roblei @osta6e
isto6reeno drGa6i i @o4edinciAa, obino su @o4edinci ti ko4i @r6i naEu @ra6i etod i re>en4e.
8ad ,od 4e bilo 6aGno obe7bediti @ri*6atan4e neke 6rste dobara, doktriAna, @roi76oda ili
delo6an4a, @ri6atne osobe %@oslo6ni l4udi ili 6erske ,ru@e(, suoene sa isto nuGdo kao
drGa6a, iale su tendenci4u da rea,u4u no,o brGe. !rk6a 4e st6orila @ro@a,andu, a @ri6atni
koerAci4alni interesi su kasni4e st6orili arketin,. 2rGa6a i n4ena @ro@a,anda su se @lasirale na
lo>e treHe esto. ?ak i kasni4e, @ri6atne osobe su bile te ko4e su @rienile @ro@a,andu @re
6eliki* sistea 3en4ina i .itlera. : Prancusko4 4e <uBa 4ta"&e 67aison de la !resse9 @okrenula
eFkasne @ro@a,andne o@eraci4e 1"1&. : En,lesko4 4e @ri6atna or,aAni7aci4a, >entralni ko"itet za
nacionalnu &atriotsku organizaciju 6Te >entral >o"itee for National !atriotic Hrganization9 odi,rala
istu ulo,u. 8oerci4alni interesi su @rona>li na4eFkasni4e @ro@a,andne etode, koristeHi se
otkriHia @si*olo,i4e i @si*oanali7e.
: @ri6atno kreiran4u te*nika @osto4i 6elika ra7no6rsnost eAtoda. /iko ne @ostu@a u
skladu s neko o@>to >eo. Po4edinac
u6ek Gi6i no,o st6arni4i i realni4i Gi6ot od kolekti6iteta, a @osebno od drGa6e. Po4edinac
ra7atra @roble onaka6 kaka6 4este, u s6o4o4 4edinst6enosti i sai ti traGi etode ko4i
@redsta6l4a4u na4bol4e re>en4e. 2rGa6a, s dru,e strane, delu4e na ase l4udi i na 6i>estruke
@roblee, tako da nei7beGno na,in4e >eati7aci4i i ne,ira4u sloGeAnosti @roblea. Zato i ni4e u
stan4u da otkri4e te*niku ko4a bi bila na4bol4e @rila,oEena n4i*o6o re>a6an4u. 9o 4e ra7lo,
7a>to te*nike ko4e su st6orili @o4edinci da4u na4bol4e re7ultate, 7a>to su na4bol4e @rila,oEene
s6o @redetu i 7a>to su to te*nike u @ra6o sislu. Isto otkri6ao i u sledeHo4 in4enici:
@o4edinac ras@olaGe sao o,ranieni Fnansi4ski resursia i ne oGe sebi do@ustiti luksu7
raAsi@an4a i @reteri6an4a. 8ada traGi re>en4e 7a neku te>koHu, tro>ko6i su 6aGan Faktor. On
ora @ronaHi na44eFini4i oblik delo6an4aL na ta4 nain 4e @rinuEen na ekonoi4u sredsta6a, >to 4e
karakteristika @ra6e te*nike ko4u so 6eH ra7atrali. Pot6rde o6o,a o,u se naHi ak i u
doenia ko4i se direktno odnose na drGa6u. 9ako 4e e*ani7aAci4a drGa6ne adinistraci4e
re7ultat eks@erienata ko4e su i76odile @ri6atne bankarske kuHe od 1"1$. i neaka industri4a
od 1"C&. 2rAGa6na adinistraci4a 4e @oela da @rien4u4e Dno6eI @rinci@e tek oko 1"$0. 2rGa6a
retko otkri6a i @rien4u4e bilo kak6e istinske te*nike, i7 @rosto, ra7lo,a >to ia su6i>e oHi i
su6i>e Fnansi4ski* resursa da bi n4eni @redsta6nici teGili ekonoi4i sredsta6a A >to 4e @r6i 7a*te6
/4eni etodi su, uo@>teno ,o6oreHi, asi6ni i sku@i i 7a*te6a4u o,roAan a@arat, da bi doneli
osredn4e re7ultate. 9i re7ultati se, u st6ari, @ostiGu sao 7a*6al4u4uHi o,ronosti u@otrebl4eni*
sredsta6a, a ne n4i*o6o te*niko k6alitetu. %9o 4e danas oi,ledno u Francusko4
osi,ura6a4uHo4 industri4i.( Pri6atna osoba 4e, s dru,e strane, @risil4eAna da ra76i4a istinske
te*nike i7 no6ane nuGnosti. 9o @onekad 6aGi i 7a siroa>ne drGa6e. 9aka6 4e bio slua4 i s
9reHi ra4*o. Jo> 4eAdan Faktor 4e i>ao u @rilo, @ri6atnicia toko de6etnaesto, 6eka:
ka@italistiko nadetan4e. 9e*nike tada 4o> nisu @roi76odile a>ine i etode ko4e su
@re6a7ila7ile l4udske o,uHnostiL @rea toe, orale su se @rieniti na4eFkasni4e te*nike da
bi se i7be,lo uni>ten4e od strane konkurenci4e. 9e*niko @obol4>an4e 4e obino @ruGalo 7naA
a4nu nadoH. 9o 4e i>lo u @rilo, ubr7a6an4u te*niko, @ro,resa, do
C#O
trenutka kada 6i>e ni4e bilo o,uHe da @ri6atni entiteti Fnansi4ski drGe korak s te*niki
@ro,reso.
C( 9e*nike ko4e su ra76ili @o4edinci bile su re7ultat s@eci4ali7aci4e, ko4a se @r6o 4a6ila u
nauno doenu, ali 4e ubr7o u6edena i u te*niAki s6et. 9oko de6etnaesto, 6eka i na @oetku
d6adeseto,, s@eci4ali7aAci4a 4e bila korisna 7a ra76o4 te*nika, ko4e su se kretale 6rlo ra7liiti
@utan4aa. =6aka te*nika ,rana delo6ala 4e ne7a6isno od dru,i*. I7AeEu n4i* 4e bilo alo ili
nialo 6e7e. /i4e @osto4ao or,an ko4i bi koAordinirao n4i*o6e na@ore. %= te*nikaa drGa6e
situaci4a 4e bila sas6i druki4a. 8ro7 koordinira4uHi eFekat @olitike Funkci4e drGa6e, i7eEu ti*
te*nika 4e, kao >to so @rietili, @osto4ao i76estan ste@en koorAdinaci4e.( Ali, ni4e bilo no,o
7naa4no da li su @ri6atne te*nike bile koordinirane ili ne, @o>to 4e 6eHina n4i* 7a kra4n4i cil4
iala no6ani @roFt, a ne @obol4>an4e dru>t6a. =6aki @o4edinac 4e nala7io s6o4 @ut do us@e*a. 9a
s@eci4ali7aci4a 4e @roi76ela 6rlo na@redne te*nike 7a re>aA6an4e @o4edini* @roblea u neki
oblastia, ali 4e 7ato 6elike oblasti osta6ila @ra7ni i neistraGeni. 9o 4e, ne,de do 1"'0. ,odine,
st6aralo utisak o odreEeno4 ne@o6e7anosti i i7ra7ito4 nera6noernosti ra76o4aL to 4e 6odilo i u
uobia4enu ,re>ku, ko4a i dal4e o@sta4e, u @oisto6eHi6aAn4e te*nike i a>ine. /esun4i6o da ta
ra>trkanost te*niki* o@eraci4a do@u>ta neki autoria da t6rde kako tu ni4e re o te*niko
dru>At6u. 9i @o6r>ni @osatrai ne os@ora6a4u da su neke dru>t6ene oblasti 7a*6aHene te*nikoL
ali oni t6rde da su be7bro4ni Faktori ne7a6isni od n4e. 9o 6iEen4e 4e na7adno, 7asno6ano na
tradicionalni s*6ataAn4ia dru>t6a i u @ot@uno neskladu sa st6arnoscu. Ali tano 4e da
koordinaci4a ra7liiti* te*nika 4o> ni4e do6r>enaL a s6uda ,de osta4u u @ri6atni rukaa, one
teGe da ostanu s@eci4ali7o6ane i nekoordiniraAne. ;eEuti, te*nika koordinaci4a se br7o >iri i
s6e 4e an4e o,uHe ,o6oriti o oblastia u ko4e te*nika ni4e @rodrla.
'( 9e*nike ko4e su st6orili @ri6atni entiteti, nasu@rot oni drGa6Ani, retko kad us@ora6a4u
korak. One se stalno kreHu na@red i s6e 6i>e utiu na s6e oblasti l4udsko, delo6an4a. 9o se
desilo tek u d6aAdeseto 6eku, ali su>tina @ri6atne akti6nosti u6ek 4e bila da su n4ene te*nike
iale oH >iren4a.
VeH so @rouili @oste@eni ra76o4 @ri6atni* te*nika. Pra6ednosti radi, treba dodati da 4e
@ri6atna akti6nost do@rinela i te*niko4 ,eAnerali7aci4i. 8ada 4e u @ro>losti drGa6a kreirala s6o4e
te*nike, ona se 7ado6ol4a6ala n4ia onak6ia kak6e su bile i ni4e inila @oku>a4e u @ra6cu
dal4e, na@retka, ada to danas 6i>e ni4e slua4. Pri6atna deAlatnost, eEuti, nikada se ni4e
uorila od borbe, @osebno od kada 4e, u cil4u o@stanka, @ostalo neo@*odno istraGiti s6e
o,uHnosti. /a @rier, eks@lo7i4a stano6ni>t6a 4e uticala na @o6eHan4e bro4a @ri6atni*
istraGi6an4a. Od4edno 4e bilo @re6i>e l4udi. -ilo 4e neo,uHe 7a@oAsliti s6e no6e radnike, a ak
ni industri4ska @roi76odn4a ni4e o,la da a@sorbu4e 6i>ak radne sna,e. Otkri6an4e no6i*
industri4ski* oblasti i iskorisca6an4e no6i* oblika rada @ostalo 4e a@solutno neo@*odno.
9e*nika se @oka7ala kao @ra6o sredst6o 7a istraGi6an4e o,uHnosti. Pro>iren4e sistea Fabrika,
7a4edno s te*niki @rienaa u neki no6i doenia, bilo 4e %nes6esno( sredst6o 7a
7a@o>l4a6an4e 6i>ka radnika. 9o 4e, eEuti, isto6reeno i7a76alo kri7e ne7a@oslenosti. %9e
d6e in4enice su tesno @o6e7ane.( /a ta4 nain, te*nike su br7o @oele da se koriste s6uda,
akar u neko4 eri. One su @reu7ele ne sao ceo radni Gi6ot, 6eH i ra7onodu, ko4a 4e @ret6orena
u industri4ske @odu*6ate. Vrlo br7o 4e i sa o6ek @ostao @redet te*nike, @uko sredst6o 7a
ost6ari6an4e @roFta. ;eEu na47a@aGeni4e te*nike ra76i4eAne i @rien4ene u o6o4 oblasti s@ada4u
te*nike odnosa s 4a6noscu i eEul4udski* odnosa, ko4e 7a cil4 ia4u da @o6eGu, @rila,ode i
inteA,ri>u l4udsku indi6iduu u te*niki il4e, na taka6 nain da ona 7bo, to,a ne @ati.
Prea toe, @ri6atna inici4ati6a 4e @redu7ela odluu4uHi korak u @rieni te*nika na o6eka.
Akti6nosti drGa6e nikada ne bi do6ela do to,a. 2rGa6a 4e bila su6i>e 7ado6ol4na s6o4o oHi
@risile da bi @riAenila @reci7ne te*nike.
Reakcija #r(ave na tehnike
8ada, 7bo, okolnosti ko4e so ra7atrali, drGa6a doEe u konAtakt s te*nikaa ko4e su
ra76ili @o4edinci, kada se sretne s @ri6atno sFero delo6an4a ko4u su te*nike transForisale u
sFeru od 4a6no,
C&0
interesa, ona rea,u4e tako >to @reu7ia tu sFeru, kao i te*nike ko4e su do6ele do te @roene.
Ponekad drGa6a stu@a u akci4u i7 sas6i dru,ai4i* ra7lo,a od oni* ko4e sa do sada
na6eo. 2rGa6a He us6o4iti te*nike @rosto 7ato >to i* 4e 6eH 7atekla kako Funkcioni>u. 8oliko
,od ta in4enica bila oi,ledna, treba 4e na,lasitiL 7aneariti 4e, 7nailo bi i7a76ati no,e
nes@ora7ue. 2rGa6a neHe @ostu@ati dru,ai4e ne,o >to su to indi6iAdue 6eH radile.
Osi,ura6a4uHe ko@ani4e su ra76ile te*nike osi,uraAn4aL kada se te ko@ani4e nacionali7u4u,
drGa6a 7adrGa6a stari e*aAni7a. :ostalo, @osto4i sao o,ranien bro4 naina na ko4i se
o,u koristiti ino6nici ili Forirati @olici4ske sna,e. 8ada neka Fabrika auAtoobila @reEe @od
drGa6nu kontrolu, rita o@eraci4a i tekuHa traka se ne en4a4u. 9o 4e @osebno 6idl4i6o kod
ateri4alni* te*nika, 7ato >to na te*nike i7,leda4u utoliko 6i>e o,rania6a4uHe ukoliko su 6i>e
ateri4alne. Ali, neateri4alne te*nike 7a@ra6o @oka7u4u @ot@uno iste karakteristike.
8ada 4e Prancuska re6oluci4a @oku>ala da ukine sistee obra7o6Ani* i dobrot6orni*
ustano6a ko4e 4e stari reGi osno6ao na@oria @ri6atni* osoba, ti @oku>a4i su Galosno @ro@ali.
8l4uni @odu*6at 8on6enta i :sta6ot6orne sku@>tine bio 4e na@or da se st6ori siste 4a6ne
@ot@ore %bolnice i doo6i 7a stare, na@u>tenu decu i siroa>Ane( i siste drGa6no,
obra7o6an4a. Ali, ti sistei su bili neus@e>ni. Preterana sisteati7aci4a i teoretska @reci7nost
@onekad @redsta6l4a4u ne>to @ot@uno su@rotno dobro4 te*nici. : ti slua4e6ia, drGa6a 4e
nai>la na or,ani7aci4u ko4a 4e 7aista bila nesa6r>ena, ali ko4a 4e, @osle te*niki* @obol4>an4a u
sedanaesto i osanaesto 6eku, @ostala skoro 7ado6ol4a6a4uHa. =uoena s ti
instituci4aa, drGa6a 4e, i7 teAoretski* ra7lo,a, bila re>ena da uni>ti, a da 7ati na @a@iru
@ono6o st6ori sistee obra7o6an4a i 4a6ne @ot@ore, ko4i su od,o6arali ti teAoretski odlukaa
i doktrinaa 8on6enta, iako se is@osta6ilo da o6i nisu ni eFkasni, a ni te*niki solidni. %:
oblasti obra7o6an4a, drGa6a 4e nasto4ala da uni>ti oH !rk6e i us@osta6i @ot@uno laiki siste.
: oblasti 4a6ne @ot@ore, drGa6a 4e su@rotsta6ila konce@t @ra6de konce@Atu ilosrEa i *tela da
s6o4u @ot@oru @ruGi sao ,raEania.( /o6i sistei, naGalost, nikada nisu Funkcionisali. =
2irektori4uo i 8onA
7ulato do>lo 4e do na7ado6an4a. Re6olucionarne ino6aci4e, s@ro6eAdene s 6eliki te>koHaa,
bile su odbaene, da bi se @ono6o u6ele te*nike ko4e su i @ret*odile. :ni6er7itet i koledGi su
reor,ani7o6ani tako da su @ostali skoro isti kao i >kole i7 osanaesto, 6eka. Obno6Al4en 4e
@eda,o>ki siste ko4i su st6orili 4e7uitiL doo6i 7a neoHne i bolnice su rekonstituisani na
nain kak6i su bili @re Re6oluci4e. A kako 4e bilo te>ko obe7bediti no6i s@eci4ali7o6ani @ersonal,
staro osoAbl4e, onasi i ona*in4e, 6raHeni su na duGnost. Velika ra7lika 4e bila u toe >to su
sada s6e instituci4e bile @od kontrolo drGa6e. Ali, iako su Funkcionisale kao or,ani7aci4e u
6lasni>t6u drGa6e, one su u st6ari bile iste kao i rani4e @ri6atne or,ani7aci4e. Po>to su @roi76ol4ne
t6oreA6ine Re6oluci4e @ro@ale, bilo 4e neo@*odno iskoristiti 6eH @osto4eHe te*nike t6ore6ine.
Isti Fenoen se 4a6io i u oblasti Fnansi4a @od 9reHi ra4*o. .itleAro6a re6oluci4a 4e t6rdila da
4e 7a6r>ila sa s6i klasini Fnansi4ski etodaaL Gelela 4e da bude re6olucionarna u
u@ra6l4an4u nacionaliA7o6ani @redu7eHia, u or,ani7aci4i tr,o6ine i onetarni* odnosa, ak i
u Fnansi4ski te*nikaa. : eri u ko4o4 4e nacionalsoci4ali7a bio @arti4a, na,la>a6ao 4e borbu
@roti6 ka@itali7a. Pedero6 %<ottFried Peder( @ro,ra @red6iEao 4e @ot@uni @reobraGa4
ekonosko, i FAnansi4sko, Gi6otaL u@ra6l4an4e no6ce, cenaa i nadnicaa bi do6elo do
nestanka ka@itali7a i u torn cil4u @re@oruene su @ot@uno no6e Finansi4ske Fore. Ali, aloA
@oalo, Fnansi4ska nuGnost se @ot6rdila u s6o4o4 na4tradicionalni4o4 Fori: da bi se ost6arile
reFore bio 4e @oAtreban no6ae. <odine 1"'O, Na*t %.4alar .orace <reele) =c*ac*t(
reaFrisao 4e staru @o7ici4u @o ko4o4 su sao klasine Fnansi4ske te*nike ka@itali7a s@osobne
da obe7bede Fondo6e @otrebne nacistiko4 drGa6i. Odbaci6an4e inFaci4e, kratkorono,
Fnansiran4a, odbi4an4e da se koristi 6aluta 7a Fnansiran4e A s6e to 4e bilo odbaci6an4e tradicioA
nalni* @rinci@a Fnansi4ske te*nike. Pinansi4ska a>ineri4a 9reHe, ra4A*a bila 4e skoro identina
ono4 ko4u 4e koristilo !arst6o 1"1$ ,odine. =6e to 4e karakteristino 7a @otin4a6an4e drGa6e i
@olitike doktrine ne@ri4atel4ski @rinci@ia kro7 eFekte te*nike, ko4i su, kada su eFikasni,
nuGno 7a4edniki obea. : su>tini, nacisti su se od te*niki neodrGi6i* i7ua okrenuli
eFkasno4 Fnansi4sko4 te*nici, identino4
C&C
ono4 ko4a 4e doinirala u ka@italistiki 7el4aa i u =o)4etsko =a6e7u. : dato trenutku i
u dato ok6iru, @osto4i sao o,ranien bro4 te*nika ko4ia se o,u @ostiHi Gel4eni re7ultati.
9e*niki Fenoen se ne odiFku4e kada neka or,ani7aci4a @reEe @od drGa6nu kontrolu.
=ion Ve4l %=ione +eil( 4e ob4asnila 7a>to siste industri4ske racionali7aci4e, ko4i noralno
treba da se ra76i4e u soci4ali7u, u st6ari oGe sao da @o,or>a situaci4u radnika. PuraAst4e se
slaGe %oGda ne6ol4no( kada @i>e: DAko 4e te*niki ra76o4 bio inten7i6an, be7 ob7ira kak6a 4e
@riroda @ra6ni* uslo6a, @roFta, rente, ak i @olitiko, reGia, onda 4e @osto4alo @obol4>an4e u
ku@o6no4 oHi @otro>aa. 9o 4e su>tinski i76or soci4alno, @ro,resa ko4i se desio u @osledn4i*
6ek i @o.I 9o 4e isto >to i reHi da te*niki @ro,res ru>i s6e bari4ere i da te*nika naeHe s6o4e
strukture i @odstie dru>t6eni @ro,res. 9o na@redno kretan4e te*nike 4e konstantno, be7 ob7ira na
to kak6e su @roenl4i6e 6eliine @osta6l4ene 4ednaine.
2rGa6a ne oGe i7eniti te*nika @ra6ilaL a ako bi to @oku>ala i7 doktrinarni* ra7lo,a,
nuGno bi doGi6ela neus@e*. I7 to, ra7lo,a, @rela7 na drGa6nu kontrolu ekonoi4e oGe i76esti
sao drGa6ni ka@itali7a, a ne soci4ali7a. =oci4ali7a @odra7ue6a @otiski6an4e drGa6e.
%VideHeo u dal4e tekstu >ta to 7nai u odnosu na te*niku.( =6e dok drGa6a nasta6l4a da
@osto4i, ni>ta 4e ne oGe s@reiti da se naA7i6a soci4alistiko, ali u st6arnosti se ni>ta ni4e
@roenilo. =ao 4e o@senarski trik reHi da 4e ista instituci4a, sa isti @ra6ilia, @rien4eAna na
isti nain i ko4a da4e iste re7ultate, soci4alistika kada 4e u sluGbi naroda, a ka@italistika kada 4e u
sluGbi ka@italistiki* instituci4a. Nta 7nai Dbiti u sluGbi narodaIQ 9aka6 i7ra7 oGe 7naiti sao
sluGbu drGa6e ko4a se1e naziva soci4alistiko, iako ne @roi7ila7i deokratski i7 naroda. Ali, >ta
onda 7nai biti soci4alistiki @od ti uslo6iaQ 9o 7nai biti u sluGbi naroda. Vrtio se u kru,.
Jedan od na4o7bil4ni4i* si@toa na>e, 6reena 4este da 4e te*nika @oste@eno is@ra7nila soA
ci4ali7a od bilo kak6o, sadrGa4a. I76an oi,ledni* in4enica A kao >to 4e 6e7a sta*ano6i7a s
te4lori7o ili isto6etnost @olici4ski* etoda u =o)4etsko =a6e7u i Fa>istiki 7el4aa A
na47naa4ni4i @rier 4e o@sta4an4e tako76ano, ka@italistiko, D6i>ka 6rednostiI %>to 4e u st6ari
@roFt( u soci4alistiki reGiia. Pinansi4ski siste =o64etsko, =aA
6e7a 4e do O0] 7asno6an na ra7lici i7eEu nadnica is@laHeni* radniAcia i 6rednosti n4i*o6o,
@roi76oda. 9a4 @roFt, 7a ko4i soci4alistiki reGii t6rde da 4e eliinisan, 7a@ra6o 4e @o6eHan.
Jedina ra7lika 4e u toe >to ide u koFere drGa6e uesto u kase kor@oraci4a. Ali, u ka@itaAlistiko
reGiu kor@oraci4a teGi da @ostane 4a6no telo. ;iko4an
'$
4e u s6o ,o6oru od 1M. oktobra 1"#'.
i74a6io: D8a@italistika tr,o6ina ia i76esne te*nike crte ko4e treba da @rouio. Zbo,
konkurenci4e i te>koHa u @ri6laen4u ku@aca, ka@italistike 7el4e su ra76ile e,7akAtne etode
koerci4alne or,ani7aci4e. /4i* treba @rieniti u =o)4etsko =a6e7u, u oni oblastia u
ko4ia @osto4i 6ero6atnoHa da .e se @oka7ati eFkasni.I
;o,ao bi* nasta6iti o6ako i @oka7ati da su u soci4alistiko4 drGa6i s6a te*nika @ra6ila i
instituci4e re@roduko6ane na identian nain. 9o 7nai da 6i>e ne @osto4e bilo kak6e s@eciFicno
soci4alistike instituci4e. /iti @osto4e adinistrati6ne ili ekonoske or,ani7aci4e ko4e bi bile
s@eciFicni re7ultat soci4ali7a. =oci4alistika drGa6a, @o>to 4e eFkasna, bila 4e @rinuEena da
us6o4i te*nike @rinci@e ka@itali7a. Zbo, to,a, da bi na@ra6io ra7liku i7eEu soci4alistike
situaci4e i s6i* ostali*, soci4ali7a se 6raHa na na4neodreEeni4u od s6i* konce@ci4a, naie, na
teleolo,i4u. 8a@itali7a, kaGe se, ari sao 7a sebeL on ne traGi ni>ta osi da ou6a sao, sebe.
= dru,e strane, soci4ali7a 4e, konstrukti6na sila u kretan4u. Ali, ni>ta ne o@ra6da6a u6eren4e da
He u@otrebl4ena sredst6a do6esti do soci4ali7a. 9eleolo,i4a oGe sao 7a kratko 6ree @odiHi
@ra>inu kao instruent @ro@a,andeL ali daleAko od to,a da tak6a @ro@a,anda oGe dati karakter
soci4ali7u, ko4i, 7bo, delo6an4a te*nike, s6e 6i>e ,ubi s6o4u s@eciFicnu realnost.
2rGa6a, @reu7ia4uHi s6e te*nike oblasti i instruente, nuGno @osta4e ka@italistika i
7aen4u4e @ri6atno, ka@italistu. A kada s*6ati s6o4e @ra6e interese, ona ne doda4e, niti en4a
ni>ta >to 4e, te*niki @osatrano, 6eH @osto4alo. 8ada drGa6a s*6ati kako oGe u@otrebiti
te*nike, kada u6idi n4i*o6u korist u s6i oblastia, ona s6esno odluAu4e da i* us6o4i.
'$
Anastas I6ano6i ;iko4an %1O"#A1"M#(: 6isoki so64etski Funkcioner 7a 6ree =taAl4ina i
.rusco6a. %Pri. @re6.(
C&$
: @ro>losti %a u i76esno4 eri i danas(, okolnosti su na6odile drGa6u da us6o4i odreEenu
te*niku. I7nenadni ra76o4 neko, @olitiko, trenda, susret te*nike s drGa6o A s6e to 4e 6odilo
drGa6u, donekle slua4no, da us6o4i te*niku. Ali, @rieri @roi>l4eni* akci4a drGa6e u torn
@ra6cu @osta4u 6idl4i6iL na @rier, koriscen4e @ro@a,ande i atoAsko istraGi6an4e. 9reba oeki6ati
da He taka6 ra76o4 iati s6e 6eHu aA@litudu, 4er kada drGa6a 4edno @redu7e ne>to, onda u
toe obino ide do kra4a.
II. Pol&/(.& #o /$4av-
=@o4 drGa6e i te*nike ni4e neutralna in4enica. Za no,e to ni4e i7nenaEen4e i ne
@odra7ue6a ni>ta dru,o osi @o6eHan4a oHi drGa6e. 9ak6i se @ita4u ni4e li, na kra4u
kra4e6a, dobro da drGa6a >to bol4e ost6aru4e s6o4e Funkci4e i bude dobro o@rel4ena 7a tu
s6r*u. Znali so i 7a drGa6u sa se>no @olici4sko silo, neoHnu i nes@osobnu da
7austa6i kriinalce. Za te*niki @ro,res u to4 oblasti 4e dobro da @o6eGe s6e dru,e te*nike i
tako oo,uHi drGa6i da is@uni s6o4u ulo,u u s@rea6an4a kriinala. 9e te*nike, kada i* koristi
drGa6a, oo,uHa6a4u 4o4 da @o6rati red, ,aranci4u neki* sloboda, oGda ak i 6last nad
so@st6eno @olitiko sudbino. 9o 4e nain na ko4i dana>n4e 4a6no nen4e tuai s@o4
te*nike i drGa6e. Veru4e da su tak6i sta6o6i @o6r>ni i netani. 9e*nika, na s6o sada>n4e
stadi4uAu ra76o4a, ni4e 6i>e sao @asi6ni eleent @od kontrolo drGa6e, kao >to 4e to rani4e
bila @od kontrolo neki* @o4edinaca. Posta6l4a se @itan4e >ta do e,a oGeo doHi kada
@osatrao 6aGeHe in4enice, uesto 7astarele @rinci@e.
*vo$ucija
Pr6a @osledica s@o4a drGa6e i te*nike 4e @ro,resi6na transFer Aaci4a stari* te*nika drGa6e
kada doEu u dodir s no6i te*nikaa A nekada @ri6atni, ali ko4e su sada @ostale 4a6ne. 8ada
se u@orede @ri6atne i 4a6ne te*nike, uoa6a se da su one @ri6atne neu@oredi6o eFikasni4e. %VeH
sa uka7ao na neke ra7lo,e 7a to.( : eri u ko4o4 te*nike osta4u @ri6atne, one se nala7e i76an
ok6ira drGa6e. ;eEuti,
kada doEu @od drGa6nu kontrolu, nei7beGno se @osta6l4a @itan4e 7aA>to te te*nike ne bi bile
u,raEene u tradicionalni drGa6ni ok6ir. Ali, i7,leda da su @ri6atne te*nike bile st6orene da
od,o6ore na dru,ai4e 7a*te6eL one ia4u dru,ai4e dien7i4e i to st6ara @roble. Pri6atne
etode su tesno @o6e7ane s n4i*o6i cil4e6ia, a ti cil4e6i ia4u l4udAske dien7i4e. Prea toe,
one se ne o,u @rila,oditi no,o >iri @otrebaa drGa6e. 9a neusklaEenost, eEuti, @resta4e
da 6aGi kada @ri6atno @redu7etni>t6o @oin4e da @o@ria dien7i4e 4ednake i @oAnekad 6eHe od
drGa6ni*. Jasno 4e da su @redu7eHa kao >to su Sitroen ili 0ata tak6i* dien7i4a da se n4i*o6e
adinistraci4e o,u u@orediti s drGa6no. Standard Hil ia eEunarodne interese tak6i*
ra7era da 4e n4e,o6a eEunarodna @olitika slina drGa6no4. Pinansi4ska oH Osi,ura6a4uHe,
trusta %Insurance 9rust( 4e tak6a da se oGe @o6uAHi @aralela i7eEu n4e,o6o, i drGa6no,
Fnansi4sko, sistea. Ako se @oEe od odreEene kritine ase, s6e 4e 4asni4e da 7a @ri6atna i 4a6na
@redu7eHa 6aGe isti sociolo>ki i te*niki 7akoni.
;o,li biso i7 te*niko, ok6ira iskl4uiti drGa6e kao >to su 3ukAsebur, i =an ;arino. A
uskoro biso orali da iskl4uio i naci4e ko4e se ne @ri@rea4u do6ol4no br7o 7a suoa6an4e s
te*niki 7a*Ate6ia, kao >to su -el,i4a, .olandi4a i 2anska. 9e tri drGa6e su 6eH bile
@riorane na udruGi6an4e da bi nekako od,o6orile na oderne te*nike @roblee. =6e
e6ro@ske naci4e bile su @rinuEene da se odreAknu @olitiko, su6ereniteta i Forira4u asoci4aci4e
@ro4ekto6ane 7a i76oEen4e neki* dalekoseGni* te*niki* o@eraci4a, kao >to su, na @rier,
istraGi6aki @ro4ekti u oblasti atoske ener,i4e %1"#O(, eks@loaAtaci4a =a*are %1"#O(, lansiran4e
6e>tako, satelita %1"&0(. I obrnuto, u te*niki ok6ir orao ukl4uiti 6elika @ri6atna
@redu7eHa, i4i su te*niki @rinci@i identini s drGa6ni. Zaista, o,lo bi se uo@>teno reHi da
drGa6a u torn @o,ledu kaska 7a 6eliki kor@oraci4aa i da 4e @rinuEena na odiFkaci4u i
racionali7aci4u s6o4i* adinistrati6ni*, @ra6ni* i Fnansi4ski* sistea @o u7oru na 6elika
koerci4alna i industr) ska @redu7eHa. 9o 4e ,la6na ide4a ko4u .rant PasderaidGan %.rant
Pasderaid4an( istie u s6o4o4 kn4i7i o u@ra6l4an4u u 6eliki or,ani7aci4aa. On @osebno
@oka7u4e da s6aka adinistraci4a A ciA6ilna ili 6o4na, drGa6na ili industri4ska A ora @oi6ati na
identini
C&&
@rinci@ia te*nike or,ani7aci4e, ako Geli da bude eFkasna. Ako se ti @rinci@i ne slede,
adinistraci4a 4e osuEena na 7aosta4an4e 7a @ri6atAni @redu7eHia. : torn @o,ledu,
Prancuska o7bil4no 7aosta4e. ;i u@orno istra4a6ao u odrGa6an4u na>e, Fnansi4sko, i
adinistrati6Ano, sistea, 7ato >to 4e @re 4edno, 6eka bio na4bol4i na s6etu, ali @rosta istina ,lasi
da bi neke te*nike ,aranto6ale no,o bol4e re7ultate. ?ak i neki no6i oblici adinistrati6e, kao
>to 4e soci4alno osi,uran4e, odbiA4a4u u@ra6l4an4e na osno6u dobro @o7nati* te*niki* @ra6ila. 9o
ni4e slua4 u tako76ani na@redni 7el4aa, u ko4ia su adinistraAti6ni i Fnansi4ski
sistei bilo 6eoa br7o usklaEeni sa industri4ski i koerci4alni te*nikaa %oGda i
@rebr7o, ako dru>t6eni @oredak ni4e na isto ni6ou kao i te*nika or,ani7aci4a(.
9a no6a or,ani7aci4a adinistraci4e @otie delo i7 st6aran4a te*nike adinistraci4e, a delo
od u6oEen4a a>ine u s6e or,ani7aci4e. 9e d6e st6ari su @o6e7ane, ne sao 7ato >to, kao >to sa
6eH istakao, e*ani7aci4a @odra7ue6a reor,ani7aci4u adinistrati6ni* 4edinica, 6eH i 7ato >to
ona re>a6a ,la6ni @roble adinistraci4e, @roble biroAkratski* @oslo6a. =6e or,ani7aci4e
@oti6a4u na birokratsko @oslu. A kada on @re6a7iEe l4udske o,uHnosti sai s6o4i obio
i sloGeAnoscu, 4a6l4a se @roble >ta uiniti s n4i. Re>en4e 4e a>ina.
2a biso dobili neku @redsta6u o ra7eraa te e*ani7aci4e, ra7otrio d6e na4o@>ti4e
kate,ori4e kancelari4ski* a>ina, raunoA6odst6ene i statistike. Pr6a kate,ori4a 4e @odel4ena u
seda ,la6ni* ti@o6a i n4i*o6e @ot@odele. 2ru,a 4e @odel4ena na etiri ti@a i etrnaAest 6rsta.
O@eraci4e ko4e i76r>a6a4u te a>ine @odra7ue6a4u odiAFikati4u adinistrati6ne strukture:
adinistrati6ni 7adaci se ora4u usa,lasiti s e*aniki 7a*te6ia. Antoan ;a kaGe da se
Do@eraci4e ne o,u oba6iti, ako se ne ra7bi4u na *oo,ene 7adatke i FunkciA4e, tako da se
o,u @re@ustiti e*aniki or,aniaI. O@eraci4e se o,u ,ru@isati @o ciklusia, kao Funkci4a
Gel4eno, cil4aL ili o,u biti s@o4ene u 4edan 7adatak, ko4i kobinu4e s6e o@eraci4e iste te*nike
@rirode. Posledn4e 4e tako76ano Funkcionalno ,ru@isan4e, ko4e 7a isA*od ia adinistraci4u
@odel4enu na DFunkci4u i76r>en4aI, DFunkci4u ureEen4aI, DFunkci4u tuaen4aI i DFunkci4u
kontroleI. 3ako 4e u6ideti
koliko 4e to daleko od tradicionalno, ti@a kancelari4e i uobia4ene @oAdele adinistrati6ni*
7adataka.
Ono >to 6aGi 7a adinistraci4u, 6aGi i 7a Fnansi4e. 9o 4e oti,ledAno uticalo na tradicionalne
@rinci@e 4a6no, rauno6odst6a, kao >to su @odela Funkci4a kontrolora i rauno6oEe, kontrola
is@laHeno, no6ca, itd. -io 4e @otreban o,roan skok da bi Rauno6odst6eni sud, ko4i 4e sa
s6o4o ins@ekci4o Fnansi4a bio u 7aostatku od d6adeset ,odiAna, 1"$O. ,odine ob4a6io re7ultate
7a 1"$$. i 1"$#. <la6ni @rinci@ daAna>n4i* Fnansi4a 4e Grt6o6an4e si,urnost radi br7ine. Pinansi4e
6i>e ne @redsta6l4a4u @ra6ilo, kriteri4u i @ro6eru, kao >to 4e to bilo u de6etnaAesto 6eku. One ne
se4u delo6ati kao @re@reka odluci ko4a 4e tehni$ki 6al4ana. /4ena tradicionalna ulo,a @ro6ere i
o,ranien4a do6edena 4e u @itan4e us6a4an4e no6i* te*nika @reu7eti* od @ri6atni* @redu7eHa.
Pinansi4ski reGi oderne drGa6e neodol4i6o @odseHa na koerAci4alne @oslo6e. Pra6ila
rauno6odst6a su odiFko6ana @rieno @oslo6ni* a>ina, na @rier, a>ina s bu>eni
karticaa. O6de inAter6enci4a a>ine direktno @oni>ta6a 4ednu stari4u adinistrati6nu
te*niku. I76esna Feksibilnost 4e neo@*odna, ali ona se retko nala7i u drGa6ni strukturaa, ko4e
su, i7 ra7ni* ra7lo,a, krute. /i>ta an4e od re6oluci4e ne oGe do6esti do @rila,oEa6an4a
@olitiki* reGia te*niki @obol4>an4ia ko4a su @ostala oba6e7na na osno6u re7ultaAta
@ri6atni* @redu7eHa. 9o 4e sao @osledica ono,a >to sa 6eH rekao A naie, da nisu @olitiki
oti6i ti ko4i doinira4u nad te*niki Fenoenia, 6eH da 6aGi obrnuto. 2rGa6a 4e, obino
i7 doktrinarni* ra7lo,a, nes@osobna da re6olucioni7u4e te*nike 4a6ni* Fnansi4a. Ali, kada
te*niki @ro,res utini tu re6oluci4u oba6e7no, drGa6a 4e @riAorana na ka@itulaci4u.
9o 4e @ot@uno 4asno u slua4u ari4e, @olici4e, adinistraci4e i Finansi4a, ali 4e oGda an4e
4asno kada 4e re o 7akonu. 9o 4e 4edan od ,la6ni* @roblea ko4i bi oderni @ra6nici trebalo da
ra7atra4uL ali oni su6i>e esto ,ube 6ree na tekstualne Fnese. Pra6ni reGi 4edAnosta6no ni4e
@rila,oEen te*niko4 ci6ili7aci4i i to 4e 4edan od ra7lo,a n4e,o6e neeFkasnosti i s6e 6eHe, @re7ira
ko4i i7a7i6a.
Pra6o 4e osi>l4eno kao Funkci4a tradicionalno, dru>t6a. Ono ni4e uoilo su>tinsku
transForaci4u s6o, doba. /4e,o6 sadrGa4 4e isti kaA
C&O
ka6 4e bio @re tri 6eka. Pro>ao 4e sao kro7 nekolicinu Fra,entarni* transForaci4a %kao >to 4e
kor@oraci4a( A ni4e bilo nikak6i* dru,i* @oku>a4a oderni7aci4e. /iti su se Fore i etode
en4ale 6i>e od sadrGa4a. /a @ra6nu te*niku su alo uticale te*nike ko4e nas danas okruGu4uL
da se to desilo, ona bi @ostala 7natno brGa i Feksibilni4a.
=uoeno s tak6i 7naa4e 7akona, dru>t6o odla7i u dru,u kra4Anost i o@tereHu4e
adinistraci4u s6ie oni >to 4e, u oblasti @ra6a, @roAi76od trenutka. Po>to 4e te*niki bol4e
@rila,oEena, adinistraci4a neA@restano @ro>iru4e s6o4u oblast delo6an4a na >tetu @ra6a, ko4e
nasta6l4a da se ba6i @robleia u nesta4an4u, kao >to su dodaci testaentia, u,o6ori o ra76odu
i toe slino. 9ak6i i slini @roblei ko4ia se na> 7akon iskl4ui6o ba6i, s6o4st6eni su
indi6idualistiko dru>t6u @ri6atAne s6o4ine, @olitike stabilnosti i @ra6ni* Fnesa.
Pra6o 4e duboko o>teHeno s6o4o na7adnoscu. /e treba se sao 7aba6l4ati @ra6l4en4e
7akona, 6eH i @ono6o otkri6ati @ra6ne @rinciA@e ko4i bi o,li do6esti u red konstrukci4e ko4e su
oderne te*nike uinile neo@*odni. =6i tradicionalni @ra6ni @rinci@i se uru>a6a4uL na
@rier, @rinci@ neretroakti6nosti 7akona ili @ersonalnosti delikta i ka7ni. 9o se ne de>a6a 7ato
>to 4e na>e dru>t6o @osebno 7lo, 6eH @roAsto 7ato >to @ra6o, u eri u ko4o4 @redsta6l4a siste, ni4e
@rila,oEeno toe da @ri*6ati neo@*odne ino6aci4e. 9o 4e ot@or ko4i @ro6erena i tradicionalna
te*nika @ruGa dru>t6eno @reobraGa4u. A u @ra6no4 sFeri, 7a ra7liku od dru,i*, nea Fonda ili
@ri6atno, eks@erienta ko4i bi 4e uinio eFkasni4o. 8ao >to sa 6eH istakao, @ri6atni ekA
s@erient osta4e ,la6ni i76or te*niko, na@retka, ak i kada te*nika @reEe u ruke drGa6e.
2ru,i u@eatl4i6 @rier 7a to nala7io u @eda,o,i4i. Obra7o6ni etod 4e stabili7o6an @o>to
4e drGa6a nacionali7o6ala obra7o6an4e i us6o4ila 4e7uitske te*nike. Ali, @eda,o>ki @okret ko4i
datira s @rela7a i7eEu d6a 6eka, u o6o trenutku do6odi celu konstrukci4u u @itaAn4e. =tari
siste 4e bio kon7istentan, ali kobino6ana te*nika otkriAHa @si*olo,a, lekara i 6as@itaa
st6orila su no6i siste ko4i ne@restano @rodire u obra7o6ni il4e. 2rGa6a se kreHe u seru ti*
otkriHa. Ona 4e st6orila tako76ane nove razrede2 ko4i 4o> ne od,o6ara4u @ot@uno @rinci@ia
oderne @eda,o,i4e, ali ko4i @redsta6l4a4u @r6i korak ka
inte,raci4i etoda ra7raEeni* u @ri6atno sektoru u or,ani7a drGa6e. Pono6o 6idio kako
su tradicionalne te*nike drGa6e bile oAdiFko6ane @od utica4e @ri6atni* te*nika, sa i76esni
ka>n4en4e i te>koHaa ko4e @roi7ila7e i7 o,roni* ra7era @odu*6ata, ko4i se ne tiu sao
nekolicine @o4edinaca, 6eH iliona l4udi.
Tehniki organizam
2ru,a @osledica @rodora te*nika u drGa6u 4este da drGa6a, kao celina, @osta4e o,roan
te*niki or,ani7a. /a ta4 nain, nacionaliA7aci4a neki* Fabrika ne sao da drGa6u ini
industri4ski DseFoI ili te*niare, 6eH 4e @riora6a i da re6idira s6o4e te*nike or,ani7aci4e i
adinistraci4e. I 7aista, u Veliko4 -ritani4i, Prancusko4, ak i u =4eAdin4eni 2rGa6aa,
dien7i4e no6i4i* drGa6ni* industri4ski* or,aAni7aci4a daleko @re6a7ila7e or,ani7aci4e @ri6atni*
@redu7eHa. =6edoci so st6aran4a te*niki* biroa ko4i ia4u no6i karakter i nastanka do sada
ne@o7nati* ti@o6a or,ani7aci4a naen4eni* interno4 @reras@oAdeli oHi na ra7liiti ni6oia.
=6e to, >to 4e >iro4 @ublici ne@o7nato, nesun4i6o utie na strukturu drGa6e i to ia @resudne
eFekte, ali oni He se osetiti tek 7a nekoliko ,odina. ;o,lo bi se dodati da su te @roAene no,o
ra>ireni4e u Veliko4 -ritani4i ne,o u Prancusko4.
2a bi se dobila neka @redsta6a o @uno o@se,u te*nika ko4e @riAen4u4e oderna drGa6a,
ra7otrio sledeHi s@isak te*nika ko4e se @rien4u4u i76an tradicionalni* doena ko4e so
6eH istraGili:
d industri4ske i koerci4alne te*nike s6i* 6rsta %@ri eu drGa6a s6e 6i>e @osta4e drGa6aA
>eF(L
d osi,ura6a4uHe i bankarske te*nike, ukl4uu4uHi soci4alno osi,uAran4e, @orodine do7nake
i nacionali7o6ane bankeL
d or,ani7acione te*nike, ukl4uu4uHi koordinira4uHe nalo,e eEu s6i sluGbaa i no6i
sistei ins@ekci4eL
d @si*olo>ke te*nike, ukl4uu4uHi sluGbe @ro@a,ande, @roFesioAnalne ori4entaci4e i
@si*ote*nikeL
d uetnike te*nike, ukl4uu4uHi radio, tele6i7i4u, an4e ili 6i>e 76aninu Flsku
industri4u, ,radsko @laniran4e i kontrolisani turiA7aL
CM0
d naune te*nike, ukl4uu4uHi ra7ne centre nauno, istraGi6an4aL
d te*nike @laniran4a %s @roi76ol4ni cil4e6ia(, ukl4uu4uHi o@>te ekonosko @laniran4e,
@laniran4e saobraHa4a i ,radsko @laniran4eL
d biolo>ke te*nike %ko4e su, iako retke, 6eH @ostale realnost(, ukl4uu4uHi l4udske Fare 7a
o@lodn4u, eutana7i4u, oba6e7nu 6akcinaAci4u i edicinske @re,lede, kao i soci4alnu @ooHL
d sociolo>ke te*nike %7a u@ra6l4an4e asaa i istraGi6an4e 4a6no, nen4a(.
=6aka od n4i* sadrGi ra7ne @ooHne te*nike, ko@leksne e*aAni7e i s@eci4ali7o6ane
etode. Po>to @rien4u4e te etode ,de ,od 4e @otrebno, drGa6a oGe biti sao te*nika.
Osobe ko4e 7astra>u4e to adinistrati6no >iren4e i u6eHa6an4e drGa6ni* akti6nosti, ko4e kriA
tiku4u, na @rier, soci4alno osi,uran4e 7ato >to u@o>l4a6a @re6i>e sluGAbenika i satra4u da bi
@o6ratak na liberali7a 7austa6io to >iren4e, tie @oka7u4u da nisu ra7uele ra76o4 ko4i
oderno doba nosi sa sobo. /ikaka6 *otiian i7bor od strane drGa6e i nikak6a teoretska
odluka nisu do6eli do to, rasta te*nikeL n4e,o6i u7roci su ne7a6isni od bilo e,a lino, ili
kolekti6no,. ;oderna drGa6a ne oGe biti drGa6a ako ne koristi te*nike, isto kao >to @oslo6ni
o6ek ne oGe biti @oslo6ni o6ek be7 teleFona ili autoobila. Poslo6ni o6ek ne koristi te
@redete 7ato >to 4e @osebno oaran @ro,reso. 2rGa6a ne koristi @ro@a,andu ili @laniran4e
7ato >to 4e soci4alistika. Okolnosti su tak6e da drGa6a ne oGe biti dru,ai4a. /e sao da su
n4o4 @otrebne te*nike ne,o 4e i ona @otrebna te*nikaa. 9o ni4e st6ar slua4a, niti s6esne naere
6eH nuGda ko4a se i7raGa6a kro7 rast te*niko, a@arata oko 4edno, @rilino alo, i slaba>no,
Do7,aI. Pokretaka sila ko4a sto4i i7a drGa6e ne ra76i4a se sra7erno drGa6no a@aratu.
Pokretaka sila %ako osta6io @o strani teolo>ke inter@retaci4e( 4este o6ek. A o6ek @osta6l4en u
sredi>te te*nike or,ani7aci4e nea ni>ta 6i>e o,uHnoAsti 7a delo6an4e od obino, ,raEanina
i7,ubl4eno, usred a>ineri4e. 2ru,i reia, o,ronost te*nika ko4e drGa6i sto4e na
ras@ola,an4u, de,radira @olitiara na be7naa4an status. 2rGa6a 6i>e ni4e PredsedAnik re@ublike
u7 dodatak 4edno, ili 6i>e sku@>tinski* 6eHa. /iti 4e to diktator s nekolicino s6eoHni*
inistara. 9o 4e s6e sloGeni4a or,aA
ni7aci4a, ko4a sta6l4a u @o,on 7bir te*nika oderno, s6eta. 9eoretski, na>i @olitiari su u centru
a>ineri4e, ali u st6arnosti ona i* s6e 6i>e eliini>e. /a>i drGa6nici su neoHni sateliti a>ine,
ko4a, sa s6i s6o4i delo6ia i te*nikaa, oi,ledno Funkcioni>e i be7 n4i*. 2rAGa6na
a>ineri4a, sas6i si,urno, 4o> ni4e dobro @rila,oEena, ali tek so na @oetku, a i ona 4e 6eH
do6ol4no dobro @ode>ena da bi 4asno sta6ila do 7nan4a da neHe tolerisati bilo kaka6 s@ol4a>n4i
utica4.
Zna da ia oni* ko4i 6eru4u da 4e doinantan @olitiki Faktor. Oni He na6oditi @riere
su6erene 6lasti, kao >to 4e =tal4ino6a, ko4i 4e i7 @olitiki* ra7lo,a odiFko6ao te*niku
or,ani7aci4u iskl4ui6an4e neki* te*nika i 7adrGa6an4e neki* dru,i*. /eki He se @o76ati na
.itlero6u 6last, ko4a se s@ro6odila i7 doktrinarni*, a ne i7 te*niki* ra7lo,a. : ti slua4e6ia,
kao i u no,i dru,i, @osto4i @ri6id da @olitiari donose st6arne @olitike odluke ko4e
o,rania6a4u i odreAEu4u te*niku a>ineri4u. 8ada bi 7aista bilo tako, drGa6a ne bi bila
@riarno te*nika. Ali, ne seo @odleHi @ri6idia. <abri4el Ardan %<abriel Ardant( 4e 4asno
@oka7ao da 4e teGn4a 7a eFkasnoscu danas @ostala 7akon drGa6ni* adinistraci4a i sluGbi. 9ao
,de isto adAinistrati6na te*nika ni4e ,la6ni cil4, 6last 6i>e ni4e o,uHa. /i4e do6ol4no
@obol4>ati o6u ili onu 6ladinu sluGbu ili st6oriti no6e i7olo6ane or,ani7e. /eo@*odno 4e
ra7otriti celu strukturu i etodolo,i4uL u torn @rocesu @olitiar ne 7nai no,o.
'uko& po$itiara i tehniara
/aetan4e te*nike drGa6no4 a>ineri4i @odra7ue6a sukob @olitiara i te*niara. DPustio
da te*niari ,o6oreI, la4toti6 4e s6i* o@o7icioni* no6ina. 2arden %2ardenne( u Tri "eseca kod
crnih seljaka 6Trois "ots chez les &aysans noire92 7akl4uu4e s6o4e aFriko istraGi6an4e tako >to
do@u>ta o,uHnost da Dera te*niara nasledi eru autoritarne 6lasti.I On u toe 6idi re>en4e
s6i* l4udski* @roblea crnako, seAl4a>t6a. /a @rier, on su@rotsta6l4a @olitiku odluku
adinistratora 0 i7,radn4i kasarni i strate>ki* 6o4ni* @ute6a s te*niki odlukaa a,ronoa i
ekonoista o ra76o4u aFrike industri4e @auka i snabAde6an4u doorodaca 4eFini
@auni @roi76odia. Ali, 2arden @re6iEa in4enicu da @r6u odluku nisu doneli @olitiari,
6eH te*niari:
CMC
6o4ska. On se su6i>e 6rsto drGi ide4e da te*niar 7nai inGen4er i 7aAnearu4e te*niki karakter i
ari4e i 6a7du*o@lo6st6a, a @onekad ak i adinistraci4e.
9a4 @re6id, 6eoa ra>iren, esto do6odi do @o,re>no, tuaen4a neki* dobro @o7nati*
sukoba interesa. ;no,i su 1"'O. ,odine t6rdiAli da 4e @osto4alo ne@ri4atel4st6o i7eEu nacistike
@arti4e i te*niara %ak i ari4e(. Ali od to, DkonFiktaI ni4e bilo ni>ta, osi ako se ne isli na
atentat na .itlera A i76r>en 1"$$, &o4to 4e n4e,o6a oH bila @raktino slol4ena. Anton !ili,a
'#
i
=toli@in i76e>ta6a4u da 4e slina situaci4a i u =o64etsko =a6e7u. Po !ili,i, @ored kounistike
biroAkrati4e ko4a drGi @olitiku 6last @reko s6o4i* aso6ni* or,ani7aci4a i sindikata, @osto4i i
Dte*nika inteli,enci4aI, tako76ani I9R %DinGen4erAskoAte*niki radniciI(, ko4i 4e snaGno
or,ani7o6an i ne@arti4ski, i ko4i 4e st6orio s6o4u so@st6enu kor@orati6nu or,ani7aci4u. =6i
te*niari @ri@ada4u I9R, a n4e,o6a ulo,a 4e dobila na 7naa4u sa s6e 6eHi 7aAsni6an4e
ekonoske strukture na akti6nostia te*niara. Peto,oAdi>n4i @lan @odra7ue6a do sada
ne7abaleGen te*niki ok6ir. I7eEu 8ounistike @arti4e i I9R na6odno @osto4i konrliktL I9R
teGi da @oAtisne Parti4u, na osno6u to,a >to Parti4a %a( s@rea6a te*niki ra76o4, %b( i7a7i6a
ne7ado6ol4st6o eEu radnicia i %c( u s6o4e odluke u6lai neke oti6e ko4e te*niari ne o,u
@ri*6atiti. ;o,uHe 4e da taka6 konrlikt @osto4i. /eki 7naci uka7u4u na to. =tra* 8ounistike
@arti4e od sabotera nesun4i6o ni4e sao @ro@a,anda. Ali, nea do6ol4no na7naka da biso
o,li doneti neki sud.
;olano6ski @redsta6l4a dru,i as@ekt to, na6odno, sukoba. On @i>e o klasi 6eoa
birokrati7o6ani* i na7adni* te*niara, nes@osobAni* da odiFku4u s6o4e etode u cil4u
@rila,oEa6an4a te*niko raA76o4u. Zaoku@l4eni reali7aci4o @lana, oni ne7nalaki @o6eHa6a4u
bro4 radnika ili radni* sati, uesto da @o6eHa6a4u eFkasnost. Insistiran4e na stari etodaa
rada @arali>e no6a e*anika sredst6a i dodatno san4u4e uinak kada 4e re o obiu radne
sna,e 7a@oslene na odrGaA6an4u o@ree. Prea toe, @osta6l4a se @itan4e: ko treba da @reu7e
'#
Anton %Ante( !ili,a %1O"OA1""C(: @redratni lan 8PJ, @osle rata Gi6eo u ei,raci4i. -ora6io u
===R od 1"C&. do 1"'#, od e,a 4e # ,odina bio 7atoen u =ibiru. %Pri. @re6.(
od,o6ornost 7a @rila,oEa6an4e radnika a>iniQ 8o treba da obra7u4e radnikaQ Od,o6or ,lasi:
lokalni o,ranci 8ounistike @arti4e.
=loGenost eleenata to, sukoba 4e oi,lednaL a te>ko 4e be7re7erA6no @ri*6atiti sliku
te*niara kao ar*anEela ko4i kreHe u bitku s e,aAloanski i isk6areni @olitiaria. I@ak,
6ero6atno 4e da u =o64etsko =a6e7u, kao i u nacistiko4 /eako4, @osto4i sukob i7eEu d6e
klase. Ali, ne oGe se raunati da He ta4 sukob doneti @roenu reGia. 8ao >to 4e @oka7ao ?arls
Ra4t ;ils %!*arles +ri,*t ;ills(, enadGeri, @od bilo ko4i reGio, nisu ni>ta 6i>e od i76r>ni*
a,enata. Oni niAkada nisu u @o7ici4i, 4a6no ili institucionalno, da se @ot6rde nas@ra s6o4i*
,os@odara. I obratno, ,os@odari @osta4u @ot@uno neoHni be7 sloGeno, %i @ota4no s6eoHno,(
enadGersko, kadra.
: deokratski reGiia 7aista @osto4i sukob i7eEu @olitiara i te*niara, ali 4e on, ini
se, no,o an4e o>tar. 9u se @osta6l4a4u d6a @itan4a. Pr6o, kako to da 4e ta4 sukob 6eHi u
diktaturaaQ 2ru,o, kako to da te*niari ne @reu7u st6ari u s6o4e ruke i ne nad6lada4u @olitiA
are, ko4i nea4u neko o7bil4no sredst6o ot@oraQ Od,o6or na dru,o @itan4e oo,uHu4e na da
se 4edno 7au6ek otarasio ide4e o @riArodno i nei7beGno ne@ri4atel4st6u i7eEu @olitiara
i te*niara. Nto se tie @r6o, @itan4a, @osto4i lak od,o6or: u diktaturi 4e @olitiar 7a*te6ni4i i ia
6eHu teGinu, tako da 4e te*niaru @rilino te>ko da toAleri>e n4e,o6e odluke. Ali, kako onda
ob4asniti in4enicu da diktature i76lae aksiu od te*niara, @otin4a6a4uHi s6e n4e,o6o
sudu i inte,ri>uHi s6e u te*niki sisteQ 8ako ob4asniti in4enicu da I9R dobi4a sisao s6o,
@osto4an4a na osno6u @eto,odi>n4e, @lana, ko4i 4e @roi76od @olitiaraQ 8ako ob4asniti udesni
te*niki us@on =o64etAsko, =a6e7a i nacistike /eake @od 6lascu @olitiaraQ :seren4e oba
reGia 4e bilo te*niko. Za>to se onda te*niari GaleQ
Od,o6or ,lasi da nea sukoba i7eEu @olitiara i te*niara, 6eH i7eEu te*niara ra7liiti*
kate,ori4a. : diktaturaa @olitiar i"a cilj da se uskladi sa 7a*te6ia @olitike te*nike, u eu
oGe biti us@eA>an ili neus@e>an. : deokratski sisteia @olitiar se usklaEu4e sao sa
oni te*niki 7a*te6ia ko4i He do6esti do to,a da bude i7abranL on ia @ot@uno
neadek6atnu @redsta6u o ra7ni te*niki sluGbaa. On nea direktan odnos s bilo ko4o od
be7bro4ni* te*A
CM$
niki* akti6nosti. = dru,e strane, @olitiar u diktatorsko sisteu, teGi da @ostane te*niar i
i&so facto se sudara s dru,i te*nikaa.
/o6a @olitika te*nika t6rdi da se ba6i svi" te*nikaa, da 7a@ra6o Geli da ost6ari n4i*o6u
sinte7u. =as6i 4e o,uHe da 4e ta sinte7a n4ena st6arna Funkci4a. Ali, sinte7a ne oGe biti
ost6arena i7 @r6o, @oku>a4a i tu in4enicu dru,i te*niari ne @ri*6ata4u lako. Ono >to 6idio 4e
kri7a ada@taci4e. Politika te*nika 4e daleko od reali7aci4eL ona 4e tek u s6o4o4 @r6o4, nesi,urno4
Fa7i. I@ak, ona 7a sebe t6rdi da 4e nauka sinAte7e, kao >to 4e to t6rdila teolo,i4a u sredn4e 6eku
ili Flo7oF4a u osaAnaesto 6eku. 8ada inGen4er @rotestu4e 7bo, odluka @olitiara, on oGe
iati o@ra6dan4e na osno6u to,a >to @olitiar 7a6ara6a sao, sebe i in4enice da 4e 7a@ra6o
@ot@uno neuk. Ali, i te*niar oGda ne @o7na4e te*nike oti6e ko4i sto4e i7a odluka
@olitiaraL inGen4er nea @redsta6u o eleentia ko4i su neo@*odni 7a sud o @olitiko4 te*nici
na @lanu sinte7e. 9o 4e 7aista kri7a ada@taci4eL ali ba> 7ato >to 4e re o ada@taci4i, sukob ne
do6odi do obaran4a reGia.
=lina kri7a, u @raktino sislu, ne @osto4i u deokratski siAsteia ,de su @oku>a4i da
se Forira @olitika te*nika tek @oeli. En,le7i su, eEuti, 6eH oda6no Geleli da u6edu te*niku
u delo6an4e 6lade i tako ra7re>e sukobe i7eEu @olitiara i te*niara, @re ne,o >to @ostanu
akutni. En,le7i su od osanaesto, 6eka 7aoku@l4eni te*niAko 7akonoda6st6a. :
de6etnaesto 6eku, s Arturo =e4ondso %Art*ur =e)onds( i -elandeno 8eno
%-ellanden 8en(, n4i*o6 i7ra7iti cil4 bio 4e racionali7aci4a i sisteati7aci4a 7akonoda6ni* o@eA
raci4a. /4i*o6 oto 4e ,lasio: kodiFkaci4a, konsolidaci4a, @roisca6aAn4e. /4i*o6e te*nike
reFore do6ele su do osni6an4a kancelari4a 7a te*niko ureEi6an4e 7akonski* @ro4ekata, do
u4ednaa6an4a etoda, koriscen4a ar,inalni* 7a@isa i sasta6l4an4a re7iea i tabela. 9a4 naA@or
nasta6l4en 4e @osledn4i* nekoliko ,odina u Veliko4 -ritani4i na ni6ou inistarsko, 8abineta, u
cil4u @o6eHan4a eFkasnosti. Posao 4e sisteatski @odel4en Foriran4e bro4ni* ,stalni* koitetaI,
od ko4i* s6aki ia stro,o deFnisanu s@eci4alnost. 8oordinaci4u ti* koiteta obe7beEu4e
8ancelari4a kabineta, i7u7etno ori,inalan or,an. 8ancelari4a kabineta se sasto4i od ale ,ru@e
i7u7etno obueni* sluGbenika, @od u@ra6o stalno, sekretara. /4ena Funkci4a 4e @ri@rea
dne6no,
reda 8abineta i n4e,o6i* koiteta, kao i @ra6l4en4e eorandua sa sastanaka. Zanil4i6o 4e
@rietiti da 4e 7naa4 te kancelari4e u @orastu. 9e*nika Funkci4a ko4u 4e @reu7ela da4e 4o4 neku
6rstu nadoHi nad celi @olitiki ko@lekso.
=4edin4ene 2rGa6e su @oka7ale slinu Gel4u 7a us@osta6l4an4e istinski ne7a6isno, tela
@olitiki* te*niara nasu@rot @olitiaria, kao i 7a @ot@uni ra7d6a4an4e @olitiki* or,ana
7a odlui6an4e od te*niko, or,ana 7a @ri@reu. Zadatak eks@erta 4e da snabde @olitiara
inForaci4aa i @rocenaa na osno6u ko4i* o6a4 oGe doneti odluku. Jasno deFnisana @odela
od,o6ornosti od,o6ara to4 FunkciAonalno4 @odeli: to 4est, eks@ert nea od,o6ornost. Proble
4e, i7nad s6e,a, odrGati ne7a6isnost te*niaraL on ora i7beHi @ritiske, uesce u borbaa 7a
utica4 i line sukobe lano6a adinistraci4e. 8ada te*niar oba6i s6o4 7adatak, on uka7u4e
@olitiaria na o,uHa re>en4a i 6ero6atne @osledice A i @o6lai se.
/aGalost, Aerikanci ne ra7atra4u obrnuti @roble, ko4i, ob4ekAti6no ,o6oreHi, @osta4e
6aGni4i. 8ada eks@ert @raktino oba6i s6o4 7adatak uka7i6an4a na neo@*odne naine i sredst6a,
obino @osto4i sao 4edno lo,ino i @ri*6atl4i6o re>en4e. Politiar He se onda naHi u situaci4i da
bira i7eEu re>en4a te*niara, ko4e 4e 4edino ra7uno, i dru,i* re>en4a, ko4e 7aista oGe
is@robati na s6o4 ri7ik, >to ni4e ra7uno. : torn trenutku @olitiar se kocka sa s6o4o
od,o6ornoscu, 4er @osto4e 6eliki i7,ledi na neus@e* ako us6o4i te*niki @o,re>na re>en4a. :
st6ari, @olitiar 6i>e nea nikaka6 st6arni i7borL odluka sledi autoAatski i7 @ri@reni*
te*niki* rado6a. Junk ak t6rdi da su u =4ediAn4eni 2rGa6aa, na 6rlo 6isoki te*niki
ni6oia, Delektronski o7,o6iI u sluGbi /acionalno, biroa 7a standarde 6eH donosili neosA
@orne odlukeL na @rier EA!, na76an D6a>in,tonski @rorokoI. Za EA! kaGu da 4e a>ina
ko4a 4e donela odluku o @o6laen4u ,enerala ;akartura, @o>to 4e re>ila 4ednaine sa s6i
strate>ki i ekonoski @roenl4i6i 6eliinaa @lana. O6a4 @rier, ko4i se ora na6esti u7
6elike re7er6e, @ot6rEen 4e in4enico da 4e aerika 6lada tak6i raunarski ureEa4ia
@re@ustila re>a6an4e 6eliko, bro4a ekonoAski* @roblea ko4i se ,ranie s @olitiki. ?ak i
ako do@ustio da 4o> niso u to4 Fa7i, orao @ri7nati da s6aki na@redak ost6aren
CM&
u te*nikaa anketiran4a, adinistraci4e i or,ani7aci4e, sa @o sebi uan4u4e oH i ulo,u
@olitike.
=*odno toe, su@rotsta6l4enost te*niara i @olitiara ned6osisleAno sta6l4a @olitiara @red
istinski odluu4uHu dileu. Ili He @olitiar, u deokrartsko sisteu, ostati ono >to 4este, i tako
biti osuEen da i,ra s6e an4u ulo,u u odnosu na te*niare s6i* 6rsta %>to 4e 6eH @ostalo
oi,ledno u Fnansi4sko4 sFeri(L ili He se okrenuti @olitiko4 te*nici, >to He nei7beGno do6esti do
kri7e @rila,oEa6an4a. Ako @olitiar 7aista Geli da i dal4e @osto4i, ora @ri*6atiti dru,o re>en4e
kao 4edino o,uHe. Posto4an4e te*nika u s6i dru,i doenia @risil4a6a ,a na taka6 i7bor.
?ak i torn slua4u, on aloA@oalo bi6a li>en bilo kak6e st6arne oHi i s6eden na sibolinu
ulo,u. 9e te*nike 7a n4e,a 7nae kako o,uHnost, tako i oba6e7u da ra76i4e @olitiku te*niku.
9o ne 7nai diktaturu, ko4a 4e @ro6i7orna, @robna Fora. 9o, kao >to Heo 6ideti, 7nai
nei7beGan i radikalan @reobraGa4 @olitike @ers@ekti6e. /e bi treAbalo @ot@uno i74ednaiti
diktaturu nacista i =tal4ino6 reGi. VeH sa i74a6io da 4e 3en4in bio @r6i o6ek ko4i 4e st6orio
@olitiku te*niku. Za 3en4ina A a =tal4in 4e to s*6atio na i76anredan nain A @olitiar ni4e bio ni
teoretiar, niti >eF drGa6e u tradicionalno sislu, 6eH te*niar.
3en4ino6 konce@t od @olitike @ra6i te*niku kao >to 4e i s6aka druA,a, ali ko4a 4e u odnosu na
n4i* 7a@ra6o su@eriorna, @o>to 4e n4en ,la6Ani 7adatak koordinaci4a dru,i* oblasti delo6an4a.
Politike odluke se donose na osno6u te*niki* oti6a i to 4e in4enica ko4a tu 6rstu @olitike
ra7liku4e i od isto doktrinarno, kouni7a le6ice i od stari4e, o@ortuni7a, ko4i s6o4e odluke
7asni6a na sub4ekti6ni oti6ia, i@resi4aa i rasuEi6an4u o ne@osredno4 situaci4i i ko4i se
en4a4u sa okolnostia. 8ada bi =tal4in odiFko6ao datu or,ani7aci4u ili en4ao sadrGa4 @lana,
on to ni4e radio toliko @od @ritisko in4enica koliko kao Funkci4u in4enica, @rien4u4uHi
@reci7nu te*niku. /ara6no, te*nika se oGe @rieniti i lo>eL o,uHe su neke ,re>ke, 7ato >to
te*nika 4o> ni4e @ot@uno ra76i4ena. Ali, 6aGno 4e to >to 4e @olitiar @risil4en da sledi @ut ko4i 4e
trasirao te*niar. 9o 4e tendenci4a ko4e 4e @ostala klasina u kouni7u. Po n4o4, arksi7a
ni4e doktrina 6eH etodL kako etod i>l4en4a, tako i etod delo6an4a. 9a @olitika te*nika
ni4e dobro s*6aHena, a oGda ak ni @re@o7nata A @re s6e,a 7ato >to
n4eni cil4e6i nisu 4asni. 2a li se ona odnosi na kouni7a kao celinuQ Ili se ora na@ra6iti
ra7lika, kao >to to ini 3en4in, i7eEu strate,i4e %ko4a 4e 7aista userana na kouni7a( i
taktike %kao s@eciFicni4e, te*niko, dela, u ko4e se ne@osredni @olitiki @roblei re>a6a4u u
odnosu na strate,i4u(. =6e taktike odluke se donose racionalno, tako da 7ado6ol4e s6e o,uHe
te*nike @odatke ko4e obe7beEu4u s6i koorAdinira4uHi biroi i or,ani. Ra7lika i7eEu strate,i4e i
taktike oo,uHuA4e na da ra7ueo na4sen7acionalni4a skretan4a s @arti4ske lini4eL na
@rier, sta6 @rea staro kouni7u 1"'M, @akt s naci7o 1"$0, @ri*6atan4e !rk6e u
ok6ir kouni7a 1"$', sta6 @roti6 DForAali7aI 1"$M, kao i kritiku t6oraca @lana i7 1"$".
=6e te taktike @roene o,u se ob4asniti 6eoa @reci7ni te*niki ra7lo7iaL one ne
@redsta6l4a4u s6o4e6ol4ne odluke @olitiara i7loGeni* 6eliko @ritisku. =6e 6eHi utica4 te*niara
na,la>en 4e 1"#', i7boro @etorice te*niara 7a @ot@redsednike =a6eta inistara.
Pot@uno dru,ai4i @roble @osta6io 4e *itleri7a. .itler 4e bio @olitiar ko4i 4e s6o4e odluke
donosio be7 sa6eta te*niara, a 6rlo eAsto i u@rkos n4ia. /4e,o6e odluke bile su oti6isane
sub4ekti6ni, unutra>n4i i@ulsia. 9aka6 sta6 bio 4e utoliko udni4i 7ato >to 4e i7,ledalo da
4e nacistiki a@arat 4edan od oni* ko4i su na4bol4e ra7uAeli i @rienili s@o4 drGa6e i te*nike.
On 4e koristio s6e te*nike u na46eHo4 o,uHo4 eri, sta6l4a4uHi i* be7uslo6no u s6o4u sluGbu, sa
i7u7etko @olitike, kao ,ranino, slua4a. Ali, ak i u torn slua4u, ni4e u6ek is@ra6no
@ret@osta6l4ati da 4e drGa6a inter6enisala nasuiAce. Vrlo esto se de>a6alo da na4t6rEe
nacistike doktrine ustuknu @red te*niki nuGnostia. 9ako 4e nacistika @ro@a,andna
te*nika d6a @uta @ribe,la eraa 6eoa @o@ularni u 4a6nosti, ali isto6reAeno @ot@uno
su@rotni nacistiko4 doktrini. Jedan taka6 slua4 bila 4e 6elika @ro@a,andna ka@an4a i7 1"'#,
u 6ree D@ot6rdno,I @leAbiscita: D;i so deokratski4i od deokrati4a.I /aera @lebiscita
4e bila da @okaGe kako 4e Pirer istinsko otelot6oren4e naroda i da 4e, @rea toe, nacistiki
reGi bio @ra6a deokrati4a, a ne 6e>taka, kao Francuska. 2ru,i slua4 4e bila 6elika
@ro@a,andna ka@an4a u ie slobode: D;i branio slobodu e6ro@sko, o6eka.I 9e d6e tee,
>iroko eks@loatisane, ali Foralno su@rotsta6l4ene .itlero6o4 doktrini,
CMO
@roistekle su i7 te*niki* @otreba @ro@a,ande. 9akoEe 4e @o7nato da su Fnansi4ske te*nike
esto na6odile naciste da delu4u u su@rotnosti s doktrinoL na @rier, u slua4e6ia Je6re4a
@roo6isani* u D@oAasne Ari4e6ceI, ili u slua4u neki* ka@italista ko4i su @ostali oslonac
reGia i bili inte,risani u Fnansi4ski or,ani7a 9reHe, ra4*a. I@ak, .itlero6e line @olitike
odluke esto su oetale te*nike drGa6e. PoAsebno o>tar bio 4e sukob i7eEu .itlera i
,eneral>tabaL ali @osto4ao 4e i sukob s ta4no @olici4o %<esta@oo( i sa or,ania 7a s@ol4nu
tr,o6inu. .itler 4e naredio us6a4an4e neki* era ko4e te*niari nisu odobra6aliL @osle @ada
naci7a, oni su s6u kri6icu 7a te>koHe i neusA@e*e @rebaci6ali na te @roi76ol4ne odluke. :
s6ako slua4u, si,urno se oGe reHi da 4e 6eHina .itlero6i* odluka bila @o,re>na, @osebno s
6o4ne take ,ledi>ta.
Jasno 4e da buduHnost ne @ri@ada .itlero6o ti@u @olitiara, 6eH =tal4ino6o. /eke 6aGne
@olitike ,la6e>ine 4o> o,u da i7be,a6a4u te te*nikeL ali n4i*o6a @o7ici4a i7,leda s6e
nei76esni4a.
: sukobu @olitiara i te*niara, koru@ci4a 4e no,o o7bil4ni4i @roble. Politiki il4ei su
,eneralno koru@irani. 9o 4e neos@orna iAn4enica, kako u deokratski reGiia, @o@ut oni*
u Prancusko4 ili =4edin4eni 2rGa6aa, tako i u autoritarni sisteia, kao >to su Fa>i7a,
Franki7a i naci7a. O =o64etsko =a6e7u ne oGeo reHi ni>ta @ou7dano. Vrto,la6ica ko4u
donosi oH i @rilika 7a bo,aHen4e 6rlo br7o koru@ira4u @olitiare. 2odir i7eEu @olitiara i
te*niara se @o6eHa6a u ono4 eri u ko4o4 drGa6a @osta4e 6i>e te*nika. ;ada te*nika s6e 6i>e
teGi da @reu7e @riat nad @olitiko i ada te*niAke odluke i7,leda4u neobori6e u
@arlaentu, na@redo6an4e te*nike oGe biti 7austa6l4eno koru@ci4o. 9e*niar 4e o6ek, a u
kontaktu s koru@irani l4udia i on oGe sebi do@ustiti da bude koru@iAran. On oGe
osta6iti @o strani s6o4u te*niku, @oni>titi odluke ko4e 7a*te6a n4ena stro,a @riena i @ruGiti
neku uslu,u ili odobriti @oAsebnu @ri6ile,i4u ko4a deFori>e te*niku akci4u. : torn slua4u,
o@>ti interesi %ko4i su 4edini istinski @redet @olitike( 6i>e ne kontroli>u te*nikuL kontroli>u 4e
@osebni @o4edinani interesi %ko4i su no,o eFkasni4i u oetan4u te*nike akci4e(. ?ista te*nika
@redsta6l4a o@>te interese, odnosno istinsku @olitiku i su@rotsta6l4ena 4e @olitiara ko4i
@redsta6l4a koru@ti6ni eleent i7 @ri6atni*, te sto,a @olitiki ni>ta6Ani* ra7lo,a. 8oru@iranost
@olitiara 4e 4edini Faktor ko4i oGe usA@oriti totalnu transForaci4u drGa6e u dGino6ski,
iskl4ui6o te*niki a@arat. ?ak i tada, i@uls to, @reobraGa4a se @o4aa6a, a 4a6no nen4e
ori4enti>e na n4e,o6 us@e*. Ja6no nen4e, ko4e 4e od 6eliko, 7naaA4a ak i u autoritarni
reGiia, ,oto6o 4edno,lasno da4e @rednost te*niki odlukaa nad oni @olitiki, ko4e se
obino o@isu4u ili kao D@ristrasneI ili kao DidealistikeI. Jedan od aktuelni* @rekora ko4i se
u@uHu4u @olitici 4este da ona s@uta6a noralno delo6an4e te*nike, ko4e 4a6nost obino satra
dobri @o sebi. /a @rier, ,raEani su re6oltirani kada @riete da drGa6a s@uta6a ra76o4
a6i4aci4e. : sukobu @olitiara i te*niara, te*niar ia 4a6no nen4e i7a sebe. 8arakteriAstian
@rier 4e N@ani4a. N@anski Fa>i7a 4e oi,ledno trebalo da bude osuEen od strane deokrati4a
1"$#, kao >to 4e to bio slua4 sa itali4anAski Fa>i7o. Za to su @osto4ali @olitiki, sentientalni
i doktrinarAni ra7lo7i. Ali, 6o4ni te*niari su i74a6ili da bi to bila katastroFa, >to su @ot6rdili i
ekonoski te*niari. =4edin4ene 2rGa6e i Velika -ritani4a do@ustili su Pranku da o@stane, a
Prancuska 4e ise4ana 7bo, 7at6aAran4a ,ranice. Ja6no nen4e, ko4e 4e, @osebno @osle 1"$$,
bilo i7ra7iAto antiFa>istiko, trebalo 4e da rea,u4e s naklonoscu na tak6u odluku Francuske 6lade.
I 7aista, @r6a reakci4a bila 4e osuda N@ani4e. Ali, kada su te*niari @oka7ali da bi taka6 @ote7 bio
ekonoski i Fnansi4ski >teAtan %na @lanu s@ol4ne tr,o6ine(, 4a6no nen4e @oelo 4e da se en4a.
/a@ra6l4eno 4e brutalno @oreEen4e 4edne ideolo>ke akci4e, @leenito, ,esta ko4i ne @ostiGe ni>ta i
suda te*niara, ko4i 4e uka7i6ao na ,lu@ost tak6e ideolo,i4e. Ja6no nen4e se neko 6ree
kolebalo, da bi se @osle >est eseci okrenulo u korist te*niara.
;oGe li se reHi da 4e to bila st6ar lino, interesaQ O,rona 6eHina Prancu7a ni4e iala
nikak6o, direktno, interesa u to4 st6ariL i@ak, ne treba setnuti s ua da 4e @riklan4an4e
te*niko4 odluci u6ek st6ar lino, interesa. 8ad 4e re o te*niaria, o,lo bi se @osta6iti @itaA
n4e 7a>to su doneli taka6 sudQ Oi,ledno 7ato >to su @rien4i6ali s6o4 te*niki instruent, u
ko4e nea esta 7a 6elikodu>nost i sentiAentalne oti6e. 9e*niari su na, kao tak6i,
rekli da bi 7at6aran4e ,ranice ialo katastroFalne @oslediceL kao l4udi, oGda su o@ra6daA
CO0
6ali ta4 @ote7 i7 ideolo>ki* ra7lo,a. :o@>te ni4e i76esno da su te*niari i dal4e s@osobni da
donose *uane sudo6eL to 4e, eEuti, sas6i dru,o @itan4e.
9ransForaci4a drGa6e i @osledina doinaci4a te*niara ukl4uuA4e d6a eleenta. Pr6o,
te*niar @osatra naci4u @ot@uno dru,ai4e od @olitiara. Za te*niara, naci4a 4e u osno6i @osao
ko4i treba u@ra6l4aAti, 4er on %s @uni @ra6o( osta4e i@resioniran @ri6atni @oreklo
te*nikeL @osledica to,a 4e da su @ri6atni i 4a6ni doen slabo ra7,raAnieni. Jedino >to te*niar
oGe u7eti u ob7ir 4este @riena n4e,o6i* instruenata A da li u sluGbi drGa6e ili neko, dru,o,,
od alo, 4e 7naa4a. 2rGa6a 7a n4e,a ni4e ni i7ra7 narodne 6ol4e, boG4a t6ore6ina, su>tina
o6eanst6a ili oblik klasno, rata. Ona 4e @redu7eHe s neki sluGbaa ko4e treba is@ra6no da
Funkcioni>u. Ona 4e @redu7eHe ko4e treba da bude @roFtabilno, aksialno eFkasno i da
ras@olaGe naciA4o kao s6o4i radni ka@italo.
:tica4 te*niara na drGa6u ne @oi6a iskl4ui6o na uslo6ia ko4e naeHe s6o4i
adinistrati6ni odlukaa ili na >ei dobre or,aAni7aci4e ko4u 4e sasta6io. On @oi6a i na
n4e,o6i sudo6ia o eFAkasnosti 6lade i adinistraci4e. VeH sa ra7atrao transForaci4u
sistea 4a6no, rauno6odst6a. /o6i i7ra7it @rier to,a nala7io u .olandi4i. 9ao 4e @roble
kako @roceniti eFkasnost 6ladini* sluGbi u odnosu na n4i*o6u cenu ko>tan4a. 8aGu na da s6aka
or,ani7aci4a ora us@osta6iti naelno is@ra6an odnos i7eEu l4udi, cil4e6a i sredAsta6a u
@o,ledu n4i*o6e @roi76odnu eFkasnost. Produkti6nost, ko4a 4e do sada i7,ledala kao isto
ekonoski konce@t, 4a6l4a se @osledn4i* nekoliko ,odina i u @olitiko ok6iru. /eo@*odno 4e
odrediti cenu s6ake adinistrati6ne o@eraci4e i @rieniti 7akon ar,inalni* doAbitaka.
Pondo6i 7a s6ako odel4en4e dodel4u4u na osno6u standardni* tro>ko6a ut6rEeni* @reko uslu,a.
:6oEen4e oderno, d6o4no, kn4i,o6odst6a o,uHe 4e 6r>iti stalnu ins@ekci4u akti6nosti na
s6ako ni6ou i us@osta6iti odnos i7eEu st6arni* i standardni* tro>ko6a. /a ta4 nain, 7akon
te*niara transFori>e adinistrati6nu @ers@ekti6u. =6aka adinistraci4a @osta4e ob4ekt, kao
>to 4e @ret*odno radnik @oAstao ob4ekt u 9e4loro6i rukaa. Politika odreEu4e cil4L ali, te*niar
4e ta4 ko4i diktira sredst6a, do @osledn4e, detal4a. 2etal4an o@is tak6e ori4entaci4e oGe se naHi u
kn4i7i <abri4ala Ardana.
!ela adinistraci4a 4e sao a>ina i4e o@eraci4e ora4u @ostati s6e ri,oro7ni4e. 9ako se
ost6aru4e ona idealna teori4ska situaci4a u koA4o4 4e, da u@otrebio rei 2Ge4sa 8. Pili4a ;laEe,
%Jaes 8. Peel), Jr.(, Dar,ina slua4a i7eEu naere i reali7aci4eI ,oto6o ra6na nuli. /aie, @o
Pili4u, >to 4e ta ar,ina an4a, utoliko 4e 6eHa o,uHnost 7a @ro6eru reali7aci4e , a @o6eHa6a se i
koeFci4ent @red6idl4i6osti. 9aAk6a situaci4a bi obe7bedila aksialnu si,urnost u s6i
ra7liiti adinistrati6ni 4edinicaa, tako da ono >to 4e Pili @redloGio kao teori4ski ideal
@osta4e ne>to @raktino. Jedina cena ko4a se ora @latiti 4e @ret6aran4e adinistraci4e u a@arat,
sluGbenika u ob4ekte, a naci4e u i76or radno, ka@itala.
/aci4a @osta4e ob4ekt te*nike drGa6e u sislu da obe7beEu4e s6e ra7liite oblike ateri4alne
osno6e: l4ude, no6ae, ekonoi4u i tako dal4e. 2rGa6a @osta4e a>ina naen4ena eks@loataci4i
nacionalni* dobaAra. Prea toe, odnos i7eEu drGa6e i naci4e 4e @ot@uno dru,ai4i od ono,
tradicionalno,. /aci4a 6i>e ni4e @re6as*odno l4udski, ,eo,raFski i istori4ski entitet. Ona 4e
ekonoska sila, i4i se resursi ora4u sta6iti u @o,on i ko4o4 se ora 6ratiti D@rinosI. : 6e7i s
ti @rinoso, rani4i te*niari su koristili i7ra7 "aksi"u"2 ali no6i4i te*niari koriste i7ra7
o&ti"u"3 ;aksialni @rinos 4e ona4 ko4i iscr@l4u4e i sniGa6a 6rednost drGa6ni* resursa u
kratko 6reensko @erioduL o@tialni @rinos 4e ona4 ko4i @oku>a6a da sau6a su@stancu i
6italnost, a ti@ian @rier 4e 9VA. -ilo kako bilo, naci4u orao @osatrati kao entitet i4i se
uku@ni resursi ora4u sta6iti u @okret u@ra6o 7ato >to su s6e te*nike, ko4e eEusobno
uslo6l4a6a4u 4edna dru,u, stu@ile u de4st6o. 8ada te*niar 4edno 7a@one s6o4e o@eraci4e, on ne
oGe da @ri7na nikak6e ,ranice. On u naci4i ne oGe ceniti ili @o>to6ati ni>ta osi D@rirode
st6ariI. 9o do6odi do 6eHe, 4edinst6a nacionalne drGa6e, >to 4e tako kaArakteristino 7a na>e
6ree.
Ono >to 6aGi na nacionalno ni6ou, 6aGi i na ni6ou eEunarodAni* or,ani7aci4a. Zbo,
6eliki* neus@e*a ko4e su doGi6eli @olitiki orA,ani7i @os6eHeni bol4e eEunarodno
ra7ue6an4u, odlueno 4e da se dal4a istraGi6an4a u torn seru @o6ere ,ru@i te*niara. =aA
COC
tralo se da bi eEunarodno ra7atran4e istraGi6ani* oblasti 6i>e doA@rinelo bol4i u7a4ani
odnosia ne,o isto nacionalni interesi. 9ako 4e 1"$", 6eliki sku@ od ##0 naunika i te*niara
ot6orio s6o4e sa6eto6an4e @od okril4e :/, da bi ra7otrio kako na4bol4e iskoriAstiti s6etske
@rirodne resurse. ;eEunarodni @ro4ekti te 6rste u6eliko 7aosta4u 7a slini nacionalni
@ro4ektia, a @olitiari, u skladu s ti, na te*niare ,leda4u s 6i>e entu7i4a7a. 9o se o,lo
6ideti i na sku@u Or,ani7aci4e 7a ekonosku saradn4u u =tra7buru 1"$", ko4i 4e bio isto
te*niki. Aerikanci su satrali da ta or,ani7aci4a ne naA@redu4e onoliko br7o koliko 4e to
te*nika situaci4a do@u>tala. =6edoci so 7aetka, na eEunarodno ni6ou, isto, ono,
D@reu7ian4aI od strane te*niara ko4e so @rietili i na nacionalno ni6ou.
2ru,i eleent u 6e7i s transForaci4o drGa6e i doinaci4o te*niara 4e s6e 6eHe
uklan4an4e ideolo>ki* i oralni* bari4era te*Aniko @ro,resu. =tare te*nike drGa6e bile su
e>a6ina isto te*niAki* eleenata i oni* oralni*, kao >to 4e @ra6da. ;oralni eleenti nisu
@ot@uno 7anearl4i6i ak ni danas, ada ni u ko slua4u ne 7au7ia4u tako u76i>eno esto
ko4e i se dodel4u4e u 4a6no ,o6oAru. 9e*nike ko4e koriste @ri6atne osobe obino su te*nike
u isto stan4u i ne sadrGe @riese oralni* eleenata. %8asni4e Heo 6ideti da to ni4e
slua4na in4enica, 6eH re7ultat sae @rirode te*nike.( 2rGa6a 4e 7aduGena ne sao 7a
odrGa6an4e @o>to6an4a 7akona i reda, 6eH i 7a us@osta6l4an4e @ra6edni* odnosa eEu s6o4i
,raEania. 9o, @rea toe, naeHe ,ranice isti te*nikaa @ri6atni* osoba. 3iberalna
drGa6a 4e tako, od sao, s6o, @oetka, 7abran4i6ala sloAbodnu @roi76odn4u eks@lo7i6a i
su@stanci o@asni* @o 7dra6l4e. /a 6i>o4 ra6ni, 7akonski sredst6ia se borila @roti6 trusto6a
%kao u =4edin4eni 2rGa6aa(, ekonoski* or,ani7aci4a o7lo,la>eni* kao ne@ri4atel4a
soci4alne @ra6de. :s@osta6ila 4e i radno 7akonoda6st6o, ko4e o,rania6a 7lou@otrebu radnika
od strane e*aniki* te*nika. /a @lanu @ra6de, drGa6a 4e bila bari4era i konica @ri6atni te*A
niki 7lou@otrebaa. Ali, kada 4e te*nika @ostala drGa6na, kada 4e te*niki
instruentari4u @re>ao u ruke drGa6e, da li 4e ona naAsta6ila da se @ridrGa6a s6o4e stare
udrostiQ Iskust6o da4e ne,ati6an od,o6or. 9e*nike ko4e 4e drGa6a s@uta6ala dok su bile u
rukaa @riA
6atni* osoba, @ostale su nes@utane 7a sau drGa6u. : torn @o,ledu ne @osto4i
saoo,rania6an4e.
