Zeleni Dodatak

NAUNO-FANTASTlNA PRIA
edvard
kingston

BLESAK NAD MOCVAROM
* Kako su tuni
Ti susreti u snima!
Naglo se budi,
U mrak tapkaju' zuri
Ruka dotie tminu.
(pesnik Jakamoi.)

arijeva supruga se jutros porodila
ree trgovac dok je stavljao poslednje
stvari u kola. Veeras emo to proslaviti.
Mogla si kod nas ostati do sutra u jutru. teta
je da propusti veeranje slavlje. Malo
promene ne bi ti kodilo.
Hvala ti. Bene odgovori Denet.
Zna da je to uzalud. Ja vie volim
usamljenost. Reci Hariju da im estitam i
elim sve najbolje. Ali nisi mi rekao da li su
dobili sina ili erku?
Devojica je nasmei se Ben.
oboje su eleli sina... Pa, dovienja.
Dovienja. Denet puknu biem
i konji posluno krenue. Osvrnula se zatim
da bi ga jo jednom pozdravila. Videla je
kako stoji i mae, klimajui glavom kao da je
prekoreva.
Malo kasnije, suton je -neosetno dota-kao
vrhove drvea. Kola su truckala po neravnom
putu, U daljini se plavila izmaglica nad
Velikom Movarom, Malo je zahladilo i
Denet se ogrnu ebetom, a onda potera
konje bre. elela je da stigne pre nego to se
sasvim, smrai. to se vie pribliavala kui
bila je sve spokojnija. Volela je ovaj kraj,
prisnu tajanstvenost Velike Movare i usam-
ljenost na'kojti je jo kao mala navikla.
* * *
Otac je pre trideset godina iz Dordije
doao ovamo, u Junu Karolinu, Od brata
koji je umro godinu dana ranije, nasledio je
veliko imanje pored Velike Movare, Tri
godine kanji umrla mu je supruga i on je
ostao sam sa dvogodinjom Denet, Moda
se sa ono malo uteevine i novcem koji bi
H
dobio prodajom imanja mogao preseliti u
grad, gde bi Denet zavrila neku bolju kolu,
ali on je to odgodio za kanji, jer mu je bilo
ao da se rastane s krajem koji je voleo. Kad
je Denet malo porasla upisao je u kolu u
oblinjem gradiu. Pet godina kanji shvatio je
da e uz movaru ostati zauvek. Ne toliko
zbog sebe, koliko zbog Denet. Ona se sro-
dila s prirodom. Po povratku iz kole odlazila
bi amcem dublje u movaru, ili gore na Vi-
soko Brdo odakle se videlo ak i more u
daljini. Otac je esto vodio u lov, uio po-
stavljanju zamki i govorio o tome kako ivi
priroda. Mnogo je i sama nauila i bilo joj je
blisko sve oko nje. Vrlo brzo je nauila da
priroda ume biti i opasna, ali je ona umela da
se uva. Kad je otac umro imala je samo
osamnaest godina. Sahranili su ga u gradiu,
a ona se vratila movari. To to se tada nije
otrgla, znailo je da e tu ostati do kraja ivo-
ta. esto ja odlazila u grad po namirnice i no-
vosti. Bila je privlana i mnogi su joj nudili
brak, ali ona je znala da njen izabranik ne bi
napustio grad. Zato je jo uvek bila sama.
Navikla je na to i nije urila sa udajom.
* * *
Kada se iznenada pojavio blesak, Denet
se uplaeno trgla. Bila je sigurna da je neto
doletelo iz pravca mora i eksplodiralo nad
movarom. Blesak se brzo izgubio i ona
ugleda kako se gore prema nebu njie
padobran. Iskoila je nz kola i potrala prema
movari. Videla je da padobran nee pasti
daleko i bez razmiljanja je zagazila u plitku i
prljavu vodu. Denet je brzo stigla do oveka
vezanog o konopce padobrana, koji je pao na
malo uzvienje u ustajaloj vodi.
... eksplodirae .. mrmljao je o-
vek. Moram se spustiti na Treu!... Javiti
na Tor...
Denet je noem presekla konopce, s mu-
kom podigla oveka i povukla ga kroz mo-
varu. On je i dalje isprekidano aputao o
Toru, opasnosti. Treoj planeti, padobranu i
iskakanju. Kada ga je iznela na puteljak i
podigla na kola, zastala je da predahne.
Budite mirni rekla je.
Odveu vas u bolnicu.
Ne... u bolnicu! promrmljao je
nepoznati. Ne!...
Nije bila sigurna da je to to ini pamet-
no, ali poteraia je kola prema kui. Uostalom,
tamo e pregledati ranjenika i previti, a onda
ga moe odvesti do bolnice ako to bude pot-
rebno. Pomislila je da je on moda neki pre-
stupnik i da zbog policije ne eli u bolnicu. U
svakom sluaju, on nije eleo lekara i ona ga
je posluala.
Na poslednjeni zavijutku, pedesetak me-
tara od kue, kola se zanesoe jer ih je naglo
okrenula, ula je kako ovek pada zajedno sa
stvarima koje je kupila u gradiu. Bio je u
nesvesti kad ga je opet stavila na kola.
U noi ga je presvukla i pregledala. Za-
udo nije bio ranjen, ve samo mokar, prljav
i onesveen. Bdela je pored njega itavu
no. Nije se vie plaila, jer je disao sasvim
pravilno i mirno.
Pred zoru se probudio. Ispriala mu je
sve to se desilo. Sluao je paljivo i raz-
miljao. Na kraju je sasvim mirno rekao da se
nieg ne sea, i da je zaboravio svoje ime i
odakle je doao. Oseala je da govori istinu,
mada joj je bio udan mir s kojim je to
primio.
To je od udara, rekla je. Sve e
biti u redu. Idem sada da vam pripremim
neto za doruak.
Kad se vratila, on je listao knjigu koja je
stajala na stoiu. itao je brzo, upravljajui
pogled prema sredini stranice. Zamolio je da
mu donese sve knjige koje ima. Zatim su du-
go razgovarali. Zakljuili su kako je najbolje
da ostane kod nje sve dok se ne seti ptolosti.
Ko zna, moda je tako sigurnije, jer je znala
da ne eli u bolnicn. A kad se seti prolosti,
onda e saznati zalo to nije eleo.
* * *
Mesec dana kasnije, Denet je ve bila
donela odluku da ga zadri. Imala je oveka
koji ne eli da ode, mada je to bilo samo zbog
sticaja okolnosti. Bio je dobar prema njoj.
Prijao mu je mir koji je vladao pored mo-
vare. Kada bi, kasno uvee, pospana leala u
njegovom zagrljaju, oseala je sigurnost koju
joj je ulivao njegov mir. Ponekad bi se nou
probudio i izlazio napolje. Dugo bi stajao
gledajui, u zvezdano nebo. Govorio joj je da
ga to neobjanjivo privlai i da osea neiz-
mernu ljubav prema dalekim zvezdama.
Zvala ga je Tor, po rei koju je prvi put
spomenuo posle pada u movaru. U gradiu
je, na uenje trgovca, kupila veliki broj knji-
ga. Tor ih je vrlo brzo itao, izvanredno pam-
tei. Steena znanja je odmah primenjivao i
izmenio mnoge stvari u kuci i oko nje. Bili su
neprekidno zajedno i Denet je osetila ta e-
ni znai mukarac, koji je voli i pomae joj.
Jednog dana on predloi da nabave auto-
mobil, jer e joj tako biti lake da nabavlja
namirnice i prodaje poneto od onog to ulo-
ve u movari. Prebrajali su sav novac i zak-
ljuili da mogu kupiti samo neki automobil sa
otpada. Tor je rekao da e ga lako i brzo
popraviti, jer je proitao i neke knjige o
automobilima.
Sutradan sit se odvezli u grad na drugoj
strani movare. Krenuli su rano ujutru i stigli
oko podne. Dok su razgledali polovne i ote-
ene automobile, Torovu panju privue veli-
ki elektromagnet koji je visio na kraju og-
romne dizalice. Prili su i stali pored njega,
dok ga je Tor sa zanimanjem posmatrao.
Odjednom se iz elektromagneta zaulo
zujanje. Odmah zatim elektromagnet je pri-
vukao Tora i poneo prema ogromnoj presi
koja je stare automobile sabijala u velike koc-
ke, odakle su ili odvozili u elianu. Elek-
tromagnet se iskljuio iznad velikih eljusti
prese, i Tor je pao dole. Tek tada se iz grla
Denet oteo krik; istovremeno je prestalo
kretanje dizalice, jer je ovek koji je
upravljao mainom video da je u presu pao
neki ovek.
Denet je satima hodala po ekaonici bol-
nice. U prostoriju u koju su odneli Tora,
svaki as su ulazili nepoznati ljudi nosei
nekakve ureaje i instrumente, udila se zato
tamo ulaze i ljudi u uniformama oficira,
Onda su izala tri oveka. Odveli su je u
jednu prostoriju i rekli da sedne. Bila je
nepomina kad su joj saoptili da Tor nije
stanovnik Zemlje. Doao je sa nepoznate pla-
nete Tor i letelica mu je eksplodirala nad
movarom. Onda su mu se zbog pada pore-
metili kalemovi sa podacima u glavi, pa je
tako izgubio pamenje. Elektromagnet ga je
privukao, jer on nije bio od krvi i mesa, nego
od plastinih masa i metala, kao i svaki drugi
robot...
Neto kasnije, Denet je kolima krenula
kui. Mrak se ve sputao kad je napustila
grad. Zurila je nekud u pravcu tajanstvene
movare, dok su kola odskakala po nerav-
ninama na putu.
U blizini je kriknula neka nona ptica...
*

KOSMOPLOV KOSMOPLOV KOSMOPLOV KOSMOPLOV

SF PRIA

EDVARD
KINGSTON

PUCAO JE U
PROLOST

Zaas si uinio
korak u nepoznato
(Tomas Braun: Pisma iz smrti)
aina je bila gotova jo pre tri dana, a
on ipak nije poleto,
Nije posrei bio neki strah od smrti, ve
to to u sebi nije oseao onaj elan za kakav je
znao u vreme kad se odluio na ovaj rad. U
stvari, odluka i nije donesena pre dve godine;
on se tak sada mogao i morao reiti jednom
zauvek. Jer povratka verovatno nee biti.
A kad povratka nema, onda se o odlasku
mora veoma dobro razmisliti.
Sa oblinje ulice u tamu parka uronie
mladi i devojka i prooe pored Ferija. On
se nasmei toj mladosti, prijatnoj sveini
parka, uboru glasova su ulice ivotu iz
kojeg treba da ode.
A da li treba?
Onda je opet etao gradom, opet bio me-
u ljudima. Ali oseao se strancem, begun-
cem, tuim u rodnom gradu. Jer znao je da
od odluke nije vie moglo da se bei.
Napustio je onu grozniavu guvu veeri
u toplom gradu i poao kui. Kad je uao u
tamno dvorite osetio je da je dobro to je
pobegao od svetla i buke. Ovde se lake i
dublje disalo, mirnije i jednostavnije se raz-
miljalo. Legao je na debeli tepih trave i
stavio ruku pod glavu. Na nebu su mirno
stajali Pegaz i Andromeda, a malo nie svet-
lucala Vega u Liri... Ljudi su zakoraili u
svemir. Stigli su tek na Mesec, Mars i Vene-
ru, ali ve su sanjali o zvezdama..ivot je
mirisao na jedno novo, kosmiko doba; o-
vek se znanjem borio da sebi omogui put do
zvezda, i ve se radovao tom putovanju.
A Feri se ba nije radovao svom putova
nju. Jer trebalo je da putuje u prolost...
Desetak godina ranije, uveni fiziar Fred
Hojl postavio je hipotezu o pomeranju neutri-
na unazad po vremenskoj osi, dakle o njenom
putovanju u prolost. On je tvrdio da je neu-
trino mogue odgovarajuim instrumentima
registrovati jo pre nego to on i nastane u
nekoj reakciji u atomu. Meutim, smatralo
se, to ne vai za ostale estice a pogotovo
se ne moe odnositi na predmete, koji se
sastoje iz ogromnog broja estica.
Feri je jo kao deak sanjario o putovanju
kroz vreme, o nezamislivim saznanjima koje
M
bi ono ljudima pruilo. U vreme kad se poja-
vila Hojlova hipoteza, on je bio na drugoj go-
dini kibernetikog fakulteta, Hipotezu je za-
pamtio vie nego dobro, to se videlo pet godi-
na kasnije kad je odbranio svoju disertaciju
Neutrino - put kroz vreme". Briljantno je
pokazao kako se svako telo umotano" u
mlaz neutrina ponaa gotovo kao neutrino.
Mnogima je tada izgledalo da e vre-
menska putovanja biti mogua ve uskoro, ali
je oduevljenje brzo nestalo. Jer neutrino se
nije dao ukrotiti.
Da bi se mlaz neutrina zaustavio, po-
treban je olovni zid" debljine koja je jed-
raka rastojanju izmeu Zemlje i neke od
bliih zvezda odgovorio je doktor Feri kad
bi ga neko upitao zato let kroz vreme jo
nije mogu.
On je ipak verovao da e to jednom biti
mogue. Ali nije samo verovao, ve je i ra-
dio. Njegovi dani bili su pretvoreni u prora-
une i eksperimente. Jedno je uvek imao na
umu: Silom se upravlja pomou sile; zrae-
njem pomou zraenja. To pravilo je sam
stvorio, a, na kraju, samo dokazao i njegovu
ispravnost. Jer on je ipak ukrotio neutrino.
Bila je to nova vrsta zraenja, nevero-
vatno snanog ali jednostavnog za kon-
trolisanje. To zraenje je zadravalo neu-
trine, obuhvatalo ih, teralo ih da se kreu
zatvorenim putanjama. Feri je ovo otkrie
zadrao za sebe. eleo je da prvo napravi
kakvu mainu kojom bi putovanje kroz vre-
me moglo da se ostvari. Tek onda e svet
saznati za njegov veliki uspeh.
Dve godine rada na stvaranju vremeplo-
va donele su Feriju jednu opasnu misao, i ona
je poela da ga opseda. On je duboko vero-
vao da e uspeti da leti kroz vreme. Name-
ravao je da tada otputuje u doba kad je bio
dete. Moi e da vidi sebe kao deaka, da
razgovara s tim deakom, da ga dodirne... Tu
je poinjala ta opasna misao, tu je poinjao
strah. Jer Feri je tog deaka mogao i da
ubije.
Naravno, njega nije privukla elja da ne-
kog ubije, pogotovo ne da ubije sebe kao
dete. On je naunik, pa je tu mogunost i
posmatrao nauno. Sada je imao trideset go-
dina. Ako bi se vratio dvadeset godina una-
zad, mogao bi da susretne sebe kao deset-
godinje dete. Dotle je sve bilo u redu. Ali
ako ubije to dete, ta e se s njim samim
desiti? I kako je to uopte mogue? Jer kako
neko moe doiveti tridesutu godinu ako je
ubijen jo u desetoj?
A on je tridesetu doiveo. Trebalo je,
znai, da proveri moe li da ubije sebe u
desetoj godini. Feri je bio potpuno svestan
istine da e to jednom morati da proveri. Radi
nauke i, jo vie, radi sebe.
Vremeplov je zavrio pre tri dana. Ne-
kada je bio ubeen da e, im ga zavri,
pokuati da izvri svoj eksperunenat. Kad ga
je zaista zavrio, shvatio je da se tako vane
odluke ne donose lako...
Podigao se sa trave na koju se ve hvatala
rosa. urio je, jer je doneo odluku. Otiao je
pravo u radionicu i upalio svetlost.
Vremeplov se nalazio na sredini prosto-
rije: providna lopta, sa tri noge", sa pultom
punim ruica, dugmadi, instrumenata, sa tan-
kim metalnim rebrima na providnoj masi
sfere. Feri nije vie oklevao. Iz jednog pre-
tinca izvukao je ranije spremljeno pismo, u
kojem je objanjavao svoj eksperiment, i sta-
vio ga na sto. Ako se ne vrati iz prolosti,
ljudi e znati ta mu se desilo. Zatim je
podigao jedan providan deo providne sfere
vremeplova i uao unutra. Sve je ve bilo
podeeno za dvadesetogodinji let unazad po
osi vremena. Ostalo je samo da pomeri jednu
polugu.
I on je pomerio.
Zvidanje je dolo sa svih strana istovre-
meno, odjednom i gotovo bolno i svetlost,
talasasta crvena svetlost. Zvuk je brzo rastao,
a kad se pretvori u uasnu buku, Feriju se
smrai pred oima. Sve se odejdnom smirilo.
Malo nakrivljena maina je stajala u u-
marku u blizini kue Ferijevog detinjstva. On
se ve bio povratio. Stiskajui u depu
revolver, izaao je iz vremeplova.
Tek sada Feri shvati svu teinu onog to
je nameravao da uini, tek sada. Jer on je
sada zaista bio a prolosti.
Krenuo je kroz umarak. Izmeu stabala
se ve videla kua, i on se uputi prema njoj.
umarak je treperio od radosne pesme
slavuja, ali Feri je vie uo svoj puls koji mu
je tukao u grlu.
Na travi, u blizini kue, leao je deak.
Citao je neku knjigu. Feri zastade da srniri
ubrzano lupanje srca. Uskoro e sve biti
reeno. Trebalo je samo da povue obara.
Feri! doktor Feri pozva deaka.
Ovaj se okrenu na bok, iznenaeno gledajui
oveka ije je lice bilo oroeno znojern.
Doktor Feri shvati da se zaista vratio u pro-
lost. Pred njim je bilo lice koje su sauvale
fotografije u njegovom albumu. Pred njim je
bio deak Feri.
Nije se smelo oklevati. Trebalo je ili da,
neobavljena posla, odmah bei u svoje vre-
me, ili da uini ono to je naumio. Verovao je
da e umreti kad izvri svoju nameru, ali ose-
ao je da je to bolje od povratka koji bi ga
veno proganjao i pekao.
Gaao je deaka pravo u srce, a onda po-
vukao obara. Deak je pokuao da krikne,
ali se taj bolni zvuk ugui u gru smrti. Feri
se sav bio pretvorio u trenutak iekivanja
ali nita se ne desi. Gledao je u deakovo
beivotno telo, u ruku koja je mrtvo drala
knjigu Vremeplov" Herbarta Velsa kao
da je hteo da je ponese u smrt.
Nemogue je da se nita nije desi-
lo! prazno proapta Feri. U grudima mu se
sklupao uas. Tada iz kue istra ovek.
Videvi revolver i sina i krv, shvatio je da je
dete mrtvo, i bolno potrao u osvetu. Jer on
nije mogao znati...
Oe, morao sam doznati ta e se
desiti! vikao je Feri, ali ovek nije mogao
da ga razume. Feri oseti uasan strah ne
od oca ve od sebe, od vremena u koje je
doao, od proteklog dogaaja. Potrao je
prema umarku.
Otac je trao za ubicom, pao, digao se i
opet potrao. Video je kako ubica ulazi u
nekakvu mainu, a zatim nestaje. Onda se
vratio sinu. Plakao je drei glavu i milujui
malo lice.
Zvidanje je opet prestalo i Feri se izvu-
e iz vremeplova, koji je sada pravilno stajao
u radionici. Oseao je uasan, gotovo bolan
strah. Problem koji ga je godinama muio
nije bio reen. A on je postao ubica. Ubica!"
kao da je odzvanjalo oko njega.
Unitio si jedan mladi nevini ivot!". Nije
vie mislio da je ubio sebe, da je izvrio
samoubistvo. Jer on je bio iv.
Iznenada je osetio neki bol na levoj strani
grudi. Dodirnuo je to mesto rukom, i napipao
neravninu pod tankom kouljom. Grozniavo
je svukao i pogledao. Uasnulo ga je ono to
je video tano iznad srca, jer tamo je postojao
velik i ruan oiljak kojeg tu ranije nije bilo.
U susednoj sobi neto se sruilo. Feri kao
da se odjednom probudi iz mrtvila koje ga je
stezalo. Odmah je otvorio vrata i uao u sobu.
Ruka mu nepogreivo dohvati prekida, i
svetlost bijesnu.
Pored stola su stajala dva oveka sa e-
irima nabijenim na oima. Nii je drao
revolver. Feri poe prema njima. Odjednom
kao da ga je neto grevito epalo za grudi, i
u uima mu odjeknu strahovit prasak.
Tako je moralo biti! pomisli on
dok je padao. Dva oveka prioe telu koje je
nepomino lealo na tepihu.
Tano u srce ree vii. Vraki
dobro gaa i vraki si nam gadnu bedu na-
vukao na vrat.
Iznenadio nas je promrmlja nii.
Ne znam kako, jer malopre nikoga nije
bilo u kui. Uz novac koji smo nali doktor
nam je ,,poklonio" i ubistvo. Pourimo!
Iz radionice su uzeli veliku bocu benzina,
koju su tamo videli desetak minuta ranije, i
smrdljivu tenost prosuli po radionici, po leu
i po sobama.
Kad su zamakli u drugu ulicu, plamen je
ve lizao zidove stare kue. Policija je
kasnije nala ugljenisani le i poela potragu
za ubicama. Sagoreli ostaci udno maine
nisu joj nita znaili.
Tako se to desilo Feriju... valjda zato to
je moralo. Jer on je pucao u prolost.
*

SF PRIA

Aster
Fajerbol

Sam
sebi
svemirski
brod

Pojavile su se nad oblinjom uzvisinom i
brzo se pribliavale.
Leo je imao ve tri susreta sa utim lop-
ticama. Dobro je znao ta ga oekuje ako ga
neka od njih dodirne: uasno pranjenje,
slino elektrinom, koje se od mesta udara
prenosi kroz itavo telo a podsea na
prolazak otrih noeva kroz ljudsko tkivo.
A ono najgore u svemu bita je mogun-
ost da se nakon utih pojave zelene loptice.
Trao je gotovo bre nego to je mogao;
uneo je sebe u to beanje i mislio jedino o
lopticama koje su lebdele iza njega i pokua-
vale da ga stignu. Do reke je bilo oko dva ki-
lometara; u njoj je leao spas. Ali trebalo je
izdrati ta dva kilometara besomune trke i ni
za trenutak ne smanjiti brzinu. Jer loptice
svoju nee smanjiti: zaas e mu se nai za
leima, a onda e poeti komar ...
Uini mu se da mu na leima postaje
toplije. Za trenutak tog oseanja nestade, a
onda se ponovo pojavi. Leo gotovo izbezum-
ljeno ubrza trk. Jedna loptica mu je bila za
leima i samo to ga nije dodimula. Oseao
je da temperatura raste. Zatim je to preto u
lagano podrhtavanje.
Onda ga loptica dodirnu ...
Uinilo mu se kao da ga je neko udario sa
svih strana istovremeno, kao da ga je neko
prikljuio na izvor visokog napona. Ali ak je
i tada trao: nosila ga je oajnika elja da
pobedi; da to pre stigne do reke.
Bol se izgubi. Znao je da je loptica sada
ostala iza njega. Tako je uvek bilo: kad bi
udarila, gubila je energiju, gubila brzinu,
gubila trku.
Ali za leima mu je bilo jo loptica. A,
naravno, postojala je i mogunost da se
pojave zelene...
Onda je opet osetio toplotu za leima,
zatim bolni udar. Trao je uporno, izgub-
ljeno; trao je noen eljom da opstane, da
pobegne, da se spase.
Na Zemlju su se spustili pre dva dana.
Planeta je pripadala sistemu Vege, u sazve-
u Lire: neto manja od Zemlje ali tea, s
veom gravitacijom topla, bogata udnim
raslinjem, ali siromana faunom. Da... i
bogata lopticama.
Jedinu ivotinju videli su istovremeno
kad i loptice. Bilo je to pola asa nakon spu-
tanja. Dok su prelazili malu dolinu, da bi iz-
bili na jedno od kamenitih brda i odatle os-
motrili okolinu, iznenada su zauli oajnike,
bolne krike napadnute ivotinje. Potrali su u
pravcu iz kojeg su krici dopirali. Kad su se
popeli na brdo odmah su ugledali ivotinju.
Liila je na ogromnu, ali veoma brzu kor-
njau. Bila je opkoljena itavim jatom utih
loptica i pokuavala je da im pobegne.
Nije uspela. U jednom trenutku, na nju su
se spustile sve loptice. Ona se u oajnikoj
borbi prevrnula na lea. zamlatarala nekoliko
puta sa svojih est nogu, a zatim se smirila;
Njena bakarna crvena boja prela je u izrazito
utu. Bila je oigledno mrtva. Onda su se
loptice mirno podigle u vazduh i lebdei
uputile preko oblinjih brda.
Samo pola asa kasnije loptice su napale
petoricu istraivaa.
Bili su blizu jedne brze, bistre reke. Go-
tovo istovremeno su ugledali loptice. Bile su
samo dve: potpuno okrugle, prenika od oko
deset santimetara. Vazduh oko njih svetleo je
utom bojom. Letele su pravo prema istrai-
vaima. Ovi su, znajui ta se desilo s kor-
njaom, potrali u suprotnom pravcu.
Izgleda da nisu dovoljno brzo trali.
Ted se nalazio iza Lea. Kad se zauo nje-
gov krik, Leo se u trku okrenuo. Video je
Teda kako pada licem prema tlu. Na leima
mu se nalazila uta loptica. Zatim se brzo
odvojila i nestala iza visoke stene. Druga
loptica se sve vie pribliavala Kolu. Stigla
ga je brzo i pustom dolinom opet je odjeknuo
krik bola... Leo je zadrhtao. Trenutak kasnije
loptica se odvojila od lea Kola, koji je leao
sa licem u praini. Nestala je u istom pravcu
u kojem se uputila prva.
Ted i Kol su se brzo povratili. Ispriali su
da su pre dodira loptica osetili neku toplotu
na leima. Zatim je to prelo u podrhtavanje,
a onda je dolo do udara, koji ih je paralisao.
Na leima su imali ute mrlje, koje su
nestale tek predvee.
Sutradan je dolo do glavnog napada.
Bili su na obali jedne reke, oko pedeset
kilometara daleko od broda. Vrili su analizu
vode i peane obale. Suvie zaokupljeni pos-
lom, nisu ni primetili pribliavanje loptica.
Leo je stajao u pliaku. Preznojavao se u
pregrejanom skanfanderu i razmiljao o tome
kako e za nekoliko dana krenuti kui, na
Zemlju. Kad se u jednom trenutku okrenuo
prema ostalima, koji su stajali na obali, od-
jednom je primetio itavo jato utih loptica.
Beumno su im dolazile s boka. Veina je
letela prema Leu. Bilo je kasno da bei; pale
su po njemu. Uasni drhtavi gr ga je itavog
obuhvatio i bacio u pliak. Osvestio se tek
posle dva sata. Ted je leao na obali. itava
desna strana njegovog skafandera bila je
zelena. Pod providnom kacigom naziralo se
lice, takoe zelene boje.
Bio je mrtav.
Za desetak minuta Leo je naao i ostalu
trojicu. Videlo se da su beali, ali spas nisu
nali. Bili su zeleni i mrtvi,
Leo je sada bio potpuno sam.
Nije bilo teko zakljuiti kako su nastra-
dala etvorica njegovih drugova: beali su od
utih loptica, a onda bili pogoeni. Ali smrt
nije nastupila od udara utih loptica. Dve
injenice su govorile tome u prilog: prvo
Lea je pogodilo najvie takvih loptica, a ipak
je ostao iv; drugo na leevima su se na-
lazile zelene, a ne ute mrlje. Leo je zakljuio
da su se nakon dolaska utih pojavile zelene
loptice. Bile su verovatno neuporedivo opas-
nije, uasnije, bolnije od utih, istraivaima
su donele smrt.
Do broda je morao da ide peice. Anti-
gravitaciono vozilo kojim su stigli do reke
ostalo je tamo tiho i nepokretno; on nije
znao da ga vozi. Raunao je da e do sutra
ujutro stii do broda. Tih pedesetak kilome-
tara trebalo je da prevali brzo, ali i oprezno
jer morao je da izbegne susret s lopticama.
Uzletee odmah iz tog pakla, nazad na
Zemlju, u spas. Morao je da obavesti ljude o
smrtnoj opasnosti koja ih eka na Zelu.
Po njegovom raunu, bilo je ostalo jo
oko deset kilometara do broda. Bio je ve
svanuo novi dan. On je uporno, mada sporo,
napredovao pratei jedva primetne tragove
koje je njihovo vozilo prethodnog dana
ostavilo na peanom tlu.
Onda su se ute loptice ponovo pojavile..
On je odmah potrao nazad, prema reci
pored koje je proao pre pola sata. Verovao je
da ga u vodi loptice nee dugo napadati, jer
su ga jue napustile im je pao pliak.
Dok je jurio razmiljao je o lopticama.
inilo mu se najverovatnijim da su to
nekakva elektromagnelna polja koncentrisana
u loptice, veoma snana i verovatno svesna
svoje okoline, onog to se oko njih deava.
Tada je odjednom naao odgovor na
pitanje koje ga je proganjalo svo ovo vreme:
Kako su loptice uvek otkrivale prisustvo
ljudi? Ako su one neka vrsta elektromag-
netnog polja, onda su verovatno mogle da
osete misli oveka. Da, tako su opet
pronale Lea i sada jurile za njim: one su
znale da je on tu.
Misli! Misli! Uini mu se da je to veoma
vano i da tu lei mogunost da se spasi.
Okrenuo se u trku i pogledao iza sebe.
Pratilo ga je itavo tuce utih loptica. Zbog
onog to je sledeeg trenutka ugledao sledio
se od uasa. Pedesetak metara iza utih
lebdela je jedna zelena loptica. Bila je vea
od utih, a znao je to dobro i neupo-
redivo opasnija. Ona je nosila smrt.
Elektromagnetna polja! Misli! Tu
negde leala je mogunost da se spase, da
preivi ovaj pakao. Ali, ta je trebalo da
uradi?
Zamislio je da na tlu lei ogromna mrea
vezana za vod visokog napona i da je vazduh
nabijen elektricitetom. Kad se okrenuo video
je da ga loptice i dalje prate.
Zatim je mislio o veoma jakoj svetlosti
koja obasjava njega i loptice ali nita se
nije desilo; zatim o eksploziji nuklearne bom-
be opet bez uspeha: zatim o sreditu Sun-
ca daleke zvezde oko koje je kruila nje-
gova rodna, draga, topla i bezbedna planeta
Zemlja. Ali nije bilo nikakvih promena.
Loptice su ga i dalje pratile.
Pomislio je zatim na oluju, na ogromne,
strane svetlee munje koje paraju nebo puno
oblaka.
Uini mu se da se mirni vazduh zatala-
sao. Ve nakon nekoliko sekundi to se pret-
vorilo u vetar ije je ibanje osetio na licu.
Munje zaparae nebo koje se odjednom naob-
lailo. Oluja je brzo jaala: gromovi su se
gotovo stapali u neizdriv tutanj; vetar je
urlao... Leo se okrenu.
Neto se deavalo s lopticama. Njihova
intenzivna uta svetlost brzo je slabila.
Gubile su brzinu. Onda su odjednom nestale
Nisu vie postojale, nisu jurile za njim, nisu
pretile smru. Osetio je u sebi neizmernu
radost, sreu to je iv, to se spasao.
Ali kad mu se pogled probio kroz pesak
koji je vetar nosio nad tlom, opet se ua-
snuo: zelena loptica nije nestala.
Sada mu se pribliavala jo bre. Bila je
nekih dvadesetak metara daleko i svetlela je
zastraujuom zelenom bojom.
ime je jo mogao da se suproslavi lop-
tici? Zamiljao je nekakvu nemoguu oluju,
gotovo haos, potop. inilo mu se da oko nje-
ga sve uasnije grmi. Oseao je kako se trese
tlo ispod njega. Okolo se ruilo kamenje. Ma-
lopre crno, nebo kao da je gorelo neprekid-
nim munjama. Gromovi su udarali svuda
okolo, odvaljujui i razbacujui kamenje.
Ali zelena loptica je dolazila, sve blie.
Onda je poeo oajno da misli na bek-
stvo. Zamiljao je Zemlju, mirnu planetu pu-
nu ljudi, punu sree, obasjanu toplim sune-
vim zracima, bezbednu od zelenih loptica.
Osetio je toplotu na leima: loptica je
bila sasvim blizu. Izbezumljeno je poeleo da
leti, da juri brzinom svemirskog broda. Tada
je na leima osetio podrhtavanje: jo malo pa
e ga loptica udariti.
On oajnikom eljom zamisli da je sve-
mirski brod. Oseao je kako se ispod njega,
iz nekih zamiljenih otvora probija fantas-
tino jak maz usijanih gasova: brod se dizao
iz pakla planete Zel.
On je bio taj brod.
Podrhtavao je, oseajui ibanje vazduha
oko sebe. Probijao je oblake u grevitom
nastoajnju da se odvoji od planete, da ue u
bezbednost svemirskog prostranstva da
pobegne od loptice. Ona se za njim dizala
uvis, ali je postepeno zaostajala. A on je i
dalje bio brod koji je beao...
Najzad je zelenu lopticu izgubio iz vida.
Ostala je negde dole, u olujnom paklu, spre-
ena da ga udari, osvoji, ubije.
Jurio je dalje, sve bre i bre. Oko njega
su promicale zvezde. Bletali su svetlosni
vrtlozi, uvijali se, gubili se daleko pozadi.
On je leteo ka voljenoj Zemlji.
* * *
Nedaleko jedne od svemirskih stanica,
koja je lagano obilazila Zemlju, blesnuo je
tanki zrak. Neto je doletelo iz svemira i
zabilo se u vazduni omota planete: Za
trenutak je zasjalo visoko u atmosferi, a onda
se rasprio i izgorelo u malom vatrometu.
Kad su malo kasnije u stanici pregledali
traku koja je beleila pojave koje se deavaju
u blizini planete, bili su zapanjeni onim to su
otkrili.
Ono to je izgorelo udarivi ogromnom
brzinom u atmosferu Zemlje bilo je telo
nekog kosmonauta, ljudsko telo zatvoreno u
skafander.