En,leska drGa6a 4e 7abranila tr,o6an4e narkoticia, ali i* 4e na>iAroko koristila u Indi4i i 8ini.
=6eoHna drGa6a, bila ona Fa>istika ili kounistika, @resta4e da @o>tu4e 7akone 7a 7a>titu
radne sna,e. %8oAunistika drGa6a to @ro,la>a6a @ri6reeni re>en4e, ko4e eka
us@osta6l4an4e diktature @roletari4ataL ali ne oGeo donositi sud 0 buduHi do,aEa4ia.( 9o
ni4e sao slua4 &rince&s legi1us solutus est
)*
2 ne,o ne>to no,o dubl4e. 2rGa6a 4e 4edina bari4era
i7eEu l4udi i te*nika @o4edinaca, ali to @resta4e da bude kada se te*nika, ko4a raAste
,eoetri4sko @ro,resi4o, susretne sa starinski raison dRetat
).
3 O6o @osledn4e, >to oGda
nea nie, 7a4edniko, s @rirodo drGa6e, i@ak 4e @osto4alo skoro ne@rekidno toko istori4e.
Ali, raison dRetat nikada ni4e ras@ola,ao sredst6ia 7a so@st6eno i7raGa6an4e. 2elo6ao 4e
@o6reeno i neu4ednaeno, a n4e,o6e odluke su esto neus@e>no s@ro6oEene. :6ek 4e bio 6i>e
naera ne,o realnost, ali 4e u6ek bio tu ne,de. Pre6as*odno 4e @redsta6l4ao saoo@ra6dan4e 7a
drGa6u. 9o 4e bio nain na ko4i 4e drGa6a ne,irala oralnost. Ali, saa sredst6a ko4a su sta4ala
drGa6i na ras@ola,an4u bila su @odloGna 4ako oralno utica4u. Ona sto,a nisu bila
@rila,oEena raison dRetat ni te*niki, niti oralno, 7bo, e,a 4e bio li>en bilo kak6e sile ko4u bi
u ta oruG4a o,la @ruGiti.
Prancuski @arlaent @od a@solutno onar*i4o ili Francuska adinistraci4a @od
Restauraci4o, na @rier, nisu bili @rila,oEeni torn cil4u. Ali, kada su no6e te*nike usa6r>ile
one stare, o6e @osledn4e su i7,ubile s6o4e unutra>n4e o,rade. 2rGa6a se tada na>la u situaci4i da
stekne sredst6a @o,odna 7a s@ro6oEen4e raison dRetat3 ?i 4e do>la u n4i*o6 @osed, u@otrebila i*
4e be7 okle6an4a, 7ato >to ni4e ,a4ila nikaAk6e sun4e u 6al4anost s6o4i* cil4e6a. : isto 6ree, i
dru,e te*nike, nastale delo6an4e @o4edinaca i ko4e 4e drGa6a do tada s@uta6ala, @ale su u ruke
drGa6i, ko4a 4e odlino s*6atila kako 4o4 one o,u @osluGiti
'&
!rince&s legi1us solutus est5 Vladar ni4e 6e7an 7akonia %lat(. %Pri. @re6.(
'M
8aison dRetat5 drGa6ni ra7lo,L D6i>ib drGa6ni interesi, na ko4e se oGe @o76ati kao
i7,o6or 7a drGa6nu akci4u ko4a 4a u su@rotnosti s @ra6do ili s n4eni so@st6eni
7akonia. %Pri. @re6.(
CO$
u ost6ari6an4u n4eno, tra4no, cil4a. 8ako oeki6ati od drGa6e da ne iskoristi 7a6isno sudst6o i
@olici4u li>enu s6ake s@osobnosti rasuEiA6an4aQ Ali, na47naa4ni4a in4enica ko4u treba uoiti u
torn sloGeno ra76o4u 4este da raison dRetat ubuduHe oGe biti sao i7ra7 no>t6a te*nika ko4e
4e iskoristio 7a s6o4e s@ro6oEen4e.
Tehnika i pore#ak
Prancuska adinistraci4a 4e do @ribliGno 1"$0. ostala onak6a kaAk6u 4e us@osta6io /a@oleon
1O00. Ona 4e, nara6no, bila i7en4ena u neki detal4iaL bilo 4e ak i @o6ratka na
@rena@oleonske @rakse. Ali, ni4e bilo nikak6i* o7bil4ni* @roena ni u ori4entaci4i, niti u strukA
turi. :sta6na onar*i4a, onar*i4a sa a@solutistiki tendenci4aa, burGoaske i soci4alistike
re@ublike, !arst6o A s6i ti reGii @ri*6atili su ili tr@eli /a@oleono6 instruent 7ato >to 4e bio
dobar. /ea suAn4e da 4e 4edan od na4o7bil4ni4i* @roblea 9reHe re@ublike, iako retko
eks@licitno ra7atran, bio to >to 4e adinistraci4a st6orena @od auAtoritarno 6lascu i 7a n4ene
@otrebe, trebalo da bude u sluGbi drGa6e ko4a 4e sebe satrala liberalno. 9o 4e stan4e u ko4e
danas 7atieo drGa6u, u s6i oblastia. 9e*niki a@arat oGe da se en4a sao u7 te>koHeL
sao u7 te>koHe on se oGe u@otrebiti na 4edan, a ne na neki dru,i nain.
:7io 4ednosta6an @rier: 7a 6oGn4u autoobila ne 7nai noA,o da li 4e reGi
re@ublikanski ili Fa>istiki. 9e*nike @osta4u s6e an4e ateri4alne, dok one 7aista 7naa4ne ra7like
i7eEu drGa6a s6e 6i>e nesta4u. 2ata drGa6na te*nika ora se @rien4i6ati @od uslo6ia ko4e
ona saa naeHe, iako se @olitika i>l4en4a inistara ko4i nasleEu4u 4edan dru,o, ra7liku4u. 9a4
kontinuitet oGe se i7ra7iti kao diktatura biroa. 9o ob4a>n4a6a esto uoa6anu in4enicu da
soci4alistiki iniAstri, kada doEu na 6last, u s6i 7el4aa delu4u 6rlo slino s6o4i
nesoci4alistiki @ret*odnicia. 9o ni4e @osledica tako76ane i7da4e arksi7a ili slabosti
karaktera, 6eH s@eciFicne teGine te*nika. : s6oA4o4 kn4i7i o te*nikaa drGa6e, Ardan na,la>a6a
da @osto4i te*nika drGa6e be7 ko4e ni4edan reGi ne oGe da Funkcioni>e, be7 ob7ira na s6o4u
@rirodu.
=6aki drGa6nik se suoa6a s dileo: ili ora @rieniti te te*nike @o n4i*o6i
ne@roenl4i6i uslo6ia, ili i* se ora odreHi i odustati od n4i*o6i* re7ultata. /e seo
i7,ubiti i7 6ida in4enicu da te*nike obe7beEu4u na4bol4a sredst6a, s6aka u s6o doenu. ;iA
nistar ekonoi4e neke 7el4e biHe @rinuEen da @lanira ekonoi4u ili da 4e @re@usti anar*i4i. VeH
so ra7atrali neost6arl4i6ost @olo6ino @lanirane ekonoi4e ili @laniran4a ko4e se 7ado6ol4a6a
@re@orukaa. 9e*nika ne tr@i @oluere.
Ono >to 6aGi 7a @olitiku linost A na @rier, 7a neko, inistra A deliino 6aGi i 7a
@olitiki reGi. Od alo, 4e 7naa4a da li usta6 obe7beEu4e @odelu oHi, 4edno ili 6i>e 6eHa, ili
deokrati4u @o oAdelu Istoka ili Za@ada. = te*nike take ,ledi>ta, re7ultati He biti skoro isti.
=6aki ti@ adinistraci4e dru,ai4i od te*niki na4eFkasni4e, @oAsta4e neo,uH. 9o 6aGi i 7a neki
dru,ai4i Fnansi4ski reGi. /a @rier, u slua4u @ore7a, kaGe se kako He desniarski reGi da6ati
@rednost indirektni @ore7ia, ko4i na46i>e @o,aEa4u obino stano6ni>t6o, 4er ono @redsta6l4a
DaseI, a da He soci4alistiki reGi da6ati @rednost direktni @ore7ia, ko4i na46i>e @o,aEa4u
na4bo,ati4e. 9o sao @oAka7u4e da ni4e @rien4ena nauna @oreska te*nika. I7,leda ne@obitno
da He tak6a stro,a te*nika, ia4uHi u 6idu dobitak ko4i oGe doneti, na kra4u @obediti. Posto4i
o@tialna @oreska struktura, ko4a se oGe u @ot@unosti odrediti. Ona donosi na4bol4i @ri*od
drGa6i, dok u isto 6ree u4ednau4e bo,atst6o ,raEana i u6a Fskalnu su@stancu. /e @osto4i
6al4an ra7lo, da se ona ne @rieni. 9a4 o@tialni siste naA@redu4e u s6i 7el4aa i
@oste@eno nad4aa6a @ridodate i s@oredne ideolo>ke oti6e.
/a isti nain, @laniran4e se @oste@eno naeHe s6ako reGiu. Ideolo>ki 4e ne7relo t6rditi
da se o,u uoiti ra7like i7eEu so64etAsko, i nacistiko, @laniran4a. Planiran4e ni4e
s@eciFicnost autoritarni* drGa6a. 2eokratske drGa6e ko4e teGe soci4ali7u, kao >to su to bile
Prancuska i -ritani4a @osle 1"$#, ili nesoci4ali7ira4uHe deokratske drGa6e, kao >to 4e 2anska,
danas koriste siste @laniran4a. ?ak i @otA@uno liberalne drGa6e, kao >to 4e JuGna AFrika, koriste
@laniran4e. 9o ne 7nai da 4e cela ekonoi4a nuGno @lanskaL to 7nai da te*nika @laniran4a
na@redu4e ak i u oni @olitiki sisteia ko4i su 4o4 nenaA
CO&
klon4eni. -ilo da 4e u @itan4u @lan ii,raci4e, i76o7ni @lan, saobraHa4ni @lan ili o@eraci4a ,radsko,
@laniran4a, u6ek 4e re o isto4 te*nici.
Planiran4e 4e @ro>ireno na s6e doene @olitiko, Gi6ota, kao i na s6e drGa6ne reGie.
8ancelar Adenauer 4e 1"#1. i74a6io da neaka oladina ni4e od,o6orila na na@ore reGia, da
4e anar*ina i neor,aAni7o6ana, da 4e neo,uHe u n4u @ola,ati bilo kak6e nade i da @laniran4e
@redsta6l4a 4edino sredst6o 7a reinte,raci4u te ne@oslu>ne oladine u neako dru>t6o. Ob4a6io
4e da 4e ra7raEen !lan za ne"a$ku o"ladinu2 ko4i treba da od,o6ori na @otrebu 7a u6oEen4e
oladine u krute orA,ani7aci4e, ko4e He 4o4 @ruGiti ideal i kolekti6nu du>u, disci@linu i ut6rAEen
nain Gi6ota. Adenaur kaGe da se s6e to ora is@lanirati. /a neki nain, on 4e @redla,ao
@o6ratak na totalitarne etode. Prancuska 4e 1"#C. @redu7ela korake da obe7bedi @laniran4e 7a
sti@endi4e i turi7a. <odine 1"#&. @lanirala 4e s6o4u oladinsku or,ani7aci4u, a 1"&0. s@orAto6e.
9reba @rietiti da @laniran4e @osta4e s6e ra>ireni4e u =4edin4eni 2rGa6aa, ,de @osto4i
tendenci4a da se ono @rien4u4e ne sao na ekonoske @roblee, 6eH i na soci4alne %na @rier,
na ,radsko @laniran4e(, kao i na @olitika @itan4a. Odista, aeriko @laniran4e @osta4e osno6ni
eleentL ono 6i>e ni4e slua4na in4enica ili @uki dodatak. : =4edin4eni 2rGa6aa @osto4i skoro
d6e *il4ade tela 7a @laniran4e na ni6ou drGa6a, da ne @oin4eo tela na nacionalno ni6ou, od
ko4i* su neka 4a6na %VeHe ekonoski* sa6etnikaL !ouncil oF Econoic Ad6isors(, a neka @ri6atna
%/acionalno udruGen4e 7a @laniran4eL /ational Plannin, Association(.
/e seo i7,ubiti i7 6ida in4enicu da su naci4e s6e tesni4e @o6eA7ane. Pored to,a, kada se
neka naci4a @os6eti @laniran4u, to ia nei7AbeGne @osledice i @o dru,eL i one se, u an4o4 ili
6eHo4 eri, ora4u @os6etiti @laniran4u. A @laniran4e 4edno, eleenta @odra7ue6a @r6o
ra7ue6an4e, a onda o6lada6an4e no,i dru,i eleentia i n4iA*o6o @oste@eno @laniran4e.
/eo,uHe 4e na@ra6iti @lan 7a ali kutak ekonoi4e, a ostatku do76oliti da ostane =lobodan.
<aston -arde 4e @oka7ao da dobro ,radsko @laniran4e 7a*te6a obili7aci4u cele ekonoi4e.
Onda 4e, neko He reHi, na4bol4e ne @ra6iti nikak6e ,radske @laAno6e. Ali, @laniran4e 4e neo,uHe
i7beHiL eks@lo7i6an rast stano6ni>t6a 7nai da niko ne bi iao Gi6otno, @rostora, osi ako se
@rostor ko4i
na 4e na ras@ola,an4u ne or,ani7u4e racionalno. Pored to,a, neke neA@ri4atnosti ,radsko, Gi6ota
s6akodne6no @osta4u s6e o7bil4ni4eL na @rier, ,ustina saobraHa4a, 7a,aEen4e 6a7du*a i @reterana
buka. /i4edan od ti* @roblea ne oGe se eFkasno re>iti be7 @ra6o, re,ulati6no, @lana.
Posledn4i* nekoliko ,odina bro4ni edicinski i adinistrati6ni kon,resi su se @o nuGdi ba6ili
ti na,oilani @robleia.
Ii,raci4a i7a7i6a sline @roblee. 2anas ni4edna 7el4a ni4e u @o7ici4i da do76oli =lobodan
@rela7ak ,ranice: sloboda kretan4a bi doA6ela do @rekoerno, @oeran4a stano6ni>t6a ka
7eal4a s 6isoki @ri*odia ili @olitiko stabilnoscu. I obratao, 7el4e s diktatorski
reGiia bi se suoile sa san4i6an4e bro4a stano6nika, >to ni4e @oGel4no, 4er 7nai san4en4e
oHi. 2eokratske 7el4e bi doGi6eAle @rekoerni rast stano6ni>t6a, >to si,urno ne Gele, 7bo,
o@asnosti @o n4i*o6u ekonosku ra6noteGu i ri7ika od @ete kolone. Nta da se radiQ Pot@uno
7austa6iti kretan4e stano6ni>t6aQ 9ak6o re>en4e ni4e ni o,uHe, niti @oGel4no, 7bo, @roblea
radne sna,e i koloni7aci4e. Ali, to @odra7ue6a @lan ii,raci4e, ko4i 4e @ored to,a i @redet
eEuAnarodno, u,o6ora. Planiran4e ii,raci4e biHe isto, be7 ob7ira da li 4e re o diktaturi ili
deokrati4i. Ono He 7a*te6ati identine @olici4ske, ekonoske i adinistrati6ne e*ani7e.
2ana>n4e deokrau4e ne o,u i7aHi ti te*niki nuGnostia.
O6i @rieri na @oaGu da s*6atio in4enicu da su strukture "oderne drCave i njenih
organa vlasti &ot$injene tehnika"a zavisni" od drCave3 Ako 1is"o2 s druge strane2 Celeli da
raz"otri"o svaku od neiz1eC-nih sluC1i "oderne drCave2 otkrili 1is"o da one &ostaju sve sli$nije2 1ez
o1zira na teorije vlasti &od koji"a deluju3 ;orao insistirati na torn sve sli$nije? konano
i74ednaa6an4e 4o> ni4e @osti,nuto. /ea 6eHe slinoAsti i7eEu te*nika drGa6e ne,o i7eEu
e*aniki* te*nika. Posto4e 7el4e ko4e su na7adne u odnosu na obe. Ali, @ra6ac ra76o4a 4e
4asan i @raktino nea naina da se on 7austa6i. VideHeo 7a>to.
/adoH te*niki* sredsta6a 4e re7ultat n4i*o6o, @reci7no, od,oA6ora na soci4alne @otrebe.
: 6ree kada se dru>t6o ni4e stalno obraAHalo drGa6i, kada @roblei s6i* 6rsta nisu bili tako
bro4ni ili akutni kao danas, drGa6a 4e bila relati6no slobodna u odnosu na s6o4e instruAente.
:@rkos s6i oni @leeniti osobaa ko4e uiru4u sebe
COO
@riaa kako su s6e istori4ske e@o*e sline 4edna dru,o4, da su kri7e i7 et6rto, 6eka bile nalik
onia i7 de6eto, i tako dal4e, in4enica 4e da nikada rani4e niko ni4e o,ao 6ideti s6etsku
ekonoi4u, s6etske rato6e ili s6etsko i nacionalno stano6ni>t6o ko4e se, u @roseku, udA
6ostrua6a s6aki* $# ,odina. 2rGa6a 6i>e ni4e u @o7ici4i da odbaci na4eFkasni4a o,uHa
sredst6a. /4eni @roblei su teGi i sloGeni4i od s6i* s ko4ia se o6ek ikada suoio. Ako drGa6a
Geli da ia neki utiAca4 na dru>t6o %@ri eu nea alternati6u(, @osto4i sao 4edan nain da u
toe us@e. Parlaentarne debate, okle6an4e teoretiara, @rotesti *uanista, deokratski i7bori A
s6e to 7nai 6rlo alo. 2rGa6a nea 6i>e i7bora ne,o radnik na @okretno4 traciL ona se kreHe u
@ra6cu te*Aniko, dru>t6a 7bo, sae @osta6ke @roblea.
Ra7otrio d6a @riera. 8oncentracioni lo,or se obino satra karakteristini 7a
diktatorske i Fa>istike reGie. 9ak6e instituci4e neos@orno @osto4e u =o)4etsko =a6e7u, Pol4sko4
i -u,arsko4. Ali, oni su @osto4ali i u Prancusko4 7a 6ree 9reHe re@ublike i u En,lesko4 7a 6ree
-ursko, rata. /e se nas 7a6arati ra7lika u na7i6u. Radni lo,ori, lo,ori 7a @re6as@ita6an4e,
i7be,liki lo,ori A s6i oni @redsta6l4a4u istu in4enicu. A @osebno so s6esni to,a koliko 4e bilo
6aGno koriAscen4e koncentracioni* lo,ora u AlGiru. O6de ,o6orio o koncentraAciono lo,oru
u n4e,o6o4 isto4 Fori, ko4a nea nie, 7a4edniko, s kreatori4uia ili s 6e>an4e
7at6orenika o @ale6e. 9ak6a uen4a se o,u @ri@isati l4udia, a ne te*nici. 3o,or kao
instituci4a se @o4a6Al4u4e s6uda, @od na4ra7liiti4i @olitiki reGiia, kao re7ultat s@oA4a
soci4alni* @roblea i @olici4ske te*nike. Eleenti @roblea o,u se @rika7ati na sledeHi nain:
s ob7iro na @osto4an4e nacionalistike or,ani7aci4e i, obratno, na @osto4an4e @ete kolone, s
ob7iro na adiAnistrati6ni karakter kontrole teritori4e i rasta stano6ni>t6a, a@solutao 4e
neo@*odno s6oriti @olici4sku silu, ali ne u odnosu na @o4edince, 6eH na kate,ori4e @o4edinaca.
/eo,uHe 4e i7beHi us@osta6l4an4e @olici4ske sile @o kate,ori4aa A >to 7a sobo @o6lai, na
@rier, @re6enti6na *a@>en4a, koncentrisan4e asa ne6ini* osoba ne radi suEen4a, 6eH radi
ra76rsta6an4a i tako dal4e. 2a bi se oba6ile o@eraci4e ra76rsta6an4a i @roA
6ere ora4u se ra76iti 6isokousa6r>eni sistei, kao na @rier ;V2
'O
u =o)4etsko =a6e7u, P-I u
=4edin4eni 2rGa6aa i !I!
'"
u oku@irano4 /eako4. 9ak6i sistei oi,ledno 7a*te6a4u 7naa4no
6ree 7a s6o4e o@eraci4e. Osun4ieni se o,u drGati u @rit6oru ,odinaa @re ne,o >to siste
7a6r>i istra,u. /4i*o6a @reci7nost i stro,ost @odra7ue6a4u s@oro delo6an4e. 9e*niki siste
koncentracioni* lo,ora @oka7ao se toliko eFkasni i 7ado6ol4a6a4uHi, da se s6e 6i>e ukl4uu4e
u na>e dru>t6o. On 6i>e ne @redsta6l4a akti6nost de6i4antni* diktatora, 6eH akti6nost s6ako,
dobro, adinistratora.
2ana>n4i siste koncentracioni* lo,ora 4e tesno @o6e7an s nacioAnalistiko drGa6o. Ali,
on se tako dobro ukla@a u adinistrati6ne sistee uo@>te, da nikako ne oGe nestati, ak i kada
bi se @roenila nacionalistika struktura oderno, s6eta. /eke kate,ori4e ne@oGel4Ani* He
ostati, kate,ori4e dru>t6eni* ot@adnika 7a ko4e 4e koncentracioni lo,or idealno re>en4e, akar
dok neka eFkasni4a te*nika ne oo,uHi re>en4e @roblea u7 4o> an4e tro>ko6e. Ali, alo 4e
6eroA6atno da He se to desiti u blisko4 buduHnosti.
2ru,i @rier 4e siste inGen4erin,a @roda4e, @r6obitno 7ai>l4eAno, u =4edin4eni
2rGa6aa, ko4i treba da olak>a @ri6atnu tr,o6inu unutar 7el4e. =iste sada @osto4i na ni6ou
eEunarodne tr,o6ine, @od drGa6no u@ra6o. Posto4e Fre ko4e su s@eci4ali7o6ane 7a @siA
*olo>ko i sociolo>ko istraGi6an4e trGi>ta. Proi76odi 4edne 7el4e ne o,u se @roda6ati na
trGi>tia dru,i*, osi ako ne is@une odreEene uslo6e, ne sao @roi76odne, 6eH i u @o,ledu
di7a4na i u@otrebl4i6osti. Oi,ledno bi bilo neeFkasno i76o7iti @roi76ode 7a ko4e se una@red 7na
da se neHe @roda6ati. 8aGu da se ni 4edna aerika Fra ne bi usudila da lansira no6i
@roi76od, ak ni >nalu 7a kosu, a da saa @reAu7e od,o6ornost 7a di7a4n, bo4u, itd. Pira s6o4
@roble @reda4e 4edno od tri ili etiri 6elika konsultanta 7a industri4ski di7a4n, i4i 4e @osao da
neko @roi76odu da4u o@tialan s@ol4a>n4i i7,led, to 4est, i7,led ko4i 4e na46i>e od,o6ara
o@>te ukusu.
'O
;V2: ;inistarst6o unutra>n4i* @oslo6a. %Pri. @re6.(
'"
!I! %!ounter Intelli,ence !or@s(: 8ontraoba6e>ta4ni kor@us, oba6e>ta4na a,enci4a
unutar aerike ari4e 7a 6ree II s6etsko, rata i kasni4e. %Pri. @re6.(
C"0
9aka6 @ristu@ istraGi6an4u @otro>aa aeriki @roi76oEai saAtra4u 4edino is@ra6ni. On
4e i@ak slobodno i7abran. ;eEuti, i tr,o6ina @ostane eEunarodna, ona, u an4o4 ili
6eHo4 eri, ula7i u delokru, drGa6e. 9ada se neka 7el4a oGe suoiti s @robleo
s@ol4notr,o6insko, deFcita. 2a bi re>ila ta4 @roble, ona se ora usa,lasiti s trGi>te
@o6erioca. ;orala bi se konsulto6ati neka od na6edeni* or,ani7aci4a i ono >to 4e do tada bio
i7bor na osno6u inteAresa, @osta4e oba6e7a. Pono6o 6idio kako 4e te*niki 7aostala naci4a
@risil4ena da se obliku4e @o u,ledu na na4na@redni4u, i se i7eEu n4i* us@osta6e or,anske
6e7e. 9ak6a situaci4a ni4e @osledica aerike Gel4e 7a doinaci4o ili aerike o*olosti. 9o 4e
te*nika situaci4a. Posto4i 4edan i sao 4edan eFkasan etod 7a us@osta6l4an4e eEuAnarodne
tr,o6ine i neo@*odno 4e usa,lasiti se s ti etodo, be7 ob7ira na i>l4en4e drGa6e.
/ara6no, oGe se 7aisliti i da drGa6a i7abere bankrotst6o...
/a6eo sa d6a kra4n4e ra7liita @riera ne bi* li na,lasio ste@en u ko4e te*nike in4enice
delu4u na drGa6u u s6i oblastia.
Ali, in4enice nas 6ode dal4e. 2rGa6ni usta6i ne en4a4u u@otrebu te*nika, ali te*nike 6eoa
br7o delu4u na drGa6ne strukture. One @oAdri6a4u deokrati4u i teGe st6aran4u no6e aristokrau4e.
=koro s6i sociAolo7i se slaGu u toeL do6ol4no 4e os6rnuti se na dela CorGa Pridana %<eor,es
Priedann(, da bi se stekla @redsta6a o sa,lasnosti @o torn @itan4u, ak i eEu sociolo7ia s
na4i7raGeni4i deokratski i sociA4alistiki sklonostia. Politika 4ednakost @osta4e it A
@osredo6aAn4e te*nike 4e ini nedostiGno. /a@roti6, te*nika, u s6e 6eHo4 eri, @roi76odi 6eHinu
sluGitel4a i an4inu u@ra6l4aa. Pridan 4e nauno istraGio ta4 @roble i @ot@uno ne@ristrasno
@oka7ao da se radniciAroAbo6i s6ode na na4niGu o,uHu l4udsku 6rednost kada se n4i*o6e FunkA
ci4e s@eci4ali7u4u 7a @ot@uno o,raniene 7adatke. : torn Fenoenu s@eci4ali7aci4e 6idio >ta
te*nika ini od o6eka u celini. /a @rier, @reci7nost @olici4ski* e*ani7aa oo,uHa6a
obuku dobro, @olicaA4aca 7a nekoliko nedel4a. Ali, tako obuen o6ek nea nikak6o 7nan4e 0
te*nikaa unutar ko4i* delu4e. 34udi se ne@restano @rebacu4u s @osla na @osao, a da nikada ne
steknu istinski @o7i6L u torn sislu, oni su deA
,radirani te*niko. Ali, @o7i6 4e kl4uni deo Gi6ota i kulture. : tak6i okolnostia, ak i
6lada4uHa kultura ubr7ano nesta4e.
;orao u7eti u ob7ir i utica4 @ol4o@ri6redni* te*nika, ko4e 7a @osledicu ia4u
iscr@l4i6an4e odreEeni* ti@o6a 7el4i>ta, dok ediAcinske te*nike do6ode do @renasel4enosti.
Interakci4a ta d6a Faktora do6odi do st6aran4a asa nedo6ol4no ra76i4eni* l4udski* biHa, ko4a
neki satra4u ne@odesni 7a deokrati4u, 7ato >to nisu u stan4u da na Gi6otne @roblee
rea,u4u @otrebno br7ino.
/asu@rot to4 ,oili, nala7i se 7at6orena elita, ko4a ra7ue ta4ne s6o4i* so@st6eni* te*nika,
ali ne nuGno i s6i* te*nika. 9i l4udi su bliAski sedi>tu oderne drGa6ne oHi. 2rGa6a 6i>e ne
@oi6a na D@roseAno ,raEaninuI 6eH na s@osobnosti i 7nan4u te elite: @rosean o6ek 4e
@ot@uno nes@osoban da @rodre u te*nike ta4ne ili 6ladine or,aniA7aci4e i 7ato ne oGe iati
nikaka6 utica4 na drGa6u.
2a bi uradio ne>to konstrukti6no s torn de,radirano i @rekoerAno s@eci4ali7o6ano
radno sna,o, Pridan 4e @ola,ao nade u raA76o4 soci4ali7a, ko4i He, kro7 oseHan4e
soci4alistiko, bratst6a i s6est 0 toe da radi 7a o@>te dobro, @ruGiti o6eku 7ado6ol4st6o u radu.
Ali, ta4 @si*olo>ki lek %i4u 6rednost ne os@ora6a( nikako ne oGe @reAostiti 4a7 i7eEu
intelektualne nes@osobnosti ase s@eci4ali7o6ani* radnika i ono@ola te*niki* sredsta6a
te*nike elite. /o6a elita je-ste elita ak i kada 4e @o@ularna u narodu. 9a @odela 4e oi,ledna u
s6i sFeraa. /a @rier, u oblasti adinistraci4e, inter6enci4a te*nike or,ani7aci4e i e*ani7aci4e
@roi76odi, kako to kaGe ;as, Dd6e eEuAsobno 6eoa udal4ene klase. Pr6a, bro4ano ala,
ra7ue sredst6a 7a osi>l4a6an4e, or,ani7aci4u, u@ra6l4an4e i kontroluL dru,a, beskra4no bro4ni4a,
sasta6l4ena 4e od @uki* i76r>ilaca...R O6i dru,i su nadniari ko4i ne ra7ue4u ni>ta od sloGeni*
te*nika ko4e s@ro6ode. /e7aisli6o 4e da bi noralno delo6an4e deokrati4e bilo @ri*6atl4i6o 7a
one ko4i ost6aru4u ta4 te*niki ono@ol A ko4i 4e, @o6r* s6e,a, skri6eni onoA@ol, u sislu da su
n4e,o6i i76r>ioci ne@o7nati asaa.
9e*nika obliku4e aristokratsko dru>t6o, ko4e sa s6o4e strane @odraA7ue6a aristokratsku
6ladu. : tak6o dru>t6u, deokrati4a oGe biti sao @ri6id. ?ak i u o6o trenutku,
@ret@osta6ke tak6o, stan4a
C"C
st6ari oGeo 6ideti u @ro@a,andi. 8ada 4e re o drGa6no4 @ro@a,andi, tu 6i>e nea ni ,o6ora
o deokrati4i.
Ra7otrio obinu @ro@a,andu, onak6u kak6a @osto4i u re@ubliAkanski 7el4aa.
-e7a7leno se t6rdi kako @luralitet @arti4a i @ro@aA,andni* a>ineri4a obe7beEu4e n4i*o6u
eEusobnu ura6noGenost. Prea toe, bira 4e =lobodan da na@ra6i istinski i7bor i7eEu suA
@rotsta6l4eni* kandidata. ;eEuti, neke osobe, oGda isto tako ne6iAno, t6rde kako su s@osobne
da s6e @ret6ore u ateatiku. 2a bude @reci7an, ona @ro@a,anda ko4a 4e na46i>e te*nika,
na46e>ti4a i na4inAten7i6ni4a, dobi4a na46eHi bro4 ,laso6a. Nto se ene tie, ni4edan od ti*
sta6o6a, sa @o sebi, ne ini deokrati4u laGno. Ono >to 4e ini tak6o 4este saa
akuulaci4a @ro@a,andni* te*nika, sao >iren4e te*niki* sredsta6a 7a s@ro6oEen4e @ritiska.
/i4e tano da d6a su@rotAsta6l4ena @ro@a,andna a@arata @otiru 4edan dru,i. Ili @re, to oGe biti
tano u @olitiko sislu, ali 4e @o,re>no u @si*olo>ko.
Pra6i @roble leGi u @si*olo>ko4 situaci4i @o4edinca i7loGeno, de4Ast6u bro4ni*, @od4ednako
6e>ti* @ro@a,andi, ko4e delu4u na n4e,o6 ner6ni siste, a sada, sa otkriHe no6i* etoda,
na@ada4u i reete n4e,o6u @ods6est, delu4u na n4e,o6u inteli,enci4u i @o,or>a6a4u n4eA,o6e
reakci4e. Po4edincu 6i>e nea Gi6ota, osi u klii na@etosti i @renadraGenosti. On 6i>e ne oGe
7adrGati ose* ske@tino, @osaAtraa. On 4e 7aista Dan,aGo6anI, ali ne dobro6ol4no, @o>to 4e
@restao da u@ra6l4a s6o4i islia i @ostu@cia. 9e*nike su nauile or,ani7atoAre kako da
gS&risile na uesce u i,ri. On 4e li>en so@st6ene oHi rasuAEi6an4a. Ako ni4e DFiksiranI una@red,
on He se @o6i4ati nasuiceL neHe slediti so@st6eni sud 6eH 7akon 6eliki* bro4e6a. Inten7i6na
u@otreba @ro@a,ande uni>ta6a ra7boritost ,raEanina. : istinski deokratAsko dru>t6u, s6e
@oi6a na @roi>l4eno i7boru i slobodno4 6ol4i. Ali, @ro@a,andne a>ineri4e se unoGa6a4u
u@ra6o u deokrati4aAa. 9ao ,de @osto4i sao 4edna @ro@a,andna a>ina, ona drGa6na,
@o4edinci su uslo6l4eni direktno i ona ne oGe biti 7aista inten7i6na, 4er nea konkurenci4u. :
tako76ani deokrati4aa, @ro@a,anda "ora biti s6e inten7i6ni4a da bi doinirala nad
ri6alia. 9ako @osta4e i s6e @odukli4a.
/a ta4 nain te*nika ne@osredno oeta delo6an4e deokrati4e. Ona 6odi 4a6no nen4e
sao u 4edno seru, 7ato >to su sredst6a ko4a drGa6i sto4e na ras@ola,an4u i ko4ia u@ra6l4a
te*nika aristoAkrati4a, obino oHni4a od oni* ko4ia ras@olaGu @arti4e. Prea toe, seo
@risust6o te*nike @redsta6l4a o7bil4an @roble.
Ali, s6aki @olitiki siste se suoa6a sa sledeHi @robleo: s @roenl4i6o
ra7no6rsnoscu ras@oloGi6i* a>ina, >to 7nai uno>eAn4e @oetn4e u tradicionalne strate>ke i
taktike 6o4ne konce@ci4e. /ara6no, o,uHe 4e sisliti 6elike teori4e o 6e>tini rato6an4a i straA
te>ki doktrinaa, or,ani7o6ati ari4e u skladu s Flo7oFski @rinAci@ia i tako dal4e. Ali,
4edan Faktor u6ek reeti s6e: a>ina. ;a>ina 4e, u st6ari, uslo6ila odernu strate,i4u. Po>to 4e to
ra7ueo, .itler 4e @osti,ao neke us@e*e. 9e*niki @roble se 4ednosta6no oGe @ostaA6iti i
o6ako: kako se data a>ina oGe na4eFkasni4e iskoristitiQ 8o4i se @ostu@ci ora4u @redu7eti u
@o,ledu lo,istike, 6e7e i koordinaci4e naoruGan4aQ 8aka6 se @lan ora na@ra6iti da bi se a>ina
o@tialno iskoristilaQ I tako dal4e. /a @rier, tenk 4e uslo6io bitke i7eEu 1"'". i 1"$'. 2anas
su od @resudno, 7naa4a a6ioni, krstareHe i interkontiAnentalne rakete. Ali, i76an eFekta te*nike
na strate,i4u, @roenl4i6a a>ineri4a rata na"eBe &oliti$ki iz1or3 =4edin4ene 2rGa6e su u i76e>ta4u
8on,resa %1"$"( @ri7nale da 7bo, br7o, ra76o4a te*nike 6i>e nisu u situaci4i da Fnansira4u
@ot@uno naoruGa6an4e A snabde6an4e ko@nene 6o4ske s neo,ranieni bro4e 6o7ila s6i*
ti@o6a, @ored ornarice i 6a7du*o@lo6st6a. Vo4ni a6ion i7 1"$&. 6eH 1"$". 4e bio 7astareo. I7,leA
dalo 4e neo,uHe nasta6iti s @roi76odn4o *il4ada @rieraka a>ina ko4e nikada neHe biti
u@otrebl4ene i ko4e He uskoro 7astareti. ;orao se na@ra6iti @olitiki i7bor.
/a slian nain 4e i -ritani4a na@ustila 6eHinu s6o4i* @rototi@o6a da bi se @os6etila i7,radn4i
4edinst6eno, ti@a ari4e, >to se satralo @resudni. ?in4enica naetnuto, @olitiko, i7bora
bila 4e @ot6rEena @odelo 6o4ni* @oslo6a i7eEu kontinentalne E6ro@e, =4edin4eni* 2rGa6a i
Velike -ritani4e, na osno6u odredbi Atlantsko, @akta. = daAl4i ra76o4e, @ostalo 4e neo@*odno
traGiti no6e oblike Fnansiran4a, da bi se @odneo teret 6o4ne te*nike @odel4ene kao >to 4e
@ret*odno o@isano. 9o @odseHa na eEu7a6isnost te*nika uo@>te, a @osebno na
C"$
utica4 te*nike na 6o4ne konce@te i, @reko n4i*, na @olitiki i7bor. : 6e7i s ti, @odsetio se na
-e6ano6u %Aneurin -e6an( o>tru o@asku s 4edno, od n4e,o6i* @osledn4i* @reda6an4a: D9e*nike
oderno, rata su uni>tile deokrati4u.I :@ra6o to 4e na>a @oenta.
Ra7i>l4a4o @ooHu analo,i4e. Isto onako kao >to 6o4ne a>ine uslo6l4a6a4u strate,i4u, tako i
or,ani7acione i dru,e te*nike uslo6l4a6a4u strukturu oderne drGa6e. Viner ni4e ,o6orio u @ra7no
kada 4e rekao da su ra7ni sistei eito6an4a @ro,raa i reGe 6a7du>no, trans@orAta uinili
nei7beGni s6etsku drGa6u. 9e*nika ne @osta6l4a @itan4e da li 4e dati drGa6ni oblik @ra6edni4i,
6eH da li oo,uHa6a eFkasni4e koriAscen4e te*nika. 9e*nika 6i>e ni4e u @roce@u i7eEu @olitike
realnosti i oralni* teori4a i i@erati6a. Ona 4e u @roce@u i7eEu @olitike realnosti i te*niki*
sredsta6a. Proble 4e @ronaHi drGa6nu Foru ko4a 4e na4adek6atni4a 7a @rienu te*nika ko4e
drGa6a ia na ras@ola,an4u. /ara6no, @osto4i sloboda da6an4a @rednosti neko4 doktrini ili
ne,ati6Ano, ,ledan4a na neku te*niku. =lobodno 4e san4ati o ost6ari6an4u neke 6rste @ra6de,
uesto da se koriste te*nika sredsta6a. Ali, onda drGa6a ora raunati na skoro nei7beGnu
oda7du, kak6u 4e doGi6ela PranAcuska ari4a 1"$0. /a>i ,enerali su iali s6o4u doktrinu i
s6o4e 6o4ne konce@ci4e, ali su 7anearili utica4 a>ine A bio 4e to *ero4ski @rier, reeno 4e,
uiran4a na braniku @ro,resa. =uoena sa eFkasnoscu te*nike, drGa6a 4e oba6e7na da 4o4 da
odre>ene ruke. Ardan 4e na@isao: D2obre etode do6ode do dobri* struktura.I
9i Faktori osuEu4u na @ro@ast @arlaentarnu 6last, o@tereHenu 7naa4ni dodatni
@rtl4a,o, ko4i oeta te*niki @ro,res: 6eliki bro4e osoba ukl4ueni* u dono>en4e odluka,
teGino i s@oroscu deAokratsko, e*ani7a, @ot@uno nes@osobnoscu @redsta6niko, tela
da @rieni @olitiku te*niku, esto @roeno sku@>tinsko, osobl4a, nasu@rot stabilnosti
te*niko, osobl4a u sluGbi adinistraciA4e, itd. Pod utica4e ti* Faktora, te*niki na@redak
@oste@eno oku@ira drGa6u, ko4a 4e sa s6o4e strane @rinuEena da @o@rii oblike i us6o4i
instituci4e ko4e @o,odu4u torn na@retku. VeH 4e @re@o7nat 7naa4 DkoAisi4aI u Francusko
@arlaentarno Gi6otuL o,lo bi se dodati i da su one 6eH otele kontroli. : =4edin4eni
2rGa6aa, siste lobista %,ru@e @o4edinaca ko4i se 6r7a4u @o *odnicia 8on,resa( obe7beA
Eu4e 6e7u i7eEu 7akonoda6no, i te*niko, or,ana. =6e 6elike aeArike kor@oraci4e i
te*nike ,ru@e ia4u @redsta6nike akredito6ane u Va>in,tonu, i4i 4e 7adatak bri,a o
interesia %ne nuGno u ka@italiAstiko sislu( ,ru@a ko4e @redsta6l4a4u u 7akonoda6no4
oblasti. 9a4 siste 4e u =4edin4eni 2rGa6aa @ot@uno le,alan i do@u>ta 7adrAGa6an4e
odreEene 6e7e i7eEu @olitiara %ko4i su s6e 6i>e od6o4eni od realnosti( i te*niki* uslo6a
Gi6ota. 9ak6e instituci4e @redsta6l4a4u 6rlo slabe oblike ada@taci4e. =i,urno 4e da He oderna
drGa6a na kra4u biti @rinuEena na totalnu ada@taci4u. 2o tak6e ada@taci4e oGe doHi kro7
re6oluci4u, @o@ut one ko4a 4e st6orila .itlero6u drGa6u. ;oGe se desiti, eEuti, da @oredak
ne doGi6i ni na4an4e i7ene i da se ceo @roble s6ede na eliinaci4u @olitiki* sila, ko4e He
@ostati isto Foralne, @uka @redsta6a. Po s6eu sudeHi, to 4e @ut ko4i su na>e deokrati4e
6eH krenule.
Ali, ako se drGa6a @ot@uno @rila,odi te*niki nuGnostia i @oAstane sao o,rona a>ina,
da li He ostati @re@o7natl4i6a kao drGa6aQ /a@oenio, na @r6o estu, da to @itan4e uo@>te ne
@ret@osta6l4a neku teori4u te*nolo>ke drGa6e. 2anas se st6ari u @olitiko4 sFeri de>aA6a4u be7 i
na4an4e, teori4sko, do@rinosa. /ea 6i>e ,o6ora o drGa6i u klasino sislu. ;isliti su@rotno
4e se>na ,re>ka, ko4u @ra6i 6eAHina oni* ko4i ,o6ore o drGa6i, bili oni Flo7on, teolo7i, @ublicisti,
@oAlitiari ili @roFesori usta6no, @ra6a. Oni ,o6ore o drGa6i u @o4o6ia i oblicia ko4i su
6aGili 7a drGa6u i7 de6etnaesto, 6eka ili i7 6reena /a@oleona. 2ana>n4a situaci4a 4e teel4no
dru,ai4a.
Politika sila ni4e 6i>e sao klasina drGa6a i ona He to biti u s6e an4o4 eri. 9o 4e e>a6ina
or,ani7aci4a, i4i 4e or,ani7a 7a dono>en4e odluka 7naa4no reduko6an, 7ato >to, u eEusobno4
i,ri te*nika, 7a dono>en4e odluka ia s6e an4e esta. 9a situaci4a se oGe u@oArediti sa
eliinaci4o @o4edinca od strane autoatske a>ine, ko4i ne 7adrGa6a nikak6u Funkci4u, osi
nad,ledan4a a>ine i staran4a da ona ostane u radno stan4uL @olitika sila 4e @o@ut bilo ko4e
dobro @rila,oEene or,ani7aci4e, ko4a Funkcioni>e s iniuo dono>en4a odluka. 9ak6a
or,ani7aci4a ni4e su6i>e kruta i 7na kako da se saa @rila,odi tekuHi @robleia. 8ao >to 4e
@o7nato, 4o> niso u tak6o4
C"&
situaci4i, ali 4o4 se ubr7ano @ribliGa6ao.
$0
9o 4e oblik drGa6e ko4i 4e 3en4in @red6ideo 7a
soci4alistiki s6et. D2rGa6a He biti s6edenaI, rekao 4e, Dna @ra6l4en4e @o@isa i statistiku.I 3en4in 4e
orao da o@i>e buduHu ulo,u drGa6e na 6rlo saGet nain, 4er te*nike or,ani7aci4e 1"C0. 4o> nisu
bile ra76i4ene. Ali, ono >to 4e on uoio 4este u@ra6o ono >to danas 6idio kao skicu, i7a
staroodne re@ublikanske aske. /i4e nuGno da tak6o dru>t6o bude soci4alistiko. Ono >to
i7,leda 6aGno 4este da su drGa6a ko4u 4e @red6ideo 3en4in i isto te*nolo>ka drGa6a, ko4u @odraA
7ue6a4u oderne or,ani7aci4e, u su>tini identine.
Pitan4e 4e da li 4e tak6a drGa6a soci4alistika. 2a 4e ona te*nika %>to 4e t6rdn4a ko4a nea
naeru da bude teoretska(, to ni4e s@orno. :@ra6o u o6o trenutku, te*nika sinte7a oGe
do6esti do @ot@une eliinaci4e drGa6e u tradicionalno sislu. Ok6ir u ko4e dru>t6o @osto4i
oGe se sas6i dobro odrGati i be7 tradicionalne drGa6e, oGAda ak i bol4e ne,o s n4o.
9e*nolo>ka drGa6a nala7i se u ne@osredAno doslu*u sa sai oderni dru>t6o i @risutna
4e u du>aa l4udi ko4i sla6e eFkasnost, red i br7inu. 8lasina drGa6a od,o6ara isceA7li silaa
@ot@uno dru,ai4e @rirode.
Tehnika i po$itike #oktrine
=truktura drGa6e ni4e 4edina st6ar ko4a 4e i7en4ena te*nikoL @roenile su se i @olitike
doktrine.
:oa6ao, @re s6e,a, da 7a @olitike doktrine 6aGi isto >to i 7a @olitike strukture, to 4est, da
su neke @rila,oEene te*niko4 u@otrebi, a neke ne. :o@>te u7e6, no6e doktrine %na @rier,
doktrine narodni* deAokrati4a, ko4e bi bilo ,lu@o i nai6no @oisto6etiti sa Dstal4inistikib(
@rila,oEene su na ta4 nain. D/ea slobode 7a ne@ri4atel4e slobodebL D=ao radnik 4e ,raEaninb,
D2rGa6a ,arantu4e sloboduL >to 4e drGa6a
$0
O6de neHeo ra7atrati Da>ine 7a @rocenu 6o4ni* situaci4a i odreEi6an4e na4boAl4e,
delo6an4aI. 9e a>ine nisu sao Fanta7i4a. Viner, Nenon %=*annon( i ;or,enstern %;or,enstern(
A ko4i s@ada4u u 6odeHe aerike ateatiare A rade na tak6o4 a>iAni i ,o6ore o n4o4 kao o
Dnei7beGno4b. Viner ak isli da He to 6oditi do a>ine ko4a He @rocen4i6ati @olitike situaci4e.
8ibernetski ureEa4i He uiniti da drGa6a 6odi @olitiku kao >to se i,ra >a*. Ako se ost6ari ta
a@okali@tika o,uHnost, oi,ledno 4e da ne oGeo @red6ideti @osledice @o drGa6u i 7ato tu
*i@ote7u neHeo ni ra7atrati.
4aa, utoliko 4e sloboda si,urni4a.b 9e @arole i7raGa6a4u ide4u ko4a @oiAn4e da odnosi @re6a,u.
2oktrinarni eleenti se @reci7no @odudara4u s ra76o4e drGa6ni* te*nikaL doktrina @reci7no
i7raGa6a dru>t6enu siAtuaci4u i sto,a 4e od Gi6otno, 7naa4a. : n4u 6eru4e 6eliki bro4 ,raEanaL ona
teGi eFkasno4 @rieni i ia 7ara7nu od = dru,e strane, doktrine tradicionalne deokrati4e A
@ra6a o6eka, a@straktna konce@ci4a ,raAEanina, 4ednakost u ,lasan4u, sukob i7eEu oHi i
slobode A nisu @rila,oEene oderno4 dru>t6eno4 st6arnosti. I7 to, ra7lo,a, s6edoci so br7e
sklero7e i 7astare6an4a ti* doktrina, ko4e se s6e teGe o,u braniti. Ja6no nen4e u n4i* 6i>e ne
6eru4e, osi oGda eEu AerikanciAa, ko4i i7,leda 4o> 6eru4u u indi6idualnu slobodu, ko4a
4e unekoliko teori4ski konce@t. Ali, deokratski narodi, kao celina, @ri6rGeni4i su tradici4aa
ne,o @reci7ni doktrinaa. 2eokratska doktrina 4e, u s6ako slua4u, ne@rila,oEena
te*niko @ro,resu, >to 4e in4enica ko4a 4e li>a6a bilo kak6e 7naa4ne sile ili oHi 7a no6e
@rodore..
2okuenti @o@ut =eklaracije - ljudski" &ravi"a Ujedinjenih nacija ne 7nae ni>ta
o6eanst6u okruGeno te*niko. ;orao i7ua6ati l4udsku situaci4u u sudaru s te*nikaa, a
ne sa silaa ko4e 6i>e ne @oAsto4e. /iko ne oGe biti odu>e6l4en deklaraci4aa ko4e se o,u
kr>iti be7 @osledica, bilo od strane @ri6atni* @redu7eHa %kao, na @rier, staA6o @osloda6aca o
>tra4ko6ia, i7 1"$O.(, bilo od strane sae drGa6e %kao u slua4u 7akona o ratni 7loinia, od
1#. se@tebra 1"$O, ko4i 4e direktno kr>io deklaraci4u o l4udski @ra6ia (.
9e*nika 4e uinila tradicionalne deokratske doktrine 7astareAli. 9o treba @osatrati kao
noralnu situaci4u, 4er ni4edna @olitika doktrina ni4e 6ena. 8ako se en4a4u situaci4e, ora4u
se en4ati i doktrine. E6oluci4a 4e neo@*odna, bilo @od utica4e te*nike ili i7 neAko, dru,o,
ra7lo,a. Ali, 4edna in4enica i7,leda no6a: ni4e re sao 2 @roeni doktrineL @olitika doktrina
4e @o76ana da i,ra teel4no dru,ai4u ulo,u. : de6etnaesto 6eku, @olitika doktrina 4e iala
sna,u @ro@isa ili konstituti6nosti, >to 4e bilo u skladu kako s celi idealistiki i
roantiarski @okreto, tako i sa 6ero u @ro,res. 34udi su bili u6ereni u s6eoH ide4a i bili
s@reni da u akci4u @ret6oAre doktrine ko4e su satrali @ra6edni. 2oktrinarni oti6i i,rali su
@riarnu ulo,u u Re6oluci4i 1MO". /a@oleon I 4e @ao u neilost 7bo,
C"O
nedostatka doktrine, >to 4e an4ka6ost ko4u 4e /a@oleon III nasto4ao da @re6a7iEe. Re@ublike,
ak i onar*i4e, bile su nestr@l4i6e da @riAene na4@ra6edni4u doktrinu. Politika doktrina 4e, be7
ob7ira na s6o4 sadrGa4, odreEi6ala cil4 ko4i treba dostiHi. Ona 4e @redsta6l4ala na4bol4i oblik
6lada6ine, 7asno6an na ra7uu %@re ne,o na istori4i( i Flo7oAFi4i. Proble 4e bio kako ost6ariti
ideal. 2oktrina 4e bila kriteri4u 7a akci4uL ona ni4e toliko sudila da li 4e akci4a s@ro6edena
dobro ili lo>e, koliko da li 4e bila 6al4ana u odnosu na sau doktrinu. ?ak 4e i ;arks delio to
i>l4en4eL 7a n4e,a 4e doktrina takoEe @redsta6l4ala cil4 i kriteri4u delo6an4a. 2oktrina 4e
oi,ledno doinirala @olitiki Gi6otoL to ni4e bilo @uko uobraGen4e, 6eH realnost.
=a u6oEen4e te*niko, ra76o4a u Gi6ot drGa6e, nasta4e @ot@uno dru,ai4a situaci4aL doktrina
sada sao ob4a>n4a6a i o@ra6da6a. Ona 6i>e ne @redsta6l4a cil4L cil4 4e odreEen autononi
delo6an4e te*nika. Ona 6i>e ni4e kriteri4u delo6an4aL 4edini kriteri4u delo6an4a sasto4i se i7
sa7nan4a da li 4e te*nika is@ra6no u@otrebl4ena ili ne, a ni4edna @olitika teori4a na to ne
oGe reel
Politika doktrina, ne,de od 1"1$, delu4e na sledeHi nain: drGa6a 4e delo6an4e s6o4i*
so@st6eni* te*nika @risil4ena da st6ori doktrinu 6lada6ine na osno6u te*niki* nuGnosti. 9e
nuGnosti @risil4a6a4u na delo6an4e na isti nain na ko4i ,a te*nika oo,uHa6a. 9u nastu@a @oA
litika teori4a, ko4a treba da ob4asni delo6an4e u n4e,o6o @olitiko i @raktino as@ektu
%esto be7 uka7i6an4a na n4e,o6e isto te*nike oti6e(. 8onano, @olitika doktrina
inter6eni>e da o@ra6da delo6an4e i @okaGe n4e,o6u usa,la>enost sa idealia i oralni
@rinci@ia. ?o6ek sada>n4ice oseHa 6eliku @otrebu 7a o@ra6dan4e. Potrebno u 4e u6eren4e da
4e n4e,o6a u@ra6a ne sao eFkasna, 6eH i @ra6edna. /aGalost, eFkasnost 4e in4enica, a
@ra6ednost slo,an.
;oGeo 7akl4uiti da 4e @olitika doktrina danas e*ani7a raAcionali7aci4e, ko4i drGa6a
o@ra6da6a sebe i s6o4e @ote7e, kao i i76or o@asne intelektualne akrobatike ko4o4 se oda4u
no6inari i drGa6nici. Ponekad su ta ,os@oda 7aoku@l4ena sao tie kako da deokratAski
@rinci@ia o@ra6da4u neku @ot@uno ne@ra6ednu akci4u. 2obar @rier 4e britanska inter6enci4a u
<rko4 1"$$, kao 4edna od @oslediAca s@ora7ua na Jalti. 9a inter6enci4a 4e do6ela do slaan4a
narodno,
@okreta %ko4i su @redsta6l4ali E3A= i EA;(, @od i7,o6oro us@osta6Al4an4a deokrati4e
7a@adno, ti@a. Ponekad 4e cil4 ti* l4udi da st6ore @ra6nu doktrinu ko4a He o@ra6dati neku
@ot@uno @ra,atinu akci4u. Reek delo te 6rste racionali7aci4e bila 4e teori4a Dtutorst6ab.
Pra6Ano ,ledano, ta teori4a 4e bila i7u7etno 6e>to konstruisana, ali 4e n4ena @riena nei7beGno
do6elo do to,a da =4edin4ene 2rGa6e oku@ira4u 4a@anska ostr6a, dok su isto6reeno branile
=o64etsko =a6e7u da oku@ira bilo ko4u ne@ri4atel4sku koloni4u. =er o6e Dteori4eb 4e 4asan. =6e
teori4e ko4e se tiu D7loina @roti6 o6enostib su isto, redaL o@AtuGba 7a ,enocid 4e u st6ari
@ra6no o@ra6dan4e @otrebe da se @oraGeni osude kao ratni 7loinci.
Prancuski :sta6 i7 1"#O. 4e 4o> 4edan @rier te tendenci4eL on 4e osi>l4en da o@ra6da de
facto situaci4u. 8ounisti su, eEuti, istinAski 6irtuo7i to, Ganra. Oni su uklonili s6e kosti i7
arksistike doktrine i reduko6ali 4e na etod. 8ada se to 4edno @osti,ne, 6i>e nea
kontradikci4e i7eEu doktrine i akci4e. :7io, na @rier, so64etsku doktrinu neo@*odnosti
Dnacionalno, stadi4uab u ra76o4u s6i* naAroda, i4i 4e sisao o@ra6da6an4e so64etske
inter6enci4e u AFrici. =6i @ostu@ci =o64etsko, =a6e7a su @osledica n4i*o6o, etoda, ko4i, @o>to 4e
isto6reeno i doktrina, sluGi da o@ra6da delo6an4e.
Jedini istinski @roble 4e, dakle, 7nati da li 4e akci4a bila eFkasna 7a*6al4u4uHi eFkasno4
@rieni etoda. Proble tako @osta4e isto te*niki. Za obine deokratske 6lade, 4edinst6o
doktrine i etoda ra7re>a6a s6e kontradikci4e ko4e se i7raGa6a4u kao lo>a sa6est. 2anas 4e 7a
o@ra6dan4e do6ol4no obe7bediti odanost etodu A a ta odanost, kao i s6e te*nike, eri se
s6o4i re7ultatia. 9o, nara6no, oGe biti o@ra6dan4e sao u oia oni* ko4i 6eH 6eru4u u
doktrinu. Ilu7orno 4e isliti da @olitika doktrina oGe o@ra6dati delo6an4e na ob4ekAti6an
nain, erga o"nes
+#
3 /e@ri4atel4a nikad ni4e o,uHe 7aista @reA6ariti tak6i Do@ra6dan4eb,
iako ,a on oGe @ri*6atiti, @o>to se i sa n4ie sluGi.
9a4 @reobraGa4 ulo,e @olitike doktrine otkri6a @ot@unu is@ra7nost dana>n4i* @olitiki* teori4a.
8ada 6idio teoretiare kao >to su ;aks
rga o"nes %lat.(: @rea s6ia %Pri. @re6(
'00
<las %;aW <lass( i Re@ke %+ilc*el RV@ke(, ko4i @redlaGu no6u strukAturu s6eta kao re>en4e s6i*
@roblea ili no6i @olitiki reGi ko4i He 7aAdo6ol4iti s6e @reke @otrebe, osta4eo 7a@an4eni
tak6o nai6noscu. 9e @olitiki nai6ne osobe u6ek @ret@osta6l4a4u da teori4e ia4u obra7o6nu
sna,u, da se ase o,u sae @okrenuti na @rienu @rinci@a i da He idealne doktrine @ostati
cil4e6i. Prosta istina 4e da su tak6a i>l4en4a radikalno @re6a7iEena.
:lo,a doktrina 4e @reci7no ut6rEena @olitiko te*niko, a kako ni>ta dru,o ne oGe
7austa6iti @liu istori4e ili te*nike, nea esta 7a @ret@osta6ku da He @olitike doktrine
@roeniti ulo,u u blisko4 buduHnosti. Zbo, is@ra7nosti s6o4i* t6rdn4i, na>i @olitiki teoretiari
ne se s*6atiti o7bil4no. 8ako se, na @olitiko ni6ou, oGe s*6atiti o7bil4no neko ko ne 7na ni
kako da @osatra teel4ne @o4a6eQ Ili neko ko satra teel4ni ono >to @roita u no6inaaQ
Po no,o eu, ta duboka transForaci4a @olitiki* doktrina oGda ni4e @re6i>e no6a.
Ono >to 4e bilo no6o 4este @aGn4a ko4a se @rida6ala doktrini u osanaesto i de6etnaesto
6eku. Pre to, @eArioda, @olitike teori4e su neos@orno sluGile kao o@ra6dan4e, kao >to to ine i
danas. 9ako su sa6etnici Pili@a IV, naoruGani celoku@ni a@arato risko, @ra6a, isto koristili
iskl4ui6o 7ato da bi @odarili @ri6id le,itiiteta @ostu@cia s6o, kral4a. Isto 6aGi i 7a Ri>el4ea i
teAori4u boGanski* @ra6a kral4e6a. %/aerno ne na6odi ;aki4a6eli4a 7ato >to n4e,o6e teori4e
nikada nisu bile @rien4ene.( : st6arnosti, brutalni obrt ko4e so danas s6edoci, o7naa6a
su>tinski @o6ratak na du,u tradici4u. ;oH 4e oHL ali ona se ne oGe u@raGn4a6ati be7 kak6o,A
tak6o, @ri6ida @ra6de. Prea toe, doktrina ia 7adatak da oH snabde ti @ri6ido.
Pona6l4ao, ni4e odu6ek bilo tako. Ali, kako 4e danas oH te*nika, te intelektualne
konstrukci4e 6i>e nisu ni od kak6e koristi, osi u obe7beEi6an4u @ri6ida.
Tota$itarna #r(ava
8onano, te*nika ini da drGa6a @ostane totalitarna, da u @ot@uAnosti obu*6ati Gi6ot
,raEanina. Prietili so da se to de>a6a usled akuulaci4e te*nika u rukaa drGa6e. 9e*nike
@roi76ode 4edna dru,u i otuda su @o6e7ane, t6oreHi siste ko4i tesno obu*6ata s6e na>e akti6A
nosti. 8ada se drGa6a do*6ati 4edne niti te reGe te*nika, ona @oste@eAno @ri6lai ka sebi sa6
sadrGa4 i etodu, bilo da to s6esno Geli ili ne.
?ak i kada 4e drGa6a odluno liberalna i deokratska, ona ne oGe a da ne @ostane totalitarna.
Ona @osta4e tak6a ili direktno ili, kao u =4edin4eni 2rGa6aa, @reko @osredniki* entiteta.
Ali, u@rkos raA7likaa, s6i tak6i sistei na kra4u ia4u isti i*od. /eHu @ona6l4ati te in4enice,
@o>to 6eru4e da sa i* 6eH do6ol4no na,lasio.
9e*nika @roi76odi totalitari7a @ooHu 4o> 4edno, sredst6a: s6oA4i naino delo6an4a.
:7io 4ednosta6an @rier, totalni rat. PoAsto4ala 4e teori4a totalno, rata i @rea toe, reklo
bi se, neka 6ol4a i o,uHnost i7bora @o torn @itan4u. Ali, delo6an4e te*nike danas ini rat
totalni @o nuGdi. :@otreba na6oEeni* raketa, kao >to su bile PauAC ili raketa ko4e su @ra6ile
,re>ku od oko 1# k na duGinu leta od #00 k, @odra7ue6ala 4e da He 6eHina n4i* @asti na
ci6ilno staAno6ni>t6o. Isto 6aGi 7a interkontinentalne balistike rakete: 4edna tak6a raketa oGe
da uni>ti s6e >to 4e Gi6o na 6eoa 6eliko @rostoru. Autoatski e*ani7i 7a na6oEen4e o,u
dati o,ronu @reci7nost letu @ro4ektila i7baeni* i7 a6iona. Ali, @reci7nost cil4a nea sisla
kada su cil4e6i blisko ,ru@isani 7eal4ski ob4ekti. Poraci4a bobarAdera na nebu 4e i7olo6ana i
@ro4ektil is@al4en na n4i* nuGno @o,aEa 6o4ni cil4. Ali, na 7el4i ni4e tako.
=ituaci4a 4e 4o> kritini4a kada 4e re o 6odonino4 bobi, ko4a oGe da uni>ti s6e u @reniku
od 100 k. :@rkos s6i o,uHi eAraa @redostroGnosti, 6odonina boba bi uni>tila
ci6ile i ne6o4ne strukture. 9u nea @otrebe 7a dono>en4e odluke da li 6oditi totalni rat ili ne.
?ak i kad bi neko @oGeleo da ,a o,ranii, rat 4e totalan 7ato >to su sredst6a totalitarna.
Isto 6aGi i 7a ci6ilne te*nike. Vi>e ni4e o,uHe o,raniiti n4i*o6e eFekte ak i kad bi @osto4ala
Gel4a da se to uini. !en7urisan4e Flo6a oGe @onekad o,raniiti n4i*o6u teu, dati i
konForistiki ton ili oralni sadrGa4, ali ne oGe dotaknuti su>tinu, to 4est @si*iku oA
diFkaci4u @o4edinca @reko snaGno, utiska ko4i Fl na n4e,a osta6l4a. Eoci4a ko4u nei7beGno
oseHa, odiFku4e @si*olo>ki tonus @o4edinca i teGi da od n4e,a na@ra6i sasta6ni deo ,oile.
9ak6i eFekti leGe i76an o@se,a o,uHi* sredsta6a 7a korekci4u. Za@ra6o, da budeo @reciA
'0C
7ni4i, biHe si>l4ena no6a korekti6na sredst6a. /a @rier, oGe se @oku>ati sa @si*oanali7o
ili se oGe o,raniiti bro4 nedel4ni* @redAsta6a. Ali, tak6e ere @redsta6l4a4u sao no6i nasrta4
na l4udsku du>u ili no6o o,rania6an4e slobode.
;o,ao bi se @o4edinano ra7otriti s6aki eleent drGa6ne te*Anike i @oka7ati da s6aki od
n4i*, ra76i4en do kra4n4i* ,ranica, do6odi to totalitari7a. Cak 2riankur %Jacques 2riencourt(
4e nes6esno to uradio 7a @ro@a,andu, a Ernst 8onA-ran>tet %Ernst 8o*nA-rastedt( 7a
@olici4ske te*nike.
2riankur @oku>a6a da @okaGe kako 4e @ro@a,anda u skladu s deAokrati4o, ali u7,red
@ri7na4e kako 4e deokratska 6last @rinuEena da inte,ri>e @ro@a,andu u s6o4e instituci4e i7
ra7lo,a ko4i odstu@a4u od n4eni* so@st6eni* @rinci@a. On @ri7na4e da 4e deokrati4a @rinuEena
na koriscen4e isti* @raksi, na isto naru>a6an4e l4udske sa6esti i isto o*rabri6an4e konFori7a
kao i totalitari7a. On 4e 7a@ra6o @oAka7ao da 4e @ro@a,anda, saa @o sebi, totalitarna. A kada
t6rdi da 4e @ro@a,anda deokratska ako nea ono@ol, on 7abora6l4a ono >to 4e doka7ao na
@oetku kn4i,e, naie, da @ro@a,anda u6ek teGi da bude ono@olistika. ?in4enica 4e da drGa6a
nei7beGno @osta4e totalitarna kada koristi @ot@un i te*niki @ro@a,andni siste. 2riankur
i7nenaEeno @rieHu4e da D7el4a ko4a se *6ali kao na4liberalni4a %=4eAdin4ene 2rGa6e( 4este ona u
ko4o4 4e te*nika usera6an4a i>l4en4a, @o s6o4o4 sa6r>enosti, na4bliGa totalitarni @raksaaL i
7el4a u ko4o4 su l4udi na6iknuti da Gi6e u ,ru@aa, na4skloni4i da @re@uste eks@ertia
ut6rEi6an4e @ute6a du*o6no, @ona>an4ab.
Nto se tie @olici4ske sile, treba @rietiti da ona, kada @ostane te*Anika, @reu7ia 6odeHi
@oloGa4 u drGa6i i @osta4e osno6na, a ne sao @ooHna instituci4a. Ona se @ot6rEu4e kao
Dsu>tina drGa6eb, uka7u4e kao isterio7ni entitet ko4i i7ie s6i 7akonia i stie @ot@unu auA
tonoi4u. 8ao >to kaGe .ael %.ael(: DIracionalno 4e7,ro 4e ono >to i7ie s6ako4 deFnici4i i
o,ranien4u od strane drGa6ne su6erenosti.b : st6ari, isto tako 4e o,uHe da 4e re o
neskri6eno totalitari7u, ko4i kontroli>e s6e, @o>to @rosta u@otreba te*nika @roi76odi totalitarA
nu strukturu drGa6e, kao >to to ini i u ekonoi4i.
Za>to 4e to takoQ Od,o6or ,lasi: 7ato >to 4e te*nika aso6ni instruent. O te*nici se oGe
ra7i>l4ati sao u ok6iru kate,ori4a. : te*nici nea esta 7a @o4edincaL lino n4o4 ne 7nai
ni>ta. =i,urno ne oGeo teori4ski os@oriti da 4e s6aki @o4edinac ne>to @osebnoL ak u rado
@ri7na4eo n4e,o6u @osebnost. Ali, u slua4u @ra6ila or,aniA7aci4e i delo6an4a, tu @osebnost ne
oGeo u7eti u ob7ir. Ona ora ostati @aGl4i6o skri6enaL @osebno 4e identino sa sub4ekti6ni
i 7ato u ni4e do@u>teno da se @okaGe. 8ad bi se ono o,lo @o4a6iti, to bi se oralo desiti
@reko te*nike, a u te*nici nea @osebnosti. 9e*nike @rocedure, @rea toe, a@stra*u4u
@o4edinca i traGe crte 7a4ednike asaa l4udi i aso6ni Fenoenia. -e7 ti* 7a4edniki*
crta, ni statistika, ni u@otreba 7akona 6eliki* bro4e6a, ni <auso6a kri6a A i 7aista, nikak6a
or,ani7aci4a A ne bi bili o,uHi. A@stra*o6an4e @o4edinca 4e, nara6no, sluGilo sao kao Foralna
@rocedura 7a olak>a6aAn4e rasuEi6an4a. Ali, Foralno 4e @ostalo 7astra>u4uHe st6arno. Ono 4e
st6orilo s6et ko4i o,rania6a o6eka sa s6i* strana, ko4i u ne osta6l4a @ristu@ to4 oblasti naoko
i7d6o4eno4 sao radi olak>a6an4a ra7i>l4aAn4a. Vi>e ne @osto4i ni4edna Fora u ko4o4 bi
@osebno bilo konkretno otelot6oreno, 7ato >to 4e saa Fora @ostala doen te*nike. 9e*nika, u
obliku @si*ote*nike, ia abici4u da @reu7e @o4edinca, to 4est, da k6alitati6no @ret6ori u
k6antitati6no. Ona @o7na4e sao d6a o,uHa re>en4a: @reobraGa4 ili uni>ten4e k6alitati6no,.
:@ra6o 7ato 4e te*nika totalitarnaL a kada drGa6a @ostane te*nika, i ona @osta4e totalitarnaL ona
nea dru,o, i7bora.
Rei totalitarna drCava nei7beGno @ri7i6a4u kli>ee i ostrascena i>l4en4a. Ali, one 6i>e ne
@redsta6l4a4u ni>ta osi istori4ski* @riseHan4a. 9otalitarna drGa6a o ko4o4 o6de ,o6orio ni4e ona
brutalna, neueArena st6ar ko4a 4e uila, deForisala i slaala s6e na s6o @utu, bo4no @ol4e
naoruGani* nasilnika i klika, s6et tanica i 6lada6ine saAo6ol4e. 9e st6ari su s6akako @osto4ale,
ali one su @redsta6l4ale @roAla7ne crte, a ne st6arne karakteristike totalitarne drGa6e. ;o,lo bi se
ak reHi da su to bili l4udski as@ekti drGa6e u s6o4 n4eno4 nel4udskosti. ;uen4a i is@adi bili su
@ostu@ci osoba ko4ia su one @oku>a6ale da oslobode s6o4u @otisnutu 6ol4u 7a od Ali to nas
o6de ne 7ania, 4er ne @redsta6l4a @ra6o lice @ot@uno te*nike, totalitarne drGa6e. : taA
'0$
k6o4 drGa6i ne @osto4i ni>ta beskorisnoL nea uen4aL to 4e sao raAsi@niko tro>en4e @si*ike
ener,i4e, ko4e uni>ta6a dra,ocene resurse, a ne donosi korisne re7ultate. /ea sisteatski
or,ani7o6ane ,ladi, ne,o se sao @ri7na4e @otreba 7a odrGa6an4e radne sna,e u dobro stan4u.
/ea nie, @roi76ol4no,, 4er @roi76ol4no @redsta6l4a sau suA@rotnost te*nici, u ko4o4 s6e Dia
sisaob %ne konani, 6eH e*aniki sisao(. ;oGe i7,ledati da @osto4i iracionalnost A ali sao
7a osobu ko4a ne 7na ni>ta o te*niciL to 4e kao kada o6eku ko4i ne 7na 7a radio @oku>a6ate da
ob4asnite kako s6uda oko n4e,a @osto4i u7ika iako 4e on ne oGe uti.
9otalitarna drGa6a nea oba6e7no totalitarne teori4e, niti i* ak nuGno Geli. /a@roti6, ono
>to na7i6ao totalitarni doktrinaa k6aAri 4asnu lini4u te*nike drGa6e de6i4antni
eleentia, kao >to su Drasab, Dkr6b, D@roletari4atb. 9e*nika drGa6a 4e te*nika @rosto 7ato >to
koristi odreEena te*nika sredst6a.
Posto4i, eEuti, 6elika ra7lika i7eEu deokrati4a i tako76ani* totalitarni* drGa6a. =6e one
slede isti @ut, ali diktatorske drGa6e su @oAstale s6esne o,uHnosti iskorisca6an4a te*nike. One
@o7na4u i s6esno Gele s6aku @rednost ko4u i7 n4e o,u da i76uku. /4i*o6o @ra6ilo 4e da koriste
sredst6a be7 bilo kak6i* o,ranien4a. 2eokratske drGa6e, s dru,e strane, nisu dosti,le tu s6est
i, s*odno toe, oneo,uHene su da i* ra76i4a4u. Ob7iri u odnosu na tradici4u, @rinci@e, @ra6nu
@ot6rAdu, odrGa6an4e Fasade @ri6atno, i 4a6no, orala A s6e to i dal4e @osto4i u deokratski
drGa6aa. ;oGda biso oti>li @redaleko kada biso rekli da deokratska drGa6a ia ob7ira i
@rea o6ekuL ali deoAkratsku drGa6u @re s6e,a 7ania sao odreEeni ti@ o6eka: ,lasa.
: s6ako slua4u, s6i ti ob7iri su be7 sna,e ili realnosti. 9o su sao 6erbalne dine 7a6ese
i s6e deokrati4e i* i,nori>u kad ,od 4e to neo@*odno. 9a Fasada 6i>e ni na ko4i nain ne
od,o6ara st6arno4 7a4edniciL ona @redsta6l4a sao n4ene ostatke. I@ak, a koliko taka6 ,o6or
bio is@raGn4en, on 4e 4o> u6ek od 6elike 6aGnosti u deokratAsko Gi6otu, @osebno 7ato >to
s@rea6a deokratske 6lade da krenu @ute te*nike be7 neko, o@ra6dan4a. /aie, o6de 4e,
6i>e ne,o bilo ,de dru,de, @otrebno o@ra6dan4e. ?ak i tada, deokrati4e @ate od ,riGe sa6esti
6ladara, ko4u niko ni4e us@eo da oda,na. 2rGa6a ni4e na
odluan nain @ot6rdila da @ri7na4e sao te*niku nuGnostL @rea toe, ona 4e @ro@ustila da
uradi d6e st6ari: da @ostane s6esna %to,a >ta drGa6a oGe @ostiHi @ooHu te*nika( i da @okaGe
s6o4u silu %tako >to bi ob4a6ila da ne @osto4e snaGni oralni ra7lo7i ko4i bi 4o4 stali na @ut(. 9ako
u o6o trenutku, s6aki @ut kada drGa6a u@otrebi neku te*Aniku, ona ora i7no6a da se
o@ra6da6a, da ras@ra6l4a o neo@*odnosti @redloGeni* era i da s6e do6odi u @itan4e. /a duGe
sta7e oraHe da ka@itulira, ali u eEu6reenu n4eni ob7iri delu4u kao konica, ako ne u
st6arno4 @rieni te*nika %>to bi, u s6ako slua4u, bilo neoA,uHe(, onda akar u n4eni
@odu*6atia. 2a bi se deokratska drGa6a @riorala da donese bilo kak6u odluku, u6ek ora
@osto4ati Dne@osredna o@asnost I, neko direktno nadetan4e s diktatorsko drGa6o, u ko4e
akci4a @osta4e @itan4e Gi6ota ili srti.
=u@eriornost diktature @roistie i7 n4eno, inten7i6no, koriscen4a te*nike. 2eokrati4a @o
torn @itan4u nea i7bora: ili He koristiti te*nike na isti nain kao i ne@ri4atel4 ili He @ro@asti.
=as6i 4e 4asno da He @re6a,u odneti @r6i deo o6e t6rdn4e. I7 to, ra7lo,a, rato6i u6ek do6ode
do o,rono, na@retka u u@otrebi odreEeni* te*nika u deokratski dru>t6ia. 2eokrati4e,
nara6no, 6ode rauna o toe da na,lase kako te te*nike koriste sao 7bo, ratno, stan4a. Ali,
u6ek 4e tu neki rat, o6e ili one 6rste: @ri@ree 7a rat, *ladni rat, @ra6i rat, no6i *ladni rat i tako
dal4e, do u beskra4.
I 7aista, *ladni rat 4e @od4ednako @rodukti6an kao i ona4 @ra6i, utoliko >to @risil4a6a
deokrati4e da o@ona>a4u diktature u u@otrebi te*nike. /a @rier, oFciri Francuske 6o4ske su
orali da se ba6e @siA*olo>ki de4st6ia i sub6er7i6ni rato da bi @arirali nainu na ko4i 4e ta
sredst6a koristio ne@ri4atel4. 9o 4e dobar @rier kako deokrati4a te*niki o@ona>a diktaturu.
2o sada so deokratsku drGa6u u@oreE6ali s diktatorsko. Ali, niso ra7atrali
ra7liite oblike ko4e @o@ria diktatura. Posto4e d6e ,la6ne lini4e ko4ia se kreHu tak6e drGa6e, a
ko4e @redsta6l4a4u kouni7a, odnosno Fa>i7a. ;o,lo bi se @osta6iti @itan4e da li su te d6e
@o4a6e identine. Po6r>an, burGoaski @o,led oda* bi od,oA6orio @o7iti6no, na osno6u neki*
bro4ni* aktuelni* in4enica. /a @rier, oGe se uoiti da obe strane ia4u koncentracione
lo,ore,
'0&
o,rone @olici4ske a@arate, uen4e, kartice 7a racionisan4e, ekoAnosko i dru,o @laniran4e,
@lebiscite uesto i7bora, 4ednu @arti4u %nacistiku ili kounistiku( ko4a doinira drGa6o,
4ednu osobu ko4a ia neo,ranienu 6last i tako dal4e. =6e to ini ko@leks idenAtini* ForiL
naeHe se 7akl4uak da su reGii slini. Intelektualci He, eEuti, ne,odo6ati @roti6 tak6o,
is*itreno, @oisto6eHi6an4aL i 7aista, u dubl4e sislu, @osto4e st6arne ra7like.
: kouni7u, u@rkos n4e,o6i etodaa, @osto4i nesun4i6a 6ol4a 7a osloboEen4e
o6eka. On ia autentinu @odr>ku iliona osoba @o,oEeni* bedo i, @rea toe, l4udske
as@ekte ko4e Fa>i7a nikada ni4e iao. On re,rutu4e s6o4e @ristalice s no,o ra7liiti* straAna A s
4edne strane, i7 istinsko, @roletari4ata, a s dru,e i7 Dlu@en@roAletari4ataI, to 4est, @ot@roletari4ata
be7 @o7iti6ne 6rednosti. 8ouni7a 4e do6ol4no @o>ten da ne aFri>e laGne du*o6ne 6rednosti
ili skla@a @akto6e s eEunarodni ka@itali7o. Pored to,a, in4enica da 4e naci7a bio
antiseitski, iala 4e @osebno 7naen4e 7a *r>Hane A >to 4e na,lasio i 8arl -art %8arl -art*(.
8ouni7a kao taka6 to ne @odraA7ue6a, ada 4e u kraHi @eriodia i on o,ao biti
antisetiski.
9eel4ni4o anali7o, eEuti, dola7io do slinosti te d6e @o4a6e: do sta6a @rea
te*nici. 9a4 odnos nekoe oGe delo6ati doAnekle neu6erl4i6o, ali to 4e saa su>tina d6ostruko,
@okreta ko4i ine kouni7a i Fa>i7a, od ko4i* oba s6o4e @oreklo du,u4u te*nici i to na
4edinst6en nain. 8ouni7a se 4a6l4a kada ra76o4 neki* te*nika u,ro7i sao dru>t6o ko4e i
4e oo,uHilo @roc6at. 8ounistika diA4alektika se 4a6l4a kao ob4a>n4en4e naina na ko4i 4e
te*niki @ro,res @r6o @roi76eo dru>t6o, @oto @re6a7i>ao ekonoske i @olitike oblike to,
dru>t6a i i7a76ao n4i*o6o konano @ro@adan4e. ;arksi7a ta4 sled do,aEa4a ureEu4e u @reci7nu
doktrinu. On nudi kl4u 7a ra7ue6an4e oderno, s6eta i, u isto 6ree, 6e7u4e so@st6enu
sudbinu 7a sudbinu te*nike. : 6e7i s ti, @risetio se u6ene 3en4ino6e o@aske o soci4aAli7u i
elektriFkaci4i. ;arksi7a, 7a@ra6o, ni4e ni>ta dru,o do e@iFeAnoen te*niko, @ro,resa, Fa7a
bolno, braka o6eka i te*nike. D/i s tobo, ni be7 tebe.I 9o 4e, takoreHi, @oku>a4 di4alektiko,
@oiren4a.
Pa>i7a sto4i u sas6i isto odnosu @rea te*nici. ;oGe se be7 @reteri6an4a reHi %u@rkos
skandalo7no karakteru tak6e t6rdn4e(
da su i Fa>i7a i naci7a a@roksiaci4e i76edene i7 ;arksa, u cil4u ada@taci4e o6eka na
so@st6ene te*nike. Oni @redsta6l4a4u ona4 deo arksi7a ko4i 4e useren na uGi @roble
drGa6e i te*nike, dok 4e sa arksi7a >ira teori4a, ko4a obu*6ata totalitet @roblea drust6a i
te*nike. ;eEuti, naci7a, daleko od to,a da bude su@rotnost arksi7u, 7a@ra6o ,a
u@ot@un4u4e i do6r>a6a. On @ruGa re>en4e 7a bro4ne @roblee ada@taci4e. .itlero6i etodi
@roistiu direktno i7 3en4ino6i* u@utsta6aL i obrnuto, stal4ini7a 4e nauio neke lekci4e 0 te*nici
od nacista.
Ako @otisneo s@oredno da biso do>li do su>tinsko,, kod ta d6a bratska ne@ri4atel4a
naila7io na isti Fenoen 6rto,la6ice 7bo, od ko4u da4e te*nika i o@i4enosti teGn4o 7a isti
cil4e. <6elF i ,ibeliAni
$C
su 6odili bes@o>tedni eEusobni rat da bi odluili ko4a He strana
ost6ariti s6etsku doinaci4u. Ali, obe strane su iale isti cil4: na46eHu o,uHu oH drGa6e, i4i
su6erenitet neHe iati ,ranica, >to 4e bila 7eal4ska nada s6i* ko4i su bili iscr@l4eni Feudalno
anar*i4o.
2iktatorska drGa6a 7a s6o4 cil4 ia eFkasnost. Ona se @otin4a6a 7akonu te*nika, 4er s*6ata
da sao ako te*nikaa da odre>ene ruke oGe oeki6ati da i7 n4i* i76ue aksialnu korist.
-e7 ob7ira na to o kak6i 4e te*nikaa re A l4udski ili F7iki, ekonoski ili
obra7o6ni A drGa6a oko sebe sabira s6e ras@oloGi6e te*nike inAstruente. 9o se de>a6a
s@ontano, slua4noL ali u diktatorski drGaA6aa to 4e 6ol4na, @roraunata, i7ua6ana delatnost
%i otuda se @roces de>a6a brGe(. 9o 4e cil4 ko4e teGe s6i oblici drGa6e. 8ounista 7na da
te*niki @ro,res 7nai @ro,res @roletari4ata. /acista 7na da 4e to instruent drGa6ne oHiL on
ne oGe ni 7aisliti da bi iko o,ao do@ustiti n4e,o6o o,rania6an4e.
/aci7a 4e s6o4i cil4e6ia dao ideolo>ku ,la7uru, ali ona 4e bila 4alo6a, utoliko >to ni4e bila
instruent @ro@a,ande i >to 4e na@redo6ala su6i>e br7o. 8ouni7a se, sa s6o4i s@o4e
te*nike i drGa6e, @okaA7ao no,o o@re7ni4i i u torn sislu *uani4i. /a ta4 nain 4e bio bliGi
st6arnosti i an4e >okantan 7a sa6est obino, o6eka. .itleri7a
$C
<6elF i ,ibelini: Frakci4e ko4e su @odrGa6ale @a@u, odnosno =6eto risko carst6o, u Itali4i,
toko d6anaesto, i trinaesto, 6eka. %Pri. @re6.(
'0O
4e do6eo do to,a da su>tinsko 6ar6arst6o te @o4a6e l4udia eks@lodira u lice. ?udo6i>te 4e
@oka7alo s6o4 @ra6i lik i to 4e bilo @re6i>e 7astra>uA4uHe 7a o6eka i7 1"'0Ai*, ko4i 4e 4o> istra4a6ao
u neki s6o4i ilu7i4aAa i @oku>a6ao da 7adrGi akar neki @ri6id line slobode. : toe 4e
naci7a nainio o7bil4nu ,re>ku, ko4u su kounisti ueli dobro da iskoriste. I@ak, i naci7a i
kouni7a su radili na totalno4 eks@loataAci4i sredsta6a ko4a 4e o6ek st6orio da bi nad6ladao
nuGnost.
III. 'ummum ju. umma injuria
+)
=isao @ra6de i7a7i6a beskra4nu i 6eliku debatu i7eEu 7a*te6a @ra6de i 7a*te6a @ra6ne
te*nike.
Pra6na te*nika si,urno nea toliko sao@ou7dan4a kao dru,e te*nike, 7ato >to 4e @o4a
@ra6de neo,uHe @ret6oriti u te*nike eleAente. :@rkos onoe >to bi o,li reHi Flo7oF,
@ra6da ni4e ne>to >to se oGe s*6atiti ili ut6rditi. Ako neko teGi istinsko4 @ra6di %a ne neko
autoati7u ili e,alitari7u(, on nikad ne 7na ,de He 7a6r>iti. Zakon ko4i 4e st6oren kao
Funkci4a @ra6de ia u sebi ne>to ne@red6idl4i6o, ie 7bun4u4e @ra6nika. Pored to,a, @ra6da
ni4e u sluGbi drGa6eL ona ak @ris6a4a @ra6o da sudi drGa6i. Zakon ko4i 4e st6oren kao Funkci4a
@ra6de i7ie drGa6i, ko4a ne oGe ni da ,a kreira, niti da ,a en4a. 2rGa6a, nara6no, @ri*6ata
tu situaci4u sao ako 4e n4ena oH ala ili ako 4o> ni4e @ostala saos6esnaL ili u ono4 eri u
ko4o4 n4eni @ra6nici 4o> nisu @ostali iskl4ui6o te*niki racionalisti, @otin4eni eFkasni
re7ultatia. : tak6i uslo6ia, te*nika i,ra ulo,u @ooHnika, ko4i se skrono iri s
in4enico da ne dobi4a autoatski ono >to Geli.
:s@osta6l4a se i76esna ra6noteGa i7eEu teGn4e 7a @ra6do i @ra6ne te*nike, ko4a doGi6l4a6a
@roc6at u @eriodia @rirodno, 7akona.
$$
Pra6na te*nika ia s6o4e esto, ali ono se u no,i
as@ektia ne oGe lako deFnisati.
$'
Su""u" jus2 su""a injuria %lat(: 6r*unsko @ra6o, 6r*unska ne@ra6daL to 4est,
striktno @ridrGa6an4e @ra6a oGe do6esti do kra4n4e ne@ra6de. %Pri. @re6.(
$$
O o6i @itan4ia 6ideti o4u kn4i,u Eonde"ent thFologique de droit %Teolo4ka osno-
va &rava93
Posto4e 7aista 6eoa ra7liite deFnici4e ulo,e @ra6ne te*nike. Za =ale4a %=aleille(, @ra6na
te*nika se sasto4i od ureEen4a @ra6ni* konAce@ta, od s6oEen4a @ra6ila na usa,la>en siste. 9o 4e
s6odi na i7ra7iAto teoretski @o4a, na su>tinski intelektualnu o@eraci4u. Isto 6aGi i 7a =a6in4i4e6u
%Priedric* !arl 6on =a6i,n)( t6rdn4u da se @ra6na te*nika ba6i nauno ra7rado 7akona od
strane @ra6nika, nasu@rot s@onAtano kreiran4u 7akona od strane naroda. /esun4i6o da to
ni4e neAtano, ali =a6in4i ,o6ori 6i>e o @osledicaa @ra6ne te*nike. 9ano 4e da kada se ra76i4a
@ra6na te*nika, s@ontano st6aran4e 7akona slabi i oduireL da ueni 7akon sterili7u4e narodni
i76or 7akona i da to @ra6Anicia da4e odre>ene ruke. Ali, ako 4e tako, onda =a6in4i o@isu4e 4edan
as@ekt @ra6ne te*nike, a ne n4enu s6r*u. ;no,o so bliGe st6arnosti s 8olero6i %Jose@* 8o*ler(
konce@to, ko4i @ra6no4 te*nici dodel4u4e ulo,u @rila,oEa6an4a @ra6ni* teksto6a @raksi. A
8olero6 konce@t 4e ta4 ko4i su se 6odili na46aGni4i autori ko4i su i7ua6ali @roble @ra6ne
te*nike, iako u7 bro4ne indi6idualne ra7like %Keni %<Sn)(, 2aben %2abin(, Eser %.aesaert(,
Pero %Perrot((.