SF PRIA

Riard
Anders

ljubav
prema
ljudima
L-L je stajao u senci ogromnog eukalija
kuglaste kronje. Oseao je u sebi podrh-
tavanje i znao da talasi opet dolaze. Tako je
bilo i oba puta ranije: talasi bi ga pozivali,
budili u njemu neizmernu ljubav, on bi po-
ao; malo kasnije desilo bi se Ono...
I sada je, odjednom, spoznao da je izro-
nio iz nekakve tame, nekakvog mrtvila, i da
stoji u senci eukalija. Rojevi sitnih bukova sa
otrini rilima sleteli su mu na glavu i ruke, a
onda razoarano odletali ne naavi nita
Sto bi sisali. Gore, u kronji eukalija, kretali
su veliki batuni smeeg perja, leprajui sa
po dva para svojih kratkih krila. Iz oblinje
ume eukalija odazivali su im se drugi. Vat-
rena nebeska lopta ve dugo je prolazila zeni-
tom i gotovo je usijala sve do ega je L-Lov
pogled mogao dopreti. Vazduh nad crven-
kastom pustinjom treperio je od jare, a blagi
vetar jedva da ga je i pomerao.
Talasi su dopirali odnekud iza brda, ne-
vidljivi i nemirni. Tamo su Oni, Ljudi. Opet
Dvojica. Oni su Prijatelji. Nekakvo blaen-
stvo irilo se L-Lovom utrobom, paralisui
mu misli i upuujui ih jedinoj mogunosti,
jedinom ispravnom potezu: krenuti preko
brda! Talasi su pulsirali, slabili i jaali;
pulsirala je u istom ritmu i elja L-Lova da
krene prema njihovom izvoru. Ljudi su dobri,
topli, divni! Oni vole da tue rei i misli
pribliavaju svojima, da se stapaju s drugima.
Iz njih izbija ogromna ljubav prema prijate-
ljima. Njihove misli sve jae su zvale i elele
L-La, Uskoro nije vie mogao da izdri;
morao je krenuti u susret onima iji su ga
talasi zvali. Uputio se prema brdu.
* * *
Budi strpljiv, Kole! ree vii od
dvojice kosmonauta onom niem. Mora-
emo da saekamo jo nekoliko minuta, dok
osmatraki ureaji sasvim ispitaju okolinu.
Ko zna ta se sve tu moe kriti! A neto
sigurno nije u redu, jer su se oba broda
Patrole ovde spustila a mi im u toku
sinskog izvianja nismo nali ni najmanji
trag.
Znam, Hugo, odgovori drugi ali
injenica da je ovaj nepoznati svet ve pro-
gutao dva zemaljska broda ini me nemirnim.
A osim toga ni ovaj skafander nije ba udo-
ban. Mada ih nosim jo od petnaeste godine i
gotovo sam odrastao u njima, ne volim ih ba
mnogo. Ova oprema sputava me i stee;
oseam se kao da sam u povojima.
Desetak minuta kasnije Kol i Hugo su se
pomou pokretnih lestava spustili. Stupili su
na tlo nove, jo neistraene planete. Ranije bi
u takvim prilikama bili radosni, uzbueni. Ali
sada ih je brinula sudbina prethodna dva
patrolna broda.
Dva meseca ranije, sa broda P 1806
javljeno je da se sputaju na etvrtu planetu
sistema Betelgeza. Bili su u potrazi za drskim
i nepoznatim kradljivcima jednog zemaljskog
broda. Javili su se u kvadrantu 12-14 planete
primetili ukradeni brod i da e se tamo spus-
titi. To je bila njihova poslednja poruka.
Dvadeset dana kasnije tamo je stigao drugi
patrolni brod, P 703. Spustili su se u isti
kvadrant, ali se ni oni nisu vie javili.
Komanda Svemirske patrole se zabrinula;
odlueno je da na mesto nestanka brodova
krenu dvojica najiskusnijih kosmonauta.
Hugo i Kol su ve bili proslavili brod P
948 svojom hrabrou i iskustvom i velikim
brojem smelih poduhvata. I tako su se sada
spustili u kvadrant 12-14 etvrte planete
Betelgeza, da bi utvrdili ta se desilo s
prethodnim brodovima.
* * *
L-L se veto penjao uz strmi obronak
stenovitog broda, hvatajui se za jedva pri-
metne izboine na kamenim blokovima. Ne-
vidljivi talasi sputali su se od vrha brda i kao
da su klizili niz kamene povrine, dajui mu
neku udno snanu elju da ubrza svoj uspon.
Pustinjom se razlevalo blaenstvo: doli su
Ljudi, voljeni Prijatelji! L-L bi vikao i pevao
i igrao, ali sada za tako neto nije imao
vremena; talasi su bili jaki i vukli su ga nap-
red. Trebalo je to bre stii, jer je kod Ljudi
divno. Kod njih se doivljava srea, oseti lju-
bav, kod njih se bude dobar i velik i samo
veseo. Ljudska blizina je najvee blago!
Stigavi do vrha brda, L-L se zaustavi.
Dole, stotinak visina nie, leala je metalna
trea Nebeska Ptica. Pored nje su stajali Oni,
Ljudi, Dvojica. Talasi su jai nego ikad.
Zovu ga i vuku dole. Ali on stoji: On zna da
su i Onda talasi bili najjai i da su ga najvie
vukli. Kad se spustio niz brdo, Dvojica su bili
sreni. Vikali su i mahali, urili mu u susret.
Onda im je pao u zagrljaj, a oni su se odmah
sruili. L-L je znao: bila je to Smrt! Tako je
bilo oba puta; oba puta su Dvojica koje je on
voleo ostali da lee, mrtvi i nepomini, i
talasi vie nisu dolazili i irili blaenstvo.
Hugo i Kol hodali su oko broda paljivo
pregledavajui peskovito tlo. Tu negde mora-
li bi da postoje tragovi sputanja i uzletanja
nestalih brodova. Odozgo, iz vazduha, nisu to
uspeli da otkriju, mada brodovi prilikom sle-
tanja i uzletanja ostavljaju iroke tragove is-
topljenog peska. Vetar je ta mesta verovatno
pokrio debelim peanim tepihom.
Traganje je brzo urodilo plodom: Kol je
na jednom mestu primetio svetlucanje ispod
tankog sloja peska. Brzo i uzbueno oistili
su tridesetak metara iroki trag vrstog sloja
peska istopljenog od mlaza iz ispunih
otvora, koji je nastao pri sletanju jednog od
brodova, Hugo je udarcem noge razbio
stopljeni sloj na rubu traga.
Dakle, brod nije i uzleteo sa ovog
mesta ree on, pokazujui Kolu odlomlje-
ni komad. Debljina stopljenog sloja, na
rubu, ne iznosi vie od jednog santimetra. Da
je brod i uzleteo sa istod mesta, sloj bi bio
Znatno deblji jer tada se razvija via
temperatura.
To smo mogli i da pretpostavimo
primeti Kol. Trag je isuvie mali da bi
pripadao brodu koji je i uzleteo sa mesta spu-
tanja. Tragovi uzletanja su uvek vei od tra-
gova sletanja.
Odozgo, s vrha brda L-L je gledao kako
Dvojica ispituju trag koji je ostavila Prva
Nebeska Ptica. Talasi su i dalje bili jaki, nes-
nosno jaki, ali on je jo ekao, ta se desilo s
Prvom i Drugom Dvojicom? Oba puta kad su
Dvojica pali mrtvi, L-L je oseao da mora
brzo stii nazad, do stabla aukalija. A kad bi
doao u njegovu senku opet je uranjao u
tamu, opet nestajao, opet bio na poetku. Nije
vie bilo talasa; bila je samo Smrt i on se
gubio, ta je onda bilo? Ko je uklonio Ljude i
Nebeske Ptice?
Uinilo mu se da je naslutio neku
udaljenu istinu o uzrocima pojave Smrti, da
je osetio kako je on krivac mada u to nije
bio siguran. Smrt je stigla im ih je dodirnuo.
Oba puta je tako bilo. L-L se sada plaio da
bi dodir sa novom Dvojicom opet dozvao
Smrt.
Odjednom je primetio da jedan od Dvo-
jice pokazuje prstom gore, prema mestu gde
je on stajao. Shvativi da su ga videli, L-L
nije vie mnogo razmiljao. Okrenuo se i
potrao nizbrdo. Istovremeno, Hugo i Kol su
pojurili uzbrdo, u poteru za neim to su
primetili. L-L nije vie mislio na talase.
Njegova elja da pobegne i tako ne dozove
Smrt Dvojici bila je jaa od talasa, i potisnula
ih je. Spustivi se niz brdo, nastavio je da tri
prema umi eukalija. U tom trku odjednom je
poeo da osea da tamo u umi ima Neto to
ne valja. Neto to je krivo za dolazak Smrti.
Kad su se popeli na vrh brda, Hugo i Kol
su primetili oveka koji utrava u umu u
daljini. Iznenada, Hugo uplaeno uzviknu.
Rekao je Kolu da pogleda jedan od svojih
instrumenata na ruci.
Ovaj mora da je avolski radio-
aktivan! promrmlja Kol, kad je pogledao.
Pogledaj koliko ubrzano poigrava kazaljka
instrumenta za merenje radioktivnosti! Okru-
io je mesto na kojem je stajao. On je sigurno
iz posade jednog od patrolnih brodova. Sada
znamo ta im se desilo. Mora da su doli u
dodir sa neim to je jako radioaktivno i to ih
je ubilo. Ali kako to da ovaj momak jo ivi?
Neverovatno je radioaktivan! Kad bismo ga
uhvatili, njegova radioaktivnost bi nas odmah
usmrtila.
Verovatno e i on ubrzo umreti
ree Hugo. Ova planeta je doljake do-
ekala radioaktivnou svoje prirode ili
radioaktivnou svojih stanovnika i uzela im
ivote. Uzee i nae ako jo ostanemo. Mi se
ne moemo boriti protiv radioaktivnosti. Zato
je bolje da beimo to pre.
* * *
Za desetak minuta uzleteemo do
mesta na koje je patrolni brod sleteo ree
ovek otrih crta lica. L-L je dosad obavio
svoj zadatak.
Ti, Lik, kao da uiva u tom ubijanju
primeti drugi, koji je sedeo pored ra-
darskog ekrana.
Sluaj, Leo, zbog tvojih primedbi ve
sam poalio sto sam te poveo Lik povisi
ton. Ti si sentimentalna budala.
Kamo sree da nisam pristao da ti bu-
dem ortak u ovom poslu. Kad si mi predloio
da ukrademo brod i odletimo do zlatom bo-
gatih svetova Kastora, prihvatio sam
mislei o tome kako emo se vratiti bogati.
Ali ja nisam eleo da postanem ubica.
Nisam ja kriv za to prekide ga Lik.
Odakle sam mogao znati da e u brodu
biti premalo goriva i da e nas to prisiliti da
se spustimo na ovu planetu? A kad smo se
ve spustili, ostalo je ili da se predamo
Svemirskoj patroli, ili da traimo nain za
nastavak leta. Misli li da je trebalo da se
predamo? Sigurno je da bi nas osudili na
smrt.
I ovo je smrt, samo tua. L-L je ve
ubio etvoricu kosmonauta, a verovatno i ovu
dvojicu to su se pre pola sata spustili. Samo
je tebi mogla pasti na pamet avolska ideja
da napravimo ovekovog robota i upro-
gramiramo mu ogromnu ljubav prema lju-
dima. Meni je ao to sam ga projektovao,
to sam stvorio vetaki radioaktivni izvor
ogromne snage i ugradio mu ga u grudi. Sve
su to bile tvoje ideje, ali ja sam ih ostvario. Ja
sam stvorio robota koji spava u senci
osamljenog eukalija, sve dok ne slete ljudi
a onda, probuen njihovim mikro-bio-stru-
jama, kree da ih usmrti svojom radioak-
tivnou. Iz ljubavi, naravno. Kakva ironija!
To si samo ti mogao smisliti!
Ali to deluje grubo ree Lik.
Tako ne moramo mi da se borimo s njima; L-
L sve sam svrava. Bilo je i pravo to smo
mu ime stvorili od poetnih slova naih
imena, jer on radi vie od nas dvojice. Ubrzo
emo imati i gorivo iz treeg broda. Bie
potrebno da saekamo jo samo jedan brod, a
onda emo imati vie nego dovoljno goriva
za nastavak leta prema Kastoriu. A Zemljani
neka se ude! Oni ne mogu znati da mi
krademo gorivo iz njihovih izgubljenih pat-
rolnih brodova, a zatim ih svojim brodom
odnosimo i bacamo u grotlo velikog vulkana.
Pogledaj! uzviknu Leo uzbueno.
na vratima ulazne komore gori crvena
svetlost. Neko je tamo ve due vremena i
sigurno je uo sav na razgovor.
Kao za potvrdu njegovih poslednjih rei,
otvorie se vrata i u kabinu broda ue L-L.
Lik i Leo su skamenjeno gledali u pravcu
njegovih grudi, tamo gde je leao vetaki
izvor smrtonosne radioktivnosti. L-L je
izgledao osvetniki miran.
Zatim, zalupivi vrata, on poe prema
dvojici ljudi


SF PRIA

Esad
Jakupovi

Raketom u pakao
Od drveta se do drveta drob i creva viju.
Na grani vrane graku pa se smiju.
Zaludu vojvode mrtvi svoje mrtve zovu:
vojnici mrtvi lee pred palatom i na krovu.
O, proklet bio rat!
(Yu Fu: Proklet bio rat)