: torn kontekstu, 7adatak @ra6ni* te*nika 4e da @osta6e realnost u ok6ir sredsta6a, @ooHu
@ra6ni* odluka, i da te odluke uine deloAt6orni. ;o,lo bi se ra7loGno t6rditi da su @olitika
Funkci4a i @ra6na te*nika ko@leentarne. Politika Funkci4a se sasto4i i7 dodel4i6an4a sadrGa4a
@ra6ilia, to 4est cil4a ko4i treba @ostiHi, @olitiko, ili dru>At6eno, ideala ko4i 7akon treba da
ost6ari. =6o4i 7akonia drGa6a He uka7ati i na naine i sredst6a 7a ost6ari6an4e @olitiko,
cil4a i u torn @rocesu @ribliGiHe se st6arnosti u do6ol4no4 eri, a da se s n4o i@ak ne *6ata
direktno u ko>tac. Zadatak @ra6nika 4e da da4u oblik nalo7ia i 7akonski odlukaa, ne sao
tako >to He i* uiniti sisteAatski, 6eH i tako >to He i* s@ro6oditi. Pra6na Fora oi,ledno ni4e
sao 6erbalna, s@ol4a>n4a st6ar, 6eH sredst6o da se ne>to ost6ari. Ona ia >iri o@se, ne,o >to to
Pero su,eri>e kada @ra6nu te*niku deFni>e kao Do@erati6nu @roceduru ko4a treba da obe7bedi
cil4 ko4e teGi 6oAl4a i ko4a ini da 6ol4a uEe u @ra6ni @rostorR
Ali, ta4 iskl4ui6i odnos te*nike i 6ol4e, ko4i i7osta6l4a celoku@ni @ra6ni i7ra7 dru>t6ene i
ekonoske st6arnosti, su6i>e 4e restrikti6an.
'10
Pra6na te*nika ni4e sao te*nika ada@taci4e, 6eH te*nika kreiran4a 7akona u n4e,o6o4 celosti.
Prea toe, 6eliki 7adatak @ra6ne te*nike 4e da uredi eleente ko4e 4o4 4e dala @olitika
Funkci4a, tako da 7akon ne bude @uki 6erbaAli7a, rt6o slo6o na @a@iru. A to @odra7ue6a
ceo arsenal dokaA7a, ,raEanski* i ka7neni* sankci4a, ,aranci4a, ukratko, ceo ra7raEeni
e*ani7a ko4i treba da obe7bedi ost6ari6an4e cil4e6a 7akona.
?ini i se da 4e Eser odlino deFnisao @ra6nu te*niku kao Dsku@ sredsta6a ko4ia su oni
ko4i @odleGu 7akonu na6edeni da 7au7u, u dru>t6eno sisteu u ko4e Gi6e, @ra6ni sta6I, to
4est akti6an ili @asi6an sta6, u 7a6isnosti od to,a ko4i se satra @otrebni. Prea toe, to 4e
uistinu @itan4e @oslu>nosti i to 4e 7a@ra6o cil4 ko4e @ra6na te*nika strei.
Za te*niare 7akona, celoku@an 7akon 7a6isi od eFkasnosti. /e @osto4i 7akon 6an n4e,o6e
@riene. Zakon ko4i ni4e @rien4en ni4e 7akon. Poslu>nost @rea @ra6ilia 4e osno6ni uslo6
n4e,o6o, biHa. Pra6na a@strakci4a 4e nest6arna. !eo te*niki a@arat %i7raGa6an4e @ra6ni*
nori, ob4a6l4i6an4e 7akona, @riene u 7akonsko4 @raksi ili doktrini, dobro6ol4na ili @risilna
reali7aci4a( ia sao 4edan cil4: @riAenu 7akona. A ta4 ko@leks u@ra6o od,o6ara @o4u
te*nike uo@A>te, to 4est, 6e>tako4 teGn4i ka eFkasnosti. : to4 deFnici4i eFkasnost se s*6ata u s6o
isto stan4uL orao @ri7nati da be7 n4e 7akon ne @osto4i. I7ra7 ve4ta$ki 4e u@otrebl4en na isti
nainL 7akonu se 6i>e ne @okora6a s@ontano, a narodna s6est ko4a 4e @r6obitno st6orila 7akon, ne
drGi se to, sistea s@ontano i @rirodno. Priena 7akona 6i>e ne @roistie i7 o@>te @ri6rGenosti
7akonu, 6eH i7 ko@leksa e*ani7aa ko4i, u7 @ooH 6arki i ra7ua, @rila,oEa6a4u @ona>an4e
@ra6ilu.
9o te*niko kreiran4e 7akona 4e, dakle, neo@*odno i s6o4 @uni o@se, @ostiGe kro7 d6e
o@eraci4e:
1( PooHu @r6e, @ra6ni eleent se od6o4a od 7akona kao tak6o,. Pra6ni eleent %ko4i u
@rinci@u @osta4e or,ani7aci4a( 6i>e ni4e 7aduAGen 7a @osti7an4e @ra6de ili kreiran4e 7akona na
bilo ko4i nain. ZaAduGen 4e 7a @rienu 7akona. 9a ulo,a oGe biti sa6r>eno e*anika. Ona
nea @otrebu 7a Flo7oFo ili o6eko sa oseHan4e 7a @ra6du. Ono >to 4e @otrebno 4este
dobar te*niar, ko4i ra7ue @rinci@e te*A
nike, @ra6ila tuaen4a, @ra6nu terinolo,i4u i naine 7akl4ui6an4a 0 @osledicaa i ko4i nala7i
re>en4a. I7e>tan4e 7akona i7 konkretno, @redsta6l4a 6eliki korak na@red u @rocesu te*ni7aci4e.
Pra6ni eleent 4e 7aduGen 7a odreEena @raktina @itan4a, ali, kao >to so rekli, ne i 7a i7radu
7akona. On 4e u @o7ici4i da @ostane te*niki u detal4ia, 7ato >to @roble @ra6de 6i>e ni4e ne>to
ie se ba6i. On ne ora da sudi 0 @ra6ilia 7a i4u 4e @rienu o@unooHen.
C( Od6o4eni @ra6ni eleent @ostiGe 6eHu eFkasnost u ono4 eri u ko4o4 4e uin4en @ot@uno
te*niki. Posta4e o,uHe ra7d6o4iti @ra6Ano re7ono6an4e od Do@asno, e@iri7a,
o,rania6an4e beskra4Ane ra7no6rsnosti @ra6ni* situaci4a na o,ranien bro4 konce@tualni*
ok6ira.I -a7ine @ra6ne instituci4e tie dobi4a4u na 4ednosta6nosti i 6italnosti, 7ato >to su
ne@osredni4e 7asno6ane na te*nikaa ko4e i da4u n4i*o6 lo,iki teel4. 9a4 teel4 4e
nesun4i6o @raHen i76esni oko>ta6an4e @ra6no, ok6ira i krutoscu @ra6ne 6ol4e. Pored to,a,
ako, usled in6a7i4e te*nika, @ra6ni Faktor @osto4i od6o4eno od konAkretni* @roblea, on
@ot@ada @od drGa6nu kontrolu.
9u 4e @risutan 4o> 4edan @roble: 6eiti @roble @ra6de. Pra6da se 6i>e ne 7ai>l4a kao
@raktian 7a*te6 suoen s @o4edinani @roAbleia, 6eH kao @uka ide4a, kao a@straktna
@redsta6a. Ona se tada oGe lako odbaciti. ?ak i u torn slua4u, l4udi od 7akona 7adrGa6a4u
neke ob7ire i nisu u stan4u da @ot@uno eliini>u @ra6du i7 7akona be7 ,riGe sa6esti. Ali, n4u 4e
neo,uHe 7adrGati 7bo, te>koHa ko4e to @odra7ue6a, to 4est, 7bo, nei76esnosti o@eraci4e i
ne@red6idl4i6osti ko4e ona @o6lai 7a sobo. :kratko, @ra6na te*nika @odra7ue6a da
birokrati4a 6i>e ne oGe da se o@tereHu4e @ra6do.
Ali, kako u torn slua4u 7akonu dati dru,o i no6o 7naen4eQ :@adAl4i6a 4e in4enica da su s6a
dru>t6a ko4a su dosti,la odreEen ste@en drGa6ne kontrole i @ra6no, ra76itka do>la do isto,
od,o6ora na to @itan4e. : E,i@tu, u Pdu u et6rto 6eku no6e ere, u @etnaesto6eko6Ano4
Prancusko4 i u celo4 7a@adno4 ci6ili7aci4i d6adeseto, 6eka, @ra6du 7aen4u4e konce@t reda i
si,urnosti, kao cil4 i teel4 7akona, kada @ra6na te*nika @ostane do6ol4no ra76i4ena.
9ada Forula @osta4e: D-ol4e ne@ra6da ne,o nered.I Po4o6i reda i si,urnosti o,u se
s6esti na te*niku akar isto onako lako kao i
'1C
neo,uHi @o4a @ra6de. 9ano se 7na ko4e se ere ora4u @redu7eAti da bi se us@osta6io red.
2eFnici4a reda oGe biti @roenl4i6a, ali sredst6a su u6ek ista. 9o 4e @o7nato, i o,uHe 4e
odrediti uslo6e @ra6Ane si,urnosti. Iako ta sredst6a @odra7ue6a4u ne@ra6du, neo,uHe 4e
@ri,o6arati, s ob7iro na @roenl4i6i karakter konce@ta @ra6de. 8ako @ra6na te*nika @osta4e
eks@licitni4a, tako 7akoni 6i>e teGe da obe7bede red. Pored to,a, to 4e 4edan od ,la6ni* cil4e6a
drGa6e. Prea toe, 7akon i @olici4a @osta4u identini, 4er 7akon 6i>e ni4e ni>ta druA,o ne,o
instruent drGa6e. 9o 4e cena @o ko4o4 @ra6na te*nika c6eta i @roi76odi s6o4e @osledice. 2anas
so u @o7ici4i da i7ua6ao ta4 Fenoen u n4e,o6o4 @uno4 sna7i.
: na4,ore slua4u, o,uHa nedoslednost 7akona %na ko4u drGaA6u @risil4a6a @otreba 7a
redo( oGe u7neiriti sa6est @ra6nika. Ali, kako 6i>e nea nikak6o, uteel4en4a 7akona u
@ra6di, @ra6na nedoslednost ne oGe iati nikak6e dalekoseGne @osledice, niti oGe u,ro7iti
@ra6nu te*niku.
O@isani >ablon se ne@restano @rieHu4e i7a sloGenosti oderni* @ra6ni* Fenoena. Pod
ti uslo6ia, tradicionalna ra6noteGa te*Aniki* i l4udski* eleenata se br7o ,ubi. 9ie >to
t6rdio da nea 7akona be7 eFkasnosti, i u st6ari ob4a6l4u4eo i@licitno Grt6o6aAn4e @ra6de
i l4udsko, biHa eFkasnosti. 9a4 nedostatak ra6noteGe >iro ot6ara 6rata dal4e te*niko
os6a4an4u. <la6nu @osledicu A @reuA7ian4u 7akona od strane te*nike A oGeo 6ideti u
naci4aa ko4e ia4u slabi4e ukoren4eno @ra6no oseHan4e od Prancu7a.
2o sada sa ,o6orio o @ra6no4 te*nici kao o @re@o7natl4i6o delu s6eta 7akona. Pra6nik se,
iako @ret6oren u te*niara, @ridrGa6ao o@>te, useren4a ko4e 4e s@rea6alo te*niku da dosti,ne
DcistoI stan4e. Ali, kada 4e ist te*niki entalitet, te*nika @o sebi, @rodrla u s6et @ra6a, @ra6na
te*nika, ko4a 6i>e nea s6o4e korene u 7akonu, 6eH u F7iki naukaa ili oGda ak u
biolo,i4i, do6odi do neki* @resudni* obrAta u dru>t6eno Gi6otu. 9e*niar odbacu4e i >kolu
@rirodno, 7akona i istori4sku >kolu, tako da, @o Jin,eru, 7akon @osta4e sao sku@ te*Aniki*
nori. Za*te6i sa6esti, kao i dru>t6eni 7a*te6i %da u@otrebio tradicionalni 4e7ik(, @osta4u
@odreEeni norati6no4 te*nici. Vi>e se ne satra @otrebni da se 7akonu obe7bedi o@>ta
@odr>ka ili da se @riA
ena 7akona @osti,ne o,rania6an4e na @ra6na sredst6a. O,rona 4ednosta6nost te*nike
li>ila 4e sisla ceo sku@ @ra6ni* e*ani7aa A e*ani7aa ko4i su iali 7a cil4 da budu
,aranci4a 7akona i uine da se oni slede be7 @reterane u@otrebe sile. !eo a@arat i7ua, kao >to
su ka7ne, 7abrane i toe slino, 6i>e nea sisla. Za tak6i Fnesaa nea @otrebe. Pri6rGenost
i @oslu>nost se obe7beE4u4u 6an@ra6ni sredst6ia %eEu ko4ia 4e @olici4a esto
na4be7a7leni4e(.
2anas se nala7io na @utu @re6a7ilaGen4a tradicionalne @o7ici4e. 2ru,i reia, 7akon
obe7beEu4e red uesto @ra6de. .ans 8elsen
$#
%.ans 8elsen( @redsta6l4a 6r*unac to, ra76o4aL a
ta4 sta6 4e bio i7raAGen i u neki nacistiki @ra6ni Foraa. /acisti su s*6atili da He nauka o
l4udsko @ona>an4u oo,uHiti odbaci6an4e no,i* @ra6ni* @ra6ila. Ako se l4udi ko4ia se
u@ra6l4a o,u Dna,o6oritiI, ako se ubede do6ol4no oHni sredst6ia da 4e @ridrGa6an4e
@ra6ilia u n4i*o6o so@st6eno interesu, ta @ra6ila He @osta4ati s6e beskoriAsni4a. Ako se
us@osta6i do6ol4no Funkcionalan, realistian i skladan obra7ac or,ani7o6ano, l4udsko, il4ea
%a te*nike or,ani7aci4e o,u obe7bediti taka6 @lan 6rlo br7o(, 6eliki deo adinistrati6no,
a@arata @ostaHe su6i>an. /a ta4 nain, dru>t6o 4e usereno ka s6e 6eHe obeAsi>l4a6an4u
@ra6ni* Fori i sai ti ka dobitku na @lanu l4udski* te*nika, ko4e @olici4u ine
beskorisno.
=ledeHa @osledica te*ni7aci4e 7akona 4e da nesta4e ra7lika i7eEu @olitike te*nike i @ra6ne
te*nike, u s6ako @raktino sislu. =uAb4ekat i @redet 7akona nisu 6i>e dru>t6eni, 6eH
te*niki 7a*te6i. 9e*niar odobra6a @ostu@ak na sledeHi nain: saa 7akonska ateri4a @osta4e
n4e,o6 @redet. On ia 4ake ra7lo,e da Geli tak6u situaci4u. Vi>e ni4e o@tereHen a@surdni
@roceduralni etodaa. /4e,o6i sudo6i @osta4u @ot@uno racionalni @o>to ra7ue dru>t6ene
@otrebe i ekoAnosku situaci4u i oGe da i* ukl4ui u s6o4e @roraune. Ali, ne treba isliti da
te*niar sao @re6odi te @otrebe u 7akon. On i*, @re s6e,a, ra7raEu4e i one su su>tinski
@odreEene n4eu i n4e,o6i te*nikaa.
9o ob4a>n4a6a o,rono @o6eHa6an4e bro4a 7akona. 9e*niar anaAli7ira i @red6iEaL on ne
@odnosi neodreEenosti, niti toleri>e bilo kaA
.ans 8elsen %1OO1Z1"M'(: austri4skoAaeriki @ra6nik. %Pri. @re6.(
'1$
k6u inici4ati6u ko4a reeti red. 9e d6e karakteristike ob4a>n4a6a4u no>t6o 7akona. : @ro>losti
4e to no>t6o @ri@isi6ano neeFkasnosti. Pono6l4eno dono>en4e 7akona, ili n4i*o6o beskra4no
no>t6o, na,laA>a6ali su in4enicu da su 7akoni @rola7ili ne@rieHeno. Ali @ra6na
ra7no6rsnost danas 7nai ne>to dru,o. -ilo >ta >to te*niar satra tani ora se @ret6oriti u
7akon. Ali, n4e,o6i 7akl4uci se tiu sao detal4a. /4e,o6 analitiki du* ,a na6odi da o@aGa,
ra7ue i @ot6rAEu4e stro,o lokali7o6ane istine i onda one, tako striktno o,raniene, @osta4u
@redet 7akona. Zakon ora @okriti s6aku in4enicuL otuda beskra4no >iren4e @ra6no,
a@arata.
=a6reeno unoGa6an4e 7akona oGe se ob4asniti i @ot@uno a6er7i4o @ra6no,
te*niara @rea @o4u doktrinarno, @ra6a, @reAa 7akonoda6st6u Dkonce@ataI. Pra6ni siste
ko4i sao us@osta6Al4a @rinci@e i @olaGe o@>te sernice 7a @roceduru, @o6era6a sudi4i st6aran4e
Gi6o, 7akona @od aksio &raetor viva voP juri civilis3
+*
9ak6o stan4e st6ari 4e ne@ri*6atl4i6o 7a
te*niara, ko4i se i7nad s6e,a @la>i @roi76ol4no,, lino, i neoeki6ano,. 9e*niar 4e 6eliki
ne@ri4aAtel4 slua4no,L eleent lino, satra ne@odno>l4i6i. I7 to, ra7lo,a on satra
@oGel4ni da sudi4u ili adinistratora 7at6ori u s6e tesni4u te*niku reGu, da ,a s6e 6i>e
o@koli @ra6ni @ro@isia, tako da ,raEanin ne@o,re>i6o ra7ue kuda se u@utio i kak6e se
@osledice o,u oeki6ati.
Zakon, dakle, ora da @red6idi s6aku slua4nost, tako da o6ek ne oGe da oeta n4e,o6o
delo6an4e. 9radicionalni ra76o4 7akona @oAdra7ue6ao 4e neku 6rstu takien4a i7eEu sudi4a i
*o*>ta@leraL ali s na@retko te*nike to 6i>e ni4e slua4. 2ru>t6o, @rieno 6an@ra6Ani*
sredsta6a, @oin4e da ,arantu4e @oslu>nost 7akonu. =ada 4e @ra6i @roble kako o,raniiti
akti6nosti oni* ko4i *oHe da @rien4u4u 7akon sao 7ato da bi ,a 7lou@otrebili, od sudi4e @a
nadole, do na4niGe, 7at6orsko, u6ara.
Prea toe, i na4an4i detal4 ora biti 7aodenut u76i>enoscu 7akona: na kra4u kra4e6a,
7akon se odnosi na or,ani7o6ano dru>t6o. Zakon o licia, na @rier, sada 4e 7akon o licia ko4a
su te*niki orA,ani7o6ana. ?ak 4e i 7akon o io6ini teel4no i7en4en @oreeHa4iAa ko4e 4e
te*nika i7a6ala u 6lasni>t6u nad io6ino. Pono6o 6idio kako se s6i osno6ni te*niki @odaci
u7a4ano 6eriFku4u i osnaGu4u.
Nto se tie @osledica, 6eru4e da se one o,u s6esti na d6e: 7akon @osta4e @uki instruent
drGa6eL i konano, 7akon nesta4e. Pr6a t6rdn4a ni4e ni na ko4i nain @o6e7ana sa o@>te
teori4o 7akona. /e t6rdi da 4e su>tina 7akona s6edena na 6ol4u drGa6e. O,raniaA6a se na
@osatran4e in4enica. 8ada 7akon @ostane te*niki, on se ora Forulisati na osno6u
te*niki* etodaL neo@*odno 4e @redAloGiti DediktI %uka7( i7 neko, centra %ba> kao u latinsko
e-dicere93 9e*niki 7akon @odra7ue6a tesan odnos s drGa6o i >to 6i>e 7akon @osta4e te*niki,
utoliko 6i>e ta4 odnos iskl4uu4e s6aki dru,i sadrGa4 osi te*niko,. 9a tendenci4a 4e osnaGena
in4enico da isto6reeAno i drGa6a @osta4e te*nika.
9a4 usa,la>eni ra76o4 do6odi do st6arno, i74ednaa6an4a %ne7a6iAsno od bilo kak6e
doktrinarne @o7ici4e( i7ra7a 7akona s neko iAsto adinistrati6no @roceduro. :6ek 4e,
nara6no, o,uHe istaHi @reoH oni* as@ekata 7akona ko4i su dru,ai4i od n4e,o6o, st6arno,
i7ra7aL oni su @ot@uno i7d6o4eni i7 realnosti, od6o4eni od n4e 7astraA>u4uHi arsenalo stro,o
adinistrati6ni* teksto6a i s@ecincni 4eA7iko te*niko, entaliteta. 9renutno 4e 7akon st6ar
drGa6e. 2rGa6a, kad ,od *oHe da se i7ra7i, st6ara 7akon. Vi>e nea nikak6i* nori 7a re,ulisan4e
akti6nosti drGa6eL ona 4e eliinisala oralna @ra6ila ko4a su o n4o4 sudila i a@sorbo6ala @ra6na
@ra6ila ko4a su 4e 6odila. 2rGa6a 4e 7akon 7a sebe i ne @ri7na4e nikak6a @ra6ila osi s6o4e
so@st6ene 6ol4e. 8ada na ta4 nain te*nika @rekine neo@*odni di4alo, i7eEu 7akona i drGa6e,
ona ini drGa6u bo,o u na4tani4e teolo>ko sislu te rei: to 4e sila ko4a ne slu>a ni>ta osi
s6o4e 6ol4e i ne @odleGe nikak6o s@ol4a>n4e sudu. 9a bo,olika 6ol4a drGa6e 4e 7a sa6reeAno,
o6eka na4@reci7ni4i i7ra7 te*nike.
$& !raetor viva voP juri civilis %lat.(: D=udi4a 4e @ra6i ,las ,raEansko, 7akona.I Elil na dru,o
estu istie u koliko4 4e eri Risko @ra6o 7a6isilo od sudi4ske inter@retaciA4e 6eoa o@>ti*, da
ne kaGeo neodreEeni*, @ra6ni* aksia. %Pri. @re6.(
'1&
2ru,o, s6edoci so nesta4an4a 7akona kro7 6eH o@isanu @ra6nu eks@an7i4u. 9o ras@adan4e 4e
7naa4no 7bo, d6e st6ari: ,ubitka cil4a i doena 7akona.
: 6e7i s @r6i @itan4e, 7akon, s6iEalo se to naa ili ne, 7a6isi od @ra6de. 9o ni4e @roi76ol4na
t6rdn4aL @ored to,a, ne isli na @ra6du ko4a 4e @redet s6i* 6rsta intelektualni* tortura. 8ada
4e 7akon odA6o4en od @ra6de, on @osta4e ko@as be7 i,le. Zaena @ra6de redo, a koliko
o,la biti korisna da bi se 7akon uinio te*niki, i saa @osta4e dodatni Faktor u torn
ra7d6a4an4u. Nta o7naa6a redQ : su>tini, isto >to i eFkasnost. Zakon ora da obe7bedi red. Red
4e @riena 6ol4e drGa6e. Zakon ora biti eFkasan. EFkasnost 4e saa @o sebi red. Pono6o so
s6edoci o@>te, @reobraGa4a sredsta6a u cil4e6e. Zakon na ta4 nain @osta4e akti6nost be7 bilo
kak6o, cil4a i sisla. On 4e eFkasan eFkasnosti radiL a @o4edinani 7akoni su si>l4eni iskl4ui6o
s naAero da budu eFkasni. !ela Funkcionalna teori4a @ra6a 4e u skladu s ti. Ide4a da s6aki
o6ek ia Funkci4u u dru>t6u, da 7akon @osto4i da bi u @ruGio sredst6a 7a is@un4a6an4e te
Funkci4e i @obrinuo se da 4e on 7aista is@un4a6a, @redsta6l4a @ra6du in a1stracto3 9a ide4a ni4e
no6aL ona 4e doinirala celoku@ni sredn4e6eko6ni @ra6o. Ono >to 4e no6o %i >to se nala7i
u @rocesu @ot@une transForaci4e @o4a Funkci4e( 4este odnos Funkci4e i te*nike. Zakon 6i>e ne
@osta6l4a @itan4e kra4n4e s6r*e o6eko6i* Funkci4a. Zakon 6i>e ne usklaEu4e o6eko6e Funkci4e u
odnosu na @ra6du. ?i se ta Funkci4a 6eGe 7a te*niku, ona @osta4e 6aGeHa 7bo, sebe i @o sebi.
=6ai4a Funkci4a, kada 4edno @oAstane te*nika, u te*nici nala7i s6o4 sisao i 6rednostL n4eni
st6arni re7ultati i sudbina su od ale 6aGnosti. Zakon 4e @ostao @uki or,aAni7ator indi6idualni*
Funkci4a. /a ta4 nain, on ini sao deo 6eHe nauke o soci4alni odnosia i @o6e7anostia.
9a4 ra76o4 se danas oi,ledno de>a6a u oblastia io6insko, 7akona, u,o6orno, 7akona i
tako dal4eL on na slian nain do@rinosi ras@adan4u @ra6a. 9radicionalno 4e @osto4ao s@eciFicni
doen @ra6a, ko4i se o,ao lako deFnisati, na @rier @oreEen4e ra7liiti* @ra6Ani* sistea,
sada>n4i* i @ro>li*. Pra6ni doen u6ek 4e osta4ao istiL eEuti, danas su se n4e,o6e ,ranice
@ro>irile. Vi>e ni4e o,uHe raA7liko6ati >ta 4este 7akon, a >ta ni4e. =6aka @riena te*nike u
soci4alno4
sFeri @osta4e deo 7akonsko, doena. Oi,ledan @rier 7a to 4e @roble @laniran4a: istinski
@ra6ni doen danas 4e doen @laniran4a. =6e >to se tie @laniran4a ora se @ret6oriti u 7akon.
2oen 7akona, @rea toe, ni4e 6i>e deFnisan @redeto ili cil4e, 6eH etodo. 9a
tran7ici4a @redsta6l4a tri4uF te*nike. /4ena era 6i>e ni4e @reoAku@aci4a 7akono i @ra6do.
Zadatak 7akona 4e @riena no6i* sredsta6a u s6i dostu@ni oblastia. /a ta4 nain,
rast6oreno 4e seo biHe 7akona. Zakon @o sebi 4e do>ao do to,a da ne @redsta6l4a ni>ta 6i>e od
terinolo,i4e i i7o@aen4a tradici4e ko4a se uinila korisno no6i 6ladaria i ,os@odaria.
34udi ko4i danas @re7iru 7akon aAkar se ne 7a6ara6a4u laGni utiscia. I@ak, tie >to @rista4e
da bude tako o@l4akan, o6ek se odrie 4edno, od s6o4i* na46eHi* daro6a.
IV. Pol&/(.& #o !&+,("-
9e*niki @okret ne en4a sao drGa6u. Za @osledn4i* tridesetak ,odina, kada 4e susret
drGa6e i te*nike @ostao ne@osredni4i, te*nika se ra76i4ala brGe ne,o ikad, ne sao u skladu sa
s6o4o unutra>n4o lo,iko, 6eH i na osno6u oHi i @odr>ke drGa6e. Prednosti @ri6atni* i
4a6ni* te*nika su se do@un4a6ale na taka6 nain da su @raktino @oAni>tile nedostatke i 4edni* i
dru,i*. Videli so, na @rier, da 4e statiAnost ko4o4 teGi te*nika drGa6e ko@en7o6ana
akti6nostia @ri6atni* te*nika A @ri eu inici4ati6a osta4e na @o4edincu, ak i kad @ri6atna
te*nika @ostane drGa6na.
Ali, orao @ri7nati da 4e @ris6a4an4e te*nike od strane drGa6e ras@r>ilo dosta od a,ine
@ri6lanosti te*nike. ?o6ek @oste@eno ,ubi ilu7i4e o te*nici i s6o4u 7asle@l4enost n4oe. On
@osta4e s6estan da ni4e st6orio instruent slobode 6eH no6e lanceL to se 6eoa 4asno 6idi kada
drGa6a koristi te*nike instruente. ;eEuti, o6ek 4o> ni4e s@rean da @o6eru4e u realnost te
no6e situaci4eL on 4e sklon da odbaci, od6o4eno od lo>i* u@otreba te*nika i doktrina, re7ultate
to, s@o4a drGa6e i te*nike.
Ali, to odbaci6an4e 4e re7ultat @reterano, u@rosca6an4a. =aa te*nika 4e ta ko4a se @roenila.
Ili 4e to u @itan4u ili 4e sledila s6o4e so@st6eAne 7akone, ko4i* o6ek ni4e bio s6estan na @oetku to,
sla6no, doba. :
'1O
s6ako slua4u, o6ek 6idi da se te*nika @roenila, ali ni4e 6ol4an da 4e @re6i>e teel4no istraGu4e
i7 stra*a da He i7,ubiti i @osledn4u nadu.
Neputana tehnika
: o6o trenutku ne @osto4i kontrateGa te*nici. : dru>t6u u ko4e 6lada ra6noteGa, s6aka
no6a kulturna tendenc) a, s6aki no6i i@uls suoa6a se s neki @re@rekaa ko4e delu4u kao
@r6a lini4a dru>t6eAne odbrane. 9o se ne de>a6a 7bo, eEusobne i,re kon7er6ati6ni* i
re6olucionarni* sila uo@>te, niti 7bo, i,re i7eEu sredsta6a 7a @roi7A6odn4u i or,ana @otro>n4e.
9o 4e @osledica @roste in4enice da se s6aki no6i Faktor ora inte,risati u kulturni ok6ir, a ta4
@roces 7a*te6a i76estan 6reenski @eriod, 4er ukl4uu4e odiFkaci4e d6a eleenta, ko4i delu4u
4edan na dru,i. : @oetku nikada ni4e 4asno da li He no6i Faktor biti @ri*6atl4i6 7a kulturni
ko@leks. /a 4edno4 strani se od6i4a neka 6rsta @rocesa selekci4e, dok se na dru,o4 4a6l4a ot@or,
ko4i @olaAko @o@u>ta. OdreEen bro4 ra7liiti* sila tu ia o,rania6a4uHu ulo,u. Ra7otriHu
etiri.
Pr6a 4e oral. =6aka ci6ili7aci4a ia @reci7na @ra6ila @ona>an4a, ko4a su @okri6ena i7ra7o
"oral2 u s6o Francusko ili an,losakAsonsko 7naen4u. Ona o,u biti s6esna i @roi>l4ena
ili nes6esna i s@ontana. Ona odreEu4u >ta 4e dobro, a >ta lo>e i s*odno toe @ri*6aAta4u ili
odbacu4u datu ino6aci4u.
Ja6no nen4e, u tesno4 6e7i s @itan4e orala, sadrGi i sku@ noA,o iracionalni4i* reakci4a
ko4e nisu nuGno u 6e7i s dobro ili 7lo. I7 ra7lo,a ko4i su 4o> u6ek slabo s*6aHeni, 4a6no
nen4e se oGe @okreAnuti u odreEeno seru @od utica4e neko, i@ulsa ili oGe ostati
ne@oslu>no. Oi,ledno, 4a6no nen4e i,ra @resudnu ulo,u u eEuAde4st6u orala i no6o,
Faktora. Ono oGe uiniti oral 7astareli ili ,a do6esti do @obede.
9reHa o,rania6a4uHa sila 4e dru>t6ena struktura, ko4a ukl4uu4e kako dru>t6enu
orFolo,i4u, tako i ekonosku i @ra6nu strukturu. 2ru>t6ena struktura snaGno rea,u4e kad ,od
4o4 no6i Faktori 7a@rete @roeno. %9o 4e, u7,red, 4edini od etiri Faktora ko4i 4e arksi7a
7adrGao.( =istei ili ide4e nisu 6i>e 4edini delu4uHi FaktoriL ekonoski
odnosi ili dru>t6eni Faktori o,u @oreetiti ra6noteGu ak i u situaAci4i stabilnosti, ko4a 4e
@ret*odno satrana si,urno.
8onano, tu 4e drGa6a, s@eci4alni or,an dru>t6ene odbrane, ko4a s6i ras@oloGi6i
sredst6ia rea,u4e @roti6 reetilaki* sila.
=ada se oGeo u@itati u kak6o4 se situaci4i danas nala7io u odAnosu na te Faktore, kada 4e
re o te*nici. Osta6io @o strani @roble orala i @o7aba6io se 4a6ni nen4e. Ono 4e
@ot@uno usereno u korist te*nikeL oderno, o6eka interesu4u sao te*niki FenoeAni.
;a>ina 4e @ostala ,os@odar srca i ua i @roseno, o6eka i ,oiAle. Nta u7buEu4e ,oiluQ
2osti,nuHe: bilo u s@ortu %kao re7ultat neke s@ortske te*nike( ili u ekonoi4i %kao u =o64etsko
=a6e7u(, u6ek 4e re o isto4 st6ari. 9e*nika 4e instruent dosti,nuHa. Ono >to 4e 6aGno 4este iHi
6i>e i brGeL @redet dosti,nuHa 4e od alo, 7naa4a. ?in 4e do6ol4an sao sebi. ;oderni
o6ek oGe ra7i>l4ati sao u bro4eA6iaL i >to su bro4e6i 6eHi, 6eHe 4e i n4e,o6o 7ado6ol4st6o.
On ne traGi ni>ta i76an udesno, e*ani7a bekst6a ko4i u 4e obe7bedila te*nika, da bi
ko@en7o6ao sau re@resi4u i7a76anu Gi6oto na ko4i ,a te*nika @risil4a6a. On 4e u torn
@rocesu reduko6an skoro do ni>ta6Anosti. ?ak i kada ni4e radnik na @okretno4 traci, n4e,o6 udeo
u autoAnoi4i i indi6idualno4 inici4ati6i @osta4e s6e an4i. On 4e o,ranien i osu4eHen u i>l4en4u
i delo6an4u s6e@roGdiruHo st6arnoscu, kao neAi s@ol4a>n4i i naetnuti. Vi>e u ni4e
do@u>teno da @okaGe bilo kak6u linu oH. A onda, i7nenada, sa7na4e da 4e a6ion ko4i @roi76odi
n4e,o6a Fabrika leteo br7ino od 1C00 kiloetara na satY =6e n4e,o6e @otisnute sna,e lete u nebo
7a4edno s torn bro4ko. =6e >to 4e u n4eu bilo @otisnuto subliirano 4e u to4 rekordno4 br7ini.
Oti>ao 4e korak dal4e ka u4edin4en4u s ,oilo, 4er ,oila kao celina 4e ta ko4u @okreHe
dosti,nuHe, kao otelot6oru4e n4ene 6ol4e 7a oH. =6aki oderni o6ek i7raGa6a s6o4u 6ol4u 7a
oH kro7 rekorde ko4e ni4e sa @osti,ao.
Ja6no nen4e 4e 6aGno 7bo, d6a s6o4a eleenta. /a @r6o estu, tu 4e kolekti6no oboGa6an4e
sna,e in4enica od strane oderno, o6eka, ko4e se @oka7u4e u s6ako4 te*nici i n4e,o6o4
@ot@uno4 @os6eHenoAsti neodol4i6o te*niko @ro,resu. 9o oboGa6an4e ni4e @asi6no 6eH
istinski istino. 34udi u se Grt6u4u i ,ube se u tra,an4u 7a n4i. : torn sislu 4e ;usolini bio
u @ra6u kada 4e ,o6orio o l4udia ko4i se
'C0
ost6aru4u u drGa6i i kro7 drGa6u, kao kolekti6ni instruent oHi. ;uAenici nauke ili
6a7du*o@lo6st6a ili atosko, reaktora @ruGa4u na na4dubl4e oseHan4e to, oboGa6an4a, kada
6idio stra*o@o>to6an4e ko4e i uka7u4e ,oila. DVeru4e u te*nikuI, i74a6io 4e .enri Volas
%.enr) +allace(, bi6>i =ekretar 7a tr,o6inu =4edin4eni* 2rGa6a. /4e,o6a 6era uistinu Gi6i u
l4udski srcia. ?o6ek doGi6l4a6a kao skandal kada u se kaGe da te*nika @rou7roku4e 7loL
uke ko4e st6ara 4edna te*nika oda,naHe neke dru,e te*nike. 9o 4e noralan sta6 dru>t6a.
2ru,o, @osto4i duboko u6eren4e da su te*niki @roblei 4edini o7bil4ni @roblei.
Podse>l4i6 @o,led ko4i l4udi u@uHu4u Flo7oFuL neAdostatak 7anian4a 7a etaF7ika i Flo7oFska
@itan4a %D6i7anti4skeI ras@ra6e(L odbaci6an4e *uanistiki* disci@lina na osno6u ubeEeAn4a da
Gi6io u doba te*nike i da obra7o6an4e ora od,o6arati torn dobuL @otra,a 7a ne@osredno
@raktini, if e,a sledi da 4e istori4a beskorisna ukoliko ne sluGi nikak6i @raktini
cil4e6ia A s6e to 4e si@to ono, Dra7uno,I ubeEen4a ko4e @roGia dru>t6enu *i4eArar*i4u i
identino 4e 7a s6e dru>t6ene klase. D=ao te*nika ni4e @uko brbl4an4e.I Ona 4e @o7iti6na i
do6odi do istinski* dosti,nuHa.
/a ta d6a naina, istian i racionalan, 4a6no nen4e 4e @ot@uno ori4entisano na te*niku. :
o6o trenutku 4o> 4edna @reci7na te*nika obliku4e 4a6no nen4e u odnosu na bilo ko4e @itan4e.
9a te*nika nikada ni4e bila @ot@uno iskoriscena sao 7ato >to 4e 4a6no nen4e do6ol4no
naklon4eno te*nici i be7 n4e. Ali, ako bi do>lo do i7nenadAne @roene i 4a6no nen4e se
okrenulo @roti6 te*nike, 6ideli biso kako se sta6l4a u @okret @ro@a,andna a>ineri4a radi
@ono6no, st6aAran4a @o6ol4ne atosFere, 4er bi u su@rotno cela dru>t6ena ,raEe6iAna do>la u
@itan4e.
Nto se tie treHe o,rania6a4uHe sile A dru>t6ene strukture A @itan4e 4e da li dru>t6ena struktura
na>e, s6eta delu4e kao konica te*niko, ra76o4a. Poka7ao sa, u od,o6oru na to @itan4e, da 4e
@ro,res bio br7 sao 7ato >to ,a 4e dru>t6ena orFolo,i4a Fa6ori7o6ala. 9a4 Fenoen ni4e @re6i>e
6ariraoL i u o6o trenutku s6edoci so @rodiran4a te*nika u dru>t6enu strukturu. Ci6oto
oderno, s6eta u s6e 6eHo4 eri doinira ekonoi4a, a ekonoi4o, s dru,e strane, s6e 6i>e
doinira te*nika. !eo ateri4alni s6et u ko4e Gi6io @oi6a na to4 te*nolo>A
ko4 osno6i. %O@>te 4e esto da @isci naune Fantastike 7ai>l4a4u >ta bi se desilo kada bi i7nenada
@restala u@otreba te*niki* instruenata.( /a slian nain, na>a anali7a nas 4e do6ela do ide4e
da s na@redo6aAn4e te*nike u dato dru>t6u, ona @oka7u4e tendenci4u da u torn dru>t6u
re@roduku4e dru>t6ene strukture ko4e su 4e st6orile.
Indi6idualistiko i atoi7irano dru>t6o JIJ 6eka, sa sociolo>ke take ,ledi>ta, bilo 4e
@o6ol4no 7a te*niki ra76o4. 2anas so s6edoci neke 6rste rekonstituci4e ra7bacani* Fra,enata
dru>t6aL 7a4ednice i udruGen4a s6uda bu4a4u. 34udi i7,leda4u @resreHni 7bo, to, st6aran4a no6i*
dru>t6eni* ok6ira ne7a6isni* od drGa6e. 2ana>n4e u6rsci6aAn4e dru>t6a u o>tro 4e kontrastu s
ne@osto4anoscu JIJ 6eka. 2a li ta @o4a6a onda @redsta6l4a eFkasan oblik su@rotsta6l4an4a
te*nikaaQ Od,o6or ora biti ne,ati6an. Ako detal4no ra7otrio te no6e drust6ene Fore,
otkri6ao da su s6e or,ani7o6ane kao Funkci4e te*nike. Jed6a da ia @otrebe 7a
ra7atran4e industri4ski* udruGen4a, ali isto 6aGi 7a s6a dru,a udruGen4a JJ 6eka. 9o o,u
biti s@ortska ili kulturna udruGen4a, s 4asno @re@o7natl4i6i cil4e %2ickson(. 9o o,u biti
sindikati, sa s6o4i karakteristini 6iEen4e Gi6ota kro7 @ri7u ekonoi4e, uslo6l4ene
te*niko. 9o o,u biti 7a4ednice kao >to su kibuci, i4i 4e cil4 da koriste te*nike, a da o6eku
isto6reeno do76ole noralan Gi6ot. =oci4alna orFolo,i4a ti* dru>ta6a se 7aista drastino
ra7liku4e od orFolo,i4e oni* tradicionalni*. 9radicionalna dru>t6a su bila usredsreEena na
l4udske @otrebe i instinkte %na @rier u @orodici, klanu, 6lastelinst6u(. ;oderna dru>t6a, s
dru,e strane, usredsreEena su na te*niku nuGnost i, nara6no, na ono >to i7 n4e @roi7ila7i, na
l4udsku @ri6rGenost te*nici. : oderno dru>t6u, o6ek ni4e @osta6l4en u odnosu na dru,e
l4ude, 6eH u odnosu na te*nikuL i7 to, ra7lo,a dru>t6ena struktura ti* dru>ta6a 4e @ot@uno
i7en4ena. Vi>e se uo@>te ne oGe ,o6oriti o autononi kolekti6ia ili ,ruA@aa sa
s@eciFicni 6rednostia ili useren4ia. ;oderni kolektiA6iteti i ,ru@e ne @osto4e i76an
te*nike A oni su @redsta6nici kl4une tendenci4e na>e, 6reena.
Prea toe, u @rela7u sa indi6idualistiko, na kolekti6istiko dru>t6o, @osto4e d6a
stadi4ua ra76o4a, od ko4i* su oba naklon4eni te*nici, a ne d6a ra7liita dru>t6ena sta6a @rea
te*nici. Jasno 4e da
'CC
se kolekti6istiko dru>t6o ne oGe biti us@osta6iti, ak ni 7aisliti, osi kao ne>to >to i7rasta i7
ekstreno, te*niko, ra76o4a. 9o oGAda ni4e tano u kounalno dru>t6u %iako su 7a4ednice
ko4e danas @osto4e u@adl4i6o 7a6isne od te*nike(L ali, @o s6eu sudeHi, i ne sledio ra76o4
tak6i* dru>ta6a.
/a osno6u to,a orao 7akl4uiti da su na>e dru>t6ene struktuAre, @osatrane u bilo ko
s6etlu, 4edno,lasno naklon4ene te*nici i da te>ko o,u delo6ati kao ne>to >to He 4e obu7dati.
Preosta4e, dakle, sao drGa6a kao o,uHa konica te*nike. Ali, 6eH so 6ideli da 4e drGa6a
odustala od te Funkci4e, tie >to se odrekla s6o4e u@ra6l4ake ulo,e u korist te*nike. I 7aista, od
de6etnaesto, 6eka s6aki dru>t6eni eleent ko4i 4e tradicionalno delo6ao kao o,ranien4e na
ino6ati6ne sile bio 4e, >to se tie te*nike, sru>en. ;oGda bi bol4i i7ra7 bio izokrenut? Faktori ko4i
su nekada delo6ali kao @re@reka danas su @ostali oHni saradnici te*nike. %2o6ol4no 4e sao
@oisliti na 4a6no nen4e i eks@an7i4u ekonoi4e da bi se to s*6atilo.( 9e*nika se, dakle, ne
susreHe s bilo kak6i @re@rekaa ili setn4aa s6o naA@redo6an4u. Ona oGe na@redo6ati
kako *oHe, 4er ne naila7i na neke dru,e o,rania6a4uHe Faktore osi s6o4e so@st6ene oHi %ko4a
i7,leda neo,raniena i neiscr@na(.
9e*nika ko4a nea ,ranica ni4e saa @o sebi 7abrin4a6a4uHa. Ako @osatrao na>e te*niko
dru>t6o be7 idealistiki* naoara, ono >to na46i>e 7abrin4a6a 4e to >to n4en karakter te*niku ini
nezavisno" od sa"og $oveka3 Pod tie ne @odra7ue6ao da a>ina teGi da 7aAeni o6ekaL
ta in4enica 4e dobro @o7nata. Ono >to 4e 6aGno 4este da o6ek 6i>e ne @osedu4e @raktino
nikak6a sredst6a 7a delo6an4e na te*niku. On ni4e u stan4u da 4e o,ranii, ak ni da 4e useri.
2obro su i @o7nate t6rdn4e oni* ko4i isle kako dru>t6o drGi te*niku @od 6rsto kontrolo,
7ato >to 4e o6ek u6ek i7no6a @ronala7i. 9akoEe su i @o7nate nade oni* ko4i stalno @re@isu4u
leko6e 7a to, Ea6oAl4e, >e,rta, ko,a be7 7a7ora nera7borito @ri7i6a4u. Ali, te t6rdn4e i nade su
sao rei. Realnost 4e da o6ek 6i>e ne ras@olaGe nikak6i sredst6ia 7a @odreEi6an4e
te*nike, ko4a ni4e neki intelektualni, ak ni du*o6ni Fenoen, kak6o bi neki *teli da 4e 6ide.
Ona 4e, i7nad s6e,a, dru>t6eni FenoenL i da bi se i7leila ili i7enila, o6ek bi oA
rao da 4o4 su@rotsta6i u7de i bari4ere dru>t6eno, karaktera. =ao ti sredst6ia o6ek bi
oGda o,ao da utie na n4u. Ali, s6e >to ia dru>t6eni karakter, i7enilo 4e s6o4 karakter
7bo, te*nike. Prea toe, u dru>t6eno karakteru nea nie, >to bi obu7dalo te*niku, 4er
n4o4 sada sluGi s6e >to 4e dru>t6eno. 9e*nika 4e su>tinski ne7a6isna od o6eka, ko4i se @red n4o
oseHa o,ol4en i ra7oruGan. ?o6ek sluti da @osto4i sao 4edan ra7uan i7la7: @okoriti se i u7eti
s6e >to se oGe od ono,a >to u te*nika tako bo,ato nudi. Ako satra da 4o4 se treba
su@rotsta6iti, osta4e @ot@uno usal4en.
8aGe se da se oderni o6ek okruGen te*niko nala7i u isto4 siAtuaci4i kao @reistori4ski
o6ek usred @rirode. 9o 4e sao etaForaL ona se oGe dal4e @ro>iri6ati, iako 4e tana onoliko
koliko to etaFora oGe biti. Oba okruGen4a u da4u Gi6ot, ali oba ,a i7laGu kra4n4o4 o@asnosti.
Oba @redsta6l4a4u stra*o6ite sile, s6eto6e u ko4ia o6ek uest6u4e, ali ko4i ine celine
7at6orene 7a n4e,a. : radosti os6a4an4a on ni4e @rietio da u ono >to 4e st6orio odu7ia
o,uHnost da bude ono >to 4este. On 4e slian bo,ata>u ko4i ia no,o bla,a, ali se oseHa
ni>ta6no u so@st6eno4 kuHi. 2rGa6a, ta4 @osledn4i o6eko6 7a>titnik, udruGila se s tuEinski
silaa.
)$oga #r(ave u razvoju mo#ernih tehnika
2rGa6a i,ra ulo,u od @riarno, 7naa4a u odnosu na te*nike. :oili so da ra7liite
te*nike doneda6no nisu bile u eEusobno odnosu. 9a4 nedostatak eEusobno, odnosa bio 4e
karakteristian 7a drGa6ne te*nike, 7ato >to su one bile lokali7o6ane, @ri eu se n4i*o6i doeni
se nisu ,raniiliL to 4e 6aGilo i 7a @ri6atne te*nike, kao @roiA76ode i7ra7ito nekoordinirane
akti6nosti, ko4a 4e, iako @lodna, bila i anar*ina i ko4o 4e, @o6r* to,a, doinirala
s@eci4ali7aci4a.
Osno6na @osledica drGa6no, delo6an4a na te*nike 4e koordinaci4a celo, ko@leksa. 2rGa6a
@osedu4e oH uniFkaci4e, @o>to 4e ona na4AoHni4a sila @laniran4a u dru>t6u. Ona u toe i,ra
s6o4u @ra6u ulo,u, ulo,u koordiniran4a, @rila,oEa6an4a i ura6noteGa6an4a dru>t6eni* sila. Ona 4e
tu ulo,u u odnosu na te*nike i,rala neki* @ola 6eka, tako >to 4e do6odila u dodir do tada
ne@o6e7ane te*nike, na @rier, one ekoAnoske i @ro@a,andne. Ona us@osta6l4a odnos i7eEu
n4i* st6ara4uHi
'C$
or,ani7e od,o6orne 7a tu Funkci4u, kao >to su, na @rier, 4ednosta6Ani or,ani 6e7e i7eEu
inistarsta6a. Ona inte,ri>e u @lan celoku@an ko@leks te*nika. =eo @laniran4e 4e re7ultat
dobro @rien4eni* te*nika, a sao 4e drGa6a u @o7ici4i da na@ra6i @lano6e ko4i He 6aGiti na
nacionalno ni6ou. : o6o trenutku 4a6l4a4u se i @lano6i na kontiAnentalno ni6ou, ne sao
tako76ani @eto,odi>n4i @lano6i, 6eH i ;arA>alo6 @lan, kao i @lano6i 7a @ooH nera76i4eni
7el4aa.
9ak6e o@eraci4e se or,ani7u4u i nala7e s6o4e @ra6o esto sao u ok6iru @laniran4a. 2rGa6a se
tu 4a6l4a an4e kao o7ak ko4i i* or,anAski ureEu4e, a 6i>e kao a@arat 7a us@osta6l4an4e odnosa,
ko4i oo,uHaA6a @o4edinani te*nikaa da se suoe 4edna s dru,o, i kao or,an 7a
koordinaci4u n4i*o6o, kretan4a. =talno nala7io konkretne doka7e 7a toL u koordinaci4i
Gele7niko, i autoobilsko, saobraHa4a, koordiAnaci4i @roi76odn4e elika i otorni* 6o7ila i
a6iona, koordinaci4i eAdicinske @roFesi4e i soci4alne 7a>tite, koordinaci4i s@ol4ne i koloni4alne
tr,o6ine, u celo4 oblasti Fnansi4a i tako dal4e.
Nto su ra7liiti sektori uGe @o6e7ani, utoliko 6i>e oFkriHe u 4edno st6ara @osledice u dru,o
i utoliko 6i>e @osta4e neo@*odno st6aAran4e or,ani7aa transisi4e, >raFo6a i tokiHa, da se
tako i7ra7i, ko4i @o6e7u4u ra7liite te*nike. 9o 4e neo,uH 7adatak 7a @ri6atno @redu7eHe, ne
sao 7ato >to 4e re o ,lobalno Fenoenu, 6eH 7ato >to su sai te*niari s@eci4alisti. =ao
drGa6a oGe @redu7eti neo@A*odan 7adatak @reosci6an4a ti* s@eci4ali7aci4a. 2rGa6a ia
@ribiliGAnu @redsta6u o ras@oloGi6i l4udski i te*niki resursia i oGe @reu7eti Funkci4u
koordinatora, ko4a 4e 4o> u @o6o4u. Po>to su otkriHa u 4edno te*niko sektoru tako korisna u
dru,i, ulo,a koordinatora He nuGno @osta4ati s6e 6aGni4a.
:7io, na @rier, no>t6o te*nika neo@*odni* 7a @roi76odn4u Fila. 9u iao
Fnansi4ske, kn4iGe6ne i kineato,raFske te*nikeL tu su i an4e 7naa4ne te*nike, kao >to su
te*nike >inkan4a i te*nike s6etlosti i 76uka. Posto4e @ot@uno no6e te*nike, kao >to 4e te*nika
su@er6i7i4e scenari4a i tako dal4e. 9e Flske te*nike, iako ko@likoA6ane, oGe obu*6atiti u
4edno, o6eka i otuda 4o> @osto4e slua4e6i u ko4ia i* kontroli>e sao 4edna osoba. Ali,
@o,leda4o ra7ere 7adatka koordinaci4e 4o> sloGeni4i* ,ru@a te*nika, na nacionalno
ni6ou, ko4e @ruGa4u akti6an ot@or koordinaci4i. : tak6i slua4e6iAa ulo,a or,ani7atora,
enadGera, koordinatora A kako ,od se 76ala A @osta4e s6e neo@*odni4a, u ono4 eri u ko4o4
drGa6a @reu7ia tu Funkci4u. Pored to,a, sao drGa6a oGe da 4e ost6ari. 9ak6o stan4e 4e 6eH
realnostL drGa6a 4e 6eH ukl4uena u @reosca6an4e i7olo6ani* te*niki* s@eci4alnosti.
Po4edinane s@eci4ali7o6ane disci@line A na @rier, te*nike biolo,a, inGen4era, sociolo,a,
@si*olo,a A kobinu4u se da bi @roi76ele no6e te*nike, kao >to su @si*ote*nike i industri4ski
odnosi. Ali, te @o4edinane disci@line su takoEe s@o4ene na or,anski nain, kao na @rier kada
se l4udske te*nike, @si*olo,i4a @olitika kobinu4u u @ro@a,anda
:7 koordinaci4u ra7liiti* te*nika, drGa6a obe7beEu4e ateri4alna sredst6a ko4a daleko
@re6a7ila7e oHi @o4edinca. Eks@edici4a na seA6erni @ol, ko4a 4e @re sao @ola 6eka o,la da se
i76ede s resursia 4edne ili na46i>e nekoliko @ri6atni* osoba, 6i>e ni4e o,uHa na @ri6atAno4
osno6i. =6e >to 4e nekada bilo @otrebno bili su eskiska o@rea, brod, saonice, @si A i i7nad
s6e,a, *rabrost. 2anas 4e @otrebna sloGena e*anika o@rea: a6ioni %@osebno o@rel4eni 7a
*ladnoHu i sletaAn4e na led(, kaioni ,useniari, radio i radio teleFoni, ontaGne kuHe i tako
dal4e. Onoe ko4i san4a o os6a4an4u neistraGene teritori4e na rasA@ola,an4u sto4e s6a o,uHa
sredst6a 7a san4i6an4e o@asnosti. /ara6Ano, o,le bi se oGi6eti stare tradici4e A ali tako da se
ri7iku4e so@st6eni Gi6ot. Ali 7a>to odbaciti no6a sredst6aQ Za>to u,ro7iti s6o4 Gi6ot kada se @osao
oGe bol4e oba6iti be7 to,aQ Oi,ledno, ra7etan4e *rabroAscu 4e nera7uno. ;ora4u se
u@otrebiti aksialna sredst6a da bi se obe7bedili o@tialni re7ultati u7 inialnu o@asnost.
Ali, ni4edna @ri6atna osoba nea sredst6a da @okrene o,roan a@arat ko4i 4e 7a to @otreban.
=redst6a se ora4u traGiti od drGa6e, ko4a 4e 4edina u @o7ici4i da doEe do neo,ranieni* i76ora
,oto6ine i u@otrebi Fnansi4ske te*nike 7abran4ene @o4edincia. Isto 6aGi i 7a @odorska
istraGi6aAn4a. 8ada se na@usti doen aatersko, i kada se neko @oslu Geli dati status, @ra6ni
ili neki dru,i, neo@*odno 4e traGiti @odr>ku drGa6e 7a @okri6an4e tro>ko6a i re>a6an4e
adinistrati6ni* @roblea.
Ali, drGa6a 7a*te6a ne>to kao naknadu 7a s6o4e sub6enci4e. 2rGa6a ne satra da 4e 6aGno
7a @o4edinca da ode na =e6erni @ol, bilo
'C&
s@orta ili sla6e radi. 2rGa6a Geli o@i@l4i6e tehni$ke re7ultate. Ona 4e @rista4e da @ruGi @ooH u
s6r*u nauni* istraGi6an4a i stican4a neki* @ra6a i4e se iskorisca6an4u nada, kao, na @rier, u
slua4u ineAralni* resursa i a6i4aci4e. Re7ultati ora4u 7naiti te*niko u6eHaA6an4e u korist
drGa6eL to 4e 4edini uslo6 @od ko4i 4e o,uH u,o6or i7eEu drGa6e i @o4edinca.
/i4e nikak6a no6ost da drGa6a da4e @odstica4 nauni istraGi6aAn4iaL u JVIII 6eku, drGa6a
4e nudila na,rade i7uitel4ia, ko4e su bile su u 7naa4no4 6e7i sa otkriHe odreEeni*
na6i,acioni* etoda %ko@en7u4uHi *ronoetar, ateatike tablice i tako dal4e(. Poto 4e
i7,ledalo da 4e drGa6a i7,ubila intereso6an4e 7a toL ali, u @osledn4i* trideset ,odina ona 4e
nasta6ila @olitiku na,raEi6an4a te*nolo,a i i7uAitel4a.
Za to @osto4e bro4ni @rieri, @o>to 4e oderna drGa6a, 6i>e ne,o ikada, 4edina ko4a ras@olaGe
sredst6ia da sta6i u @o,on ono >to te*nika oGe da @onudi o6eku. 2o6ol4no 4e @oenuti
@ol4o@ri6rednu e*ani7aci4u, autoatske 6r>alice i Getelice i tako dal4e. Iako su te a>ine u
Prancusko4 relati6no ali* dien7i4a, one su, ak i tak6e, daleko i7nad ku@o6ni* o,uHnosti
indi6idualno, @ol4o@ri6rednika. Potreban 4e @osrednik, to 4est, ili ka@italista ko4i i* i7na4l4u4e
@ol4oA@ri6rednicia ili @ol4o@ri6redna 7adru,a ko4a ku@u4e a>ine. I@ak, i 4edni i dru,i okle6a4u
da in6estira4u @otrebni ka@ital, 4er se 6elika @ol4o@ri6redna a>ineri4a koristi sao u kratko
6reensko @eriodu, dok 6eHi delo ,odine sto4i neu@otrebl4ena. %9ak6a a>ineri4a se,
@rea toe, ora satrati te*niki na7adno(. A6ioni se s6e 6i>e koriste 7a set6u, i7a7i6an4e
ki>e, ras@r>i6an4e *ei4ski* su@stanci i tako dal4e. Ali, te te*nike @re6a7ila7e resurse
@ol4o@ri6redni* 7adru,a.
Posto4e sao d6a naina da se re>i ta situaci4a. Jedan 4e da se ekAs@ro@ri4aci4a 7el4e u korist
ka@italistiki* kor@oraci4a, ko4e He iskoArisca6ati o,rone @o6r>ine na4sa6reeni4i te*niki
sredst6ia. 2ru,i nain 4e da se @ol4o@ri6rednici u4edine u kolekti6na drGa6na @ol4o@ri6redna
dobra, ko4a He na ras@ola,an4u iati sredst6a obe7beAEena od strane drGa6e. Jo> u6ek 4e o,uH
i7bor i7eEu te d6e o@ci4e. Ali, ,oto6o 4e si,urno da He @re6ladati drGa6ni kolekti6iL sao kro7
drGa6ne kolekti6e te*niki @ro,res se oGe ost6ariti u @ot@unosti, a te*nika sredst6a
iskoristiti be7 stra*a od Fnansi4ski* ,ubitaka.
2rGa6a @ruGa te*nike o,uHnosti ra76o4a ko4e niko dru,i ne oGe da obe7bedi. Ona da4e
istraGi6aia neo@*odna sredst6a 7a @os@e>i6an4e n4i*o6i* istraGi6an4a i, sai ti, 7a
@os@e>i6an4e te*nike. =ao 4e drGa6a u @o7ici4i da naunicia sta6i na ras@ola,an4e dostu@ne
re7ultate nauni* istraGi6an4a i7 dru,i* delo6a s6etaL drGa6a oGe iskorisca6ati inForacione
te*nike ko4ia ne oGe da baArata ni4edan an4i uesnik. Ona ak ai strane istraGi6ae u
s6o4e laboratori4e isto ,oto6ino %ona i* ak oGe kidna@o6ati i drGati u @oluro@st6u, kao
>to 4e bio slua4 s neaki naunicia, ko4i su bili D@odel4eniI i7eEu sa6e7niki*
@obednika(. =ao drGa6a oGe ku@iti @otrebnu naunu o@reu i u7 to dati nauniku
ne7aenl4i6u @odr>ku s6o, autoriteta.
9e*nika, kao >to sa rekao, nea sisla ako ni4e @rien4ena. Ali, u s6o4o4 @rieni, ona
naila7i na neke konkretne te>koHe, @osebno s @o4edincia. 9o ni na ko4i nain ni4e u
su@rotnosti sa oni >to sa rekao o 4a6no nen4u. Ja6no nen4e 4e @ot@uno i odluno
nakloAn4eno te*niko na@retku. Ali, ono u 4e naklon4eno 7a,ledano una7ad, da se tako
i7ra7i. 9e*niki na@redak 4e ono >to veB 7nao. ;eEuti, u st6arni slua4e6ia A na
@rier, u @o,ledu neko, noA6o, otkriHa A reakci4a 4a6nosti ni4e tako 4ednosta6na. Ako se
otkriHe ne odnosi na 4a6nost ne@osredno, n4ena reakci4a 4e ,eneralno @o7iti6Ana, kao na @rier,
u slua4u nad76uno, a6iona. Ali, ako 4e 4a6nost ne@osredno @o,oEena, ako se otkriHe oGe
7a@ra6o @rieniti na n4u, odu>e6l4en4e 4e @rietno an4e, utoliko 6i>e >to u6ek @osto4i ra7lika u
i>l4en4ia eEu sai te*niaria. 9u inter6eni>e drGa6a. Ona esto ora da re>a6a sukobe
te*niara i naunika, kao >to 4e nekada re>a6ala debate eEu teolo7ia. =etio se borbe oko
6akcine @roti6 tuberkulo7e, 8aleta %!alette( i <erena %<uSrin(
$M
, kao i re7er6i neki*
naunika @rea D@oli6alentno4 6akcinaci4iI, ko4a 4e sada oba6eA7na u Prancusko4. 2rGa6a 4e saa
@resudila >ta initi u tak6i slua4e6ia. Pored to,a, drGa6a 4e s6o4e i>l4en4e 7aodenula s6o4i
autoriA
-acille !aletteA<uSrin, -!<: -eA=eAKe, 6akcina @roti6 tuberkulo7e. %Pri. @re6.(
'CO
teto, ko4i 4e, 7a kratko 6ree, @ostao autoritet te*niara. 9ao ,de 4e bilo @otrebno, autoritet
4e bio osnaGen @rinudo. Ra76io se sloGen siste. 2ete ko4e ni4e bilo 6akcinisano ni4e o,lo
biti @ril4eno u >koluL a dete ko4e ni4e @ril4eno u >kolu nea @ra6o na de4i dodaAtak. /a ta4
nain drGa6a 4e @ri,u>ila @riedbe @o4edinaca na te*niki @ro,res. Pridan @i>e: DOi,ledno da
4e u dru>t6u u ko4e 6aGan 7aAdatak @si*ote*niara ni4e @ot@oo,nut autoriteto drGa6e...
n4e,o6 @oloGa4 ne4asan, a n4e,o6e @re@oruke nea4u u6ek @otrebnu teGinu.I Pridan nasta6l4a
o@asko da drGa6ni autoritet oslobaEa te*niku i7 @oseda @ri6atni* osoba. Za*6al4u4uHi
autoritetu drGa6e, te*nika ni4e 6i>e u sluGbi @ri6atno, interesaL a to drGa6i da4e, ako ne istinsku
sloAbodu, onda akar dodatno o@ra6dan4e.
Autoritet ko4i drGa6a da4e te*nici @osta4e inilac u n4eno ra76oA4u. Ali, ne treba 7abora6iti
da 4e i saa drGa6a @ostala te*nikaL ona ne delu4e na osno6u ka@rica.
"ntitucije u $u(&i tehnike
2rGa6a @oto nasta6l4a da st6ara or,ane ko4i treba da 7ado6ol4e 7a*te6e te*nike i tu se
ot6ara4u bro4ne o,uHnosti.
=iste st6oren u Prancusko4 @odra7ue6a i76esnu decentraliA7aci4u. !/R= %/acionalni
centar 7a nauna istraGi6an4a( 4e @rilino autonoan. Ali, treba oda* ra7re>iti nes@ora7u.
9a4 na7i6 sadrGi re nau$ni2 ali rad !entra 4e @re s6e,a te*niki. ;eEuti, l4udi ko4i su st6orili
!entar i ko4i @roo6i>u n4e,o6 rad, 6eoa tesno @o6e7u4u ta d6a konce@ta. Obratio @aGn4u na
i74a6u 3u4a de -rol4a %3ouis de -ro,lie( i Prederika KolioA8iri4a %PrSderic JoliotA!urie(: DZa
PrancuAsku tu ni4e re o odrGa6an4u nau$nog i tehni$kog istraGi6an4a u@rkos in4enici da 4e naci4a
siroa>naL re 4e o n4e,o6o ra76o4u u@ra6o sto,a >to 4e naci4a siroa>na.I 9a t6rdn4a, u7,red,
@ot6rEu4e o4 7aAkl4uak o eks@loataci4i naci4e od strane te*niara. /auno istraGi6an4e 4e
o@ra6dano u siroa>no4 7el4i 7ato >to ono @roi76odi neke te*nike ko4e oo,uHa6a4u @ot@uni4e
iskorisca6an4e resursa te 7el4e.
9o baca s6etlo na istinsko 7naen4e nauno, rada. /auka @osta4e s6e @odreEeni4a @otra7i 7a
te*niko @rieno. ;no,obro4ni naA
unici, ko4i su 6e7ani 7a !/R= i ko4e lino @o7na4e, @ot6rdili su i s6o4u 7aoku@l4enost
re7ultatia i na,lasko na te*nika istraGi6an4a. !/R= ni4e instituci4a 7a be7interesno i
ob4ekti6no istraGi6an4e, niti 4e isto kulturni entitet. On @redsta6l4a sledeHi korak ka u4edin4en4u
nauno, i te*niko,. ;orao, eEuti, @ri7nati da Francuska drGa6a 4o> ne ra7ue >ta tano
treba oeki6ati od to, u4edin4en4a.
Politiari ne 6eru4u te*niariaL ali rat ko4i eEusobno 6ode @reko !/R= 4e 4o> 4edan
@rier konkurenci4e o ko4o4 sa ,o6orio. -ikar %-iquard(, >eF kabineta 2rGa6no, @odsekretara
7a nauna istraGi6an4a, na@isao 4e da 4e ra7lo, 7bo, ko4e, !/R= treba da ostane neA7a6isan od
/acionalno, inistarst6a 7a obra7o6an4e to >to DZadaci !/R= A 7a@o>l4a6an4e, obuka, o@rea,
koordinaci4a, or,ani7aci4a i u@ra6l4an4e A ia4u do6ol4nu teGinu da bi o@ra6dali @osto4an4e adA
inistraci4e @odesne 7a nauno istraGi6an4eL adinistraci4e u ko4o4 naunici treba da i,ra4u
na46aGni4u ulo,u.I
O6a4 citat otkri6a d6e st6ari: @r6o, da ta4 drGa6ni or,an i76r>a6a, u odnosu na te*niku,
u@ra6o one Funkci4e na ko4e so 6eH uka7ali: koordinaci4u, or,ani7aci4u i u@ra6l4an4eL dru,o,
da te*niari u toe ora4u i,rati ,la6nu ulo,u, do ni6oa iskl4ui6an4a @olitiara ko4e
@redsta6l4a /acionalno inistarst6o 7a obra7o6an4e.
Ali, st6aran4e !/R= 4e oi,ledno tek @r6i korak. 9o @redsta6l4a @reu7ian4e oba6e7e i
neo,uHe 4e 7austa6iti se na toe. 2eokratAska drGa6a se @oka7ala oi,ledno nedoraslo
7adatku ra76o4a te*nika, a !/R= nea @restiG ili sredst6a ko4a bi iao u autoritarno4 drGa6i.
/ara6no, u @oreEen4u sa autoritarni drGa6aa !/R= 4e 4o> u6ek relati6no =lobodan u s6o4i
akti6nostia i istraGi6an4ia. ;ada 4e ,eneralno useren ka te*niko4 @rieni i otkriHia,
osta6l4ene su i76esne o,uHnosti %@ri torn, s6e o,ranieni4e(, ko4e u @rinci@u ne o,u do6esti
do ne@osredne @riene. /a ta4 nain 4e 7a>tiHena doAbro @o7nata ne@red6idl4i6ost istraGi6an4a.
/ikada se ne 7na una@red ko4a su otkriHa @odloGna @rieni. IstraGi6an4e 4e sle@oL ono o@re7no
na@redu4e, kro7 *il4ade neus@eli* eks@erienata. Jedan eks@erient He na@ra6iti @rodor i
oo,uHiti eks@lo7i6an te*niki na@redak. Ali, *il4ade bes@lodni* eks@erienata su i@ak bili
neo@*odni. 9o @ri7naA4eo. Ali A i to 4e 6aGna in4enica A te*nika nuGnost 4e u torn @o,ledu
''0
o>tro su@rotsta6l4ena nauci, 7ato >to te*nika ne oGe @ri*6atiti tuaAran4e u raku i s@ori
te@o nauke.
VeH so is@itali 7a*te6e ne@osredne @rienl4i6ostiL o6de i* @oAno6o sreHeo na ni6ou
drGa6e. 2rGa6a ni4e an4e 7aintereso6ana od @ri6atni* ka@italista, ali n4eno intereso6an4e 4e
dru,ai4e. 2rGa6a t6rdi da @redsta6l4a 4a6ni interes i da sto,a ia oba6e7u da bude Ddobar
enadGerR tro>eHi 4a6ne @ri*ode sao @od uslo6o da oni ia4u neki sisao, da su is@lati6i.
-e7interesna akti6nost drGa6e 4e ne7aAisli6a. /eko bi o,ao reHi da tak6a akti6nost ne bi
trebalo da bude neo,uHaL ali, 7a@ra6o, ona 4este neo,uHa. /i @o4edinci, ni 4a6no nen4e, niti
struktura drGa6e nisu usereni na @ri*6atan4e one 6rste kulture kak6u bi @redsta6l4alo isto
nauno istraGi6an4e.
2rGa6a 7a*te6a da se s6e >to 4e nauno ukl4ui u tok Dnoralno, ra76o4aI, ne sao 7bo,
4a6no, interesa, 6eH i 7bo, s6o4e 6ol4e 7a oH. Rani4e so @rietili da 4e ta 6ol4a 7a oH na>la
i76anredno i7raGa4no sredst6o u te*nici. 2rGa6a br7o dola7i do 7a*te6a da te*nika odrGi s6o4a
obeHan4a i bude eFkasna slu>kin4a drGa6ne oHi. =6e ono >to ni4e od ne@osredno, interesa 7a ta4
@ori6, o@aGa se kao be76redno. 8ao >to Finansi4er traGi s6o4 interes u no6ano dobitku, tako ,a
drGa6a traGi u oHi. /i u 4edno od ta d6a slua4a ni4e re o be7interesno4 otiA6aci4iL te*niko
otkriHe se ora is@latiti. I ka@italisti i drGa6a @osta4u nestr@l4i6i na isti nain kada doEe do
7asto4a u istraGi6an4ia, 7bo, eks@erienata ko4i una@red Dne 6ode nieuI, 7bo,
Dnesi,urnostiI naunika kada 7aroni u isto istraGi6an4e, a da ne 7na una@red ko4a He se
istraGi6an4a is@latiti, a ko4a ne. Pored to,a, @osto4i tendenci4a da se i7 le,itine bri,e drGa6e
iskl4ue s6e nauke ko4e nea4u ne@osrednu @raktinu @rienu: istori4a, Flo7on4a, ,raatika i
tako dal4e.
: slua4u nauka ko4e do@u>ta4u @raktinu @rienu, 4a6l4a se neA@osredan 7a*te6 7a torn
@rieno. 9o 4e, nara6no, ne@o6ol4no @o naukuL ali, ne treba @oi>l4ati da 4e to delo
alounika.
2rGa6a @oin4e dodel4i6an4e @reci7ni* 7adataka nauno istraAGi6an4u, i7da4uHi direkti6e
7a @ronalaGen4e re>en4a 7a neke *itne @roAblee, kao >to su, na @rier, brGi etod 7a
@roi76odn4u a>insko, dela, la7no, a6ionsko, otora i tako dal4e. 9e direkti6e su istinska
nareEen4a i7data nauno istraGi6an4u, da sabere s6e s6o4e resurse,
da bi se @roble re>io >to 4e @re o,uHe. : deokratsko sisteu nea sankci4a @roti6
naunika ko4i ne is@une 7a*te6e drGa6e, osi uskraHi6an4a Fnansi4ske @odr>ke. 2iktatorski
reGi, eEuti, ide no,o dal4e da bi obe7bedio saradn4u naunika. Iako 4o> osta6l4a @riAlino
6eliki @rostor 7a linu inici4ati6u, on i@ak teGi da bude s6e odreAEeni4i @o torn @itan4u. 9o 4e 4asno
is@ol4a6a, na ra7liite naine, kako u =o64etsko =a6e7u, tako i u =4edin4eni 2rGa6aa.
?ini se da 4e u =o64etsko =a6e7u Akadei4a nauka drGa6ni or,aAni7a ko4i usera6a
istraGi6an4a i odreEu4e ok6ir u ko4e He se odA6i4ati naune akti6nosti. Akadei4a @redsta6l4a
D,eneral>tab ari4e te*niaraI. ?lan C, statuta, konano ut6rEen 1"'#, 7aduGio 4e AkaAdei4u
7a obe7beEi6an4e Dna@retka teori4ski* i @rien4eni* naukaI. Ali, te*nike nauke ko4ia
u@ra6l4a so64etska Akadei4a ne@restano su nada>i6ale teori4ske nauke. Akadei4a @lanira
tok istraGi6an4a i dodel4u4e 7adatke institutia. /a inici4ati6u Akadei4e, ubr7ano 4e
obra7o6an4e 6i>i* te*niaraL 1"&0. ,odine =o64etski =a6e7 4e t6rAdio da ia seda i @o iliona
te*niara s6i* klasa. Akadei4a 6odi 6i>e od d6adeset instituta 7a istraGi6an4e u @rien4eni
naukaa, 7a@o>l4a6a4uHi uku@no C000 istraGi6aa. Jedan od n4eni* instituta %Institut 7a
inForaci4e( 7aduGen 4e 7a saku@l4an4e te*niki* @ubliAkaci4a i7 celo, s6etaL sao 7a ta4
7adatak 7a@o>l4a6a d6e *il4ade l4uAdi s @uni radni 6reeno. =6e to 4asno @oka7u4e da
Akadei4a i,ra 7naa4nu ulo,u u te*niki akti6nostia. ;eEuti, siste u celini 4e slabo
s*6aHen. On i7,leda an4e autoritaran od nacistiko, sistea. Ali, ne treba 7abora6iti odluke
drGa6e, donete na inici4ati6u 8ounistike @arti4e, u slua4u 3isenko
$O
. 9u 4e drGa6a, suoena s
d6e su@rotsta6l4ene bio,enetike teori4e, odluila, na osno6u oti6a ko4i bi se te>ko o,li
satrati nauni, da 4e 3isenko6a teori4a is@ra6na i naredila n4enu @rienu.
$O
9roF 2eniso6i 3isenko %1O"OA1"M&(: ruko6odilac so64etske a,ronoi4e @od =tal4ino.
Odbacio ;endelo6u ,enetiku kao DtuEinsku burGoasku ideolo,i4uI u koArist teori4a rusko,
biolo,a I6ana Vladiiro6ia ;iurina i @ret6orio i* u snaGan @oAlitikoAnauni @okret @o7nat
@od ieno lisenkoi7a. %Pri. @re6.(
'C
<os@lan
$"
, i4a 4e su>tinska Funkci4a koordinaci4a no6i* nauni* eleenata, tesno 4e @o6e7an
sa Akadei4o. Akadei4a 4e inForiAsala <os@lan o te*niki otkriHia, a on 4e 6odio
centralni dosi4e, sa s6i @odacia o ekonosko4 i statistiko4 te*nici. /a ta4 nain, bila 4e
o,uHa sisteatska i racionalna @rocena nauni* istraGi6an4a, i4i su re7ultati @oto bili
inte,risani u sa drGa6ni @lan. : reFori 1"$&, u ko4o4 su koordinira4uHi biroi 7au7eli esto
rani4i* oblasni* sluGbi, us@osta6l4en 4e te*niki biro i4e 4e Funkci4a bila @laniran4e naAuno,
istraGi6an4a. 9renutno se to istraGi6an4e usera6a na osno6u ,eneralno, @lana i @otreba drGa6e,
a celina se @rocen4u4e sa stano6i>ta @o4edinani* te*nika. 9e*niki biro kanali>e istraGi6an4e
ras@odelo 6eliki* Fnansi4ski* kreditaL na @rier, 1"$". 4e dodelio @ribliGno deAset ili4ardi
rubl4i 7a nauno istraGi6an4e, >to ini C0] s6i* industri4Aski* ula,an4a i7 budGeta.
Or,ani7aci4a nauno, istraGi6an4a u =4edin4eni 2rGa6aa 4e 4o> daleko od to,a da bude
7a6r>ena. : @rinci@u, @osto4e @ri6atna tela ko4a i76ode istraGi6an4a u s6i 7aisli6i
doenia A kao >to su ra7ni koiteti 7a @olitika istraGi6an4a, koiteti 7a dru>t6ena istraGi6an4a
i tako dal4e. Pored to,a, @osto4e tela 7a saku@l4an4e i @rocenu staAtistiki* @odataka, 7a istraGi6an4e
4a6no, nen4a i 7a @olitike studi4e. I7eEu ti* tela, ko4a su u 6eliko4 eri osno6ana od strane
@ri6atne industri4e ili drGa6e, a @oto @ridruGena uni6er7itetia, us@osta6Al4a4u se s6e bliGi
odnosi. %=edadeset @rocenata ti* tela su osno6ale 6elike kor@oraci4e.(
Pristu@ ti istraGi6aki centria 4e standardna @rocedura 7a 4a6ne ser6ise ko4ia su
@otrebne inForaci4e. 9akoEe su us@osta6Al4eni s@eci4ali7o6ani biroi ko4i se ba6e odnosia
i7eEu istraGi6aki* or,ani7aci4a i 4a6ni* ser6isa. 9i biroi @ria4u 7a*te6e i7 s6i* oblasti
%@ol4o@ri6rede, industri4e i tako dal4e( i usera6a4u istraGi6an4a. /aAkon to,a, oni de4st6u4u kao
@renosni edi4u 7a otkriHa i @roua6a4u o,uHnosti te*nike ada@taci4e. /a osno6u to,a,
od,o6ara4uHe adA
+'
<os@lan: 2rGa6ni koitet 7a @laniran4e, 7aduGen 7a @ra6l4en4e @eto,odi>n4i* @laAno6a.
%Pri. @re6.(
inistraci4e o,u da @ra6e u,o6ore sa industri4alcia 7aduGeni 7a @raktinu reali7aci4u.
9e*nike o@eraci4e te 6rste i o@se,a @ostale su s6e neo@*odni4e, buduHi da drGa6a u s6e
6eHo4 eri Fnansira te*nika istraGi6an4a. 2rGa6a 4e @rinuEena da Fnansira istraGi6an4a ko4a
@re6a7ila7e Fnansi4ske o,uHnosti, recio, uni6er7iteta. Prea toe, drGa6a ia ne@osreAdan
interes 7a tak6e instituci4eL sto,a neHe osta6iti neiskorisceni o,uHnosti ko4e se tako ot6ara4u.
=6e to 7nai no,o slobodni4e kreAtan4e i7eEu 6lade, industri4e i te*niki* istraGi6aki*
centara, ne,o >to bi to bilo u su@rotno slua4u.
Pored to,a, aerika drGa6a 4e or,ani7o6ala so@st6ene istraGi6aAke sluGbe. -iro 7a @o@is
stano6ni>t6a, na @rier, obu*6ata 6i>e od @etnaest centara 7a statistike studi4e3 Odbor 7a
@laniran4e nacionalAni* resursa, ko4i 4e @osto4ao od 1"C'. do 1"$', bio 4e 4o> 4edan taka6 centar.
2anas @osto4e dru,e, no,o s@eci4ali7o6ani4e a,enci4e, od ko4i* 4e na4s6eobu*6atni4a 8oisi4a
7a atosku ener,i4u. :druGen4e uni6er7iteta delu4e u /acionalni laboratori4aa -ruk*e46na
%-roAok*a6en /ational 3aboratories(L Union >ar1ide delu4e u Ouk Pdd7uL 8aliForni4ski
uni6er7itet u 3os AlaosuL dok Deneral lectric u@ra6l4a centro u .anFordu.
8onano, @oenio da =4edin4ene 2rGa6e ia4u snaGnu @otrebu 7a koordinaci4o
istraGi6an4a ko4e s@ro6ode ra7liite a,enci4e. 26a udruGen4a i7,leda4u @odesna 7a o6u o@eraci4u,
Adinistraci4a 7a 4a6ne ser6ise %Public =er6ice Adinistration( i Vladino udruGen4e 7a
istraGi6an4a %<o6ernent Researc* Association(. Rad ti* or,ani7aci4e He bla,o6reeno do6esti
do ost6aren4a @ro4ekta ko4i 4e 6eH u toku: do st6aran4a centra 7a nauna istraGi6an4a userena na
te*nike cil4e6e, Pederalno, odbora 7a istraGi6an4e %Pederal Researc* -oard(.
: @rinci@u, 4o> 4e o,uHe da nauka bude ne7a6isna. Ali, oraAo @rietiti da drGa6a 7a
s6o4a istraGi6an4a u@uHu4e @o7i6 na4bol4i naunicia %u =4edin4eni 2rGa6aa naunici su
6eoa 7aintereAso6ani da rade 7a drGa6u, ia4uHi u 6idu niske @late uni6er7itetski* @roFesora(L
7ati, da ti naunici, s ob7iro na 6elike 7a*te6e drGa6e, ia4u alo 6reena da rade bilo >ta
dru,oL i da i* drGa6a 7a@o>l4a6a u s6e 6eHe bro4u. Pored to,a, na46eHi deo Fondo6a ko4e
kor@oraci4e
''$
naen4u4u istraGi6an4ia da4e se 7a te*nika istraGi6an4a. =ao $] odla7i na Fundaentalna
nauna istraGi6an4a. 8ada 4e, @osle =tilaAno6o, %=teelan( i76e>ta4a i7 1"$M. i neki*
A4n>ta4no6i* i74a6a u 4a6Anosti, i7,ledalo neo@*odno @ot@ooHi nauna istraGi6an4a, drGa6a 4e
@o76ana u @ooH, tako da 4e 1"#1. osno6ala /acionalnu Fondaci4u 7a nauku %/ational
=cience Poundation(. 8ada 4e, @osle lansiran4a =@utn4ika, no6i i76e>ta4 %tako76ani Voterano6
i76e>ta4%+ateran(( u@utio no6i 7a*te6 7a drGa6no inter6enci4o, drGa6a 4e rea,o6ala tako
>to 4e ot6orila radno esto sa6etnika @redsednika 7a nauku i te*nolo,i4u, osno6ala /acionalni
nauni koitet %/ational =cientiFc !oitee( i tako dal4e. 9i do,aEa4i 7nae s6e 6eHi ste@en
inter6enciA4e. /auno i te*niko takien4e i7eEu =4edin4eni* 2rGa6a i =oA64etsko, =a6e7a
ora nei7beGno @roi76esti centrali7aci4u i u6eHan4e @olitike oHi u =4edin4eni 2rGa6aa.
Prea toe, i7,leda neoA,uHe da He ne7a6isno istraGi6an4e o@statiL siste kao >to 4e @TeckTi-
ssenschaji %D@raktina ili s6r*o6ita naukaI, ko4u su nacisti u@otrebili @rerano( @oste@eno He
@re6a,nuti. : n4eu 6i>e neHe biti ni ,o6ora o slobodno istraGi6an4u. 2rGa6a obili>e s6e
te*niare i naunike i s6ia naeHe @reci7an i o,ranien te*niki cil4. Ona i* @risil4a6a da se
s@eci4ali7u4u u s6e 6eHo4 eri, osta4uHi @ri toe naredboda6na sila ko4a sto4i i7a s@eci4alista. Ona
7abran4u4e s6a istraGi6an4a 7a ko4a satra da nisu u n4eno interesu i @odrGa6a sao ona
korisna. =6e 4e @odreEeno ide4i sluGen4a i korisnosti. !il4e6i su una@red @o7natiL nauka sao
obe7beEu4e sredst6a.
: slua4u @TeckTissenschaji ra76o4 te*nike dostiGe s6o4u na46i>u taku, na >tetu nauke. Ono
>to 4e dru>t6eno na46aGni4e 4este s@reaA6an4e s6i* istraGi6an4a osi oni* ko4e Geli drGa6a. Ali, s
ob7iro na s@o4 drGa6e i te*nike, situaci4a bi te>ko o,la biti dru,ai4a i, u celini u7e6, ne oGe
se reHi da 4e ta4 siste dao lo>e re7ultate. /esun4i6o, o,li bi se @ronaHi ar,uenti 7a
su@rotno, na @rier, u neako @rekidan4u istraGi6an4a u oblasti radara. /acistika 6lada 4e
7abranila istraGi6an4e u oblasti kratkotalasno, radi4a 7ato >to 4e satrala da to istraGi6an4e nea
buduHnost i da se ne oGe @rieniti. D=lobodnoI istraGi6an4e Velike -ritani4e u o6o4 oblasti
do6elo 4e, eEuti, do otAkriHa radara i @redsta6l4alo 4e 6eliki udarac 7a neaki @TeckTissen-
schaji2 udarac ko4i 4e iao 7naa4ne ratne @osledice. = dru,e strane, nacistiko DdirektnoI
istraGi6an4e @roi76elo 4e i@resi6ne re7ultate. : slua4u tenko6a, raketa PauA1 i PauAC, te>ke
6odene bobe, u oblastiAa *irur,i4e, o@tike i *ei4e %da ne ,o6orio o or,ani7aci4i i @ol4oA
@ri6redni etodaa(, @TeckTissenschaji je2 @o s6eu sudeHi, dao br7e i eFkasne re7ultate. A
@osle rata, =4edin4ene 2rGa6e i =o64etski =a6e7 @reu7eli su te i7ue i n4ia se koristili.
/auili so lekci4u. I i @oste@eno na@redu4eo ka to4 konce@Aci4i, ko4a se na du,e sta7e
oGe @oka7ati @o,ubno, be7 ob7ira na bl4e>ta6i 6atroet ko4i @roi76odi u o6o trenutku.
Ako se s6e to ia u idu, oGeo sa si,urnoscu reHi da He, u deAceni4aa ko4e slede,
te*nika 4aati i da He se n4en korak ubr7ati @oAsredst6o drGa6e. 2rGa6a i te*nika A ko4e su s6e
6i>e eEusobno @o6e7ane A @osta4u na46aGni4e sile oderno, s6etaL one @ot@oaGu i 4aa4u
4edna dru,u u s6o kretan4u ka 7a4edniko cil4u: st6aran4u 4edne nai7,led neuni>ti6e, totalne
ci6ili7aci4e.
''M
<la6a V
3J:2=8E 9E./I8E
Posledn4e te*nike ko4e su se @o4a6ile su one ko4e se direktno odAnose na o6eka. One su
danas @redet 6eliki* otkriHa Z i 6eliki* nada. =6uda u4eo: ,,One He s6e s@astiI. Pre no >to
i* @rouio, ra7otrio 7a>to su se @o4a6ile.
I. Po!$&%& /ju#ka tenzija
/ikada rani4e se ni4e toliko 7a*te6alo od o6eka. 9oko istori4e s@oradino se de>a6alo da
su neki l4udi orali da oba6l4a4u i7nuru4uAHe @oslo6e ili da se i7laGu srtno4 o@asnosti. Ali, ti
l4udi su bili robo6i ili ratnici. /ikada rani4e cela l4udska 6rsta ni4e orala da se @od6rA,a6a
tak6i s6akodne6ni na@oria, kao >to to ini danas, >to 4e @osledica n4eno, a@sorbo6an4a u
onstruo7ni te*niki e*ani7a Z nei7diFerencirani, ali ko@leksni e*ani7a, ko4i ne
oGe da se @okreHe be7 ne@rekidno,, istra4no, i inten7i6no, rada iliona radAnika i
ino6nika. A rita to, rada ni4e tradicionalni, @redakiL niti 4e n4e,o6 cil4 rukot6orina ko4u 4e
o6ek st6orio s @onoso, delo ko4e 4e sa osislio i u ko4e 4e ost6ario sebe.
/eHu ,o6oriti %@osle no,i* ko4i su to 6eH uinili( o ra7lici i7eAEu radni* uslo6a nekad i
sad Z o toe kako 4e rad sada, s 4edne strane, an4e 7aoran i kraHe, tra4an4aL ali, s dru,e
strane, kako 4e to 4edan bescil4an, beskorisan i otu@l4u4uHi @osao, 6e7an 7a satL besislica ko4u
radnik duboko oseHa i o@ire 4o4 se, 4er n4e,o6 rad nea nie, 7a4edAniko, sa oni >to se
tradicionalno 76alo rado".
9o danas 6aGi ak i 7a 7el4oradnike. ;eEuti, 6aGno 4e na,laAsiti da rad danas ni4e teGi
ne,o rani4e, ne,o da on od o6eka 7a*te6a dru,e k6alitete. On u n4eu @odra7ue6a
odsust6o, dok 4e rani4e @odra7ue6ao @risust6o. 9o odsust6o 4e akti6no, kritiko, eFkasnoL
ono an,aGu4e celo, o6eka i @ret@osta6l4a da 4e on @odreEen n4e,o6o4 nuGnosti i st6oren da
ost6ari n4e,o6e cil4e6e.
Po @r6i @ut u istori4i o6ek tr@i utica4e na tako no,o netradiciAonalni* naina. /o>en
do,aEa4ia, o6ek 4e @o6reeno bio ,uran u rat. Ali dana>n4i rat 4e totalni rat, 4edinst6en i
ne6ero6atan Fenoen. On 4e teret i oba6e7a s6ako, o6eka. On @od6r,a6a s6ako,a isto naAinu
Gi6ota, sta6l4a s6ako,a na isti ni6o sa s6ia ostalia i s6ia @reti isto srHu. Pod n4e,o6i
4aro l4udi ora4u da istr@e neu6ene @atn4e i na@ore. Rat danas s6o4o buko, @okretia,
o,ronoscu sredsta6a i @reci7noscu a>ina @re6a7ila7i l4udsku i7drGl4i6ost, a sa o6ek 4e
@ostao sao ob4ekat 7a ubi4an4e i Grt6a stalne @anike, ko4u ne oGe @ret6oriti u linu akci4u.
?o6ek 4e u oderno ratu @od6r,nut ner6no4 na@etosti, @si*iko @ritisku i Gi6otin4sko4
@odreEenosti, ko4i @re6a7ila7e n4e,o6u oH tr@l4en4a. Ali, ukl4uen u a>inu i @os6eHen n4eni
cil4e6ia, on se trudi da s6e to i7drGi i tako i sa @osta4e 7aAdi6l4u4uHa a>ina. : torn @rocesu,
eEuti, on 4e na@et do ,ranica s6o4e i7drGl4i6osti, kao elino uGe ko4e oGe @uHi s6ako, asa.
/ea sun4e da su ratni uslo6i nenoralni i i7u7etni. I@ak, eAtiri ili @et ,odina rata su
7naa4an @eriod u o6eko6o Gi6otu. Ratni uslo6i na kra4u @osta4u n4e,o6o skoro noralno
stan4eL naie, DneAnoralnoI i Di7u7etnoI, s ne>to an4i inten7iteto, re@roduku4u se
redo6no, s6ako, dana. ?o6ek 4e st6oren da oba6l4a s6akodne6ne @oslo6e s6o4i i>iHia, ali
,le, sada sedi ne@okretan, kao u6a na le@l4i6o4 traci, osa sati 7a radni stolo. Petnaest
inuta 6eGbaAn4a ne oGe nadoknaditi osa sati ne@okretnosti. 34udsko biHe 4e st6oreno da
udi>e ist 6a7du* u @rirodi, ali ono >to udi>e 4e sun4i6a e>a6ina kiseline i u,l4ene @ra>ine.
?o6ek 4e st6oren 7a Gi6o okruGeAn4e, ali bora6i u be7bo4no s6etu na@ra6l4eno od kaena,
ceenta, asFalta, stakla, ,6o7da i elika. 2r6eHe 6ene i ko@ni i7eEu sterilni* i sle@i* kaeni*
Fasada. ;ake i @si aloA@oalo nesta4u i7 ,rado6a, @o>to su kon4i 6eH nestali. : torn rt6o
s6etu ostali su sao @aco6i
''O
i l4udi. ?o6ek 4e st6oren da ia @rostor u ko4e He se kretati, da bude 7a,ledan u dal4ine, da Gi6i
u sobaa ko4e, ak i kada su ale, i7la7e na ot6orena @ol4a. A @o,leda4o ,a sada, 7at6oreno,
unutar @ra6ila i ar*itektonski* nuGnosti ko4e diktira @renasel4enost, u sobici tri sa tri etra, ko4a
,leda na be7lini s6et ,radski* ulica.
=6aki o6ek se nala7i u to4 ste7i, ne sao @roletariat, i tu se ni>ta ne oGe uiniti. Ono >to 4e
nekada bilo nenoralno @ostalo 4e obiAno, redo6no stan4e st6ari. Ali o6ek se i dal4e oseHa
nela,odno u torn tuEinsko okruGen4u, a na@re,nutost ko4a se od n4e,a 7a*te6a snaGAno @ritiska
n4e,o6 Gi6ot i n4e,o6o biHe. On @oku>a6a da @obe,ne A i @ada u 7aku sno6aL @oku>a6a da se
@rila,odi A i uleHe u or,ani7aci4eL oseHa se ne@rila,oEeni A i @osta4e *i@o*ondar. Ali, no6o
te*niko dru>t6o 4e do6ol4no o@re7no i s@osobno da @red6idi te l4udske reakci4e. Ono nasto4i da
u7 @ooH ra7no6rsni* te*nika uini @odno>l4i6i ono >to 4e bilo ne@odno>l4i6o, i to ne
odiFkaci4o eleenata o6eko6o, okruGen4a 6eH delo6an4e na sao, o6eka. =6e 6i>e se
@ribe,a6a @siA*olo,i4iL s6i 7na4u koliko 4e 6aGan oralY ?o6ek oGe da @odnese na4Asuro6i4e i
na4ne*uani4e Gi6otne uslo6e, ako 4e n4e,o6 oral na 6isini. 9o @ot6rEu4u be7bro4ni @si*olo>ki
@rieri i eks@erienti.
: s6etu u ko4e te*nika od o6eka 7a*te6a na46i>e, ta4 aksiu oGe dostiHi, odrGa6ati ili
nada>iti A >to se @onekad 7a*te6a A sao 6ol4a ko4a 4e u6ek ne@okolebl4i6a i na@re,nuta.
?o6ek ne @osedu4e @rirodno tak6u 6ol4u. On ni u ko4e slua4u ni4e @ri@rel4en 7a taAk6o
u76i>eno stan4eL ako ,a @onekad i dose,ne na @rirodan nain, ta4 7anos tra4e sao nekoliko
trenutaka. Ali, to stan4e se ora @roduGiti. ;ora4u se st6oriti @si*olo>ka stan4a ko4a He
@o4edincu oo,uHiti da @ruGi s6o4 aksiu u ratu %ili u iru( i da se odu@re klonulosti i
obes*rabrenosti kada se suoi sa 7astra>u4uHi Gi6otni uslo6ia u ko4e ,a 4e ,urnula te*nika.
Poetko 1"1$. @red6iEao se kratak ratL oral tru@a, ,o6orilo se, ne bi o,ao da i7drGi duGe
6o4e6an4e. Isto @roroanst6o 4e i7reeno 1"$1, na @oetku 6eliko, bobardo6an4a /eakeL
l4udska biHa, ,o6orilo se, ne o,u da i7drGe tak6e udare. <odine 1"1M, @red6iEalo se da He beda
ko4a 4e @ratila re6oluci4u do6esti do br7o, @ada kouni7Aa. /i4edno od ti* @red6iEan4a ni4e se
ost6ariloL oral, i sao oral
''0
odrGao 4e l4udsku stabilnost. : 7a6isnosti od to,a ko4o4 su strani bili @ri6rGeni, l4udi su sla6ili
6eru u .itlera, u otadGbinu, u kouni7a. Ali to ni4e bilo @itan4e vere 6eH kra4n4e eFkasne
te*nike @odi7an4a oArala, s cil4e da se ne@odno>l4i6o uini @odno>l4i6i. : bici i7eEu
snaGno, aeriko, bobardo6an4a i snaGne neake @ro@a,ande, neaka @ro@a,anda 4e
odnela @re6a,u. Aerika SluC1a za strate4ko 1o"1ardovanje orala 4e da 7akl4ui kako, u@rkos
s6o bobardoA6an4u, do 1"$$. ni4e bilo uol4i6o, @ada @roi76odn4e i da su neaki radnici
radili sa isti entu7i4a7o kao i rani4e.
VaGi i obrnuto: kada nedosta4e @si*olo>ka oti6aci4a, industri4ska @roi76odn4a oda* @ada.
?o6ek oGe da i7drGi ,lado6an4e, neudobAnost i na4nenoralni4e uslo6e, @od uslo6o da 4e
@si*olo>ki do@inA,o6an. /a>e dru>t6o ,a do6odi u situaci4u da se stalno nala7i a i6ici sloa i
od n4e,a 7a*te6a u@ra6o tak6e na@ore. 2a ne bi doGi6eo slo i da ne bi 7aosta4ao %a to 4e
u@ra6o ono >to te*niki @ro,res 7abraAn4u4e(, on ora @osedo6ati @si*iku sna,u ko4u nea u
sebi i ko4a, @rea toe, ora doHi s neko, dru,o, esta. 9o 4e @onekad 6rlo @rosta st6ar, kao
u @rieru Dsao7austa6l4a4uHeI @roi76odne trake. 8ada neki od radnika @one da 7aosta4e,
7bo, uora ili ne7ado6ol4Ast6a, @roi76odna traka se 7austa6l4a, a dru,i radnici su @rinuEeni da
na@ra6e @au7u. Po Pridanu, Dradnik ko4i 7aosta4e 6idi da s@rea6a s6o4e dru,o6e da 7arade
nadnicu ko4u bi o,li ost6ariti. On @rea n4ia oseHa kri6icu i to oseHan4e delu4e kao
@si*olo>ki stiulans ko4i ,a na eFkasan nain @riora6a da nasta6i s rado, u kolekti6no
ritu, u@rkos 7aoru ili ne7ado6ol4st6uI. 9i* @si*olo>ki* stiulansa ia be7bro4 i oni su 6rlo
esto s@ontani @roi76od uslo6a Gi6ota. IdeoAlo,i4e su dobar @rier. /e isli o6de na @olitike
ideolo,i4e, ne,o na ceo ko@leks no,o o,ranieni4i* ideolo,i4a, kao >to su one ko4e se o,u
naHi u 8eaders =igest3
9e*nika, dakle, donosi s6o4u ideolo,i4uL i s6aka te*nika reali7aAci4a raEa s6o4e so@st6eno
ideolo>ko o@ra6dan4e. /eda6na Ven,erto6a %+en,ert( studi4a o 9VA detal4no istraGu4e ta4
Fenoen. 9VA 4e i76orAno bio te*niki @ro,ra 7a ra76i4an4e *idraulike ener,i4e i s@reaA6an4e
o@asni* @o@la6a. Pro,ra 4e s@ro6eden, a ,enerisana ener,i4a 4e, kako 4e i trebalo,
distribuirana u okolna nasel4a. Poka7alo se da
'$0
'$1
4e to bio us@e>an @odu*6at, be7 ob7ira na to >ta su neki l4udi oA,li reHi o n4eu. 9VA u
@oetku ni4e iao kulturne i@likaci4e. Ali, it 4e @oeo da se >iri ak i @re ne,o >to 4e
@ro,ra dao konkretne re7ultate, tako da 4e 9VA danas @ostao sibol re,ionali7a u =A2.
/4eu se @ri@isu4u Funkci4e koordinaci4e i inte,raci4e ra7norodni* akti6nostiL ulo,a u
etodino ra76o4u @rirodni* resursaL decentraAli7aci4a 4a6ni* i @ri6atni* instituci4a, na
sa6e7no i lokalno ni6ouL ak i obra7o6na isi4a. =lu>ao o Dar>u deokrati4eI i dru,e
sliAne @ane,irike. Ali, ni>ta u torn itu ne od,o6ara in4enicaaL to 4e sku@ ideolo>ki*
konstrukci4a ko4e 7aista @ola7e od neki* konkretni*, te*niki* i istiniti* in4enica. Ali, te
in4enice ni u ko slua4u ne @odra7ue6a4u tak6e konstrukci4e. 9ak6e itske konstrukci4e
@ri@aAda4u s6etu oralni* ba4ki, i4i su autori esto od,o6orni @olitiari, ekonoisti i
sociolo7i. Nta@a i radio 7ati @reu7ia4u te a>tari4e i @o@ulari7u4u i*L a 4a6nost, ko4a se
u6ek oseHa nela,odno 7bo, s6o, neus@e*a u @ronalaGen4u re>en4a 7a @roblee ko4ia 4o4 se
@une u>i, s@reno @ri*6ata ono >to i7,leda kao re>en4e i da4e u le,itiitet.
: torn trenutku raEa se 4edna ideolo,i4a i ona, u deokratsko dru>t6u, @osta4e 4a6no
nen4e. 8ada 4a6nost 4edno @ri*6ati taka6 it, na osno6u n4e,a se ra7raEu4u dru,e te*nike
>ee. 9ako su, @od utica4e ideolo,i4a ko4e ni na ko4i nain nisu sledile i7 9VA, @redloAGeni
slini @ro,rai i 7a reku ;isuri. Ali, ta srodnost 4e sao @ri6id.
?o6ek 4e, a ne te*nika, od,o6oran 7a tu aso6nu @roi76odn4u sibola. ;oGda 4e is@ra6ni4e
reHi da susret o6eka i te*nike nuGno do6odi do to,a. Za 4a6nost 4e doslo6no neo,uHe da
@o6eru4e da tako 6eliki na@or i inteli,enci4a, tako no,o blista6i* dosti,nuHa, @roi76ode sao
ateri4alne @osledice. 34udi 4ednosta6no ne o,u da @ri*6ate da 6elika brana ne @roi76odi ni>ta
dru,o osi stru4e. ;it brane u Prancusko4 @roistie i7 in4enice da o6ek ase oboGa6a s6o4a
,randio7na dela i da se ne oGe 7ado6ol4iti tie da i @ri@i>e sao ateri4alnu 6rednost.
Pored to,a, @o>to tak6a dela @odra7ue6a4u o,rone Grt6e, one se ora4u o@ra6dati %in4enica
na ko4u Hu se 6raAtiti u ra7atran4u @ro@a,ande(. :kratko, o6ek sebi st6ara no6u reliA,i4u
racionalno, i te*niko, reda, da bi o@ra6dao s6o4e delo i sebe u n4eu. ;e*ani7a 9VA na
@ruGa odlian @rier to, @rocesa.
/a ta4 nain, @si*olo>ki sredst6ia o6ek se oGe @riorati da se i7 sebe i76ue i
@osledn4u r6u sna,e i @odnese s6e ne@ri4atnosti ko4e u no6o dru>t6o naeHe. 9o 4e @r6i cil4
@si*olo>ki* te*nika. JeAdina st6ar ko4a 4e te*niki bitna 4este uinak, @roi76odn4a. 9o 4e 7akon
te*nikeL ta4 uinak se oGe ost6ariti sao totalno obili7aci4o l4udi, n4i*o6i* tela i du>a, i
to @odra7ue6a eks@loataci4u s6i* l4udAski* @si*iki* sna,a.
Posle o6i* ra7i>l4an4a ne oGeo @ri*6atiti esto citiranu t6rdAn4u: D/a@or da se @o6eHa
@roi76odn4a ora @restati kada se u,ro7i ra6noteGa celo6ito, o6eka.I 9a t6rdn4a bi se o,la
@ri*6atiti kada bi ra6noteGa bila stabilna ili statina. Ali >ta 7nai ravnoteCa2 ako se ona oGe
u6ek i7no6a st6arati, an4eA6i>e @roi76ol4no, @ot@uno 6e>taAki sredst6iaQ Nta 7nae
,ranice, kada @si*olo>ka sredst6a ooA,uHa6a4u @oeran4e s6i* ,ranicaQ Za o6eka 6i>e ne
@osto4e Fksne strukture. Od n4e,a se traGi ne>to >to on sa od sebe nikada ne bi dao. ;a>ina u
oo,uHa6a da se usa,lasi s @osta6l4eni ateri4alni 7aA*te6ia, a @si*olo>ka ani@ulaci4a to
@ostiGe i na du*o6no @lanu. ;odiFkaci4a l4udske @si*e, kao @osledica eEusobne
@o6e7anosti s6i* te*nika, ini besisleno na6edenu t6rdn4u. Ra6noteGa celine o6ekaQ
9e*niko dru>t6o 4e u stan4u da i7no6a st6ori o6eka kao ceAlinu @ot@uno dru,ai4u od one ko4u
4e @redsta6l4ao @re 4edno, 6eka. Ono oGe da @ono6o us@osta6i Dra6noteGuI, na 6i>o4 ili niGo4
taki %u 7a6isnosti od @rien4eni* kriteri4ua(L ali, u s6ako slua4u, oGe 4e us@osta6iti na
ni6ou dru,ai4e od ono, i7 @rete*niko, doba.
Mo#ifkacija re#ine i protora
9e*nika 4e @rodrla u na4skro6iti4e kutke l4udsko, biHa. ;a>ina ne teGi sao toe da st6ori
no6o l4udsko okruGen4e 6eH i da i7eni sau l4udsku su>tinu. =redina u ko4o4 Gi6i 6i>e ni4e
n4e,o6a. On se ora @riAla,oditi, kao da 4e s6et @ot@uno no6, uni6er7uu 7a ko4i ni4e st6oren.
=t6oren 4e da ide br7ino od >est kiloetara na sat, a on ide *il4adu. =t6oren 4e da 4ede kada 4e
,ladan i da s@a6a kada 4e @os@anL uesto to,a, @okora6a se satu. =t6oren 4e da bude u dodiru
sa Gi6i s6eto, a Gi6i u s6etu od kaena. =t6oren 4e kao celo6ito biHe, a sada 4e FraA,entiran
delo6an4e s6i* sila oderno, s6eta.
'$C
'$'
Istina 4e da 4e a>ina obo,atila o6eka tie >to ,a 4e @roenila. ?ula i or,ani a>ine u6eHali
su oH l4udski* ula i or,anaL ona u 4e oo,uHila o6eku da @rodre u no6u sredinu i otkrila u
no6e 6idike, no6e slobode i oblike @okora6an4a. On se alo@oalo oslobodio Fi7iki*
o,ranien4a, ali 4e utoliko 6i>e @ostao rob a@straktni* o,ranieAn4a. 2elu4e @reko @osrednika i
7ato 4e i7,ubio kontakt sa st6arnoscu. Zaintereso6ani italac bi o,ao da @o,leda Pridano6
i76anredni rad ko4i se ba6i ra7d6a4an4e radnika od n4e,o6o, ateri4ala. ?o6ek kao radnik 4e
i7,ubio kontakt s @riarni eleentia Gi6ota i sreAdine, ti osno6ni ateri4alia s6o,
st6arala>t6a. On 6i>e ne 7na 7a dr6o, ,6o7de ili 6unu. On 7na sao 7a a>inu. 9o >to se oGe
obuiti 7a e*aniara 7aenilo 4e n4e,o6o @o7na6an4e ateri4alaL ta4 ra76o4 4e do6eo do
duboko, entalno, i @si*iko, @reobraGa4a, i4e se @osleAdice 4o> ne o,u sa,ledati.
34udi s nauni 7nan4e o ateri4alia o,u se naHi sao u istraGi6aki institutia.
Ali, oni nikada ne koriste te ateri4ale, niti su i* ikada 6ideli, tako da @osedu4u sao a@straktno
7nan4e o n4i*oA6i s6o4st6ia. 34udi ko4i 7aista koriste ateri4ale da bi na@ra6ili FAnalni
@roi76od, takoEe i* ne @o7na4u. Oni slede inGen4erske s@eciFkaAci4e i koriste 4edini ob4ekat ko4i
@o7na4u i7 @r6e ruke: a>inu. Ali, o@et se ne oGe reHi da 4e o6ek @rila,oEen a>ini. Pilot
nad76uno, a6iAona @ri aksialno4 br7ini @osta4e, na neki nain, 4edno s a>ino. Ali,
ne@okretan u reGi ce6ica i do6oda, on 4e ,lu6, sle@ i neoHan. /4e,o6a ula su 7aen4ena
kontrolno tablo ko4a ,a inFori>e o toe >ta se de>a6a. /a @rier, u n4e,o6u kaci,u 4e
u,raEen elektroAenceFalo,ra, ko4i ,a u@o7ora6a na na,lo ra7reEi6an4e kiseonika @re ne,o >to
u to kaGu n4e,o6a ula. ;oGeo reHi da on Do@sta4eI u nenoralni uslo6iaL ali ne
oGeo reHi da i 4e @rila,oEen, u @ra6o, l4udsko sislu. A n4e,o6a situaci4a ni4e i7u7etna.
?o6ek se susreHe sa o6o transForaci4o ne sao na @oslu, ko4i 7au7ia 6eliki deo
n4e,o6o, Gi6ota. /4e,o6o okruGen4e 4e i7en4eno kao celina A s6e ono >to ini n4e,o6u sredinu,
sredst6a 7a Gi6ot, @e47aG i na6ike. ;a>ina 4e i7enila s6e >to 4e na4tesni4e @o6e7ano s n4i: kuHu,
nae>ta4, *ranu. /4e,o6o esto stano6an4a se s6e 6i>e e*ani7u4e, slino Fabrici, kro7
ekstrenu @odelu rada i or,ani7aci4u kuHni* @oA
slo6a. Anali7a 8etrin Ester -ier %!at*erine Est*er -eec*er( Funkci4e doaHinst6a na6ela 4e
no,e l4ude da, do neke take, bla,onaklono ,leda4u na sisteati7aci4u kuHni* @oslo6a u
de6etnaesto 6eku, iako 4e to na @r6i @o,led i7,ledalo neobino. Od 1"'0Ai*, eEuti, sisteA
atina or,ani7aci4a ku*in4sko, @rostora bila 4e @ot@uno @ri*6aHena, sa s6o4a tri radna DcentraI
%7a @ri@reu, ku6an4e i @ran4e(, 7a4edno s Dte4lori7aci4oI @okreta 7a ku6an4e. 9e*nika
stro,ost @rodrla 4e u doen nekoordinirano,, ne@roi>l4eno, i indi6idualno,, >to 4e doA6elo
do redukci4e @okreta, koraka i 6reena, kao i do 7aora. 9o 4e takoEe sestilo doaHicu u
laboratori4u, u @reci7no ureEenu reGu neuol4i6i* @okreta, ko4i @redsta6l4a4u robo6an4e
*il4adu @uta 7a*Ate6ni4e od bilo e,a i7 @ro>losti.
-eskorisno 4e dal4e ,o6oriti o toe. Prancuska 4e na @ra,u to, @reobraGa4aL u =4edin4eni
2rGa6aa 4e to 6eH daleko na@redo6alo. ?ak i na4@o6r>ni4i @osatra oGe 6ideti da 4e ta
transForaci4a kuHni* @oslo6a ko4u 4e i7a76ala a>ina donela @ot@uno dru,ai4i stil Gi6ota.
Kena i deca 6i>e ne is@un4a6a4u s6o4u tradicionalnu Funkci4u. Posto4i no6i odnos i7eEu uGa i
Gene, kao i i7eEu roditel4a i dece. DO,n4iA>teI 6i>e nea nikaka6 sisao, niti ia ra7lo,a 7a
str@l4i6o ,raEen4e @orodini* odnosa. 2ru,ai4e stan4e ua nuGno od,o6ara radikalno
dru,ai4e stan4u st6ari. Ali, kak6o stan4e uaQ I7,leda da to u o6o trenutku niko ne 7na.
;oGda bi se u @r6i a* o,lo reHi: D/ikak6o stan4e ua.I
;a>ina u 4o> 6eHo4 eri odiFku4e o@rean4e stana. ZaintereAso6ano, itaoca u@uHu4e
na rad Zi,Frida <idiona, ko4i o@isu4e ne sao odiFkaci4u nae>ta4a u doaHinst6u 6eH i cele
strukture kuHe. <idion 7akl4uu4e da e*ani7aci4a Ds@ro6odi tirani4u nad staAno6an4eI.
/ae>ta4 i kuHa, nara6no, ora4u se uskladiti s nuGnostiAa aso6ne @roi76odn4e. I 4edno i
dru,o ora se odiFko6ati 7bo, e*ani7aci4e kuHno, enteri4eraL kuHa se ora osisliti ne
toliko 7bo, udobnosti stanara koliko 7bo, bro4ni* e*aniki* ureEa4a ko4i He u n4o4 biti
instalirani.
-ro4ne @osledice u6oEen4a e*ani7aci4e oseHa4u se i u dru,i oblastia @ri6atno, Gi6ota,
na @rier, u 6e7i s *rano, @reko ra7ni* no6i* etoda kon7er6aci4e i skladi>ten4a. VeH sa
@oenuo @ot@uA
'$$
'$#
nu odiFkaci4u *leba, ko4i 4e @ostao *ei4ska su@stanca 6rlo ra7liiAto, sasta6a od ono, ko4i 4e
@ra6l4en na @rost nain, od 7rna Gitarica. Poe6 od 8as&rave o hle1u =il6estera <re4aa
%=)l6ester <ra*a(, bro4ne studi4e su @oka7ale u ko4o4 eri su a>ine i *ei4ska nauka
i7enile or,ansku strukturu *leba. Re7ultat 4e bila teel4na @roeAna ukusa, kao da su
D@otro>ai nes6esno reakci4o @rila,odili s6o4 ukus ono ti@u *leba ko4i 4e tano od,o6arao
7a*te6ia aso6ne @roi76odn4e.I ;e*ani7aci4a 4e sr6ila stari karakter *leba i @ret6orila ,a u
be76redni odni artikl. O6a t6rdn4a ni4e estetski sud ili 7aostali roanti7a 6eH is*od
@reci7ni* te*niki* studi4a, te*nika in4enica ko4u su ut6rdili te*niari: to sao @o sebi 7nai
da ni4e re o 6redAnosno sudu. Re,istru4eo in4enicu, a ne nostal,i4u @rea staro
@>enino *lebu na>i* oe6a. 9o 4e in4enica isto, reda kao i u7icaAn4e 6ina @red koka koloL
dre6na Dci6ili7aci4a 6inaI @osta4e 7astarela >iren4e no6o, industri4sko, @roi76oda.
8o >to 4e i7en4eno ateri4alno okruGen4e A ono na4bliGe, na4skroAni4e i na4lini4e A tako su
i7en4eni i >iri i a@straktai4i eleenti Gi6ota. Rad, odor, *rana, 6ree, @rostor i kretan4e takoEe
6i>e nea4u bilo kak6e 6e7e s tradicionalni oblicia. :obia4eno 4e reHi da s no6i oblicia
trans@orta udal4enost 6i>e ne @osto4iL i 7aista, o6ek 4e @obeAdio @rostor. On oGe da @utu4e >iro
@lanete, @osta4e koso@olita i ,raEanin s6etaL dodu>e, o,lo bi se reHi, ne toliko 7bo, s6o4e
6ol4e i s6o4i* ide4a, koliko 7bo, e*anike in4enice lako, trans@orta.
Ali, sao ali bro4 l4udi koristi a6ion, stu@a u odnos sa s6eto i 6idi @rostor kako se >iri @red
n4i. Za o,ronu 6eHinu l4udi @rostor 4e, iako ni4e ostao tradicionalan, @ro>ao kro7 obrnutu
e6oluci4u. =6etska @o@ulaci4a se 7a 6rlo kratko 6ree udesetostruila. 8onkretno, bro4
stano6nika u Prancusko4 se utrostruio 7a 6ek i @o, tako da 7a@ra6o ras@olaGeo sao 4edno
treHino @rostora @o ,la6i stano6nika od ono, ko4i so nekada iali. Vi>e nea usal4eni*
@lanina i na@u>teAni* obala. Osal4i6an4e 6i>e ni4e o,uHeL @rostor 4e @ostao tako draA,ocen da
se l4udi s6uda sudara4u. Ako osta6io @o strani osal4i6an4e radi relaksaci4e, 6i>e nea ni
noralno, osal4i6an4a, ko4e @odra7uAe6a do6ol4no @rostora da se Gi6i dru,ai4e ne,o kao u
7at6orsko4 HeliA4i ili na radno estu u Fabrici. Ki6eti i raditi tradicionalno 4e 7nailo
@osto4an4e ot6oreno, @rostora, nii4e 7el4e ko4a 4e ra7d6a4ala o6eka od ostali*. Ali, 6i>e nea
nikak6e o,uHnosti 7a tako ne>to.
?o6eku su odu6ek bili 7nani >iroki *ori7onti. ?ak 4e i stano6nik ,rada iao direktan
kontakt s beskra4ni ra6nicaa, @laninaa i oria. I7a 7idina sredn4e6eko6no, ,rada >irila
se ot6orena @riroda. <raEanin 4e iao da @ro>eta na46i>e @et stotina etara da bi sti,ao do
,radski* 7idina, ,de se @red n4i od4edno ot6arao @rostor, @un le@ote i bes@latan. 2anas
o6ek 7na sao 7a o,raniene *ori7onte i san4ene dien7i4e. =an4u4e se @rostor ne sao 7a
n4e,o6o kretan4e 6eH i 7a n4e,o6 @o,led. Paradoks karakteristian 7a na>e 6ree 4e da ?o6eko6o
%s 6eliki slo6o( a@straktno os6a4an4e kososa @raHeno o,rania6an4e @rostora 7a o6eka %s
ali slo6o(. Jed6a da 4e @oAtrebno na,la>a6ati in4enicu da to san4i6an4e Le1ensrau"a
%Gi6otno, @rostora( @roi7ila7i i7 te*nika ili indirektno %@reko rasta @o@ulaci4e( ili direktno
%@reko urbane i industri4ske a,loeraci4e(.
Mo#ifkaciju vremena i kretanja
:no,oe na isti nain, te*nika 4e odiFko6ala i l4udsko 6ree. /ikada ne ra7i>l4ao o
toe da se o6ek doneda6no sas6i dobro snala7io be7 @reci7no, eren4a 6reena, a to >to o
toe ne ra7i>l4ao @oka7u4e do ko4e so ere @ostali obu7eti te*niko. =redst6a 7a eren4e
6reena u @ro>losti su @ri@adala bo,atia i do etrnaesto, 6eka nisu iala ikaka6 utica4 na
realno 6ree ili na Gi6ot. 2o tada su @osto4ali e*aniki aso6nici ko4i nisu o7naa6ali taan
sat, 6eH sao @ribliGno 6ree @ooHu 76ona. 8ula s 4a6ni sato @o4a6ila se kra4e 6eka. 2o
tada, 6ree 4e ereno Gi6otni @otrebaa i doA,aEa4ia. : na4bol4e slua4u, od @eto, 6eka,
Gi6ot 4e bio re,ulisan crk6eni 76oniaL ali ta re,ulaci4a 4e 7aista @ratila @si*olo>ki i bioAlo>ki
rita. Vree ko4i se 6odio o6ek od,o6aralo 4e @rirodno 6reenuL ono 4e bilo ateri4alno i
konkretno. Vree 4e @ostalo a@straktno %6ero6atno kra4e etrnaesto, 6eka( kada 4e @odel4eno
na sate, inute i sekunde. ;aloA@oalo, ta e*anika 6rsta 6reena, sa s6o4i o>tri
@odelaa, @rodrla 4e, 7a4edno s a>inaa, u l4udski Gi6ot. Pr6i @ri6atni aso6nici @o4a6ili su se u
>esnaesto 6eku. Od tada, 6ree 4e @ostalo a@straktna era od6o4ena od tradicionalni* rito6a
'$&
'$M
Gi6ota i @rirodeL @ostalo 4e iskl4ui6o k6antitati6no. Ali, kako 4e Gi6ot neod6o4i6 od 6reena,
Gi6ot 4e takoEe bio @risil4en da se @od6r,ne no6i @ra6ilia. Od tada, sa Gi6ot 4e eren
a>inoL n4e,o6e orA,anske Funkci4e @okorile su se e*aniko. Obedo6an4e, rad i s@aA6an4e
de>a6ali su se na i, i @o7i6 a>ine. Vree, ko4e 4e bilo era or,ansko, ni7a do,aEa4a, bilo 4e
ra7bi4eno i ra7loGeno. 34udski Gi6ot 6i>e ni4e bio sku@, celina i @ostao 4e ni7 akti6nosti ko4e
nea4u nikaAk6u dru,u 6e7u osi >to i* i76odi ista osoba.
#0
;e*anika a@strakci4a i krutost
@roGeli su celu strukturu biHa. DA@straktno 6ree @ostalo 4e no6i il4e, no6i ok6ir @osto4an4a.I
2anas 4e l4udsko biHe od6o4eno od su>tine Gi6otaL uesto da Civi 6ree, on 4e n4ie @odel4en i
rasce@kan. 3uis ;aFord 4e u @ra6u kada aso6nik na7i6a na46aGni4o a>ino u na>o4 kulturi.
A u @ra6u 4e i kada t6rdi da 4e aso6nik oo,uHio oAderni na@redak i eFkasnost, br7ino s6o,
delo6an4a i koordinaci4o o6eko6i* s6akodne6ni* akti6nosti. =6aka or,ani7aci4a rada i studi4a
@okreta @oi6a na satu.
Posto4i i treHi o@>ti, neateri4alni eleent l4udsko, Gi6ota ko4i 4e, 7a4edno s @rostoro i
6reeno, teel4no i7en4en te*niko: @oAkret. I tu @rieHu4eo isti @roces. Pokret 4e
s@ontani i7ra7 Gi6ota, n4eA,o6 6idl4i6i oblik. =6e >to 4e Gi6o sao bira s6o4e drGan4e, ori4entaci4u,
,esto6e i rito6e. /e @osto4i oGda ni>ta lini4e 7a Gi6o biHe A akar
#0
=tudi4a H&tereBujuBe vre"e 6Le Te"&s harcelant9 Enrika 8asteli4a %Enrico !astelli( @ro>iru4e
na>a sa7nan4a u oblast @si*olo>ko,. On @oka7u4e kako o6ek te*niko, s6eAta Gi6i be7 @ro>losti i
buduHnosti, i kako ,ubitak oseHa4a 7a tra4an4e li>a6a 7akon i 4e7ik n4i*o6o, 7naen4 a. Po
8asteli4u, o derni o6ek Gi6i u uni6er7uu u ko4e 4e te*nika li>ila 4e7ik n4e,o6o, 7naen4a i
6rednosti. Ako ta Forula delu4e kao @reteri6an4e, u@utio bi* itaoca na 8asteli4e6u kn4i,u, da
se u6eri u n4enu su>tinsku is@ra6nost.
8n4i,a na,la>a6a in4enicu da 4e te*nika, kao re7ultat usa6r>a6an4a sredsta6a ko4a 4e sta6ila
na ras@ola,an4e oderno o6eku, eFekti6no @otisnula @reda* od 6reena, kao neo@*odan
deo Gi6otno, ritaL i7eEu Gel4e i n4eno, 7ado6ol4en4a 6i>e ne @osto4i inter6al neo@*odan 7a
istinski i7bor i @reis@iti6an4e. /ea 6i>e @reda*a 7a ra7i>l4an4e, i7bor, @rila,oEa6an4e,
delo6an4e, Gudn4u ili @resabiran4e. Ci6otno @ra6iAlo ,lasi: reeno, uin4eno. Ci6ot 4e @ostao trka
ko4a se sasto4i od trenutni* @roena uni6er7ua, ni7 ob4ekti6ni* do,aEa4a ko4i nas @o6lai 7a
sobo i na6odi na stranA@uticu, a da na ni4edno, trenutka ne do@u>ta o,uHnost da
staneo sa strane, @ono6o ra7otrio situaci4u i obusta6io akti6nost.
i7 u,la @osatraa A od n4e,o6i* @okreta. : st6arnosti ne @osto4e niAkak6i o@>ti @okretiL @osto4e
sao @okreti @o4edinani* st6ari.
9e*nika, eEuti, 6idi to sas6i dru,ai4e. <ilbreto6a ,eni4alAnost sasto4ala se u toe >to
4e od6o4io @okrete od ob4ekta i tako i* uinio a@straktni. : @okretu 6i>e ni4e bilo biHe, ne,o
takaL ni4e bilo 6i>e ni7a radn4i, 6eH kri6a A @utan4a u a@straktno @rostoru i 6reeAnu. Istina 4e
da l4udske akti6nosti ia4u neke slinosti i da se n4i*oA6i sinteti7o6an4e oGe doHi do
@reci7ni* 7akona n4i*o6i* @okreta. Pored to,a, s6aka l4udska 6e>tina u @raksi @oi6a na
ko@leksu osno6ni* 7a4edniki* @rinci@a. Prea toe, o,uHe 4e odrediti ne sao 7akone
ko4i n4ia 6lada4u, ne,o i n4i*o6e @reci7ne @utan4e. 9o @ret@osta6l4a, @r6o, a@stra*o6an4e
@okreta, a @oto n4i*o6u anali7u. Pokret 4e i7del4en na 7asebne Fa7e, tako da se n4e,o6a celina
otkri6a sao taku @o taku. /e@osredna @osledica tak6e anali7e 4este da se @okret @ot@uno
od6a4a od lino, i unutra>n4e, Gi6ota. 9e*nika anaAli7a se Fokusira na delot6orne u7roke
l4udski* akci4a i eliini>e kao sekundarno s6e >to i7raGa6a l4udsku linost. Akci4a 6i>e ni4e
realna Funkci4a osobe ko4a 4e i76odiL ona 4e Funkci4a a@straktni* i idealni* sibola, ko4i
@osta4u n4eni 4edini kriteri4ui.
=6e dok se o,rania6ao na nauno istraGi6an4e, tak6i @oku>a4i anali7e @okreta su @ot@uno
@ri*6atl4i6i. Ali, kada 4e re o konkretno4 realnosti, oni se ora4u oceniti kao bes@lodni.
;eEuti, te anali7e su br7o @oka7ale s6o4u neodol4i6u oH i @oele da se s6e 6i>e @rieAn4u4u
u odiFkaci4i @raktini* @okreta radnika. Proble re,ulaci4e ti* @okreta u industri4i 4e tako
dobro @o7nat da nea @otrebe da se na to o6de os6rHe. Ali, ta4 ti@ re,ulaci4e os6a4a @rostor i
i76an sFere anuelno, rada. =6e a>ine na>e, te*nolo>ko, dru>t6a u 4o> 6eHo4 eri
@odra7ue6a4u sa6r>ene @okrete ko4e <ilbret deFnisao u s6o4i @utan4aa. Nto a>ine brGe
rade, to ora4u biti @reci7ni4e i utoliko an4e oGeo sebi do@ustiti luksu7 n4i*o6e
@roi76ol4ne u@otrebe. 9o 6aGi kako 7a a>ine ko4e iao u s6o4i doo6ia, tako i 7a one s
ko4ia se sreHeo na ulici. /a>i @okreti se ora4u @ribliGiti @erFekAci4i a>ine i stalno @ratiti
@o6eHa6an4e n4i*o6o, bro4a. /a>i @okreti nisu 6i>e o6lasceni da i7raGa6a4u na>u osobenost.
2o6ol4no @o,ledati 7bun4ene i @re@la>ene stari4e l4ude na @ariski ulicaa da bi se s*6aA
'$O
'$"
tilo kako oderna br7ina ini @okret a@straktni i da 6i>e ne toleri>e nesa6r>ene @okrete sao
7ato >to su l4udski.
Jo> ne oGeo sa,ledati kra4n4e @osledice ti* @reobraGa4a @o l4udAsko biHe. 9ek so @oeli da
i* i7ua6ao. Nta se tano @roenilo u o6eku ti nasilni @oreeHa4e s6ako, eleenta
n4e,o6o, okruAGen4aQ 9o 4o> ne 7nao. Ali 7nao da su se nasilne @roene do,odiAle, a n4i*o6
na,o6e>ta4 6idio i u ra76o4u neuro7a i no6i oblicia @ona>an4a, s ko4ia nas u@o7na4e
sa6reena literatura. 8ako @resta4e da bude s6o4, oderni o6ek @osta4e s6edok ti* @o4a6a, ne
sao kada @ati od stre@n4e, ne,o ak i kada 4e sreHan. : @osledn4o4 deceni4i @o4aA6io se 6eliki
bro4 nauni* studi4a ko4e @oka7u4u o6eko6u @si*olo>ku, oralnu i ak biolo>ku nes@osobnost
da se @rila,odi, na bilo kaka6 realan nain, sredini ko4u 4e 7a n4e,a st6orila te*nika. 2etal4ne
stuAdi4e su anali7irale ner6ne bolesti i7a76ane industri4ski rado. Ali i kontakt s dru,i
6rstaa a>ina %na @rier, sa autoobilo, teleA6i7oro( ili Gi6ot te*niara uo@>te, oi,ledno
@roi76ode iste @osledice. I7dan4e 7edicinskih nedelja !ariza 6Se"aines "Fdicales de !aris92 i7
no6ebra I"&0, na osno6u inForaci4a dobi4eni* od $000 lekara i7 celo, s6eta, nudi studi4u
no6e, 6eoa sloGene bolesti, ko4u 4e doneo oderni ,radski Gi6ot i ko4a bi se o,la na76ati
ur1anitiso"3
/eki istraGi6ai se 6eH ba6e @itan4e bol4e ada@taci4e o6eka na no6i il4e. /a @rier, ba6e
se @otrebo da se o6ek o@rei sredAst6ia 7a Dasiilaci4u a>ineI ili 7a us6a4an4e n4eni*
lekci4aL dru,i reia, @oku>a6a4u da od n4e na@ra6e sasta6ni deo l4udsko, Gi6ota. Posto4i
o@>ta sa,lasnost da 4e be7 tak6e asiilaci4e neo,uHe @re6a7iAHi a>inu ili doHi do no6o, oblika
dru>t6a. 9a asiilaci4a 4e @riarni cil4 tako76ani* l4udski* nauka, ko4e 7a s6o4 @redet ia4u
o6eka.
Pored to,a, neo@*odno 4e da se o6ek 7a>titi, tako >to He u se obe7bediti neka 6rsta
@si*olo>ko, aorti7era. =ao neka dru,a te*nika oGe @ruGiti eFkasnu 7a>titu od a,resi6nosti
te*nike. 9a 7a>tita 4e dru,i cil4 l4udski* nauka.
8asni4e Heo ra7otriti da li 4e ra7uno nadati se da Heo @re6aA7ilaGen4e a>ine u7
@ooH l4udski* nauka st6oriti autentino l4udAsku ci6ili7aci4u. O6de Heo sao @rietiti da se
u@ra6o @otreba 7a
di4a,nosticiran4e i leen4e te bolesti nudi kao o@ra6dan4e i 7a*te6 7a st6aran4e no6i*
l4udski* te*nika.
'tvaranje maovnog #rutva
Posto4i i treHa oblast u ko4o4 se @rien4u4u l4udske te*nike i to 4e dodatni u7rok ,ubitka
ra6noteGe 7a o6eka ko4i @oku>a6a da se @rila,odi s6o4o4 no6o4 sredini.
O@>te 4e esto reHi da sa6reeno dru>t6o @osta4e aso6no. DProAces oaso6l4en4a, D@nstu@
asaa, teel4no su l7ua6ani I sn6aAHeni. I@ak, an4e 4e s*6aHena in4enica da se o6ek
dana>n4ice ni4e s@ontano @rila,odio no6o obliku dru>t6a. Pret*odna dru>t6a su s6o4 karakter,
u 6eliko4 eri, @o@riila od l4udi ko4i su u n4ia Gi6eli. 9e*niki i ekonoski uslo6i naetali su
odreEene dru>t6ene strukAture, ali l4udsko biHe 4e s n4ia bilo teel4no usklaEeno, dok 4e oblik
ko4e 4e dru>t6o @o@rialo i7raGa6alo @si*olo,i4u @o4edinca. Vi>e ni4e tako. Proces oaso6l4en4a
se ne de>a6a 7ato >to 4e dana>n4i o6ek @o @rirodi aso6ni o6ek 6eH i7 te*niki* ra7lo,a.
?o6ek @osta4e aAso6ni o6ek u no6o, naetnuto ok6iru, 7ato >to on ne oGe da na duGe
sta7e Gi6i u nesa,las4u sa s6o4o sredino. Ada@taci4a l4udi na aso6no dru>t6o 4o> ni4e
s6r>ena in4enicaL a neda6na istraGi6an4a u oblasti @si*oanalitike sociolo,i4e otkrila su @ukotinu
ko4a 4o> @osto4i i7eEu o6eka i kolekti6no, dru>t6a, u ko4o4 treba 6ideti u7rok neA
ura6noteGenosti. =6ako dru>t6o ia noru ko4a sluGi kao kriteri4u noralnosti. 8ada te
nore @roene s6o4 karakter, dola7i do @oreAeHa4a ra6noteGe, a o6ek ko4i ne drGi korak s
@roenaa @osta4e neurotian. /ea sun4e da su se nore na>e ci6ili7aci4e @roenile i7
ra7lo,a ko4i nisu Dl4udskiIL l4udi, kao celina, nisu iali Gel4u 7a @roenaa ko4e su se desile, niti
su s6esno radili na n4i*o6o ost6areAn4u. /a nore oderno, dru>t6a delo6ali su indirektni
utica4i i one su se @roenile, a da l4udi nisu ni s*6atili >ta se de>a6a.
?ini i se 4e anali7a te neura6noteGenosti ko4u 4e dala 8aren .orAni %8aren .orne)( tana.
Po n4o4, na>a ci6ili7aci4a %ili se akar tako 6eru4e( i dal4e @ot6rEu4e sekulari7o6anu *r>Hansku
ideolo,i4u, ko4a na na46i>e esto @osta6l4a odnose bratst6a. Ali, strukture na>e, s6eta i n4e,o6e
st6arne nore @redsta6l4a4u ne>to di4aetralno su@rotno.
'#0
'#1
Osno6no @ra6ilo dana>n4e, s6eta 4e @ra6ilo ekonosko,, @olitiko, i klasno, nadetan4a,
ko4e se @ro>iru4e na soci4alne i l4udske odnose @ri4atel4st6a i seksa. /eura6noteGenost i7eEu
tradicionalno, sta6a i no6o, kriteri4ua @roi76ela 4e kliu nes@oko4st6a i nesi,urnosti,
karakteristinu 7a na>u e@o*u i na>e neuro7e, ko4a tano od,o6ara ra7lici i7eEu
indi6idualistiko, i aso6no, dru>t6a.
34udsko biHe se ne oseHa @ri4atno u kolekti6istiko4 atosFeri. 9o 6aGi 7a dru>t6a ko4a se
eEusobno u no,o eu ra7liku4uL to 6aGi i 7a @riiti6ni dru>t6eni kolekti6i7a u AFrici, kao
i 7a indi6idualistiAku ci6ili7aci4u E6ro@e i kolekti6nu ada@taci4u 6i>e, ti@a u =4edin4eni
2rGa6aa. : s6i ti dru>t6ia s6ako 4e @o,oEen i76esno nelaA,odnoscu. Proena
sociolo>ki* struktura od6i4a se u 6eoa br7o te@u i @o,aEa s6ako,aL a drGa6a od s6i*
,raEana 7a*te6a neodloGan kolekti6ni na@or. Po4edincu nikada ne osta4e do6ol4no @reda*a, u koA
4e bi o,ao da asiilira s6e te no6e kriteri4ue.
Pored to,a, @roces oaso6l4en4a od6i4a se u@oredo sa isce7a6aAn4e bilo e,a >to bi liilo
na 7a4ednicu. VeHina aeriki* @si*osoAciolo,a insistira na 6aGnosti l4udski* soci4alni* odnosa
7a indi6iduu. 2Gero =kot i R. P. 3inton kaGu: D=6ako o6eku 4e @otrebno eoAcionalno i
intelektualno 7ado6ol4en4e, ko4e u oGe obe7bediti sao n4e,o6a @ri@adnost 7a4ednici.I 8ada
4e ta @otreba osu4eHena, dola7i do neuro7e. /eki strun4aci ak t6rde da na4o@sesi6ni4e neuro7e
@roistiAu i7 neus@e>ne soci4alne ada@taci4e, kao i i7 @otiski6an4a odnosa sa 7a4ednico, ko4i se
7aen4u4u te*niki odnosia, kao >to 4e istakao Rotlisber,er %Prit7 Jules Roet*lisber,er(.
9a no6a aso6na struktura dru>t6a i n4eni no6i ci6ili7aci4ski kriteriA4ui delu4u nei7beGno i
nes@orno. Oni su nei7beGni 7ato >to su naetAnuti te*niki silaa i ekonoski ob7iria 6an
l4udsko, doa>a4a. Oni nisu @osledica @roi>l4an4a, doktrine, ras@ra6e ili 6ol4e. Oni su @rosto
tu, kao in4enino stan4e. =6e dru>t6ene reFore, sve dru4tvene &ro"ene u &ot&unosti se odvijaju
unutar tog $injeni$nog stanja2 osi ako nisu isto uto@i4ske. 8ada 4e dru>t6ena @roena uistinu
realistina, ona to stan4e @ri*6ata radosno, @ot6rEu4e ,a i iskorisca6a. Po4edincu @reosta4u d6e
o,uHnosti: ili He ostati ono >to 4este, @ri eu @osta4e s6e 6i>e ne@rila,oEen, neurotian i
neeFkasan, ,ubi o,uHnost da se
i7drGa6a i na kra4u bi6a baen na Eubri>te dru>t6a, be7 ob7ira na s6e s6o4e talenteL ili He se
@rila,oditi no6o dru>t6eno e*ani7u, ko4i @osta4e n4e,o6 s6et, ie @osta4e nes@osoban da
Gi6i dru,ai4e osi u aso6no dru>t6u %tako da se ne ra7liku4e no,o od @eHinsko, oA6eka(.
Ali, @ostati o6ek ase @odra7ue6a stra*o6it na@or @si*ike utaci4e. =6r*a te*nika ko4e 7a
s6o4 @redet ia4u o6eka, tako76ani* l4udski* te*nika, 4este da ,a @odrGe u to4 utaci4i, da u
@oo,nu da @ronaEe na4brGi @ut i @reobliku4u n4e,o6o srce i n4e,o6 u.
8ada anali7irao ne teori4ske 6eH one te*nike rado6e na o6u teu, ceo konce@t se otkri6a s
6eliko 4asnoHo. DRe 4e o 4aan4u okruGeAn4a tako da u @raksi s6i sub4ekti, @re ili kasni4e,
@ot@adnu @od n4e,o6 utica4I, kaGe 8lod ;inson %!laude ;unson(, s @ra,atine aerike take
,ledi>ta. Ako se @okaGe da 4e inte,raci4a neo,uHa, @o4edinca treba iskoreniti i7 4edno,
dru>t6eno, okruGen4a i @resaditi ,a u dru,o, ,de 4e ada@taci4a o,uHa. ;ora se nekako @ostiHi
da @o4edinac doAse,ne 6elianst6eno stan4e ra6noteGe, ko4e toliko @riGel4ku4u oni ko4i u@ra6l4a4u
l4udsko sudbino A stan4e u ko4e 4e @o4edinac toliko @rila,oEen da se n4e,o6e line te>koHe
@okla@a4u sa kolekti6ni. On 6i>e ni4e o6ek u ,ru@i, ne,o eleent ,ru@e.
8ada se ia u 6idu da se @roces oaso6l4en4a nala7i u korenu o6eko6i* @si*iki* te,oba,
neobino 4e da uesce u asi @o4edincu skreHe @aGn4u s n4e,o6i* ne6ol4a i da i* ak otklan4a.
2ru,i 6id ada@taci4e 4este usklaEi6an4e @o4edinca s te*niki inAstruentia. Instruenti
ko4e @osedu4eo su 7a@ra6o naen4eni asaa, kako u oblasti ateri4alno,, tako i u oblasti
@si*olo>ko, deAlo6an4a. Ako danas *oHeo da na bilo ko4i nain utieo na o6eka, to oGeo
@ostiHi sao @reko aso6ni* edi4a i sao u ono4 eri u ko4o4 4e o6ek aso6ni o6ek.
VratiHu se na tu in4enicu kada buAde ,o6orio o aso6no obra7o6an4u i @ro@a,andni
etodaa, ko4i aso6no, @o4edinca o,u @okrenuti sao tako >to He ,a s6e 6i>e
DasiFko6atiI.
9o nialo s@ontano 4edinst6o @o4edinca i kolekti6iteta 4edan 4e od su>tinski* @reduslo6a 7a
ra76o4 te*nika, u @osebno4 sociolo>ko4 Fori ko4u @o@ria4u u na>e dru>t6u. 9o 4edinst6o 4e,
kao >to Heo 6iAdeti, 4edan od na4i@resi6ni4i* re7ultata te*nika @os6eHeni* o6eku.
'#C
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'#'
= ti u 6e7i, 6eliko 4e @o4ednosta6l4i6an4e ,o6oriti o Dkolekti6i7aci4iI ili Du@ra6l4an4u l4udiaI.
9u ko@letnu utaci4u l4udske 6rste ni4e @roi76ela neka kolekti6istika teori4a ili nei4a 6ol4a
7a od :7rok 4e no,o dubl4i, isto6reeno l4udski i nel4udskiL nel4udski 7ato >to 4e utaci4a
i7a76ana st6aria i okolnostiaL l4udski 7ato >to naila7i na od7i6 na4dubl4i* Gel4a s6ako,
oderno, o6eka, be7 i7u7etka.
Ra7atrali so trostruku osno6u l4udski* te*nika: nadl4udske 7a*te6e ko4e o6eku
@osta6l4a4u dana>n4e dru>t6o, @ot@unu @roenu l4udsko, okruGen4a i @roenu dru>t6eni*
struktura. ?o6ek, teel4no neusklaEen sa s6o4i s6eto, sada se ora nuGno uskladiti s n4i.
/ju#ke tehnike
Zato 4e @ostalo neo@*odno @ono6o @roisliti celu situaci4u u koA4o4 se o6ek 7atekao u torn
no6o s6etu. Ali, @roi>l4an4e ni4e bilo do6ol4noL trebalo 4e i ne>to @redu7eti. 2elo6an4e na
sae te*nike i7,ledalo 4e neo,uHe, tako da 4e @itan4e ,lasilo: da li se oGe deloA6ati na sao,
o6ekaQ PooHi u da se odu@reQ ;oGda ,a i 7a>titiQ I s6akako obra7o6atiQ Priena l4udski*
nauka ra76i4ala se u skladu s tak6i ra7i>l4an4ia.
: na>e doba l4udske te*nike nude 6eliku nadu o6eku, bolno obuA7eto nes@oko4st6o. /e
tako da6no, @o4a6ilo se obino istraGi6an4e i7 ra7liiti* nauni* disci@lina @od naslo6o: Nauke
o $oveku &onovo us&ostavljaju njegovu &re"oB3 ?o6ek, koe @rete n4e,o6a so@st6ena otAkriHa i
ko4i 6i>e ni4e u stan4u da kontroli>e sile ko4e su ona oslobodila, ora da @o6rati s6o4u 6eliinu
@ooHu l4udski* te*nika. Osno6a 7a nadu datu u i76e>ta4u Nisokog ko"esarijata za nau$no
istraCivanje oGe se s6esti na tri eleental
Pr6o, oslobaEan4e o6eka, ne te*niko uo@>te, 6eH delo6an4e s@eciFicni* l4udski* te*nikaL
oslobaEan4e ko4e se od6i4a unutar o6eka isto koliko i 6an n4e,a. :7 @ooH l4udski* nauka
o6ek He se osloAboditi 6lada6ine sae te*nike. 9e*nika He se i7boriti s ro@st6o. Po Nobaru
de 3o6eu %!*obart de 3o0e(, istraGi6an4e u o6o4 oblasti ora biti @ot@uno be7interesno i
slobodno od bilo kak6e 7aoku@l4eAnosti ne@osredno @rieno. 9e*nike su u @o7ici4i da
o6eku @oA
nude 7dra6i4i i ura6noteGeni4i Gi6ot i da ,a oslobode od ateri4alni* o,ranien4a, bilo da ona
@otiu od @rirode ili od delo6an4a dru,i* l4udi. 34udsko biHe 4e slobodni4e kada u 6i>e ne
@reti ,lad i kada oGe sebi da @riu>ti @reda* od rada. 9e*nika 4e u 6eliko4 eri osno6a te
slobode. Pored to,a, l4udske te*nike @roiscu4u i oslobaEa4u o6eka i7nutraL to 4e, na @rier,
u76i>ena s6r*a @si*oanali7e. ?o6ek, osloboAEen i 6raHen sebi, biHe no,o bol4e @rila,oEen
Gi6otu i o6lada6an4u te>koHaa, ko4e oderni s6et sta6l4a @red n4e,a.
2ru,i eleent ni4e tako otrcan: s6et te*nike 6i>e ni4e a@straktni i e*aniki s6et kak6i ,a
7ai>l4a4u n4e,o6i kritiari, a i sae te*noAkrate. VeH neko 6ree 7nao da te*nika ne 7nai
no,o ako 4e o6ek ne uini @oslu>no. .uani7a 4e, @rea toe, 6raHen na s6o4e @oasno
estoL delo6ati @roti6 dubina l4udske @rirode 7nai delo6ati iracionalno. 9o 4e, na46eHi delo,
sao 6erbalni i ideolo>ki *uani7a. ;oGda 4e u oderni otkriHia bilo neki* autentino
l4udski* as@ekata, ali oni su bili @re6as*odno te*niki. 2obar etod ko4i @rien4u4e ibecil ne
da4e dobre re7ultateL a te*nika ko4u koristi o6ek @un ne@ri4atel4st6a, ,nu>an4a ili o7lo4eEenosti
@rea n4o4 ili neko ko 4e r7i, neHe biti no,o eFkasna. IstraGi6an4e 4e sto,a krenulo u d6a
sera. =ebi 4e dalo u 7adatak da uskladi interese o6eka i te*nike i tako o6u dru,u uini
Feksibilno. 9akoEe 4e @oku>alo da u7e u obA7ir l4udsku @rirodu, ne bi li s@reilo da te*nika
sloi o6eka i tako od n4e,a na@ra6i @re@reku 7a ra76o4 te*nike. /a oba ta Fronta @osto4ao 4e
ne@rekidni na@or da se usa6r>i na>e @o7na6an4e l4udski* te*nika da bi se @reostio 4a7 i7eEu
o6eka i te*nike. /a ta4 nain 7a*te6i l4udsko, biHa su se s6e 6i>e naetali u ra76o4u te*nikeL ta
@o4a6a 4e @o7nata @od ieno D*uani7aci4a te*nikab. /i4e bilo @red6iEeno da o6ek bude
@uki te*niki ob4ekt, 6eH uesnik u ko@liko6ano kretan4u. /4e,o6i 7aori, 7ado6ol4st6a,
Gi6ci i sta6o6i @aGl4i6o se u7iAa4u u ob7ir. Poklan4a se @aGn4a n4e,o6i reakci4aa na naredbe,
n4e,o6i stra*o6ia i @ri*odia. =6e to is@un4a6a nado one 7abriAnute. Od trenutka kada se
o6ek @oeo u7iati o7bil4no, tak6i stiu utisak da @risust6u4u raEan4u te*niko, *uani7a.
9reHi eleent nade 4este in4enica da su te l4udske te*nike teGile da @ono6o us@osta6e celinu
l4udsko, biHa, ko4a 4e bila ra7bi4ena naA
'#$
'##
,li i disonantni de4st6o te*nike. Veliki @lan l4udski* te*nika 4e da o6eka uine centro
s6i* te*nika. On 4e bio ras@et na s6e strane te*niki silaa oderno, s6eta i 6i>e ni4e bio
s@osoban da sau6a tu celinu, akar ne kao @o4edinac. Ali, n4e,o6a i7,ubl4ena celina oGe se
@o6ratiti u7 @ooH te*nike na a@straktno nauno ni6ou. /ea sun4e da te*nika oGe da
@arira te*niciL i tako, na a@straktan nain, o6ek oGe @o6ratiti s6o4u celo6itost. Prea toe,
treba Forirati ,ru@u te*nika userenu na ide4u o o6eku @okretaAno l4udski te*nikaa.
9u 4e i et6rti blista6i eleent: i7,ledi 7a st6aran4e Dnato6ekab. On se neHe @o4a6iti sutra. Ali,
o7bil4ni biolo7i 6eH danas @ria4u o oA,uHnostia *ei4sko, uslo6l4a6an4a u blisko4
buduHnosti, a u dal4o4, o @arteno,ene7i i ekto,ene7i, kao i o ebrionalno uslo6l4a6an4u.
:7aludno 4e ba6iti se o6de ti teori4aaL one su sao daleke o,uHAnosti. Ali, @ouno 4e 6ideti
koliko se intelektualaca nada da He u st6aAran4u nato6eka @ronaHi re>en4e s6i* dru,i* nere>i6i*
@roblea ko4e obino o6eku st6ara te*niki s6et u ko4e Gi6i. /ara6no, nato6ek o koe
,o6ori ni4e =u@eren, aeriki 4unak i7 stri@o6a. O6de ni4e u @itan4u l4udska oH 6eH n4e,o6
intelektualni i @si*iki Gi6ot, o duA*o6no Gi6otu i da ne ,o6orio.
:7aludno 4e ne,irati s6aku 6rednost tak6i* nada. 9a @redska7an4a su u dobro4 eri
o@ra6dana. 9e*niko 7nan4e na 7aista @ruGa no6e u6ide u l4udsku st6arnost i oGe @osluGiti 7a
n4eno ob4edin4a6an4e.
;eEu eleentia ko4e sa re7iirao, dru,i 4e nesun4i6o na4A6aGni4i. 8onkretni detal4i
o6eko6o, Gi6ota u odnosu na te*niki a@aArat ora4u se u7eti u ob7ir na l4udsko4 ra6ni. Paktor
7aora 4e 6aGan i na@or @o4edinca se 7ato ora @lanirati, tako da se 7aor san4i. Od
su>tinske 4e 6aGnosti da se @riliko @ro4ekto6an4a a>ina i7beA,nu ne@ri4atne ili o@asne
situaci4e 7a radnika i da se n4e,o6a srediAna odiFku4e tako da u @ruGi 6i>e 7ado6ol4st6a,
s6etlosti, slobode i oseHan4a 7a4edni>t6a, ko4i su u neo@*odni. PoGel4no 4e @oka7ati bri,u 7a
n4e,o6o esto stano6an4a, 7a udobnost doaHice u ku*in4i, 7a os6etl4en4e de4e sobeL ukratko,
7a bilo ko4i Faktor ko4i He oi,ledno biti od koristi s6ia. 8o oGe da 6eru4e u su@rotno ili da se
7alaGe 7a radnike straHare ili 7a nesreHe na @osluQ
I@ak, treba i7beHi neke nes@ora7ue. : 6e7i s torn situaci4o ko4u sa o@isao, esto se u4e
re hu"aniza"3 .uani7a 4e 7a@ra6o odreAEeno s*6atan4e o6eka. Is@osta6l4a se da 4e re o
7a@an4u4uHe s*6ataAn4u, ko4e @odra7ue6a ni@oda>ta6an4e o6eko6o, unutra>n4e, Gi6ota u korist
dru>t6eno,, ni@oda>ta6an4e n4e,o6o, oralno, i intelektualno, Gi6ota u korist ateri4alno,. 9a
@o7ici4a 4e ra7ul4i6a u slua4u s6esni* ateri4alistaL ali ne o,u da @reEe @reko sta6a oni*
nes6esni* ateAri4alista, ko4i ne@restano nakla@a4u o s6o4o4 du*o6nosti. Ar,uent da He oralni
ra76o4 slediti ateri4alni, oGe se okarakterisati sao kao liceer4e. Pored to,a, ti @ro,reso
ni4e u6ek u@ra6l4ao dobro6ol4ni i s6esni *uani7a. Ako @otraGio st6arne ra7lo,e, ne@restano
Heo slu>ati kako u te*niko sisteu Dne>to ne >tiaI, kako 4e realno staAn4e 7a 4edno,
te*niara neodrGi6o i da se 7a to ora @ronaHi lek. Nta tu ne >tiaQ =udeHi @o uobia4eno
@o6r>no4 anali7i, o6ek 4e ta4 ko4i se ne ukla@a. 9e*niar na ta4 @roble od,o6ara kao >to bi
od,o6orio i na bilo ko4i dru,i. On ras@olaGe etodo ko4i u 4e do sada ooA,uHa6ao da re>i
s6e te>koHe i 7ato ,a koristi i u o6o slua4u. Ali, on o6eka @osatra sao kao @redet
te*nike i sao u ono ste@enu u ko4e o6ek oeta n4eno @ra6ilno Funkcionisan4e. 9e*nika
otkriA6a s6o4u su>tinsku eFkasnost tie >to u6iEa da o6ek ia eoti6ni i oralni Gi6ot, ko4i
oGe u 6eliko4 eri uticati na n4e,o6o ateri4alno @ona>an4e, i 7ati @redu7ia ne>to @o6odo
ti* Faktora, u skladu sa so@st6eni cil4e6ia. 9i Faktori su, 7a te*niku, l4udski i sub4ekti6niL ali,
ako se o,u @ronaHi sredst6a da se na n4i* delu4e, da se oni raciAonali7u4u i do6edu u red, onda
oni ne ora4u biti te*nika @re@reka. /ara6no, ne @osto4i nikak6o 7anian4e 7a sao, o6eka.
8ada rad na re>a6an4u te*niko, @roblea @oodakne, tu se naEu @roFesionalni
*uanisti, ko4i @osatra4u celu situaci4u i na7iA6a4u 4e D*uani7oI. 9a @rocedura od,o6ara
kn4iGe6nicia, oAralistia i Flo7oFa 7abrinuti 7a @oloGa4 o6eka. Nta 4e @rirodni4e ne,o da
Flo7oF kaGu, DVidite li kako brineo o o6ekuQI, a 7a n4i*o6e kn4iGe6ne sledbenike da se
oda7o6u, DEto, na47ad, *uani7a ko4i se ne o,rania6a na @oi,ra6an4e ide4aa, ne,o duboko
7adire u in4eniAceYI /aGalost, istori4ska 4e in4enica da ti *uanistiki @oklii dola7e uvek &osle
inter6enci4e te*niaraL da bi ta4 *uani7a bio istinski, to
'#&
'#M
4e trebalo da se desi &re to,a. 9o ne @redsta6l4a ni>ta 6i>e do tradicioAnalno, @si*olo>ko,
ane6ra @o7nato, kao racionali7aci4a.
Od 1"$M. s6edoci so iste *uanistike racionali7aci4e u odnosu na 7el4u. : =4edin4eni
2rGa6aa, na @rier, be7ob7irno su @riAen4i6ane etode aso6ne @ol4o@ri6redne
@roi76odn4e. .uanisti su bili u7neireni ti nasil4e nad s6eto 7el4o i nedostatko
@o>to6an4a @rea @rirodiL ali, l4udi od te*nike se nisu ni na4an4e u7neirili, s6e dok stalni
@ad @ol4o@ri6redne @rodukti6nosti ni4e @oAstao oi,ledan. 9e*niko istraGi6an4e 4e otkrilo
tra,o6e neki* eleeAnata ko4i se iscr@l4u4u kada se 7el4i>te 7lou@otrebl4a6a. 9o otkriHe, ko4e 4e
ser Albert .auard %=ir Albert .o0ard( i7neo u s6o4o4 teel4Ano4 studi4i indi4ske @ol4o@ri6rede,
do6elo 4e do 7akl4uka da 4e Eubri6o Gi6otin4sko, i bil4no, @orekla %Dor,anskoI( no,o bol4e od
bilo ko4e, 6e>tako, Eubri6a i da 4e od @resudno, 7naa4a ne iscr@l4i6ati ineAralne re7er6e
7el4i>ta. =6e do danas niko ni4e us@eo da naEe 6e>taku 7aenu 7a te eleente, ko4i se u
7el4i>tu nala7e u 6eoa ali koliAinaa. 9e*niari su @re@oruili @aGl4i6i4u u@otrebu Eubri6a
i uereAnost u @rieni e*ani7aci4eL 4edno re4u, @oka7ali su D@o>to6an4eI @rea 7el4i. I
s6i l4ubitel4i @rirode su se obrado6ali. Ali, da li 4e tu bilo ikak6o, @o>to6an4a @rea @rirodiQ
/ara6no da ni4e. -io 4e 6aGan sao @ol4o@ri6redni @rinos.
;o,lo bi se @ri,o6oriti: D8o ari kak6i su bili ra7lo7i, ako 4e reA7ultat @o>to6an4e @rea
o6eku ili @rirodiQ Ako nas te*nika @reteAri6an4a do6ode do udrosti, ra76i4a4o te*niku. Ako
se o6ek oGe eFkasno 7a>titi te*niko ko4a ia ra7ue6an4a 7a n4e,a, onda aAkar oGeo
biti si,urni da He biti 7a>tiHen bol4e ne,o >to su to ikada o,le da @osti,nu s6e n4e,o6e
Flo7on4e.I Ali to 4e *okusA@okus. 2aAna>n4e te*nike o,u @oka7ati @o>to6an4e @rea o6eku
7ato >to 4e to u n4i*o6o interesu i deo n4i*o6o, noralno, ra76o4no, @uta. Ali, neao
nikak6i* ,aranci4a da He tako biti i u buduHnosti. ;o,li biAso iati neke ,aranci4e sao kada
bi te*nika, @o nuGnosti i i7 neko, duboko, i tra4no, ra7lo,a, u naelu @odredila s6o4u oH
l4udski interesia. : su@rotno, o,uH 4e @ot@uni @reokret. =utra oGe biti u interesu
te*nike da o6eka brutalno eks@loati>e, da ,a osakati i @oAtisne.: o6o trenutku neao
nikak6e ,aranci4e da neHe krenuti
ti @ute. /a@roti6, s6uda oko nas 6idio akar isto onoliko 7naAko6a @re7ira @rea o6eku
koliko i @o>to6an4a @rea n4eu. 9e*nika e>a 4edno s dru,i, be7 ra7like. Jedini 7akon ko4i
ona sledi 4este 7akon n4eno, autonono, ra76o4a. Zato isli da 4e neo,uHe ,oA6oriti o
te*niko *uani7u.
II. P$&1l&/
/a,lasio oda* na @oetku: o6de se ba6io te*niko.
2u,o se satralo da l4udsko @ona>an4e s@ada u doen uetnosti, a si,urno se oGe reHi da
4e i Fro4do6ska @si*oanali7a uetnost. Pona>an4e 7asno6ano na talentu, na intuiti6no i
racionalno 7nan4u i na lini odnosiaL na s@ontano si>l4an4u sredsta6a ko4e utiu na
srce i uL na o6eko6o uest6o6an4u s6i srce u so@st6eni @ostu@cia A s6e to su
karakteristike uetnosti. Velike 6oEe, 6eliki uitel4i i re6olucionari A s6i oni su bili uetnici. Ali
uetnost i ueHe 6i>e nisu do6ol4ni. ;ora4u se @ronaHi re>en4a 7a @roblee ko4e 4e st6oArila
te*nika, a ona se o,u @ronaHi sao te*niki sredst6ia.
=redst6a 7a delo6an4e na o6eka ora4u 7ado6ol4iti sledeHa tri kriAteri4ua: %1( Deneralnost3
;ora se obu*6atiti s6aki o6ek, u s6ako4 oblasti Gi6ota, 7ato >to 4e s6ako u to ukl4uen.
Po4edinana reakci4a 4e ne6aGna. %C( H1jektivnost3 2elo6an4e, kao Funkci4a sao, dru>t6a, ne
oGe biti 7a6isno od @rola7ni* i sub4ekti6ni* @ostu@aka @o4edinaca. =redst6a ora4u @ostati
ne7a6isna od @o4edinca ko4i i* koristi, da bi i* tako o,ao koristiti bilo ko. =ao o6a4
kriteri4u 4e do6ol4an da do6ede do @relaska sa uetnosti na te*niku. %'( Trajnost3 Posto se i7aA
7o6 ko4i te*nika u@uHu4e o6eku odnosi na ceo n4e,o6 Gi6ot, na n4e,a se ora delo6ati be7
@reda*a, od @oetka do kra4a n4e,o6o, Gi6ota.
/a lokalnu inter6enci4u s@osobni* ili oHni* @o4edinaca 6i>e se ne oGe raunati. A
@o6reeno delo6an4e ni4e do6ol4noL ono ora biti @osto4ano i ra6noerno. Po>to se @rela7 na
@raktinu @rienu ora s@ro6esti br7o, 4ed6a da se oGe ,o6oriti o nauci. Proble 4e otkriti
na4eFkasni4e sredst6oL @rea toe, ceo ta4 ko@leks se ora na7i6ati te*niko, u@rkos
u76i>eno tonu oni* ko4i s6o4u 6eru @oAlaGu u Dl4udske naukeI. 8ada =erG ?akotin, u 6e7i s
@ro@a,ando,
'#O
'#"
@i>e kako Dra7ue6an4e e*ani7a l4udsko, @ona>an4a @odra7ueA6a o,uHnost da se n4ie
u@ra6l4a @o 6ol4iI ... i kako su D@roraun, @red6iEan4e i delo6an4e na osno6u @ro6erl4i6i*
7akona o,uHiI, on @reci7no o@isu4e l4udske te*nike.
9ri in4enice uka7u4u na realnost @relaska delo6an4a sa uetnosti na te*niku. Pr6a in4enica
4e stan4e ua ko4e 7a4edniko s6i te*Aniaria ko4i se koriste l4udski te*nikaa. Oni
@roi76ol4no bira4u sao one naune @odatke ko4i delu4u kao korisni, dok se s @re7ri6o
snis*odl4i6oscu odnose @rea oni @odacia ko4i nisu u@otrebl4iA6i. : @si*olo,i4i i
@si*oanali7i, na @rier, sa6etnici 7a @roFesionalno usera6an4e i @ro@a,andisti @ra6e konani
i7bor. : oblasti @raktine @si*olo,i4e @o7nato4 kao Dodnosi sa 4a6noscuI %kako i* u@raGn4a6a4u,
recio, 2e4l 8arne,i %2ale !arne,ie( ili 8lod ;inson(, @reo6ladaA6a i76esna sun4ia6ost
@rea teoretsko4 i a@straktno4 @si*olo,i4iL i @ra6e se neka nei7beGna @o4ednosta6l4en4a. ;inson
@i>e da De*aAni7a i7,radn4e orala ni4e ni>ta 4ednosta6ni4i i an4e te*niki od neko,
@roblea i7 oblasti e*anike. I 4edan i dru,i 7a*te6a4u 4asnu @redsta6u o cil4u, ra7radu @lana
etodino, i76r>en4a, centralno, @oAsrednika 7aduGeno, 7a usera6an4e i 6eriFkaci4u
o@eraci4a, teel4nu studi4u etoda i tako dal4e. b Pored to,a, ;inson skreHe @aGn4u na
D7naa4nu ne@red6idl4i6ostI ko4u s6aki te*niar ora iati u 6idu. On @i>e: DIako ni4e
o,uHe una@red uka7ati na re>en4e 7a odreEeni slua4, akar se oGe reHi da re>en4e s@ada u
@reci7no odreEeni ti@, na ko4i se o,u @rieniti odreEeni o@>ti @rinci@i.I ;inson ia na uu
@ro,ra bro4ni* oblika si>l4eno, ubeEi6an4a, ko4i se odliku4e te*niko @reci7noscu i
Feksibilnoscu.
2ru,a karakteristika @relaska sa uetnosti na te*niku 4este >iroka @riena ateatike.
-ioetri4a, @si*oetri4a, socioetri4a i kiberAnetika @ostali su ,la6ni @osrednici u st6aran4u ti*
te*nika. ;i>l4en4e da se istinski siste delo6an4a oGe @ro4ekto6ati na osno6u nek6antiAtati6ni*
7akona i 7a@aGan4a satra se 7abludo. 9o 4e bio tradicionalAni kaen s@otican4a 7a @si*olo>ke
te*nike. 8ada 4e bio uin4en @r6i @oku>a4 da se st6ori istinska te*nika @ro@a,ande, 7a osno6 4e
u7iana neka e,7aktna nauka, na @rier biolo,i4a. Poto su @o76ane u @oAoH dru,e
e,7aktne disci@lineL na @rier, istraGi6an4e 4a6no, nen4a
i statistika. 2o na@retka u o6o4 i dru,i l4udski te*nikaa do>lo 4e tek kada su one stekle
e,7aktnost ateatike. =ao etrike etode o,u eFkasno da anali7ira4u i @red6iEa4u.
:@eatl4i6a 4e in4enica da kada ra7liiti te*niari @rien4u4u iste etrike etode na ra7liite
6rste @olitiki* reGia to da4e isti re7ultat. 9o 4e karakteristino i 7a te*nike. : torn sislu,
satra da 4e o@aska Pola .. ;okor@a %Paul ;. ;aucor@s( sas6i na estu. : os6rtu na
aeriku socioetriA4u, ;okor@ kaGe: DZanil4i6o 4e @rietiti da ta socioetri4a ia iste
@raktine 7akl4uke kao i tako76ani sta*ano6i7a.I Rubin>ta4n i7nosi isto 7a@aGan4e sa
so64etsko, stano6i>ta.
9reHi karakteristini eleent 4e @o4a6a te*nikoAeks@erientalno, stan4a ua. 8ao >to 4e
@o7nato, l4udske te*nike 4e te>ko eks@erienAtalno @ro6eriti. Za to @osto4e d6a ra7lo,a. 9i
te*nikaa i76oEa eks@erienta ne oGe slobodno da ani@uli>e. Pored to,a, l4udsko dru>t6o
4e sloGena celina, tako da 4e 6rlo te>ko @ostiHi d6a uslo6a neAo@*odna 7a te*niko
eks@erientisan4e: i7olaci4u Fenoena i anali7u @o4edini* eleenata.
I@ak, be7 @ribe,a6an4a o@asni i is*itreni etodaa totalitarAni* drGa6a,
eks@erientatori u oblasti l4udski* te*nika su @rona>li i7u7etno dobar @oli,on: ari4u. Ari4a
4e 4edinst6eno @o6ol4na sreAdina, 7ato >to 4e 6o4nik i7d6o4en i7 s6o, uobia4eno, ok6ira. /4e,o6e
soci4alne 6e7e su @reseene, a on 4e li>en s6o, uobia4eno, identiteta. On @oto st6ara @ot@uno
no6e soci4alne 6e7eL tako nastali kolekti6iAtet oGe se @roua6ati od s6o, 7aetka i i7olo6ano
od sekundarni* i ko@liko6ani* utica4a. Pored to,a, taka6 kolekti6itet 4e @o,odan 7a
i7ua6an4e i lako se @rati i7 dana u dan. 3inost s6ako, o6eka 4e @ot@uno no6a, 4er on s no6o
uniForo @o@ria i no6u @si*olo,i4u.
Eks@erienti na ari4i sluGe d6ostruko4 s6rsi. Pr6o, direktno se utie na @ona>an4e re,rutaL
oni ta4 utica4 nose sa sobo kada se 6rate u ci6ilni Gi6ot, ,de He n4i*o6o @ona>an4e biti
@red6idl4i6o i ,de He se n4iAa lako ani@ulisati. /a ci6ilno stano6ni>t6o se, @rea toe, oGe
uticati @reko ari4e, ko4a 4e @o6e7ana s ostatko dru>t6a s6e tesni4i 6e7aa. 2ru,o, 7nan4e
steeno na osno6u eks@erienata nad 6o4niAcia ia i indirektan 7naa4. Ono se oGe
@rieniti na dru,e, ko@leksi4e sredine, ko4e se ne o,u lako @od6r,nuti eks@erientia,
'&0
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'&l
iako su na neki nain sline ari4i, na @rier @redu7eHa, a @osebno Fabrike. ;etodi ko4i se
@okaGu eFkasni u ari4i @rien4u4u se u FaAbriciL u torn @rocesu 4a6l4a se nei7beGna tendenci4a
u@rosca6an4a l4udAski* odnosa i odeliran4a industri4ski* kolekti6a @o u7oru na 6o4ne, u ko4ia
su te te*nike @rien4ene. 9o indirektno de4st6o @oin4e da se oseHa @oste@enoL ali aso6no
i7e>tan4e radnika, ko4e @o@ria s6e 6eHe ra7ere ak i u liberalni 7el4aa, @oka7u4e da,
iako ne6ol4no, te*nika u Fori l4udski* te*nika @oste@eno @reu7ia @riat.
34udski* te*nika ia toliko no,o da bi bilo kaka6 @oku>a4 da se one o@i>u na
od,o6ara4uHi nain 7a*te6ao cele too6e. ?ak bi i @oku>a4 da se one sao nabro4e do6eo do
,ubitka 4edinst6a i koA@aktnosti. Posto4e te*nike ko4e su naen4ene o6eku kao i7olo6ano
@o4edincu i te*nike naen4ene o6eku kao dru>t6eno biHu. /eke se tiu n4e,o6o, ua, a neke
se tiu telaL dru,e se dotiu n4e,o6e 6ol4eL neke dru,e se ba6e oni ta4ni @rostoro ,de
ateri4a @osta4e du*, a du>a oGi6l4a6a ateri4u. 9e*nike su naen4ene i detetu i odraslo
o6eku, i Fetusu i @olici4sko ins@ektoru. One se ora4u or,ani7oA6ati u siste, >to 7a@ra6o i
4esu. : tak6o sisteu, ista te*nika bi bila @redsta6l4ena na ra7liiti ni6oia, ko4i
od,o6ara4u ra7liiti cil4e6ia. /a @rier, @si*oanalitika te*nika ula7i u e*ani7a @roA
@a,ande, oderne >kole i @roFesionalno, usera6an4a. O6de Heo, eEuti, sao @oku>ati
da, tre76eno i >to 4e saGeti4e o,uHe, o@iA>eo osno6ne tee, @redet i @rinci@e @roblea.
-ilo bi u7aludno o@isi6ati i* o@>irno ili detal4no. =aGeti o@is rel4eFno He @rika7ati in4eAnice i to
He biti do6ol4no.
O&razovna tehnika
=6i i ko4i so 1"#0. u Prancusko4 bili odrasli l4udi, u6ao Gi6o seHan4e na suorne >kole u
ko4ia su uitel4i bili ne@ri4atel4i, a ka7na stalna @retn4aL na uske @ro7ore s re>etkaa, turobne
seEe 7ido6e i neudobne klu@e i7li7ane ,eneraci4aa uenika ko4i se dosaEu4u. ;iAris
@ok6areno, leka, @rl4a6e >kolske blu7e i slina6a deca osta6l4ali su 4edinst6en utisak, ko4i ladi
nasta6nici neHe nikada 7abora6iti. 2obro se seHao kn4i,a be7 ilustraci4a, nera7ul4i6i* lekci4a
ko4e su se uile na@aet, disci@line i dosade. Iali so 7dra6 stra* od ra7redni* staA
re>ina, s ko4ia so 7bi4ali >ale. 9akoEe so se @la>ili dru,i* Eaka, @osebno oni* ko4i su sedeli
i7a nas, @roti6 ko4i* so bili bes@ooHni. :enici su bili @odel4eni na slabe i 4ake, >to 4e dosta
liilo na ebrioAnalnu @olitiku strukturu, u ko4o4 se slabi br7o udruGu4u. Posto4ala 4e
bes@o>tedna konkurenci4a u @o,ledu uen4a, ocena i @o7ici4a. 8ate,oAri4e su tada bile @roste: rad
4e bio @rokletst6o, >kola ne@ri4atel4ski s6et, a 6eliki s6et i76an n4eni* 7ido6a ni4e i7,ledao
dru,ai4i. =6i nadreEeni bili su ne@ri4atel4i. Posto4ale su uli7ice ko4e su sao ,ledale kako da se
@ro6uku i snaGni karakteri, do6ol4no 4aki da odbace us@e* ko4i 4e >kolski Gi6ot nudio. =6i ostali
su bili @okorni ili bunto6ni, 7a6isno od n4i*o6e @rirode. 9o su bile dre6ne i dobro @o7nate
kate,ori4e >kolsko, Gi6ota, ko4e su se na,lo uru>ile >iren4e ni7a te*nika ko4e na7i6ao
tehnika"a nove 4kole ili &rogresivni" o1razovanje"3
Pro,resi6no obra7o6an4e ia 7a cil4 DsreHuI deteta. Ono @odraA7ue6a s6etle uionice,
uitel4e @une ra7ue6an4a i @ri4atan rad. /4e,o6e obra7o6ne Forule su dobro @o7nate: dete u
>koli ora biti Do@u>tenoI i ora da uGi6aL ono ora biti u Dura6noteGeno4 srediniI, ora se
osloboditi s6o4i* Dko@leksaI i ora Duiti kro7 i,ruI. =6e to @redsta6l4a sa6r>eno 6al4an
@ro,ra. : n4eu ia eleenata dobroAnaerno, uen4a ko4e @otie i7 u6ene ;onten4o6e
i7reke, @o ko4o4 orao @restati da kl4ukao de4e ,la6e da bi dobila di@lou i o@AtereHu4eo
n4i*o6e o7,o6e enciklo@edi4ski 7nan4e na >tetu s6i* dru,i* akti6nosti. Obra7o6an4e ora
teGiti toe da na ura6noteGen nain ra76i4e s6e n4i*o6e s@osobnosti, F7ike, anuelne,
@si*ike i intelektualneL u o6o @osledn4e, ora teGiti da na,lasi lina 7a@aAGan4a i
ra7i>l4an4e uesto uen4a na@aet. Pored to,a, ceo @roces bi trebalo da se od6i4a u7
inialnu u@otrebu @risile. Od su>tinske 4e 6aGnosti @o>to6ati linost deteta i @rila,oditi
nasta6u @o4edincu >to 4e 6i>e o,uHe. /asta6a 4e deo s6euku@no, obra7o6an4a i ne odnosi se
sao na inteli,enci4u. /4en etod, 7asno6an na =okrato6o4 a4eutici, sasto4i se u toe da se dete
na6ede da sao otkri4e s6o4st6a ob4ekata ili da, @ola7eHi od in4enica ko4e sao uoa6a, s*6ati
@rinci@e ko4i leGe u n4i*o6o4 osno6i. 9a obra7o6na @rocedura 4e, u st6ari, 6isoko raFnirana,
detal4na i ri,oro7na te*nikaL ona @osta6l4a na4teGe 7a*te6e @red sao, te*niara, ko4i bi 7aista
orao biti i7u7etan @eda,o, da bi
'&C
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'&'
4e @rienio. 9o ni4e e*anika te*nika ko4e se @rien4u4e skoro autoatski. Isto 6aGi i 7a
6eHinu l4udski* te*nika ko4e Heo ra7atrati. Osoba te*niara 4e 6eoa 7naa4na, @osebno
sto,a >to su te te*nike 4o> u @o6o4u.
Oi,ledno, dete obra7o6ano na ta4 nain ora biti ura6noteGeni4e i u bol4e @oloGa4u da
ra76i4e s6o4u linost. /ea s6r*e na,la>a6ati koliko 4e neadek6atno ta4 @ro,ra bio @rien4en u
Prancusko4 i koliAko su re7ultati bili r>a6i. /a @rier, @roble 4e bilo i 7a@o>l4a6an4e do6ol4no
k6aliFko6ani* nasta6nika da bi se Forirala odel4en4a od na46i>e @etnaest uenika. -ilo 4e
te>koHa u @rila,oEa6an4u no6i* eAtoda stari is@itni @ro,raia, ko4i se nisu @roeniliL to,
nara6no, k6ari siste i ia 7a @osledicu @reo@tereHen4e deteta. 9u su i te>koHe u 6e7i s
lokaci4aa >kola i o@reo. Ali te @re@reke i i7,leda4u od sekundarno, 7naa4a. One
@redsta6l4a4u @rela7ne @roblee ada@taAci4e ko4i He, @ri noralno od6i4an4u celo, @rocesa, na
kra4u nestati. : Dnorali7o6anoI dru>t6u no6a >kola 4e 4edini o,uHi sisteL a kada s*6ati
7naa4 obra7o6an4a ko4e ona nudi, neHe biti te Grt6e ko4a se neHe @odneti da bi se obe7bedila
@riena n4eno, etoda. Prisetio se Grta6a ko4e su @odneli .itlero6 reGi i kounisti 7bo,
obra7o6an4a. /o6o obra7o6an4e 4e 6odeHi @rinci@ s6ako, oderno, @olitiko, sistea i te*nike
uo@>te.