Noen inercijom, klizei beskrajnim pro-
stotom, brod Ksil-132 ve godinu dana prodi-
re u nepoznati deo svemira. Pomou telesko-
pa i kompjuterskih ureaja posada uzalud tra-
ga za poznatim zvezdanim sistemima, kako
bi bar priblino ostanovili gde se nalaze.
Nadu jo nisu izgubili. Osmatranje se vri
neprekidno, jer potrebno je pronai kakvo
blisko sunce i u njegovoj orbiti neku planetu
pogodnu za ivot.
* * *
Pre godinu dana (na brodu se vreme
raunalo kao na njihovoj planeti, Ksilu) de-
sila se nesrea, dok su se vraali sa istrai-
vakog pohoda u drugi kraj galaksije.
Jednog dana je iz radio-lokacione kabine
javljeno da je u njihovoj blizini registrovan
nepoznat objekat metalnog sastava i suvie
pravilnog oblika da bi mogao da bude
meteor. Radista je rekao da je verovatno re o
delu inteligentnih bia, jer je uhvatio signal
kakav moe da stvori samo brod u letu.
Ksil-132 je skrenuo s kursa i poleteo ka
stazi nepoznatog broda. Uskoro su ugledali
duguljasti, glatki, stotinak metara dugi brod.
Leteo je u istom smeru, samo neto manjom
brzinom. Upueni su mu pozivni signali za
indentifikaciju, ali odgovor nije stizao. Brod
je utao kao da je bez ivota. Zato je odlu-
eno da dva Ksilanina izau i pokuaju da
uu u njega. Lako su pronali otvor, ali im je
mehanizam za otvaranje vrata bio suvie
stran i zagonetan. Nareeno im je da upotre-
be lasersko oruje i uklone vrata da bi uli u
ulaznu komoru.
Do eksplozije je dolo im su poeli da
prave prorez na vratima. Oba lana bila su
raznesena, a vrata komore ogromnom brzi-
nom izbaena prema brodu Ksil-132, Pogo-
dila su u rezervoar s neutrinskim gorivom, i
deo goriva je izleteo napolje. Zbog nedosta-
tka sile tee formirao se u ogromne okrugle
kapi koje su zbog njegove znatno vee gravi-
tacije, ostale da lete uz brod.
Jedan ovek je odmah izaao napolje da
bi opravio rezervoar. Dok je zavarivao metal-
nu oblogu, iznenada su ncutrinski motori pro-
radili i brod je naglo poleteo. Jadni ovek
ostao je bespomono u svemiru, lebdei
pored nepoznatog broda.
Pokuaji posade da prekinu rad motora
nisu uspeli. Gorivo je strahovito brzo izgaralo
i davalo brodu ogroroco ubrzanje. Tek dvade-
set dama kasnije neutrinski motori su prestali
sa radom jer se svo preostalo gorivo bilo
potroilo. Za tih dvadeset dana brod je
postigao gotovo neverovatnu brzinu.
itavu godijiu dana brod je leteo po iner-
ciji, brzinom koju je bio postigao. O povratku
nije moglo biti ni govora, jer bilo je ostalo jo
samo malo goriva u pomonom rezervoaru.
To bi im moglo dotei samo za koenje i
ubrzavanje pri povratku. A onda bi se
potroilo i oni ne bi mogli da vre nikakve
korekcije, niti bi mogli da se negde spuste.
Sada su se nalazili u sasvim nepoznatom
delu svemira.
Bilo je nemogue objasniti zato je dolo
do eksplozije na nepoznatom brodu. Moda
je u tom brodu vladao ogroman pritisak ne-
ophodan za ivot njegove posade. Kad su
Keilani laserskim mlazom probili vrata, dolo
je do eksplozije zbog razlike u pritiscima. Ili,
izlazna komora je mogla biti napunjena
nekim gasom, koji se zapalio od snopa svet-
losti iz lasera i tada eksplodirao. Posada ne-
poznatog broda verovatno nije bila iva. jer
nije dala nikakav znak o svotn postojanju. Za
posadu broda Ksil-132 to e ostati jedina od
mnogobrojnih nereenih nepoznanica
svemira.
Prej njima je sada bio veoma vaan
zadatak trebalo je da nau neku planetu i
pobrinu se za sopstveni opstanak.
* * *
Iz radio-Iokatiane kabine je javljeno da
se pribliavaju nekom suncu, Teleskopska
osmatranja pokazala su da se njegov sistem
sastoji od devet planeta, od kojih samo trea
ima uslove sline uslovima na Ksilu, Odlu-
eno je da uu u orbitu oko te planete da bi,
obilazei je, uspeli da je itavu osmotre.
Izgledala je vie nego izvanredno: njena
osvetljena strana kupala se u divnom pla-
vetnilu, a ispod belih grudvica oblaka na-
zirali su se obrisi kopna koje kao da je plivalo
na ogromnoj vodenoj povrini.
Lepa je kao naa planeta! roe za-
divljeno astronavigator Kuk, Moda emo
na njoj uspeti da prebolimo gubitak naeg
sveta.
Brod je neujno klizio visoko nad tlom
planete. Keilani su je teleskopima paljivo
posmatrali. Mnogobrojne ekspedicije nauile
su ih da se ne moe verovati izgledu neke
planete. Cesto se u izvanrednim pejsaima
kriju smrtne opasnosti i odigravaju uasni
dogaaji.
Odjednom se dole, daleko ispod broda
pojavilo nekoliko jakih kratkotrajnih ble-
skova, Keilani su svoje teleskope odmah
usmerili prema tom mestu, kako bi utvrdili o
emu je re. Prizor koji se ukazao pred
njihovim oima bio je neverovatan: dole se
ratovalo. Bleskovi koje su videli poticali su
od eksplozija nuklearnih bombi. Neprestane
eksplozije granata osvetijavale su ogromne
horde skloprih vozila u sudaru. Talasi avi-
ona istresali su smrtonosne tereta bombi,
istojvramerio napadani od drugih aviona. Ra-
kete su proletele u svim pravcima, Tamni,
eksplozijama stvoreni oblaci nadvili su se
nad crne ruevine, ostatke nekadanjih ve-
rovatno divnih gradova. Svuda je vladala
pusto unitenja, a gore je tako divno sijalo
sunce i tako se divno plavilo nebo.
Kakav je to ruilaki impuls u nji-
ma koji ih nagoni da unitavaju sebe i dela
svojih ruku? tiho, kao za sebe, ree Kuk,
Zar ni svesnost da su unitili gotovo sve
ne moe vie da ih zaustavi? Je li u pitanju
ponos ili prkos, osveta ili poslunost? Jesu li
moda slepi i ne vide da to vodi potpunom
unitenju?
Spustiemo se dole! nastavi
Kuk. Moramo im pokazati da u kosmosu po-
stoji ivot! Shvatie tada da ovek treba da
istrauje beskrajnosti svemira, a ne da uni-
tava i da ubija da bi opstao. Budunost je u
ivotu, a ne u unitavanju irota; budunost
je u radu, a ne u unitavanju plodova tog
rada!
Ubrzo se sa svemirskog broda Ksil-132,
koji je ostao u orbiti, odvojio amac za spu-
tanje svih deset lanova posade. Svi su po-
li ole, ka ljudima koji se ubijaju, letei sve
nie i nie kroz atmosferu, usmerili su amac
prema podruju u kojem se vodila najea
borba,
Dole, na zemlji,. posada jednog artiljerij-
skog poloaja radarom je otkrila letelicu koja
se brzo sputala prema njima. Cim se
spustila, otvorili su na nju vatru.
Odeveni u svemirska odela,.Kuk i ostali
iskoili su iz amca i potrali prema arti-
ljerijskom poloaju. Odjednom neposredno
iza njih odjeknu eksplozija. U trku su se
okrenuli da vide ta se desilo. Na mestu gde
su ostavili amac, sada se nalazio samo veliki
krater. Bio je to pun pogodak.
Hej, mome! obrati se stariji
vojnik, mitraljezac, svom pomoniku golo-
bradom momku. Pogledaj one! Tre
ovamo, ali nisu nai. Imaju neke udne
uniforme. Da ih zbrisemo, a?
Ali, oni nemaju oruja! mlai
pogleda u starijeg vojnika preklinjuim po-
gledom, Ratovali su ve dugo i on je oseao
muku od svog tog ubijanja. Moda je jedino
to ga je spreavalo da se i sam ne ubije bila
svest da ga kod kue ekahu ena i malo
dete. Radi njih je morao da ostane i opstane.
To je neki trik! ree stariji, koji je
imao vie vojnikog iskustva. Oni imaju
uniforme sline kosmonautskoj odei i iz-
gledaju nenaoruani ali samo zato da bi
nas zavarali. Pucajmo!
Doljaci sa Ksila primetie ljude koji su
izvirivali iz rova. i potrae u tom smeru.
.Mahali su rukama; da bi tako na sebe skre-
nuli panju i prekinuli vatru. U trku i u elji
da pomognu jadnim. ljudima, zaustavi ih mit-
raljeski rafal. Bili su suvie iznenaeni, suvi-
e zaprepateni, suvie zateeni da bi jaukali.
U onom kratkom trenu umiranja nisu mislili
na svoju nesreu; mislili su na nesreu sta-
novnika ove divne planete. Shvatili su da se
ovde ne potuje ni ivot ni smrt, da se ovde
tako lako umire za lani sjaj, lanu
budunost, lani ponos, lanu pravdu.
Ksilani su pokopani, a u izvettiju posla-
tom Glavnoj komandi pisalo je da je ubijeno
deset neprijateljskih vojnika, koji su se
verovatno nalazili na specijalnom zadatku.
Dva dana kasnije iz Glavne komande je
javljeno da e mitraljezac i njegov pomonik
eakog izgleda biti odlikovani.


SF PRIA

EDUARD AGAL

Kad postanemo svesni svoje uloge,
makar i najnitavnije, onda emo
moi iveti u miru, unrett u miru
jer ono to daje smisao ivotu
daje smisao i smrti.
(Antoan Sent-Egziperi: Zemlja ljudi)
Jue je otila.
Ako je stvarno istina da ona nije sa Zem-
lje, da li je onda otila zato to je moraIa, to
su to zahtevali od nje? Ili su moda ugasli
njeni oseaji prema meni, pa je sama odluila
da ode?. Potrala je i izgubila se u masi. Tek
tada sam shvatio ta se deava. Potrao sam
za njom, zvao je. Nisan je naao. Kako mi je
ono rekla?
Mili, ne trai da objanjavam mnogo.
Nemam vremena. U brdima iznad Versaja
eka me brod s moje planete. Ja te volim. Bili
su to divni trenuci, ti asovi provedeni s
tobom. Moja planeta je u sistemu zvezde
koju vi, na Zemlji, nazivate Alfom Kentaura,
Ovde sam sputena da bih prouila mogu-
nosti zbliavanja tvoga i moga naroda. Iz-
gleda da do toga nee doi, bar ne tako brzo.
Pre tri meseca, dok sam razgovarala sa moji-
ma koji su me poslali, oni su mi rekli da ste
jo uvek na prilino niskom stepenu razvoja.
Kad su me sino obavestili da me eka brod i
poavali me da tamo odem to pre shvatila
sam da je dolo vreme da se vratim svom
svetu. Pozvati su me i ja moram da idem. Ali,
mili, vratiu se to pre budem mogla za
godinu, dve, tri. Moji e morati da mi to
omogue! Ne daj da idem, Pjer! Dri me
vrsto! Ljubi me!
Sve to liilo mi je na ruan san. Nisam
mogao da sumnjam u istinitost onoga to mi
je govorila, ali bilo je teko i verovati u to.
Nisam znao ta da radim. ekao sam
oputeno, istrganih misli i osuenog grla.
Nisam jo bio osetio ni alost ni strah zbog
rastanka. Tada se ona otrgla iz mog zagrljaja.
Vratiu se to je mogue pre!
oviknula je i nestala u masi. Nisam je smeo
pustiti, ali kao da nisam hto svestan onoga to
se deavalo. Sporo sam sve to shvatio, isuvie
sporo reagovao. Prekasno sam potrao za
njom; bila je ve nestala,
Sada sam svega svestan, primam injeni-
ce onakvim kakvo su, i tek sada mogu da
mimo i zrelo razmislim o svemu.
Da li je stvarno istina da ona nije sa
Zemlje?
Ali, ta ja to pitam? Pa ona ne moe da
govori neistinu? Ona jeste sa Alfe Kentaura,
jer tako mi je rekla!
Jo mi je u sveem seanju dogaaj koji
se zbio kad smo pre neto manje od tri mese-
ca kolima putovali do Avra. Sedeo sam pored
upravljaa, ali za pravilno kretanje kola bri-
nuo se automatski voza. U jednom trenutku
Meri je gotovo izbezumljeno povikala da za-
ustavim vozilo. Reagovao sam veoma brzo:
zgrabio sam upravlja i kola su se cvilei
zaustavila. Nekoliko sekundi kasnije, na ne-
koliko metara ispred nas, sa litice se na costu
sruila gomila velikog kamenja. Mari mi je
posle objasnila da je osetila da e ispred naa
doi do odrona kamenja. Verovao sam da
nam je njena intuicija spasla ivote.
Postoji jo neto to potvruje da Mari
zaista nije sa Zemlje: naa uporna, ali uza-
ludna elja da dobijemo bebu. Bilo mi je ud-
no to u tome nikako nismo uspevali, a oboje
smo u najboljim godinama. Ali sada na to
drugaije gledam. Nikad mi ranije, naravno,
nije ni palo na pamet da je graena drugaije
od mene, drugaije nego to su graeni ljudi.
Izgledala je kao sasvim obian, ali gotovo
savren, enski stanovnik ove planete.
Sada mi je jasno da ona mora da bude
graena drugaije od mene. Spolja se to nije
moglo videti, ali negde u njoj postoje razlike.
Moda je to broj ili veliina elija, moda
odnos njihovih sastavnih elemenata. Nai
genetski kodovi nisu isti; verovatno meu
njima ima i neke slinosti, ali nikako nisu
isti. Tu je i leao uzrok nae nesposobnosti da
imamo decu. Koliko god nas dvoje izgleda-
mo kao pripadnici iste forme ivota u sve-
miru, istog sveta, iste rase, istog naroda mi
smo razliiti, i tu nita ne moe da se izmeni.
Nae Spajanje ne moe da stvori ivot.
A da li je uopte vano biti isti? Da li e
meu pripadnicima razliitih svemirskih na-
roda nastajati elja za posedovanjcm i pripa-
danjem? Hoe li brzo nestati barijere koje e
se s poetka pojaviti zbog razlika u grai i u
izgledu? Hoe li moda biti prihvaena neka
nova forma ljubavi gde e se, umesto pri-
padnosti istom narodu, priznavati stepen raz-
voja,, razum, meusobno potovanje, elja za
ivotnim suputnikom za kratko, ili zauvek... ?
Mogue je da e prvi putnici do drugih zvez-
da doi u iskuenje da, zbog duge usamlje-
nosti i dugog odricanja, zavole bie nekog
svemirskog naroda bie koje bi po .svojim
osobinama odgovaralo eni? Vreme e doneti
promenu odnosa medu narodima, promenu
razuma, shvatanja; menjae se i pojmovi o
ljubavi i o elji.
Ali to za mene nije toliko znaajno. Ja
sam zavoleo enu koja je bila tu, meu nama,
tepu i poeljnu enu sa malim, smirenim,
zaljubljenim licem. Za genetske razlike
nisam znao, niti bi to iko od nas mogao
unanred da zna. Kasno je da se pitam ta je
trebalo da uradim; sada mi ostaje samo da
prihvatim ono to jeste, da prihvatim istinu
da tu enu volim.
Sino sam se izvezao iz grada. Automo-
bil sam predao automatskom vozau. Pola sa-
ta kasnije skrenuo sam na neku staru cestu u
koju nije ugraen upravljaki sistem za us-
meravanje vozila, eleo sam da upravlja
drim u rukama, da sam upravljam brzim
vozilom. Morao sam nekako da pobegnem od
tekih misli. Svoju sudbinu i sudbinu svog
vozila drao sam u svojim rukama i tako
manje mislio o Mari. Automobil je odskakao
po izlokanom putu, zanosio se, ali i uporno
napredovao prema mranim brdima,
Stotinak metara od vrha brda preao sam
peice. Prijalo mi je io me ovaj napor iscr-
peo. Disao sam ubrzano i radovao se zbog
toga. Otkrivao sam jedan novi svet svet
tiine i mirisa prirode, svet noi zadihanog i
usamljenog oveka Gazio sam visoku, od
rose vlanu travu i sluao dozivanje nonih
ptica u daljini. Onda sam legao u travu i
cvee, i prijatni, gotovo zaboravljeni mirisi
osveavali su mi duu.
Gore su svetlucale hiljade zvezda. To je
moje misli opet vratilo ka Mari. Mogao sam
na nebu prepoznati vei broj sazvea, ali
nisam znao gde je Kentaur. A u njemu, u
sistemu zvezde obeleene znakom Alfa nala-
zi se planeta prema kojoj Mari sada leti. Za-
miljao sam sitnu taku, brod u beskraju sve-
mira a u njemu Mari, koja se vraa svom
svetu; Oseao sam ispod sebe vrstu toplinu
Zemlje, a pred sobom gledao u ponor svemi-
ra; inilo mi se da leim na nekoi maloj kugli
koja pada kroz beskrajni prostor. Mari i mene
delila je neprelazna provalija....
Misli su mi se vraale izgubljenoj ljubavi
i ja sam uplaen time, pourio nazad u grad.
Boriti se protiv lutanja u sebi lake je meu
ljudima!.
Imao sam teku no; nisam mnogo spa-
vao. Mari je dolazila, govorila mi da me voli.
a zatim beala. Oseao sam da uzalud trim,
ali sam oseao i da ne smem klonuli. Neto
me je uporno vuklo napred, a u meni je rastao
strah da sam je zauvek izgubio.
Sada je dan; podne je blizu. Sedim i
razmiljam. Teko mi je. Misli su mi zbrka-
ne. Krenuo sam putevima koji mogu da me
unite. Treba da se prisilim da manje mislim
o Mari. Moram videti ta u stvari treba da
radim; moram odreenije da razmiljam!
Ona me je volela! Izviralo je to iz svakog
njenog pokreta, rei, pogleda. To me je i
osvojila. Svi ele da su voljeni, ali onda su
smeliji, povrniji, manje spremni da vole. i
sve pokvare: prestanu da budu voljeni. Biti
stvarno voljen znai i voleti stvarno. Mi smo
to znali i uspeli smo da sauvamo nau
ljubav.
Uvee sam znao kako u opet doi do
moje Mari.
Na radiju su javili da je planirano da za
pola godine prema Alfi Kentaura poleti sve-
mirski brod. Posada jo nije bila komple-
tirana; nedostajao je jedan lan: iskusan
kibernetiar, u dobroj fizikoj kondiciji, To
je za mene fantastina prilika da se opet
naem sa Mari. Javiu se Svemirskom cen-
tru, Morae da me prime. Trenirau, ispu-
niu sve zadatke koje pred mene postave
sve je to u granicama ljudske moi. Treba
satno hteti, a ja i te kako hou. Znam da je taj
let opasan, ali znam i da moram pokuati. Ja
moram da stignem do Alfa Kentaura!
Sutra u se prijaviti komisiji za prijem
kandidata za taj let. Noas u mirno spavati,,
jer sam naao nain da opet doem do Mari.
Sasvim je jasno da e mi godine leta biti
veoma duge, ali podneu ih zato to e me na
cilju ekati voljena ena!
*
Bliila se pono. Spremao sam se da po-
em na spavanje, osloboen teine neizves-
nosti, praznine izgubljene ljubavi. Mari i me-
ne nije vie delila neprolazna provalija, nego
samo nekoliko godina leta do Alfe Kentaura.
Bio sain ve siguran da u poi na taj put i
siguran da e me Mari ekati.
Pretrnuo sam kad je u hodniku odjeknuo
zvuk zvona. To je moralo da ima nekakvu ve-
zu s mojom Mari! Besumnje, neto se desilo!
Sa oseanjem strepnje u srcu, otvorio sam
vrata.
Preda mnom je stajala Mari!
Nije bilo potrebno da mi objanjava zato
je jo uvek u Parizu; gotovo trenutno sam
shvatio: njeni je nisu zvali da bi je odveli nje-
nom svetu, ve da bi joj rekli da e sa Zem-
ljom biti uspostavljeno prijateljstvo.
Dugo smo sedeli zagrljeni. Oseao sam
da je Mari mirna i srena, kao i ja. Pono je
ve bila prola. Nama dvoma, novi dan je do-
nosio saznanje da smo preli sve prepreke i
da se vie neemo rastajati. Ulazili smo u
novi ivot.
I Zemlja je ulazila u novi ivot...