9ako dola7io do na46aGni4i* @roblea ko4e @osta6l4a no6i etod: do ra76o4a de4e linosti.
Proble se sasto4i u toe da se dete @osta6i u na4bol4u o,uHu situaci4u i da se o@tialno
@ri@rei 7a 7adatke ko4i ,a oeku4u. 9o su Fra7e ko4e se u4u s6uda, kao, na @rier, u sledeHo4
i74a6i i7d6o4eno4 i7 ,o6ora ,os@oEe ;ontesori %;ontessori( :nesku:
D;orao @robuditi dru>t6enu s6est deteta. Zna da 4e to sloGeno obra7o6no @itan4e, ali dete
ko4e He @ostati o6ek ora biti s@osobno da ra7ue Gi6ot i n4e,o6e @otrebe, osno6ni ra7lo,
s6ekoliko, @osto4aAn4a, @otra,u 7a sreHo... Ono ora tano 7nati >ta ora da ini i >ta ne se
da ini 7a dobro o6eanst6a... 2a biso @osti,li te cil4e6e, orao @ri@reiti dete da ra7ue
sisao i neo@*odnost ra7ueA6an4a eEu naci4aa. Or,ani7o6an4e ira se oslan4a 6i>e na
obra7o6an4e ne,o na @olitiku. 2a biso obe7bedili ir u @raksi, orao iati 6i7i4u *uano,
obra7o6an4a, &siho&edagogiju2 ko4a se ne odnosi
sao na 4ednu naci4i, 6eH na s6e l4ude na @laneti... Obra7o6an4e ora @ostati istinski *uana
nauka ko4a He s6e l4ude usera6ati da is@ra6Ano sude o trenutno4 situaci4i.I
O6a i74a6a i delu4e istinski 7naa4na @o toe >to ot6oreno deFAni>e cil4 @si*o@eda,o>ke
te*nike u na4bol4i o,uHi okolnostia, u ok6iru liberalno, i deokratsko, konce@ta
o6eka, drGa6e i dru>At6a. %<os@oEa ;ontesori 4e liberal i ,o6ori u ie liberalni* 7eal4a.(
:7eo sa i74a6u ,os@oEe ;ontesori kao @rier, ali cil4e6i te te*nike o,u se naHi i u bro4ni
dru,i @eda,o>ki studi4aa ob4a6l4eni @ret*odni* ,odina.
:oio @re s6e,a da tu te*niku ora reali7o6ati drGa6a, ko4a 4eAdina ia @otrebna sredst6a i
ras@on. Ali, striktna @riena @si*o@eda,o>ke te*nike 7nai kra4 @ri6atno, @odua6an4a A i,
@rea toe, tradicionalne slobode.
2ru,o, ta te*nika 4e D@antokratorI
#1
. Ona se ora s@ro6esti nad s6i l4udia. Ako se osta6i i
4edan o6ek ko4i ni4e obuen @o n4eni etodaa, @osto4i o@asnost da He on @ostati no6i .itler.
9a te*nika se ne oGe s@ro6esti ako s6a deca nisu oba6e7na da u toe uest6u4u, a s6i roditel4i
da saraEu4u. /e se biti nikak6i* i7u7etaka. Ako 4e sao an4ina @od6r,nuta tak6o
obra7o6an4u, ta te*nika neHe oHi da re>i ni4edan @roble s ko4i bi trebalo da se suoi.
Prea toe, i74a6a ,Ee ;ontesori ni4e ni etaFora, niti @reteri6an4eL s6i l4udi ora4u biti
obu*6aHeni, be7 i7u7etka. :oio 4o> 4edno a,resi6ni karakter o6e te*nike. <os@oEa
;ontesori na,la>a6a in4enicu da 4e Dneo@*odAno osloboditi dete robo6an4a >koli ili @orodiciI,
da bi ono o,lo uHi u ciklus slobode s6o4st6en to4 te*nici. ;eEuti, ta sloboda se sasto4i i7
duboko, i detal4no, nad,ledan4a deteto6i* akti6nosti, @ot@uno, obliko6an4a n4e,o6o,
du*o6no, Gi6ota i @reci7no, re,ulisan4a n4e,oA6o, 6reena @ooHu >to@ericeL ukratko, ona ,a
na6ika6a na radosno ro@st6o. /a46aGni4i as@ekt te te*nike 4e @risilno usera6an4e na n4u. 9o 4e
dru>t6ena sila userena na dru>t6eni cil4.
#1
Pantokrator: ,rka re ko4a 7nai Ds6eoHanI. : @ra6osla6no *r>Hanst6u re ko4a
o7naa6a .rista. %Pri. @re6.(
'&$
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'&#
Obra7o6an4e deteta, eEuti, ni4e usereno na neki iskl4ui6o a@straktni cil4. 8onkretno,
dete ora da ra76i4e dru>t6enu s6est, da ra7ue da 4e sisao Gi6ota dobro o6eanst6a i s*6ati
@otrebu 7a ra7ue6an4e eEu naci4aa. 9e ide4e su no,o an4e a,lo6ite ne,o >to
i7,leda4u. 2obro o6eanst6a, na @rier, ni4e neka o@skurna ide4a, kak6o bi *teli da 4e uine
Flo7oF. : na4,ore slua4u, ona u i76esno4 eri 6arira s @olitiki reGioL ali ak i ta
@roenl4i6ost 4e s6e an4e i7raGena. Ako u@oredio aso@ise kao >to su Life i Sovjetske novosti2
6ideHeo da 4e Ddobro o6eanst6aI deFnisano ,oto6o isti reia u =4edin4eni 2rGa6aa i u
=o64etsko =a6e7uL ra7lika u,la6Ano leGi u @o4edincia ko4i su 7aduGeni da ,a obe7bede. : oba
sluaA4a, dru>t6eno dobro oGe se s6esti na nekoliko konkretni* i @reci7ni* Faktora. 9o 7a
@osledicu ia da od,o6ara4uHa obra7o6na te*nika doAbi4a @ot@uno odreEeni @ra6ac. 2etetu
ora biti naetnut dru>t6eni konFori7a: ono se ora @rila,oditi dru>t6uL ono ne se da
u,ro7i s6o4 ra76o4. /4e,o6a inte,raci4a u dru>t6eni or,ani7a ora se ost6aAriti sa >to an4e
te>koHa.
O6a te*nika na6odno, osloboEen4a deteta ne oGe biti dru,ai4e userena, ak i kada bi to
neko Geleo. 9e*nika oo,uHa6a >iren4e deAteto6i* 6idika, ra76o4 n4e,o6e dru>t6ene linosti i sreHe
i, @rea toe, n4e,o6e ra6noteGe. =u@rotsta6l4an4e dru>t6u, nedostatak dru>t6ene
@rila,oEenosti, i7a7i6a o7bil4ne @oreeHa4e linosti, ko4i do6ode do ,ubitka @si*ike ra6noteGe.
Prea toe, 4edan od na46aGni4i* inilaAca obra7o6an4a deteta 4e soci4alna ada@taci4a. 9o 7nai
da se A u@rkos s6i @o@e7ni i74a6aa o cil4e6ia obra7o6an4a A dete ne obraA7u4e 7a s6o4e
dobro i 7a s6o4e @otrebe, 6eH 7a dobro i @otrebe dru>t6a. Pored to,a, ni4e re o idealno dru>t6u,
@uno @ra6de i istine, 6eH 0 dru>t6u onak6o kak6o 4este.
8ako dru>t6o @osta4e s6e totalitarni4e %kaGe Ddru>t6oI, a ne DdrGa6aI(, ono st6ara s6e 6eHe
te>koHe u @rila,oEa6an4u i 7a*te6a od s6o4i* ,raEana da budu s6e 6eHi konForisti. /a ta4 nain,
ta te*nika @osta4e 4o> @otrebni4a. :o@>te ne sun4a da ona ini l4ude ura6noAteGeni4i i
DsreHni4iI. Ali, tu leGi o@asnost. Ona ini l4ude sreHni u sredini ko4a bi i* u noralni
okolnostia inila nesreHni, da se na n4ia ni4e radilo, da nisu ukalu@l4eni i obliko6ani
u@ra6o 7a tu
sredinu. Ono >to i7,leda kao 6r*unac *uani7a 7a@ra6o 6r*unac o6eko6e @odreEenosti:
deca se obra7u4u da bi @ostala tano ono >to od n4i* dru>t6o oeku4e da budu. Ona ora4u
iati dru>t6enu s6est s ko4o He teGiti isti oni cil4e6ia ko4e 4e sebi @osta6ilo i dru>t6o.
Oi,ledno, kada oderna oladina bude @ot@uno obra7o6ana @oAoHu no6e @si*o@eda,o>ke
te*nike, nestaHe no,e dru>t6ene i @oAlitike ne@rilike. -ilo kaka6 oblik 6lada6ine ili dru>t6ene
transForaAci4e @osta4e o,uH s @o4edincia ko4i su @ro>li kro7 ta4 ne@rekidni @roces
@rila,oEa6an4a. 8l4una re no6i* l4udski* te*nika 4e, @rea toe, &rilagoLavanje i s n4o
Heo s stalno sretati kada budeo ra7Aatrali s6aku od ti* te*nika.
/o6i @eda,o>ki etodi @reci7no od,o6ara4u ulo7i ko4a 4e u oAderno te*nolo>ko
dru>t6u dodel4ena obra7o6an4u. /a@oleonski konce@t, @o ko4e lice4i ora4u obe7bediti drGa6i
adinistratore, a ekonoi4i u@ra6l4ae, u skladu s dru>t6eni @otrebaa i tendenci4aAa,
@ro>irio se na ceo s6et. Po torn s*6atan4u, obra7o6an4e 6i>e nea *uanistiku s6r*u ili bilo
kak6u 6rednost @o sebiL ono ia sao 4edan cil4: da st6ara te*niare. Anketa ko4u su 1"#0.
s@ro6ele no6ine >o"1at2 @o4a6ila se @od naslo6o: Nisoko o1razovanje nije u vezi sa in-dustrijski"
&otre1a"a3 Anketa ko4u 4e 1"#C. s@ro6eo Le 7ond2 @oin4aAla 4e reia: DPre6i>e 4e
@oluintelektualaca, @realo te*niara.I -ilo bi beskorisno na6oditi 4o> tak6i* @riera. /4i*
ia @raktino be7Abro4, 4er oni odraGa6a4u o@>te i>l4en4e o torn @itan4u. /asta6a ora biti
korisna 7a Gi6ot. 2ana>n4i Gi6ot 4e te*nika. I7 to,a sledi da nasta6a ora biti @re s6e,a te*nika.
9o 4e o@ra6dano kada 4e re o @o4edincu ko4i tra,a 7a @oslo ili @roFesi4oL ali na istu tendenci4u
naila7io i kada @osatrao dru>t6o kao celinu. 9e*nika 4e 4o> 4edno us@ela da i7iri
@o4edinca i dru>t6o.
Obra7o6an4e, ak i u Prancusko4, @osta4e usereno na s@eci4ali7oA6ani cil4 @roi76odn4e
te*niara, >to 7a @osledicu ia st6aran4e @o4ediAnaca ko4i su korisni sao kao @ri@adnici
te*nike ,ru@e, na osno6u aktuelni* kriteri4ua korisnosti, @o4edinaca ko4i se @rila,oEa6a4u
strukturi i @otrebaa te*nike ,ru@e. Inteli,enci4a 6i>e neHe biti u7or, sa6est ili nada*n4u4uHi
intelektualni du* ,ru@e, ak i u oba6l4an4u kriAtiki* Funkci4a. 9ak6i @o4edinci He, kao na46eHi
o,uHi konForisti,
'&&
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'&M
biti slu,e te*niki* instruenata. 8ao >to 4e rekao 3u4 8uFn4al %3ouis !ouF,nal(, l4udski o7ak
se ora @rila,oditi no,o na@redni4e o7,u a>ine. A obra7o6an4e 6i>e neHe biti
ne@red6idl4i6a i u7budl4iA6a a6antura l4udsko, du*a, 6eH u@raGn4a6an4e konFori7a i uen4e
triko6a ko4i o,u biti od koristi u s6etu te*nike.
Tehnika ra#a
Jo> so daleko od dana kada Heo na ras@ola,an4u iati l4ude obra7o6ane u skladu s
no6i etodaa. -iHe @otrebno 4o> na4an4e @ola 6eka @re ne,o >to se te etode @ot@uno
ra76i4uL @otrebno 4e 6reAe 7a n4i*o6o or,ani7o6an4e. : Prancusko4, orao raunati da He
na biti @otrebne d6e deceni4e 7a n4i*o6u ,enerali7aci4u i obua6an4e kadro6a i 4o> d6e deceni4e
da n4i*o6i re7ultati @ostanu 6idl4i6i u celo4 ,eneraci4i obra7o6ano4 na ta4 nain. 9e@o te
@roene oGda He biti brGi u =4edin4eni 2rGa6aa i =o64etsko =a6e7u, a ne>to s@ori4i u
ostatku E6ro@e.
: eEu6reenu, dru>t6o ora nasta6iti da Funkcioni>e. : @relaA7no @eriodu biHe sta6l4en
u @o,on dru,i oHni siste ada@taci4e: ko@leks radni* te*nika. 9a4 te*niki ko@leks
ukl4uu4e @roFesioAnalno usera6an4e, or,ani7aci4u rada, F7iolo,i4u @osla i tako dal4e. O6de
o@et naila7io na t6rdn4u da 4e re o na@retku u @ra6cu odreAEeno, D*uani7aI.
Radne te*nike @oin4u sa s6eto a>ina i ia4u alo ob7ira @reAa o6eku. ;a>ine su
na@ra6l4ene i ras@oreEene, oko n4i* su i7,raEene 7,rade, a l4udi su se>teni unutar n4i*. Puni*
@edeset ,odina ta @rocedure 4e bila @ot@uno nasuina. Onda 4e @rieHeno da se @rodukA
ti6nost radnika oGe 7naa4no @o6eHati tako >to He u se naetauti odreEena @ra6ila. Re7ultat
4e bio siste ko4i se @o6e7u4e s ienia Prederika Vinsloua 9e4lora i .enri4a Porda %.enr)
Pord(. 8ao >to 4e @oka7ao KorG Pridan, oni nisu u7eli u ob7ir ni>ta >to 4e i76an @otreAba
@roi76odn4e i aksialno, iskorisca6an4a a>ineL oni su @ot@uno 7anearili ro@st6o ko4e ti
Faktori @odra7ue6a4u, sa s6o4i @roi76odAni lini4aa, beskra4ni @ot@odelaa 7adataka i
tako dal4e.
/eko He o@ra6dano @ri,o6oriti da se ta4 siste @oste@eno en4ao i da 4e konano @oeo da se
ba6i ne toliko @itan4e aksialne eks@loAataci4e, koliko o@tialni re7ultatia. Zaor
radnika %>to 4e tea o ko4o4 4o> ne 7nao do6ol4no( @ostao 4e @redet inten7i6ni* istraGi6aAn4a.
-io 4e @re@o7nat 7naa4 l4udsko, Faktora. ?ak se @oelo @ri7na6ati da 4e to nedo6ol4no, 4er 4e o6ek
4o> u6ek bio sao 4edan DFaktorI eEu no,ia, i to ne na46aGni4i. 9rebalo 4e u6aGiti @riat
celo6ito, l4udsko, biHa, @rila,oditi rad o6eku i u7eti u ob7ir @si*olo>ku ra6noteGu radno,
o6eka. /e treba na,la>a6ati da 4e oti6aci4a ko4a 4e sta4ala i7a s6e,a to,a bilo sa7nan4e da
l4udska @si*olo,i4a ne@osredno utie na @rodukti6nost. 8ada radnik oseti da se nala7i u
ne@ri4atel4sko okruAGen4u i u ekonosko sisteu su@rotsta6l4eno n4e,o6i interesiAa,
on neHe raditi %i to nes6esno( sa isti Garo i 6e>tino. =6e 4e to, @o Pridanu, @osta6ilo
@roble ekonosko, reGia kao celine. Ekonoski na@redak, sa @o sebi, nea do6ol4no
snaGnu tendenci4u da radniku donese korist od te*niko, @ro,resa, iako 4e kao @otroA>a od
n4e,a oGda iao 6eliku dobit. Iskl4ui6o ateri4alne @roene radni* uslo6a nisu do6ol4ne. One
su nesun4i6o neo@*odne 7a @oAetak, ali F7iolo>ka @rila,oEa6an4a nisu 4edina. .i,i4ena i
be7bednost rada ora4u se @obol4>atiL ora se i7abrati na4bol4a lokaci4aL ak bi se i u7ika
o,la u@otrebiti da rad uini ritini4i i an4e ne@ri4atAni. Ali, to 4o> ni4e do6ol4no. Istinski
@roble 4e @si*olo>ki. Radnik se suoa6a s rutinski @roceduraa ko4e se ora4u oba6iti u
ne@roenAl4i6o redosledu, da bi rad bio sisteatian, racionalan i eFkasanL on se dosaEu4e,
us@ora6a rad i @si*olo>ki 4e s@utan. Zato 4e neo@*odno @robuditi n4e,o6u isao i na6esti ,a da
uest6u4e u Gi6otu cele FabriAke. On ora osetiti 7a4edni>t6o interesaL u n4e,a se ora usaditi
ide4a da n4e,o6 rad ia dru>t6eni 7naa4. :kratko, on se ora inte,risati u @redu7eHe u ko4e
radi. 9a inte,raci4a He @o@riiti ra7liite oblike u ra7liiti 7el4aa. Ona oGe iati oblik
@roi76odne strukture, kao u Fabrici D-ataI
#C
, ili oGe iati oblik soci4alni*, s@ortski* i obra7o6A
ni* aranGana. Inte,raci4a oGe 7naiti uesce radnika u Fnansi4aa ili u@ra6l4an4u ili, u
ekstreno slua4u, @rienu s6eobu*6atai* sisteA
#C
9oas -ata %9oas -ataa 1OM&A1"'C(: e>ki industri4alac, ko4i 4e s6o4e Fabrike obuHe u
Zlinu @ret6orio u Federaci4u ne7a6isni* Dstudi4aI. %Pri. @re6.(
'&O
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'&"
a, kao >to su Dodnosi sa 4a6noscuI ili Dl4udski inGen4erin,I. O6de 4e do6ol4no na6esti sao
neke od bro4ni* te*nika inte,raci4e, be7 ulaGeAn4a u n4i*o6e 6eoa ra7no6rsne e*ani7e.
/a ta4 nain su ost6areni neki odlini re7ultati. /a @rier, tenAdenci4a da se a>ine
@rila,ode o6eku i da se @ot6rdi @riat o6eAka nad a>ino @roi76ela 4e bro4na istraGi6an4a
6redna @o>to6an4a. 2oneda6no 4e 6rlo alo @ro4ektanata i @roi76oEaa a>inski* alata
obraHalo @aGn4u na radnike ko4i He i* koristiti. Za n4i* 4e 6eliki na@reAdak >to su @ri7nali da se
a>ine ora4u konstruisati ia4uHi na uu radnika, da @ola7na taka ora biti l4udsko biHe.
Ali, >to 6i>e na@reAdu4u u torn @ra6cu, utoliko se @roble uka7u4e kao ko@liko6ani4i.
9e*niari su se u @oetku ba6ili @re6as*odno eliinaci4o F7iko, 7aoraL @o>to su u toe
us@eli, s*6atili su da 4e sada @roble ner6ni i entalni 7aor. 9ako su kancelari4ske a>ine bile
6isoko @rila,oEeAne radniku s ateri4alno, stano6i>taL F7iki na@or 4e skoro @ot@uno
reduko6an ne@restano eliinaci4o 7aora i7a76ano, sta4an4e, @reo@tereHen4e ula i
@otrebo 7a @reko6reeni rado. Ali, uan4en4e F7iko, na@ora sao 4e do6elo do
@o6eHan4a 7aora usled entalne koncentraci4e, reFeksne @aGn4e i asietri4e @okreta, >to su
Faktori ko4i br7o i7a7i6a4u ner6nu iscr@l4enost. /iko ni4e oeki6ao da He a>ine ko4e su
@ro4ekto6ane 7a o6eka i F7iki dobro @rila,oEene, i7a76ati 4o> brGe tro>en4e i ubr7ano staren4e
oni* ko4i n4ia ruku4u. Produkti6nost radnika se 7naa4no san4u4e @osle sao etiri ,odine i,
uo@>te u7e6, @oin4e da se @rieHu4e 6eH sa d6adeset d6e ,odine starosti. O@tialne ,odine
radnika ko4i rade s tak6i a>inaa su i7eEu >esnaeste i d6adeset dru,e. O6a @osledn4a
in4enica @roi7ila7i i7 sae a>ine, n4eno, rita, itd. 34udski @roble, dakle, ni4e re>en, 6eH 4e
@ostao i7raGeni4i. On ak i7,leda nere>i6. -ri,a 7a o6eka ko4a se @rieHu4e u ti @oku>a4ia
ora se, tako i7,leda, satrati na@retAkoL isto 6aGi i 7a bri,u te*niara o linosti radnika i
@oku>a4e da u se obe7bede sredst6a 7a saousa6r>a6an4e, osni6an4e biblioteka ili tako >to
u se @ruGa @ooH u re>a6an4u lini* @roblea.
Ali, kada alo bol4e ra7islio, nisu li ti na@ori i intereso6an4a deo 4edno, a@straktno,
idealaQ Nta oni 7aista 7naeQ 3eon Valter %3eon +alt*er(, 6eliki teoretiar @rila,oEa6an4a
a>ine o6eku, t6rdi
da to @rila,oEa6an4e ia 7a cil4 Daksialnu @rodukti6nost u7 iAnialan utro>ak l4udske
ener,i4eI. Ali, taka6 cil4 na @r6o esto sta6Al4a eFkasnost, kada 4e re i o o6eku i o a>ini.
8ada se s6e u7e u ob7ir, cil4 4e da radnik radi na dobro @rila,oEeno4 a>ini. I ,le uda,
is@osta6l4a se da 4e ono >to 4e @rednost 7a @roi76odn4u u isti a* i @rednost 7a @o4edinca.
Jedan od ,la6ni* t6oraca biblioteka 7a radnike o@isao 4e konce@Aci4u D@raktine korisnostiI
ko4o treba da se 6ode tak6e biblioteke. 8n4i,e treba birati na osno6u Dn4i*o6o, kra4n4e,
oralno, do@riAnosaI. Ako kn4i,a oo,uHa6a radniku da i7be,ne direktnu kontrolu >eFa,
Dtreba 4e odobriti sao u ono4 eri u ko4o4 n4ena tea do76ol4aA6a ruko6odst6u da kontrolu
ost6aru4e indirektnoI. Pod ti uslo6o, kn4i,a oGe biti dra,oceno @ooHno sredst6o, 7ato
>to u6odi lino intereso6an4e, sluGi kao i76or inici4ati6e i 7ado6ol4a6a rado7nalostL ali, @od
uslo6o da radnik ostane u ne7nan4u o onoe >ta treba da 7na i da ruko6odst6o ia Doba6e7uI
da i76r>i i7bor 7a n4e,a.
/eko bi o,ao da u@ita: D2a li su te ide4e ka@italistike ili kouniAstikeQI =6ako ko bi o,ao
da @ruGi ned6osislen od,o6or na to @itaAn4e bio bi nesun4i6o 6eliki 7nalac, 4er se iste
konce@ci4e @od4ednako esto 4a6l4a4u u oba sistea. One ne @redsta6l4a4u teori4e 6eH ne@osreAdan
i7ra7 in4enice da radna te*nika ini nuGno @ot@unu inte,raciA4u radnika. -ilo bi nedo@usti6o
da >ti6o ko4e radnik ita @rou7roku4e us@ora6an4a, @obune ili @oeran4e teGi>ta intereso6an4a.
9ak6e st6ari su ne7aisli6e, be7 ob7ira na reGi. 8ultura se ora @rila,oditi te*Anici i
@odsticati @rodukti6nost. Prea toe, cen7uru u to4 oblasti ne treba 6ideti kao 7lo, ne,o kao
nei7beGan @reduslo6 ob4ekti6ne te*nike. Isto 6aGi 7a 7auEu4uHe st6aran4e @o7ici4e Dsa6etaikaI, o
eu 4e @isao Pridan. /aie, @o>to 4e u neki Fabrikaa uoeno da uslo6i oAderno, rada
i7a7i6a4u @si*olo>ke setn4e, 7a@osleni su @si*olo7i da bi delo6ali kao Di7du6ni 6entilI 7a Galbe i
ne7ado6ol4st6a 7a@osleni*. Za@osleni o,u @o6eriti s6o4a oseHan4a ti Dsa6etniciaI, s
,aranci4o da sa6etnici neHe ni>ta reHi ruko6odst6u Fre. Ali sa6etnici, u st6ari, nikada ni>ta ne
sa6etu4u. /4i*o6e akti6nosti nea4u ni>ta 7a4edniko, s leen4e du>e, >to 4e isi4a ko4a bi u
na4an4u ruku @odra7ue6ala duboke @roene, no6u ori4entaci4u i buEen4e s6esti radnika, a s6e
to 4e
'M0
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'M1
6elika o@asnost. /iti 4e n4i*o6 7adatak da istraGu4u konkretne @roene ko4e bi bile oba6e7u4uHe 7a
Fru. /4i*o6a 4edina duGnost 4e da o*rabre i7raGa6an4e ne7ado6ol4st6a i da to saslu>a4u. 2obro 4e
@o7nato da 4e i7raGa6an4e @atn4e olak>a6a @atn4u. :oeno 4e da su i76esne @si*olo>ke setn4e
i7a76ane nii dru,i do Hutan4e i da su @obune ,a4ene u ti>ini. 2o@ustiti l4udia da ,o6ore
7nai uiniti i dobroL @ored to,a, to ,u>i re6olt. O@asno 4e do76oliti radnicia da eEusobno
ra7,o6araA4u o @robleia. ;no,o 4e udri4e dati i 6entil u obliku diskretno, Firino,
@osrednika, @si*olo>ko, te*niara, uesto da i se do@usti da ot6oreno i7ra7e s6o4e @rituGbe. 9i
Dsa6etniciI ia4u istu ulo,u na industri4sko ni6ou kao i so64etski a,a7in <rokodil na
@olitiko. 9e>ko 4e u s6eu toe @ronaHi l4udski interes. -ri,a se @oka7u4e @re s6e,a 7a
te*niki ra76o4. :blaGa6an4e l4udski* te>koHa i7a76ani* te*niAko 4e od sekundarno, 7naa4a.
;i>el 8ro74e %;ic*el !ro7ier( t6rdi da isto 6aGi i 7a te*niku ko4a se 7o6e Dl4udski inGen4erin,I.
=lina situaci4a @osto4i i u dru,i disci@linaa %na @rier u soAciolo,i4i(, >to nas na6odi na
7akl4uke ko4i si,urno nisu sub4ekti6ni. =oci4alno istraGi6an4e us@osta6l4a @riat sociolo>ko,
nad l4udski: ono se ne ba6i sao o6eko6o indi6idualno @si*olo,i4o i F7ioAlo,i4o 6eH i
n4e,o6i odnoso @rea dru>t6eno or,ani7u. 9u 4e 6aGno @ostiHi da o6ek 7aista @ri@ada
dru>t6eno4 ,ru@i. Proble 4e isti i u soci4alistiko4 i u ka@italistiko4 ekonoi4i. 8a@italistiko
dru>t6o 4e oGda bliGe re>en4u, ali oba dru>t6a se suoa6a4u s @robleAo ubeEi6an4a o6eka i
7adobi4an4a n4e,o6e lo4alnosti. 9o 4e ra7lo, 7a @o4a6u 4o> 4edne l4udske te*nike, o ko4o4 Hu
kasni4e ,o6oriti. O6de oGeo ra7otriti n4ene cil4e6e.
: i76e>ta4u 7eLunarodne organizacije rada i7 1"'1. ,odine, Socijalni as&ekti racionalizacije2
oGe se @roitati da 4e Dneo@*odno racionali7oA6ati ne sao @roi76odn4u, 6eH i odnose i7eEu
@osloda6ca i radnika.I A ,odine 1"$1, 7eLunarodna organizacija rada 4e konstato6ala da He
Daeriki ka@itali7a 7adobiti @o6eren4e s6o4i* radnika, @otro>aa i 6lasnika ob6e7nica, kao i
4a6nosti, indi6idualno i kolekti6no, tek kada industri4ska te*nika us@e da ra76i4e bri,u 7a
o6eka.I =6r*a naune or,ani7aci4e rada, kako 4e to Forulisao Pridan, @re i @osle @o4a6e
@si*ote*nike, industri4ski* odnosa i te*niko, *uani7a, bila 4e i
'M1
4este da Dobe7bedi aksialnu dobit s inialni utro>ko na@oAra i ateri4ala. Ali, o6o
@osledn4e ine sredst6a ko4a @osta4u toliko sloGena i raFnirana da aloA@oalo en4a4u
F7ionoi4u naune or,ani7aci4e radaI. =iste l4udski* odnosa, ko4i se @ono6o st6ara u ok6iru
industri4e, ,radi se, @o i>l4en4u n4e,o6i* t6oraca, na osno6u industri4sko, odela. =tudi4a V. E.
;ura %+. E. ;oore( 4e 7naa4na u torn @o,ledu. Po ;uru, l4udski odnosi ora4u od,o6arati
Funkci4aa @o4edinaca an,aGo6ani u @roi76odno ciklusu. ;ur @ri@isu4e l4udski odnosia
sledeHe etiri karakteristike:
Pr6o, odnosi i7eEu l4udi ora4u biti o,ranieni na te*nike 7a*Ate6e n4i*o6i* @roFesionalni*
odnosa. Oni ne se4u @ostati bliski, tak6i da ukl4uu4u dubl4e ide4e, teGn4e i @reoku@aci4e.
Po4edinci ukl4ueni u industri4ski rita ora4u ostati l4udska biHa i odrGa6ati eEul4udske
odnose, ali sao one ko4i se odnose na te*nike akti6nosti.
/a dru,o estu, l4udski odnosi ora4u biti uni6er7alniL oni se ora4uD7asno6ati na
kriteri4uia ko4e o,u 7ado6ol4iti lano6i @roi76ol4ne @o@ulaci4ske ,ru@e, ne7a6isno od
@ret*odni* soci4alni* odnosa ili @ret*odne @ri@adnosti dru,i ,ru@aa, ko4e nisu @o6eA7ane s
rado o ko4e 4e recR. 2ru,i reia, eEul4udski odnosi ne se4u iati neku dru,u
osno6u osi te*nike. =redina u ko4o4 4e @o4edinac @ret*odno bora6io nea nikaka6 7naa4,
kao ni n4e,o6e @ret*odne sklonosti ili teGn4e. 9e*nika ko@en7u4e s6e ostalo. Prea toe,
oGe se ,o6oriti o te*niko Duni6er7ali7uI. 9e*nika 4e s@ona i7eEu l4udiL ona 4e
isto6reeno ob4ekti6na i neodreEenaL ona nadoknaEu4e indi6idualne nedostatke i ne do@u>ta
i7,o6ore ili @o4eAdinana i7d6a4an4a.
9reHa karakteristika l4udski* odnosa 4e racionalnost. 34udski odnosi su neo@*odni 7a
@ra6ilno Funkcionisan4e or,ani7a kao celine. 9a4 or,ani7a 4e stro,o racionalan i odnosi ko4i
su u n4e,a u,raEeAni ora4u se osisliti na racionalno4 osno6i. /e se se do@ustiti da eoci4e
ili sentientalnosti naru>a6a4u e*ani7a. 8ada se ra7aAtra @roble eoci4a, kao, na
@rier, u Daso6no4 ikrosociolo>ko4 anali7iI, on se tretira kao Funkci4a 6eHe racionalnosti
,ru@e i ob4ekti6Ani4e ra6noteGe.
'MC 9E./I8A I3I :3O< VE8A
?et6rta karakteristika 4e da ti odnosi ora4u biti ne@ersonalni, usA@osta6l4eni ne na osno6u
sub4ekti6no, i7bora i i7 lini* ra7lo,a, ne,o na osno6u n4i*o6e o@tialne 6al4anosti. /ara6no,
sub4ekti6ni i7bor i lini ra7lo7i ora4u se u7eti u ob7ir u eri u ko4o4 utiu na te*niara, ali su
li>eni s@ontanostiL oni su sao 4edan eleent te situaci4e.
=kot i 3inton, u s6o4o4 no,o ra7no6rsni4o4 studi4i i7 1"#'. ,odine, @ot6rEu4u ;uro6u
anali7u. Po n4ia, u te*niko ko@leksu, u >ta se na>e dru>t6o @ret6orilo, i ko4e uni>ta6a
s6aku 6rstu 7a4ednice, neo@A*odno 4e ko@en7o6ati o6eko6u @rirodnu nes@osobnost da odrGa6a
eEul4udske odnose u te*niko uni6er7uu. 9o se ora @ostiHi ne sao 7a dobro o6eka
6eH i 7ato >to su eEul4udski odnosi te*Aniki neo@*odni 7a na@redak 6eliki* @redu7eHa.
Prea toe, u ti @redu7eHia 4e neo@*odno or,ani7o6ati ,ru@e, ko4e su od,o6orne, ali i
do6ol4no userene da sluGe 7a4edniko cil4u A @rodukti6nosti. Onda treba 6e>taki
re@roduko6ati @rirodne uslo6e, tako da se o,u us@osta6iti eEul4udski odnosi. /a @rier,
@redu7eHe oGe dobiti adinistrati6nu strukturu ko4a re@roduku4e s@ontanu or,ani7aci4u.
9e*nika tako76ani* l4udski* odnosa, ra76i4ena 7ato da @rila,odi @o4edinca te*niko
il4eu, da ,a @risili da @ri*6ati s6o4e ro@st6o, da ,a na6ede da @ronaEe sreHu kro7
Dnorali7aci4uI s6o4i* odnosa s ,ru@o i da ,a inte,ri>e u tu ,ru@u u 4o> 6eHo4 eri A tak6a
te*nika 4e karakteristina 7a @ri6ide i obane ko4e se ora4u obe7bediti l4udia ako se Gele
i7beHi konFikti i7a76ani Gi6oto u te*niko okruGen4u. 8ao lek, ona ne 6redi no,o, ali 4e
7naa4na kao si@ torn 4aan4a te*nike. ;oGe se reHi da su ti lini odnosi takoEe te*nike, da oni
nisu @roti6teGa dru,i te*nikaa, 6eH da oni do6ode do @riene te*nike u na4lini4o4 i
na4ne@osredni4o4 oblasti l4udski* akti6nosti: u o6eAko6i odnosia s dru,i l4udia. One
olak>a6a4u te>ku o6eko6u situaci4u A ali sao tako >to ,a @risil4a6a4u da i se 4o> teel4ni4e
@otini. One @ot@oaGu i l4udski Gi6ot i delo6an4e a>ineri4eL istoA6reeno una@reEu4u
@roi76odn4u i @otin4a6a4u l4udsku s@ontanost ateatiki @roraunia te*niara. :kratko,
one su neka 6rsta ul4a 7a @oda7i6an4e, a ne sredst6o @ooHu ko4e, bi l4udi o,li @oA6ratiti
oseHan4e dosto4anst6a, identiteta i autentinosti. /a@roti6, to su ilu7i4e ko4e ,ase Gel4u @o4edinca
7a nei bol4i. ?o6ek se nesuA
34:2=8E 9E./I8E 'M'
n4i6o oseHa bol4e 7a*6al4u4uHi te*nikaa l4udski* odnosaL ali one su @ot@uno ori4entisane na
@otin4a6an4e o6eka @risilno radu. ;a>ine i @rodukti6nost se tu 4a6l4a4u kao @okretake sile.
=6e >to 4e reeno o te*nici l4udski* odnosa 6aGi kako 7a soci4aliAstiko, tako i 7a
ka@italistiko dru>t6o. D=oci4alistiko nadetan4eI 4e sao 4edno @si*olo>ko oruEe i4i 4e cil4 da
natera l4ude da 6i>e rade. /a@ or da se o6ek inte,ri>e u 6elika @redu7eHa ni4e o,ranien na kaA
@itali7aL on @roistie i7 te*niki* istraGi6an4a i4e 4e 6aGen4e uni6erA7alno. /a46i>e >to se oGe
reHi 4e da su @od ka@itali7o @si*olo>ke te*nike userene na @roble inte,risan4a @o4edinca
u @ri6atno @redu7eHe. : soci4ali7u one ia4u o@>ti4u @rienu.
/i>ta od s6e,a to,a ni4e @roi76od nei4e 7lonaernosti ili neko, DsisteaI, 6eH @roste
in4enice da su 7a re>a6an4e @roblea industri4Aske e*ani7aci4e neo@*odne i dru,e te*nike. /e
@osto4i sukob i7eAEu e*aniki* te*nika s 4edne i or,ani7acioni* i @si*olo>ki* te*nika s
dru,e strane, tako da o6e @osledn4e us@osta6l4a4u ra6noteGu s @r6i. 9aka6 odnos @osto4i, ali
sao unutar >ire, te*niko, Fenoena, unuAtar 4edne uni6er7alne >ee, @ri eu su l4udi
odreEeni kao ob4ekti celo, te*niko, ko@leksa, sa stano6i>ta eFkasnosti. Otuda, kao >to sa
6eH @rietio u 6e7i s no,i dru,i @itan4ia, instruenti ko4i oo,uHa6a4u o6eku da
o@stane, ak i da bude sreHan, @otin4a6a4u ,a @od4ednako, ako ne i 6i>e od dru,i* te*nika,
te*niko idealu ko4i nea nikak6e 6e7e s bilo kak6i st6arni *uani7o. ;eAEusobno
@o6e7ani rast a>ina i or,ani7aci4e doka7u4u o6u t6rdn4u. Or,ani7aci4a rada, @si*olo>ka
istraGi6an4a, @ri6idna ada@taci4a a>ine o6eku A s6e to 7a@ra6o oo,uHa6a 4aan4e
e*aniko,. Nto eA*aniko @osta4e snaGni4e, utoliko su dru>t6u neo@*odni4e @roti6ereL ali
kako su @roti6ere i sae te*nike, one oo,uHa6a4u e*aniko4 sFeri da se 4o> 6i>e ra76i4a,
kao u neko 7aarano kru,u. Vero6ati da He *uanistiki leko6i uistinu ublaGiti nedostatke
a>ine 7nailo bi @osatrati a>inu kao statinu in4enicu. Ali, ona to nikako ni4eL n4en
na@redak 7a6isi od @redloGeni* *uanistiki* leko6aL a oni, sa s6o4e strane, 7astare6a4u sa
s6aki no6i e*aniki na@retko.
Istaknio 4o> 4ednu, @osledn4u in4enicuL ona se dotie osetl4i6e take i na>e su6i>e saGeto
ra7atran4e oGe @o,oditi neke l4ude. =inA
'M$
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'M#
dikati su se @o4a6ili kao 6eliki l4udski @rotest @roti6 nel4udsko, kaAraktera ka@itali7a i
eks@loataci4e radnika. /aGalost, sindikali7a 4e s6uda i7,ubio s6o4 @r6obitni karakter i @ostao
isto te*nika or,aniA7aci4a. 9o se ne oGe ne,irati, bilo da @roua6ao sindikali7a kao deo
drGa6no, or,ani7a, u n4e,o6o4 so)4etsko4 Fori, ili kao do@unu @roi76odn4i, u n4e,o6o4
aeriko4 Fori. : oba slua4a sindikali7a 6i>e ne @redsta6l4a borbenu silu, 6eH te*niku
adinistraci4u. : o6o trenutku, sindikali7a 4e 4o> u6ek borbena sila u Prancusko4 i Itali4i, ali
u tako be7lino i or,ani7o6ano obliku da 4e kra4n4i is*od 6eH sada 4asan.
I o6o,a @uta, re7ultat i7,leda kao @roi76od te*nike. Radnik @osta4e s6e lak>i 7a
Dor,ani7o6an4eI. On 4e obu*6aHen sindikalni or,ani7aciA4aa ko4e u s6e 6eHo4 eri @osta4u
oba6e7ne i s6e eFkasni4e. On se na n4i* na6ikao i ak oseHa @otrebu 7a n4ia. Pored to,a,
oderna @odela linosti i rada na6odi na @re@u>tan4e or,ani7aci4i. Radnik lako @odleGe ubeEen4u
da He kro7 do@rinos s6o4o4 so@st6eno4 or,ani7aci4i oHi da @roeni >ire ok6ire sistea i olak>a
so@st6ene ne@ri4atnosti. Ali, on ne s*6ata da 4e or,ani7aci4a i4i 4e lan i saa deo ko@leksa
te*niko, or,ani7a de@ersonali7aci4e. Ono s ie se o6de sreHeo 4e "istif-kacija2 u
arksistiko sislu te rei. Pra6a ulo,a sindikali7a 4e da @odrGi te*niki @ro,res. On 7a*te6a
duboku transForaci4u radnike situaci4e kro7 ob4ekti6nu industri4sku or,ani7aci4u, ne7a6isnu od
ide4e ka@italistiko, @roFta. On ne @odrGa6a neor,ani7o6anu radnu sna,uL isti sta6 ia i @rea
ne7a6isni radnicia ko4i u s6o @oslu i Gi6otu nisu osetili teret a>ine. =indikali7a ne 6idi
radnika i76an d6ostruAko, ok6ira Fabrike i sindikata, oba u7eta u te*niko sislu.
8ada se radnici or,ani7u4u, oni se @odreEu4u 7akonu te*niko, @ro,resa ko4i 7a*te6a da s6i
oblici l4udsko, Gi6ota budu or,ani7o6ani. 9o ob4a>n4a6a lakoHu s ko4o sindikati, kada se 4edno
snaGno konstiAtui>u, @rela7e u stan4e totalne dru>t6ene or,ani7aci4e. Oni nasta6l4a4u da delu4u kao
su@rotsta6l4ena sila neki l4udia i neki ekonoski tendenci4aa, ali 6i>e ne @redsta6l4a4u
re6olucionarnu sna,u u odnosu na osno6ne strukture. /a@roti6, oni @osta4u deo ti* struktura.
Radnik isli da 4e or,ani7o6an slobodno i da i7raGa6a s6o4u linostL ali on se
tako sao @otin4a6a te*niko i@erati6u kao n4e,o6 @redet, kro7 e*aniki as@ekt s6o,
@osla.
/ea naeru da ne,ira obra7o6nu 6rednost sindikata ili n4iA*o6 do@rinos @obol4>an4u
sudbine radnika. =ao Geli da i7ra7i %u sas6i dru,o4 ra6ni( u koliko ste@enu se
sindikali7a ra76i4ao @aralelno s te*niki @ro,reso i da se nala7i u ne@osredno odnosu s
te*niki i@erati6ia. 8ro7 sindikate radnik @o4aa6a s6o4e robo6an4e te*nici, u6eHa6a n4ene
or,ani7acione oHi i 7a6r>a6a s6o4u so@st6enu inte,raci4u u @okret od ko4e, 4e sindikali7a u
@oetku trebalo da ,a oslobodi.
Profeiona$no umeravanje
IstraGi6an4a o o6eku u radni uslo6ia do6ela su do st6aran4a bro4ni* kate,ori4a
@o4edinaca @rea n4i*o6o4 6eHo4 ili an4o4 s@oAsobnosti @rila,oEa6an4a, na @rier,
racionali7o6ano industri4sko radu. /eki radnici se be7 @roblea @rila,oEa6a4u radu na
@okretno4 traci, dok dru,i @osta4u neurotini. 9o @osta6l4a @roble ra7liko6an4a ra7liiti*
l4udski* kate,ori4a u @o,ledu @rila,odl4i6osti.
Od,o6or na ta4 @roble 4e no6a te*nika: @roFesionalno usera6an4e. Ona t6rdi da oGe
otkriti @roFesionalne sklonosti s6ake osobe i useriti 4e ka na4@o,odni4o4 @roFesi4i, na ko4u He ta
osoba biti @rirodAno ada@tirana, u ko4o4 He @ruGiti na46i>e, u7 na46eHe uGi6an4e.
/aGalost, @r6ora7redni rad P4era /a6ila %Pierre /a6ille(, ko4i se ba6i o6o te*niko
@oka7ao 4e da n4ene t6rdn4e ne od,o6ara4u u @ot@unosti te*niko4 realnosti. /eHu ra7atrati
@r6i deo n4e,o6e arA,uentaci4e, ko4i 4e iskl4ui6o arksistiki. On t6rdi da ne @osto4e @rirodne
s@osobnostiL @rea toe, @roFesionalno usera6an4e i* ne oGe ni otkriti. 9a t6rdn4a 4e,
nara6no, @robleatina 7a nearksiste. Ostatak n4e,o6e ar,uentaci4e 4e ne7a6isan od @r6o,
dela i oGe se @osatrati 7asebno.
Pre ne,o >to se os6rneo na /a6ilo6 rad, Geleo bi* da doda da o6de ne do6odi u @itan4e
6rednost testiran4a. 9esto6i kao celina da4u @ou7dane i 6redne inForaci4e. Ako osta6io @o
strani neke re7er6e u @o,ledu detal4a, tu te*niku oGeo satrati eFkasno. Ali, radi
'M&
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'MM
@ra6ilne @rocene n4ene 6rednosti, orao 4e Dsta6iti u kontekstI. 9e*nike oderno, s6eta se
ne o,u od6o4iti 4edna od dru,eL @reAa toe, te*nika @roFesionalno, usera6an4a ora se
inte,risati u ko@leks s6i* dru,i* te*nika, na @rier, u siste @olitiki* i ekoAnoski*
te*nika.
/a6il @reci7no @oka7u4e da ono >to na7i6ao @roFesionalni usera6an4e od,o6ara
7a*te6ia ka@italistiki* ekonoski* te*nika. 8ao neki slua4e, ta te*nika u is@iti6ano
@o4edincu DotAkri6aI u@ra6o one s@osobnosti ko4e su od su>tinsko, 7naa4a 7a ka@iAtalistiku
ekonoi4u. /a ta4 nain, 7a 6ree 6elike ne7a@oslenosti u Prancusko4, od 1"'C. do 1"'M,
@roFesionalno usera6an4e 4e sisteatAski od6raHalo lade l4ude od @rekobro4ni* 7anian4a, kao
>to su eA*aniar, tekstilni radnik, itd. Period od 1"'M. do 1"'". 4e bio 6ree ra76o4a
etalur,i4e, tako da 4e @roFesionalno usera6an4e DotkriloI @o7i6 etalsko, radnika. <odine
1"$0. 4e @roi76odilo 6eliki bro4 @oAl4o@ri6redni* 7anian4a.
9o ne 7nai da @roFesionalno usera6an4e treba s*6atiti kao oruEe ka@italistiko, *ira ili *ira
6lasti. 9o ne ,o6ori ni da 4e @roFesionalno usera6an4e ne@reci7na te*nika. 9o 4ednosta6no
7nai da @osto4i 6eAlika Feksibilnost l4udski* @otenci4ala i da @roFesionalno usera6an4e
obliku4e te @otenci4ale u skladu sa su,esti4aa dru,i* te*nika.
Poislio >ta bi se desilo da se @roFesionalno usera6an4e i7olu4e od dru,i* te*nikaL na
@rier, kada bi se @re s6e,a i iskl4ui6o ba6ilo s@osobnostia @o4edinca. Re7ultat bi bio
besisleni siste Ota /o4Arata %Otto /eurat*(, ko4i bi eEuti bio 4edini lo,ian, ako biso
insistirali na toe da 4e iskl4ui6i cil4 @roFesionalno, usera6an4a da @ronaEe na4bol4i @osao 7a
@o4edinca, @ola7eHi od n4e,o6i* s@osobnosti. /o4rat 7ai>l4a @lan u tra4an4u od tri do @et
,odina, 7asno6an na s@osobnostia @o4edinca ut6rEeni @roFesionalni usera6an4e.
Ekonoi4a bi @oi6ala na ti s@osobnostia. Ako @roFesionalno usera6an4e ne bi otkrilo
ni4edno, e*aniara, a>inske radionice bi bile 7at6orene. Ako, @o to4 lo,ici, ne bi otkrilo
uitel4e, >kole bi se orale 7at6oriti. Ako bi, s dru,e strane, @roFesionalno usera6an4e @osle
nekoliko ,odina @ono6o otkrilo e*aniare, 7at6orene a>inske radionice bi @ono6o
@roradile. Jed6a da 4e @otrebno reHi da bi u ekonoi4i 7a6ladao *aos. Ali, to bi bio 4edini lo,ian
siste, kada biso 7aista *teli da @rednost dao interesia @o4edinca. Ako biso 7aista Geleli
da u ob7ir u7eo sao s@osobnosti @o4edinca, orali biso da st6orio ekonoski siste u
skladu s n4ia. Oi,ledna neAo,uHnost @osto4an4a tak6o, sistea @oka7u4e da 4e besisleno
@riAeniti @ra6ilo @rednosti @o4edinca i da se @roFesionalno usera6an4e ne oGe i7olo6ati od
dru,i* te*nika.
= dru,e strane, /a6il Geli da @roFesionalno usera6an4e >to 6i>e inte,ri>e u te*niki
ko@leksL on satra da se to oGe ost6ariti sao u soci4ali7u. 8ao @rier u7ia =o64etski
=a6e7, ,de @roFesionalno usera6an4e ne @oku>a6a toliko da otkri4e unutra>n4e s@osobnosti,
koliko @otenci4al 7a @rila,oEa6an4e, to 4est, @rila,odl4i6ost. : osno6i, =o64eti 6eru4u da ono >to
treba ut6rditi nisu @redis@o7ici4e @o4edinca, 6eH n4e,o6a @rila,odl4i6ost. ProFesionalno
usera6an4e onda ia 7adatak da kro7 obra7o6an4e @rila,odi @o4edinca @lanirani @otreAbaa
7a radno sna,o. /a @rier, @eto,odi>n4i @lan oGe 7a*teA6ati odreEen bro4 inera u torn
@eriodu. Prea toe, @roFesionalno usera6an4e ia 7adatak da eEu
d6anaesto,odi>n4acia i trinaeAsto,odi>n4acia @ronaEe one ko4i se o,u @rila,oditi to4 ulo7i.
/a ta4 nain se oda* us@osta6l4a d6ostruka o@eraci4a o@>te, obra7o6an4a usereno, na
odreEeno 7anian4e, kao i na @si*iku, e*aniku i FA7iolo>ku @rila,odl4i6ost kandidata.
Plano se tako obe7beEu4e neo@A*odna radna sna,a, a @o4edinani kandidati se eFkasno
@rila,oEa6a4u 7a*te6ano @oslu, @o>to su re,ruto6ani do6ol4no ladi i od @oetka obra7o6ani
u tano odreEeno @ra6cu. /a,lasak 4e @ono6o na obe7AbeEi6an4u sreHe @o4edinca na osno6u
@rila,oEa6an4a. Pret@osta6ka 4e da He @o4edinac biti sreHan kada 4e usklaEen sa s6o4i
7anian4e.
=o64etska ori4entaci4a na @roFesionalno usera6an4e identina 4e s neki neda6ni
tendenci4aa ko4e su se @o4a6ile u Aerici. : i76e>ta4u :neska o te*niko obra7o6an4u i
@roFesionalno useAra6an4u, ;ar,aret ;id 4e na@isala: DPo>to obra7o6an4e ora da odA
,o6ori ne na sada>n4e, 6e> na buduHe @otrebe dru>t6a, neo@*odno 4e stalno i na >to duGe sta7e
@red6iEati e6oluci4u obra7o6ni* struktura.I 9o 4edino oGe 7naiti da @o4edinac ora biti
obra7o6an i una@red @rila,oEen s6o buduHe @oslu, kao Funkci4a @red6iEeno, te*niA
'MO
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'M"
ko, @ro,resa. : ;a4o6i %;a)o( anali7aa i 3intono6o i76e>taA4u @redsta6l4eni u
:nesku, o,u se @ronaHi @od4ednako @reci7no i7raGeni uslo6i 7a o@stanak 7a4ednice u
te*niko s6etu. : s6i ti slua4e6ia, @roble 4e stro,a ada@taci4a @o4edinca na s6et
te*nike, @ri eu se ide toliko daleko da se ,o6ori o Dre@rodukci4i odreEeni* odusa delo6an4a
i oblika s@ontane or,ani7aci4eI. 9e>ko 4e i 7aisliti @reci7ni4i i7ra7 @rodiran4a te*nike u Gi6ot.
/e treba isliti da /a6ilo6a 6er7i4a @roFesionalno, usera6an4a o,rania6a l4udske
@otenci4ale. /a@roti6, n4en cil4 4e da @ro>iri oA,uHnosti @rila,oEa6an4a deteta. :7 @ooH
te*nike, @rea /a6ilu, D@o4a6iHe se neke no6e na6ike, s ko4ia He @o4edinac oHi da ueA
st6u4e u celo kontinuuu soci4alni* delatnosti... /4e,o6e @otrebe biHe u6edene u siste no6i*
na6ika, ko4e u ekonoski il4e @reda4e u nasleEe... Ada@taci4a 6i>e neHe biti ne>to @rirodno,
6eH steena @o cenu kraHe, ili duGe, na@ora, u 7a6isnosti od sloGenosti 7adatakaI.
: 6e7i s ti, u6era6a4u nas da He D@roFesionalno usera6an4e ooA,uHiti osno6no 7ado6ol4en4e
s6ake racionalne @otrebeI. :6eren sa da 4e ta t6rdn4a tana. 9ako obra7o6ana osoba biHe
7ado6ol4na. Ali, na4oAbini4e 4e @ret6aran4e 6ero6ati da 4e @roFesionalno usera6an4e u sluGbi
o6eka. 2a bi se odrGala ta te7a, @otreban 4e ceo arsenal @redrasuda i nedoka7i6i* Forula. 9e
@ret@osta6ke su sledeHe: %1( : trenutku kada se o6ek naEe u soci4alistiko sisteu, n4e,o6i
ko@leksi nesta4u. %C( : trenutku kada se neka instituci4a inte,ri>e u soci4alistiki siste, ona
en4a s6o4 karakter. %'( : trenutku kada su 7ado6ol4ene @otrebe indiA6idue, ona @osta4e sreHna.
%$( : trenutku kada se us@osta6i dru>t6ena *aroni4a, s6aki o6ek inte,risan u ta4 *aronini
siste ost6aru4e s6o4u l4udsku 6okaci4u. %#( Ono, asa kada o6ek @obe,ne od ka@itaAli7a, on
@osta4e =lobodan. 9ak6e besislice su sao nain da se 7aoAbiEu in4enice ili da se st6arnosti
@o,leda u lice. ?in4enice su do6ol4no 4asne. I7olo6ano od neki* dru,i* te*nika, @roFesionalno
usera6an4e 4e beskorisno. 8ada se @osta6i u s6o4 @ra6i kontekst, ono 4ednosta6no @osta4e
sredst6o @otin4a6an4a o6eka 7a*te6ia ekonoske te*nike. ?ak i kada se @roFesionalno
usera6an4u dodeli 7adatak oFkri6an4a s@osobnosti, kao, na @rier, u De*ano,raFu 7a
osobl4eI Antoana ;asa, i@ak se u 7naa4no4 eri u7ia u ob7ir s@osobnost @rila,oEa6an4a, na
osno6u ko4e se @ra6i i7bor.
9ako se @ono6o suoa6ao s e*ani7o ada@taci4e ko4i li>a6a o6eka slobode i
od,o6ornosti, @ret6ara ,a u Dst6arI i @osta6l4a na esto ko4e 4e na4@oGel4ni4e sa stano6i>ta neke
dru,e te*nike, to 4est, tao ,de 4e on na4eFkasni4i.
9akoEe se oGe t6rditi da se u neko4 taki susreHu @roFesionalno usera6an4e i Dno6a >kolaI.
ProFesionalno usera6an4e ni4e oba6e7no u Prancusko4. ;oGe se ak reHi i da 4o> ne @osto4i kao
te*nika. Ono 4e 4o> sa6etoda6ni or,an i ni>ta 6i>e od to,a. 9rend 4e, eEuti, 4asan. -ro4
sa6eto6ane dece @orastao 4e sa &0000 1"$$. ,odine na C#0000 u 1"#$. i @rocen4u4e se da 4e
@roseno M#] roditel4a sledilo u@utst6a saA6etnika 7a @roFesionalno usera6an4e. %Procenat 4e
rastao s@oro, od M' @rocenta 1"$$, do MO @rocenata 1"#0.( Nto se tie du,oroni* eFekata
usera6an4a, treba sao @rietiti da 4e ili sa6etnik bio u @ra6u ili 4e sa6eto6ano dete, kada se
6eH @os6etilo 7anian4u, bilo sta6l4eno @red s6r>en in. Praktino ,o6oreHi, neo,uHe 4e odustati
i to 7a@ra6o alo ko Geli. 96rdn4a da @roFesionalno usera6an4e ni4e oba6e7no u st6arnosti 7nai
6rlo alo, ako se ia u 6idu br7ina n4e,o6o, >iren4a.
9rebalo bi anali7irati i sa etod. Iako testo6i ko4i se trenutno koAriste nisu no,o o@asni, cil4
@roFesionalno, usera6an4a 4e da st6ori @ot@uni dosi4e o @o4edincu %nara6no, 7a n4e,o6o dobro(
i 6rlo 4e alo 6ero6atno da He oni ko4i i* i76ode 4o> du,o 7ado6ol4a6ati obini @siA*ote*niki
testo6ia. Oni He @oGeleti da idu no,o dal4e, ka sisteAatsko is@iti6an4u eocionalni*
tendenci4a i istraGi6an4u deteto6e instinkti6ne @rirodu, ka @otra7i 7a osno6ni eleentia
de4e @siA*ike i oraine konstituci4e. 9esto6i kao >to su tako76ani 9A9
#'
6eH se kreHu u torn
@ra6cu. 2ru,i i *rabri4i nain da se kaGe isto 4este da @roFesionalno usera6an4e @redsta6l4a
totalitarno @reu7ian4e ladi*.
Ali, kako to @reu7ian4e leGi u lo,ici sistea, ono se te>ko oGe s@reiti. O6de Hu se
7ado6ol4iHu tie da 7aintereso6ano, itaoca u@uA
#'
9A9 %9eatic A@@erce@tion 9est(: 9eatski test o@aGan4aL @ro4ekti6ni @si*olo>ki test u ko4e
se koristi standardni sku@ slika sa 6i>estruki 7naen4e, ko4e is@itanik treba da inter@retira.
%Pri. @re6.(
'O0
9E./I8A I3I :3O< VE8A
ti na odlinu kritiku sistea Vili4aa .olin,s6orta Va4ta, Uovek or-ganizacije %+illia
.ollin,s0ort* +*)te, Te Hrganization 7an(.
Propagan#a
O6de se suoa6ao s no6i sisteo l4udski* te*nika, sloGeniA4i od oni* ko4e so 6eH
ra7atrali, @o>to on ukl4uu4e te*nike druA,ai4e @rirode, deliino *i4erar*i4ske, a deliino
sintetike. ?ak ne @osto4i ni i7ra7 ko4i biso o@isali ta4 siste. !ro&aganda
(
V 4e su6i>e
o,ranien i7ra7, ali na4bliGi su>tini. 9a4 i7ra7 @odra7ue6a akci4u drAGa6e, kao i aso6ni utica4
na 4a6no nen4e. Niri Fenoen ko4i o6de ra7atrao, eEuti, ukl4uu4e kako @ri6atnu, tako
i indi6idualiA7o6anu akci4u.
Priarni @redet ra7atran4a 4e s4edin4a6an4e d6e 6rlo ra7liite te*nike kate,ori4e, ko4e
ine ta4 no6i siste l4udske te*nike. Pr6a kate,ori4a 4e ko@leks e*aniki* te*nika %@re
s6e,a radio, >ta@a i Flo6i(, ko4i oo,uHa6a direktnu kolekti6nu kounikaci4u s 6eoAa
6eliki bro4e l4udi, a da se @ri torn obraHa s6ako @o4edincu i7 ,ru@e. 9e te*nike @osedu4u
i7u7etnu sna,u ubeEi6an4a i 7naa4nu s@osobnost @si*iko, i intelektualno, @ritiska. 2ru,u
kate,ori4u ine sloGene @si*olo>ke %ak i @si*oanalitike( te*nike, ko4e donose @reciA7na
sa7nan4a o l4udsko4 @si*i. Zato se u n4i*o6o4 @rieni oGe rauAnati na 7naa4nu @ou7danost
re7ultata.
OdreEen bro4 te*nika do6eden 4e do 7a4ednike Fokusne take, u ko4o4 @roi76ode skoro
si,urne re7ultate. :na@red 4e @o7nato da He @roA4ekto6ana slika skoro ne@o,re>i6o @roi76esti
Gel4enu reakci4u. 9e*niki Fenoen ko4i ra7atrao u4edin4u4e d6e kate,ori4e u nedel4i6u celinu.
Posta6l4a se @itan4e kako se i 7a>to to desilo i da li 4e o6ek to Geleo.
8ada bi >ta@a bila @os6eHena iskl4ui6o roania u nasta6ciAa, a radio u7ici, oGda
ne bi bilo neo@*odno u6oditi @si*oanalitike etode. Ali, ak ni to ni4e i76esno. Nta oGe
i7,ledati ne6ini4e od stri@o6aQ I@ak, n4i*o6 dubok utica4 na itaoca oGe se doka7ati, kao i
n4i*o6a korisnost sa sociolo>ko, stano6i>ta. 9akoEe, >ta oGe
#$
O6de @rilaGe sao na4kraHi @re,led @o4a. Zaintereso6ano, itaoca u@uHu4e na o4u
kn4i,u !ro&aganda %1"&C.(
3J:2=8E 9E./I8E
'O1
i7,ledati be7a7leni4e od aerike u7ike koedi4eQ I@ak, s6i so s6esni n4i*o6o,
ekonosko, 7naa4a.
?ak i kad bi radio i >ta@a bili @os6eHeni iskl4ui6o 7aba6i, @ostoA4ao bi sledeHi @roble: na
osno6u e,a bi te te*nike trebalo o,raniiti i da li bi se one uo@>te o,le o,raniitiQ : trenutku
kada su se o,le @rieniti u dru,i sFeraa %na @rier u @olitici(, one su i bile @riAen4ene, i
to be7a7leno, tako da niko, akar u @oetku, ni4e iao 4asnu ide4u o n4i*o6o4 u@otrebl4i6osti.
Ali, i su u>le u s6et @olitike, @ostalo 4e oi,ledno da treba da @osluGe ne sao 7a obra7o6an4e,
6eH i 7a ubeEi6an4e. /e @osto4i ne>to >to bi bila isto ob4ekti6na inForaciA4a. Pri,o6oriti da 4e
o6eko6a ,re>ka >to te*nika ni4e ostala ob4ekti6na ra6no 4e t6rdn4i da 4e o6eko6a ,re>ka >to 4e
o6ek. Od trenutka kada su te te*nike @oele da se koriste, one su orale delo6ati >to eFkaA
sni4e, >to 4e 7nailo da su se u siste orale u6esti i dru,e te*nike 7a ra7ue6an4e o6eka.
9otalitarna drGa6a se esto o@tuGu4e da 4e @r6a @okrenula to @o6eA7i6an4e te*nika. 9o 4e
;oneroo6o %;onnerot( i>l4en4e. Ali in4eniAca 4e da 4e @ri6atni ka@itali7a 7aista inicirao to
@o6e7i6an4eL uslo6i @od ka@itali7o bili su @o6ol4ni4i ne,o dru,de. Reklairan4e 4e u tu oblast
u6elo konce@t eFkasnosti, 7natno @re sae @ro@a,ande. Proble 4e bio kako da se 6eliki bro4
osoba, okarakterisani* kao D@roseAneI, ubedi da i76ede neku 4ednosta6nu akci4u, na @rier da
ku@i dati @redet. 9rebalo 4e biti ubedl4i6 sa o,ranieni bro4e ar,uenata i s alo rei,
ko4e bi se lako o,le i7,ubiti eEu stotinaa dru,i*. :slo6i u to4 oblasti bili su no,o
@o6ol4ni4i 7a @o6e7i6an4e e*anicki* i @si*olo>ki* sredsta6a ne,o, recio, @olitiki uslo6i na
@oetku d6adeseto, 6eka. : to 6ree, @oku>a4i @olitiko, ubeEi6an4a bili su usereni sao na
elitu. Posto4alo 4e no>t6o @olitiki* i doktrinarAni* ar,uenata, ali 6rlo alo @ro@a,andni*
sredsta6a. Re7ultat 4e bila inerci4a u @olitiko4 @ro@a,andi. Politiko ubeEi6an4e 4e 7a cil4 ialo
sao intelektualno ubeEen4e, dok 4e u oblasti reklairan4a cil4 bio i7a7i6an4e reFeksne reakci4e.
Velika koerci4alna @redu7eHa bila su @r6a ko4a su e*anike te*nike do@unila 6rlo
eFkasni sredst6ia @si*olo>ki* te*nika. 2o 1"10. ta 6e7a 4e @ostala s6r>ena in4enica. /eka
6rsta ne7,ra@ne @oA
'OC
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'O'
litike @ro@a,ande @r6i @ut 4e u>la u u@otrebu 7a 6ree Pr6o, s6etAsko, rata. ?esto 4e bila
@ot@uno ne@rikladna, 4er ni4e u7iala u ob7ir @si*olo>ke 7akone i 7a@ra6o 4e bila ista
besislica. Ali, s Rusko re6oluci4o, a @oto i sa *itleri7o, ona 4e stekla nauni karakter.
2anas s6e drGa6e, be7 i7u7etka, koriste siste @olitike @ro@a,ande st6oren s4edin4a6an4e ta
d6a te*nika ko@leksa.
8o4i su onda ,la6ni @ra6ci @ro@a,andne te*nikeQ =iste uslo6ni* reFeksa bio 4e iskoriscen u
o,rono4 eri. I7u7etno 4e ra76i4ena te*nika eren4a i i7a7i6an4a tak6i* reFeksa. I7ua6ano 4e
s6oEen4e @oAlitiki* doktrina na @ro,ra, @ro,raa na slo,ane, slo,ana na slike %ko4e direktno
stiuli>u reFekse(. Predu7iani su sisteatski na@ori da se st6ore uslo6ni reFeksi, kro7
obra7o6an4e %kao, na @rier, u naAci7u i kouni7u( ili na osno6u 6eH @osto4eHi*, s@ontani*
reFeksa %kao, na @rier, u aeriko kori>Hen4u erotski* reFeksa u ratno4 @ro@a,andi(.
?akotin 4e detal4no ra7atrao @ro@a,andne e*ani7e totalitarAni* drGa6a. /a,lasak na
@ro@a,andni te*nikaa 4e no,o an4i u =4edin4eni 2rGa6aa. Ali, to ne 7nai da tao
nedosta4u @rieri @ro@a,ande 6eliki* ra7era. /a @rier, bilo 4e neo@*odno @rinuAditi
Aerikance da uest6u4u u ratu i naetnuti i ratnu @si*oloA,i4u st6aran4e odreEeni*
reFeksa. Aerikanci, 7a>tiHeni sa s6o4a d6a okeana, nisu DoseHaliI da su u ratu. Rat 7a n4i* ni4e
bio Gi6otna realnost i 7ato se orao uiniti tak6i. Ra7ul4i6o, oseHan4e rata i ,raEansko,
uesca u n4eu o,lo se st6oriti sao o,roni @riAtisko reklae i totalne @ro@a,ande na
l4udsku @si*u. -ilo 4e nuGno u@otrebiti tako76anu o@sesi6nu te*niku, @od6r,nuti ,raEanina
@ro@a,andi be7 @reda*a, ne do@u>ta4uHi u ni 7a trenutak da ostane sa sa sobo. /a ulici 4e
suoen s @osteria, 76unicia, s6eanostia i itin7iaL na @oslu s lecia i Dindustri4sko
obili7aci4oIL u slobodni trenucia s Flo6ia i @o7ori>no @ro@a,andoL kod kuHe s
no6insko i radi4sko @ro@a,ando. =6a ta sredst6a cil4a4u na istu takuL ona ia4u isto
de4st6o na @o4edinca i tako su o,roni* ra7era da on @resta4e da i* bude s6estan.
O6o @osledn4e 4e od na46eHe 6aGnosti. Pro@a,anda ora @ostati @rirodna kao 6a7du* ili
*rana. Ona ora delo6ati kro7 @si*olo>ku in*ibici4u i s na4an4i o,uHi >oko6ia.
Po4edinac tada oGe da @ot@uno iskreno i74a6i kako ne @osto4i tak6a st6ar kao >to 4e @roA
@a,anda. On 4e, eEuti, toliko obu*6aHen n4oe da doslo6no 6i>e ne oGe da 6idi istinu.
Prirode o6eka i @ro@a,ande @ostale su toliko nera7rsi6o @o6e7ane da ni>ta 6i>e ne 7a6isi od
i7bora ili slobodne 6ol4e, 6eH sao od reFeksa i ita. 2u,otra4no i *i@notiko @ona6l4aAn4e
isto, sku@a ide4a, isti* slika i ,lasina, uslo6l4a6a o6eka tako da n4e,o6a @riroda bude
asiilo6ana @ro@a,ando.
Pored to,a, iskorisca6a4u se l4udske eoci4e kao >to su rGn4a i o7lo4eEenost. Procedura ni4e
toliko o@sesi6na koliko su,esti6na i 7a6isi od kolekti6ne Fksaci4e ti* eoci4a na dato, ne@ri4atel4a.
9u @osta4eo s6edoci 6r*unsko, a@surda, @ot@uno autoatsko, ra76o4a eoci4a. 2a bi se
iskoristila o7lo4eEenost, do6ol4no 4e sao useriti @o4edinca o@rel4eno, 6rlo @rosti sku@o
Du@utsta6a 7a u@otrebuI. Posle to,a, oGe se uoiti rekonstituisan4e linosti oko i7abrane DFiksne
taAkeI, na osno6u sna,e n4e,o6i* ne,ati6ni* eoci4a. Pret@osta6io, na @rier, da 4e ne@ri4atel4
@rika7an kao u7rok s6i* nedaHa i @atn4i neko, @o4edinca. %-urGoa7i4a i,ra tu ulo,u 7a kouniste,
kao >to su 4e Je6re4i i,rali 7a naciste.( 8ada se lansira tak6a su,esti4a, eEu l4udia dola7i do
bu4an4a ne,ati6ni* eoci4a. Oni, kao stado o6aca, kreHu u sta@eAdo ko4i i* 6odi no,o dal4e
ne,o >to i 4e uistinu nareEeno da iduL oni slede dru,i instinkt, ko4i ula7i u i,ru i ini da se na
@redet s6o4e rGn4e bace kao >to se @as baca na aku. Zato u tak6i slua4e6ia nea
DkriinalacaI. Vlast retko kada naruu4e @o,roe. 2a bi do n4i* do>lo, @otrebno 4e sao
ani@ulisati rGn4o.
Kel4a 7a saoo@ra6da6an4e, @risutna u s6ako @o4edincu, taAkoEe se oGe iskoristiti.
Ona @odra7ue6a @otrebu 7a Grt6eni 4arceL ali @o4edinac ne oGe lako @ronaHi lino,
Grt6eno, 4arca. Pro@a,anda u nudi kolekti6no, kri6ca na ko,a oGe @ro4ekto6ati 7lo i ,re* i
tako se osetiti @ra6edni, @ot6rEeni i @roisceni. : s6i 7el4aa u ko4ia se o6a4 oblik
@ro@a,ande @oka7ao eFkasni, dola7i do san4en4a kriinaliteta %>to ni4e na4ne6aGni4a st6ar
ko4o se *6ale totalitarni reGii, kako kounistiki, tako i oni Fa>istiki(. ;oralnost
na@redu4e. Vi>e ne orao sai da st6arao ne@ri4atel4e ko4e Heo ubiti. VeH iao one ko4e
na 4e @roi76ela @ro@a,anda,
'O$
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'O#
ko4e 4e 7akonito ubiti. Pot@uno 4e 4asno da ubiti burGu4a ni4e 7loin. Pored to,a, u6oEen4e
Grt6eno, 4arca 7nai da se sukob ne od6i4a 6i>e na soci4alno ili @olitiko @lanu, 6eH na
oralno, i7eEu dobra i 7la. Eks@loati>uHi trik sa Grt6eni 4arce, @ro@a,anda na6odi l4uA
de da @renesu 7lo na ne@ri4atel4a. /e@ri4atel4 @osta4e ,enerali7o6ana inkarnaci4a 7la, dok se u
iskorisca6an4u rGn4e ne@ri4atel4 @o4a6l4u4e kao u7rok s6i* nedaHa. 9a inkarnaci4a @oka7u4e da
nea racionalne osno6e 7a rGn4uL ona @otie iskl4ui6o i7 @ods6esni* e*ani7aa. 9o
ob4a>n4a6a i7nenaEu4uHu .itlero6u t6rdn4u i7 7ein <a"&f3 D/eo@A*odno 4e su,erisati l4udia da
na4ra7liiti4i ne@ri4atel4i @ri@ada4u isto4 kate,ori4i i s6e i* sta6iti u isti ko>, tako da asi na>i*
@ristalica i7,leda da se borba 6odi @roti6 4edno, ne@ri4atel4a. 9o u6rscu4e n4i*o6u 6eru u
so@st6ena @ra6a i @o6eHa6a n4i*o6o o,oren4e @rea onia ko4i bi i* o,li u,ro7iti.I .itlero6a
i74a6a bila bi @ot@uno iracionalna da 4e re o borbi i7eEu d6e osobe, to 4est, o lini
ra7lo7ia 7a sukob. Ali, od ono, trenutka kada @ro@a,anda @one da delu4e, dola7i do ,ubitka
oseHa4a 7a st6arnost, do 7brke oti6a, do i74ednaa6an4a suA@rotnosti i ra7ene o@tuGbi A a s6e
to snaGno @o4aa6a de4st6o @ods6esni* utica4a. =6e ono >to se an4e ili 6i>e ne4asno r7i,
@renosi se kao 7lo na 76anino, ne@ri4atel4a. Pod utica4e @ro@a,ande dola7i do @ods6esno,
transFera. Ali, uesto @si*oanalitiara ko4i oseHan4a kriA6ice @rebacu4e na sebe, tu 4e
@ro@a,andna a>ineri4a, ko4a to oseHan4e @rebacu4e na ,enerali7o6ano, ne@ri4atel4a. 9e*nika na
ta4 nain ra7Ad6a4a s6e Da@solutno dobreI osobe, ko4e su kolekti6no is@ra6ne i @redAsta6l4a4u
@olitiku, soci4alnu i istori4sku 6rlinu, i s6e Da@solutno 7leI, li>ene s6ake 6rednosti ili 6rline. 9a4
Fenoen se, u slabi4e i7dan4u i na nacionalno @lanu, @o4a6io 1"1$, kao Drat 7akona i
ci6ili7aci4eI, ali tada ni4e bio u stan4u da do6ede do @ot@uno, kolekti6no, transFera. 2anas so
us@e>ni4i, ali lini4a ra7d6a4an4a i7eEu dobra i 7la 4e an4e nacionalna, a 6i>e dru>t6ena i
@olitika.
Pro@a,anda, u an4o4 eri, ani@uli>e i tako76ani Edi@o6i ko@lekso i na>i
oseHan4ia ko4a se odnose na DocaI. 9e te*nike 4o> 7aosta4u, ali sas6i 4e o,uHe da He u
buduHnosti i one @ostati eFkasne.
Pro@a,andna ani@ulaci4a se od6i4a @od s6i oblicia 6lasti i u s6i sFeraa Gi6ota. ;oGe
se reHi da Gi6io u s6etu ko4i 4e @si*olo>ki sub6er7i6an. Ali, u@rkos to4 in4enici, oderni o6ek
nea 4asnu ide4u o ra7eraa to, Fenoena. On ,a ne oGe otkriti na osno6u iskust6aL 7a
tako ne>to, bilo bi @otrebno da se nala7i i76an sao, Fenoena.. O6de u Prancusko4 so akar
te sreHe da 4e @ro@a,anda 4o> u6ek @rilino neeFkasna. Pored to,a, u@o7nati so s te*niko
Dsoci4alne @si*oanali7eI, kao >to i76e>ta6a4u 0erlinski i"titut za &ri"enjenu &sihologiju %@re 1"'O(
i bro4ni aeriki instituti i istraGi6aki koiteti. Jed6a da 4e @otrebno dodati da s6i @ro@a,andni
te*niari, u @otra7i 7a D4edni na4bol4i nainoI, ,lasno @roklau4u 6rednost iskoriscaA6an4a
6eliki* @ods6esni* oti6a ko4e sa o@isao.
= @ra6o se oGeo u@itati kak6e He biti @osledice ti* @ro@aA,andni* ani@ulaci4a.
=t6arne @osledice se ne o,u @re@o7nati 7ato >to ta4 e*ani7a delu4e su6i>e kratko 6ree.
/ara6no, kada se one konano @o4a6e, i dal4e neHeo oHi da i* @re@o7nao. 9oliko so
u6ueni u s6e to i i7ani@ulisani, toliko ra6nodu>ni, da He ob4ekti6no 7nan4e o toe biti
neo,uHe. Vi>e neHeo iati nikak6u ide4u o toe >ta 4e o6ek nekada o,ao biti.
I@ak, neke @osledice @ro@a,ande su 6eH 4asne:
1( 8ritiki du* 4e u,u>en st6aran4e kolekti6ni* strasti. 2obro @o7nati Fenoen
Dreci@rone su,esti4eI na@ra6io 4e od kolekti6ne strasti @ot@uno dru,ai4u silu od one
indi6idualne. Po7nato 4e da i indi6idualna strast oGe biti ne@ri4atel4 kritiko, du*a, ali on i
dal4e oGe doHi do i7raGa4a, ako se us@osta6i neka 6rsta ra6noteGe i7eEu kritinosti i strasti. :
kolekti6no4 strasti st6oreno4 te*niko %i4i 4e @redet @onekad saa te*nika( kritika
s@osobnost, s6o4st6ena inAtelektualno ustro4st6u @o4edinca, bi6a iskl4uena. 8ao >to ;onero
ot6oreno kaGe: D/e @osto4i nikak6a kolekti6na kritika s@osobnost.I 8ako te*nika delu4e na
l4ude kolekti6no, strasti ko4e @roi76odi A a ko4e @osto4e u s6ia A bi6a4u @o4aane. <u>en4e
kritike s@osobnoAsti A to 4est, s6e 6eHa nes@osobnost o6eka da ra7liku4e istinu od laGi,
@o4edinca od kolekti6a, dela od rei, realnost od statistike i tako dal4e A 4edna 4e od
na4oi,ledni4i* @osledica te*nike oHi @ro@a,ande.
'O&
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'OM
34udska inteli,enci4a se ne oGe odu@reti @ro@a,andno4 ani@ulaci4i so@st6ene @ods6esti.
C( = ,u>en4e kritike s@osobnosti 4a6l4a se is@ra6na dru>t6ena s6est. 9e*nika @ruGa
o@ra6dan4e s6akoe i da4e s6i l4udia ubeAEen4e da su n4i*o6i @ostu@ci @ra6edni, dobri i u
skladu sa istino. 9o ubeEen4e 4e utoliko snaGni4e 7ato >to 4e kolekti6no. Po4edinac naila7i na
ista ubeEen4a kod s6o4i* kole,a s @osla i suseda, i oseHa da su ona osnaGena kro7 i@licitno
o@>ten4e @reko edi4a, kao >to 4e radio. : 7el4aa u ko4ia se koristi @ro@a,andna te*nika
@rieHu4e se o@aAdan4e neuro7e i kriinaliteta. ;oGeo 6ero6ati ratni statistikaa nacista i
Aerikanaca 7ato >to se one odlino ukla@a4u u ostala sa7naAn4a ko4ia ras@olaGeo. I obrnuto,
,de ,od @ro@a,andna te*nika i7 neko, ra7lo,a ne us@e da usadi is@ra6nu kolekti6nu dru>t6enu
s6est, dola7i do i7nenadno, i brutalno, kola@sa oseHan4a line is@ra6nosti, tako da indi6idualni
oral na,lo o@ada. 9o, i7eEu ostalo,, ob4a>An4a6a neobian @orast bro4a neuro7a u
=4edin4eni 2rGa6aa @osle 1"$#. =lina situaci4a eEu /ecia oGda ia dru,e u7roke,
ali u6eren sa da 4e na,lo 7austa6l4an4e nacistike @ro@a,andne a>ineAri4e i,ralo 7naa4nu
ulo,u u @osleratno4 neako4 neuro7i. : =4edin4eni 2rGa6aa @roble 4e bio tako o7bil4an da
4e to do6elo do draAatino, ra76o4a @si*oanalitike teori4e u @rotekli* nekoliko ,odina. 9a4
ra76o4 7a@ra6o @redsta6l4a re@ri7u, na indi6idualno ni6ou, one akti6nosti ko4u 4e kolekti6na
te*nika na@ustila. 8ada se st6ori is@ra6na dru>t6ena s6est, @o4edinac 4o4 se @re@u>ta, kao >to bi
to uinio i sa dro,o. A kada Aerikanci s*6ate da 4e indi6idualna @si*oanali7a sku@l4a,
neeFkasni4a %7ato >to ne oGe da inte,ri>e indi6iduu( i teGa, 6ratiHe se kolekti6ni
@si*otera@eutski te*nikaa.
'( Pro@a,andna te*nika, @ored to,a, st6ara no6u sFeru Ds6eto,I. 8ao >to kaGe ;onero:
D8ada se cela kate,ori4a do,aEa4a, biHa i ideA4a nala7i i76an s6ake kritike, ona Forira @rostor
s6eto,, nasu@rot ono @roFano.I Pod duboki utica4e @ro@a,andno, e*ani7a, u
o6eko6o srcu se ra76i4a no6a oblast tabua, ali ona 4e 6e>taki @roi76edena, 7a ra7liku od
tabua u @riiti6ni dru>t6ia. 9ao ,de @osto4i @ro@a,anda, 6i>e ne oGeo doneti sud o
neki @itan4ia, ak ni ras@ra6l4ati o n4ia, 7ato >to oda* inter6eni>e ni7 7a>titni* reakci4a
ko4e 4e ra76ila te*nika.
2a re7iirao: ,u>en4e kritike s@osobnosti, Foriran4e is@ra6ne dru>t6ene s6esti i st6aran4e
sFere s6eto,, s6e su to 6ido6i 4edne @o4a6e, @r6a i na44asni4a @osledica @riene aso6ni*
@si*oanalitiki* te*nika. :7,red, na>a anali7a @ot6rEu4e soci4alni Fenoen ko4i oderni
sociolo7i esto anali7ira4u: Dst6aran4e asaI. 9a tri eleenta da4u no6u dien7i4u asaaL ase
tako stiu unutra>n4u ko*e7i4u, ko4u @riArodno ne @osedu4u. 2o>lo 4e do st6aran4a u4edin4u4uHe,
@si*i7a.
2ru,a @osledica @riene @ro@a,andni* te*nika 4este 6eHa aAni@ulati6nost asa. ;onero
tu @ono6o da4e deFnici4u 6rednu citiAran4a. Po ;onerou, @ro@a,andna te*nika Dia 7a cil4
@roi76odn4u i kulti6isan4e neki* &redis&ozicija u asaa, a @osebno s@osobnost da u dato
trenutku urade bilo >ta >to 4e strate>ki o@ortuno. 8ako se @olitike okolnosti en4a4u,
neo@*odno 4e s 6reena na 6ree @odAstaHi no6e sklonostiI. 9o 4e 7naa4na ide4aL u@otreba
odreEeni* @ro@a,andni* te*nika nea 7a cil4 ne@osredno i konano 6e7i6an4e 7a datu Forulu,
6eH da u @o4edincu st6ori neku 6rstu du,otra4ne @ra7nine. Po4edinac, i7asirane du>e,
is@raGn4en od s6o4i* @rirodni* teGn4i i teel4no asiiliran u ,ru@u, @osta4e s@rean na s6e.
<la6na @otreba @ro@a,ande ni4e toliko da bude racionalna, dobro uteel4ena i oHAna, koliko
da @roi76odi @o4edince @ot@uno ot6orene 7a su,esti4e ko4e se o,u lako sta6iti u @okret.
;ora4u se ra7liko6ati d6e kate,ori4e @ro@a,ande. Pr6a teGi da st6ori tra4nu sklonost u s6o4i
@redetia i ia stalnu @otrebu da se @ot6rEu4e. /4en cil4 4e da ase @ostanu Dras@oloGi6eI
o@in4a6an4e i @odstican4e odreEene Fascinaci4e. 2ru,a kate,ori4a teGi kod s6o, @redeta
i7a7o6e neku 6rstu @ri6reene i@ulsi6nosti. Ona delu4e @rosti @ritisko i esto 4e
kontradiktorna %@o>to su kontradiktorni @okreti asa @onekad neo@*odni(. /ara6no, o6a
@odela oGe biti eFkasna tek kada se @ro@a,andna te*nika @ot@uno s4edini sa o@>ti
obia4ia i kada @ostane ne>to be7 e,a l4udi ne o,u da 7aisle Gi6ot. 9a4 stadi4u se oGe
@ostiHi br7o, kao na @rier u /eako4 1"$C, @osle sao deset ,odina @si*ike ani@ulaci4e.
Isti re7ultat 4e,
'OO
'O"
@o s6o4 @rilici, ost6aren u =o)4etsko =a6e7u, ,de su ase bile uslo6Al4ene da @rate @roene
@arti4ske lini4e.
9reHa @osledica ani@ulaci4a te*nike @ro@a,ande 4e st6aran4e 6eA>tako, uni6er7ua, kao
@ot@une rekonstrukci4e st6arnosti u uoA6ia ,raEana. 9a4 no6i uni6er7u 4e 6erbalni
uni6er7u, da se @oAsluGi odlini i7ra7o Arana Robena %Arand Robin(, na>e,
na4lucidni4e, istraGi6aa radio @ro@a,ande. 34udi obliku4u slike st6ari, do,aEa4a i l4udi ko4e
oGda ne odraGa6a4u st6arnost, ali ko4e su istiniAti4e od n4e. 9e slike se 7asni6a4u na no6inski
6estia, ko4e su, kao >to 4e to slua4 u 6eHe delu s6etu, laGne, 4er n4i*o6 cil4 ni4e da inFori>u
6eH da obliku4u. 3aGiran4e 6esti sisteatski u@raGn4a6a ruski radio, ali isti @roces se u an4e
ste@enu oGe uoiti u s6ako4 7el4i. =6ia su na @o7nate Dne6ineI @re6are ilustro6ani*
aso@isa u ko4ia FoAto,raF4u @rati neod,o6ara4uHi tekst. /a @rier, u7 Foto,ran4u brodoA
,radili>ta se na@i>e kako 4e to dosti,nuHe deokrati4e ili =o64etsko, =a6e7a, itd. 9ak6e st6ari
@redsta6l4a4u @r6i korak ka st6aran4u laGno, uni6er7ua. 9o uka7u4e i na 6aGan eleent u
dana>n4o4 @si*olo,i4i: na 7aenu st6arnosti s6eto *alucinaci4a. ?o6ek He biti na6eden da
delu4e i7 st6arni* oti6a, ko4i se nauno usera6a4u i @osta4u s6e @riA6lani4iL biHe na6eden da se
Grt6u4e u st6arno s6etu, ali u ie 6erbalno, uni6er7ua obliko6ano, 7a n4e,a. ;orao
@oku>ati da s*6atio dubinu to, @oreeHa4a. ?o6ek ia na ras@ola,an4u o,rona sredst6a i on
delu4e na st6arni s6et i u st6arno s6etu. Ali, on delu4e u snu: on teGi dru,i cil4e6ia %onia
ko4e u @redlaGe o@in4a6a4uHa a,i4a @ro@a,ande(, a ne oni ko4e He 7aista @ostiHi. !il4 ko4e
se teGi @o7nat 4e sao ani@ulatoria aso6no, @ods6esno,, i nikoe 6i>e.
?italac bi na o6o estu o,ao @ri,o6oriti da na>a anali7a o7da 6aGi 7a dru,e, ali ne i na
n4e,a. Ali, ako redo6no slu>a radio, ita no6ine i ide u biosko@, o6a4 o@is se odnosi i na n4e,a.
On to,a neHe biti s6estan 7ato >to 4e su>tina @ro@a,ande da delu4e na o6eko6o @odAs6esno, tako
da u osta6i ilu7i4u @ot@une slobode. = dru,e strane, @ri,o6oriHe na se da neke 7el4e ne
u@raGn4a6a4u te @ro@a,andne, ani@ulatorne triko6eL na @rier, deokratske 7el4e, a
@osebno =4edin4ene 2rGa6e. Ali, tu se ora4u ra7liko6ati neke st6ari. /eke deAokrati4e ne
koriste @ro@a,andni arsenal @rosto 7ato >to nisu do6ol4no bo,ate. /eke dru,e i*, kao >to 4e slua4
sa =4edin4eni 2rGa6aa, koriste u o,ranieno ste@enu, u neki o,ranieni @eriodia %na
@rier, 7a 6ree rata, @ra6o, i *ladno,( i sao u neki oblastia. 9ak6a su7drGanost,
eEuti, ne oGe se @ri@isati deokratski skru@ulaaL te deokrati4e 4ednosta6no 4o> ne
oseHa4u snaGnu @oAtrebu 7a @ro@a,andni te*nikaa. 8ako se sada>n4a ,lobalna bitka bude
inten7i6irala, a s6etska doinaci4e o6e ili one naci4e @ostane neAi7beGna, deokrati4e He takoEe
orati da koriste @ro@a,andu. Pr6oAs6e>tenici eFkasnosti neHe ustuknuti @red u@otrebo tako
oHno, instruenta kao >to 4e @ro@a,anda, utoliko @re >to to od,o6ara du*u n4i*o6e
ci6ili7aci4e i 6i>e ne 6reEa nii4a D*uanistikaI oseHan4a. 8ada se ase na6iknu na @raksu
@ro@a,andni* te*nika, neo,uHe 4e 6ratiti se na7ad.
Pro@a,andna akti6nost ia 4o> d6e sociolo>ke @osledice. Po>to su one oi,ledne, oGeo i*
ukratko i7loGiti. Pr6o, kao >to so 6eH 6iAdeli u na>e ra7atran4u te*nika rada, @osto4i
@si*olo>ki Faktor, ko4i se aniFestu4e u 7asto4u du*o6no, ra76o4a radnika. Pridan 6eru4e da
do to, 7asto4a ne bi do>lo u @o,odno okruGen4u, to 4est, u @o6ol4Ano ekonosko sisteu.
On ia na uu soci4alistiki reGi, 7a ko4i t6rdi da bi bio na4@o6ol4ni4a radna sredina. :
tak6o4 sredini radAnik bi, radeHi be7 ste,a, o,ao da sa7ri. Ali, 4asno 4e da soci4alistike
ani@ulaci4e nes6esni* tendenci4a sredst6ia @ro@a,ande da4u iste re7ultate kao i st6arna
@roena uslo6a. /a @rier, u so)4etsko soAci4ali7u, usereno na @rodukti6nost, radnika
ne 6ode ekonoske in4enice 6eH soci4alistika @ro@a,anda, t6ore6ina 4edno, isto 6erAbalno,
uni6er7ua. Radnici rea,u4u na @ot@uno isti nain u ka@iAtali7u, ako su do6ol4no
obu*6aHeni @ro@a,ando. 9o 4e ono >to se de>a6alo u =4edin4eni 2rGa6aa, na @ri6reeno4
osno6i, toko ratAni* ,odina. Pored to,a, u =4edin4eni 2rGa6aa delu4e i tra4ni Faktor, ko4i
@osredu4e u @rieni @ro@a,andne te*nike: snaGan e*ani7a Dodnosa sa 4a6noscuI, ko4i se
ubr7ano ra76i4a. 9a te*nika 4e @ro@a,andni siste @rien4en na s6e ekonoske i l4udske odnose.
2ru,a @osledica, ko4a se oseHa u @olitiko4 sFeri, 4este obe76reEiA6an4e deokrati4e. O6de se
6raHa na ide4u ko4u so 6eH ra7atrali, ali ko4u 4e te>ko @ot@uno obra7loGiti. =6i i, an4e ili
6i>e, tretirao
'"0
'"1
@ro@a,andu kao odbranu neke ide4e ili sistea. =talno slu>ao kako, s*odno toe, ona ne
oGe na>koditi deokrati4i. /a47ad, @osto4i @lurali7a @olitiki* @arti4a, ko4e koriste
@ro@a,andu 7a @redsta6Al4an4e su@rotsta6l4eni*, ak i kontradiktorni* ide4a, a ,raEanin oGe
slobodna da bira i7eEu n4i*. 9o @o,re>no s*6atan4e @roistie i7 7aAstra>u4uHe
@o4ednosta6l4eno, konce@ta @ro@a,ande. 2o6ol4no 4asno so ob4asnili da @ro@a,anda ni4e
odbrana neke ide4e ne,o ani@uAlaci4a @ods6esni ase. /ada ko4a @oi6a u kontradikci4aa
@ro@a,ande s6odi se na sledeHe: ,raEanin @ria >aar od s6o, suseda 7deAsna, ko4i sreHo bi6a
ko@en7o6an >aaro suseda sle6a. 8ad bi @ro@a,anda ukl4ui6ala sireno i7la,an4e
@olitiki* teori4a i7eEu ko4i* bi ,raEanin o,ao 7nalaki da bira, kontradikci4e bi bile blaA
,ot6orne i osta6l4ale bi ,raEanina slobodni. Ali, to 4e neo,uHe od trenutka kada
@ro@a,andista doEe u @osed ateri4alni* sredsta6a 7a delo6an4e na ase i stekne 7nan4e o
skro6iti estia l4udske @si*e. ?o6ek ko4i @odrGa6a neku @olitiku teori4u @o s6o4 @rilici
6eru4e u n4u. :7ia @rier @olitiara ko4i delu4e i7 ubeEen4a, a ne i7 lino, interesa. On He
s6akako nasto4ati da @redsta6i s6o4a ubeEen4a u na4Abol4e o,uHe s6etlu i obe7bedi
naklonost na46eHe, bro4a s6o4i* su,raEana. 2a bi to @osti,ao, on He nara6no iskoristiti
na4eFkasni4a o,uHa sredst6a. /a ta4 nain, @ot@uno isto kao neki totalitarista, @oeHe da
silu4e ase @ro@a,andno. A silo6an4e osta4e silo6an4e, akar ,a s@ro6odilo deset @olitiki*
@arti4a, deset @uta 7aredo. Proena s@ol4a>n4e Fore ne an4e su>tinu. =etio se, na
@rier, @arada nacistike /eake, rani* i Fanatini* rituala Dkr6i i tlaI. : =4edin4eni
2rGa6aa, n4i*o6 ek6i6alent se u,la6no 6rti oko rituala u ko4ia uest6u4u oskudno obuene
de6o4ke. 9o 4e st6ar teA@eraentaL @si*iki cil4 4e isti. A on 4e @o,uban 7a deokrati4u.
: delo6an4u @olitiki* @arti4a, koriscen4e te*niki* sredsta6a u aso6ni ra7eraa
@odra7ue6a @osedo6an4e 6eliki* Fnansi4ski* resursa. 9o do6odi to tendenci4e @ot@uno,
eliinisan4a an4i* @arti4a ili n4i*o6o, s6oEen4a na 7anearl4i6e @rire@ke. Nto 4e @ro@a,andna
borba inten7i6ni4a %i sku@l4a(, 6eHa 4e tendenci4a da se delo6an4e deAokrati4e s6ede na
su@rotsta6l4an4e d6a bloka. <raEanin oGe iati ori,inalnu, 6rednu i istinsku @olitiku ide4u,
ko4a bi oGda iala 6elike >anse 7a us@e* kod n4e,o6i* su,raEana. Ali, ako nea ilione
@otrebne da bi se ta ide4a @ro>irila @o celo4 7el4i, ona 4e be76redna. Aerika deokrati4a 6i>e
ni4e u 7aetku, kada se @ro@a,anda sastoA4ala u toe da 4edan o6ek ne@osredno ,o6ori dru,i
l4udia.
: obe76reEi6an4u deokrati4e, utica4i @ro@a,andne te*nike deluA4u kako na l4ude, tako i na
@arti4e. Po4edinac, @risil4en da se @otini kontradiktorni stru4aa @ro@a,ande, ne sao da
ni4e s@osoban da sau6a slobodu i7bora, da bira i7eEu ra7liiti* doktrina, ne,o 4e @ot@uno
eliinisan i7 @olitiko, delo6an4a. On doslo6no 6i>e ne @osto4i A a to se de>a6a ot@rilike u
sra7eri s kontradiktornoscu @ro@a,ande. On 4e inte,risan u dru>t6enu ,ru@u i ,lasa onako
kako ,lasa ,ru@a.
O6de dola7io do 6aGno, 7akl4uka: u ono ste@enu u ko4e 4e @ro@a,anda te*nika, ona
ia s6o4 lini identitet i s@eciFicnosti. Ali, ona delu4e sa ut6rEeni i ne@roenl4i6i cil4e.
Kel4a da se na@ra6i ra7lika i7eEu dobre i lo>e te*nike, na osno6u n4i*o6i* cil4e6a, @uka 4e
ta>tina. -ilo da te*nika delu4e u korist diktatora ili deokrati4e, ona koristi ista oruG4a, delu4e na
@o4edinca i ani@uli>e n4e,o6i @ods6esni na identian nain i na kra4u do6odi do
Foriran4a @ot@uno isto, ti@a o6eka. -e7 ob7ira da li "" @rocenata ,raEana da4e s6o4 ,las na
i7boria diktatoru ili ra7liiti @arti4aa u deokrati4i, be7 ob7ira da li se @olitike strukture
ra7ni* reGia Foralno ra7liku4u
A obraEeni ,raEani, od ko4i*, u kra4n4o4 lini4i, oba reGia 7a6ise, @osta4u s6e slini4i. Proble
ni4e sao @olitikiL na n4e,a naila7io u s6i oblastia Gi6ota. Ali, o6de orao ra7liko6ati
d6e ra6ni: Foralno i>l4en4e i linu odluku. 8ro7 @ro@a,andu oGeo obuiti o6eka da ne
ubi4a i da ne @i4e alko*ol ili ,a oGeo obuiti da ubi4a i u7ia o@i4u. Ob4ekti6ni re7ultat 4e
dru,ai4i u ta d6a slua4a. =ociolo>ki ,ledano, o,rona 4e ra7lika i7eEu diktature i
deokrati4e. Ali, u oba reGia oralni @roble 4e @otisnutL @o4edinac ni4e ne>to 6i>e od
Gi6otin4e dresirane da sledi odreEene uslo6ne reFekse. Istina, oGe biti ra7like i7eEu diktature
i deokrati4e na @lanu 7dra6st6ene 7a>tite ili statistikeL ali na oralno @lanu @osto4i su>tinska
@odudarnost, kada deokrati4a s6o4e cil4e6e @ostiGe @ooHu @ro@a,ande. 34udske @osledice
te*nike su ne7a6isne od ideolo>ko, cil4a 7bo, ko4e, se ona @rien4u4e.
'"C
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'"'
0a&ava
9e*nike 7aba6e i ra7onode ra7liku4u se od dru,i* l4udski* te*nika ko4e so ra7atrali. :
ateri4alno sislu, te te*nike su iste kao i te*nike @ro@a,ande: Flo6i, radio, no6ine i, u
an4o4 eri, kn4i,e i @loe. Ali, *i4erar*i4a ti* sredsta6a ni4e ista. /a @rier, biosko@ 7auA7ia
@r6o esto i i,ra 7naa4ni4u ulo,u od radi4a. /asu@rot toe, u @ro@a,andno4 *i4erar*i4i
@rednost ia radio.
O6de takoEe naila7io na koriscen4e te*nika @ods6esno,, ali one se s@ro6ode s no,o an4e
@ritiska. Pored to,a, o@se, i sFera ti* @odAs6esni* te*nika se ra7liku4u. Zaba6a teGi da ra7onodi,
@ro@a,anda da @red6odi. <la6na ra7lika, eEuti, odnosi se na s@ontanost: @roA@a,andna
te*nika 4e sraunata i @roi>l4ena, dok 4e te*nika 7aba6e s@ontana i ne*otiina. Pr6o 4e
@osledica odluke or,ani7atora, dok 4e dru,o @osledica @otreba asa.
Po,leda4o @roseno, o6eka ko4i dola7i kuHi s @osla. Vrlo 4e 6eAro6atno da 4e dan @ro6eo u
@ot@uno sterilno okruGen4u i da 4e s6e uin4eno da se ono ura6noteGi i da se san4i n4e,o6
7aor. I@ak, oArao 4e da radi be7 @rekida i @od stalni @ritiskoL ner6ni 7aor 4e 7aenio
ona4 i>iHni. 8ada na@usti @osao, n4e,o6o 7ado6ol4st6o >to 4e 7a6r>io senu @oe>ano 4e s
ne7ado6ol4st6o @oslo ko4i 4e beAs@lodan isto koliko i nera7ul4i6 i daleko od to,a da bude
neki 7aista @rodukti6an rad. 8od kuHe @ono6o Dnala7i sebeI. Ali >ta st6arno nalaA7iQ /ala7i
ut6aru. Ako ikada isli, n4e,o6a ra7i>l4an4a ,a uGasa6a4u. 3ina sudbina se is@un4a6a sao
srHuL ali ra7i>l4an4e u ,o6ori da u n4e,o6o Gi6otu ni4e bilo nie,a i7eEu ladalaki*
a6antura i srti, ni4edan trenutak u ko4e 4e on sa doneo neku odluku ili @okrenuo neku
@roenu. Proene su iskl4ui6a @ri6ile,i4a or,aniA7o6ano, te*niko, dru>t6a, ko4e He u
4edno, dana oGda na6uHi si6oaslinastu uniForu da bi branio ci6ili7aci4u, a sutra oGda onu
@ru,astu, 7ato >to ,a 4e sabotirao ili i7dao. /i4e bilo nikak6e ra7like i7eEu dana ko4i su se
ni7ali 4edan 7a dru,i. I@ak, Gi6ot nikada ni4e bio iran, 4er su ,a na kra4u dana saletale 6esti i
no6inski i76e>ta4i ko4i su u naetali sliku 4edno, o@asno, s6eta. Ako ni4e u @itan4u @ra6i ili
*ladni rat, tu su s6e o,uHe nesreHe ko4e He u sta6iti do 7nan4a do ko4e 4e ere n4e,o6 Gi6ot
nesi,uran. Ra7a@et i7eEu te nesi,urnosti i a@solutne, ne@roenl4i6e konanosti rada, on nea
s6o4e esto, on ne @ri@ada ni,de. -e7 ob7ira da li u se ne>to de>a6a ili ne de>a6a, on u s6ako
slua4u ni4e t6orac s6o4e sudbine.
?o6ek te*niko, dru>t6a ne Geli da se susretne sa s6o4o ut6aro. On r7i da bude ras@et
i7eEu kra4nosti slua4a i te*niko, a@soAluti7a. On se @la>i sa7nan4a da se s6e s6r>a6a Dd6a
etra @od 7eAl4oI. On bi to o,ao @ri*6atiti ako, i sao ako bi Gi6ot iao neko, sisla, a on
o,ao da i7abere, recio, da ure. Ali, kada ni>ta nea sisla, kada ni>ta ni4e @lod slobodno,
i7bora, konani* d6a etra @od 7el4o 4e od6ratna ne@ra6da. 9e*nika ci6ili7aci4a 4e
na@ra6ila 6eliku ,re>ku tie >to ni4e ukinula srt, 4edinu l4udsku in4enicu ko4a 4e ostala
netaknuta.
?o6ek 4o> ia trenutke lucidnosti i s@osoban 4e da 7aisli >ta ,a eka 7a d6adeset ili trideset
,odina. Pro@a,andne te*nike 4o> nisu usA@ele da ,a na ubedl4i6 nain u6ere da Gi6ot ia bilo
kak6o, sisla. Ali, te*nike 7aba6e su uletele u @ra7an @rostor i akar u @oka7ale kako da
@obe,ne od @risutnosti srti. Vi>e u ni4e @otrebna reli,iA4a ili neki 7a*te6ni asketi7a da bi
@ostao neosetl4i6 na tu situaci4u. Pilo6i i tele6i7i4a ,a 6ode direktno u 6e>taki ra4. Radi4e ne,o
da se suoi sa so@st6eno ut6aro, on se okreHe Flski ut6araa, s koA4ia se oGe
@oisto6etiti i Gi6eti onako kako bi oGda Geleo. /a sat ili d6a, on oGe @restati da bude ono >to
4este, dok n4e,o6a linost bledi i ,ubi se u anonino4 asi ,ledalaca. Pil ,a na6odi da se
se4e, @lae, di6i i 6oli. On s@a6a s ,la6no 4unakin4o, ubi4a ne,ati6ca i @obeEu4e besisao
Gi6ota. :kratko, on @osta4e *ero4. Ci6ot i7nenada dobi4a sisao.
Po7ori>te 4e @odra7ue6alo intelektualni e*ani7a i u neko sislu 4e ,ledaoca
osta6l4alo netaknuti i s@osobni da donosi suAdo6e. Pil, @ooHu s6o4e DrealnostiI, inte,ri>e
,ledaoca tako teel4Ano da 4e @otrebna i7u7etna du*o6na sna,a ili @si*olo>ko obra7o6an4e da bi
se odu@rlo n4e,o6i @ritiscia. : s6ako slua4u, l4udi idu u bisko@ 7bo, bekst6a i 7ato
@odleGu n4e,o6i @ritiscia. Oni nala7e 7abora6, a u 7abora6u slatku slobodu ko4u ne nala7e na
@oslu ili kod kuHe. Oni na ekranu Gi6e Gi6ot ko4i nikada neHe Gi6eti u st6arnosti.
'"$
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'"#
/eko He reHi da su sno6i i nade bili tradicionalna sredst6a eskaA@i7a u 6reenia ,ladi i
@ro,ona. Ali, danas nea nade, a san 6i>e ni4e lini in neko, @o4edinca ko4i slobodno bira da
@obe,ne od o6e ili one Dst6arnostiI. 9o 4e aso6ni Fenoen iliona l4udi ko4i Gude 7a r6o
Gi6ota, slobode i besrtnosti. Od6o4en od s6o4e su>tine, @o@ut @uGa li>eno, kuHice, o6ek 4e
sao aorFna ateri4a ko4a se obliku4e Flski slikaa.
Posto4i o,rona ra7lika i7eEu sno6a i nada i7 @ro>losti i danas. Rani4e, s ubeEen4e Dda He
se st6ari @roenitiI, nada 4e bila s6etionik ko4i 4e obas4a6ao buduHnost. =no6i su @redsta6l4ali
bekst6o, ali bekst6o u sao, sebe. : Flo6ia, eEuti, buduHnost 6i>e ni4e u i,ri, 4er 4e na
Flsko4 traci 6eH @roen4eno ono >to 4e oralo biti @roen4eno. A bekst6o u Flske sno6e
nea nie, 7a4edniko, sa unutra>n4i Gi6otoL ono se ba6i sao s@ol4ni st6aria. 8ada
l4udi na@u>ta4u biosko@, oni su is@un4eni o,uHnostia ko4e su iskusili u taiL oni su @riili
s6o4u do7u unutra>n4e, Gi6ota. /4i*o6i @roblei su takoEe doGi6eli @reobraGa4. =ada su to
@roblei ko4e 4e @osta6io Fl i l4udi ia4u blaGeni, iako kontradiktoran utisak da su ti Flski
@roblei, ko4i oku@ira4u celo @ol4e n4i*o6e s6esti, isto6reeno do6ol4no 4aki da oda,na4u s6e
bri,e i do6ol4no nest6arni da ne budu u7neira6a4uHi. ;oderna strast 7a Flo6ia oGe se u
@ot@unosti ob4asniti Gel4o 7a bekst6o. -a> kao >to rita rada ili autoritet drGa6e
@odra7ue6a intino 6e7i6an4e i @rea toe @ro@a,andu, tako i l4udska sudbina u te*niko
reGiu @odra7ue6a eska@i7a ko4i nude te*nike ra7oAnode. ;oGeo se sao di6iti
or,ani7aci4i ko4a nudi @roti6otro6 dok isto6reeno @roi76odi otro6
?o6ek, ko,a 4e te*nika is@ra7nila od s6i* lini* intereso6an4a, @oAnekad @ostane s6estan
sao, sebe. O eu oGe da @riaQ ?o6ek 4e odu6ek iao neiscr@an @redet ra7,o6ora:
Gi6otne ne@ri4atnosti. /e stra*, niti bol, oa4an4e ili strast. =6e to 4e u6ek bilo @otisnuto u n4e,oA
6u @ods6est. Ali, on 4e odu6ek ueo da @ri4atel4ski Haska o ,redu ko4i 4e @ao na n4e,o6 6ino,rad,
o buEi, a>inaa ko4e ne rade, o bolesno4 @rostati i tako dal4e. =ada se tu @o4a6l4u4e te*nika ko4a
@o@ra6l4a s6e i st6ara s6et u ko4e s6e radi dobro ili akar do6ol4no dobro. ?ak i ako @osto4e
neke sitne ne@ri4atnosti, o6ek ne oseHa @otrebu da o n4ia ,o6ori i okreHe se onoe >to
eFkasno @o@un4a6a ti>inu A tele6i7i4i i radi4u, udesno korisni utoi>tia 7a one ko4i ko4ia 4e
@orodini Gi6ot @ostao ne@odno>l4i6 Can 3alu %Jean 3alou@( i Can /eli %Jean /elis( @oka7u4u
udan o@tii7a kada @i>u da su radio i tele6i7i4a @ono6o us@osta6ili @orodini Gi6ot.
9ele6i7i4a nesun4i6o olak>a6a oku@l4an4e u F7iko sislu. Zbo, n4e deca 6i>e ne i7la7e
u6ee u ,rad. ?lano6i @orodice su 7aista F7iki @risutni, ali kako su usredsreAEeni na tele6i7or,
oni su nes6esni 4edni dru,i*. Ako se ne @odnose ili se ne ra7ue4u, ako nea4u ni>ta da kaGu,
radio i tele6i7i4a ine to lako @odno>l4i6i tako >to us@osta6l4a4u s@ol4a>n4e odnose i san4u4u
tr6en4a. Za*6al4u4uHi ti te*niki ureEa4ia, 6i>e ni4e neo@*odno da lano6i @orodice ia4u
i>ta 4edno s dru,i ili ak da budu s6esni in4enice da su @orodini odnosi neo,uHi. Vi>e ni4e
@otrebno donoAsiti odluke. ;o,uHe 4e da brani @ar Gi6i 7a4edno du,o 6reena, a da se nikada
ne sretnu u tre@era6o4 @ra7nini tele6i7i4e. 9o 4e 4o> 4edan neAobian nain bekst6a, skri6an4e od
dru,i* uesto od sao, sebe. 9o 4e oderna aska ko4u o6ek sta6l4a s6ake 6eeri, ali ko4o4,
naGalost, nedosta4u deonske i boGanske oHi one dre6ne aske.
Jedna od na4bol4i* studi4a @roblea radi4a, ko4u 4e uradio RoGe Ve4e %Ro,er VeillS( @odseHa
nas da 4e u6o 6elika o6eko6a DanaI. 8ro7 n4e,a o6ek o@aGa Dti>inu beskra4ni* @rostoraIL
ono 4e i76or 6elike u7neirenosti. :6o, 7a ra7liku od oka, @ri7i6a isteri4u i saAoodrican4eL
ono 4e centar a,oni4e i stre@n4e. A radio @o@un4a6a ta4 ot6oreni @rostor, >titeHi o6eka od ti>ine i
isteri4e tako >to ,a 7aba6Al4a. 96orci radio @ro,raa to 7na4u i @ra6e s6o4e @ro,rae u Funkci4i
to, eska@i7a, ne i7 neki* koerci4alni* ili aki4a6elistiki* ra7loA,a %kao >to neki, i7,leda,
isle(, ne,o 7ato >to i sai uest6u4u u to4 l4udsko4 situaci4i i teGe da se odbrane od te,oba ko4e
ona i7a7i6a. I7 to,a sledi da radio @ra6i 4asnu ,ranicu i7eEu s6akodne6ne dru>At6ene
realnosti i sno6a i narkotika ko4e @o duGnosti >iri. 8ao >to kaGe Ve4e, on ora biti 4edna od 0
ra7onoda ko4e oslobaEa4uIL on treba da oslobodi @o4edinca od ob4ekti6ni* o,ranien4a. On 4e
4a6no dobro ko4e se ba6i oralno ute*o, 7aduGeno 7a ublaGa6an4e tra,edi4a @orodino,
Gi6ota i te,oba oderno, Gi6ota. Radio ora ko@en7oA6ati ne*uanost Gi6ota u oderni
,rado6ia. : sredini u ko4o4 4e
'"&
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'"M
o6ek ni4e u o,uHnosti da ost6ari istinska @ri4atel4st6a ili da doGi6i duboka iskust6a, radio u
ora obe7bediti @ri6id st6arnosti, @risnoAsti i l4udske bliskostiL on ,a ora o@initi i @ruGiti u
oseHan4e si,urAnosti. Ali Ve4e se s @ra6o @ita da li He Dradio @oste@eno na6iknuti na @uke
76une slike one ko4ia da4e ilu7i4u @ri@adan4a i, >to 4e 4o> ,ore, na6iHi i* na odsust6o
sa,o6ornikaI. /aGalost, od,o6or na Ve4eo6o @iAtan4e 4e 4asan. /e @osto4i dru,o sredst6o 7a
l4udsku i7olaci4u ko4e bi se s n4i o,lo @orediti. Radio, a tele6i7i4a u 4o> 6eHo4 eri, 7at6ara
@o4edinca u 76uni e*aniki uni6er7u u ko4e osta4e sa. On 4e 6eH do6ol4no alo 7nao o
s6o4i susedia, a ra7d6o4enost i7eEu n4e,a i n4e,o6i* bliGn4i* sada @osta4e 4o> 6eHa. 34udi
su stekli na6iku da slu>a4u a>ine i da ,o6ore s n4ia, kao, na @rier, s teleFonia i
diktaFonia. /ea 6i>e susreta lice u lice, nea 6i>e di4alo,a. Ki6eAHi u beskra4no onolo,u,
u7 i4u @ooH beGi od uke ti>ine i neA@ri4atni* suseda, o6ek nala7i utoi>te u krilu te*nike,
ko4a ,a oki6a u usal4enost i u isto 6ree u, @ooHu s6o4i* triko6a, @ruGa oseHan4e si,urnosti.
9ele6i7i4a 4e, 7a*6al4u4uHi s6o4o4 oHi Fascinaci4e i s6o4o4 s@osobnosti 7a 6i7uelni i 76uni
@rodor, 6ero6atno na4destrukti6ni4i te*niki instruent @o linost i l4udske odnose. Ono >to
o6ek traGi 4e oi,ledno totalni sao7abora6, @otiski6an4e s6i* @roblea i siultaAno uta@an4e
so@st6ene s6esti u s6e@risutnu te*nici7iranu ra7onodu.
: ra7onodi so dosti,li Fa7u u ko4o4 te*nika od,o6ara na @otreAbe l4udi u te*niko
dru>t6u, ali u ko4e su oni 4o> u6ek slobodni da koriste ili ne koriste ras@oloGi6a te*nika
sredst6a. DAko Gelite da @obe,neteI, kaGe te*nika, Dslobodni ste da @oku>ate.I ;oderni l4udi,
eEuti, @osta4u s6esni s6o4e @otrebe da ni @o ko4u cenu ne do6ode u @itan4e te*niku situaci4u
i da @ri*6ate @osto4an4e te*niki* sredstaA6a 7a ost6aren4e te @otrebe. :7io, na @rier,
i7u7etan us@e* -aAtlino6i* ka@o6a 7a odor u Veliko4 -ritani4i. -atlin 4e s*6atio da u s6etu
ko4i 4e isto6reeno kra4n4e 7a*te6an i kra4n4e obe7lien, odor ko4i 6eHina l4udi Geli ora biti
istinski 6akuu, 4edna 4o> 6eHa obeA7lienost, ko4a osta6l4a utisak slobode, ali ko4a ni u 4edno
trenutku ne do@u>ta indi6idui da se suoi sa sao sobo, ak i ateri4alno. 2a bi @osti,ao ta4
cil4, -atlin 4e 1"'O. or,ani7o6ao s6o4eDka@o6e 7a @orodini odorI. ?o6ek na odoru Gi6i u
no>t6u, @o striktno4 satnici, ko4a 4e @aGl4i6o osi>l4ena, tako da s6aki dan bude dru,ai4i, >to
st6ara utisak ne@restane no6ine i ra7nolikosti. I,re, @ese, @redAsta6e, obroci, 7aba6a sen4u4u
se u br7o ritu od seda u4utro do @onoHi. DVaGno 4eI, kaGe -atlin, Dda niko ne bude
@re@u>ten sao sebi, ni 7a trenutak.I =6e se de>a6a u du*u radosti i Gi6a*nosti i @od
kontroloDs@eci4alistaI 7a i,re. 8oriste se s6a ras@oloGi6a sredst6a 7a ubeEi6an4e @o4edinca da
4e sreHan. Po>to s6aki ka@ oGe da @rii etiri *il4ade osoba, ni4e te>ko urediti da o6ek na
odoru, ko4i tra4e d6e nedel4e, @ro6ede 6ree eEu aso l4udi. !ela st6ar @redsta6l4a
ra7raEen i @reci7an @odu*6at da se o6ek uini nes6esni, 7anesen te*niko, ko4u detal4no i
be7 u6i4an4a o@isu4e sa -atlin. Proble, kako ,a on 6idi, 4este u toe da se kli4enti na6edu da
sisteatski i7A,ube s6est, ne i7 @olitiki* ra7lo,a, kao rani4e, 6eH 7bo, iste 7aba6e. O6de 4e
te*nika sta6l4ena u sluGbu neke 6rste Paskalo6e ra7onode. /e ba> sas6i iste 6rste, @o>to ni4e
st6ar toliko u toe da o6ek i7be,ne dileu suoa6an4a s 6enoscu, koliko da se i7be,ne
konFikt i7eEu o6eka i n4e,o6o, @oloGa4a u o6o Gi6otuL ni4e st6ar u i7be,a6an4u editaci4e
o d6e beskonanosti %7a >ta 6eHina l4udi ni4e s@osobna(, 6eH u oi,ledno destrukti6no4
a@surdnosti Gi6ota u te*niko s6etu. Prosean o6ek 4e nei7beGno s6estan to,a. Prea toe,
on ora da 7aa,li s6o4u s6est @o s6aku cenu, i u toe se, @o s6eu sudeHi, nala7i u
su>tinsko sa,las4u s @otrebaa te*niko, dru>t6a. /a>a te7a 4e @ot6rEena udesni
us@e*o -atlino6i* ka@o6a, ko4i 4e 7aista 7a@an4u4uHi.. <odine 1"$M, etiri stotine *il4ada
l4udi 4e u n4ia @ro6elo odor i ta4 4e bro4 stalno rastao. Pored to,a, ia4o na uu da ti
bro4e6i @redsta6l4a4u En,le7e, ko4i su @o s6o4o4 @rirodi na4an4e skloni tak6i st6aria.
9o uka7u4e na @ot@unu ada@taci4u te*nike 7aba6e te*niko dru>t6u i otkri6a n4enu
dru>t6enu Funkci4u. 8aka6 ilu7oran na@or 4e @oku>a4 da se od Fla na@ra6i obra7o6na
uetnost i sredst6o @oAua6an4aY :etniki Flo6i, kao i oni s Flo7oFski ili @olitiki
naeraa, 4ednosta6no nisu u skladu sa Gel4aa @ublike ko4a ide u biosko@. /ara6no, s
@ra6o se oGe t6rditi da su Flo6i, u@rkos s6eu, sredst6o 7a Dobra7o6an4eI @ublike. Ali, tu
ne seo u@asti u 7abludu: obra7o6an4e ukusa i s6esti ,ledaoca se 7aista de>a6a, ali
'"O
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
'""
sao us@ut. Zaa,l4i6an4e n4e,o6e s6esti 4e od na46eHe, 7naa4a, a uetnost i nauka o,u
do@rineti torn cil4u. Pil oGe us@eti sao ako uetnost sta6i u sluGbu dru>t6eno @otrebno, i
te*niki o,uAHe, @odu*6ata, to 4est, sao ako uetnost %kao i indoktrinaci4a @od asko
nauke( @ostane no6o sredst6o 7a i7e>tan4e o6eka i7 st6arAnosti. 8ada ne bi bilo tako, @ublika
ne bi @ri*6atila Flo6e kao >to su @r6i Flo6i Orsona Velsa.
=@ontani i or,ani7o6ani e*ani7i 7aba6e, @o@ut oni* ko4e sa o@isao, korisni su sao u
ono4 eri u ko4o4 4e @ro@a,andna te*nika nera76i4ena. Pro@a,anda, u s6o ra76o4u, teGi da
asiilira 7aba6u, ko4a se 4a6l4a ili kao eFkasan @ro@a,andni edi4u ili se, u kasni4o4 Fa7i,
koristi 7a @otrebe l4udske ada@taci4e.
Zbo, o6o, @osledn4e, 7a@aGan4a ne oGeo se sa,lasiti s Ve4eoA6o su,esti4o da se
>6edski ili ruski radio ne ba6i D7aba6oI, niti i7,radn4o dru>t6eni* struktura laGi i
us@a6l4i6an4a s6esti, 7ato >to su ,raEani ti* 7eal4a DosloboEeniI i 6i>e Dne oseHa4u 7aorni
kontiAnuitet dne6ni* oba6e7aI. ;oGe se @rietiti da Ve4e i@licitno teGi da u toe 6idi 4edan od
bla,ot6orni* eFekata soci4ali7a. : st6arnosti, stan4e ko4e on o@isu4e @osledica 4e in4enice da
su N6eEani Dna4inteA,risani4iI i na4@rila,oEeni4i od s6i* naroda. Oni su se, u @o,ledu orA
,ani7aci4e, otuEili do te ere da 6i>e nisu s6esni bilo kak6o, rasce@a i7eEu linosti i te*nike,
tako da i neki 6e>taki ra4 ni4e ni @otreAban. : slua4u Rusi4e, @ro@a,anda 4e udro
a@sorbo6ala i 7aenila 7aba6u. Ruski ,raEanin, s6akodne6no @od6r,nut @ro@a,andi s6o4e
6lade %na4ra76i4eni4o4 na s6etu(, ni4e s6estan s6o4e stre@n4e. Ali, to 4e bio slua4 i sa .itlero6o
/eako.
'port
Posto4i 4edna oblast u ko4o4 o6ek 4o> oGe da se @re@usti i,ri, ali te*nika 4e i tu @o@unila s6e
@ra7nine. ;isli na s@ort.
=@ort 4e bio uslo6l4en or,ani7aci4o 6eliki* ,rado6aL i76an ,radAsko, Gi6ota neo,uHe 4e
7aisliti n4e,o6 nastanak. =eoski Ds@ortI 4e bleda iitaci4a ono, ,radsko, i nea ni4ednu od
karakteristika onoA,a >to na 4e @o7nato kao s@ort.
=@ortski renik 4e en,leskiL on 4e u6e7en na kontinentalni deo kada su e6ro@ske
kontinentalne naci4e @ot@ale @od utica4 en,leske industri4ali7aci4e. 8ada 4e industri4sko teGi>te
@re>lo u Aeriku, @reA6a,u su odnele aerike s@ortske Fore. =o64etski =a6e7 @oeo 4e da
ra76i4a s@ort s @oetko s6o4e industri4ali7aci4eL 4edina 7el4a ko4a 4e iala or,ani7o6ani s@ort u
centralno4 E6ro@i, ?e*oslo6aka, bila 4e i 4edina industri4ali7o6ana.
=@ort 4e 6e7an 7a industri4u 7ato >to on @redsta6l4a reakci4u @roti6 industri4sko, Gi6ota.
Za@ra6o, na4bol4i s@ortisti dola7e i7 radniki* sredina. =el4aci, dr6osee i n4ia slini su
oGda kre@ki4i od @roleAtari4ata, ali nisu tako dobri s@ortisti. Ra7lo, 4e deliino i to >to rad
7a a>ino ra76i4a uskulaturu neo@*odnu 7a s@ort, ko4a se 6eoa ra7liku4e od uskulature
@ol4o@ri6rednika. Rad 7a a>ino takoEe ra76i4a br7inu i @reci7nost @okreta i reFeksa.
Pored to,a, s@ort 4e @o6e7an s te*niki s6eto 7ato >to 4e i sa s@ort te*nika. Po7nat 4e
o,roan kontrast i7eEu s@ortista <rke i Ria. Za <rke 4e F7iko 6eGban4e bila i,ra 7a
slobodno i *aronino ra76i4an4e oblika i sna,e l4udsko, tela. Za Ril4ane 4e to bila te*nika 7a
@o6eHan4e eFkasnosti le,ionara. 2anas @reo6laEu4e riska konAce@ci4a. =6i 7na4u kak6a 4e
ra7lika i7eEu ribara, @li6aa, bicikliste i l4udi ko4i @eca4u, 4edre, @li6a4u i 6o7e bicikl kao
s@ort. O6i dru,i su te*niariL kao >to kaGe Jin,er, oni DteGe da do6edu do @erFekci4e eA*aniku
stranu s6o4e akti6nostiI. 9a e*ani7aci4a akci4a udruGena 4e s e*ani7aci4o s@ortski*
ureEa4a: >to@erica, startni* a>ina, itd. : torn tano eren4u 6reena, u torn @reci7no
treniran4u i>iHni* @okreta i u @rinci@u DrekordaI sreHeo se s 4edni od su>tinski* eleAenata
industri4sko, Gi6ota @rien4eni na s@ort.
O6de l4udsko biHe takoEe @osta4e neka 6rsta a>ine, a n4e,o6a aA>inski kontrolisana
akti6nost @osta4e te*nika. 9e*nika ci6ili7aci4a ia koristi od te e*ani7aci4e: @o4edinac, u7
@ooH disci@line ko4u u naeHe s@ort, ne sao da se i,ra i o@u>ta od ra7ni* @rinuda ko4ia
4e @od6r,nut, ne,o se i nes6esno obua6a 7a no6e @rinude. Pona6l4a se @o7nati @roces: istinska
i,ra i uGi6an4e, dodir s 6a7du*o i 6odo, i@ro6i7aci4a i s@ontanost A s6e to nesta4e. 9e
6rednosti se ,ube @red teGn4o 7a eFkasnoscu, rekordia i striktni @ra6ilia. =@ortsko treA
$00
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
$01
niran4e ini od @o4edinca eFkasnu a@araturu, ko4o4 4e od sada strano s6e osi suro6e radosti
eks@loatisan4a so@st6eno, tela i @obeEi6an4a.
/i4e, eEuti, na46aGni4e obra7o6an4e nekolicine s@eci4alista, 6eH @ro>iri6an4e s@ortsko,
entaliteta na ase. : eri u ko4o4 to @redAsta6l4a snaGnu reakci4u na @uku @asi6nost s@orto6a
7a ,ledan4e, to 4e dobro. Ali, uobia4en is*od 4e inte,raci4a s6e 6eHe, bro4a ne6ini* u 4ednu
@oduklu te*niku.
/ea @otrebe ,o6oriti o totalitarno stan4u ua ko4e ba6l4eAn4e s@orto utire @ut. =talno
slu>ao da 4e 6italna st6ar Dtiski du*I, itd. Vredi @rietiti da 4e te*nici7irani s@ort @r6o
ra76i4en u =4edin4eAni 2rGa6aa, na4konForistiko4 od s6i* 7eal4a, a da se onda, @o
@rirodi st6ari, ra76io u diktaturaa A Fa>istiki, nacistiki i kounistiki A do take u
ko4o4 4e @ostao neo@*odan sasta6ni deo totalitarni* reGia.
=@ort 4e su>tinski Faktor u st6aran4u aso6no, o6eka. : isto 6reAe, to 4e i Faktor
disci@lino6an4a i to na d6a naina. On se @reci7no @odudara s totalitarno i s te*niko
kulturo. : Dno6iI 7el4aAa treba uoiti 7a4edniki @rodor te*nike i s@ortske @rakse.
AutoriAtarne drGa6e ra7ue4u i do kra4a eks@loati>u eFkasnost te*nici7iraAno, s@orta u
@ret6aran4u s6o4i* ,raEana u konForiste i l4ude ase. Jedna od ,la6ni* st6ari ko4ia se *6ale
kounistike 7el4e 4este da one @roi76ode >a@ione u 7el4aa ko4e do tada nisu ni ule 7a
re s&ort3 9o 4e 4edan od eFekata totalitarni* dru>ta6a, ali to isto6reeAno @redsta6l4a 4edan od
n4i*o6i* odusa delo6an4a. =@ort 4e na s6aki 7aisli6 nain @roduGetak te*niko, du*a.
/4e,o6i e*ani7i seGu do dubina unutra>n4e, Gi6ota @o4edinca, ,de n4e,o6o telo i n4e,o6e
@okrete en4a4u kao Funkci4u te*nike, a ne kao Funkci4u neko, traAdicionalno, cil4a strano,
te*nici, kao >to su, na @rier, *aroni4a, radost ili ost6aren4e neko, du*o6no, dobra. :
s@ortu, kao i s6uda dru,de, ne oGe biti nie, nekoristol4ubi6o,L s6e ora biti korisno i ora
7ado6ol4iti te*nika oeki6an4a.
=@ort be7 odstu@an4a s@ro6odi e*aniku tradici4u obe7beEi6an4a olak>an4a i 7aba6e radniku
kada o6a4 7a6r>i sa s6o4i @ra6i @oslo, tako da ni u 4edno trenutku ne bude ne7a6isan od
o6e ili one te*nike. <raEanin te*niko, dru>t6a u s@ortu nala7i isti du*, kriteri4ue, oral,
akci4e i cil4e6e A ukratko, s6e te*nike 7akone i obia4e A s ko4ia se susreHe u kancelari4i ili
Fabrici.
Me#icina
9e*nika da4e s6o4 na46eHi do@rinos u *irur,i4i i edicini. Ra7oAtriHu te te*nike Fore
sao ukratko, @re s6e,a 7ato >to su te oblasti 6eoa udal4ene od ono,a 7a >ta sa struan, a
onda i 7ato >to su isto onoliko neodreEene koliko i dobro @o7nate.
8ako oGeo klasiFko6ati te te*nikeQ I76e>ta4 ob4a6l4en u re6i4i s&rit t6rdi: DZa*6al4u4uHi
na>e 7nan4u o @si*oF7iolo>ki korelaciA4aa, oGeo reHi da so u @o7ici4i da i7enio
o6eko6u unutra>An4u ener,etsku dinaiku.I 9e odiFkaci4e o,u se @ostiHi sledeHi
sredst6ia: %1( od,o6ara4uHi reGiia is*rane, ko4i ukl4uu4u 6itaAine i slinoL %C(
s@rea6an4e luen4a Gle7da, na @rier kastraci4o ili sterili7aci4o u cil4u kontrole
antisoci4alni* i su6i>e a,resi6ni* reAakci4aL %'( ubaci6an4e ili kalel4en4e *orona, kao u
@oku>a4ia da se @o6eHa4u telesna ener,i4a, uGe6nost, Genst6enost ili aterinski instinktL %$(
du,otra4ni tretano sintetiki edikaentia, u cil4u @roene etaboli7aL %#(
o@erati6ni @rekidan4e ner6ni* @utan4a unutar oGdani* 6e7a %ko4ia treba dodati
lobotoi4e i taAlaotoi4e, ko4e ukl4uu4u direktnu inter6enci4u na o7,u i ia4u 7a @osledicu
DsniGa6an4e @si*iko, ni6oaI(.
<ore na6edeno treba dodati celu Farako@e4u D@olici4ski* droA,aI, kako se @onekad
na7i6a4u odreEeni narkotici. 9i tako76ani DseruAi istineI, ko4i ne i7nuEu4u istinu, ia4u lo>u
re@utaci4u i 4o> u6ek su o,ranieni na @roFesionalnu edicinsku u@otrebu. Zato 6rsto sto4iAo
na stano6i>tu da su i7u7etno retki @ot6rEeni slua4e6i u@otrebe, na @rier, natri4u tio@ental
##
u needicinske s6r*e. ?ak se i i76eA>ta4i o u6eni @rocesia u =o64etsko =a6e7u i n4e,o6i
satelitia, u ko4ia su o@tuGeni @ri*6atali kri6icu, ora4u u7eti sa 7rno soli. /ea doka7a
ko4i bi ned6osisleno @ot6rdili da su serui istine ikaAda u@otrebl4eni i @osto4e 4aki te*niki
ra7lo7i da se 6eru4e u su@rotno. : s6ako slua4u, nikak6i si,urni 7akl4uci se ne o,u biti
i76uHi na
/atri4u tio@ental: sredst6o 7a o@>tu aneste7i4u br7o, de4st6a. %Pri. @re6.(
$0C
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
$0'
osno6u ras@oloGi6i* in4enica. Ono >to 4e 4asno 4este da te na6odne te*nike, onako kako su
@redsta6l4ene u >ta@i, i7a7i6a4u s@ektakuAlarnu 4a6nu reakci4u i rado7nalost. <la6ni ra7lo, 7a
6ero6an4e 4a6noAsti u eFkasnost serua istine 4e @o s6o4 @rilici oralna indi,naci4a i stra* ko4i
4e antikouni7a do6eo do 6r*unca a*nitosti, tako da 4e @ra6o stan4e st6ari, usled to,a, teGe
nauno anali7irati. /e oGe se @oreHi, eEuti, da se l4udsko biHe oGe eFkasno odiFko6ati,
ali 4e 4o> ne4asno kako se ta odiFkaci4a de>a6a ili >ta se, u kra4n4o4 lini4i, oGe oeki6ati od
tak6e te*nike inter6enci4e. = o4e take ,ledi>ta, te te*nike edicinske inter6enci4e su od
dru,ora7redno, 7naa4a. /eHu ne,irati da 4e re o 7naa4ni inter6enci4aaL one delu4u na
o6eka ateri4alno i en4a4u ,a na dalekoseGne naine. ;oralno, taAk6a inter6enci4a 4e o7bil4na
st6arL ali, @roble, na kra4u kra4e6a, ni4e su>tinski dru,ai4i od ono, ko4i @osta6l4a srtna
ka7na.
8ad 4e re o edicinsko4 te*nici, e,a se treba @la>iti i eu se treba nadati od n4ene
@rieneQ I s ko4i He dru,i te*niki sisteAo ta te*nika biti @o6e7anaQ Od,o6or ,lasi:
iskl4uio s drGa6o. A to na ,o6ori e,a se treba @la>iti. Posto4i o@>ta sa,lasnost da te*nika
sredst6a @osta4u o@asna kada drGa6a @one da i* koristi u s@ro6oEen4u s6o4i* @roi76ol4ni* i
s6eoHni* odluka. 8ada se @o4ediAnac @odu*6ati da sisteati7u4e sku@ te*nika, on retko st6ara
6rstu strukturu. 9e*niki ok6ir na>e, s6eta 4e eEusobno @o6e7an na @riArodan nain, a ne
@roi76ol4no l4udsko odluko i to 4e ono >to u da4e 6rstinu. Pol4e @riene ti* edicinski*
te*nika nuGno He biti o,ranieno, 4er He se one @rien4i6ati sao na osobe ko4e 4e drGa6a
i7riito o7naila kao ne@ri4atel4e ili ne@oGel4ne. 9e te*nike su>tinski o,u da sluGe sao
drGa6ni @ro4ektia A bilo da 4e re o slaan4u du*a @osledn4i* slobodni* l4udi ili o eliinaci4i
stari* l4udi ili o dobiA4an4u sen7acionalni* @ri7nan4a i i74a6a u ontirani @rocesia. Ali, ti
@ro4ekti ora4u biti o,ranieni, @o>to, u kra4n4o4 anali7i, ,eneraliA7o6an4u etoda ko4e
osta6l4a4u utisak de,radaci4e l4udsko, biHa ni4e u interesu drGa6e. /a@roti6, drGa6a ia @otrebu
7a celo6iti, 4aki l4udski biHia, u @uno4 oralno4, intelektualno4 i F7iko4 sna7i, ko4a sao
tak6a o,u dobro da 4o4 sluGe. Ono >to te*nika 7a*te6a 4esu te*nika sredst6a 7a @ot@uno
inte,risan4e celo6iti* biHa, a ta sredst6a
su na ,ranici da @ostanu st6arnost. 9e*nika drGa6a neHe do@rinositi @ro@adan4u s6o,
ateri4ala. Ona oGe biti na6edena da neke od ti* te*nika u@otrebi sao na ateri4alu ko4i 4e
6eH @ostao beskoristan %7ato >to 4e ne@oslu>an ili slab(. =i,urno da ni4e sas6i iskl4ueno da bi
drGa6a o,la u@otrebiti te te*nike. Ali, drGa6a ras@olaGe no,i dru,i sredst6ia 7a
@osti7an4e s6o4i* cil4e6a. Po>to na ras@ola,an4u ia koncentracione lo,ore i srtnu ka7nu, te>ko
4e @o6ero6ati da He tra,ati 7a ko@liko6ani4i sredst6ia, osi, oGda, u cil4u @o6reAene
@ro@a,ande. I nea @otrebe da se stano6ni>t6o u7neira6a 7bo, nee,a >to 4e, na kra4u
kra4e6a, sao an4e 7lo.
.irur>ke i edicinske inter6enci4e ia4u 4o> 4edan nedostatak u oia drGa6e. One se ne
o,u ,enerali7o6ati i, sai ti, @rieniAti, osi u i7u7etni slua4e6ia. =6aki no6i slua4
7a*te6a da drGa6a donese @osebnu odlukuL te te*nike ne o,u Funkcionisati sa autoAnono
@ra6ilnoscu drGa6ni* or,ana, kao >to 4e @olici4a. Za@ra6o, n4i*o6a @riena se ora o,raniiti,
7ato >to 4a6no nen4e treba drAGati u ne7nan4u. <raEani su 4o> daleko od to,a da @ri*6ate
u@otrebu ti* te*nika i lako bi se u7neirili kada bi 7a n4i* sa7nali. O@asnost s6eo@>te reakci4e
@roti6 drGa6e, akar i kratkotra4ne, su6i>e 4e 6elika da bi se ri7iko6alo 7bo, o,raniene koristi
ko4u bi drGa6a o,la iaAti od n4i*o6e u@otrebe.
Prea toe, edicinske te*nike ne i7,leda4u kao 6aGan deo korA@usa l4udski* te*nika.
;o,uHe 4e, nara6no, 7aisliti da He u neko trenutku *irur>ka inter6enci4a oHi da i7eni
strukturu o7,a, uesto da 4e uni>ti, i tako st6ori @o7iti6nu linost. Ali, to 4e 4o> u doAenu
s@ekulaci4e. ;o4e u6eren4e 4e da su >anse 7a @raktinu @rienu 6eoa ale, osi, oGda, u
isto edicinsko4 sFeri. .irur>ka inter6enci4a oraHe da bude odloGena 7a neku relati6no
daleku buduHAnost. A kada u7eo u ob7ir i76anredan ra76o4 @si*osociolo,i4e i soci4alne
@si*oanali7e, ko4e se danas @rien4u4u u aso6ni ra7eAraa, 4asno 4e da drGa6a u7 n4i*o6u
@ooH oGe da @osti,ne s6e ono >to bi @osti,la *irur>ko odiFkaci4o l4udske linosti.
.irur>ka inter6enci4a oGe obe7bediti sao Dkonsolidu4uHeI eFekte. ;oGeo se @itati da li 4e
ta i,ra 6redna truda, @o>to tak6e inter6enci4e, kada
$0$
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
$0#
i* s@ro6odi drGa6a, @ot6rEu4u na>e oraine re7er6e i @ri,o6ore 7bo, @re7ira ko4i drGa6a
@oka7u4e @rea l4udsko4 linosti.
:ku@na eFkasnost o6i* te*nika ne do@u>ta da i @ridao bilo kak6u teGinu. /4i*o6 istinski
7naa4, ko4i donekle 7abrin4a6a, 4este da one sluGe 7a skretan4e @aGn4e. Po>to su s@ektakularne,
4a6nost se konAcentri>e na n4i* sa o,rono stre@n4o i oko n4i* kristali>e s6o4 neoAdreEeni
stra* od te*nike uo@>te. Ali, relati6no 4e lako doka7ati 4a6nosti da su u torn @o,ledu n4eni stra*o6i
neosno6ani. Ja6nost, nes@osobna da sa,leda istinski @roble te*nike, @o>to se ne@o,re>i6o
6e7u4e 7a 7asle@l4u4uHe @o6r>nosti i koleba i7eEu iracionalno, stra*a i laGne si,urnosti,
nikada ne do@ire do srGi @roblea oderno, dru>t6a.
III. O/)&.(
Tehnike1 $ju#i i ovek
O6de se 7a6r>a6a du,o okruGi6an4e l4udi te*niko. Ono ni4e @oAsledica @redui>l4a4a ili
@lana bilo ko, o6eka ili bilo ko4e ,ru@e l4udi ko4i n4oe u@ra6l4a4u ili 4o4 da4u no6i @ra6ac.
9e*niki Fenoen 4e be7lian i ako @ratio n4e,o6 tok, 6ideHeo da 4e useren na o6eka. :
istraGi6an4u n4e,o6o, doena, naila7io na sao, o6eka. 9o ni4e o6ek i7 o,ledala. /iti 4e to
o6ek i7 susedst6a ili o6ek sa ulice. : na@redo6an4u so@st6eni te@o, te*nika anali7ira
s6o4e @redete tako da i* oGe i7no6a st6oriti: u slua4u o6eka, ona ,a 4e rasta6ila na eleente
da bi i7 n4i* sinteti7o6ala do sada ne@o7nato biHe.
9e*nika nikada ne delu4e na o6eka ko,a oGeo sresti na ulici. Veliki skandal naci7a
bila 4e nedolina @riena n4e,o6i* te*nika na Ota Nulca, ko4i 4e iao ie i @re7ie, ko4i se
ba6io s6o4i 7aniaAn4e i Gi6eo s6o4 Gi6ot @red oia stotina s6o4i* suseda. On 4e o@eriAsan
be7 aneste7i4e, @o>to 4e @ret*odno bio @risilno od6eden i7 kuHe, u7 4adiko6an4e @orodice.
!ini7a i brutalnost lekara i7 Ntrut*oFa bili su skandalo7ni. Poka7i6an4e tako @ot@uno, @re7ira
@rea l4udski oseHan4ia bila 4e o,rona ,re>ka nacista. ;i to radio bol4eL i o@eri>eo
be7bolno. ?ak i kada koristio u7asto@ne o@eraci4e da deonstrirao e6olucioni @roces
l4udsko, ebriona, ti @ostu@ci se s@ro6ode na Ddobro6ol4ciaI i niko se @reterano ne Gali.
/i4edna od na>i* te*nika ne t6rdi da 4e @rienl4i6a na ne>to Gi6o.
Po>to se @re s6e,a 7asni6a na nauci, te*nika se @okora6a oHno 7akonu s@eci4ali7aci4e. :
slua4u l4udski* biHa, s@eci4ali7aci4a ia d6ostruko 7naen4e. 9o 7nai da se te*nika ora
@rieniti tako da ne i7a7i6a burne @roteste. 9akoEe, to 7nai da ne se 7aneariti nauni as@ekt
te s@eci4ali7aci4e %ko4i 4e na46aGni4i(. 9e*nike su @ro4ekto6ane 7a @rienu u relati6no
o,ranieno bro4u slua4e6aL sai ti, neAo,uHe 4e @red6ideti n4i*o6u o@>tu @rienu.
=6aka l4udska te*nika ia s6o4 oeEeni delokru, delo6an4a i ni4edan od n4i* ne @okri6a ceAlo,
o6eka. 8ao >to so 6ideli, @osto4e @si*olo>ke te*nike, obra7o6ne te*nike i no,e dru,e. =6aka
od n4i* od,o6ara na 4ednu i sao 4ednu s@ecincnu @otrebu. Ako se 4edna od n4i* @rieni, ona
uistinu 7ala7i u o6a4 ili ona4 @ri6atni doen @o4edinca, ali na46eHi deo osta4e @ri6atan. Prea
toe, nikada ne @osto4i 4asan ra7lo, 7a @rotest. 9a relati6no be7lina te*nika o@eraci4a 4e
beskra4no daleko od one ko4a o6eka brutalno baca u s6et koncentracioni* lo,ora, ,de se
na4,rubl4e, na4Adraatini4e i na4su@eriorni4e te*nike obru>a6a4u na n4e,a.
Jo> 4edna ,re>ka naci7a bila 4e to >to 4e s6o4i te*nikaa na6uAkao deonsku asku, da
bi i7a76ao stra*. Po>to 4e u@otreba stra*a takoEe te*nika, ona 4e @ratila s6e dru,e nacistike
te*nike i >okirala s6et ne@otrebni @reteri6an4e. ;i to radio bol4e. 9e*nici sta6l4aAo
ase@tinu asku *irur,a. Ra6nodu>nost 4e s6o4st6o no6o, bo,a, kao >to 4e bilo i s6o4st6o ono,
staro,. Pra6o lice oderne te*nike 4e no,o slini4e deistiko trou,lu ne,o ,riasi na asci
Ni6e.
Jedna i7d6o4ena te*nika i n4ene kontrolisane @riene na o,ranieAni doen @redsta6l4a4u
@ola7nu taku ra7d6a4an4a. /i4edan te*niar nikada neHe reHi da l4ude @od6r,a6a te*nici,
kolekti6no ili indi6idualAno. -io,enetiar ko4i eks@erienti>e na l4udsko ebrionu ili FlAski
reGiser ko4i nasto4i da na s6o4u @ubliku utie u na46eHo4 o,uHo4 eri, ne i74a6l4u4u da rade na
o6eku. Po4edinac 4e ra7bi4en na ne7aA6isne Fra,ente i ne @osto4e d6e te*nike ko4e ia4u istu
dien7i4u ili dubinu. /iti bilo kak6a kobinaci4a te*nika %na @rier, @ro@a,anda u kobinaci4i
sa @roFesionalni usera6an4e( od,o6ara bilo ko delu l4udsko, biHa. 8ra4n4i is*od 4e da se
s6aka te*nika oGe @o76ati
$0&
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
$0M
na so@st6enu ne6inost. Odakle 4e, onda, na@adnuto l4udsko biHe i ko ,a na@adaQ /iotkuda i
niko. 9ako ,lasi od,o6or te*nike i te*niara. Oni s ne,odo6an4e @ita4u kako neko oGe
t6rditi da se o6ek na@ada @rieno neke no6e te*nike. Po n4ia, saa ta o@tuGba @okaA7u4e
odsust6o ra7ue6an4a i @osto4an4e @o,re>ni*, ak i alicio7ni* @redrasuda. 9ani4e, s6aki
te*niar u7et 7asebno, oGe i74a6iti da 4e neduGan u @o,ledu a,resi6ni* naera @rea o6eku.
-iolo,, ko4i radi na Gi6o ebrionu u7 sa,lasnost a4ke, ni4e kri6 ni 7a kaka6 na@ad na n4en
Gi6ot ili ast. /a ta4 nain, @o>to ni4edan te*niar ne @rien4u4e s6o4u te*niku na celo, o6eka,
on oGe o@rati ruke od od,o6ornosti i i74a6iti da l4udsko biHe osta4e netaknuto.
O@>ti @o,led na delo6an4e te*niara na ta4 nain @ruGa @ot@uno uiru4uHu, ak i @ounu
sliku. =6aki te*niar ko4i radi na alo se,entu %tako alo da se ne oGe satrati
o6eko( Gi6o, esa oGe t6rditi kako radi u ie 6i>e, biHa: ?o6eka.
9e*niari nisu no,o ko@liko6ana biHa. : st6ari, oni su @od4edAnako 4ednosta6ni kao i
n4i*o6e te*nike, ko4e i* s6e 6i>e asiilira4u. 8ounisti su nesun4i6o u @ra6u kada t6rde da He
s6i oralni @roAblei biti re>eni kada s6i l4udi @ostanu te*niari.
Ako 4e 6aGan deo isi4e na>i* intelektualaca da anali7ira4u na>e doba i otkri4u s6e
delot6orne ito6e d6adeseto, 6eka, onda He se @oAka7ati da su ti ito6i duboko ukoren4eni i
>iroko ras@rostran4eni. A kada s6o4e kritike s@osobnosti usere na ito6e te*niara, neHe
orati da @oniru no,o duboko. ;it te*niara 4e @rosto Uovek - ne 6i ili 4a, 6eH 4edno
a@straktno biHe. 9e*niar @o@e7no t6rdi: D;i teGio sreHi ?o6ekaL trudio se da st6orio
k6alitetno, ?o6eka. /a ras@ola,an4e u sta6l4ao @rirodne sile, 6rsto u6ereni da He @reA
6a7iHi trenutne @robleeI, i tako dal4e. 2ru,i oderni ito6i A na @rier, it o D@ro,resuI ili
o D@roletari4atuI A nei7erno su an4e realni 7a te*niara ne,o it o a@straktno biHu ko4e se
7o6e ?o6ek, u koe nala7i s6o4e o@ra6dan4e. Pored to,a, ta4 it @redsta6l4a stadiA4u ko4i on
ne oGe @re6a7iHi, 4er nea ideolo,i4u, a 4o> an4e FloA7oF4u ili siste. On ra7ue s6o4e
etode, ko4e @rien4u4e s 6eliki 7ado6ol4st6o, 7ato >to da4u ne@osredne re7ultate. 9e*niar
@red6iEa re7ultate, ali to nisu istinski cil4e6i, 6eH sao re7ultati. A onda, on ini 6eliki skok u
ne@o7nato i @ronala7i ob4a>n4en4e i od,o6or na s6e o,uHe @ri,o6ore: it o ?o6eku. 9e*niar
ili uo@>te ne 6eru4e u ta4 it ili u n4e,a 6eru4e sao @o6r>no. 9a4 it u @ruGa ,oto6o i udobAno
u6eren4e, kao i s@rean od,o6or na s6aku kritiku. 9o 4e o@ra6dan4e, ali ono ni4e s6esno.
Zaista, 7a>to bi se te*niar @ra6daoQ On se nikako ne oseHa kri6iL n4e,o6e dobre naere su
4asne, kao >to su i ne@oreci6i n4e,o6i s4a4ni re7ultati. /e, te*niar nea @otrebu 7a
@ra6dan4e. ?ak i kad bi na4an4a sun4a @rodrla u n4e,o6u s6est, n4e,o6 od,o6or bi o@et bio
4asan i @o@e7an: ?o6ek 7a ko,a radi 4e ?o6eanst6o, Vrsta, Proletariat, Rod, st6oren4e
?o6ek, 6eni ?o6ek, ak i Ti3 =6i te*niki sistei, be7 ob7ira na to da li su i7raGeni kouA
nistiko ili liberalno Fra7eolo,i4o, 6raHa4u se, u kra4n4o4 anali7i, na tu a@strakci4u. -a> kao i
s6i te*niari. : s6ako slua4u, te*niari nea4u do6ol4no intelektualne rado7nalosti da bi se
u@itali >ta n4iA*o6a oil4ena a@strakci4a 7aista 7nai ili kaka6 4e odnos i7eEu te a@strakci4e i
te*nike. Pret@osta6l4ao da intelektualna rado7nalost tu ni4e od 6eliko, 7naa4a. A@strakci4a,
?o6ek, sao 4e nad,radn4a, u arksistiko sisluL @rirodna i7lue6ina te*niko, @ro,resa.
Za>to se onda u7buEi6atiQ = 4edne strane iao ra7ne te*nike, od ko4i* s6aka delu4e sao
@arci4alno i, @rea toe, ne oGe biti o@asna @o celo6itost o6eko6o, biHa. = dru,e strane
iao it , D?o6ekaI, ko4i ,a an4eA6i>e obo,ot6ora6a i, u s6ako slua4u, snaGno @ot6rEuA4e
da 4e te*nika @odreEena o6eku. Nta biso 6i>e o,li @oGeletiQ
I@ak, 4edna 6aGna in4enica 4e @roakla @aGn4i te*niara: in4eniAca te*nike kon6er,enci4e.
;onero 4e deFnisao @olitiki totalitari7a kao kon6er,enci4u no>t6a nacionalni* istori4a s
no>t6o @olitiAki* sistea. Predet na>e, intereso6an4a o6de 4e kon6er,enci4a ko4a se sabira
u o6eku, i to ne kon6er,enci4a te*nika, 6eH sistea ili te*Aniki* ko@leksa. Re7ultat 4e
o@erati6ni totalitari7aL ni4edan deo o6eka 6i>e ni4e =lobodan i ne7a6isan od ti* te*nika. 9a
kon6er,enci4a se oGe u@orediti s kon6er,en6ci4o @o7ori>ni* @ro4ektora, od ko4i* s6aki ia
s@ecincnu bo4u, inten7itet i ser, ali od ko4i* s6aki oGe isA@uniti s6o4u @o4edinanu Funkci4u
sao u sade4st6u s dru,ia. 8ra4An4i eFekat se ne oGe @red6ideti na osno6u @o4edinani*
@ro4ektora, 6eH sao na osno6u ob4ekta ko4i 4e os6etl4en. 9o 4e slua4 s l4udski
$0O
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
$0"
te*nikaa. ;no>t6o ti* te*nika se stie u l4udsko biHu i s6aki @oA4edinani te*niar oGe
iskreno t6rditi da n4e,o6a te*nika osta6l4a netaknuti inte,ritet s6o, @redeta. Ali, i>l4en4e
te*niara ni4e od 7naa4a, 4er se @roble ne odnosi na njegovu te*niku, ne,o na kon6erA,enci4u
s6i* te*nika. /eo,uHe 4e odrediti da li l4udski ob4ekat osta4e netaknut na osno6u bilo ko4e
i7olo6ane te*nike. Proble se oGe reA>iti sao ako kao kriteri4u u7eo o6eka, sao ako
@osatrao tu taku kon6er,enci4e te*niki* sistea. I7 to, ra7lo,a sa orao da na@ra6i
@reliinarni @re,led ra7liiti* te*niki* ko@leksa ko4i su do sada bili @rien4eni na o6eka.
A sada, d6e dodatne na@oene. Pr6o, kao >to sa 6i>e @uta @oAno6io, do te*nike
kon6er,enci4e ne dola7i 6ol4o bilo ko, te*niara ili bilo ko4e ,ru@e te*niara. /i4edan te*niar
ne delu4e kao diri,ent te*niko, orkestra. 8on6er,enci4a 4a @ot@uno s@ontani Fenoen, ko4i
@redsta6l4a noralni stadi4u u e6oluci4i te*nike. 9e*niari nisu s6esni to, e*ani7a, a
@onekad ,a ak i ne o@ra6da6a4u. /eki intelektualci ia4u neodreEenu @redsta6u o in4enici
kon6er,enci4e i @ri7na4u, u,la6no o@tiistiki, da 4e te*niki @okret useren na celo,
o6eka. /eki te*niari, @i@a4uHi u raku, 7aista teGe da u4edine odreEen bro4 ra7liiti* te*nika.
8ibernetika i @si*osoatska ediciAna su dobri @rieri, ko4i, u7,red, @ot6rEu4u Fenoen
te*nike kon6er,enci4e. : o6o trenutku, na sredini d6adeseto, 6eka, @osta4eo s6esni to,
Fenoena.
Posto4eHe te*nike 4e te>ko koristiti u@ra6o 7bo, in4enice te*nike s@eci4ali7aci4e. /a>i
6isokos@eci4ali7o6ani te*niari sreHu se s 6eliki bro4e @roblea ko4e treba da re>e @re ne,o
>to doEu u @o7ici4u da sasta6e s6e delo6e sla,alice. Po s6eu sudeHi, @osto4eHe te*nike
o@eraci4e, u7ete 7a4edno, ne slaGu se dobro i sao u7 @ooH sredAsta6a no6e te*nike
or,ani7aci4e ti ra7liiti delo6i o,u se @o6e7ati u celinu. Ali, kada se to konano @osti,ne,
l4udske te*nike He se 6rlo br7o ra76i4ati. Po4a6iHe se dosad nesluHeni @otenci4ali 7a delo6an4e
na @o4edinca. : o6o trenutku, te o,uHnosti se sao ne4asno naA7iru u @olutai totalitarni*
reGia, ko4i su 4o> u @o6o4u. /ara6no, ne treba ,ubiti i7 6ida da, dok se na>i te*niari trude
da teoretski
sinteti7u4u ra7liite te*nike, sintetiko 4edinst6o @osto4i de facto i da 4e o6ek n4e,o6 @redet.
/a>a dru,a @riedba tie se neki* ocena ko4e so u isku>en4u da i7neseo. : ra7atran4u
@osledica te*nike @o o6eka, orao i7Abe,a6ati is*itrene ili @o6r>ne ,enerali7aci4e. /e
seo se @re6i>e u7AbuEi6ati ili satrati da 4e l4udska @riroda i7del4ena na sitne koade.
;orao se u6ati u@otrebe istino, renika. /e @osto4i 4asno ra7uAe6an4e >ta 4e o6ek i
ni>ta od ono,a >to 7nao ne da4e o@ra6dan4e da n4e,o6 karakter @ro,lasio s6eti ili neki
n4e,o6 deo neotuEi6i i sao lini ili da t6rdio kako on ia 6r*unsku 6rednost. VrednoAsti
oGda @osto4e, ali na i7iu i @oku>ao da i* deFni>eo ili @reci7irao n4i*o6u @rirodu i
esto. 2a li 4e na@adnuta ta 6r*unska 6rednostQ 8ada @osatrao @o4edinca, u 7aci
te*niko, e*ani7a, 7aista so u isku>en4u da od,o6orio @ot6rdno. Ali, ako situaAci4u
anali7irao konkretno, ne oGeo otkriti esto na@ada, ak ni >ta 4e 7a@ra6o na@adnuto.
2a bi se to ra74asnilo, @otreban 4e dru,i reFerentni siste, konce@Aci4a o6eka ko4a 4e a@riorna
i nenauna. Ali, onda ne treba da budeo i7nenaEeni ra7liiti reakci4aa kada ,o6orio o
de4st6u te*nike na o6eka. = dru,e strane, ne seo reHi da 4e to @itan4e ne6aGno. -ilo bi
@o,re>no @itati D=ta 4e na@adnutoQI, a onda analitiki nabro4ati ko@onente l4udske @si*e,
onako kako i* deFni>u na4sa6reeni4i etodi, s cil4e da se @okaGe kako na@retko te*nike
ni4e u,roGena ni4edna l4udska 6rednost. /aie, nikada ne 7nao @osto4i li u o6eku ne>to >to
na>e anali7e i nauni a@arat ne o,u da obu*6ate. =6i i, ukl4uu4uHi i ateri4aliste, si,urni
so da tako ne>to @osto4i, 4er od te ne@okretne i ne6idl4i6e oso6ine, sae su>tine toka ko4i se
oko n4e okreHe, 7a6isi s6e ostalo.
Ali, ne oGeo reHi kako 4e ne6aGno to >to te*nika @roGia s6e >to 4e l4udsko s6e dok ne
do@ire do to, nedostiGno, sredi>ta. 9a4 duaAli7a 4e neo,uH, 4er ta4 DcentarI ni4e a@straktan
6eH konkretno oteAlot6oren. Ako s6o4st6o l4udskosti 7a6isi od n4e,a i ako 4e to s6o4st6o
i7en4eno na nain na ko4i te*nika obino i7oblia6a l4udsko telo i du>u, onda nikako ne
oGeo reHi da 4e ono >to 4e su>tinsko ostalo neo>teHeno. /a@roti6, @osto4e no,i doka7i da
4e ono >to se 7o6e
$10
DlinostI o@asno u,roGeno. =lino toe, na4obini4i 4e eska@i7a t6rAditi kako 4e ono >to se
de>a6a u o6eku st6ar no,i* utica4a, no,i* dru>t6eni* toko6a i kolekti6ni* na6ika i da 7ato
ne 6redi brinuti 7bo, utica4a te*nike.
/e 6eru4e da 4e @reostalo no,o @ristalica ide4e da o6ek @redAsta6l4a ne>to sa @o sebi, da
ia neku su>tinu ne7a6isnu od n4e,o6e sredine. Ali, o,rona 4e ra7lika i7eEu ra6nodu>nosti
@rea te*nici Filo7oFski* dualista, ko4i 7au7ia4u taka6 sta6 i ra6nodu>nosti a@oloA,eta te*nike.
2o6ol4no 4e na6esti d6e o,rade. Pr6o, to >to 4e @o4edinac @redet neko, utica4a ni4e ra7lo, da se
on @odredi neko dru,o utica4u. 2ru,o, 6elika 4e ra7lika i7eEu s@ontano, i ne7natno @riA
nudno, utica4a indi6idualistike soci4alne ,ru@e i @roraunato,, @reAci7no, i eFkasno, utica4a
te*nika.
Ali, o6de so @re@u>teni na ilost i neilost reli,io7ni* i nauAni* @redrasuda, ko4e
do6ode do banalni* i @o6r>ni* t6rdn4i. : ra7Aatran4u l4udski* @osledica te*nike, aksialno
sa se trudio da se u7drGi od i7no>en4a @o7iti6ni* ili ne,ati6ni* sudo6a i da i7be,a6a o@>ta
no6inarska esta. /i4e i toliko cil4 da istraGu4e odiFkaciA4e ko4e se i76ode na o6eku,
koliko da is@ita si@toe te*niko, os6a4an4a, ko4e 4e u o6o trenutku, an4eA6i>e,
7a6r>eno.
/e 7abora6io da se s6aka @o4edinana l4udska te*nika nala7i u neko odnosu s dru,i
te*nikaa. 8ada kaGeo da l4udske te*nike ora4u nadoknaditi ne@ri4atne @osledice dru,i*
te*nika, @roi76ol4no i7olu4eo ra7liite te*nike doene. 34udske te*nike su u tesno4 7aA
6isnosti od ekonoski*, @olitiki* ili e*aniki* te*nika, ne sao 7bo, n4i*o6o, @orekla i
o,uHnosti, ne,o, u 4o> 6eHo4 eri, 7bo, nuGAnosti n4i*o6e @riene. Ekonoi4a i e*anika ine
ok6ir, il4e, ko4e l4udske te*nike nuGno @ri@ada4u. Iskl4ui6an4e konteksta nesun4i6o
olak>a6a anali7u ti* te*nika i i76laen4e uiru4uHi* 7akl4uaka. Ali, ti 7akl4uci su u isti a* i
@ot@uno ne@ou7dani. 34udske te*nike @osto4e sao u ono4 eri u ko4o4 4e @o4edinac @redet
ekonoski* uslo6a i u eri u ko4o4 e*aniki uslo6i do@u>ta4u da se na n4e,a @riene
otkri6ena sredst6a. Zaneariti te*niki kontekst ti* l4udski* te*nika 7nai Gi6eti u s6etu ilu7i4a.
Pri7nati to, 7nai ra7ueti da su l4udske te*nike u st6arno s6etu %ne u s6etu Flo7oFski*
a@strakci4a, ,de 4e
sloboda u6ek o,uHa( uslo6l4ene ekonoski, @olitiki i e*aAniki. 34udske te*nike,
@rea toe, nikad nisu DdoinanteI, 7ato >to one o,u @osto4ati sao u odnosu sa s6i
dru,i te*nikaa. One se ne o,u i7olo6ati u isto stan4u, a n4i*o6a sredst6a, teGn4e i
re7ultati ora4u se tuaiti u odnosu na dru,e te*nike. Ako bi l4udske te*nike ikada do>le u
sukob s dru,i te*nikaa, one bi nei7beGAno i7,ubile, 4er ne bi 7adrGale nikak6u st6arnu
su@stancu. /a @rier, u ono ste@enu u ko4e bi o,le iHi nasu@rot nuGnosti ekonoske
@rodukti6nosti, one bi uni>tile u@ra6o ono >to oo,uHa6a n4i*o6u @rienu. 2a nea o,rone
@rodukti6nosti, l4udi, no6ae i 6ree neAo@*odni 7a n4i*o6u @rienu, ne bi bili na ras@ola,an4u.
Prea toe, l4udske te*nike ora4u @ostati deo te*niko, sisteaL uiru4uHi 7akl4uci ko4e
i76lae neki autori ne delu4u ubedl4i6o.
Preci7no @osta6l4en @roble bi ,lasio: ako u o6eku oGeo uoAiti i76esne od4eke te*nike,
da li na osno6u n4i* oGeo i7eriti steA@en o6eko6o, @otin4a6an4a te*niciQ
2ovek3maina
(*
Ra76i4a se s6e @ot@uni4e te*niko 7nan4e o o6eku. 2a li He ,a ono osloboditiQ ?o6eko6e
tradicionalne, s@ontane akti6nosti sada su @odA6r,nute anali7i u s6i s6o4i as@ektia A
@redetia, oblicia, tra4an4u, koliini, re7ultatia. 9otalitet ti* akci4a i oseHan4a se onda
sisteati7u4e, >eati7u4e i se>ta u tabele. =t6ara se l4udski ti@ ko4i se 4edini o@aGa kao
DnoralanI. 8ao >to kaGe =arGan %A. =ar,ent(: D9e*nika He i dati Gi6otne nore u s6eu >to
se tie rada, is*rane, se>ta4a, obra7o6an4a i tako dal4e.I
/ara6no, treba ra7ueti da ne @osto4i a@solutna oba6e7a @o4edinca da se @rila,odi torn ti@u.
On ,a, ako tako Geli, oGe @re7reti. Ali, onda He u6ek, kada doEe u situaci4u da se s ti ti@o
nadeHe, biti u @odreAEeno @oloGa4u. Prea toe, na>e l4udske te*nike ora4u 6oditi ka
#&
?o6ekAa>ina: Lho""e-"achine2 @o7nata Francuska Fra7a i naslo6 u6eno, dela OFre de
3aetri4ea %OFro) de la ;ettrie( i7 1M$O, ko4e doka7u4e ateri4alistiku te7u da 4e du>a, @o@ut
i>iHa, @roi76od etaboli7a. %/a@oena @re6odioca aeriko, i7dan4a.(
$1C
$1'
@ot@uno uslo6l4a6an4u l4udsko, @ona>an4a. One ora4u asiilirati o6eka u ko@leks
Dco6ekaAa>ineI, >to 4e Forula buduHnosti.
=@ari6an4e o6eka i a>ine nasta4e sas6i no6o biHe. ;no,i auAtori i dal4e insistira4u na
oderno4 tendenci4i @rila,oEa6an4a a>ine o6eku, 7a ko4u t6rde da 4e @rieHu4u. 9ak6o
@rila,oEa6an4e nesuAn4i6o @osto4i i @redsta6l4a 6eliko @obol4>an4eL ali ono ukl4uu4e i s6o4u
su@rotnost, to 4est, @ot@unu ada@taci4u o6eka a>ini. O6o @osledn4e ni4e st6ar daleke
buduHnosti. ?o6eko6a @riroda 4e 6eH @roen4ena i te*nika @rila,oEa6a e*aniku a@araturu
6eH @rila,oEeno @o4eAdincu. 9ak6o @rila,oEa6an4e @osta4e s6e lak>e, a u7 @ooH l4udski*
te*nika od6i4a se ak i s@ontano,.
Po7nat @rier 7a o6o @osledn4e 4e D6e7i6an4eI radnika 7a n4e,o6 @osao. IstraGi6an4a @oka7u4u
da kada radnik 7a@oin4e rad na @okretAno4 traci, on esto oseHa telesnu slabost. Jednosta6no, on
ni4e st6oren 7a tako ne>toL radnici na @okretno4 traci esto dola7e u isku>en4e da na@uste @osao
ili da traGe @ree>ta4. Oni @osta4u na@eti i ner6o7ni i oseHa4u duboku nela,odnost. Ali, da bi
7araEi6ali 7a Gi6ot i i7be,li neA7a@oslenost ko4a stalno @reti, oni ora4u da 7adrGe s6o4e @oslo6e i
@riAsile sebe na @rila,oEa6an4e radni uslo6ia onak6i kak6i 4esu. Oni @osta4u D6e7aniI. 8ada
i* @ita4u o toe, oni t6rde kako su 7ado6ol4ni i ne,ira4u s6aku Gel4u 7a @roenoL saa ide4a
@roene, u st6ari, oGe da i7a7o6e istinski stra*. Re7ultati tak6i* istraGi6an4a se tuae kao da
to 7nai da 4e radni o6ek sreHan. Ali, o,uHe 4e i sas6i su@rotAno tuaen4e: da 4e ne@restano
u@raGn4a6an4e be7lino, @osla do6elo do @ot@uno, obe7lia6an4a radnika. On 4e obliko6an
s6o4i @oslo, iskoriscen n4ie, e*ani7o6an i asiilo6an. /e@ristrasna @si*olo>ka
istraGi6an4a otkri6a4u da su radnici li>eni inici4ati6e i od,o6ornostiL oni su D@rila,oEeniI do to,
ste@ena da su @ostali inertni, nes@osobni da @reu7u ri7ik u bilo ko4e doenu. 9i nala7i se
oGda ne o,u @rieniti na s6e radnike, ali i@ak i7raGa6a4u ,la6nu tendenci4u. Oni se, @ored
to,a, o,u lako ra7ueti. Za>to biso 7a*te6ali od radnika da bude nato6ekQ Radnici, kao i s6i
dru,i l4udi u te*niko dru>t6u, ia4u steeni stra* od @roena i oseHa4u @otrebu 7a @oslo
ko4i i* tako no,o ko>ta. /4i*o6a situaci4a 4e analo,na situaci4i o6eka ko4i 4e @oeo da rea,u4e
na @ro@a,andu, ko4i 4o4 se @oste@eno @re@ustio i
7a6r>io i7ani@ulisan do te ere da se 6i>e ne oGe osloboditi te @otA@ore linosti i sredst6a 7a
i7a7i6an4e isli i oseHan4a.
2oneda6no 4e bilo o,uHe @oka7ati da @rila,oEa6an4e radnika neko4 a>ini ni4e
@redsta6l4alo @reteranu s@eci4ali7aci4u, u sislu da bi se s@eci4ali7o6ani radnik o,ao
@rila,oditi 6eliko bro4u ra7liiti* a>ina. 9a t6rdn4a oGda 4o> 6aGi 7a @eriod kro7 ko4i u@ra6o
@rola7iAo. Ali, kako a>ina s6e @osta4e onuentalni4a i 7a*te6ni4a %a @od a>ino
@odra7ue6a i organizaciju92 ko@leks o6ekAa>ina @osta4e s6e 6i>e nera7d6o4i6 9e>koHe
ko4e ia4u @iloti su@eroderAni* a6iona kada treba da @reEu na dru,i ti@ a>ine ili ak na
dru,u a>inu isto, ti@a, dobro su @o7nate. 9o 4e dobar @rier ne@o6ratno, uslo6l4a6an4a
@o4edinca te*niko. Nto se l4udski Faktori 6i>e u7iaA4u u ob7ir u ra76o4u te*nike, utoliko 6i>e
sa o6ek @osta4e deo to, ra76o4a, oGda ne u @otin4eno4 ulo7i, ali ne@o6ratno i nera7d6o4i6o
nadreEen. Ali, tak6a nadreEenost, ak iako 4e @osatrao u na4@oA6ol4ni4e s6etlu, te>ko da
oGe da @redsta6l4a l4udsko osloboEen4eL l4udsko biHe @osta4e @ot@uno nes@osobno da uakne
te*niko @oretku st6ari. ?o6ek i te*nika ia4u isti odnos kao dru>t6ena nadA,radn4a i
ekonoska inFrastruktura u arksistiko sisteu. 9e*niAci7irani o6ek doslo6no 6i>e ne
@osto4i, osi u odnosu na te*niku inFrastrukturu.
;oGe se @redloGiti teori4a @o ko4o4 u ko@leksu o6ekAa>ina o6ek, u i76esno sislu,
ia ulo,u ko4u u neki Flo7oF4aa ia du>a u odnosu na telo. Ali, @re He biti da 6aGi
su@rotno, kao >to 4e to oda6no rekao 5. ;. 3ai %J.;. 3a*)(, kada 4e u@itao: D/eHe li o6ek
iati s6e an4e 6reena 7a s6est o so@st6eno Gi6o @risust6uQI /ea sun4e, o6ek He
nasta6iti da u@ra6l4a a>ino, ali sao @o cenu so@st6ene indi6idualnosti.
8ao @ri,o6or o4o4 te7i oGe se na6esti beskra4na @rila,odl4i6ost o6eka. Za>to se o6ek ne
bi o,ao @rila,oditi te*niko kontekAstu kada se u @ro>losti @rila,odio toliki no6i
situaci4aa i toliki ra7liiti uslo6ia, ko4i su 7naili @od4ednako duboku @roenuQ Za>to
bi se sada li>io s6o, lino, Gi6ota, kada 4e tako du,o o,ao da se u *odu @rila,oEa6a no6i
uslo6ia i be7 to, li>a6an4aQ 9e*nika ada@taci4a He nesun4i6o @roi76esti no6i l4udski ti@, ali
7a>to bi to treA
$1$
$1#
balo osuEi6atiQ ;o4 od,o6or na tu teori4u %ko4a 4e bila u 6eliko4 odi @osledn4i* ,odina( 4este
da o6ek 7aista @osedu4e i7u7etan ka@acitet 7a @rila,oEa6an4e, ali da 4e ta @rila,odl4i6ost iala
6eoa ra7liite isA*ode. /eki uroEenici sa ar*i@ela,a O,n4ena Zel4a us@eli su da se @rila,ode
Gi6otu na Rtu .ornL ali oni te>ko da @redsta6l4a4u @oGel4an l4udski ti@. /e ,a4i nikak6e sun4e
da @osto4i o@>ta l4udska @rila,odl4i6ost, ali no,o sa an4e si,uran u to kada 4e re o
k6alitetu n4eni* re7ultata kod konkretni* l4udi. ;ora dodati da e no,o 6i>e 7ania4u
@ra6i l4udi, ko4i st6arno @osto4e, ne,o idealni ?o6ek, ko4i ne @osto4i, osi kao @redsta6a i
a@strakci4a.
Idealni ?o6ek 4e sao eska@i7a ko4i uiru4uHi a@strakci4aa olak>a6a s6aku 6rstu
7loina. 9reba se @risetiti >ta su nacisti radili s ti idealo u s6o4i lo,oria 7a istrebl4en4e
%,de su uni>teni iliAoni be7naa4ni* @rieraka(. 9rebalo bi da i7be,neo istu ,re>ku u
odnosu na ta4 u76i>eni ideal, u s6eo@>te koncentraciono lo,oru u ko4e Gi6io. Ono >to 4e
6aGno ni4e @rila,odl4i6ost ?o6eka 6eH @rila,odl4i6ost l4udi. Od,o6or neHeo @ronaHi u
besrtno4 du>i Vrste 6eH u ou6an4u na>i* indi6idualni* du>a, ko4e, oGda, nisu besrtne.
/a>a lina @rila,odl4i6ost 4e o,raniena. Posto4e okolnosti u ko4iAa l4udi, onak6i kak6e i*
@o7na4eo, uo@>te ne o,u Gi6eti. /a @rier, oni ne o,u Gi6eti u koncentracioni lo,oria,
ak i kada nea dodatni* tortura. Posto4e uslo6i u ko4ia oni 7aista o,u nasta6iti da @osto4e,
ali sao u7 ,ubitak s6e,a >to i* ini s@eciFicno l4udski. = ti u 6e7i, treba sao da
@oislio na neka @leena ko4a Gi6e na ni6ou 7astra>u4uHe slino Gi6otin4sko %a u neki
as@ektia Gi6ota i niGe od to,a(. 9reba sao da @oislio na nacistiku a>ineri4u 7a uen4e
ili na de,radaci4u ko4u doGi6l4a6a obian o6ek kao @ri@adnik 6o4ske 7a 6ree rata. Ako @oEeo
od ti* @riera, s @uni @ra6o se oGeo u@itati na >ta He liiti @rila,oEa6an4e u ko@leksu
o6ekAa>ina. Psi*ote*niari su otkrili da ada@taci4a ni4e o,uHa kod s6aAko,a. : @ot@uno
te*nici7irano s6etu @osto4aHe cele kate,ori4e l4udi 7a ko4e neHe biti esta, 4er He se 7a*te6ati
s6eo@>ta ada@taci4a. Oni @rila,odl4i6i, biHe tako ri,oro7no @rila,oEeni da u torn ko@leksu niA
kak6a i,ra 6i>e neHe biti o,uHa. ;eEuti, @ot@uno s@a4an4e o6eka
i a>ine iaHe tu @rednost da He ada@taci4u uiniti be7bolno i da He obe7bediti te*niku
eFkasnost oni* @o4edinaca ko4i 4e @reGi6e.
=6e do sada, ada@taci4a 4e bila @roi76od ateri4alne interakci4e, sa s6ie >to se tu
@odra7ue6a, ukl4uu4uHi i o@u>tenost, ne@rila,oEeAnost i @reteri6an4e. Ali, buduHa ada@taci4a
biHe @roraunata u skladu sa stro,i sisteo, tako76ano Dbiokrati4oI. -iHe neo,uHe i7A
aHi torn sisteu @rila,oEa6an4a, 7ato >to He on @oi6ati na 6eliko nauno 7nan4u o
l4udsko biHu. Po4edinac 6i>e neHe iati @otrebu 7a sa6escu i 6rlinoL n4e,o6o oralno i
entalno stan4e biHe st6ar birokratske odluke.
: o6o trenutku, iao sao ne4asnu @redsta6u o toe kako He ta4 no6i o6ek i7,ledati.