RIARD
ANDRES

Umreti
medu
zvezdama

Beli se jedro usamljeno na tom
moru plavetnom.
ta trai zemljom usamljenom?
ta ostavi u kraju svom?
(Mihail Ljermontov: Jedro)

red njim je visila dinovska zvezda,
spremna da se svakog trenutka
razleti u gigantskoj eksploziji I da
sagori i proguta sve to joj se nae na putu:
drhtavo uareno telo spektralne Q-klase, oba-
vijeno plavim i ljubiastim oblacima plazme,
kroz koje su se besno i bezglasno izvijali
jezici plamena i ikljali u svemirsko pros-
transtvo. A samo trideset minuta ranije on je
nogama gazio zemlju na rubu kosmodroma,
upijao u sebe zelenilo rodne planete, toplo
bletee sunce, miris mora radovao se
onom prijatnom oseanju da je meu
svojima, meu ljudima.
Nikada ranije nijedan brod se prilikom
emitovanja nije naao u takvoj opasnosti. Na-
ravno, vodilo se rauna o tome da za vreme
prostornog skoka kosmonauti mogu da se
nau u blizini neke zvezde. Zato su ureaji za
emitovanje ispitivali prostor ispred sebe i
brod materijalizovali na dovoljno velikoj
udaljenosti da ga zvezda ne zgrabi u svoj
gravitacioni zagrljaj. I ovog puta brod je ma-
terijalizovan izvan opasne granice jaine sile
tee. Ali zvezda nije bila obina: njena di-
novska pobesnela masa pretila je da se
svakog asa pretvori u supernovu. Usled alfa-
sinteze elemenata, temperatura jezgra zvezde
bila je porasla na oko pet milijardi stepeni, a
ono se i dalje zbijalo. To je dovelo do sve
veeg ubrzavanja nuklearnih reakcija i u
P
jezgru i u omotau zvezde, i u svemirski
prostor su beale neshvatjlivo velike koliine
energije. A o takvoj mogunosti da se
brod nae pred gigantskom nuklearnom bom-
bom niko se nije setio da razmilja.
On je bio svestan injenice da ne vredi
misliti o propustima, ve da treba potraiti
spas od smrti koja previre i buja u telu sve do
nedavno mirne i obine zvezde. Emiterski
ureaji su nepovratno uniteni: snane mag-
netske bure i rafali zraenja svih moguih
vrsta pokidali su nerve sloenih elija ve-
takog mozga koji upravlja prostornim sko-
kovima, rastopili kontakte, korodirali i naj-
bolje legure i sve to dogodilo se istog tre-
nutka kad je brod materijalizovan u blizini
buduoe supernove. Ostali su neoteeni samo
jonski motori, a to je bila slaba nada za
uspean ishod bekstva. Jer, zvezda je mogla
da eksplodira svakog trenutka. Glavni kom-
pjuter, koji je vodio rauna o itavom brodu i
o svemu to se u njemu deavalo, stigao je da
pokae da do udovine eksplozije moe!
doi svakog trenutka moda za nekoliko
sati, ali moda i za nekoliko minuta. Taj
podatak je bio poslednji. Samo nekoliko
sekundi kasnije, zraenja su od poluivog
kompjutera napravili nekorisnu gomilu mi-
kroelemenata.
On sebi nije smeo dozvoliti da eka. Ak-
tivirao je jonske motore i sa maksimalnim
ubrzanjem pojurio prema najblioj planeti.
Nameravao je da ue u njenu senku i onda
poleti suprotno od zvezde. Tako e biti za-
tien u trenutku kad pobesnelo sunce plane
belim usijanjem i pone da raste hiljadama
puta. On nee biti u opasnosti sve dok ono ne
stigne do planele i stopi je u svoju dinovsku
vatrenu masu, koja e se i dalje iriti i gutati
sve pred sobom. Moda e mu zvezda dati
izvesnu prednost i strpiti se da ne eksplodira
za nekoliko desetina asova, a moda e se
razliti prostorom pre nego on i stigne do ve
sprene planete. On te podatke nije mogao da
sa sigurnou utvrdi sam, a kompjuter je
utao, neupotrebljiv i uzaludan.
Jedva vidljivi mlaz jonizovanih estica
gurao je brod u pravcu planete jedine, iako
slabe nade u spas. Leteo je prema zoni sum-
raka. Dole su se gasili poslednji jezici plame-
na, i ostale su samo crne povrine sagorelih
uma, i velike pruge dima. lzgorelo je sve io
je moglo da gori. U nebo sn se dizali oblaci
pare: more se burno isparavalo. Nekada plod-
no tlo peklo je, pucalo i pretvaralo u pustinju.
Opustoeni predeli mranog dela planele mi-
rovali su obasjani hladnim i bezglasnim
treperenjem polarne svetlosti, koja se irila
od polova.
Brod je u blagom luku uronio u senku
planete, a onda nastavio dizanje uvis, svoje
bekstvo od smrti. Izmeu njega i uzavrelog
sunca sada je stajala mona kuglasta brana od
zemlje i vrstih stena, dvadesetak hiljada ki-
lometara debela. Brzina broda je osetno rasla,
a to se videlo i po smanjivanju tamnog kruga
koji je predstavljao planetu. Suneva korona
se lagano ali nezaustavljivo irila, palacajui
svojim plamenim jezicima i mitraljirajui
prostor esticama i raznim vrstama zraenja.
On je mislio na svoju sada beskrajno da-
leko Zemlju, na plavetnilo neba, na smireno i
toplo sunce koje se nikada nee pretvoriti u
vatrenu avet supernove. Nije ga plaila opas-
nost koja je pretila da ga svakog asa sus-
tigne, ali ipak nije mogao. da se oslobodi
tuge dok je mislio o onome to je u svojoj
sveukupnosti predstavljalo ivot, i na sebe,
deli tog ivota, suoen sa smru.
Ovo mu je bilo deveto emitovanje, seao
se pouzdano. Deveto i due od prethodnih
osam. Cilj mu je bila jedna zvezda spektralne
G-klase, negde u blizini jezgra Galaksije,
odakle su stigli signali oigledno vetakog
porekla. Deset prostornih skokova trebalo je
da ga odvedu u njenu blizinu, za samo tride-
setak minuta. Tamo bi pet zemaljskih dana
ispitivao planetni sistem, a onda bi prostor-
nim skokovima krenuo natrag na Zemlju. Ali
nije bilo. tako: ve nakon estog skoka u
pravcu udaljene zvezde naao se pred plame-
nim dinom, pred smru koja se raala.
A sada je ve beao, najveom moguom
brzinom i najboljim moguim putem. Da li je
jurio ka Zemlji, ili se od nje udaljavao to
nije mogao da zna. Zemlja je visila negde
daleko, beskrajno daleko. Ovom vrstom po-
gona stigao bi do nje za nekih 60.000 godina.
Bekstvo je, dakle, bilo besmisleno. Ali ne i
uzaludno. Ono nije znailo da nee umreti,
ali je bar znailo da nee umreti odmah
ve malo kasnije, bilo koliko kasnije, udno,
mogao je da preali to to vie nikada nee
videti Zemlju i ponovo oivotvoriti deo sea-
nja koja su mu urezana u svest, tavie, mo-
gao je da o tome i ne misli. Ali o neemu
ipak nije mogao da ne misli: o Njoj, o ne-
nom i spokojnom licu., svoje verenice. Bila
je tuna kad ga je ispraala, iako je znala da
je to rastanak za samo pet dana. Ona e tih
pet dana ekati bezbrino, radujui se skorom
susretu. Zatim e biti zabrinuta, a ipak nasto-
jati da ga i dalje eka mirno. Nakon desetak
dana u njeno srce e se uvui oaj zbog saz-
nanja da se dogodilo neto strano, jer toliko
vremena naprosto nije moglo da se zakasni.
Cekae ga i sto dana, i jo vie. I dalje e se
nadati i venuti. O, da joj je mogao rei da ga
ne eka! Ali znao je da je bolje da ga eka i
nada se, nego da je ubije saznanje da su raz-
dvojeni zauvek, udaljeni provalijom irokom
40.000 svetlosnih godina.
Brod je uporno grabio napred, sve dalje
od zvezde, jo uvek zatien kamenim titom
planete. On je sedeo ubrzanjem pritisnut u
meko sedite, u izboenoj providnoj kabini
malog emiterskog broda. Mogao je da gleda i
nazad, prema planeti iji se tamni krug
osetno smanjivao, i prema sunevoj koroni,
koja je postajala sve ira i sve sjajnija. Nije
mogao da vidi ono to se sa zvezdom de-
avalo, ali su mu bile dobro poznate zakoni-
tosti raanje supernove. Sada je glavni mate-
rijal u jegru zvezde bilo eljezo. Njegovim
pretvaranjem u helijum nekako se osigura-
vala stabilnost, ali se jezgro sve vie stezalo
zato to nije postojao dovoljno velik priliv
energije. Helijum se i dalje stvarao, ali se nije
postizala temperatura visoka toliko da moe
da odri u ravnotei masu u zvezdanoj mate-
riji iznad jezgra. Zatim bi se u jednom tre-
nutku sva ta masa obruila u jezgro. U tom
nestabilnom poloaju stvaralo bi se toliko
energije da zvezda ne bi mogla da je izrai u
prostor.. Nestabilnost bi postajala sve vea i u
asu kad dostigne kritinu granicu, spoljni
delovi zvezde poeli bi da se razleu u
prostor.
I dogodilo se upravo o emu je razmi-
ljao. U prostoru iza njega eksplodirala je
Smrt: zvezda je prsnula i poput balona poela
da se iri, brzinom od vie hiljada kilometara
u sekundi. Njen sjaj je porastao desetinama
hiljada puta. Planeta ga je sada titila od onog
najjaeg, ubistvenog zraenja, koje je dolazi-
lo iz pravca sredita supernove ali nije
mogla da ga zatiti od sve jaeg zraenja koje
je dopiralo sa perifernih delova rastue vatre-
ne lopte. Zvezdi e trebati svega nekoliko
minuta da ga sustigne, ali on e pre toga biti
mrtav, ubijen uasnim zraenjem. Bio je
nemoan da za ma i milimetar u sekundi
ubrza svoje bekstvo. elja i volja tu nisu
pomagale, ve samo pouzdan rad jonskih mo-
tora. Ali on je sve tee uspevao da savlada
elju da pobegne od ovog komara, da se
nae na bezbednoj rodnoj planeti.
Navukao je zatitne naoari i posmatrao
bezglavo irenje eksplodirajueg sunca. Pla-
neta koja ga je titila, prestala je da bude
samo crni krug: na njoj su se pojavile prvo
ute, a onda i crvene mrlje. To je bio znak da
je zvezda dostigla i svoju treu planetu. Tra-
jalo je to svega nekoliko sekundi, a onda je
planeta na as planula a zatim se rasprsla i
stopila sa dinovskom eksplodirajuom kug-
lom. Mali emiterski brod nije mogao vie da
se krije iza tita planete. On je to odmah
osetio u sebi, jer ga je vihor opasnog zraenja
grubo udario probivi oplate broda. Zvezda
koja se irila uinila mu se ak lepom: pla-
viasto bela lopta, sastavljena od koncen-
trinih delova plazme irila se jezivo i bez-
glasno, neshvatljivom brzinom. U njenom
centru zaslepljujue je bletala bela taka
telo veliko poput kakve planete, sa gustoom
koju je ljudski razum jedva mogao da shvati;
bilo je to jedino to je ostalo od zvezde. Imao
je jo koji minut prednosti pred unitavaju-
om plazmom, ali mu je bilo jasno da e ga
zraenje ubiti jo pre nego to ga supernova
dostigne.
On je eleo da je na Zemlji, da dri za
ruku svoju verenicu i da etaju morskom
obalom, praeni aputanjem talasa i tunim
dozivanjem galebova. A Zemlja je neizrner-
no daleko... Verenicu vie nikada nee zagr-
liti. Ona e ekati i umreti sama, a njega ve
odavno nee biti.
* * *
Naglo ubrzanje pritisnu ga duboko u se-
dite. Malim brodom prostrujale su vibracije:
brzina se naglo poveavala. Ali tu neto nije
bilo u redu. Odakle iznenadno i tako veiiko
poveanje brzine, kad jonski motori rade
maksimalnom brzinom? U glavi mu je zujalo.
Ubrzanje je u svaki deli njegovog tela i
njegove svesti unelo bol, ali i radost zbog
mogunosti da izbegne biu pobesnele zvez-
de. Zeleo je da pogleda nazad, ali mu pritisak
nije dozvolio da se pomeri ni za milimetar.
Onda inu je pogled pao na hromiranu po-
vrinu pulta pred njim na kojoj se video od-
blesak supernove. Svetli krug se upadljivo
smanjivao, to je znailo da se brod veoma
brzo udaljava, gotovo brzinom svetlosti.
Zatim je pogledao u barunastu zavesu
pred brodom. Zvezde su mu hitale u susret,
pretvarale se u svetle pruge u trenutku dok bi
jurile pored broda, a onda su nestajale negde
pozadi. Za takvu pojavu postojalo je samo
jedno objanjenje: erniterski brod je na neki
udan nain i dalje ubrzavao svoju jurnjavu, i
kretao se ve nadsvetlosnom brzinom. Kad je
spustio pogled, hromirana povrina pulta nije
vie bletala. Mada je to bilo njegovog ra-
zuma, shvatio je da je pobegao od zvezde u
eksploziji, od ubistvene vatrene lopte, koja se
sada irila negde daleko iza broda.
Zvezde su se slile u neprekidni lanac, koji
je bezglasno jurio u smeru suprotnom od kre-
tanja broda. Postepeno se taj lanac pretvorio
u vrtlog, u spiralu koja se odmotavala, a iji
se poetak uvek iznova raao daleko napred.
U nekom skrivenom kutku njegove svesti
pulsiralo je saznanje da ovo to se dogaa
nikako nije mogue, da je to nekakva
podmukla prevara.
Najednom se prostor obojio smirenom
plavom svetlocu. Nestalo je vrtloga i onog
uasnog pritiska izazvanog ubrzanjem. Pred
brodom je lebdela Zemlja, mala planeta ne-
stvarna u odnosu na malopreanji komar
iree supernove, utoite putniku u daleke
predele Galaksije. On je bio nepomian, i-
rom otvorenih oiju i zaustavljenih misli gle-
dao je u drugu planetu, koja je sve bre rasla.
Brod je uronio u atmosferu. Trajalo je to sa-
mo asak, a onda se ve utvorio pogled na
plavetnilo morske povrine i na suncem oba-
sjane poljane obrasle travom. On je i dalje
sedeo nepomian, nemoan da preuzme ko-
mande, ili bar da sebi objasni ta se to
dogaa.
Pred oima mu blesnu ogromna betonska
ploa kosmodroma. Brod se okrenu u vaz-
duhu i lagano se spusti na suncem ugrejanu
povrinu. Jonski motori utihnue, On oseti da
mu je itavo telo postalo kao bez teine. Ali
misli su mu bile teke, kretale su u, nekom
skuenom prostoru, koji mil je bio stran.
Odjednom se naao pred brodom, u podnoju
lestvica, Nije se seao da je otvarao izlaznu
komoru i silazio niz lestvice, nije ni mogao
da misli o tome, jednostavno, bio je napolju.
Vazduh je mirisao na ozon, ili na neto
drugo. Odnekud se seao da je io posledica
rada jonskih motora.
Lagano se pomerio, okrenuvi lea bro-
du. Pred njim je stajala Ona, njegova vere-
nica smirenog lica, pogleda koji je gledao
pravo u njega. Uinilo mu se udnim to se
nije obradovala, potrala mu u susret i bacila
mu se u zadrljaj. Ali i uenje se odmah
izgubi u onom delu svesti koji vie kao da
nije bio njegov.
Preao je onih nekoliko koraka koji su ih
delili i uhvatio je za malu ruku. Cutali su
trenutak, a onda potrali niz betonsku povr-
inu. Trali su dugakim, nestvarnim kora-
cima, oiju upravljenih u breuljak pred nji-
ma. Krajikom svesti on se upita zato ne
uje odjek njihove obue o vrsti beton, ali
pitanje se odmah izgubi negde izvan dohvata
njegove svesti.
Zelena povrina travnatog breuljka u-
tljivo ih je primila u svoj zagrljaj. Nakon jo
nekoliko skokova oni se bacie na zeleni
tepih. Nisu bili zadihani od tranja. On je
oseao samo ono obino, lagano pulsi-ranje
svoga krvotoka. Toplota mu se irila telom.
Bio je miran i srean to lei pored voljenog
bia. Daak vetar zanjiha vlat trave pored
njenog lica.
ivot, pomisli on, ivot je i u ovoj vlati
kao to je i u nama. ivot je u svemu to
ima svoju vrednost, svoj smisao i svoje op-
ravdanje, ak i u smrti, ako ta rtva ima neki
znaaj za one koji ostaju da ive. Malopre
sam bio suoen sa smru, u blizini po-
mahnitale zvezde i za trenutak se bio
uplaio. Ali sada sam ovde, deo ivota
Zemlje, opet bez straha od smrti. I tek sada,
tako udaljen od smrti, vidim da i umiranje
ima svoju vrednost: u svemu onom to smo
imali i postigli za ivota, i u svemu onom to
bilo koje ivo bie moe da doivi i uradi da
bi potvrdilo svoje mesto i svoju ulogu.
Usnama je neno dodirnuo lice devojke, i
krv mu malo bre prostruja telom. Ugrejani
vazduh mirisao je morem i njenom glatkom
koom. Poljubio je u oko. Dugonogi ska-
kavac sunu pored njihovih glava i izgubi se u
travi. Kaiprstom joj je pomilovao izvijene
obrve, pokretom prisnim i blagim a onda
poljubio usne koje su utale I ekale. Svest
mu se ispuni prijatnim spokojstvom.
Pomislio je kako je divno zaspati na travi,
pored voljenog bia, ugrejan suncem ...
* * *
U tom trenutku mali emiterski brod zalju-
ljao se pod snanim naletom estica sa
zvezde koja se brzo uveavala. Jo pre nego
to ga je njen spoijni rub dodirnuo, brod
planu belim usijanim i rasprsnu se kao
kapljica vode kad udari u staklo. Supernova
je i dalje neizmerno rasla, a usamljeni putnik
i njegov emiterski brod bili su sada samo
deli plazme koja je blesnula kroz prostor i
irei se gutala svoje planete da bi se
zaustavila tek kad bude nekoliko puta vea
od svog biveg planetnog sistema.