Posto4an4e te*niara na @ruGa neki na,o6eA>ta4, ali nesa6r>en, 4er te*niar 4o> @osedu4e neke
eleente s@ontanoAsti. I@ak, oGeo naslutiti >ta He ta4 no6i o6ek dobiti, a >ta i7,ubiti, u
@oreEen4u s @roseni oderni o6eko.
Ratav$janje oveka
2ru,i eleent, ko4i 4e od 6elike 6aGnosti %a na neki nain i suA@rotan @ret*odno(, 4este
rasta6l4an4e o6eka @od utica4e te*nike. =6r*a na>i* l4udski* te*nika 4e nai7,led da reinte,ri>e
i @o6rati i7,uAbl4eno 4edinst6o l4udsko, biHa. Ali, tako nastalo 4edinst6o 4e a@strakAtno 4edinst6o
idealno, ?o6ekaL u st6arnosti, konkretna @riena te*nika rasta6l4a o6eka na Fra,ente. VeH
so ra7otrili rasta6l4an4e l4udske inteli,enci4e i akci4a, karakteristino 7a oderne radne etoA
de. Ista tendenci4a se oGe uoiti i u radu @o senaa. Podra7ue6a se, nara6no, da na
oderno radno estu o6ek ne ost6aru4e ni>taL u na4bol4e slua4u, on oba6l4a neutralne
Funkci4e u Drt6o 6reenuI radno, dana. =6o4u so@st6enu linost oGe da ost6aru4e, ako 4e
uo@>te ost6aru4e, 7a 6ree osa sati dokolice.
9a tendenci4a da4e Ddobre re7ultateI u obliku 7ado6ol4no, radniAka. Ali ona 4e s dru,e strane
i7u7etno o@asna. /eo,uHe 4e uiniti industri4ski rad 7anil4i6i tako >to He se radniku
do@ustiti da u n4e,a unese so@st6enu linost. On ora @ostati @ot@uno nes6estan i
e*ani7o6an, tako da u nikak6o sao@ot6rEi6an4e ne @adne na
$1&
@aet. 9e*niki @roble 4e kako da se n4e,o6i @okreti uine toliko autoatski da i7,ube
s6aki lini k6alitet.
Obino se kaGe: DRadnik se ora osloboditi ne@rekidne @reokuA@aci4e 7adacia s6o,
@o7i6a.I 3ako se o,u 6ideti dobri re7ultati to, osloboEen4a. Ali, satrati dobri to >to radnik
isli i san4ari o st6ariAa ne6e7ani 7a s6o4 @osao, dok n4e,o6o telo i76odi neke e*anike
o@eraci4e, 7nai @ot6rditi @si*olo>ko ra7d6a4an4e inteli,enci4e i akci4e, ko4e na>e te*niko
dru>t6o teGi i ko4e 4e 6ero6atno na46eHa l4udska uka. 9o 7nai @ri7nati da 4e, na kra4u kra4e6a,
idealno stan4e, @oGel4Ani4e od s6esno,, ne@rekidni san.
Pri*6atiti da te7u da 4e rad DneutralanI, 7nai @ri*6atiti ta4 duboki raskid. Po4edinac ne oGe
biti DodsutanI na s6o @oslu, osi na s6oA4u >tetu. Rad 4e i7ra7 Gi6ota. 96rditi da @o4edinac
i7raGa6a s6o4u linost i Dkulti6i>e seI 7a 6ree dokolice %6eH so ra7atrali >ta se oGe
oeki6ati od dokolice( 7nailo bi @ri*6atiti ukidan4e @olo6ine l4udske linosti. Istori4a nas na6odi
na 7akl4uak da l4udska biHa ra76i4a4u i @oAt6rEu4u s6o4u linost kro7 rad. Oni ko4i @rida4u
@re6eliki 7naa4 s@ortu ili kockan4u su @o6r>ni. Po,leda4o sao >ta 4e dokolica na@ra6ila od
burGoaski* dru>t6eni* klasaY
;o,uHe 4e da 4e oderna or,ani7aci4a industri4sko, dru>t6a uiniAla l4ude DsreHniI.
Ra7d6a4an4e entalne akti6nosti od F7iki* @okreta 6ero6atno do6odi do san4en4a 7aora, @o>to
6i>e nea nikak6e @oAtrebe 7a sudelo6an4e ili dono>en4e odluka. :@rkos toe, tu situAaci4u
ne treba @ri*6atiti ili 4e us@osta6iti kao @ra6ilo. 9o bi nei7beGno do6elo do slabl4en4a l4udske
linostiL neo,uHe 4e Fra,entirati l4udAsku linost, a da se ona @ri torn ne oslabi. 9ak6i
sredst6ia se o,u i7beHi neke neura6noteGenosti, ali ,ubitak st6aralake oHi ia kataA
stroFalne @si*olo>ke @osledice. 8ada o6ek 6i>e ni4e od,o6oran 7a s6o4 @osao i u n4eu ne i,ra
ulo,u, on oseHa da se nad n4i 6r>i du*o6no nasil4e. 9e*nika or,ani7aci4a te*niko, dru>t6a
oGe ukloniti neke sklonosti ka a,resi4i i Frustraci4i %u neFro4do6sko sislu(. Ali, @oniA>ta6an4e
rada i n4e,o6a ko@en7aci4a dokolico re>a6a konFikte tako >to i* @renosi na @odl4udski ni6o.
9e>ko 4e ra7ueti nadu ko4u oderni o6ek @olaGe u dokolicu. A i@ak, to 4e nada ko4a
@reo6laEu4e. 9o 4e, na @rier, @ola7na taA
ka *r>Hanski* @osloda6aca, ko4i satra4u da radnik oGe u s6o4e slobodno 6ree 6oditi lini
Gi6ot, i7aHi naetnuti dru>t6eni o,ranien4ia i @o6ratiti s6o4u @si*iku ra6noteGu. 9o 4e
i sta6 sociA4alista, ko4i se 7alaGu 7a na46eHe o,uHe skraHi6an4e radno, 6reena, da bi @o4edinac
iao neke >anse 7a Gi6ot i lini ra76o4. 9o 4e i sta6 te*niara rada, kako @i>e Pridan. : os6rtu
na ese4e 3eona Valtera %3eon +alt*er(, on kaGe: D;orao 7aisliti dru>t6o u ko4e He rad biti
o,ranieno, tra4an4a, industri4ske o@eraci4e autoati7o6ane, a Fra,entarni @oslo6i ko4i ne
7a*te6a4u @aGn4u uin4eni @ri4atni, u7 @ooH u7ike i @reda6an4a... dru>t6o u ko4e He,
ukratko reeno, kultura biti @ot@uno @oisto6eHena s dokolico. : dokolici, sa s6e 6eHi
o,uHnostia, ko4a He biti s6e akti6ni4a, naHi He se o@ra6dan4e *uanistiko, eks@erienta.I
Pridan t6rdi da se industri4ski rad ne oGe uiniti @o7iti6ni. Ali, ako se sloGio s
Pridano6o t6rdn4o da l4udsko biHe oGe raA76iti s6o4u linost sao kro7 dokolicu, onda
ne,irao da 4e rad 4edan eleent is@un4en4a linosti, n4eno, 7ado6ol4st6a ili sreHeL ali situaci4a
@osta4e 4o> o7bil4ni4a kada s*6atio da 4e @ola,an4e nada u dokolicu 7a@ra6o traGen4e @ribeGi>ta
u ideali7u. 8ada bi dokolica bila istinski 6akuu, @rekid sa silaa okruGen4a, i ako bi se, @o6r*
s6e,a, s@ontano koristila 7a obra7o6an4e linosti, te7a o 6rednosti dokolice bila bi odrAGi6a. Ali,
ni4edan od ti* uslo6a ni4e taan.
/a @r6o estu, 6idio da dokolica, uesto da bude 6akuu ko4i @redsta6l4a raskid s
dru>t6o, sadrGi u sebi no>t6o te*niki* e*aAni7aa 7a ko@en7aci4u i inte,raci4u. Ona ni4e
@ra7no 6ree u ko4e o6ek oGe da naEe sebeL to ni4e l4udsko 6ree u ko4e o,u sa7reti neke
odluke. Vree dokolice 4e e*ani7o6ano 6ree i koriste ,a te*Anike ko4e su, iako dru,ai4e od
oni* na @oslu, isto toliko a,resi6ne i 7a*te6ne da ne ine o6eka ni>ta slobodni4i ne,o sa
rad. 8ada 4e re o dru,o uslo6u, ni4e tano da He se @o4edinac, @re@u>ten sao sebi, @os6etiti
obra7o6an4u s6o4e linosti ili du*o6no i kulturno Gi6otu. /e@restano u@adao u ta4
ideali7a, 4er oderni o6ek sa teGi da s6o4o4 dokolici dodeli te*niku Foru i buni se @roti6
ulaska u sFeru l4udske kreati6nosti. Od s6o4e ladosti i u s6o @o7i6u, on 4e bio neilosrdno
Dada@tiranI. Ako @o4edinac ora biti disci@lino6an
$1O
da bi inteli,entno koristio s6o4e slobodno 6ree, ako 4e oba6e7an da to 6ree @ro6odi ueHi
kako da bude o6ek, kak6a 4e onda korist od dokolice i odoraQ <de, u torn no6o
@ro@a,andno ok6iru, ia esta 7a i7u7etno 6aGne eleente Foriran4a linosti A i7bor, lino
iskust6o i s@ontano uesce u kreati6ni akti6nostiaQ 8o ili >ta treba da bude o6eko6 6odi u
kolekti6no, obra7o6no koriscen4u dokoliceQ Posloda6acQ VlastQ =indikatiQ =ao @osta6l4an4e
to, @itan4a 7nai @ri7nati n4e,o6u besislenost. Nta ako bi dokolica do76olila o6eku da @rosuEu4e
o so@st6eno @osluQ Nta ako bi se, @osta6>i Dkulti6isanI ili, 4o> bol4e, D@ra6a linostI, @obunio
@roti6 s6o, 7a,lu@l4u4uHe,, e*aniA7o6ano, @oslaQ Ili ako bi 7akl4uio da 4e etiri sata n4e,o6o,
oba6e7no, sluGen4a ne@odno>l4i6o @oniGen4eQ 9o 4e ne7aisli6o.
;oGeo 7akl4uiti da obra7o6an4e l4udske linosti ne oGe i7beHi @rila,oEa6an4e @ostulatia
te*nike ci6ili7aci4e. 2okolica ora @oAdrGati dru,e eleent te kulture, tako da ne bude ri7ika
od st6aran4a lo>e @rila,oEeni* osoba. 9o 4e @ra6ac ko4i su krenule te*nike 7aAba6e. Raunati
na to da He dokolica oo,uHiti o6eku da Gi6i, 7nai o@ra6dati ra7d6a4an4e ko4e sa o@isao i
@ot@uno odsecan4e o6eka od 6eliko, dela n4e,o6o, Gi6ota.
9oko istori4e 4e odu6ek bilo o,uHe da se l4udi ost6aru4u u s6o slobodno 6reenu.
Po4edinac 4e u6ek nala7io naina da se i7ra7i i kro7 rad i kro7 dokolicuL te d6e st6ari su @o6e7ane
i i7raGa6a4u d6a bliAska i su>tinska as@ekta l4udsko, biHa. Idealistiki 4e oeki6ati da dokolica
7aeni i rad i slobodno 6ree ili da u sebi saGe i na sebe @reu7e celinu Gi6ota. ;inialan
uslo6 bi bio da autoatski rad, D@ra7an radb, bude 6eoa o,ranieno, tra4an4a, oGda tri ili etiri
sata dne6no. Ali, tak6o san4en4e radno, 6reena ni4e na 6idiku. A ak i kada biso bili si,urni
da He se to ost6ariua kro7 d6e ili tri ,eneraci4e, neHe li do tada l4udsko biHe biti toliko i7en4eno
da He n4e,o6e s@ontane kreati6Ane sna,e biti ne@o6ratno uni>teneQ -ilo bi @ot@uno idealistiki
od,oA6oriti ne,ati6no na to @itan4e. A 6ero6an4e da bi @o4edinac sa etrnaest aso6a dokolice,
osloboEen te*nike i nuGnosti, s@ontano @roi76odio dela ko4a i7raGa6a4u n4e,o6u linost, bio bi
ideali7a na k6adrat.
Posto4e l4udi ko4i ia4u *obi4e, kao >to 4e ureEi6an4e 6rta, ili ko4i rade ne>to oko kuHe. Ali,
koliko 4e tak6i* l4udi u @oreEen4u sa onia
ko4i ne rade ni>taQ 9uGna 4e in4enica da 4e l4udska linost skoro @ot@uno rasta6l4ena i
ra7,raEena kro7 @roces e*ani7aci4e.
=6e to 4o> 4edno @oka7u4e koliko 4e ilu7orno useriti nade na 4eAdan sektor te*nike, kada i*
o7bil4na anali7a s6e odbacu4e. ;orao 7akl4uiti da or,ani7atori rada, ko4i su 4asno sa,ledali
@rirodu oderno, rada, nisu us@eli da @re@o7na4u @rirodu dokolice. Ako bi neko @itao da li bi
dokolica o,la biti dru,ai4a, od,o6or bi bio @o7iti6an. 8ao i uslo6i rada. I drGa6a i l4udska
@riroda. Ali, ako biso se 6odili s6i ti uslo6ni @ret@osta6kaa, na 7el4i bi o,ao
7a6ladati i ra4.
Trijumf nevenog
-ekst6o 4e u6ek o,uHe. 9o 4e, uistinu, s@ontano i7abrano re>en4e %@ored to,a, to 4e 4o> 4edan
nain na ko4i te*nika obu*6ata linost(. Ako ne oGe biti nikak6o, realno, s@asen4a, @o4edinac
beGi u ilu7i4u i nes6esno. ;oderni o6ek %ne ,o6ori o teoretiaria( @otisku4e s6o4 stra* od
te*niko, s6eta i o@i4a se akci4o ili, tani4e reeno, ilu7iA4o akci4e. Jedan od na4autentini4i*
l4udi na>e, 6reena, CorG /a6el %<eor,es /a6el(, Gi6i 4e s6edok o,uHnosti @osto4an4a istinske
sloboAde ak i u te*niko s6etu. Ali, /a6el 4e orao da @lati stra>nu cenu 7a tu slobodu,
s6o4i na@oro, asketi7o i odbi4an4e da @ristane na ko@rois. A ak i /a6el ni4e
osloboEen ilu7i4e akci4e, kao >to @oka7u4e n4e,o6a @re@oruka D@olitike @artici@aci4eI, kao
sredst6a 7a leen4e s6etske bolesti.
Po4edinac ko4i se an,aGu4e u @arti4sko4 @olitici, s n4eni @ro,raiAa akti6nosti, sastancia,
druGen4ia, oGe naHi od,o6or na @roble neura6noteGenosti. :istinu, >to 4e @arti4a 7a*te6ni4a,
lek 4e eFkasni4i. 8ouni7a 4e oda6no @ro,lasio @olitike akti6nosti u deokrati4i
ne@odno>l4i6o @re6aro i Dbekst6o u nest6arnoI. Za n4i* 4e deoAkratska @olitika Dakci4aI
@ot@uno beskorisna. /eHu ula7iti u ;arksoA6u anali7u deokrati4e, 7a ko4u satra da 4e tana.
Ali, @o eni, s6e >to 4e ;arks iao da kaGe o deokratsko @olitiko delo6an4u u @ot@unosti
6aGi i 7a kounistiku @olitiku. Po4edinac ko4i se ukl4uu4e u @olitiku akti6nost bilo ko4e bo4e,
ia @ri4atan utisak da ne>to @ostiAGe, a u7 to dobi4a i o@ra6dan4e i 7ado6ol4st6o. Ali, Galosna istina
,lasi da on sao t6rdo,la6o 7aobila7i @ra6i @roble i da ,a @otisku4e. 9a
$C0
$C1
6rsta ko@en7aci4e, ko4a 4e @rirodna i lako ra7ul4i6a, oGe do6esti sao do l4udske
de7inte,raci4e i no6o, te*niko, otuEen4a. 2etal4no ra7atran4e @olitike akti6nosti do6elo bi
nas do iste take. Politika akti6nost oo,uHa6a o6eku da @osto4i u te*niko il4eu, ali, be7
ob7ira na to, re 4e o re,resi4i i si@tou o@>te, bekst6a u nes6esno.
Ali, to 6aGi i 7a rad i 7a@ra6o 7a s6e eleente l4udsko, Gi6ota. =6i ti eleenti, u eri u ko4o4
su obu*6aHeni i @otisnuti te*niko, teGe da @reEu don4i @ra, s6esti. Prea toe, nes6esno ia
tendenci4u da i,ra s6e 6aGni4u ulo,u u l4udsko Gi6otu.
=6aka te*nika, a @osebno s6aka l4udska te*nika, u osno6i se obraAHa nes6esno. : isto
6ree, doen delo6an4a nes6esno, @ro>iru4e se @ooHu re@resi4e ko4u sa @oenuo. Od
i7u7etne 4e 6aGnosti da te*niki eleenti @oin4u da se 4a6l4a4u u onoe >to @si*oanalitiaAri
7o6u D6eliki sno6iI. 9radicionalne slike neki* ti@ini* sno6a, slike ko4e seGu una7ad do
na4da6ni4i* 6reena, @oin4u da se 7aen4u4u te*niki sredst6ia. -astid %Ro,er -astide(
@rieHu4e @o4a6u autoAobila u sno6ia neki* indi4anski* @leena. Ono >to 4e tu 6aGno 4e da
te*niki ureEa4i 7aen4u4u tradicionalne siboleL k6ar autoobiAla 4e, i7,leda, sibol
seksualno, @oreeHa4a. 9a4 @rodor e*aniko, u nes6esno uka7u4e da ni>ta l4udsko ni4e
@o>teEeno utica4a te*nike.
:tica4 te*nike se @rieHu4e i u uetnosti. ;oderna uetnost i7raGa6a @ods6esno tano u
ono4 eri u ko4o4 4e ono @retr@elo utica4 a>ine. :etnik 4e 7a@ra6o sei7o,raF ko4i beleGi
@roene o6eka i dru>t6a. 8ubistika i a@straktna uetnika >kola %kao i dadai7a i
oniri7a u @oe7i4i( neki su od 6ido6a te duboke realnosti. PooHu 6eoa ra7liiti* Fori,
8iriko %!*irico(, 3eGe %3e,er( i ;arsel 2i>an %;arcel 2uc*a@(, @onekad s6esno, a @onekad
nes6esno, @oka7u4u na ukr>tan4e a>ine i linosti. Oni otkri6a4u i a@surdnost e*anicko,
s6eta, koliko ,od on bio racionalan, kao i neo,uHnost estetike 7asno6ane na te*niko
@okretu, osi ako ni4e re o estetici ludila. /a46eHi deo oderne uetnosti i @oe7i4e nes6esno
nas 6odi u @ra6cu ludila A 7aista, 7a oderno, o6eka neki dru,i @ut i ne @osto4i. Jedino 4e ludilo
nedostu@no a>ini. =6aka dru,a DuetnikaI Fora oGe se reduko6ati na te*nikuL
@o,leda4o utilitarnu so64etsku uetnost. :etnici na>e, doba su na4u@eatl4i6i4i s6edoci
in4enice da 4e istinA
ska estetika neo,uHa 7a l4ude ko4ia 4e @reostao sao i7bor i7eEu ludila ili iste te*nikeL a
s6e to u@rkos @osto4an4u tak6i* sila uetniAke in6enci4e kak6e su se u @ro>li ci6ili7aci4aa
retko 6iEale.
=6e dok se oderna uetnost ba6ila estetiko @okreta %nasu@rot staro4 estetici oblika(, sa
inte,raci4o tra4an4a u ,raFicku @redsta6u, sa DsiultanoscuI ;iroa, Pikasa i 8lea, ra76o4
uetniko, s6eta 4o> u6ek 4e bio o,uH. Ali, iako dana>n4i uetnik 4o> oGe da o6lada iA
@ulso a>ine i da ,a @redsta6i, on 4e @ot@uno sa6ladan i neoHan u s6etu u ko4e ia esta
sao 7a o6eka li>eno, s6o, @ra6o, biHa. =a6reene uetnike Fore s6edoe o to4 neoHi.
;orao odati duGno @o>to6an4e asno4 borbi oni* ko4i Gele da oslobode o6eka i7 el4usti
te*nike i ot6ore neke o,uHnosti 7a l4udAski Gi6ot. Ako sa kritiko6ao n4i*o6o istraGi6an4e rada
i dokolice, niAsa to uinio 7ato >to ia ne>to @roti6 n4i*o6i* cil4e6a, 6eH 7bo, n4i*o6i*
ilu7i4a i ideali7a.
Ako so konstato6ali @rodor te*nike u nes6esno, orao ra7Aotriti i su@rotnu
tendenci4u: koriscen4e to, @rodora od strane druA,i* te*nika, s cil4e da se on @ot6rdi i uini
@ot@uni4i. :ka7ao sa na to da se @ro@a,anda 7asni6a na ani@ulaci4i @ods6esno, te*nicA
ki sredst6ia. Isto 6aGi i 7a su@eroderne @olici4ske etode, ko4e ia4u 7a cil4
us@osta6l4an4eDneurotiko, ko@leksaI 7asno6ano, na oseHan4u nesi,urnosti. /a> te*niki
s6et ne sao da s@ontano i7a7iA6a tak6a oseHan4a, ne,o i* ra76i4a sa 7lonaerni
@redui>l4a4e, i7 te*niki* ra7lo,a i te*niki sredst6ia, ko4a s6o4i delo6an4e na o6eka
osnaGu4u strukture tak6o, s6eta. DJedina osoba ko4a 4o> osta4e @ri6atna 4e ona ko4a s@a6aI, ,lasi
dobro @o7nata i74a6a Roberta 3a4a
#M
%Robert 3e)(. 9e rei se o,u s*6atiti kao da 6aGe sao 7a
nacistiki reGi. Ali one nisu o,raniene. One se odnose na inte,raci4u s6i* l4udi u brutalno
te*nici7irano okruGen4e.
3a4o6 aFori7a, eEuti, ni4e sas6i taan, 4er 6idio da te*nika @rodire ak i u sno6e. 9o
Fenoenu 4e data Fro4do6ska inter@retaci4a u obliku Dsu@ere,aI, ko4i 6lada islia i oseHan4ia
s6ako, @o4edinA
#M
Robert 3a4 %Robert 3e), 1O"0A1"$#(: neaki @olitiar, nacista, 6oEa =eutsche
Ar1eitsfront2 od 1"''. do 1"$#. %Pri. @re6.(
$CC
ca. 9a4 konce@t su@ere,a, ko4i se sasto4i od kolekti6no, i@erati6a i aso6ne asiilaci4e,
do6odi nas do ni7a no6i* 7a@aGan4a o Daso6Ano o6ekuI.
Maovni ovek
;oderno dru>t6o se kreHe ka aso6no dru>t6u, ali o6ek 4o> ni4e @rila,oEen to4 no6o4
Fori.
=6r*a l4udski* te*nika 4e da 7a>titi o6eka, a @r6a lini4a odbraAne sasto4i se u toe da u
se oo,uHi da Gi6i. Ako bi ,a te te*nike ut6rEi6ale u n4e,o6o de6etnaesto6eko6no
indi6iduali7u %ko4e ni sa ni4e bio idealno stan4e st6ari(, onda bi sao @o,or>ale @oAdelu
i7eEu ateri4alni* struktura dru>t6a, dru>t6eni* instituci4a i sila @roi76odn4e s 4edne strane i
lini* o6eko6i* teGn4i s dru,e. 9o bi @ret@osta6l4alo da te*nika 7a@ra6o oGe odbraniti l4udsku
indi6iduAalnost. Ali, taka6 rasce@ 4e te*niki neo,uH, 4er bi @odra7ue6ao ne@odno>l4i6e
@oreeHa4e 7a o6eka. 34udske te*nike, @rea toe, ora4u delo6ati tako da @rila,ode o6eka
asi. One ne o,u biti u kontradikci4i s dru,i ateri4alni te*nikaa od ko4i* 7a6ise. One
ora4u dati s6o4 do@rinos u st6aran4u aso6no, o6eka i nesta4an4u ono,a >to 4e do sada
satrano noralni l4udski ti@o. 9i@ ko4i He nastati i ona4 ko4i He nestati, biHe @redet
4edne od naredni* studiA4a. Za sada, biHe do6ol4no da se konkretno ut6rde tendenci4e l4udski*
te*nika 7a st6aran4e aso6no, o6eka.
;ateri4alne te*nike obino do6ode do @o4a6e kolekti6ni* drust6eni* Fori, kro7 @roces ko4i
4e u 6eliko4 eri nenaeran. Ali, on 4e @onekad naeranL te*niar, u skladu s te*niki
@odacia, oGe satrati kolekti6itet 6i>o dru>t6eno Foro. I nenaerna i naAerna
akci4a o,u se uoiti, na @rier, u doenu @si*olo>ke koAlekti6i7aci4e. :ka7ao sa %u s6o
ra7atran4u dokolice, na @rier( na sredst6a @ooHu ko4i* dola7i do te nenaerne i na neki
nain autoatske ada@taci4e. Os6rnuHu se na 4o> 4edan snaGan Fenoen nenaerne @si*olo>ke
kolekti6i7aci4e: reklau.
Priarna s6r*a te*nike reklairan4a 4este st6aran4e odreEeno, naina Gi6ota. 9u ni4e toliko
6aGno da se @o4edinac racionalno ubedi u ne>to, koliko da se u n4e,a usadi odreEeno s*6atan4e
Gi6ota. Predet ko4i na @roda4u nudi ona4 ko4i ,a reklaira, @rirodno 4e neo@*odan 7a
ost6aren4e tak6e ide4e. =6i @redeti ko4i se reklaira4u @roi76od su isto, te*niko, @ro,resa i
@ri@ada4u isto ti@u, s kulturne take ,ledi>ta. Prea toe, reklae ko4e nasto4e da dokaGu
kako su ti @redeti neo@*odni, @o7i6a4u se na istu konce@ci4u s6eta, o6eka, @ro,resa, ideala A
ukratko, Gi6ota. O6de se @ono6o suoa6ao s te*niki Fenoeno @ot@uno ra6nodu>ni
@rea s6i lokalni i slua4ni ra7likaa. I 7aista, aerike, so64etske i nacistike reklae su
@o inAs@iraci4i 6rlo srodneL one i7raGa6a4u isto 6iEen4e Gi6ota, u@rkos s6i @o6r>inski
ra7likaa u doktrini. =o64etski =a6e7, ko4i 4e u 4edno @eriodu odluno odbi4ao te*niki siste
odnosa sa 4a6noscu 7asnoA6an na reklairan4u, odneda6no 4e otkrio n4e,o6u neino6nost.
Reklairan4e, na osno6u aso6no, @si*olo>ko, istraGi6an4a ko4e se ora @oka7ati eFkasni,
oGe Du6estiI te*niki nain Gi6ota. =6aAki o6ek ko4i ku@u4e neki @redet uest6u4e u torn
nainu Gi6ota i, kao Grt6a @rinudne sna,e reklairan4a, ne6ol4no i nes6esno ula7i u n4e,o6
@si*olo>ki ok6ir.
Jedan od na46aGni4i* cil4e6a reklairan4a 4e st6aran4e @otrebaL ali to se oGe @ostiHi sao
ako te @otrebe od,o6ara4u Gi6otno idealu ko4i o6ek @ri*6ata. /ain Gi6ota ko4i nudi
reklairan4e 4e utoliko usA@e>ni4i 7ato >to od,o6ara neki laki i 4ednosta6ni o6eko6i teA
Gn4aa i odnosi se na s6et u ko4e nea du*o6ni* 6rednosti ko4e bi obliko6ale i ob4a>n4a6ale
Gi6ot. 8ada l4udi oseHa4u i rea,u4u na @otrebe st6orene reklairan4e, oni se drGe s6o, Gi6otno,
ideala. 9o, na @rier, ob4a>n4a6a i7u7etno br7o >iren4e *i,i4ene i koktela. /iko @re @o4a6e
reklairan4a ni4e oseHao @otrebu da bude ist sao istoHe radi. Jasno 4e da reklani odeli
%D8ra6ica El7iI, na @rier( @redsta6l4a4u idealan ti@ i da su ubedl4i6i sra7erno s6o4o4
idealnosti. 34udske teAGn4e na ko4ia @oi6a tak6o reklairan4e oGda su kra4n4e @o6r>ne i
@roste, ali, be7 ob7ira na to, one @rilino dobro @redsta6l4a4u ni6o na>e, oderno, Gi6ota.
Reklaa na nudi ideal ko4i so odu6ek Geleli %a ta4 ideal si,urno ni4e *ero4ski nain Gi6ota(.
Reklairan4e ost6aru4e s6o4 7adatak i7,radn4e @si*olo>ko, kolektiA6i7a tako >to obili>e
odreEene l4udske teGn4e da bi @o4edinca u6elo
$C$
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
$C#
u s6et te*nike. Pored to,a, reklairan4e do6odi te teGn4e do idealni*, a@solutni* ,ranica. 9o
@ostiGe uan4i6an4e 7naa4a s6i* dru,i* l4udAski* teGn4i. /a @rier, s6aki o6ek se brine 7a
s6o4e telesno 7dra6l4e Aali, @okaGite u =u@erena i on He se osetiti @o76ani da @ostane =uA
@eren. Pored to,a, reklairan4e nudi o6eku sredst6a 7a ost6aren4e ateri4alni* Gel4a ko4e su
do sada iale tu 7aornu osobinu da nisu bile ost6arl4i6e. /a ta tri naina st6ara se @si*olo>ki
kolekti6i7a.
Reklairan4e ora obu*6atiti s6e l4ude ili akar o,ronu 6eHinu. /4e,o6 cil4 4e da na,o6ori
ase na ku@o6inu. Prea toe, neo@*odAno 4e da se reklairan4e 7asni6a na o@>ti
@si*olo>ki 7akonia, ko4e ono 7ati ora 4ednostrano ra76iti. /ei7beGna @osledica to,a 4e
st6aran4e aso6no, o6eka. 8ako reklairan4e na4ra7no6rsni4i* @roi76oda teGi isto cil4u,
n4i*o6o kobino6ano de4st6o do6odi do st6aran4a no6o, ti@a l4udsko, biHa, @reci7no, i
,enerali7o6ano,. O@A>ti utisak o torn no6o l4udsko ti@u oGeo steHi ako @osatrao
Aeriku, ,de l4udi 4asno teGe da se @oisto6ete s reklani idealo. : Aerici @osto4i o@>ta
@ri6rGenost reklairan4uL ono obliku4e aeAriki nain Gi6ota.
Pored ne6ol4ne, @si*olo>ke akti6nosti, ko4a do6odi do st6aran4a aso6no, o6eka, @osto4e i
sredst6a ko4a se o,u s6esno u@otrebiti da bi se ost6ario isti cil4. : 6e7i s ti, orao
@ra6ilno ra7ueti re svestan3 I7bor 4e 6eoa suGenL @roces 4e 7a@ra6o uslo6l4en ateAri4alni
te*nikaa i 6ero6an4ia ko4a one @roi76ode. ;eEuti, ta s6esno @redu7eta akci4a userena 4e
na @si*olo>ku kolekti6i7aci4u i @roi76odi direktne @osledice, 7a ra7liku od reklani* te*nika.
Ona ia d6ostruku osno6u i d6ostruku ori4entaci4u i usredsreEena 4e na @o4o6e ,ru@ne
inte,raci4e i 4ednodu>nosti, >to Hu ra7atrati u sleAdeHe odel4ku.
: dosada>n4e ra7atran4u l4udski* te*nika, iali so u 6idu sao o6eko6u @otrebu 7a
@rila,oEa6an4e, u odnosu na n4e,o6u sreHu ili akar n4e,o6u ra6noteGu. 9o i o6de i,ra
odreEenu ulo,u. /a @rier, o,uHe 4e doka7ati da u na>e dru>t6u @o4edinac oGe osetiti
sirenost sao unutar ,ru@e. 9o ukl4uu4e ne sao ne@oreci6u Dsna,u u 4edinst6uI i
Dsao7abora6 u ,oiliI 6eH i s6esno @re@o7naA6an4e @otrebe da se @roti6 dru>t6eni* o@asnosti
@riene adek6atni leko6i. /a @rier, 3e6ino6e %3e0in( studi4e antiseiti7a @oka7u4u da su
cionistike ,ru@e, sa s6o4o kolekti6istiko @si*olo,i4o, i7AdrGale @ro,one no,o bol4e ne,o
neor,ani7o6ani Je6re4i ko4i su 7adrAGali indi6idualistiki entalitet.
/e oGe se @oreHi da ta 6rsta s6esne @si*olo>ke ada@taci4e, ko4a @o4edincu da4e @riliku da
@reGi6i i ak da bude sreHan, oGe iati bla,ot6orne eFekte. Iako ,ubi 6eliki deo line
od,o6ornosti, 7au76rat dobi4a du* saradn4e i odreEeno sao@o>to6an4e u odnosia s druA,i
lano6ia ,ru@e. 9o su i7ra7ito kolekti6istike 6rline, ali one nisu 7anearl4i6e i one 4ee
@o4edincu i76esno l4udsko dosto4anst6o u kolekti6itetu ase.
Iako sa o6de sta6io teGi>te na D*uanistike teGn4eI l4udski* te*nika i, @ola7eHi od
@ret@osta6ke da se o6ek ora @rila,oditi da bi bio sreHan, @oku>ao da ukaGe na nuGnost ti*
te*nika i n4i*o6e 6e7e s dru,i te*nikaa, o4 sta6 4e bio odluno o@tiistiki. Pret@ostaA6io
sa da su te*nika @raksa i naere te*niara @odreEene bri7i 7a l4udsko dobro. A kada sa
tra,ao 7a @o7adino l4udski* te*nika, @oA>ao sa od na4@o7iti6ni4e, sta6a, sta6a inte,ralno,
*uani7a, ko4i 4e, kako se t6rdi, n4i*o6a osno6a.
Ali, st6arnost 4e ne>to dru,ai4a. 9eGn4a ka @si*olo>ko4 kolekti6iA7aci4i nea 7a cil4 l4udsku
dobrobit. Ona isto tako teGi i ek@loataci4i o6eka. : dana>n4e s6etu, @si*olo>ka kolekti6i7aci4a
4e neo@*odan @reduslo6 te*niko, delo6an4a. ;inson kaGe: DI7,raEi6an4e orala tru@a
@oku>a6ao da @o6eHao n4i*o6 uinak, da @risilnu @oslu>nost 7aenio @oletno
saodisci@lino, da @odstakneo n4i*o6u 6oAl4u i n4i*o6u @aGn4u A ukratko, streio us@e*u.I
;inson na tu da4e kl4u 7a ra7ue6an4e te 6rste @si*olo>ke akci4e: uinak 4e 6eHi kada o6ek
delu4e u7 @ristanak ne,o @od @risilo. Proble ko4i se @osta6l4a 4e da se sa,lasnost @o4edinca
@osti,ne 6e>taki, kro7 dubinsku @si*oloA,i4u, @o>to 4e on neHe dati dobro6ol4no. Ali, odluka o
sa,lasnosti ora i7,ledati kao da 4e doneta s@ontano. =6ako ko nakla@a o toe kako o6eku
treba @ruGiti neki ideal ili 6eru @o ko4o4 He Gi6eti, sao @oaGe us@osta6l4an4e te*nike @re6lasti,
koliko ,od a*ao s6o4iDdobri naeraaI. DIdealI nasta4e @osredst6o isto te*niki*
sredsta6a, ko4a l4udia treba da oo,uHe da @odnesu ne@odno>l4i6u situaci4u
$C&
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
$CM
nastalu u ok6iru te*nike kulture. 9aka6 sta6 ni4e su@rotan *uani7AuL ta d6a sta6a su
is@re@letena i o,u se ra7d6o4iti sao 6e>taki.
34udsko delo6an4e u te*niko il4eu ora od,o6arati torn iAl4eu i ora biti kolekti6no.
Ono ora se ora sestiti u kate,ori4u uslo6ni* reFeksa. !eloku@na l4udska disci@lina ora
biti u skladu s te*niko nuGnoscu. A kako se te*niki il4e tie s6i* l4udi, celokuA@no dru>t6o,
a ne sao nekolicina, ora biti uslo6l4eno na ta4 nain. ReFeks ora biti kolekti6an. 8ao >to
kaGe ;inson: D: 6ree ira, i7,radn4a orala ia 7a cil4 da u redo6ia 6o4ske st6ori tak6o
stan4e entalne &rije"$ivosti ko4a i* irri @odloGni svakoj &siholo4koj &o1udi u 6ree rata.I A ta
D@ri4ei6ostI ora se usaditi u s6aku dru,u l4udAsku ,ru@u u ok6iru te*nike kulture, @osebno
u radniki asaa.
Psi*olo>ko uslo6l4a6an4e @ret@osta6l4a kolekti6itet, 4er su l4udske ase @odloGni4e su,esti4i
ne,o @o4edinci, a kako so 6ideli, su,eAsti4a 4e 4edno od na46aGni4i* oruG4a u @si*olo>ko
arsenalu. : isto 6ree, ase su netolerantne i isle da s6e ora biti ili crno ili belo. 9o
@roistie i7 oralni* kate,ori4a naetnuti* te*niko i o,uHe 4e sao ako su ase
4ednodu>ne i ako st6aran4e su@rotni* stru4a ni4e do@u>teno.
:slo6i 7a @si*olo>ku eFkasnost su, @r6o, ,ru@na inte,raci4a i dru,o, ,ru@na 4edno,lasnost.
%O6o ne treba s*6atiti kao da u 6eHi ,ru@aa ne oGe biti i76esne ra7no6rsnosti.( O6de
,o6ori o deAFinisano4 ,ru@i %na @rier, o @olitiko4 @arti4i, ari4i, Fabrici(, ko4a treba da
is@uni 4asnu te*niku Funkci4u. =6r*a @si*olo>ki* etoda 4e da neutrali7u4e de6i4antne
@o4edince i Frakci4ske teGn4e. Isto6reeno, osnaGu4e se teGn4a ka kolekti6i7aci4i, s cil4e da se
okruGen4e DiuniA7u4eI @roti6 s6ako, e6entualno, 6irusa ra7dora.
8ada @si*olo>ke te*nike, u tesno4 saradn4i sa oni ateri4alni, konano st6ore to 4edinst6o,
s6aka ra7no6rsnost He nestati, a l4udska 6rsta He @ostati 4ednolina asa @ot@une i iracionalne
solidarnosti.
IV. To!al,a (,!&1$a.()a
2oneda6no, orali so da @osatrao o6eka kao @odel4eno, u n4e,o6o odnosu @rea
te*niko s6etu. Jedan n4e,o6 deo 4e bio @ot@uno @re@u>ten udo6i>tu i @od6r,nut unutra>n4i
i s@ol4a>n4i @ra6iliaL ali, dru,i deo 4e o,ao da 7adrGi 7a sebe: s6o4 unutra>n4i, @orodini
Gi6ot i @si*iki Gi6ot. On 4e @atio 7bo, te @odele, ali 4e i@ak, u 6eoa 7naa4no4 eri, 7adrGao
s6o4u slobodu. %8ada 4e nasto4ao da 7adrGi @re6i>e, reeno u 4e da @ati od sra7erno,
nedostatka s@oAsobnosti 7a soci4alnu ada@taci4u.( ;no,i dru,i 6ido6i l4udske linosti bili su
i7loGeni te*niko dru>t6u, a danas skoro cela l4udska 6rsta @rola7i kro7 to @ro,resi6no
ce@an4e linosti. Prosean o6ek, sa s6oA4o eocionalno i intelektualno @ri6rGenoscu
@ro>losti, i7loGen 4e snaGno4 @atn4i. Retki su l4udi ko4i su tako @ot@uno odbacili s6o4 unutra>n4i
Gi6ot da bi se rado i be7 Gal4en4a bacili u @ot@uno te*nici7iArani nain @osto4an4a. 9ak6e osobe
oGda @osto4e, ali D6eseli robotiI 6ero6atno 4o> nisu roEeni.
Vi>e @uta sa @ono6io da se ta ten7i4a, ta @odel4enost, s6e teGe @odnosi i da ia s6e
@o,ubni4e de4st6o, ak i u oia @si*olo,a, sociAolo,a i nasta6nika, to 4est, @si*ote*niara
uo@>te. Oni Gele da @o6rate o6eko6o i7,ubl4eno 4edinst6o i 7akr@e ono >to 4e te*niki na@redak
ra7d6o4io. Ali, oni 6ide sao 4edan nain da se to @osti,ne, a to 4e da u@otrebe te*nika
sredst6a. Po>to su l4udske nauke @riena te*Aniki* sredsta6a, to @odra7ue6a saku@l4an4e
oni* eleenata l4udske linosti ko4i su 4o> slobodni i n4i*o6o @risilno ukl4ui6an4e %DreinteA
,risan4eI( u s6e >iri te*niki @oredak st6ari. Ono >to 4e 4o> ostalo od @ri6atno, Gi6ota ora se
do6esti u red @ooHu ne6idl4i6i* te*nika, ko4e su 4o> i neuol4i6e, 4er @roi7ila7e i7 lino,
ubeEen4a. Reinte,raciA4a ukl4uu4e o6eko6e skri6ene du*o6ne akti6nosti, isto kao i n4e,o6e
6idl4i6e @ostu@ke. Zaba6a, @ri4atel4st6o, uetnost A sve se ora @riAorati na no6u inte,raci4u,
s ko4o 6i>e neHe biti dru>t6ene ne@riAla,oEenosti ili neuro7e. ?o6ek se ora i7ra6nati, kao
@ar @antalona @od 6relo @e,lo.
/ea dru,o, naina da se @re,ru@i>u eleenti l4udske linosti: l4udsko biHe se ora
@ot@uno @otiniti s6eoHno4 te*nici, a s6i n4e,o6i @ostu@ci i isli ora4u @ostati @redet
l4udski* te*nika. 9i
$CO
9E./I8A I3I :3O< VE8A
34:2=8E 9E./I8E
$C"
l4udi, nesun4i6o Dl4udi dobre 6ol4eI, ko4i su tako obu7eti te*niko restauraci4o o6eko6o,
i7,ubl4eno, 4edinst6a, si,urno nisu Geleli da se st6ari dese na taka6 nain. /4i*o6a ,re>ka 4e
no,o 6i>e u toe >to nisu 6ideli @ra6e alternati6e. =a6estan @si*olo,, a koliko iao
ra7ue6an4a 7a l4udsku @atn4u, ak i ne @oi>l4a na alternati6na re>eAn4a @roblea. Za n4e,a,
te*nika naeHe te*niko re>en4e. I to re>en4e 7aista @ono6o us@osta6l4a 4edinst6o l4udsko, biHa,
ali sao na teeAl4u n4e,o6e totalne inte,raci4e u @roces ko4i 4e @r6obitno i do6eo do n4e,o6o,
ras@ara6an4a. Psi*olo, to ras@ara6an4e %kao i ci6ili7aci4ske neuro7e( 6idi kao si@to
neko@letnosti @rocesa a@sorbo6an4a. Prea toe, @ostiHi 4edinst6o, 7nai 7a6r>iti ta4 @roces.
Tehnika anetezija
I7,leda udno da @riena te*nike i4a 4e s6r*a osloboEen4e o6eAka od a>ine 7a6r>a6a
n4e,o6i 4o> 6eHi @otin4a6an4e. Ali, ako iao u 6idu te*niko stan4e ua, ta4 @aradoks
oGeo lako ob4aAsniti. Posatra4o radnika ko4i 4e @odreEen a>ini i n4eni ka@riciAa. On
ora da @rati rita a>ine i udi>e n4en ot@adni ateri4al. : isto 6ree, ora da se bori @roti6
7aora i dosade. :kratko, on ora da oba6l4a @osao 7a d6a o6eka. Poto dola7i strun4ak 7a
eFkasnost i us@osta6l4a @rocedure 7a autoati7o6an4e @okreta i u>tedu ener,iA4e, tako >to s6e
@ret6ara u e*anike reFekse. Ali, @si*olo, 4e o>tro @roti6 to,a: on satra nedo@usti6i ere
7a @ot@uno @odreEi6an4e radnika a>ini, ko4e 4e ra7radio strun4ak 7a eFkasnost, i da4e @redlo,
7a n4e,o6o oslobaEan4e. 2a bi ost6ario ta4 u76i>eni cil4, @si*olo,, sa s6o4e strane, ra7raEu4e
nauku o l4udsko @ona>an4u, sa s6o4i so@Ast6eni 7akonia l4udske @si*olo,i4eL na @rier
7akonia ko4i se tiu 7aora radnika, itd. On sasta6l4a @ro,ra ko4i treba da obu*6ati ne sao
radniko6 @osao u Fabrici 6eH i ceo n4e,o6 Gi6ot. ?o6ek 7a6r>a6a tako >to bi6a 7atoen u 4o> >iri
te*niki ok6ir. 9o He nesun4i6o olak>ati n4e,o6 Gi6ot i oo,uHiti u da radi s iniuo
na@ora, ali sao @od uslo6o da doslo6no sledi 7acrtana @ra6ila. O6o 4e bio 4ednosta6an
@rier, ali slini @rieri se o,u naHi u s6ako4 oblasti l4udske akti6nosti, s6uda ,de se
@si*ote*niar osetio @o76ani da DoslobodiI o6eanst6o. Oi,ledno, @ro,res se ora @latiti
4o> teGi
@odreEi6an4e sredst6u s@asen4a. Radnik 4e u isto4 situaci4i kao in6alid ra7diran bolo, ko4i
@ria lek 7a ublaGa6an4e bolo6a, ali ko4i ,a @ret6ara u o6isnika A o6isnost osta4e ak i kada 4e
Di7leenI. /a 6eoa slian nain, naci4a ko4e 4e bila @od6r,nuta baraGno4 6atri totalitarne
@ro@a,ande, nes@osobna 4e da se 6rati na direktan i @rirodan nain Gi6ota kada ta4 baraG
@restaneL @si*ika traua 4e bila su6i>e duboka. Jedini nain 7a oslobaEan4e od tako duboko
usaEeni* ide4a 4e dru,a ka@an4a, ko4a ora akar isto onoliko inten7i6na koliko i @r6a. Ali,
no6a @ro@a,anda sao @od6r,a6a l4ude @si*iko @ritisku ko4i ubi4a 4o> 4edan deo n4i*o6e
slobode.
Zaislio ink6i7itorsku i brutalnu @olici4sku silu, ko4a delu4e @o so@st6eno na*oEen4u i
@roi76ol4no *a@si l4ude. /i4edan ,raEanin ne bi iao ira. I@ak, 4edini lek ko4i 4e si>l4en 7a
tu bolest 4e usA@osta6l4an4e su@eroderno, sistea dosi4ea. =6aki ,raEanin se @rati toko
celo, Gi6ota A ,eo,raFski, biolo>ki i ekonoski. Polici4a tano 7na kak6e su u naere, u
s6ako trenutku. 9a4 @olici4ski siste 6i>e nea @otrebe da bute brutalan, ot6oreno
ink6i7itorski ili stalno @riAsutan u 4a6no4 s6esti. Ali, on @roGia celinu Gi6ota, na nain ko4i @reA
a>u4e s@osobnost @oian4a @roseno, ,raEanina. Nta 4e tie st6arAno dobi4enoQ ;ora se
@ri7nati da o6ek danas ne ora da stre@i od nasil4a na @oslu ili da Gi6i @od ne@restano
sun4o ili u stra*u od @olici4ske torture. 9eror, ko4i 4e do sada bio inte,ralni deo @olici4ski*
etoda totalitarni* drGa6a, danas 4e, ili He uskoro biti, st6ar @ro>losti. D9eror nad ,radoI, ko4i
4e sa6r>eno o@isao 8orado Al6aro %!orrado Al6aro(, sao 4e @rela7ni stadi4u. 2iFu7ni teror
obino sledi @osle ot6oreni* @olici4ski* raci4a i 4a6ni* saknuHa. : torn stadi4uu, @olici4a
oGe biti ne6idl4i6a, ali 7ato 6reba i7 senke. Nire se ,lasine 0 ta4ni saknuHia, u 76uno
i7olo6ani @odruia o,roni*, ta4anst6eni* 7dan4a. : 4o> na@redni4e stadi4uu @olici4ske
te*nike, ak i ta4 diFu7ni teror @oste@eno isce7a6a. Polici4a @osto4i sao da bi 7a>titila Ddobre
,raEaneI. Ona 6i>e ne s@ro6odi raci4e i nea nie, ta4anst6eno, u 6e7i s n4oL @rea toe,
niko 4e ne doGi6l4a6a kao re@resi6nu. Polici4ski @osao 4e @ostao DnauanI. /4ene ar*i6e sadrGe
dosi4ee o s6ako ,raEaninu. Polici4a 4e u stan4u da u*6ati s6ako,a ko 4e DtraGenI, u s6ako
trenutku, a to u 6eliko4 eri i otklan4a @otrebu
$'0 9E./I8A I3I :3O< VE8A
7a tie. /iko ne oGe da uakne @olici4i ili da nestane. Ali, niko to i ne Geli. Elektronski dosi4e
ne i7,leda naroito stra>no.
9u 6idio su>tinsku s6r*u te*nika D*uani7aci4eI: da uine neA@rietni ne@ri4atnosti
ko4e su st6orile dru,e te*nike. Zadatak te*Aniara 4e da a>inske te*nike ra76i4a do 6r*unca
sa6r>enst6a, tako da ak i o6ek ko4i 4e ne@osredno suoen s a>ino ko4a sa6r>eno FunkA
cioni>e 6i>e nea l4udsku inici4ati6u ili Gel4u da @obe,ne. 8od 4edAnosta6ne a>ine, en4a ko4i
se 7a,la6l4u4e ili @re,re4ana ce6 skreHu @aGn4u l4utito korisniku na s6o4e @osto4an4e.
/eo@*odna 4e te*nika @oda7i6an4a ko4a He uiniti da a>ina Funkcioni>e tako skladno da
n4eno @risust6o bude neosetno. =@osobnost da se 7abora6i na a>inu 4e ideal te*niko,
sa6r>enst6a. : ko@leksu Dco6ekAa>inaI sukob nasta4e i7 sudara l4udsko, biHa i or,ani7aci4e.
9a4 sukob oGe @o@riAiti ra7liite Fore. Indi6idualna inici4ati6a oGe biti Frustrirana neAki
oi,ledni e*aniki k6aroL @o4edinac oGe insistirati da ruku4e a>ino na nain ko4i
ni4e @red6iEen @ra6ilia autoati7a. Proble 4e, @rea toe, d6ostruk: s 4edne strane, usa6r>iti
e*anike te*nike, a s dru,e, i7ueti i naetnuti odreEene l4udske te*nike, tako da se otklone
l4udski i76ori sukoba. 8ao >to 4e istakao 3atil, o,uHe su i saou@ra6l4a4uHe te*nike, ko4e
delu4u be7 s@ol4a>n4e, e>an4a. 9o 4e deonstrirano a>inaa ko4e su autonone, ia4u
eori4u i @red6iEa4u do,aEa4e. =ke@tici, od one 6rste ko4a 4e una@red ne,irala o,uHnost
a6iona teGi* od 6a7du*a, ise4aHe to kao @uki @roi76od a>te. Istina 4e da tak6e a>ine 4o> nisu
usa6r>ene, ali ak i ne>to @riAbliGno toe bilo bi do6ol4no 7a na>u ar,uentaci4u.
9e*niko dru>t6o ora usa6r>iti ko@leks Dco6ekAa>inaI ili riA7iko6ati @ot@uni slo. Ia
li neko, dru,o, i7la7aQ :6eren sa da ia. /aGalost, ora da @rieti da naunici i
te*niari ne @oiA>l4a4u na bilo kak6o dru,o re>en4e. A @o>to se 6e7u4e 7a realnost, a ne 7a
a@strakci4e, @ri7na4e nei7beGnost in4enice da te*niki @robleAi 7a*te6a4u te*nika re>en4a.
=6e ne6ol4e i7a76ane susreto o6eka i te*nike su te*niko, reda i 7ato nikoe na @ada na
@aet da @rieni nete*nike leko6e, 4er i l4udi ne 6eru4u. =arGan odlino i7raGa6a o@A>te
i>l4en4e:
$'1
D?o6eanst6o se 4o> u6ek nala7i u 6lasti etaF7iko, i do,atAsko, entaliteta, u
6reenia kada u eks@erientalna nauka %te*nika( nesun4i6o oGe oo,uHiti re>a6an4e
n4e,o6i* osno6ni* @roblea. Jo> so 7ako@ani u s*olastici7a, u doba kada 4e biolo,i4a u
o,uHnosti da bude na>e s@asen4e... /a> do,ati7a 4e @oka7ao s6o4u 7lonaernost... Prea
toe, od o6o, asa, ora se @ruGiti ot@or 7a6odl4i6i sisteia 7asno6ani na etaF7ici i
suoiti se s 4edino realnoscu ko4u oGeo ra7ueti i ko4a nas se tie. /auAke o Gi6otu
do6ode u 6e7u sredst6a 7nan4a i akci4e. =6e doktrine ko4e nala7e ins@iraci4u u a@straktni
konce@ci4aa 6eH su @oka7ale s6o4u Fundaentalnu nes@osobnost da or,ani7u4u l4udski s6et.
0iokratija2 to 4est, or,ani7aci4a u skladu sa osno6ni 7akonia Gi6ota, @redsta6l4a na>u 4edinu
@riliku 7a s@asen4e, u o6o4 Fa7i na>e, ra76o4a kada ra7ne etaF7ike i sistei @reostali i7
ar*aini* kultura i dal4e u,roGa6a4u l4udski Gi6ot.I
=arGano6a @o7ici4a 4e 4asna. Ono >to 4e katastroFalno u na>o4 situaciA4i 4este o@stanak Flo7oF4a,
@olitiki* doktrina i reli,i4e. %:7,red, nekaAko ne o,u da @o6eru4e da su one toliko oHneY(
Nto se tie te*nike, ona 4e @ot@uno ne6ina kada 4e re o nei7beGni katastroFaa. :@rAkos
@reteri6an4ia, tekst 4e 4asan: nikak6o dru,o re>en4e ni4e o,uHe, nea nikak6e dru,e nade osi
one ko4a leGi u @obol4>a6an4u l4udski* te*nika. =6ako dru,o re>en4e 4e ili neeFkasno ili
7lonaerno.
=arGano6 sta6 4e ti@ian 7a 6eHinu te*niara. VeH so ra7atrali kak6u na buduHnost
taka6 sta6 @ri@rea.
"ntegracija intinkta i #uhovnog
=ada Heo se @os6etiti te*niki Fenoenia ko4i su oGda na4AteGi 7a ra7ue6an4e, 7ato
>to se ne odnose direktno na l4udske te*nike, 6eH @re na neke n4i*o6e @osledice.
?esto se @ri,o6ara da ske@tici ne ra7ue4u @rirodu te*niko, dru>t6a 7ato >to nisu 6ol4ni
ili s@osobni da @ri*6ate i7u7etnu oH du*o6no, ot@ora te*niko4 in6a7i4i 7a ko4i su l4udi
s@osobni. <o6ori se da se l4udska sloboda aFri>e s6uda, u s6etu 7a ko4i ske@tici t6rde da 4e
7at6oren 7a slobodu. 8ao doka7 7a to, kao u a,i4sko ba4an4u,
$'C
$''
@ri7i6a4u se ra7ne kn4iGe6ne i u7ike Fore. A@straktno slikarst6o, nadreali7a, dGe7, etike
Fore kao >to su Deroti7aI i D@olitiki an,aGanI, satra4u se aniFestaci4aa 6lada6ine
l4udske slobode i 6ol4e u te*niko dru>t6u. /iko, nara6no, ne @oku>a6a da ne,ira da su ti
Fenoeni ne@osredno @o6e7ani s dana>n4o te*nikoL @itan4e 4e kako i* inter@retirati.
9ano 4e da o6ek ia @si*iku oH, i4a sna,a 4e 4o> u6ek ne@oA7nanica. ?o6ek 4e s@osoban
7a i7li6e strasti i nasil4a. ?irri se da ti i76oAri Gi6otne ener,i4e, ko4i se o,u saGeti kao
seksualnost, du*o6nost i s@osobnost 7a oseHan4a, nisu oslabl4eni. Ali, s6aki @ut kada te sile
@oku>a4u da di,nu ,la6u, naleHu na ,6o7deni obru ko4i i* te*nika okruGu4e i lokali7u4e.
Pored to,a, te*nika na@ada o6eka, slabi i76ore n4e,o6e 6italnosti i odu7ia u ta4anst6enost.
A l4udi ora4u da reAa,u4u instinkti6no i du*o6no na a,resi4u te*nike. 8ada .enri ;iler
iska7u4e s6o4 bolni krik @roti6 oderno, s6eta, on kro7 s6o4 ba7ini eroti7a @ri7i6a o6eko6e
na4@riiti6ni4e instinkte. 8ada 4e aeriki !rnac 4o> bio rob, dGe7 4e 7naio osloboEen4e od
oa4an4a i lanaca. Ali, @itan4a 4e da li eroti7a i dGe7 7aista @redsta6l4a4u s6r*o6itu reakci4u na
te*niku a,resi4u. 9i @roblei se ne o,u re>iti @o7i6an4e na isto 6erbalni ideali7a.
2Ge7 4e danas 4edan od na4autentini4i* oblika l4udsko, @rotesta. Vratio se na n4e,o6e
korene. !rnci su bili be7nadeGno @orobl4eni. Pria o n4i*o6i ukaa, ka7naa, rGn4aa i
slol4eni @obuAnaa is@riana 4e be7bro4 @uta. =tra>ni crni i@erator =anto 2oin,a ni4e bio
ne>to 6i>e od sna. : s6o4o4 uci, !rnci su otkrili @esu, ko4a 4e 7ado6ol4ila n4i*o6u @otrebu 7a
6ero. ;u7ika 4e isto6reeno i7raAGa6ala n4i*o6o oa4an4e 7bo, sada>n4osti i nadu 7a s@asen4e
u .ristu. /4en 6r*unac u deliri4uu donosio 4e olak>an4e, ali na isti nain kao >to su to neki
dru,i l4udia donosili alko*ol i o@i4u. ;arkso6a @rosla6l4ena i7reka, da 4e reli,i4a JIJ 6eka
bila o@i4u 7a ase, @od4edAnako 6aGi i 7a dGe7 crnaki* robo6a. Oni su u dGe7u st6orili istinsku
uetniku Foru. Ali, oni su s n4i takoEe 7at6orili s6a 6rata slobodi. 2Ge7 4e s6e 6i>e taniio
!rnce u n4i*o6o ro@st6uL od tada, oni su u n4eu nala7ili rano uGi6an4e. Od 6eliko, 4e
7naa4a >to 4e ta u7ika robo6a @ostala u7ika oderno, s6eta.
=6i instinkti danas i7,leda4u neobu7dani4e ne,o ikada rani4e: seksL strast 7a @rirodo,
@laninaa i oreL strast 7a soci4alno i @olitiAko akci4o. /i4e o,lo biti no,o
istori4ski* ra7dobl4a u ko4ia su te sile bile tako oi,ledne i tako snaGne. 2a @ono6i, ne
Geli da @orekne n4i*o6u 6rednost. 2obro 4e da stano6nici ,rada idu na selo. 2obro 4e da
i7raGeni eroti7a ru>i sklerotini tradicionalni oral. 2obro 4e da 4e @oe7i4a, 7a*6al4u4uHi
@okretia kao >to 4e nadreali7a, @ono6o @ostala istinski i7raGa4na. Ali, ti Fenoeni, ko4i i7raA
Ga6a4u na4dubl4e instinkti6ne l4udske strasti, u isto 6ree su @ostali i @ot@uno ne>kodl4i6i. Oni ne
do6ode u @itan4e ni>ta, ne @rete nikoe. ?udo6i>te oGe irno da s@a6aL ni eroti7a .enri4a
;ilera, niti nadreali7a Andrea -retona neHe ,a s@reiti da @ro,uta o6eanst6o. 9ak6i @okreti
su ist Forali7a, ist 6erbali7a. /iko nikada ni4e i76eo u6eni Dcisti nadrealistiki inI
#O
. A
>to se tie ;ilero6e saoA76ane etike re6oluci4e i Dcrni* roanaI -orisa Vi4ana i dru,i*, oni
se 7a obino, o6eka s6ode na @o7i6 u 4a6nu kuHu %>to se nikad ni4e satralo re6olucionarni
ili aFraci4o slobode(. -e7o@asno 4e naA@asti ras@ada4uHi oral sredn4e klase. Istina 4e da su
DcrniI autori bili i7loGeni @ro,onia, *a@>en4ia i sudski @rocesia, ali treba ukaA7ati i na
@riline dobitke ko4i su i doneli ti ali skandali. /ekako ne o,u da 6eru4e u
re6olucionarnu 6rednost neko, ina od ko4e, kasa 76ecka tako 6eselo.
DPolitiki an,aGanI 4e i76ito@eren i7 slino, ra7lo,a. ;onolitne @olitike @arti4e se sasto4e
od Fosili7o6ano, lanst6a %7a ko4e se te>ko oGe reHi da @oka7u4e bilo kak6u akti6nost ili da se
bori 7a slobodu, sao 7ato >to se kola s rt6aki ko6e,o ko4a ,a nose i dal4e koAtrl4a4u(,
@arti4ski* intelektualaca i 6oEa ko4i 4ure ,laso6e i no6ae. 9o 4e kao kada bi ,la6ni dobitnik na
/acionalno4 lutri4i o,ao da @roEe kao uenik.
#O
Elil isli na u6eni deo i7 =rugog "anifesta nadrealiz"a %Andre -reton, 1"'0(: D/a4@rosti4i
nadrealistiki in sasto4i se u sledeHe: da se s4uri> na ulicu, s re6ol6eAro u ruci i @uca>
nasuice u ,oilu, dokle ,od oGe>. =6ako ko akar 4edno u Gi6otu ni4e @oGeleo da na ta4
nain raskrsti sa o6i bedni sisteo @oniGen4a i kreteni7aci4e, 7asluGu4e da se i sa naEe
ne,de u to4 ,oili, sa stoako u 6isini re6ol6era.I %Pri. @re6.(
$'$
Pored to,a, tu 4e oderna strast 7a @rirodo. Ako ni4e re o burAGu4ia ko4i su krenuli u lo6
na losa, tu 4e ,oila @ra7no,la6i* konAForista ko4i uredno ka@u4u onako kako i 4e reeno.
9u nea ni na,o6e>ta4a neke inici4ati6e ili ekscentrinosti.
:kratko, na4u76i>eni4e sna,e l4udske @rirode @okreHu se radi 7abaA6e. Veliko 76ono na kuli
katedrale, ko4e 4e nekada @o7i6alo na oruG4e ,radske ratnike, danas se o,la>a6a da bi 7aba6l4alo
strane turiste. /eAa naeru da o6de detal4no anali7ira dru>t6ene sile o ko4ia 4e re
#"
.
2o6ol4no 4e uka7ati na kontrast i7eEu @okrenuti* sila i uGasnu osredn4ost kra4n4i* re7ultataL
i7eEu @reten7i4a Andrea -retona, na @rier, i n4e,o6i* re7ultata. Za ono >to se desilo s
na4dubl4i l4udski l4udski strastia ia no,o u7roka. Jedini ko4i se o6de ba6io 4e
in4enica da su ti du*o6ni @okreti @ot@uno oeEeni te*niki s6eAto. 9o 4e 4o> 4edan @rier
Fenoena ko4i 4e detal4no o@isan u druA,o4 ,la6i: da te*nika obu*6ata totalitet dana>n4e,
dru>t6a. ?o6ek 4e u*6aHen kao u6a u boci. /4e,o6i @oku>a4i u oblasti kulture, slobode i
kreati6no, na@ora @ostali su @uke sta6ke u dosi4eia te*nike.
4onano razreenje
/aeHe se 4asno @itan4e: u >ta 4e te*nika @ret6orila o6eko6e teAGn4e ka du*o6noQ
Jedan od,o6or na to @itan4e ,lasi da te*nika @osedu4e ono@ol na akci4u. /ikak6a l4udska
akti6nost ni4e o,uHa ako ni4e @osredo6ana i odobrena od strane te*niko, edi4ua. 9o 4e
6odeHi 7akon te*niAko, dru>t6a. ;isao ili 6ol4a o,u se ost6ariti sao ako od te*nike
@o7a4e n4ene naine i7raGa6an4a. ?ak ni na44ednosta6ni4a inici4ati6a ne oGe o@stati na neki
ori,inalan i ne7a6isan nain.
Pret@osta6io da neko odlui da na@i>e re6olucionarnu kn4i,u. Ako *oHe da ta kn4i,a bude
ob4a6l4ena, ona ora uHi u ok6ir te*niAke or,ani7aci4e i7da6an4a kn4i,a. : doinantno
ka@italistiko4 te*Aniko4 kulturi, kn4i,a oGe biti ob4a6l4ena sao ako oGe da 6rati @roFt. /a
ta4 nain, ona se ora do@asti neko4 @ublici, te se otuda
ora u7drGati od na@ada na istinske tabue @ublike 7a ko4u 4e @isana. -urGoaska i7da6aka kuHa
neHe ob4a6iti 3en4inaL Dre6olucionarnaI i7da6aka kuHa neHe ob4a6iti Pola -urGea %Paul
-our,et(L a niko neHe ob4a6iti kn4i,u ko4a na@ada st6arnu reli,i4u na>e, s6eta, @od ie
@odra7ue6a doinantne dru>t6ene sile te*nolo>ko, dru>t6a. -ilo ko4i @isac ko4i Geli da
n4e,o6 ruko@is bude ob4a6l4en, ora ,a @rila,oditi odreEeni @ra6ilia ko4a 4e odredio
@otenci4alni i7daA6a. Ruko@is ko4i @o tei i sadrGa4u ni4e od,o6ara4uHi, nea >ansu da @roEe.
9ak6a 4e situaci4a na na4eleentarni4e ni6ou te*nike i7Ada6ake or,ani7aci4e. Jedan korak
dal4e i naila7io na o7lo,la>eni siste D@reradeI.
Ako 4e i7da6aka or,ani7aci4a drGa6na, ob4a6l4i6an4e re6olucionarAne literature neHe se ni
ra7atrati. =6e to 7nai da te*nike sile, ko4e su sta6l4ene u @okret da bi @ri6idno >irile i>l4en4e,
u @raksi do6ode do n4e,o6e kastraci4e. Isto 6aGi i 7a radio, kako u @ri6atno ka@itali7u, tako i
u drGa6no 6lasni>t6u. /eo,uHe 4e sloGiti se sa ideolo7ia ko4i t6rde da 4e ka@itali7a
sinoni 7a slobodu radi4a
&0
ili sa onia ko4i t6rde da drGa6no 6lasni>t6o 7nai *uani7aci4u.
/ara6no, oGeo @isati ili @odua6ati bilo >ta, ukl4uu4uHi @orAno,raF4u, 7a@al4i6e
re6olucionarne aniFeste i no6e ekonoske i @olitike doktrine. Ali, ono, trenutka kada
ne>to od to,a @okaGe da oGe realno uticati na @odri6an4e o@>te, dru>t6eno, @oretka %ko4i se u
s6ako4 7el4i s6eta us@osta6l4a u7 @odr>ku o,rone 6eHine stano6Ani>t6a(, to oda* bi6a
iskl4ueno i7 te*niki* kanala kounikaci4e. 8ao >to 8ro7i4e o@ra6dano @rieHu4e: DCi6ot
intelektualca 4e teGak. On oGe da Gi6i sao kounicira4uHi, ali 4e li>en sredsta6a, be7 koA4i*
ne oGe da kounicira.I Intelektualac 4e @ostao sao ,lasno,oA6ornik @odloGan 7a*te6ia
ra7ni* te*nika. Po Vineru, to 4e u7rok s6e sterilni4e, intelektualno, Gi6ota u oderno s6etu.
8ako kaGe Viner, dana>n4i etodi kounikaci4e iskl4uu4u s6aku intelektualnu akti6nost osi
one ko4a 4e toliko kon6encionalna da nea nikak6u @resudnu 6rednost.
#"
O6e kl4une @roblee sa anali7irao u seri4i lanaka @od 7a4edniki naslo6o
<onfor"iza" na4eg vre"ena 6>onfor"is" de notre te"&s? ReFore, 1"$"(.
&0
;. Ve4e da4e ubedl4i6u anali7u o6o, @roblea. Po,ledati n4e,o6 rad La radio et les ho""es
%Paris: Editions de ;inuit, 1"#1(.
$'&
/a isti nain te*nika kontroli>e s6e 6eHu l4uba6 @rea @rirodi. :sal4eni stano6nik ,rada
na ka@o6an4u us@e6a da 7a trenutak uakne s6o4o4 te*niko4 sudbini. Ali, 7aislio da
usal4eni kaA@er @reraste u ,oilu, @re@la6i selo, @one da @ra6i >uske @oGare i dru,e
ne@ri4atnostiQ Pret@osta6io da u7neira6a ,oste ko4i @laHa4u bora6ak na seluL ili da tuara
@o @ri6atno4 s6o4ini i lo6aki re7erA6atia. 9ada se ukl4uu4e 4a6ni interes i te*nika ora da
inter6eni>e, kao >to to ini u6ek kada 4e re o 6eliko bro4u l4udi. %I obrnuto, te*nika st6ara
kulturu u ko4o4 ni>ta i ne @osto4i, osi u 6eliki broA4e6ia.( Inter6enci4a onda @o@ria oblik
adinistrati6ne @olici4ske te*nike. OdreEu4u se oba6e7ne lokaci4e 7a ka@o6an4e, kao i @ra6ila
@ona>an4a. 8a@er 4e @rioran da traGi licencu, a @ret*odni in sloAbodne indi6idualne odluke
@osta4e isto te*nika st6ar.
8ada se @o4edinac an,aGu4e u @olitiko4 akci4i, @okreHe se od,oA6ara4uHi te*niki
e*ani7a. Politika akci4a 6i>e ni4e o,uHa osi kao aso6ni Fenoen, a Dan,aGanI
@odra7ue6a uesce u kolekAti6u. =ao 4e kolekti6 do6ol4no iuHan da bi iao na
ras@ola,an4u sredst6a 7a D@olitiku i,ruI. =ao kolekti6 oGe ost6ariti utica4 u s6etu u ko4e
4e te*nika dala @riat k6antitati6no, a ne k6alitati6Ano. Po>to bi neka neor,anska asa bila
neeFkasna, kolekti6 ora biti o@tialno or,ani7o6an, sa s6i oni >to to @odra7ue6a, kada
4e re o 4edinst6u, disci@lini i taktiko4 Feksibilnosti. 9o su ekskluA7i6ne oblasti te*nike
or,ani7aci4e, >to 4e in4enica ko4a ne@osredno do6odi do Foriran4a onolitni* @olitiki*
@arti4a, ko4e se 4edine o,u nadati neko us@e*u. 9e*nika 4o> 4edno naeHe s6o4 ,6o7Adeni
7akon @leeniti strel4en4ia indi6idualno, srca.
O6i saGeti @rieri, u7eti i7 na4ra7liiti4i* oblasti, 4asno @oka7u4u da s6aka l4udska inici4ati6a
danas ora koristiti te*nika sredst6a da bi se i7ra7ila. 9a te*nika sredst6a i&so facto
Dcen7uri>uI inici4ati6u. Pr6o, ona odbacu4u s6e >to ne @odleGe te*niko i7ra7uL inici4ati6a
osta4e @ot@uno @ri6atna st6ar, be7 7naa4a 7a te*niko dru>t6o. 2ru,o, ona diktira4u kruti
konFori7aL inici4ati6a 4e s6edena na na4an4i 7a4edniki ienilac i 7a@ra6o 4e ra76odn4ena
i skresana. ;eEusobna i,ra te*nike cen7ure s toboGn4i Danar*iniI duA*o6ni
inici4ati6aa @o4edinca, autoatski @roi76odi situaci4u ko4u
@riGel4ku4e dr <ebels u s6o4o4 Forulaci4i 6odeHe, 7akona te*niko, dru>t6a: D=lobodni ste da
traGite s6o4e s@asen4e onako kako ,a 6i ra7uete, @od uslo6o da ne @oku>a6ate da
@roenite dru>t6eni @oredak.I =6i te*niari se be7 i7u7etka slaGu sa o6o aksio.
Podra7ue6a se, nara6no, da 4e dru>t6eni @oredak s6uda su>tinski identian: 6ari4aci4e, u
ras@onu od deokrati4e, @reko kouni7a do Fa>i7a, @redsta6l4a4u sao @o6r>inski
Fenoen.
2ru,i od,o6or na na>e @itan4e kako 4e te*nika @reobra7ila oA6eko6o tra,an4e 7a du*o6ni
ukl4uu4e is@iti6an4e sudbine ekstatiAki*
&1
i@ulsa i Fenoena l4udsko, du*a.
/i4e te>ko uoiti da se ekstatiki Fenoeni unoGa6a4u sra7erno s te*ni7aci4o dru>t6a.
Oni i,ra4u 6aGnu ulo,u u oderno dru>t6u, ali ne onu ko4a i se obino @ri@isu4e. Oni ne
Funkcioni>u kao u7roci, 6eH kao @osledice. /ai6no 4e 6ero6ati da su kouni7a i Fa>i7a, na
@rier, @rosto isFabriko6ali istiku i 7ati 4e naetnuli s6o4i naroAdiaL da su nadu6ali
o,roni balon ko4i su D7a6eliI ili DobanuliI s6et. = dru,e strane, su6i>e 4e lako reHi da su
ruska du>a i neaka du>a bile @rirodno D@redodreEeneI 7a te sistee. Onda biso orali
satrati i da 4e itali4anska %a sada i 4u,oslo6enska i kineska( du>a @reAdodreEena na slian nain.
;it @ret@osta6l4a @osto4an4e @si*olo>ke osno6e A l4udi se 6e7u4u 7a sistee 7ato >to ti sistei
od,o6ara4u na ne>to DistinskoI u n4ia. Ali, to istinsko ni4e ne>to 4asno odreEeno, @o>to se 7a
n4e,a 6e7u4u 6rlo ra7liite 6rste l4udi. Pored to,a, istiki sistei nisu @roi76ol4ne t6ore6ine
diktatorski* reGia, kao >to nisu ni @lod a*nite 6ol4e 7a oH silnika. /4i* ne oGe da
@roi76ede nikaAka6 Dnarodni @okretIL oni su daleko 7a*te6ni4i od ono,a >to s@ontane istike
oHi o6eka o,u da st6ore. Pra6i ra7lo, 7a @o4a6u dru>t6a kak6o @o7na4eo ni4e istiki ili
@si*iki, 6eH te*niki.
Pri s6eu toe, istina 4e da se ekstatiki Fenoeni danas o,u uoiti u dru>t6ia i4i 4e
deklarisani cil4 aksialno koriscen4e te*nike. ;eEuti, eksta7a se tu ne do,aEa kao u7rok,
6eH kao @osledica
&1
: tekstu ko4i sledi, re ekstaza se koristi u s6o ori,inalno ,rko 7naen4u, ko4e o7naa6a
entalno stan4e i76an uobia4eno,. Re o7naa6a anar*ine i antisoci4alne tendenci4e, kao i
neka @ri4atni4a, u76i>ena stan4a ko4a obino @o6e7u4eo s n4o. %Pri. @re6. aeriko,
i7dan4a.(
$'O
te*niko, dru>t6a. 9ani4e, ona 4e Funkci4a ubr7an4a rita te*niko, dru>t6a, a ne n4e,o6o,
te*niko, ni6oa.
2u,o se 6ero6alo da He te*nika @roi76esti skladno, ura6noteGeno i sreHno dru>t6o, be7 6eHi*
@roblea. 9o dru>t6o He se @re@ustiti laA,odno Gi6otu @roi76odn4e i @otro>n4e 7asno6ano na
neoetano4 koerci4alno4 ideolo,i4i. I7,ledalo 4e da ta4 odel burGoasko, s@oAko4st6a tano
od,o6ara @reoku@aci4aa te*nolo,i4e. 8oFor 4e bio 6r*unska 6rednost, a idealni ti@ 4e bila
ka@italistika N6a4carska ili soci4alistika N6edska. I7nenadni suno6rat te*niki na4na@redni4i*
drGa6a u rat i u7a4ano uni>ten4e bili su ,rubo buEen4e 7a burGoaA7i4u. Zastran4en4eQ 9e>ko.
Zabora6ilo se da te*nika ne 7nai koFor, 6eH od -urGoaske 7el4e su ra76i4ale s6o4e
te*nike sistee irAni te@o, s6e dok ti sistei nisu do kra4a iskoristili o,uHnosti
noralno, rasta. Onda 4e te*nolo,i4a, sa s6o4i ubr7ani rito, @reu7ela st6ari u s6o4e
ruke. ;an4e naci4e nisu o,le da drGe korak. A 6elike te*nike 7el4e su, *tele ne *tele, orale
da na@uste s6o4 laA,ani rita i @rila,ode se @ra6o ritu te*niko, dru>t6a. Re7ultat 4e bio
nesklad i7eEu u,odno, burGoasko, entaliteta i eks@lo7i6no, rita te*nike, ko4i na7i6ao
rato"3 PrateHi @roi76od te eksta7e bila 4e i76esna istinost. RoEen 4e aeriki it, ko4i 4e
@oka7i6ao @ot@uno iste reli,io7ne crte kao i nacistiki i kounistiki ito6i. Ali on 4e, kao >to
so esto uka7i6ali, dru,ai4i, utoliko >to se 4o> nala7i u s@onAtano4 Fa7iL on 4o> ni4e te*niki
or,ani7o6an, iskoriscen i ra76i4en.
-e7 ob7ira na te*niki ni6o 7el4e, i doEe do te*niko, ubr7an4a, @o4a6l4u4e se i
istinost. 9o se de>a6a ak i u te*niki 7aostali dru>t6ia, i odlue da us6o4e oderne
te*nike. Isto ine i dru>t6a kao >to su nacistiko i kounistiko, kada @reu7u i @rila,ode s6o
sisteu bilo kak6u no6inu. /eka troi4a dru>t6a, kao >to su N6a4carska ili Prancuska, ko4a ne
o,u ili ne Gele da se @odrede te*niko ubr7an4u, ne @oka7u4u te crte.
&C
/aci4a ko4e 4e dose,la 6r*unac sa6r>enst6a s6o4e te*nike or,aniA7aci4e @onekad oseHa da 4e
to sa6r>enst6o ne@odno>l4i6o. 9a4 Faktor 4e
&C
Od 1"#O. Prancuska 4e doGi6ela kako @ono6no roEen4e te*niko, @ro,resa, tako i
nacionalistike istinosti.
6ero6atno bio u7rok 7a@an4u4uHe eksta7e D@obune be7 ra7lo,aI ko4a 4a i7bila u N6edsko4 u
decebru 1"#&. : su6i>e sa6r>eno uni6er7uAu l4udsko biHe nea adek6atan nain 7a
oslobaEan4e na4dubl4i* iA@ulsa l4udske @rirode. 9e skri6ene sile u6ek @osto4e i teGe da se is@ol4e
u toliko4 eri da n4i*o6o sa6r>eno te*niko obu7da6an4e 4o> ni4e u @ot@unosti ost6areno.
O6e konstataci4e @ot6rEu4u t6rdn4u RoGea 8a4oa %Ro,et !aillois( da >to 4e dru>t6eni
e*ani7a restrikti6ni4i, utoliko su @o6e7ani ekAstatiki Fenoeni ekstreni4i. Restrikci4e ko4e
te*nika naeHe dru>At6u san4u4u bro4 naina na ko4i se reli,io7na ener,i4a oGe osloboAditi.
: nete*niko dru>t6u @osto4i no>t6o naina 7a kanalisan4e @si*ike ener,i4eL ali, u
te*niko dru>t6u @osto4i sao 4edan. 9e*Anika o,ranien4a eliini>u s6e sekundarne
ob4ekte. 34udske @si*icke ener,i4e se koncentri>u i nea Dcuren4aI. Re7ultat su ekstatiki
Fenoeni neu@oredi6o, inten7iteta i tra4an4a.
: dana>n4e te*niko dru>t6u, a,ine i istine tendenci4e ko4e su tradicionalno bile
su@rotsta6l4ene, sada su 7ado6ol4ene u7 @oAoH te*nike i otuda su u4edin4ene. 9e*nika @ot@uno
7ado6ol4a6a iAstinu 6ol4u 7a @osedo6an4e i doinaci4o. /e@otrebno 4e @ri7i6ati du*o6ne
sile kada a>ine da4u no,o bol4e re7ultate. Ali, te*nika takoEe o*rabru4e i ra76i4a istici7a.
Ona @ot@oaGe nei7beGno saAootuEen4e, ko4e 4e, na @rier, neo@*odno 7a @oisto6eHi6an4e
@o4eAdinca s neko ideolo,i4o. -e7 ob7ira da li se o6ek @oisto6eHu4e s liko oca ili s neko
a@strakci4o, to @oisto6eHi6an4e 4e @odstaknuto @re@o7na6an4e neko, i7u7etno, *ari7atino,
k6aliteta. 9a4 k6aliAtet, inte,risan u te*niko dru>t6o, dobi4a od n4e,a inten7itet ko4i @retA*odno
ni4e iao. 9a4 *ari7atini dar tradicionalno 4e bio s6o4st6o *ero4a, ali danas su n4ie
obdareni D*ero4i radaI.
;orao 7akl4uiti da ni4e nialo slua4no da su se ekstatiki Fenoeni ra76ili u na46eHe
ste@enu u te*niki na4ra76i4eni4i dru>t6ia i oGe se oeki6ati da He tao oni sao nasta6iti
da 4aa4u. 9o 7nai ni>ta an4e ne,o @otin4a6an4e no6o, reli,io7no, Gi6ota o6eanst6a te*nici.
Rani4e se 6ero6alo da su te*nika i reli,i4a su@rotsta6l4eni, da @redsta6l4a4u d6e @ot@uno ra7liite
ori4entaci4e. =atralo se da, s raA76o4e isto ateri4alistiko, dru>t6a, ora doHi do sukoba
i7eEu
$$0
$$1
a>ine i ekonoi4e s 4edne strane i idealno, @odru4a reli,i4e, uetAnosti i kulture s dru,e. Ali,
6i>e se ne oGeo drGati to, kra4n4e @oA4ednosta6l4eno, 6iEen4a. Eksta7a 4e @otin4ena s6etu
te*nike i n4ena 4e slu>kin4a. 9e*nika, ko4a 7au7ia na46i>i ni6o, inte,ri>e o6eko6e anar*ine i
antisoci4alne i@ulse u dru>t6o. 9i i@ulsi ost6aru4u s6o4 utica4 i >iren4e iskl4ui6o u7 @ooH
@rien4eni* te*niki* sredsta6a. Ekstatiki Fenoeni l4udske @si*e, ko4i be7 te*niki* sredsta6a
ne bi iali nikak6o, eFekta, >ire se celi s6eto.
9e*nika sredst6a, kro7 de4st6o na ekstatike Fenoene, o*rabru4u neke sele ino6aci4e u
i7raGa6an4u. Ra7otrio, na @rier, neobiAnu uetniku no6inu Fla. Ali, orao iati na
uu da te*nika in4enica saa @o sebi @odra7ue6a totalno ukl4ui6an4e uetnosti i
i>l4en4a %koliko ,od oni re6olucionarno i7,ledali( u soci4alni ok6ir. 34udski i@ulsi su suGeni
unutar stro,o deFnisani* ,ranica i @ostaA4u @redet @ro@a,ande, trke 7a @roFto, u,o6orni*
oba6e7a i toe slino. O,rone ra7ere te*niko, a@arata nei7beGno ine Dis@latiA6ostI
@riarni kriteri4uo, u Fori no6ca u ka@italistiko s6etu ili u Fori oHi i autoriteta u
kounistiko. 9e*nika, kao sredst6o, eEuti, o*rabru4e i oo,uHa6a @o4edincu da i7ra7i
s6o4e ekstatine reakci4e na nain ko4i nikada rani4e ni4e bio o,uH. On oGe da i7ra7i kritiku
s6o4e kulture, ak i ,aEen4e. 2o@u>teno u 4e da @redloGi na4luEa re>en4a. Veliki 7akon ko4i 4e
o6de na delu 4este da 4e 7a st6araAn4e dru>t6a s6e @otrebno i da 4e ak i re6olt neo@*odan 7a
i7,radn4u te*niko, dru>t6a. Veru4e da to ni4e @reteri6an4e: re6olt 4e s6esno or,ani7o6an u
=o64etsko =a6e7u, na @rier, u <rokodilu2 aso@isu ko4i 4e sluGbeno naen4en kritici
so64etske @olitike i adinistraci4e. I7raGa6an4e kritike 4e do@u>teno 4er bi n4eno s@rea6an4e bilo
4o> kataAstroFalni4e. Ali, ona 4e do@u>tena @od uslo6o da ne @o6lai nikak6e o7bil4ne @osledice
ili, bol4e reeno, tako da ne oGe biti nikak6i* o7bil4ni* @osledica @o oH drGa6e. 9e*niki
a@arat to @ostiGe tako >to unutar sebe o,rania6a na4di6l4i4e eks@lo7i4e l4udske eksta7e i, be7
o@asnosti i @o alo4 ceni, 7ado6ol4a6a neke du*o6ne @otrebe ,raEana ko4i ita4u tak6u literaturu.
/e treba 6ero6ati da @osto4i bilo kak6a o@asnost da italac @ostane 6atreni @ristalica neko, @isca.
=artr se Gali da ia itaoce, ali ne i @ubliku. On 7a to da4e neke sloGene ra7lo,e i
neki od n4i* su oGda i tani. Ali, on ne 6idi %ili odbi4a da 6idi( da te*niki uslo6i ob4a6l4i6an4a
nuGno @o6lae taka6 is*od. =artr, nara6no, ni4e 4edini. Ono na >ta se Gali @redsta6l4a du,u
tradici4u. 9e*nika, ko4a @ret6ara kulturu u luksu7, sta6l4a itaocu na ras@ola,an4e tako @uno
kulturni* o@ci4a da ni4edna ni4e 7naa4ni4a od bilo ko4e dru,eL @otroA>a @osta4e le@tir ko4i sleHe
na bilo ko4i c6et ko4i odabere. =artr 4e 4edan od deset *il4ada Francuski* @isaca i ia d6adeset
*il4ada italaca. /i4e lo>e. Ali, u tak6i okolnostia te>ko 4e iati autentinu 7a4ednicu
italaca. %Pret@osta6l4a da @odrui =en Cerena ne @redsta6l4a4u @ubliku o ko4o4 san4a =artr.(
9e*nika @odiGe @ara6an i7eEu autora i n4e,o6i* italaca. I7 arobne boce i7bi4a4u ini4aturni
6atroeti, ali ne i re6olt. /ekoliko >ta@ani* strana u oru >ta@ano, ateri4ala nikada neHe
od le@tira na@ra6iti re6olucionara.
Pot@uno ra7d6a4an4e isli i akci4e i7a76ano te*niko @roi76odi u no6o obli4u Fenoen
o ko4e so 6eH diskuto6ali kada se @oA4a6l4i6ao u dru,i oblastia: nedostatak du*o6ne
eFkasnosti ak i na4bol4i* ide4a. =aa asiilaci4a ide4a u te*niki ok6ir, ko4i i* ini eFAkasni u
ateri4alno sislu, u du*o6no i* ini be76redni. 9o ne 7nai da ide4e nea4u nikaka6
utica4 na @ubliku. One ia4u 6eliki utica4, ali ne onaka6 kaka6 su n4i*o6i t6orci 7aislili. Erotska
@etarda .enri4a ;ilera, baena na dru>t6o kao @lastina boba, naila7i na itaoca i4i 4e
seksualni Gi6ot osu4eHen, ko4i 4e ne7ado6ol4an s6o4i radni uslo6ia, esto stano6an4a,
@olitiki Gi6oto. 9o 4e u n4eu st6orilo GeE 7a @obuno. On otkri6a da 4e tu n4e,o6u GeE
;iAler snaGno i dobro i7ra7io. Porno,raFski eleent oslobaEa od ste,a n4e,o6u a>tu i baca ,a
u erotski deliri4u, ko4i oGe da 7ado6ol4i n4e,o6e s@utane @otrebe. Ali, ;ilero6a kn4i,a,
uesto da tera o6eka na @obunu, @osredno 7ado6ol4a6a n4e,o6u re6olucionarnu @otrebu, kao
>to sa seksualni in 7ado6ol4a6a seksualnu Gel4u ili dGe7 ublaGaA6a ,orku eGn4u 7a slobodo
!rnca. Prietili so rani4e da 4e dGe7 @ostao uni6er7alan. Ra7lo, 4e sada 4asan: to 4e u7ika
l4udi ko4i se 7ado6ol4a6a4u ilu7i4o slobode ko4u @roi76ode n4eni 76uci, dok se elini Ianci 4o>
6rsce steGu oko n4i*. Isti e*ani7a 4e na delu i kod itaoca <rokodila3 Po>to 6idi da 4e
n4e,o6o ne7ado6ol4st6o i7raGeno no,o bol4e ne,o >to bi ,a on sa o,ao i7ra7iti, on se
@osredno
$$C
$$'
7ado6ol4a6a sluGbeno @obuno i @resta4e da kritiku4e... akar 7a neko 6ree. Ali, do tada
He u 6eH stiHi no6i bro4 aso@isa.