Edvard
Kingston

PETO PISMO UBIJA
Vi, dakle, oekujete da u ja ovde pro-
nai vie od vas? okrenuo sam se svom
sagovorniku, profesoru Malom, oniskorn i
postarijem oveku produhovljena lica.
Nadam se odgovorio je. Vi i
sami piete, pa ete bolje od mene znati kako
da izaete na kraj s takvima koji vole pisati.
On se alio, ali nije me mogao zavarati: u
njegovom glasu oseala se zabrinutost. Po-
gledao sam opet list na kojem je bila ispisana
poruka. Bio je to obian papir, kakav se
upotrebljava za kucanje pisaom mainom.
Videlo se da nije previjan, a to je znailo da
je poruka mogla biti napisana jedino u profe-
sorovoj laboratoriji tamo gde je ovaj i pro-
naao. Slova su imala udan, nekako susvie
vrst i samopouzdan, gotovo grub oblik. Po-
ruka je bila kratka, ispisana obinom
olovkom:
Dragi profesore Mali,
Ne pokuavajte da otkrijete ko vam je
pisao ovo pismo, jer u tome nikako ne
moete uspeti. Peto pismo e to ve da vam
objasni. Na alost, tada e za vas biti
kasno... Moraete da umrete za dobro
oveanstva. Svoje ime zasad ne mogu da
vam otkrijem, pa u za vas biti
Nepoznati...
Profesor mi je ispriao daje poruku naao
na stolu u svojoj laboratoriji. To se desilo od-
mah posle doruka. Nije imao nikakvih ideja
o tome ko je mogao da je napie. Zbog inten-
zivnog rada, u poslednje vreme se retko vi-
ao s prijateljima. Jedino je mene poseivao
svakodnevno.
Rekao sam mu da ovo pismo shvatam
kao neiju prilino neozbiljnu alu. Osim to-
ga bio sam u velikom poslu, pa sam smatrao
da je najbolje saekati do sutra. Morao se
sloiti sa mnom, a onda se vratio u svoj stan.
Do sledeeg jutra bio sam ve gotovo za-
boravio na pismo. Radio sam do kasno u no
i nisam ba urio da ustanem. Iz kreveta me
izvukao zvuk ulaznog zvona. Nije prestajao
sve dok nisam otvorio vrata i ugledao profe-
sora. Kao to sam i pretpostavio, on je u ruci
opet drao list sa porukom. Uveo sam ga u
radnu sobu i ponudio aom jaeg pia, koje
je odmah iskapio. To ga je, izgleda, malo
smirilo. Poruka je po svemu, osim po sadr-
aju, nalikovala onoj od jue. Evo ta je
pisalo:
Dragi profesore Mali, Sada ete, sigu-
ran sam, poverovati u ozbiljnost jueranje
poruke.
Va,
Nepoznati...
Ne uzbuujte se suvie ~ rekao sam
profesoru. Najverovatnjje je posredi ne-
kakav uporni aljivdija, kojem e ubrzo
dosadili da se s vama poigrava!
Nikako, prijatelju odgovorio je uz-
bueno. Sino sam pre spavanja pregle-
dao itav stan i dobro zatvorio sva vrata i
prozore. A neko je noas ipak ulazio! Kako?
To to se dogaa, vie je nego ozbiljno.
Da li ste pismo nali na istom mestu?
upitao sam,
Da, ak i u potpuno istom poloaju.
Doite, pokazau vam!
Profesorov stan sam dobro poznavao jer
sara tamo prilino esto navraao. Nalazio se
jedanaest spratova iznad mog. dakle gotovo
pri vrhu ogromne tridesetospratnice. Ovog
puta profesor me uveo i u svoju laboratoriju.
Bila je prenatrpana gomilom ureaja i alata,
ali sam ipak imao utisak da je sve funkci-
onalno rasporeeno. Neobina maina na sre-
dini sobe oigledno je zauzimala najvanije
mesto, i verovatno je ba ona bila plod pro-
fesorovih istraivanja: metalno sedite, sa
kacigom koja stri iz visokog naslona, i s
komandnim pultom ugraenim sa desne
sirane.
Na stolu u uglu nalazila se gomila papira
za pisanje i itava kolekcija olovaka. Nepoz-
nati je za pisanje verovatno koristio taj papir,
jer tu je ostavio oba svoja pisma. Sve to nije
moglo ba mnogo da mi koristi, pa smo na-
pustili laboratoriju. Dok smo u dnevnoj sobi
pili kafu, razmiljao sam. Osecao sam da me
profesor, koji nije puio, posmatra. Njegov
pogled nije mi smetao.
Ko od vaih poznanika zna da se bavi-
te nekakvim istraivanjima i da ste blizu
ostvarenja svojih zamisli? upitah Veru-
jem da je Nepoznati jedan od njih.
Samo dva oveka: moje kolege Emil i
Petar ree profesor,
Mene je, znai, bio ispustio iz vida, Tim
bolje!
Koliko sam se seao, Petar je bio njegov
saradnik do pre etiri godine. Onda je poeo
da razrauje sopstvene zamisli, pa je napustio
profesora zapravo napustio i na grad.
Opet sam se obratio profesora Ma lom:
Mislite li da bi to mogao biti Petar?
Moda greim, ali pre bih rekao da ni-
je on u pitanju. Otiao je da bi u miru mogao
razraivati svoje ideje, a one sa mojima nisu
imale gotovo nikakve veze.
A Emil? Moda on eli da vas zaplai
i natera da prekinete svoja istraivanja.
To je nemogue! uzvikiiu profesor.
Pre dva dana mu je u saobraajnoj nesrei
slomljena noga i sada nepokretan lei kod
kue.
Razgovarali snio jo dugo, mada sam ve
znao da nam to nee pomoi. Postojala je
mogunost da se Petar vratio u na grad i da
je iz ko zna kakvih razloga napisao ona dva
pisma, ali mogao je to uiniti i neko koga
profesor uopte ne poznaje. Nismo imali ba
nikakav trag koji bi nam ukazao na Nepoz-
natog; mogli smo samo da ekamo dalji
razvoj dogaaja.
Kao to sam i oekivao, treeg jutra po-
novilo se gotovo isto ono to se desilo pret-
hodnog dana. Uveo sam uplaenog profesora
u svoj stan i ponudio ga piem. Dok je pio, ja
sam proitao treu poruku.
Dragi profesore Mali.
Budite sigurni da vam va prijatelj,
pisac, nee pomoi. Ono neizbeno mora se
dogodili!
Nepoznati...
Dakle, Nepoznati je znao da me je pro-
fesor zamolio da mu pomognem. Veoma za-
nimljivo! Teko da je neko video profesora
kad je prethodna dva dana navraao do mene;
za to smo, najverovatnije znali samo nas
dvojica... Sada je bio pravi trenutak da od
njega zatraim da mi se poveri.
Dobro, rekao sam energino
ovako nita neemo postii. Vai ekspe-
rimenti su uzrok ovog to se deava; ispri-
ajte mi neto o najma!
Bio je suvie uplaen, da ne bi posluao.
Verovatno se vie plaio za svoja otkria ne-
go za sebe samog. Prihvatio je ponuenu
cigaretu i, prinosei je drhtavom rukom
ustima, lagano uvlaio dim. Nije mogao pri-
metiti da sam ukljuio skriveni magnetofon.
Svakako, znate da su bioelektrine,
nervne struje koje se stvaraju u mozgu vrlo
slabe i da se kreu malim brzinama. Njihovo
slabljenje je naroito izraeno pri prelasku iz
jedne nervne elije u druga, to jest u sinap-
sama, mestima gde se dodiruju delovi
nervnih elija. Takvi impulsi se, dakle,
znatno umanjuju i usporavaju. Mada po-
sedujemo ogromnu koliinu registrovanih in-
formacija, vrednost rezultata njihove obrade i
usaglaavanja veoma je umanjena, zbog
sporosti kojom se te operacije obavljaju. Ta
sporost ima za uzrok dosta velik elektrini
otpor koji postoji u sinapsama, u produ-
ecima nervnih elija i u samim elijama.
Slikovito reeno, svaka zabeleena informa-
cija okruena je nekakvom barijerom otpora.
Pronai nain da se ta barijera smanji ili
sasvim ukloni, znailo bi omoguiti mozgu
vrlo brzu obradu svih informacija i veoma
brzo stvaranju ogromnog broja vanih zaklju-
aka. Meu tim zakljucima nalo bi se i
mnogo takvih kakve ovek zasad ne poznaje,
ta bi to znailo za otkrivanje injenica i
istina o oveku i svetu koji ga okruuje, ne
treba ni da vam govorim.
Ja sam, ini mi se, naao nain da te ba-
rijere otpora gotovo sasvim uklonim. Veoma
je teko da vam u potpunosti objasnim moje
otkrie, pa u ga izloiti u najkraim crtama.
Svakako vam je poznat princip superpro-
vodljivosti elektrine struje na tempera-
turama bliskim apsolutnoj nuli. Kretanje
meu molekulama i u njima prestaje, i
slobodni elektroni bez potekoa prelaze iz
atoma u atom. Meutim, nemogue je bez
opasnosti stvoriti tako nisku temperaturu u
onom nezamislivo velikom broju sinapsa u
mozgu, pa ak i u samo jednoj od njih.
Davno pre nego to bismo je postigli, mozak
bi prestao sa radom: ivot bi bio uni ten.
Tu sam, vidite, poao drugim putem. Us-
peo, sam da stvorim elektrino polje koje de-
luje na nervne elije u mozgu tako da zaus-
tavlja sva suvina kretanja bilo molekula bilo
atoma. Time se u mozgu stvara neto to bis-
mo mogli nazvati superprovodljivosti kod
nervnih elija. Ureaj koji stvara takvo polje
veoma je sloen; videli ste ga u mojoj
laboratoriji.
Otprilike sam shvatio rekoh.
Ali, zato niste ve pristupili eksperimentu?
Ne znam ni sam. Ve tri veeri do-
nosim odluku da eksperiment izvrim. Kad se
ujutro probudim, vidim da sam odustao ali
ne mogu da se setim zato. U mom seanju
ne ostaje zabeleena ono to se uvee desilo.
Lift nas je prebacio do njegovog stana, da
bih pogledao i ureaj kojim se olakavao
protok struja u mozgu. Paljivo sam ga raz-
gledavao dok mi je profesor objanjavao ulo-
gu pojedinih sklopova. Naravno, princip rada
nisam uspeo da shvatim. Posle sam detaljno
pregledao laboratoriju, uporno traei neki
trag koji bi nam ukazao na Nepoznatog.
Za vreme tog traenja pala mi je na um
jedna ideja. Doneo sam iz svog stana minija-
turnu kameru, koju sam nedavno kupio.
Montirao sam je u ugao laboratorije, iznad
stola. Rastavio sarn prekida kojim se kamera
aktivirala i na kontakte privrstio dve tanke
ice. Zatim sam ih proveo do drugog ugla
laboratorije, spustio ili do poda i vratio nazad
do stola. Spojio sam ih s prekidaem, kojeg
sam postavio ispod jastueta na stolici. Ako
nepoznati i ove noi bude raspoloen za
pisanje, morae da sedne na stolicu. Tirne e
aktivirati kameru, a ona e ga ovekoveiti na
filmu pa emo tako saznati ko se krije pod
njegovim imenom.
Sledeeg jutra profesor me jo opet
probudio. Ovog puta poruka je glasila:
Naredna no e reiti zagonetku koja
vas mui ve etiri dana. Ali za vas e to
biti kobno. Do noas,
Nepoznati
Odmah smo se popeli do profesorovog
stana. Pregledao sam kameru i utvrdio da nije
bila aktivirana. Nije mi trebalo mnogo vre-
mena da otkrijem da su prerezane ice koje
vode do skrivenog prekidaa.
Nisam, naravno, zaboravio da smo samo
profesor i ja znali za skrivenu kameru. On mi
je rekao da je i prole veeri nameravao da
izvri eksperiment, ali da se ne seea zato to
nije uinio. Videlo se da je veoma uplaen,
gotovo pred ivanim slomom. A kako i ne bi
kad mu neko preti ubistvom? Drhtao je i
molio me da ga spasem. Dogovorili smo se
da uvee ostanem kod njega, da straarim.
itav dan smo proveli zajedno, i izgledalo je
da se njegov strah donekle ublaio.
Uvee je uao u laboratoriju da izvri
eksperiment, a ja sarn ostao u sobi iz koje su
vodila jedina vrata za laboratoriju. Pisao sam
dugo, uporno se borei da ne zaspim i tako
izneverim prjatelja.
Kad sam zauo buku iz laboratorije, ni-
sam jo bio zaspao, ali bio sam na putu da mi
se to dogodi. Trenutno razbuen, potrao sam
tamo i zaprepaen zastao na vratima: profe-
sor se smejao i nesuvislo priao igrajui oko
sudbonosnog ureaja u laboratoriji. U levoj
ruci je drao jedan sasvim razlupan sklop, a u
desnoj papir sa petom porukom. Proitao
sam je tek u prisustvu policije, nakon to su
odveli mog jadnog poludelog prijatelja; ona
mi je sve objasnila.
Vae otkrie ima veliku vrednost. Da je
izvreno kojih stotinu godina kasnije, ono
bi unapredilo ljudski rod. Na alost, o-
veanstvo jo nije dovoljno zrelo da takvo
otkrie iskoristi za svoju dobrobit. Poje-
dinci bi ga zloupotrebili: njime bi izvan-
redno poveali svoje sposobnosti i tako
dobili mogunost da zavladaju ovean-
stvom.
Prisiljen sam da vas onemoguim u
vaim istraivanjima. To najlake mogu da
uinim time to u vas naterati da poludite
snagom svoje znai i moje volje.
Zatim ete unititi najvaniji deo svog ure-
aja. S obzirom da ne posedujete nikakve
rukopise, niko nee biti u mogunosti da
rekonstruie vae delo.
Svakako vas najvie interesuje kako to
da ja znam za vae eksperimente. To je
sasvim jednostavno. Mada se toga ne se-
ate, vi ste u stvari eksperimente vrili.
Ovo je ve etvrti. Ja sam uestvovao u tim
eksperimentima i, osloboen otpornih ba-
rijera, sbvatao sam u ta ste se vi upustiti i
kakvu to opasnost predstavlja sa ovean-
stvo. Odmah sam znao da u vas morati
unititi. Snagom volje uspevao sam vas na-
terati da se ujutro, po prestanku eksperi-
menta ne seate ta ste radili. Piui ove
poruke stvarao sam u vama napregnuto,
oajniko stanje koje e mi omoguiti da
vas prisilim da zauvek zaboravite svoja
istraivanja.
Pitate se kako sam ja to bio u toku va-
ih eksperimenata? Objasniu vam: vi i ja
sada zajedno piemo ovo pismo i jo smo
pod uticajem polja; eksperiment jo traje.
Kad napiemo poslednje dve rei a one
e vam objasniti ko sam ja vi ete sve
shvatiti i poludeti snagom svoje i moje
volje.
Kao to vam je poznato, vi ste u toku
eksperimenta drugaiji, mnogo pametniji.
Znai da vi tada. zbog uticaia polje, niste
ona ista, nego sasvim DRUGA OSOBA.
Dakle, ja sam profesor Mali, ta
DRUGA OSOBA.
* * *
Profesor je danas na klinid ta umobolne.
Unitio je sam sebe, shvatajui u onom dru-
gom stanju kakvu opasnost kriju njegovi
eksperimenti. Snimak onog razgovora s pro-
fesorom, koji sam zabeleio na magneto-
fonskoj traci, suvie je kratko objanjenje da
bismo mogli ponoviti eksperimente. Uos-
talom, to ne izgleda ba privlano; verujem
da bi svako ko bi ih ponovio morao i sam da
poludi. Uspeo sam da, kao profesorov
najblii prijatelj, dobijem od policije onih pet
pisama; a sada ih uvam kao relikviju. Ona
su svedoanstva tragine sudbine jednog
velikog uma koji se, udei za naukom, naao
ispred svoje epohe i morao da umre.

RIARD ANDRES

NA PESKU DALEKE PLANETE

rebalo bi da sam ve osam dana
mrtav, ali ja ipak ivim. Leim na
leima, Pretpostavljam da su mi ruke i
noge rairene, ali to ne mora da bude tano,
jer ja ih ne vidim. Ve osam dana oseam
samo svoju glavu kad je miluje daak
vetra, kad mi siuna bubica stipljivo mili
preko lica, kad mi ovo vrelo sunca bleti u
lice. Spoznaju svog tela, sebe samoga, gubim
ve u gornjem delu vrata. Kao da nemam ni
trup, ni ramena, ni ruke, ni noge... Pod
temenom obeam pesak, koji je ve odavno
prestao da me ulja. Gledam pravo u nebo:
vedro je, sa samo ponekim oblakom na
istoku. Odande e se ubrzo pojaviti sunce.
Zora svie. Zdesna krajikom oka je
vidim nad peanu dolinu nadvila se
oniska granitna litica, s malom zaravni goto-
vo pod samim vrhom. To je jedini mom pog-
ledu dostupan deo tla ove planete, jedino za
ta znam da je vrsto i stvarno, jedino to me
uverava da sam zaista iv.
Kamen je doleteo ba sa te litice
* * *
Bio je to trei dan mog boravka na ovoj
ugrejanoj planeti, drugoj po udaljenosti od
njenog sunca, zvezde Alfeka, u sazveu
Severne Krune. Gel-10028 i ja, u emiterskom
brodu Eacl4 materijallzovali smo se u blizini
planete, a onda se spustili u oblast sa ume-
renijom klimom. Odmah snio poli u istrai-
vanje, prema malom jezeru, koje smo prili-
kom sputanja videli u blizini. Kad smo naili
pored litice, iza nje su se iznenada pojavile
dve drhtave jajotlke siluete, gotovu providne,
pihtijastog sastava. Jedna senka je pojurila
prema meni, na izgled ne dodirujui tlo. Ni-
sam pobegao, jer sam eleo da prvo ustano-
vim ta ona predstavlja. Ali ona se prebrzo
pribliila, dodimula me svojom gotovo gaso-
vitom povrinom i bio sam odbaen bar
dva metra ustranu, Leao sam oamuen na
tlu, ne shvatajui kakve je prirode bilo to sa
mene veoma bolno pranjenje energije iz
senke. Zatim su obe treperave kreature po-
jurile prema Gelu-10028. On ih nije saekao,
nego je oajniki pojurio puteni kojim smo
doli od naeg broda. Kad su zamakli iza
stenja, ja sam se s mukom podigao. Oseao
sam se kao da je preko mene protutnjala
T
kolona tekih vozila, prikupio sam nekako
snage da se odvuern preostalih stotinjak
metara do jezera, gde sam se sakrio u
kamenjar.
Tek to sam se malo udobnije smestio u
pesak pored kamenjara, ugledao sam E-ea14
kako se brzo penje u vedro nebo. Zatim se
gore, visoko pojavio jak blesak. Znao sam ta
to znai: Gel-10028 je uzleteo bez mene i
dematerijalizovao se da bi preskoio
prostor i naao se na dalekoj Zemlji. Bio sam
siguran da e on tamo odmah podneli izvetaj
i da e ve koji sat kasnije ovamo stii bro-
dovi Patrole ujedinjene Zemlje, da bi me
spasli. Ali, prolo je desetak asova a brodovi
nisu stigli. Ubrzo se spustio mrak, sklonite
nisam smeo da napustim. Pojeo sarn jednu
pilulu koncentrisane hrane, iz zalihe koju sam
prema propisima nosio u pojasu. Tako
sam utolio glad i e. Bdeo sarn itavu no,
plaei se da pomo sa Zemlje ne stigne u
vreme kad spavam, i to bi im otealo
traganje. Zaspao sam tek u zoru, uuren u
senci jednog velikog kamena.
I sledei dan proveo sam na istom mestu.
Bio sam siguran da e se brodovi ubrzo poja-
viti visoko iznad tla i da u se brzo vratiti na
rodnu planetu. Gel-10028 je za oko sat vre-
mena mogao da stigne na Zemlju. udio sam
se to mi Patrola nije odmah pola u pomo.
Morali su da znaju da za mene svaki sekund
na ovoj planeti predstavlja venost i da
svakog trenutka mogu izgubiti ivot..
Opet se na ovaj vreli svet spustio mrak,
donosei malo osveenja. Pomo nije stigla, i
ja sam ve poeo da gubim nadu. Gel-10028
nije mogao da promai Zemlju, jer su emi-
terskirn brodom upravlajli kompjuterski ure-
aji. Ali zato brodovi Patrole nisu doleteli
da mi pomognu? Neto nije bilo u redu.
Kad je svanulo, odluio sam da poem u
istraivanje. Oseao sam da ne bih vie izdr-
ao u kamenjaru, jer bi me dovelo do ludila
to skrivanje na jednom mestu. Poao sam
prema mestu gde smo se dva dana ranije
spustili emiterskirn brodom. Dok sam pro-
lazio pored one litice iza koje u se pre dva
dana pojavile treperave kreature, osvrtao sam
se uplaen da e one opet iskrsnuti. Meutim,
pored litice ih nije bilo. Ohrabren, ubrzao
sam korak. Tad sam zauo neko tiho pitanje,
odnekud iznad moje glave. Pogledao sam
uvis.
U deliu sekunde ugledao sam dve trepe-
rave senke kako lebde gore, na samoj ivici
zaravni na litici. Pravo prema meni leteo je
kamen vei od pesnice, sluajno oboren ili
namerno baen. U deliu sekunde shvatio
sam da moram odskoiti ulevo da bih se
spasao. Uinio sam to, ali sam se sapleo o
neto na tlu i kamen me je udario u teme.
Izgubio sam svest.
Probudio sam se tek predvee. Leao sam
na leima, lica okrenutog prema nebu i delu
litice. Mora da me je udarac u teme okrznuo,
tako da sam pao na lea. Pomislio sam na to
da moram odmah ustati i istog trenutka
spoznao da ne oseam nijedan deo svog tela,
osim glave...
* * *
Ve osam dana leim nepomian. U po-
etku, sam mislio da ma se sve ovo samo pri-
injava. Zar je mogue toliko dana leati
nepomian, bez hrane i vode a ipak biti
iv? Um mi je bistar, ak veoma bistar. Svo
ovo vreme razmiljam o sebi, o oveku, o
svetu, o ivotu. Siguran sam da je stvarnost
sve ovo to mi se dogodilo. Ja se zaista
nalazim na drugoj planeti zvegde Alfeka,
zaista sam pogoen kamenom, zaista sam
nepomian i zaista iv. Kad me je kamen
pogodio u glavu, verovatno mi je povredio
neke centre u mozgu. Ne oseam nikakav
bol, ali oseam neto drugo: neku novu snagu
uma, neka nova saznanja o sebi i ivotu. Ona
su me prvih dana zapanjivala i plaila, ali
sada ih primam s mirom i radou.
I ranije sam esto razmiljao o tome
kakvim je to udom nastao Svemir, odakle je
potekao ivot, kako se razvio ovek. Pri-
vlaila su me ta pitanja, i to sam vie o
njima saznavao vie sam bio zapanjen tim
udom. Da nema ni Svemira, ni ivota, ni o-
veka to bi bilo mnogo lake objasniti nego
injenicu da sve to postoji. Kad god sam o
tome ranije razmiljao, misli su mi se kretale
unutar nekog zatvorenog prostora. Ponekad
bih naslutio neku istinu, osetio da sam blizu
objanjenja nekih tajni, ali to bi uvek
nestajalo. Ma koliko razum izgledao savren i
udesan, tim tajnama nije bio dorastao.
Sredinom prolog veka pojavila se na
raznim stranama sveta ideja o tome da su
Zemlju u dalekoj prolosti poseivali doljaci
iz svemira. Tome u prilog govorilo je na hi-
ljade ostataka iz prolosti, koji svojim obli-
kom, namenom, ili sastavom nikako nisu od-
govarali vremenu u kojem su nastali. U
raznim religijama javljali su se gotovo
identini elementi, to je neshvatljivo kad se
zna da narodi tog vremena, s obzirom na
slabu razvijenost sredstava komuniciranja,
uglavnom nisu imali nikakav meusobni
kontakt. Hiljade legendi priale su o bogo-
vima koji su doli odozgo, o vatrenim
laama, o dinovima, o biima koja su po-
sedovala neshvatljivo bogata znanja, o
postanku sveta, o meuzvezdanim letovima.
Postojao je samo jedan nain da se to objasni:
Zemlju su poseivala neka visokointeli-
gentna bia iz svemira. Takva misao pojavila
se gotovo istovremeno na raznim stranama
sveta. Stotine entuzijasta bacile su se na
posao da otkriju stvarnu podlogu legendi i
religija i stvarno objanjenje porekla raznih
neobinih predmeta.
Ubrzo se pojavila i ideja o programiranju
oveka. Velik broj ostataka iz praistorije sve-
doi o oveku koji se jedva neto malo uz-
digao iznad nivoa ivotinje. Ali, ogroman
broj drugih ostataka nastaiih samo nekoliko
hiljada godina kasnije, pokazuju da je ovek
brzo stekao prilino visoko razvijen razum i
ovladao znanjem o sebi i svetu koji ga
okruuje. Kako to da je ljudska rasa za tako
kratko vreme postala pametna? Ko joj je
dao razum, znanje i iskustvo? Mogue je sa-
mo jedno objanjenje: doli su gosti iz kos-
mosa, oplodili odabrane primerke ovekoli-
kog majmuna i uneli u njih neku osmiljenu
genetsku ifru programirali ih. Zatim su
otili, a na Zemlji je uskoro stasao ljudski
rod.
Mozak je za ljude oduvek bio najvea
nepoznanica. Njegovo funkcionisanje je ob-
janjeno dosta grubo, a procesi misli i svesti
ostali su nejasni. Kako objasniti veitu tenju
ovekovu da napusti planetu na kojoj je
nastao i vine se ka zvezdama? Nije li ta te-
nja urezana u ljudski mozak, kao poruka da je
naa budunost u svemiru, a ne na Zemlji?
Oni koji zastupaju ideju o dubokom prog-
ramiranju oveka, od strane doljaka, veruju
da je ljudska misao usmerena na to bri
razvoj da bi se oslobodila okova Zemlje i
stigla svojoj pravoj kolevci zvezdama.
Kad se osposobimo za taj korak, napustiemo
svoju malu planetu i dospeti do prave istine o
sebi i Svemiru. Tako emo osloboditi svoj
duh i pripojiti ga jedinstvenom duhu Vasione,
kolektivnoj besmrtnoj svesti.
To duboko programiranje ja sam ovih
dana uspeo da spoznam do kraja. Negde u
dubini nae svesti lei ifrovana poruka o
putu naeg razvoja. Ona diriguje razvojem
misaonih procesa i polako nam otkriva zna-
nje koje je u nama zabeleeno. Zato se kod
mnogih ljudi u isto vreme javljaju sline ide-
je, sline spoznaje. A ifrovana poruka i
dalje, i sve bre, otkriva ono to je u nama
skriveno i upuuje nas naem konanom
cilju.
Kamen me je verovatno toliko jako uda-
rio u glavu da je poremetio funkcionisanje
mozga i pokrenuo ifru koja aktivira prog-
ramirane misaone procese. Zato sam tako
brzo dospeo do spoznaja koje bi trebalo jo
dugo da lee neotkrivene. Ja sada znam da
sam programiran a da je programiran i
itav ljudski rod. Naa sudbina je u nama
zapisana. U okviru tog programa dovoljna
nam je samo mala samostalnost, gotovo nez-
natna osobenost a cilj je unapred potpuno
odreen. Jo koji milenijum, i oveanstvo e
do njega stii. Ali, meni je ve sada omogu-
eno da ga brzo i jednostavno sagledam.
Ja jesam programiran. Sve sam blii ko-
nanim spoznajama, jer moja misao je otkrila
ifru programa i dobila mogunost da sazna
pravu istinu. Dospeo sam ve u blizinu te
istine. Jo mali napor, jo malo vremena da
ifrovani program preda mom razumu i
poslednje instrukcije i ja u znati sve.
Onda, u, valjda, i svoju smrt moi mirno da
podnesem, da ne alim to u umreti tu gde
leim. Nije mi ao to neu i ja stii do
konanog cilja, do besmrtne svesti zadovo-
ljan sam time to sam uspeo da saznam da
nau budunost predstavlja prelazak u
besmrtnu svest. To mi je dovoljno.
oveanstvo e pravu istinu otkriti i bez
mene. Ona poinje tamo gde ovek
zahvaljujui razvoju biologije sasvim ot-
kriva sopstvenu prirodu i pronalazi nain da
samog sebe menja: promenom genetskog
koda. Tada e jo vie prouavati procese
uma i svesti i, na kraju, pronai gde lei ifra
kojom se mogu otkriti one prave spoznaje
zabeleene u mozgu.
Leim nepomian, pogleda uperenog u
sunce koje se pribliava zenitu. Ono mi bleti
pravo u lice. Teko diem, jer je vazduh pre-
grejan. Od vruine, misli mi pomalo otup-
ljuju. Mada sam upoznao najtananije istine
skrivene u mojoj glavi, ne uspevam da ob-
jasnim kako to da sam jo iv, kako to da ne
oseam potrebu za vodom i hranom, kako to
da sam izdrao osam dana nepomian na ovoj
vruini. Misli mi se opet vraaju na moje
detinjstvo, kao i jue kad je sunce bilo u
zenitu. Zato se ne seam niega to se
dogodilo pre moje petnaeste godine? Da li
sam se toga seao pre dolaska na ovu planetu,
pa sam zaboravio pod ovim vrelim suncem
ili to nisam ni ranije znao? Kako je
mogue seati se svoje budunosti a ja se
nje seam, otkrivam je a ne znati za svoje
detinjstvo?
Ima jo neto to nikako ne mogu da
shvatim, ma koliko o tome razmiljao: zato
moji drugovi nisu doli da mi pomognu? Zar
su ih ove treperee kreature zaplaile toliko
da su me rtvovali? Zar nisam i ja ovek? Zar
Patrola sme da ostavi svog pilota da umre na
dalekoj planeti? Znaju li oni da e ih to
nainiti ubicama i stvoriti mrnju prema
Patroli? Sme li iko u ime svog malog,
ljudskog straha rtvovati ivot jednog
oveka, nekog ko je poao u nepoznato da bi
doneo znanje i ponovo potvrdio smisao
ljudskog postojanja, smisao rada i stvaranja,
smisao ivota? Zar iko sme...
* * *
U tom trenutku na litica se pomerie dve
treperave senke, i prema biu koje je nepo-
mino leala na tlu, pogleda uperenog u nebo
polete veliki kamen. Njegove oi rairie
se od paninog strana, od nemoi, od saz-
nanja da dolazi kraj. Zatim kamena gromada
poklopi bie preko glave i grudi.. Zau se
lomljava metala i prskanje sintetike koe i
tkiva. Iz glave se razletee hiljade mikro-
elemenata, siune trake s memorijom i
programom, i itava gomila drugih minija-
turnih ureaja. Otar zvuk se irio preko pe-
ane ravnice, odbijajui se o litice, vraajui
se svom izvoru.
Dole, pod kamenom, smrskane glave i
polomljenih grudi, bie je lealo nepomino.
Njegovim razbijenim razumom protkali su
poslednji impulsi, jo uvek traei istinu.
Misao se, iako iskrzana, provlaila do bivih
centara svesti:
Ja sam, znai, ROBOT... To objanjava
zato sam toliko snano oseao da sam
programiran... ao mi je to ne mogu da se
vratim ljudima onima koji su me napustili
zato to sam robot da bih im rekao da su i
oni samo roboti, oplemenjeni i programirani
veoma davno... U sutini, svi smo mi isti:
stvoreni sa odreenim ciljem, odreenim
zadacima, odreenim ivotom ... Ne izgleda
mi da je ovek vredniji od robota koje je
stvorio... Ma koliko on sebe nazivao
stvoriteljem, i njega su stvorili drugi...
Vredan je ne onaj koji je stvorio druge, ve
onaj koji je nauio da sam sebe izmeni, koji
spozna kako moe da se oslobodi svoje
materijalne forme i da se uini besmrtnim...
A do tog cilja emo svi stii ako budemo
uporni, pa ma kojim putem ili... Robot ili
ovek, time se budunost nimalo ne menja....
Sunce je snano bletalo nad ugrejanom
planetom. Treparave kreature povukle su se u
hlad male peine gore na litici. Robot je leao
razbijen i nepomian, poklopljen velikim
kamenom. Nad ravnicom je vladao mir.