Zbo, delo6an4a te*nike, ti @osredni leko6i nisu lokalni 6eH uniA6er7alni Fenoeni. 9e*nika
>iri @obunu nekolicine i tako uiru4e @otrebu 7a @obuno iliona l4udi. Isto se oGe reHi 7a
s6e D@okreteI osno6ane od @oetka JJ 6eka, ko4i su bili od,o6or na @otiski6an4e
na4eleentarni4i* l4udski* @obuda. Ali, oGe li se na osno6u to,a t6rditi da su soci4alni
@okreti, kao >to su nadreali7a, oladinski *oAsteli, re6olucionarne @olitike @arti4e, anar*i7a,
itd., bili neus@e>niQ Oni nisu us@eli utoliko >to nisu @osti,li so@st6ene cil4e6e A @ono6no
us@osta6l4an4e uslo6a 7a slobodu i @ra6du ili o,uHnost da o6ek @ono6o otkri4e autentian
seksualni ili intelektualni Gi6ot. Ali, oni su bili @ot@uno us@e>ni u dru,o sislu. Oni su
ost6arili dru>t6enu Funkci4u inte,raci4e. 9e*nika sredst6a su toliko 6aGna, toliko te>ka 7a
ost6ari6an4e i u@ra6l4an4e, da 4e n4i*o6o @osto4an4e olak>ano kada @osto4i neka ,ru@a, @okret,
udruGen4e. 9ak6i @okreti @oi6a4u na autentini @obudaa i oseHan4ia i do@u>ta4u neke
@o4edinane @ristu@e oblicia i7raGa6an4a ko4i bi i u su@rotno bili nedostiGni. Ali, n4i*o6a
su>tinska Funkci4a 4este da delu4u kao @osrednici ko4i u te*niko dru>t6o inte,ri>u iste one
na,one i oseHan4a ko4e ia4u i ilioni dru,i* l4udi. : toe leGi n4i*o6 dru>t6eni karakter. /eki
duAboki ekstatiki instinkti i na,oni u su@rotno bi o,li i7aHi konAtroli te*niko, dru>t6a i
@ostati @retn4a. Pokreti kao >to 4e dana>n4i e,7istenci4ali7a ili eroti7a u Fori obno6l4eno,
;arki7a de =ada ili ali* @orno,raFski* aso@isa, 4esu dru>t6ena @otreba te*niko, il4ea.
Osno6ni l4udski na,oni su ne@red6idl4i6i u s6o4i sloGeni dru>t6eni @osledicaa. Ali,
7a*6al4u4uHi D@okretiaI ko4i i* inte,ri>u i kontroli>u, oni su neoHni da naude te*niko
dru>t6u, 4er tako @osta4u n4e,o6 sasta6ni deo. 9i @okreti oba6l4a4u @reci7no deAFinisanu, ali
@ot@uno ne6ol4nu Funkci4u. /4i*o6a ulo,a se ost6aru4e ne7a6isno od 6ol4e ili Gel4e i niko ni4e
una@red @lanirao taka6 is*od. Andre -reton i .enri ;iler su ne6ini u @o,ledu dru>t6ene
Funkci4e ko4u su @o@riili. /4ia se oGe @rebaciti sao an4ak 4asno, u6iAda u s6o4u
@o7ici4u i ulo,u u te*niko dru>t6u.
Ali, niko tu ne u@raGn4a6a aki4a6eli7a, niko ne 6ue konce u to4 @arodi4i. 9a4 Fenoen se
@o4a6l4u4e na @rirodan nain, u eEude4Ast6u l4udski* te*nika i dru>t6eni* @okreta ko4i teGe da
i7ra7e osno6Ane l4udske instinkte. /a>a anali7a bi se o,la @rieniti i na @aciFA7a,
kouni7a i s6e ra7norodne @okrete st6orene da bi obe7bedili ir ili soci4alnu @ra6du. =6i oni
slede isti obra7ac i is@un4a6a4u istu Funkci4u. /eki su 7aista autentini4i i Distinski4iI od
dru,i*, 4er boAl4e i7raGa6a4u l4udsku @obunuL oni su us@e>ni4i u otu@l4i6an4u o>triAce a,resi6ni*
instinkta i n4i*o6o inte,risan4u u te*niko dru>t6o. %Ako nisa @oenuo reli,i4e, to 4e 7ato
>to one 6i>e ne i7raGa6a4u @obunuL one su oda6no, u s6o4i intelektualni i dru>t6eni ForA
aa, @ro>le kro7 inte,raci4u.(
= konano inte,raci4o instinkti6no, i du*o6no, u7 @ooH l4udski* te*nika, 7dan4e
te*niko, dru>t6a biHe do6r>eno. 9o neHe biti s6eo@>ti koncentracioni lo,or, 4er neHe biti
nikak6i* 76ersta6a. 9o dru>t6o neHe i7,ledati be7uno, 4er He s6e biti ureEeno, a rl4e
l4udski* strasti He se i7,ubiti u s4a4u etala i stakla. Vi>e neHeo iaAti >ta da i7,ubio, niti da
dobi4eo. /a>i na4dubl4i na,oni i na>e na4Askri6eni4e strasti biHe anali7irani, obelodan4eni i
iskorisceni. -iHeo na,raEeni s6ie >to su na>a srca ikada @oGelela. A 6r*unski luksu7
dru>t6a te*nike nuGnosti biHe @ruGan4e @rilike 7a 4alo6u @obunu i ose* iren4a sa
sudbino.
$$#
<la6a VI
PO<3E2 : -:2:g/O=9
Za6r>ili so na>u studi4u onolitno, te*niko, s6eta u nasta4an4u. :7aludno 4e uobraGa6ati da
bi se on o,ao 7austa6iti ili useriti. :iAstinu, l4udska 6rsta na47ad @oin4e 7bun4eno da s*6ata
da Gi6i u no6o i ne@o7nato uni6er7uu. =6r*a no6o, @oretka 4e bila da bude @oAsrednik
i7eEu o6eka i @rirode. /aGalost, ta4 @oredak se ra76i4ao auAtonono, tako da 4e o6ek i7,ubio
s6aki kontakt sa s6o4i @rirodni okruGen4e i bio @rinuEen da s6e oba6l4a @reko
or,ani7o6ano, te*niko, @osrednika, ko4i odrGa6a odnose i sa s6eto Gi6ota i sa s6eto siro6e
ateri4e. Zat6oren unutar s6o4e 6e>take t6ore6ine, o6ek otkriA6a da Dnea i7la7aIL da ne oGe
@robiti o@nu te*nolo,i4e da bi @ono6o @rona>ao il4e ko4e 4e bio @rila,oEen stotinaa *il4ada
,odina.
/o6i il4e ia s6o4e s@eciFicne 7akone, ko4i nisu 7akoni or,anske ili neor,anske ateri4e.
?o6eku ti 7akoni 4o> nisu @o7nati. I@ak, s neuAol4i6o konanoscu @osta4e s6e 4asni4e da 4e
no6a nuGnost 7aenila staru. 3ako 4e *6aliti se @obedo nad dre6no re@resi4o, ali >ta ako 4e
@obeda ost6arena @o cenu 4o> 6eHe, @odreEi6an4a silaa 6e>take nuGnosti te*niko, dru>t6a,
ko4e doinira4u na>i Gi6otia.
: na>i ,rado6ia 6i>e nea dana ili noHi, 6ruHine ili *ladnoHe. Ali ia @renasel4enosti,
robo6an4a >ta@i i tele6i7i4i, @ot@uno, odAsust6a s6r*e. =6i l4udi su s@utani sredst6ia ko4a su
i tuEa, 7bo, isto tako tuEi* cil4e6a. Nto se 6i>e ra76i4a te*niki e*ani7a ko4i na
oo,uHa6a da uakneo @rirodno4 nuGnosti, to so 6i>e @oAdreEeni 6e>taki te*niki
nuGnostia. %Anali7irao sa, u o6o du*u, l4udsku @obedu nad ,laEu.( 9a 6e>taka nuGnost
te*nike ni4e an4e suro6a i neuol4i6a od @rirodne nuGnosti 7ato >to ni4e tako oi,ledno
@reteHa. 8ada kounisti t6rde kako se>ta4u ra76o4 te*A
niko, dru>t6a u istori4ski ok6ir ko4i autoatski 6odi do slobode @oAsredst6o di4alektiko,
@rocesaL kada *uanisti kao >to 4e -er,son %.enri -er,son( ili katolici kao >to 4e ;uni4e, t6rde
kako o6ek ora @ono6o us@osta6iti kontrolu nad te*niki Dsredst6iaI dodatno
koliino du>e, s6i oni @oka7u4u i s6o4e ne@o7na6an4e te*niko, Fenoena i okoreli
ideali7a, ko4i, naGalost, nea nikak6e 6e7e sa istino ili realnoscu.
:@oredo s torn @arado isto, 6erbali7a, sai te*niari su ulaA,ali 6eliki na@or u @ra6cu
kontrole buduHnosti te*nike e6oluci4e. 9u 6aGi isti stari @rinci@ s ko4i so se esto sretali:
D9e*niki @roble 7a*te6a te*niko re>en4e.I 9renutno, @osto4e d6e 6rste no6i* te*nika ko4e
te*niari @redlaGu kao re>en4a.
Pr6o re>en4e 7a6isi od st6aran4a no6i* te*niki* instruenata ko4i bi o,li da @osredu4u
i7eEu o6eka i n4e,o6o, no6o, te*niko, il4ea. /a @rier, @o6odo in4enice da se o6ek
ne oGe @ot@uno @rila,oditi 7a*te6ia te*niko, doba, Robert Junk @i>e da se Dco6ek 7a
eEu76e7dani @rostor ne oGe na@ra6iti od @osto4eHe @riarne ateri4eL @ooHni te*niki
instruenti i a@arati ora4u nadoknaditi n4e,o6e nedostatke.I /a4bol4i i na4u@eatl4i6i4i @rier
tak6i* @ooHAni* instruenata @ruGa na ko@leks tako76ani* DisleHi* a>inaI, ko4e si,urno
@ri@ada4u 6eoa ra7liito4 kate,ori4i te*nika od oni* ko4e su do sada @rien4i6ane. Ali, ceo sku@
sredsta6a @ro4ekto6ani* da oo,uHe o6eko6o o6lada6an4e oni >to 4e nekada bila sredst6o, a >to
4e sada @ostalo okruGen4e, 4esu te*nike dru,o, ste@ena i ni>ta 6i>e od to,a. P4er de 3atil u s6o4o4
kn4i7i Ne4ta$ka "isao %Pierre de 3atil, !ensee artifcielle9 da4e odlian @rika7 neki* od ti* a>ina
dru,o, ste@ena:
D=a a>ino se 4a6l4a @o4a konanosti, ko4i 4e @onekad kod GiA6i* biHa bio @ri@isi6an
inteli,enci4i s6o4st6eno4 6rsti, odnosno sao Gi6otu. 8onanost 4e 6e>taki u,raEena u a>inu
i re,uli>e 4e, >to 4e eFekat ko4i 7a*te6a da se neki Faktor odiFku4e ili osnaGi, tako da ne oeta
stan4e ra6noteGe... <re>ke se is@ra6l4a4u be7 l4udske anali7eL one ak ne i7a7i6a4u ni sun4u da
@osto4e. =aa ,re>ka is@ra6l4a ,re>ku. Odstu@an4e od @ro@isane @utan4e sao @o sebi
oo,uHa6a autoatAsko @ilotu da is@ra6i odstu@an4e... Za a>inu 4e, kao i 7a Gi6otin4u,
,re>ka korisnaL ona 4e @reduslo6 is@ra6ne @utan4e.I
$$&
$$M
2ru,o re>en4e se 6rti oko na@ora da se otkri4e %ili @ono6o otkri4e( no6i cil4 l4udsko, dru>t6a u
te*niko dobu. !il4e6i te*nolo,i4e, ko4i su bili sas6i 4asni @re 6ek i @o, @oste@eno su nestali
i7 6idokru,a. I7,leda da 4e o6eanst6o 7abora6ilo na s6r*u s6o4i* na@ora. 8ao da su n4e,o6i
cil4e6i @ret6oreni u a@strakci4u ili su @ostali ne4asniL ili kao da su ti cil4e6i ostali u neko4
ne@red6idl4i6o4 buduHnosti neodreEeno, datua, kao >to 4e slua4 s kounistiki dru>t6o.
2anas i7,leda kao da s6i cil4e6i nesta4u, kao re7ultat o,ronosti sai* sredsta6a ko4a na
sto4e na ras@ola,an4u.
Po>to so s*6atili da unoGa6an4e sredsta6a do6odi do nestanka cil4e6a, @ostali so
7aoku@l4eni @ono6ni otkri6an4e s6r*e ili cil4a. /eki dobronaerni o@tiisti i74a6iHe da su
@ono6o otkrili *uaniA7a, ko4e 4e @odreEen te*niki @okret. :seren4e to, *uani7a
oGe biti kounistiko ili nekounistiko, ali to 4e od ale 6aGnosti. : oba slua4a re 4e sao
o @oboGno4 nadi ko4a nea nikak6e >anse da utie na te*niki ra76itak. Nto 6i>e na@redu4eo,
utoliko 6i>e s6r*a na>i* te*nika nesta4e sa 6idika. ?ak i one st6ari ko4e su doneda6no satrane
ne@osredni cil4e6ia A rast Gi6otno, standarda, *i,i4ena, koFor A i7,leda da 6i>e nea4u ta4
karakter, oGda 7ato >to o6ek satra ne@ri4atni beskra4na @rila,oEa6an4a no6i
okolnostia. :istinu, 6rlo esto ,a 6i>a te*nika @risil4a6a da ra76itku te*nolo,i4e Grt6u4e
koFor i bla,odati *i,i4ene, 4er ona @osedu4e ono@ol na sredst6a neo@*odna 7a n4i*o6o
7ado6ol4a6an4e. Ekstreni @rieri su naunici i7olo6ani u 3os Alaosu, usred @ustin4e, 7bo,
o@asnosti od n4i*o6i* eks@erienataL ili buduHi astronauti, @riorani da Gi6e u neudobni
eks@erientalni ka@o6ia, na nain ko4i 4e tako sliko6ito o@isao Junk.
Ali, o@tiistini te*niar ni4e o6ek ko4i lako klone du*o. Ako se 7a*te6a4u s6r*a i cil4, on
He i* @ronaHi u konanosti ko4a se oGe naAetnuti te*niko ra76o4u u@ra6o 7ato >to se oGe
te*niki us@ostaA6iti i @roraunati. I7,leda 4asno da ora @osto4ati neka 7a4ednika era 7a
sredst6a i n4ia @odreEene cil4e6e. 9raGeno re>en4e, dakle, ora biti te*niko istraGi6an4e cil4e6a i
sao to oGe do6esti do sisteati7aci4e cil4e6a i sredsta6a. Proble se s6odi na te*niku anali7u
indi6idualni* i dru>t6eni* 7a*te6a, na us@osta6l4an4e konstantnosti l4udski* @otreba,
bro4ano i e*aniki. I7 to,a sledi da 4e @reduslo6 7a o6lada6an4e sredAst6ia @ot@uno 7nan4e o
cil4e6ia. Ali, kako 4e @oka7ao Cak A6antir, to 7nan4e oGe biti sao te*niko. A6a4, lek 7a s6e
bolesti ko4i nudi isto teori4ski *uani7a beskoristan 4e kao i s6aki dru,i.
&'
D?o6ek, u s6o4o4 biolo>ko4 realnosti, ora ostati 4edina o,uHa reFerentna taka 7a
odreEi6an4e @otrebaI, @i>e A6antir. A6antiro6a aksia se ora @ro>iriti tako da ukl4ui i
o6eko6e @si*olo>ke i dru>t6ene @otrebe, @o>to su i one reduko6ane na ateatike kalA
kulaci4e. 9e*nolo,i4a ne @odnosi intuici4u i Dkn4iGe6nostI. Ona nuGno ora obuHi ateatiko
ru*o. =6e ono >to u l4udsko Gi6otu ni4e @odloGno delo6an4u ateatike ora se iskl4uiti A
7ato >to ne oGe biti cil4 ni 7a te*niku A i @re@ustiti s6etu sno6a.
8o 4o> ne 6idi da se o6de 7a,o6ara 4edna teel4na @roena: no6o ce@an4e i @ot@una
rekonstituci4a no6o, o6eka, ko4i bi na47ad o,ao @ostati cil4 %i totalni @redet( te*nike. 8ada
iskl4ui s6e osi ateAatiko, eleenta, on 7aista @osta4e @odesan cil4 7a sredst6a ko4a 4e
konstruisao. Ali, on se isto6reeno li>a6a s6e,a >to 4e tradicionalno @redsta6l4alo n4e,o6u
su>tinu. ?o6ek @osta4e @uka @rika7a, kaleidoAsko@ s@ol4a>n4i* oblika, a@strakci4a u 7astra>u4uHe
konkretno iAl4eu A a@strakci4a naoruGana s6i 6ladarski insi,ni4aa Ju@itera
<roo6nika.
Pog$e# u go#inu 5---,
Pariski nedel4nik Fo&res 6IRP&ress9 ob4a6io 4e 1"&0. ,odine ni7 i76oAda i7 teksto6a aeriki* i
ruski* naunika o dru>t6u u C000. ,odini. =6e dok su tak6e 6i7i4e bile isto literarna tea
@isaca naune FantaAstike i sen7acionalistiki* no6inara, one su o,le da i7a7o6u ose*.
&$
&'
;ora biti 4asno da se cil4e6i ko4ia se teGi ne o,u odrediti oralno nauko.
26osislenost etiki* sudo6a, kao i ra7like eEu sisteia, ine oralnu nauku
ne@odesno 7a @osta6l4an4e ti* cil4e6a. Ali, i7nad s6e,a, n4en Fatalni nedostatak 4e n4ena
sub4ekti6nost. Ona su>tinski 7a6isi od usa6r>a6an4a indi6idualne oraine s6esti. Prosena
oralnost se ne@restano suoa6a s @reterani 7a*te6ia, ko4ia se ne oGe @rila,oditi.
9e*niki odaliteti ne o,u tolerisati sub4ekti6nost.
67
/eki odlini rado6i, kao >to 4e 0uduBnost je veB &o$ela Roberta Junka, ukl4ueni su u ta4
i7bor.
$$O
$$"
=ada iao sline rado6e ko4e su @isali dobitnici /obelo6e na,rade, lano6i osko6ske
Akadei4e nauka i dru,i istaknuti naunici, i4e su k6aliFkaci4e 6an s6ake sun4e. Vi7i4e te
,os@ode baca4u naunu FantaAstiku u 7asenak. 2o C000. ,odine @ut na ;esec biHe obina st6ar,
kao i nasel4eni 6e>taki sateliti. =6a *rana biHe @ot@uno sintetika. =6etska @o@ulaci4a He se
uet6orostruiti, ali He se stabili7o6ati na torn ni6ou. ;orska 6oda i stene He da6ati s6e @otrebne
etale. -olesti, kao i ,lad, biHe eliinisani i @osto4aHe s6eo@>ta *i,i4enska ins@ekci4a i kontrola.
Problei @roi76odn4e ener,i4e biHe @ot@uno re>eni. 2a @ono6io, i76or o6i* @redska7an4a, ko4a
su se do sada o,la @ronaHi sao u FloA7oFski uto@i4aa, 4esu o7bil4ni naunici.
/a47naa4ni4a @redska7an4a tiu se transForaci4e obra7o6ni* eAtoda i @roblea l4udske
re@rodukci4e. Znan4e He biti akuulirano u Delektronski bankaaI i @renosiHe se direktno u
l4udski ner6ni siAste @ooHu kodirani* elektronski* @oruka. Vi>e neHe biti bilo kaAk6e @otrebe
7a itan4e ili uen4e brda beskorisni* inForaci4aL s6e He biti @riano i re,istro6ano @rea
@otrebaa trenutka. /eHe biti @otrebe 7a @aGn4o ili na@oro. Ono >to 4e @otrebno iHi He
direktno i7 a>ine u o7ak, be7 @rolaska kro7 s6est.
: doenu ,enetike, @rirodno ra7noGa6an4e biHe 7abran4eno. -iHe neo@*odna stabilna
@o@ulaci4a i ona He se sasto4ati od na46i>e, l4udAsko, ti@a. 8oristiHe se 6e>taka o@lodn4a. 9o He,
@o ;ileru %;uller(, Doo,uHiti uno>en4e 4a4ne Heli4e, o@loEene in vitro2 u uterus nosioca, @ri
eu He se 4a4na Heli4a i s@era... u7eti od osoba ko4e @redsta6l4a4u u>ki i Genski ideal. geli4e 7a
re@rodukci4u He, @o o,uHst6u, @ri@aAdati osobaa ko4e su do6ol4no du,o rt6e da He biti
6idl4i6a istinska @ers@ekti6a n4i*o6o, Gi6ota i dela, slobodna od s6i* lini* @redrasuda. 9ak6e
Heli4e He se u7iati i7 Heli4ski* banaka i @redsta6l4aHe na4dra,oAceni4e ,enetsko nasleEe
o6eanst6a... 9a4 etod He orati da bude uni6er7alno @rien4i6an. Ako bi l4udi u 4edno4 7el4i
to @rien4i6ali inteli,entno i inten7i6no... oni bi br7o dosti,li @raktino ne@obedi6 ni6o
su@eriornosti...R 9o 4e buduHnost o kak6o4 ni .aksli ni4e san4ao.
;oGda bi o6de trebalo da 7astaneo i alo ra7islio, uesto da budeo 7adi6l4eni ili
>okirani. Pitan4e ko4e niko ne @osta6l4a kada se suoi s nauni udia buduHnosti odnosi se na
@rela7ni @eriod.
Ra7otrio, na @rier, @roble autoati7aci4e, ko4i He 7a 6rlo kratAko 6ree @ostati akutan.
8ako Heo, soci4alno, @olitiki, oralno i l4udski, osisliti @ut do te takeQ 8ako He biti re>eni
o,roni ekonoAski @roblei, kao na @rier ne7a@oslenostQ I kako Heo, u ;ilero6o4 alo
udal4eni4o4 uto@i4i, @risiliti o6eanst6o da se u7drGi od @rirodAno, 7ain4an4a deceQ 8ako Heo
,a @rinuditi da se @od6r,a6a stalno4 i ri,oro7no4 kontroli *i,i4eneQ 8ako na,o6oriti o6eka da
@ri*6ati radiAkalnu transForaci4u tradicionalni* naina is*raneQ 8ako Heo @reAestiti
ili4ardu i @o l4udi ko4i danas Gi6e od @ol4o@ri6rede i ko4i He, u obeHano4 su@erbr7o4 @roeni u
sledeHi* etrdeset ,odina, @ostati @ot@uno beskorisni kao 7el4oradniciQ 8ako Heo ras@orediti
toliki bro4 l4udi ra6noerno @o @o6r>ini 7el4e, @osebno ako se ost6ari obeHano et6orostruko
u6eHan4e @o@ulaci4eQ 8ako Heo u@ra6l4ati kontrolo i 7au7ian4e s6eira da bi se @osti,ao
stabilan "odus vivendiW 8ako uiniti da nestanu drGa6ne ,raniceQ %Jedno od o6a @osledn4a d6a
biHe neo@*odno.( ;no,o 4e ti* DkakoI, ali ona su @rikladno 7aobiEena. 8ada ra7islio o
o7bil4ni, iako relati6no ali @robleia i7aA76ani industri4sko eks@loataci4o u,l4a i
elektrine ener,i4e i da ni @osle 1#0 ,odina ti @roblei nisu re>eni na 7ado6ol4a6a4uHi nain,
iao @ra6o da @itao @osto4e li bilo kak6a re>en4a 7a beskra4no sloAGeni4e @roblee u sledeHi*
etrdeset ,odina. : st6ari, @osto4i 4edno i sao 4edno sredst6o 7a n4i*o6o re>a6an4e, a to 4e
,lobalna totalitarna diktatura, ko4a He te*nici st6oriti @rostor 7a @un 7aa* i u isto 6ree re>iti
@ro@ratne te>koHe. /i4e te>ko ra7ueti 7a>to naunici i oboGaA6aoci te*nolo,i4e ne 6ole da se
ba6e ti re>en4e, 6eH radi4e s@retno @reskau @reko dosadno, i ne7anil4i6o, @rela7no,
@erioda i ateriraA4u @ra6o u 7latno doba. ;o,li biso se 7aista u@itati da li Heo uo@>te us@eti da
@roEeo kro7 @rela7ni @eriod ili He neo@*odni kr6 i @atn4a oGda biti @re6isoka cena 7a to
7latno doba.
Ako bacio stro,, neroantian @o,led na sao 7latno doba, biHeo i7nenaEeni
ne6ero6atno nai6no>Hu ti* naunika. Oni, na @rier, kaGu da He @o 6ol4i oHi da obliku4u i
@reobliku4u l4udske eoci4e, Gel4e i isli i da He oHi da na nauan nain doEu do neki*
eFkasni*, una@red odreEeni* kolekti6ni* odluka. Oni t6rde da He biti u o,uHnosti da ra76i4u
neke kolekti6ne Gel4e, da us@osta6e neke
$#0
$#1
*oo,ene dru>t6ene 4edinice i7 sku@ina @o4edinaca, da 7abrane l4uAdia da ,a4e s6o4u decu,
ak i da i* ubede da se odreknu o,uHnosti da i* ia4u. : isto 6ree ,o6ore o obe7beEi6an4u
tri4uFa slobode i @otrebi da se @o s6aku cenu i7be,ne diktatura.
8ada na>i uen4aci o@isu4u s6o4e 7latno doba u a ko4i dru,i ok6iria osi nauni*,
oni eitu4u tak6u koliinu @ri7eni* banalAnosti da bi to o7arilo i na4be7naa4ni4e, @olitiara.
:7io nekoliko @riera. D:initi l4udsku @rirodu @leeniti4o, le@>o i skladniA4o.I Nta
bi to, 7abo,a, trebalo da 7naiQ 8ak6e kriteri4ue, kaka6 sadrGa4 @redlaGuQ -o4i se da bi alo
n4i* o,lo da od,o6ori na to @itan4e. DObe7bediti @obedu ira, slobode i ra7ua.I 3e@e rei,
be7 ikak6e su@stance ko4a bi sta4ala i7a n4i*. DEliinisati kulturnu 7aoAstalost.I 8ak6e kultureQ
I da li bi kultura ko4u ia4u na uu uo@>te o,la da o@stane u tako suro6o4 dru>t6eno4
or,ani7aci4iQ DOs6o4iti s6eir.I = ko4o s6r*oQ Os6a4an4e s6eira i7,leda kao cil4 7a sebe,
ko4i odbacu4u s6aku @otrebu 7a ra7i>l4an4e.
;orao 7akl4uiti da su na>i naunici, kada se udal4e od s6o4e s@eAci4alistike oblasti,
nes@osobni da sao@>te bilo >ta osi na4is@ra7ni4i* o@>ti* esta. 9o nas @odseHa na 7birku
ediokritetski* isli ko4u 4e ob4a6io A4n>ta4n, ,de 4e ,o6orio o -o,u, drGa6i, iru i sislu
Gi6ota. Pot@uno 4e 4asno da A4n>ta4n, ko4i 4e bio i7u7etni ateatiki ,eni4e, ni4e PaskalL on ni4e
7nao ni>ta o @olitiko4 i l4udsko4 realnostiL ili, taAni4e, o bilo eu i76an oblasti ateatike.
-analnost A4n>ta4no6i* 7a@aGan4a o st6aria i76an n4e,o6e oblasti s@eci4ali7aci4e 7a@an4u4e isto
onoliko koliko i n4e,o6a ,eni4alnost unutar n4e. I7,leda kao da s@eci4ali7o6ana @riena s6i*
s@osobnosti @o4edinca u 4edno4 oblasti oneo,uHa6a ra7atran4e o@>ti* @itan4a. ?ak i Robert
O@en*a4er %J. Robert O@@en*eier(, ko4i delu4e kao da u o@>ta kultura ni4e strana, ne
i7ie o6o sudu. /4e,o6e i74a6e o @olitici i dru>t6u, na @rier, 4ed6a da su i7nad ni6oa
obino, o6eka sa ulice. A i>l4en4a naunika ko4a 4e citirao ks&res nisu ak ni na ni6ou
A4n>ta4na ili O@eAn*a4era. : st6ari, n4i*o6e 6isoko@arne i74a6e ne doseGu ni do ni6oa
@roseno,. 9o su neodreEena o@>ta esta nasleEena i7 de6etnaesto, 6eka, a in4enica da
@redsta6l4a4u kra4n4e ,ranice ua na>i* nauni* 6elikana ora biti si@to 7asto4a u ra76o4u
ili entalne blokade.
Posebno u7neira6a raskorak i7eEu o,rone oHi ko4o ras@olaAGu i n4i*o6i* kritiki*
oHi, ra6ni* nuli. Is@ra6na u@otreba oHi @oAdra7ue6a odreEenu s@osobnost kritinosti,
o@aGan4a, rasuEi6an4a i i7bora. /eo,uHe 4e iati @o6eren4e u l4ude ko4ia oi,ledno nedoA
sta4u te s@osobnosti. I@ak, oi,ledno na 4e suEeno da se u D7latno dobuI suoio s 6lascu
arobn4aka @ot@uno sle@i* 7a sisao l4udske a6anture. 8ada ,o6ore o ou6an4u seena
i7u7etni* l4udi, ko,a to, oli 6as, oni satra4u o6lasceni da bude sudi4aQ Jasno 4e, naGaA
lost, da @redlaGu da sudi4e budu oni sai. ;alo 4e 6ero6atno da bi oni satrali Reboa ili /iea
6redni @otost6a. 8ada i74a6l4u4u kako He sau6ati ,enetske utaci4e ko4e n4ia i7,leda4u
na4@o6ol4ni4e, kada @redlaGu da odiFku4u sae 7aetke Heli4a s cil4e da se @roi76edu tak6e i
tak6e karakteristike i kada u7eo u ob7ir osredn4ost sai* naunika i76an ,ranica n4i*o6e
s@eci4alnosti, oGeo sao da se naA4eGio @ri @oisli >ta He oni satrati Dna4@o6ol4ni4iR
/i4edan od ti* na>i* udraca nikada ne @osta6l4a @itan4e s6r*e s6i* ti* uda. D!euI se
odluno 7aobila7i. Od,o6or ko4i He @asti na @aet na>i sa6reenicia ,lasi: u ie sreHe.
/aGalost, 6i>e ni4e to u @itan4u. Jedan od na>i* na4bol4i* s@eci4alista 7a bolesti ner6no, sisteAa
@i>e: D-iHeo u o,uHnosti da i7enio o6eko6e eoci4e, Gel4e i isli, kao >to so to 6eH na
eleentaran nain @osti,li s leko6ia 7a siren4e.I -iHe o,uHe, kaGe na> s@eci4alista, @roi76esti
u6eren4e ili utisak sreHe be7 ikak6e st6arne osno6e 7a n4u. /a> o6ek 7latno, doba, @rea toe,
biHe s@osoban 7a DsreHuI usred na4teGe oskudice. Za>to, onda, obeHa6ati i7u7etan koFor,
*i,i4enu, 7nan4e i is*ranu, ako oGeo biti sreHni i be7 s6e,a to,a, @ooHu 4ednosta6ne
ani@ulaci4e ner6no, sisteaQ /a ta4 nain i @osledn4i slaba>ni oti6 ko4i biso o,li
@ri@isati te*niko4 a6anturi isce7a6a u 6a7du*u, 7a*6al4u4uHi sao @osto4an4u te*nike.
Ali, 7a>to uo@>te @osta6l4ati @itan4a oti6a i s6r*eQ =6e to ora da 4e delo neko, 4adno,
intelektualca, ko4i 7a7ire od te*niko, @ro,resa. =ta6 naunika 4e, u s6ako slua4u, 4asan.
9e*nika @osto4i 7ato >to 4e te*nika. Zlatno doba He nastu@iti 7ato >to He nastu@iti. =6aki dru,i
od,o6or 4e su6i>an.
$#C
-I-3IO<RAPIJA
: 6e7i sa o6o biblio,raF4o, treba iati u 6idu sledeHe na@oene:
1( Ona nea 7a cil4 da bude iscr@na. /a6eo sa sao rado6e ko4e sa 7aista koristio i
citirao u tekstu. A kako kn4i,e @osto4e da bi bile itane, a ne konsulto6ane, odbacio sa
akadesku tradici4u o7naa6an4a stranica u Fusnotaa.
C( =isteatski sa i7osta6l4ao 6eHinu rado6a ob4a6l4eni* @re 1"$0. Oni se lako o,u naHi
na dru,i estia.
'( 9akoEe sa i7osta6io kn4iGe6na dela o te*nici, kao ona ko4a su na@isali 2iael
%2u*ael(, .aksli %.uWle)(, Ernst Jin,er, Or6el %Or0ell(, <eor,iu %<*eor,iu( i dru,i.
$( /isa ubaci6ao reFerence ko4e se odnose na @ro@a,andu i @si*olo>ke te*nike, @o>to He
se one naHi u o @redsto4eHe delu o @ro@a,andi.
Kak Elil
AFeret, !*arles: LArt de la guerre et de la technique3 Paris: !*ariesA3a6au7elleL 1"$"Z1"#0.
Aerican ;arketin, =ociet): Te Technique of 7arketing 8esearch %@re@ared b) t*e !oittee
on ;arketin, Researc* 9ec*nique oF t*e Aerican ;arketin, =ociet), Perdinand !. +*eeler,
!*airan(. /e0 1ork: ;c<ra0A.ill -ook !o@an)L 1"'M. An,elo@oulos, An,elos: LAto"e
unira-t-il le "ondeW As&ects Fcono"iques2 sociauP2 &olitiques3 Paris: R. Pic*on and R. 2urandA
Au7iasL 1"#&.
X !lanis"e et &rogrGs social. Paris: 3ibrairie <SnSrale de 2roit et de Juris@rudenceL
1"$"A1"#0.
Ara,on, 3ouis: LAo""e co""uniste3 Paris: <alliardL 1"$&Z1"#', C 6olues. Ardant,
<abriel: Technique de lFtat de la &roductivitF du secteur &u1lic3 Paris: Presses :ni6ersitaires de
PranceL 1"#'. Aron, Ra)ond: La SociFtF industrielle et la guerre3 Paris: PionL 1"#".
d Le Drand schis"e3 Paris: <alliardL 1"$O.
d Les Duerres en chaYnes3 Paris: <alliardL 1"#1.
A6entur, Jacques: SantF collective et science Fcono"ique3 Les a&&roches de la co"&ta1ilitF hu"aine
%t)@ed t*esis(. -ordeauWL 1"#$.
$#'
-aissette, <aston: Les 7erveilles de la "Fdecine3 hditeurs Prancais RSunisL 1"$"Z1"#0. -aker, Jo*n
Randal: =cience and the !lanned State3 /e0 1ork: 9e ;acillan !o@an)L 1"$#.
-alandier, <eor,es, ed.: 3e bTiers "onde; sous-dFvelo&&e"ent et dFvelo&&e"ent3 Paris: Presses
:ni6ersitaires de PranceL 1"#&. Re6ised edition. 1"&1
d bOi l_et*nolo,ie retrou6S l_unitS de l_*oeI. s&rit2 /o. 1&& %A@ril ( -ardet,
<aston: . . . =e"ain2 cest lan %---Z Paris: Plon, 1"#C.
d Le Nouvel ur1anis"e3 Paris: Vincent, PrealL 1"$O.
d 7ission de lur1anis"e3 Paris: Editions Ou6riUresL 1"$".
-astide, Ro,er: Sociologie et &sychanalyse3 Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"#0.
-ea,le*ole, Ernest: bE6aluation 9ec*niques For Induced 9ec*nolo,ical !*an,eI.
International Social Science 0ulletin2 Vol. VII, /o. ' % 1"##(. @@. 'M&ZO&.
-eard, ;iria: A Aistory of the 0usiness 7an3 /e0 1ork: 9e ;acillan !o@an)L
1"'O.
-eec*er, !at*erine Est*er, and .arriet -eec*er =to0e: Te A"erican [o"ans Ao"e5
or2 !rinci&les of =o"estic Science? 0eing a Duide to the Eor"ation and 7aintenance
of cono"ical2 Aealthful2 0eautiful2 and >hristian Ao"es3 /e0 1ork: J. -. Pord and
!o@an)L 1O&".
-eec*er, !at*erine Est*er: A Treatise on =o"estic cono"y2 for the Use of Moung Ladies
at Ao"e2 and at School -oston: ;ars*, !a@en, 3)on and +ebbL 1O$1.
-endiW, Rein*ard: b-ureaucrac): t*e Proble and Its =ettin,I. A"erican Sociological
8evieT2 Vol. 1C %October 1"$M(, @@. $"'Z#0M.
-erd)a)e6, /ikolai AleWandro6ic*: >hristianis"e et la rFalitF sociale3 Paris: hditions
bJe sersIL 1"'$.
d >hristianity and >lass [ar3 /e0 1ork: =*eed and +ardL 1"''.
d =e Ls&rit 1ourgeois3 /euc*etel: 2elac*auW et /iestlSL 1"$".
d Te 0ourgeois 7ind2 and other ssays3 3ondon: =*eed and +ardL 1"'$. -ernanos,
<eor,es. La Erance contre les ro1ots3 Paris: R. 3aFont, 1"$M.
d La li1ertF2 &our quoi faireW Paris: <ailiard, 1"#'.
-ernard, 3ut*er 3ee: bIn6ention and =ocial Pro,ressI. A"erican Kournal of Sociology2
Vol. C" %Jul) 1"C'(, @@. 1Z''.
-ertrand, AndrS: b3es tec*niques du tra6ail ,ou6erneentale en <randeA-reta,neI.
8evue internationale dhistoire &olitique et constitutionelle3 /.=. nos. 1AC %Januar)AJune
1"#1(, @@. &CAM&.
-ettel*ei, !*arles: Les !ro1lG"es thForiques et &ratiques de la &lanifcation3 Paris.
Presses :ni6ersitaires de Prance, 1"$&.
d TraitF dFcono"ie &olitique2 lFcono"ie soviFtique3 Paris: =ire), 1"$"Z1"#0.
-iot, RenS: Hfensives 1iologiques contre la &ersonne3 Paris: hditions =@esL 1"#0.
-loc*, ;arc: b3es 9ec*niques, l_*istoire et la 6ie. /ote sur un ,rand @roblUe d_inFuencesI.
Annales dhistoriF Fcono"ique et sociale2 Vol. O, /o. $C %/o6eber 1"'&(, @. #1' F.
$#$
$##
-o,dano6, AleWander AleWandro6ic: Allge"eine Hrganisationslehre2 Tektologie3 -erlin:
Or,anisationAVerla,s,esellsc*aFL 1"C&.
-ornecque, Eduard: bPolice et arSe dans les Stats odernesI. 8evue de dFfense
nationale %Au,ust 1"$M( @@. 1"OAC11.
-out*oul, <aston: La Duerre3 Paris. Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"#'.
d Les Duerres? FlF"ents de &olF"ologie3 Paris: Pa)otL 1"#1.
-raibant, <u): La &lanifcation en TchFcoslovaquie3 Paris: A. !olinL 1"$O.
-rinkann, 2onald: 7ensch und Technik2 <rund7j,e einer P*iloso@*ie der 9ec*nik.
-ern. A. PrankeL 1"$#.
-rittain, Robert E.: Let Tere 0e 0read3 /e0 1ork: =ion and =c*usterL 1"#C. -rodsk), ;ic*el:
!roduction et Fcono"ie industrielles2 Vol. 1$. 3ibrairie <enerale de 2roit et de Juris@rudenceL
1"#C.
-r)son, 3)an: b/otes on a 9eor) oF Ad6iceI. !olitical Science \uarterly2 Vol. && %=e@teber
1"#1(, @@. 'C1Z'".
-uisson, Albert, et al.: LP&Fri"entation hu"aine en "Fdecine3 P. 3et*ielleuWL 1"#C. -urn*a,
Jaes: Te 7anagerial 8evolution3 /e0 1ork: 9e Jo*n 2a) !o@an)L 1"$1.
X Te Struggle for the [orld3 /e0 1ork: 9e Jo*n 2a) !o@an)L 1"$M.
-us*, <eor,e Pollock, and 3o0ell ;. .atter), eds.: Scientifc 8esearch5 Its Ad"inistra
tion and Hrganization3 +as*in,ton: Aerican, :ni6ersit) PressL 1"#0.
!aillois, Ro,er: Lho""e et le sacre3 Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"'".
X \uatre essais de sociologie conte"&oraine3 Paris: O. PerrinL 1"#1.
!arr, =ir !ecil 9.: b;ec*anics oF 3a0A;akin,I. >urrent Legal !ro1le"s, Vol. $ %1"#1(,
@@. 1CCZ1'&.
!astelli, Enrico: II te@o esaurito3 Roa: -ussolaL 1"$M. !astro, JosuS de: DFogra&hie de la
fai"5 la fai" au 0rFsil3 Paris: hditions Ou6riUresL 1"#1.
d <So@olitique de la Fai. Paris: hdition Ou6riUresL 1"#C.
!*arbonneau, -.: LJtat3 Pri6atel) @rinted at ;S7UresL 1"#1. !*e6alier, Jean:
Hrganization3 Paris: 2unodL 1"#M.
!lark, !olin: Te cono"ies of 1"#0. 3ondon: ;acillan and !o.L 1"$C. !obe, Paul: Niveau
de vie et &rogrGs technique en Erance2 1O&0Z1"'". Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL
1"#&. !orte, ;arcel de: ssai sur le fn dune civilisation3 Paris: 3ibrairie de ;SdicisL 1"$".
d Incarnation de lho""e3 !sychologie des "oeurs conte"&oraines3 Paris: 3ibrarie de
;SdicisL 1"$&.
d !hiloso&hie des "oeurs conte"&oraines3 -russels: hditions :ni6ersitairesL 1"$$.
!ouden*o6eA8aler,i, Ric*ard /icolaus: 8evolution durch Technik3 Vienna: Paneuro@a Verla,L
1"'C.
!ouF,nal, 3ouis: Les "achines ] &enser3 Paris: hditions de ;inuitL 1"#C. !ourtine,
Robert: LAssassin est votre ta1le3 3a PensSe ;oderneL 1"#&.
!roi7er, ;ic*el: b3a !i6ilisation tec*niqueI. Les Te"&s "odernes3 /o. M& %Pebruar) 1"#C(.@.
1$"M F.
d b.uan En,ineerin,I. Les Te"&s "odernes3 /o. &" %Jul) 1"#1(, @. $$ F. 2a*rendorF,
RalF: Sozialstruktur des 0etrie1es? 0etrie1ssoziologie3 +iesbaden: 9. <ablerL 1"#". 2andieu.
Arnaud and Robert Aron: La 8Fvolution nFcessaire3 Paris: -. <rassetL 1"''.
d Le >ancer a"Fricain3 Paris: RiederL 1"'1.
2eFontaines, Pierre: DFogra&hie et religions3 Paris: <alliardL 1"$O. 2e 3ion, AndrS: LJtat et
les entre&rises &u1liques3 Paris: =ire)L 1"#O. 2ickson, +. J., and Prit7 Jules Roet*lisber,er:
7anage"ent and the [orker3 !abrid,e, ;ass.: .ar6ard :ni6ersit) PressL 1"'".
2iebold, Jo*n: Auto"ation, the Advent of the Auto"atic Eactory3 /e0 1ork: Van /ostrandL
1"#1.
2ie*ls, .eran: Antike Technik3 3ei@7i,: -. <. 9reubnerL 1"C$. 2riencourt, Jacques: La
!ro&agande2 nouvelle force &olitique3 Paris: A. !olinL 1"#0. 2uboin, Jacques: La Drande relGve
des ho""es &ar la "achine. Paris: 3as hditions /ou6ellesL 1"'C.
2ubreuil, .)acint*e: NouveauP standards? les sources de la &roductivitF et de la &ie3 Paris: -.
<rassetL 1"'1.
d 8o1ots or 7enW A Erench [ork"ans P&erience in A"erican Industry3 /e0 1ork: .ar@er
and -rot*ersL 1"'0. 2ucassS, Pierre: Aistoire des techniques3 TaPis3 Presses :ni6ersitaires de
PranceL 1"$#.
d Les Techniques et le &hiloso&he3 Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"#O. 2uc*et,
RenS: 0ilan de la civilisation technicienne2 anFantisse"ent ou &ro"otion de lho""e3
9oulouse: Pri6ateA2idierL 1"##.
2uont, RenS: LJcono"ie agricole dans le "onde3 Paris: 2allo7L 1"#'. 2u@less), 3ucien: La
7achine ou lho""e3 Paris: !olobeL 1"$M. 2u@rie7, 3Son .u,o: b3_IntensitS du @ro,rUs
tec*niqueI. =es "ouve"ent Fcono"iques gFnFrauP3 3ou6ain: Institut des rec*erc*es
Sconoiques et sociales. :ni6ersitS de 3ou6ainL 1"$M.
Einstein, Albert: Te [orld as I See It3 /e0 1ork: !o6ici PriedeL 1"'$. Eliade, ;ircea:
TraitF dhistoire des religions3 Paris: Pa)otL 1"$". Ellul, Jacques: !rFsence au "onde
"oderne3 <ene6a: RouletL 1"$O. Es@inas, AlFred Victor: Les Hrigines de la technologie3
Paris: P. AlcanL 1O"M.
Paber, ;aurice: b3a 9ec*nocratie aAtAelle une issionQI cono"ie et Au"anis"e2 /o.
OO %/o6eberA2eceber 1"#$(, @. CC.
Pauc*euW, J.: La =Fcentralisation industrielle3 -er,erA3e6raultL 1"#".
Peel), Jaes 8., Jr.: bAnal)sis oF Adinistrati6e Pur@oseI. Aerican !olitical Science
8evieT2 Vol. $# %2eceber 1"#1(, @@. 10&"ZO0.
$#&
$#M
Pelice, P*ili@@e de: Eoules en dFlire2 ePtases collectives3 Paris: A. ;ic*elL 1"$M. Perrero,
<u,lielo: La Ein des aventures3 Paris: 3es hditions RiederL 1"'1.
d !ouvoir? les gFnies invisi1le de la citF3 Paris: PlanL 1"$'. [9ranslated as Te !rinci&les of
!oTer? the Dreat !olitical >rises of Aistory3 /e0 1ork: <. P. Putna_s =onsL 1"$C.\ Pord, .enr):
7y Life and [ork3 <arden !it). 2oubleda), Pa,e k !o@an)L 1"C'. PourastiS, Jean: La
>ivilisation de #'*-. Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"$M.
d Le Drand es&oir de QQ siGcle? &rogrGs technique2 &rogrGs Fcono"ique2 &rogrGs social3 Paris:
Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"$".
d 7achinis"e et 1ien-^tre2 niveau de vie et genre de vie en Erance de #.-- ] nos jours3 Paris:
hditions de ;inuitL 1"#1 and 1"&C. [9ranslated as Te >auses of [ealth3 <lencoe, Ill.: Pree
PressL 1"&0.\
PourastiS, Jean: 8Fvolution ] lHuest3 Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"#M. Pre)er,
.ans: Teorie des gegenT_r tigen @eitalters3 =tutt,art: 2eutsc*e Verla,sAAnstaltL 1"##.
Pried, J. .. E.: b9e =ocial and Econoic Role oF 9ec*niciansI. International La1our 8evieTL
1"$M.
d b=ocial and Econoic Role oF En,ineers and 9ec*niciansI. International La1our
8evieT2 Vol. ## %June 1"$M(, @@. #1CZ'M. Priedann, <eor,es: La >rise du &rogrGs3 Paris:
<alliardL 1"'&.
d Le Travail en "iettes2 s&Fcialisation et loisirs3 Paris: <alliardL 1"#&. [9ranslated as Te
Anato"y of [ork? La1or2 Leisure and the I"&lications of Auto"ation3 /e0 1ork: Pree Press oF
<lencoeL 1"&C\
d H` va le travail hu"ainW Paris: <alliardL 1"#0.
d !ro1lG"es hu"ains du "achinis"e industriel3 Paris: <alliardL 1"$&. Pried0ald, Eu,UneA
;arie: LAu"anitF doit choisir3 !alannA3S6)L 1"$"A1"#0. Prisc*, AlFred, et al.: >ivilisation du
travailW >ivilisation du loisirW A. Pa)ardL 1"#&.
d Une 8F&onse au dFf de lhistoire3 2esclSe de -rou0erL 1"#$.
<ac*kel, =er,e: Le 7Fchanis"e des fnances soviFtiques3 Paris: Pa)otL 1"$&.
<altierA-oissiere, Jean, and RenS 3eFeb6re: Aistoire de la &resse3 3e !ra@ouilletL 1"'$.
<e*len, Arnold: =ie Seele i" technische @eitalter3 .abur,: Ro0o*ltL 1"#M.
<eor,e, Pierre: La Nille3 Le fait ur1ain ] travers de "onde3 Paris: Presses :ni6ersitaires
de PranceL 1"#C.
<iedion, =ie,Fried: 7echanization Takes >o""and3 /e0 1ork: OWFord :ni6ersit)
PressL 1"$O.
<illouin, RenS: 7ans Aang"an Is 7an3 ;undelein, .l.: Island PressL 1"#M.
<irardeau, Eile Perdinand En,Une: Le !rogrGs technique et la &ersonnalitF hu"aine3
Paris: PionL 1"##.
<lass, ;aW: Luro&e invinci1le3 hditions ;onde /ou6eauL 1"$O.
<la6ier, JeanAPrancois: =Fcentralisation et &rogrGs technique3 Paris: PlaarionL 1"#$.
<oldstein, Julius: =ie Technik3 PrankFurt a ;ain: Rjtten k 3oenin,L 1"1C. <oodan,
3eonard 3andon: 7an and Auto"ation3 .aronds0ort*, En,land: Pen,uin -ooksL 1"#M.
<ra*a, =)l6ester: A Treatise on 0read and 0read-7aking3 -oston: 3i,*t and =tearnsL 1O'M.
<ra6ier, Jean Prancois: !aris et le dFsert franOais? dFcentralisation2 Fqui&e"ent2 &o&ulation3 Paris:
3e PortulanL 1"$M.
<ross, Peliks: b=oe =ocial !onsequences oF Atoic 2isco6er)I. A"erican Sociological
8evieT2 Vol. 1# %Pebruar) 1"#0(, @@. $'Z#0, and Vol. %Pebruar) 1"#1(, @@. 100A10C.
<uitton, .enri: b=ta,nation et croissance SconoiquesI. 8evue dFcono"ie &olitique2 Vol. 3JI
%Januar)APebruar) 1"#1(, @@. #Z$0. <ur6itc*, <eor,es, ed.: Industrialisation et technocratie3
Paris: A. !olinL 1"$".
.aberler, <ottFried: Te Teory of International Trade Tith Its A&&lication to >o""ercial !olicy3
3ondon: +. .od,eL 1"#&.
.aesaert, JeanAPol) dore: TForie gFnFrale du droit3 Paris: =ire)L 1"$"A1"#0. .artann,
<eor,es: Le !atronat2 les salariFs2 ltat face ] lauto"ation3 Paris: =ociStS Prancais du 3i6reL
1"#M.
.a)ek, Priedric* Au,ust 6on: La 8oute de la servitude3 Paris: 3ibrairie de ;SdicisL 1"$#.
.eisenber,, +erner: !hiloso&hic !ro1le"s of Nuclear Science3 3ondon: Paber and PaberL
1"#C.
.ersko6its, ;el6ille J: b;oti6ation and !ulture Pattern in 9ec*nolo,ical !*an,eI.
International Social Science 0ulletin2 Vol. VI, /o. ' %1"#$(, @@. 'OOZ$00. .icks, Jo*n Ric*ard:
Nalue and >a&ital3 OWFord: 9e !larendon PressL 1"'". .orne), 8aren: Te Neurotic !ersonality3
/e0 1ork: +. +. /orton k !o@an)L 1"'M. .uWle), Aldous: nds and 7eans3 /e0 1ork:
.ar@er and -rot*ersL 1"'M.
I. /. =. E. E. [Institut national de la statistique et des Studes Sconoiques\: Les >o"&ta-1ilitFs
nationales dans le "onde3 Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"#C.
JaFe, Abra J.: b9ec*nolo,ical Inno6ations and t*e !*an,in, =ocioeconoic =tructureI.
Scientifc 7onthly2 Vol. &M %Au,ust 1"$O(, @@. "'A10C.
Jaes, Eile: Aistoire de la &ensFe Fcono"ique au QQs3 Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL
1"##.
Jas@ers, 8arl: 7an in the 7ode" Age3 /e0 1ork: .enr) .olt and !o@an)L 1"''. Jun,, !arl
<usta6: 7ode" 7an in Search of a Soul. /e0 1ork: .arcourt, -raceL 1"#&. Jjn,er, P.: =ie
!erfektion der Technik3 PrankFurt: 8losterannL 1"$". d 7aschine und igentu"3 PrankFurt:
8losterannL 1"$".
Jun,k, Robert: =ie @ukunf hat schon 1egonnen? A"erikas All"acht und Hhn"acht3 =tutt,art:
=c*er7 and <o6ertsL 1"#C. [9ranslated as To"orroT Is Already Aere? Scenes fro" a 7an-7ade
[orld3 3ondon: R. .artA2a6isL 1"#$.\
$#O
$#"
8ar@inski, V. : La Structure sociale et &olitique de lU383S3S3 hditions =ocialL 1"#C.
8e)nes, Jo*n ;a)nard: Te Deneral Teory of "&loy"ent2 Interest and 7oney3 /e0
1ork: .arcourt, -race and !o@an)L 1"'&.
8in,, Robert +aldo: b+*it*er t*e 9ec*nolo,ical =tateQI. !olitical Science \uarterly2
Vol. &# %;arc* 1"#0(, @@. ##A&M.
8o*nA-rastedt, ErnstL =ictatorshi& and !olitical !olice? the Technique of >ontrol 1y
Eern3 3ondon: 8. Paul, 9renc*, 9rubnerL 1"$#.
3aFeuillade, Jean: Les Drandes lois de lorganization3 Le QNIII siGcle3 LFvolution "ilitaire
organique3 Paris: !*arlesA3a6au7eile k !ie.L 1"'M.
3a4u,ie, Jose@*: b3a !oncentration SconoiqueI. TraitF dFcono"ie &olitique3 Paris:
2ailo7L 1"#1 and 1"#'.
3alou@, Jean, and Jean /Slis: Ao""e et "achines? initiation2 ] lhu"anis"e technique3
!asteranL 1"#'.
3ando0ska, +anda: Le Travail en "usique3 Paris: PionL 1"$0Z#0.
3aski, .arold Jose@*: b-ureaucrac)I. ncyclo&Fdie of the Social Sciences3 /e0 1ork:
9e ;acillan !o@an), Vol, III %1"#1(, @@. M0ZM$.
d 8efections on the 8evolution of our Ti"e3 /e0 1ork: 9e Vikin, PressL 1"$'. 3asserre,
<eor,es: Socialiser dans la li1ertF? vocation de luro&e3 Paris: A ;ic*elL 1"$". 3atil, Pierre de: La
!ensFe artifcielle? introduction ] la cy1ernFtique3 Paris: <alliardL 1"#'. 3auFenbur,er, .enr):
LIntervention de latat en "atiGre Fcono"ique3 Paris: 3ibrairie <SnSrale de 2roit et de
Juris@rudenceL 1"'O.
d Lcono"ie alle"agne a lF&reuve de la guerre3 Paris: 3ibrairie de ;Sdia, 1"$0. 3au,a,
Pierre: Le 8Fvolution ur1aine2 ou LArchitecture au secours de lFcono"ie &olitique3 Paris: hditions
bJe sersIL 1"$&.
3a6iosa 7abiotti, Pia: Hrigine e difusion dFlla civilt]3 ;ilano: ;ar7oratiL 1"$M. 3eFeb6re des
/olttes, Ric*ard: La Eorce "otrice ani"ale ] travers les ]ges3 Paris: -er,erA3e6raultL 1"C$.
3enin, V. 3: Selected [orks3 ;osco0: Porei,n 3an,ua,es Publis*in, .ouseL 1"$&Z1"$M. 3eric*,
3Son: La !olice scientifque3 Paris: Presset :ni6ersitaires de PranceL 1"$". 3eroiA<our*an, AndrS:
7ilieu et technique3 Jvolution et technique3 Paris: A. ;ic*elL 1"$#. 3escure, Jean: Jtude sociale
co"&arFe des rFgi"es de li1ertF et des rFgi"es autoritaires3 2oatA;onc*restienL 1"$0.
3ilient*al, 2a6id El): TNA5 =e"ocracy on the 7arch3 .ar@er k -rot*ersL 1"$$. 3itt, 9eodor:
Technisches =enken und "enschliche 0ildung3 .eidelber,: muelle k ;e)erL 1"#M.
3obroFoAPerrero, <ina: La 8anOon du "achinis"e3 Paris: Pa)otL 1"'1. [9ranslated as Te
Tragedies of !rogress3 /e0 1ork: E. P. 2uttonL 1"'1.\
;c8ellar, Peter: bRes@onsibilit) For t*e /a7i Polic) oF EWterinationI. Kournal of Social
!sychology2 Vol. '$ %/o6eber 1"#1(, @@. 1#'Z&'.
;aclaurin, +illia Ru@ert: bProcess oF 9ec*nolo,ical Inno6ationL t*e 3aunc*in, oF a /e0 =cent
For Industr)I. A"erican cono"ic 8evieT2 Vol. $0 %;arc* 1"#0(, @@. "0Z11C. ;ala@arte, !:
Technique du cou& datat3 Paris: -. <rassetL 1"'C. ;antouW, Paul: La 8Fvolution industrielle au
QNIII siGcle3 =ociStS /ou6elle de 3ibraiArieL 1"0&.
;arc*ai, AndrS: 7Fthode scientifque et science Fcono"ique3 Paris: 3ibrairie de ;edicisL 1"#C and
1"##.
d Jcono"ie &olitique et technique statistique3 Paris: 3ibraire <SnSrale de 2roit et de
Juris@rudenceL 1"$O.
;arlio, 3ouis: Le >ercle infernal3 Paris: PlaarionL 1"#1.
;artinet, <illes: b3e 2S@Srisseent de l_StatI. La 8evue internationale2 Vol. &, /o. C#AC&
%Januar)AJune 1"#1(L @@. C0ZC&.
;as, Antoine: LIntroduction du "achinis"e dans le travail ad"inistratif3 Ses as&ects
technique2 Fcono"ique et social3 Paris: 2unodL 1"$"Z1"#0.
;aucor@s, Paul ..: !sychologie des "ouve"ents sociauP3 Paris: Presses :ni6ersitaires de
PranceL 1"#0.
;auss, ;arcel: Sociologie et anthro&ologie3 Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"$"Z
1"#0.
;Sri,ot, Jean: bAutour de l_.oo oeconoicusI. Jcono"ie conte"&oraine %;arc*AJune,
1"$"(, @. & F.
;e), Abra*a: b3es 9ransForations de la co@tabilitS @ubliqueI. International 8evieT of
Ad"inistrative Sciences2 Vol. JVII %1"#1(, @@. $M0Z"C. ;ises, 3ud0i, 6on: La 0ureaucratie3
Paris: 3ibrairie de ;SdicisL 1"$&. [9ranslated as 0ureaucracy3 /e0 .a6en, !onn.: 1ale
:ni6ersit) PressL 1"$$.\ ;onnerot, Jules: Sociologie du co""unis"e3 Paris: <alliardL 1"$"Z
1"#0.
d La Duerre en question3 Paris: <alliardL 1"#C. ;ora7S, !*arles: La Erance
1ourgeois2 QNIII-QQ siGcles3 Paris: A. !olinL 1"$&.
d ssai sur la civilisation dHccident3 Paris: A. !olinL 1"$"Z1"#0. ;ossS, Robert: b3e
2oaine et la nature de la connaissance SconoiqueI. La 8evue des Sciences Jcono"iques2
Vol. C$, /o. .. %;arc* 1"$"(, @. ' F.
d b3e 8e)nise de6ant le socialiseI. La 8evue Socialiste2 Vol. II, /o. '' %Januar) 1"#0(,
@. 1' F. ;ounier, Eanuel: La !etite &eur du QQ siGcle3 hditions du =euilL 1"$O.
d 7anifeste au service du &ersonnalis"e3 P. AubierL 1"'&.
;uFord, 3e0is: Te >ulture of >ities3 /e0 1ork: .arcourt, -race and !o@an)L 1"'O.
X Technics and >ivilization3 /e0 1ork: .arcourt, -race and !o@an)L 1"'$.
;unson, !laude: Le 7anie"ent des ho""es3 Paris: PlaarionL 1"#0.
/a6el, <eor,es: TravauP3 2eleain et -outelleauL 1"$#.
$&0
$&1
/a6ille, Pierre: La Nie de travail et ses &ro1lG"es3 Paris: A. !olinL 1"#$.
d b9Sorie de l_orientation @roFessionnelleI. Nouvelle 8evue EranOaiseL 1"$#.
/eF, Jo*n :lric: La 8oute de la guerre totale3 Paris: A. !olinL 1"$"Z1"#0.
/e0ark, ;aWi, ed.: Illustrated Technical =ictionary3 /e0 1ork: 9e P*iloso@*ical
3ibrar)L 1"$$.
O.E.!.E. [Or,anisation Euro@Senne de !oo@eration Sconoique\: >o"&ta1ilitF industrielle et
&roductivitF3 Le rble de la co"&ta1ilitF industrielle auP U3S3A3 Paris: Presses :ni6ersitaires de
PranceL 1"#C.
O,burn, +illia P., and ;. P. /ikoF: Technology and the >hanging Ea"ily3 -oston: .ou,*ton
;iFinL 1"##.
d eds.: Technology and International 8elations3 !*ica,o: :ni6ersit) oF !*ica,o PressL 1"$".
d b9ec*nolo,) and sociolo,)I. Social Eorces2 Vol. 1M, /o. 1, @. 1ZO. O@@en*eier, J.
Robert: Te H&en 7ind3 /e0 1ork: =ion and =c*usterL 1"##. Orte,a ) <asset, JosS: Te
8evolt of the 7asses3 /e0 1ork: +. +. /ortonL 1"#M.
Palade, <u): La !sychotechnique3 Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"##. Pareto,
VilFredo: Te 7ind and Society? a Treatise on Deneral Sociology3 /e0 1ork: .arcourt, -race k
!o.L 1"'#.
Park, R. E.: b!ulture and !ultural 9rendsI. A"erican Sociological Society !u1lications2 Vol. 1"
%1"C#(, @@. C$Z'&.
Paserad4ian, .rant: Le Douverne"ent des grandes organisations3 Paris: Presses :ni6ersitaires
de PranceL 1"##.
Passet, RenS: !ro1lG"es Fcono"iques de lauto"ation3 2oatA;ontc*restienL 1"#M. Paton,
.erbert Jaes: Te 7ode" !redica"ent? a Study in the !hiloso&hy of 8eligion3 /e0 1ork: 9e
;acillan !o@an)L 1"##.
PerrouW, Prancois: Science de lho""e et science Fcono"ique3 Paris: 3ibrarie de ;SdiAcis( 1"$'.
d La Technique du ca&italis"e3 3esFauriesL 1"'".
Persian, +alter: bReli,iVsAPolitisc*e 8risis des -udd*isusI. uro&a Archiv32 Vol. &, /o. C'
%2eceber #,1"#1(, @@. $#'"Z$O.
Pilott, Jo*n AlFred Ral@*: !u1lic 8elations and A"erican =e"ocracy3 Princeton: Princeton
:ni6ersit) PressL 1"#1. Pollock, Prederick: LAuto"ation3 hditions de ;inuitL 1"#M.
Rat*enau, +alter: [as Tird Terden3 -erlin: <. Pis*erL 1"C0.
Rei0ald, P. : =e ls&rit des "asses3 TraitF de &sychologie collective3 /euc*etel: 2elac*auW
et /iestlSL 1"$"A1"#0.
Rice, =tuart Art*ur, and Jose@* +. 8e@@el: b=trate,ie Intelli,ence and t*e Publication
oF =tatisticsI. A"erican !olitical Science 8evieT2 Vo3 $# %2eceber 1"#1(, @@. 10#OA&O.
Ri@ert, <eor,es: As&ects juridiques du ca&italis"e "oderne3 3ibrairie <SnSrale de 2roit et de
Juris@rudenceL 1"$&.
d Le =Fclin du droit3 Jtudes sur la lFgislation conte"&oraine3 3ibrairie <SnSrale du
2roit et de Juris@rudenceL 1"$"Z1"#0.
Robin, Arand: La Eausse &arole3 hditions de ;inuitL 1"#'.
Rod,ers, !le6eland: A"erican !lanning? !ast2 !resent2 Euture3 /e0 1ork: .ar@er k -rot*ersL
1"$M.
Roet*lisber,er, Prit7 Jules: 7anage"ent and 7orale3 !abrid,e, ;ass.: .ar6ard :ni6ersit)
PressL 1"$1.
Rolin, Jean: =rogues de !olice3 Paris: PionL 1"$"Z1"#0. Roains, Jules: Le
!ro1lG"e nu"Fro un3 Paris: PionL 1"$M.
Rosenber,, AlFred: =er 7ythus des %-3 Kahrhunderts3 ;jnc*en: .o*eneic*enAVerla,L 1"'C.
Rossi, Ailcare: >rise franOaise2 crise "ondiale3 !hysiologie due &arti co""uniste3 =ociStS
d_hditions 3ittSraires PrancaisesL 1"$"Z1"#0.
Rousiers, Paul: Les Drandes industries "odernes3 Paris: A. !olinL 1"C$Z1"C#. Rousset, 2a6id:
LUnivers concentrationnaire3 hditions du Pa6oisL 1"$&. Russell, -ertrand: I"&act of Science on
Society3 /e0 1ork: =ion and =c*usterL 1"#'.
=auelson, Paul: cono"ics2 an Introductory Analysis3 /e0 1ork: ;c<ra0A.ill -ook !o.L 1"&1.
=au6), AlFred: 0ien-^tre et &o&ulation3 hditions =ociales PrancaiseL 1"$#. =c*elsk), .elut: =ie
sozialen Eolgen der Auto"atisierung3 2jsseldorF, 8Vln: 2iedeAric*sL 1"#M.
=c*u*l, PierreA;aWie: 7achinis"e et &hiloso&hie3 Paris: P. AlcanL 1"'O. =c*uac*er, Prit7:
=er cEluch; der Technik3 .abur,: -o)sen k ;aasc*L 1"''. =cott, J. P., and R. P. 3)nton: Te
>o""unity Eactor in 7odern Technology3 :/E=!O 9ensions and 9ec*nolo,) =eries /o. 1L
1"#C.
=*eldon, Oli6er, et al.: Eactory Hrganization3 3ondon: Pitan k =onsL 1"CO. =ie,Fried,
AndrS: As&ects du QQ siGcle3 ;ac*etteL 1"##.
d b 3_A,e adinistratiF I. La 8evue littFrature histoire2 arts et sciences des deuP "ondes2
/o. " % ;a) 1,1"#1 (, @@. 'Z1C.
=ionet, Ro,er: Les =erniers &rogrGs de la &hysique3 !alannA3e6)L 1"$OZ1"#0. =luckin, +. :
7inds and 7achines3 -altiore: Pen,uin -ooksL 1"&0. =it*, J. ;., and 9. E. !*ester: b9e
2istribution oF Po0er in t*e /ationali7ed IndustriesI. 0ritish Kournal of Sociology, Vol. C
%2eceber 1"#1(, @@. CM#Z"'. =obart, +erner: =er "oderne <a&italis"us3 ;unic*: 2uncker
k .ublotL 1"C$.
d LA&ogFe du ca&italis"e3 Paris: Pa)otL 1"'C.
=orre, ;aWiilien: Les Eonde"ents de la gFogra&hie hu"aine3 Les Eonde"ents techniques3 Paris: A.
!olinL 1"$"Z1"#0.
$&C
$&'
=@en,ler, Os0ald: Te =ecline of the [est3 /e0 1ork: AlFred A. 8no@FL 1"#M.
d 7an and Technics3 /e0 1ork: AlFred A. 8no@FL 1"'C.
9aton, RenS, ed.: Aistoire gFnFrale des sciences3 Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL
1"#O.
9c*ak*otin, =er,e: Hrganisation rationnelle de la recherche scientifque3 Paris: .erann
et !ie.: 1"'O.
d Le Niol des foules &ar la &ro&agande3 Paris: <alliardL 1"'". [9ranslated as Te 8a&e of the
7asses3 3ondon: <. Routled,e k =ons, 1"$0.\
9o)nbee, Arnold: >ivilization on Trial3 /e0 1ork: OWFord :ni6ersit) PressL 1"$O.
:/E=!O: >ultural !atterns and Technical >hange2 a anual edited b) ;ar,aret ;ead. 1"#'.
:/E=!O: ducation in a Technological Society? a !reli"inary International Survey of the
Nature and fcacy of Technical ducation3 1"#C.
Valois, <eor,es: Technique de la rFvolution syndicale3 Paris: hdition Li1ertFL 1"'#. Veblen,
9orstein: Te Teory of 0usiness nter&rise3 /e0 1ork: !*arles =cribner_s =onsL 1"'C.
VeillS, Ro,er: La 8adio et les ho""es3 Paris: hditions de ;inuitL 1"#C. Vierendeel, Art*ur:
squisse dune histore de la technique3 -russels: VroaatL 1"C1. Vincent, AndrS 3. A., and RenS
Proent: Le !rogrGs technique en Erance de&uis cent ans3 I@rierie nationaleL 1"$$.
d Initiation ] la conjoncture Fcono"ique3 Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL 1"$M. Vo,t,
+illia: 8oad to Survival3 /e0 1ork: +. =loane AssociatesL 1"$O.
+aFensc*idt, +alter <eor,: [ir tschafs"echantk3 =tutt,art: +. 8o*l*aerL 1"#M. +alt*er,
3Son: La !sychologie du travail3 Travail industriel3 <ene6a: hdition du ;ontA-lancL 1"$M.
+eil, =ione: Le >ondition ouvriGre3 Paris: <alliardL 1"#1.
+eill, <eor,es: Le journal3 Hrigines2 Fvolution et rble de la !resse &Friodique3 3a Renaissance du
3i6reL 1"'$. +einer, /orbert: >y1ernetics3 /e0 1ork: ;.I.9. PressL 1"&1.
d Te Au"an Use of Au"an 0eings3 -oston: .ou,*ton ;iFinL 1"#0. +en,ert, /oran:
b9VA: =)bol and Realit)I. Kournal of !olitics2 Vol. 1' %Au,ust 1"#1(, @@. '&"Z"C.
+e)l, AlFred Ric*ard: Duided 7issiles3 3ondon: 9e@le PressL 1"$". +*)te, +illia
.oFin,s0ort*: Te Hrganization 7an3 /e0 1ork: =ion and =c*usterL 1"#&.
+illias, <ertrude: Te !rice of Social Security3 3ondon: 8. Paul, 9renc*, 9rubner k !o.L 1"$$.
1u,o0, A.: bEconoie =tatistics in t*e :.=.=.RI. Te 8evieT of cono"ic Statistics3 Vol. JJIJ,
/o. $ %/o6eber 1"$M(, @@. C$CZ&.
-I-3IO<RAPIJA KA8A E3I3A
Jtude sur lFvolution et la nature juridique du 7anci&iu". -ordeauW: 2elas, 1"'&.
Le fonde"ent thFologique du droit. /euc*etel: 2elac*auW k /iestlS, 1"$&. [Te Teological
Eoundation of LaT. 9rans. ;ar,uerite +ieser. <arden !it) /1:
2oubleda), 1"&0. 3ondon: =!;, 1"&1. /e0 1ork: =eabur), 1"&".\
!rFsence au "onde "oderne5 !ro1lG"es de la civilisation &ost-chrFtienne. <ene6a:
Roulet, 1"$O. 3ausanne: Presses -ibliques :ni6ersitaires, 1"OO. [Te !resence of the <ingdo".
9rans. Oli6e +)on. P*iladel@*ia: +estinster, 1"#1. 3ondon: =!;,
1"#1. /e0 1ork: =eabur), 1"&M. !olorado =@rin,s: .elers and .o0ard, 1"O".\
Le livre de Konas. Paris: !a*iers -ibliques de Poi et Vie, 1"#C. [Te Kudg"ent of Konah.
9rans. <eoFre) +. -roile). <rand Ra@ids: Eerdans, 1"M1.\
Lho""e et largent 6Nova et vetera9. /euc*etel: 2elac*auW k /iestlS, 1"#$.
3ausanne: Presses -ibliques :ni6ersitaires, 1"M". [7oney and !oTer. 9rans.
3aVonne /eF. 2o0ners <ro6e I3: InterVarsit) Press, 1"O$. -asin,stoke, En,land:
;ars*all Pickerin,, 1"O&.\
La technique ou lenjeu du siGcle. Paris: Arand !olin, 1"#$. Paris: hconoica, 1""0.
[Te Technological Society. 9rans. Jo*n +ilkinson. /e0 1ork: 8no@F, 1"&$. 3ondon:
Jonat*an !a@e, 1"&#. Re6. ed.: /e0 1ork: 8no@F5Vinta,e, 1"&M. 0it* introduction
b) Robert 8. ;erton.\
Aistoire des institutions. Paris: Presses :ni6ersitaires de PranceL 6olues 1 k C,
LAntiquitF %1"##(L 6ol. ', 3e ;o)en A,e %1"#&(L 6ol. $, 3es JVIeAJVIIIe siUcle
%1"#&(L 6ol. #, 3e JIJe siUcle %1MO"Z1"1$( %1"#&(.
!ro&agandes. Paris: A. !olin, 1"&C. Paris: hconoica, 1""0. [!ro&aganda5 Te
Eor"ation of 7ens Attitudes. 9rans. 8onrad 8ellen k Jean 3erner. /e0 1ork: 8no@F,
1"&#. /e0 1ork: Rando .ouse5 Vinta,e 1"M'\
Eausse &rFsence au "onde "oderne. Paris: 3es -er,ers et 3es ;a,es, 1"&'. [Ealse
!resence of the <ingdo". 9rans. !. Ed0ard .o@kin. /e0 1ork: =eabur), 1"MC\
Le vouloir et le faire5 8echerches Fthiques &our les chrFtiens5 Introduction 6&re"iGre
&artie9. <ene6a: 3abor et Pides, 1"&$. [To [ill and to =o5 An thical 8esearch for
>hristians. 9rans. !. Ed0ard .o@kin. P*iladel@*ia: Pil,ri, 1"&"\
Lillusion &olitique. Paris: Robert 3aFont, 1"&#. Re6. ed.: Paris: 3ibrairie <SnSrale
Prancaise, 1"MM. [Te !olitical Illusion. 9rans. 8onrad 8ellen. /e0 1ork: 8no@F,
1"&M. /e0 1ork: Rando .ouse5Vinta,e, 1"MC\
PFgGse des nouveauP lieuP co""uns. Paris: !alannA3S6), 1"&&. Paris: 3a 9able
Ronde, 1""$. [A >ritique of the NeT >o""on&laces. 9rans. .elen +ea6er. /e0 1ork:
8no@F, 1"&O\
!olitique de =ieu2 &olitiques de lho""e. Paris: hditions :ni6ersitaires, 1"&&. [Te
$&$
$&#
!olitics of Dod and the !olitics of 7an. 9rans.5ed. <eoFre) +. -roile). <rand
Ra@ids: Eerdans, 1"MC\
Aistoire de la &ro&agande. Paris: Presses :ni6ersitaires de Prance, 1"&M, 1"M&.
7Fta"or&hose du 1ourgeois. Paris: !alannA3S6), 1"&M. Paris: 3a 9able Ronde, 1""O.
Auto&sie de la rFvolution. Paris: !alannA3S6), 1"&". [Auto&sy of 8evolution. 9rans.
Patricia +olF. /e0 1ork: 8no@F, 1"M1\
>ontre les violents. Paris: !enturion, 1"MC. [Niolence5 8efections fro" a >hristian
!ers&ective. 9rans. !ecelia <aul 8in,s. /e0 1ork: =eabur), 1"&". 3ondon: =!;
Press, 1"M0. 3ondon: ;o0bra)s, 1"MO\
Sans feu ni lieu5 Signifcation 1i1lique de la Drande Nille. Paris: <alliard, 1"M#. [Te
7eaning of the >ity. 9rans. 2ennis Pardee. <rand Ra@ids: Eerdans, 1"M0. !arlisle,
!ubria, En,land: Paternoster, 1""M\
Li"&ossi1le &riGre. Paris: !enturion, 1"M1, 1"MM. [!rayer and 7odern 7an. 9rans. !.
Ed0ard .o@kin. /e0 1ork: =eabur), 1"M0, 1"M'\
Keunesse dFlinquante5 Une eP&Frience en &rovince. A6ec 16es !*arrier. Paris: ;ercure
de Prance, 1"M1. Cnd ed.: Keunesse dFlinquante5 =es 1lousons noirs auP hi&&ies. /antes:
hditions de l_AREPPPI, 1"O#.
=e la rFvolution auP rFvoltes. Paris: !alannA3S6), 1"MC.
Les&France ou1liFe. Paris: <alliard, 1"MC. [Ao&e in Ti"e of A1andon"ent. 9rans. !.
Ed0ard .o@kin. /e0 1ork: =eabur), 1"M'\
Jthique de la li1ertF, C 6ols. <ene6a: 3abor et Pides, I:1"M', II:1"M$. [Te thics of
Ereedo". 9rans. and ed. <eoFre) +. -roile). <rand Ra@ids: Eerdans, 1"M&.
3ondon: ;o0bra)s, 1"M&\
Les nouveauP &ossFdFs. Paris: Art*Ue Pa)ard, 1"M'. [Te NeT =e"ons. 9rans. !.
Ed0ard .o@kin. /e0 1ork: =eabur), 1"M#. 3ondon: ;o0bra)s, 1"M#\
LA&ocaly&se5 Architecture en "ouve"ent. Paris: 2esclSe, 1"M#. [A&ocaly&se5 Te 0ook
of 8evelation. 9rans. <eor,e +. =c*reiner. /e0 1ork: =eabur), 1"MM\
Trahison de lHccident. Paris: !alannA3S6), 1"M#. [Te 0etrayal of the [est. 9rans.
;att*e0 J. O_!onnell. /e0 1ork: =eabur), 1"MO\
Le systG"e technicien. Paris: !alannA3S6), 1"MM. [Te Technological Syste". 9rans.
Joac*i /eu,rosc*el. /e0 1ork: !ontinuu, 1"O0\
LidFologie "arPiste chrFtienne. Paris: !enturion, 1"M". [Kesus and 7arP5 Ero" Dos&el
to Ideology. 9rans. Jo)ce ;ain .anks. <rand Ra@ids: Eerdans, 1"OO\
Le"&ire du non-sens5 Lart et la sociFtF technicienne. Paris: Press :ni6ersitaires de
Prance, 1"O0.
La foi au &riP du doute5 cncore quarante jours 3 3 3; Paris: .ac*ette, 1"O0. [Living Eaith5
0elief and =ou1t in a !erilous [orld. 9rans. Peter .eine,,. =an Prancisco: .ar@er
and Ro0, 1"O'\
La !arole hu"iliFe. Paris: =euil, 1"O1. [Te Au"iliation of the [ord. 9rans. Jo)ce
;ain .anks. <rand Ra@ids: Eerdans, 1"O#\
>hanger de rFvolution5 LinFlucta1le &rolFtariat. Paris: =euil, 1"OC.
Les co"1ats de la li1ertF3 %9oe ', 3_Et*ique de la 3ibertS( <ene6a: 3abor et Pides,
1"O$. Paris: !enturion, 1"O$.
La su1version du >hristianis"e3 Paris: =euil, 1"O$, 1""$. rendition en C001, 3a 9able
Ronde. dTe Su1version of >hristianity3 9rans. <eoFre) +. -roile). <rand Ra@ids:
Eerdans, 1"O&\
>onfFrence sur lA&ocaly&se de Kean3 /antes: AREPPPI, 1"O#.
Un chrFtien &our Israel3 ;onaco: hditions du Roc*er, 1"O&.
>e que je crois3 Paris: <rasset and Pasquelle, 1"OM. d[hat I 0elieve3 9rans. <eoFre)
+. -roile). <rand Ra@ids: Eerdans, 1"O"\
La DenGse aujourdhui3 A6ec Prancois 9osquelles. 3i,nS: AREPPPI, 1"OM.
La raison d^tre5 7Fditation sur lcclFsiaste3 Paris: =euil, 1"OM d8eason for 0eing5 A
7editation on cclesiastes3 9rans. Jo)ce ;ain .anks. <rand Ra@ids: Eerdans, 1""0\
Anarchie et >hristianis"e3 3)on: Atelier de !rSation 3ibertaire, 1"OO. Paris: 3a 9able
Ronde, 1""O dAnarchy and >hristianity3 9rans. <eoFre) +. -roile). <rand Ra@ids:
Eerdans, 1""1\
Le 1luf technologique3 Paris: .ac*ette, 1"OO. dTe Technological 0luf3 9rans. <eoFre)
+. -roile). <rand Ra@ids: Eerdans, 1""0\
>e =ieu injuste333W TFologie chrFtienne &our le &eu&le dIsrael3 Paris: ArlSa, 1""1, 1""".
Si tu es le Eils de =ieu5 Soufrances et tentations de KFsus3 Paris: !enturion, 1""1.
=Fviances et dFviants dans notre sociFtF intolFrante3 9oulouse: FirSs, 1""C.
Silences5 !oG"es3 -ordeauW: O@ales, 1""#.
Hratorio5 Les quatre cavaliers de lA&ocaly&se3 -ordeauW: O@ales, 1""M.
Sources and Trajectories5 ight arly Articles 1y Kacques llul that Set the Stage3 9rans.5
ed. ;ar6a J. 2a0n. <rand Ra@ids: Eerdans, 1""M.
RA2OVI O E3I3:
Technique2 =iscourse2 and >onsciousness 5 An Introduction to the !hiloso&hy of Kacques llul2 b)
2a6id 3o6ekinL 3e*i,* :ni6ersit) Press, 1""1. I=-/105 asin: 0"'$CC'01ML @rint I=-/1':
"MO0"'$CC'010L ebook I=-/1': "MO0#O#1OOO0# O6a kn4i,a se oGe naHi na 0ebu, @reko
nekoliko 6eliki* ar*i6a %,i,a@edia.co i si.(, a u ne>to dru,ai4e Foratu, @o,odni4e 7a
>ta@u, oGe se @reu7eti i i7 ar*i6e listeAblok $# %6ideti i@resu ili stranu s naslo6ia i7
!orodi$ne 1i1lioteke93 8n4i,a donosi @re,led ,la6ni* Elilo6i* ide4a i 6rlo obinu biblio,raF4u
rado6a o sao Elilu.
O=9A3I IZVORI
Pil, Te 0etrayal 1y Technology5 A !ortrait of Kacques llul2 Jan 6an -oeckel, 1""C, #$ in,
sa sr@ski i en,leski transkri@to:
000.arc*i6e.or,5details59e-etra)al-)9ec*nolo,)APortraitOFJacquesEFlull""C
$&&
-O- -3E8, Proleteri s6i* 7eal4a... OP:=9I9E =EY :kidan4e rada i dru,i ese4i, C00C.
P4ER 83A=9R, 2ru>t6o @roti6 drGa6e Ese4i i7 @olitike antro@olo,i4e, C00C.
;AR=A3 =A3I/=, !rvo1itno dru4tvo 1lagostanja2 C00C.
<i 2E-OR, =ru4tvo s&ektakla2 C00'.
PRE2I PER3;A/, 8e&rodukcija svakodnevnog Civota I7abrani ese4i, C00'.
CA8 8A;A9, !rotiv &ri&ito"ljavanja/ Lutanje $ove$anstva2 I7abrani ese4i, C00'.
=l9:A!IO/I=9I!8A I/9ER/A!IO/A3A
0eda studentskog Civota2 @aFet, C00$.
8/JI<A :ZIVO: 2ZO/ ZERZA/
26onedel4na turne4a 2Gona Zer7ana @o .r6atsko4 i =rbi4i, C00#.
anar*i4a5 blok $# i A<E/!IJA ZA
RJE=AVA/JE /ERJE=IVI. 2R:=9VE/I.
PRO-3E;A %Za,reb(
<i 2E-OR
Urlici u slavu de Soda Pilo6i, C00&.
CA8 E3I3 Tehnika ili Ulog veka2 C010.
Kacques llul2 lho""e entier, le Fl docuentaire de =er,e =te)er %1""', #C n(, sui6i de
ntretiens avec Kacques llul %1""$, O0 n(L @our toute inForation: ste)er.ser,eB0anadoo.FrL
000.ellulAd6d.co5indeW.@*@
Kesus 8adicals, 6elika ar*i6a Elilo6i* teksto6a na en,lesko:
000.4esusradicals.co5t*eolo,)54acquesAellul5
-io,raF4a i adrese nekoliko udruGen4a @os6eHeni* Elilo6o delu:
000.ellul.or,5indeW.*tl
=6e adrese su @osledn4i @ut @oseHene M. a@rila C010.
PORO2I!/A -I-3IO9E8A
E3E89RO/=8A IZ2A/JA
PJER 83A=9R Tuga divljeg ratnika2 C00$.
9EO2OR 8A!I/=8I
Industrijsko dru4tvo i njegova 1uduBnost2
C00M.
3uis ;A;POR2
!entagon "oBi %;it o a>ini C(, C00".
Re@rodukci4a i7dan4a <raFicko, 7a6oda
.r6atske %<Z.( i7 1"O&.
8RI=O I O2O9EO
Narvari5 nekontrolisana &o1una
8ritika I"&erije ;a4kla .arta i Antoni4a
/e,ri4a, C010. %ar*i6a listeAblok $#(
anar*i4aAblok$#.netl7en.co
,rou@s.,oo,le.co5,rou@5blok$#
aleksa.,oli4aninB,ail.co
bratst6oi7ere6onaB,ail.co
: ar*i6i listeAblok $# nala7i se 4o> neut6rAEen bro4 kraHi* @re6oda, os6rta i dru,i* teksto6a.
/eki od naslo6a ko4i su se 7a sada @o4a6ili sao u elektronsko obliku o,u se @o4a6iti i
kao >ta@ana i7dan4a.
=6e kn4i,e su se @o4a6ile 7a*6al4u4uHi @riAlo7ia i @odr>ci s6i* 7nani* i ne7nani* @ri4atel4a
!orodi$ne 1i1lioteke3 I7a o6o, @oku>a4a sto4e sao @o4edinci. /ea nikak6e kounikaci4e s
bilo ko4o le,alAno instituci4o ili or,ani7aci4o, 76aAnino ili alternati6no.
=6i @re6odi i @rateHi teksto6i su slobodni.
I@resu
Kak Elil, 9e*nika ili Ulog veka, 1"#$. %1"&'(
Jacques Ellul, La technique ou lenjeu du siecle, 1"#$. %1"&'(
O6a kn4i,a 4e, na osno6u en,lesko, @re6oda i7 1"&$, @o7nata i @od naslo6o
Tehnolo4ko dru4tvo %The Technological Society, /e0 1ork: Vinta,e -ooks,
trans. Jo*n +ilkinson, 1"&$(.
Pre6eo: /enad i7 Ere6ona
:rednik i7dan4a: Aleksa <oli4anin
8orektura: bata /e>a
I7da6a: Aleksa <oli4anin
/enad i7 Ere6ona, bata /e>a i Aleksa <oli4anin su lano6i neForalne
i7da6ake ,ru@e anar*i4a5 blok $# i -ratst6o i7 Ere6ona.
Nta@a: '2n, Visoka M, 11000 -eo,rad
9iraG: $00
I=-/ "MOAO&AO$$&#A01AO
-es@latno kounalno i7dan4e
8ontakt: aleksa.,oli4aninB,ail.co, n'O1 %0(&' M&$ O' O1
-eo,rad, C010.
!IP Z opqprstuvpwuxp y zy{ru|pwuxu
}p~sp {u{rusq|p ~{ux, st~p
&:'1&
, p|, 1"1CA1""$
9e*nika ili :lo, 6eka 5 Kak Elil L @re6eo
/enad i7 Ere6ona. A -eo,rad : A. <oli4anin,
C010 %-eo,rad : '2n(. A $&& str. L C1 c. A
%Porodina biblioteka L 10(
Pre6od dela: 3a tec*nique ou l_en4eu du siUcle
5 Jacques Ellul. Z 9iraG $00. A
-iblio,raFi4a: str. $#CA$&&.
I=-/ "MOAO&AO$$&#A01AO
1. }p uv ~sp [z~surpw\
a( srstuxp Z swusrs|u pz|q
!O-I==.=RAI2 1M$&O'"1&