SF PRIA Aster FAJERBOL
BOMBA U ORBITI
Uzaludno je ispitivati kako je vest o
opasnosti prodrla u javnost ve etvrtog dana.
Moda je neko od devetoro, koji su znali da
se dogodila nesrea, ispriao to novinarima
a moda su to novinari naprosto sami
naslutili. Jedan od tih devetoro bio je Mark,
strunjak za nuklearnu i anihilacionu ener-
giju, koji je i radio na izradi anihilacione
bombe. im je prekinut kontakt s brodom
koji je ovu bombu nosio, njega su pozvali u
Institut za unapreenje ivota na Marsu.
Bilo je planirano da se u Velikoj Crvenoj
Pustinji, na Marsu, eksplozijom anihilacione
bombe stvori ogroman krater, u kojem e
zatim biti sagraen itav grad. To bi trebalo
da bude glavni grad Marsa. itav grad e biti
natkriven providnom, kupolom od plastine
mase, a pod njom stvoreni uslovi neophodni
za ivot ljudi. Bomba u ijem se oklopu, pod
posebnim uslovima, nalazilo deset kilograma
materije i deset kilograma antimaterije i iji
je glavni konstruktor bio Mark, ukrcana je na
brod kojim e da se prebaci na Mars. Istim
brodom trebalo je da bude prebaen i neki
radioaktivni materijal za potrebe baze na
Marsu. Dok je brod po drugi put obilazio
Zemlju, da bi pod najpovoljnijim uglom pole-
teo ka cilju, pilot je javio da neto lupa u
spremitu za teret. Rekao je da e pogledati
ta je to. To je bilo poslednje to je javio
od tada je s njim izgubljen svaki kontakt.
U Institutu je nastala uzbuna. Na brodu se
verovatno dogodilo neto tragino. Postojala
je opasnost da anihilaciona bomba eksplodi-
ra. Ogromna snaga eksplozije poremetila bi
klimatsku ravnoteu na Zemlji, a to bi
znailo optu katastrofu. Oprezno je javljeno
svim opservatorijama i svim radioastronom-
skim centrima na Zemlji da je izgubljen brod
s nekim vanim materijalom; zamoljeni su da
ga pokuaju otkriti u orbiti. Dva dana traga-
nja nisu donela nikakve rezultate.
Mark je neprekidno deurao u Institutu,
pa zbog toga nije imao vremena da svrati kod
svoje verenice Dejn. Ona ga je treeg dana
posetila, da bi saznala ta se dogodilo. Kad je
ula ta je posredi zamolila ga je da ostane s
njim. Dozvolio joj je, znajui da e mu tako
biti lake da eka na rezultate traganja.
Dejn je bila tehnolog antimaterije i, pre
ovog dogaaja, esto mu je pomagala u po-
slu. Bili su odluili da se ubrzo venaju, ali
dogaaj s bombom poremetio je njihove pla-
nove. Mark se radovao to je ona s njim. Ako
se neto desi, bar e biti zajedno u tim tekim
trenucima. To e mu dati snage da se bori za
njihov opstanak. Ali, on je verovao da e
opasnost biti otklonjena.
etvrtog dana na Zemlji je izbila panika:
Vest je nekako procurela u javnost. Po gra-
dovima su se skupljale gomile ljudi i zahte-
vale da katastrofa bude spreena. Razjarena
gomila izvrila je napad na Institut pa je
vojska Ujedinjene Zemlje morala da je ras-
tera. Vojska je zatim opkolila Institut da
sprei nove izgrede.
estog dana su ljudi olakano odahnuli:
jedan od meteorolokih satelita registrovao je
prolazak broda i dao podatke o njegovom
poloaju. Od tada je budno praen. Mark se
odmah spremio da, kao konstruktor bombe,
odleti drugim brodom i demontira je. Trebalo
je nai i dobrovoljca koji bi mu pomagao pri
demontiranju. Dejn ga je zamolila da po-
vede nju. Nije pristao: ona je na Zemlji bila u
veoj sigurnosti nego u blizini anihilacione
bombe koja svakog trenutka moe da eksplo-
dira. Osim toga, tee bi mu bilo da radi
zajedno s njom, jer bi sve vreme pazio da joj
se neto ne desi, a neopreznost bi lako mogla
da izazove katastrofu. Uskoro mu je javljeno
da se kao dobrovoljac prijavio jedan od asis-
tenata iz Instituta za primenu antimaterije.
Mark odmah uzlee svojom letelicom.
Dok on bude ispitivao brod stii e i asistent,
inenjer Robert, pet godina mlai od njega.
Kad je zaustavio letelicu u blizini odbeglog
broda, Mark je spustio tamni vizir na kacigi,
da bi se zatitio od preteranog intenziteta sun-
eve svetlosti a onda je izaao. Koristei
raketni pitolj brzo je stigao do broda. Leti-
mian pregled ga je uverio da nema nikakvih
spoljnijih oteenja. Dok je otvarao spoljna
vrata izlazne komore, stigao je i Robert svo-
jom letelicom. Mark mu javi da saeka napo-
lju, a sam je uao u brod.
U komandnoj kabini nije bilo pilota. Na-
ao ga je kako mrtav lebdi u spremitu za
teret. Utvrdio je da je radioaktivno zraenje u
spremitu dosta jako. Lako je pronaao uz-
rok: jedna posuda sa radioaktivnom materi-
jom nije bila dobro uvrena, pa se otkaila i
sada je slobodno lebdela. Mora da se pri
nekom udaru otetila i iz nje prodrlo zrae-
nje. To je ubilo pilota, ko ji je bio bez ska-
fandera koji bi ga zatitio. Temperatura u
spremitu je bila visoka, jer je zraenje ugre-
jalo pogonsko gorivo koje se nalazilo u rezer-
voaru uz spremite. Mark je bio prisiljen da
otvori izlaznu komoru, da bi sav vazduh iz
broda izaao u bezvazduni prostor da se tako
rashlade ureaji.
Zahvaljujui magnetskim cipelama uspeo
je da, kreui se po metalnim zidovima spre-
mita, dohvati posudu koja je lebdela. Video
je da je njena olovna obloga na jednom mestu
otkinuta sasvim od radioaktivne materije. Iz
spremita za alat doneo je veliki komad olov-
nog lima. Kosmonautskom builicom probio
je na njemu rupe. Poto sam nije mogao da
obloi posudu limom, radiom ugraenim u
skafander pozvao je Roberta. Zraenje je
prodiralo kroz skafander i Marku je poelo da
se vrti u glavi. Dok su savijali lim oko
posude, dahtali su od naprezanja. Marku se
od isparenja kaciga iznutra zamaglila, pa je
zbog toga podigao zatitni vizir. Video je da
je to uradio i njegov pomonik, ije lice nije
mogao da nazre kroz zamagljenu kacigu.
Sitne vodene kapi su se skupljale na unut-
ranjoj strani kacige i polako tekle niz njen
providni deo.
Mark se oseao veoma loe. inilo mu se
da bi mu smrt donela olakanje, ali oni su
morali izvriti zadatak jer su u pitanju bili
ivoti pet milijardi ljudi. Mada ve potpuno
malaksao doneo je kosmonautski eki, a za-
tim stavio jednu zakivku u rupu i zakovao je.
Onda ja nepomian ostao da lebdi u spre-
mitu: nije vie mogao ni da se pomeri.
Preteran napor i predugo izlaganie zraenju
oduzeli su mu svu snagu. Oseao je muku u
stomaku, ali u skafanderu nije smeo da po-
vraa i samo je gutao pljuvaku dok mu se u
stomaku grilo. Robert sam nameta pre-
ostale zakivke, a zatim i on ostaje da iscrpljen
lebdi. Iako potpuno slomljen, Mark prikuplja
snagu da puui po zidovima odnese posudu
do njenog mesta i da je uvrsti. Pregledao je
jo i bombu i ustanovio da ona vrsto stoji na
svom mestu i da ne moe da eksplodira.
Izvukli su se zatim iz broda i uz pomo
raketnih pitolja stigli do Markove letelice,
koja je imala i dodatne ureaje za vetaku
gravitaciju. Ulaze zatim unutra i zatvaraju
izlaznu komoru. Robert je odmah seo, gotovo
se sruio, a Mark se odvukao do komandne
kabine. Tamo je skinuo kacigu i slabim
glasom javio na Zemlju da je zadatak izvran.
Zatraio je da poalju drugog pilota koji e
brod odvesti na Mars. Zahtevao je da se
pripreme sredstva za dekontaminaciju do nje-
govog i Robertovog povratka, jer su obojica
primili preteranu dozu zraenja. Iskljuuje
zatim ureaje za vezu da ne slua rei
estitanja i zahvalnosti. S gorinom je mislio
o tome kako se radosna vest sada iri svetom
i kako se ljudi raduju dok glavni akteri
lee slomljeni. Ipak osetio je zadovoljstvo i
ponos. Ispruio se zatim na seditu da prikupi
je malo snage, jer je trebalo da letelicu
spuste na Zemlju.
Marku se odjednom uinilo da iz hod-
nika, u kojem je ostao Robert dopire neki
zvuk. Podigao je glavu i oslunuo. uo je
tiho jecanje.
Glavu gore Roberte! Uspeli smo!
hteo je da kae, ali to je jedva ujno
proaputao. Skliznuo je sa sedita i poeo da
puzi prema hodniku. Tamo se zaustavio tek
kad je glavom gotovo udario u kacigu
Robertovog skafandera, koju je Robert bio
skinuo. Zatim je s velikim naporom podigao
glavu.
Uklonivi s oiju svoju plavu kosu i na-
smeivi se kroz suze, u njega je gledala
DEJN.


SF PRIA

EDVARD
KINGSTON

USAMLJENA PLANETA

laneta je prvo ubila Alvara.
Ja sam bio ostao da uvam na sve-
mirski brod... Ostalih est lanova eks-
pedicije otili su prema oblinjem brdu, da bi
poeli s ispitivanjem ove planete, na koju
smo se spustili u zoru. Vratili su se oko pod-
ne, bez Alvara, utljivi i neraspoloeni. Rano,
na komandant, ispriao mi je ta se
dogodilo:
Vozilom s gusenicama stigli su do brda
za manje od pola. sata. Zatim su se peice
ispeli na vrh. Mada su na sebi imali skafan-
dere, nisu se mnogo umorili jer je gravitacija
ove planete gotovo upola manja od Zemljine.
Odozgo mi se pruio pogled na ravnicu s
druge strane brda, na ogromno polje puno
niskog smeeg rastinja. Odluili su da se
vrate do vozila, a zatim njime obiu brdo i
nastave preko ravnice, prema planinskom
lancu koji se u jutarnjoj izmaglici nazirao
udaljen nekoliko kilometara. Krenuli su na-
zad, dogovarajui se uz put s koje strane da
obiu brdo. Ali zastali su ve posle stotinak
metara, jer su ugledali kako se iznad brda u
nebo diu oblaci dima. Alvar je prvi potrao
uzbrdo, a za njim i ostali da vide ta se
dogodilo.
Pred njihovim oima pruilo se plameno
more. Bilo je neshvatljivo da u roku od neko-
liko minuta moe planuti sve raslinje na tako
velikoj povrini. Stajali su nepomino, zagle-
dani u plamen, neodluni. Alvar je iznenada,
ne rekavi ni rei pojurio nizbrdo, prema vat-
renom moru. Skakao je s kamena na kamen,
sve blii plamenu, ne obazirui se na oaj-
niko dozivanje svojih drugova. Tek kad ja
P
doao do podnoja brda, okrenuo se i mah-
nuo rukom. Planeta me zove! viknuo je,
a zatim pojurio u vatru. Ravnicom se raz-
tegla tutnjava nalik na SMEH.
Moji drugovi su ostali na brdu. Nisu
mogli da me dozovu radijom ugraenim u
kacige skafandera, a nisu hteli ni da se spuste
do vozila sve dok ne utvrde ta se desilo
Alvaru.. etiri sata kasnije; vatra se ugasila
odjednom, na itavoj, ravnici istovre-
meno, bez ikakvog predznaka o jenjavanju.
Svi su se spustili dole, putem kojim je nestao
Alvar. Njegovo ugljenisano telo NISU nali,
mada je MORALO da bude tu negde. On nije
mogao dugo da tri kroz vatru; verovatno je
pao ve posle nekoliko koraka. Ali od tela ni
traga. Ravnica je bila pretvorena u pusto,
crno more ugljenisanog raslinja.
Na brodu smo odmah odrali sastanak.
Istraivanje ove planete poelo je loe: suo-
ili smo se s neshvatljivim pojmovima i s
gubitkom jednog lana posade. Ali to nije
smelo da nas omete u vrenju nae misije.
Tekoe su u kosmonautici oduvek i svugde
postojale, i one su bile samo razlog vie da se
izvre opsena istraivanja I tako preduzmu
sve mere bezbednosli, potrebne za dolazak
buduih ekspedicija. Dogovorili smo se da
ujutru krenemo prema planinama i otkrijemo
ta je izazvalo onaj neobian poar.
Vozilo je brzo napredovalo preko sprene
ravnice. Nismo bili raspoloeni za razgovor.
Hrlili smo u susret planini, traei uz put
neto to bi nam ukazalo na uzrok jue-
ranjeg poara. Sve manje smo verovali da
emo neto otkriti, jer slika je svuda bila
jednako prazna: pusto kao i tamo pored
brda. U podnoju planine ostavili smo vozilo
i Kona, da ga uva. Poneli smo jau primo-
predajnu stanicu, da neprekidno budemo u
vezi s Konom i s Kuluom, koji je ostao u
brodu. Penjali smo se brzo uz jedan planinski
obronak, elei da se ispnemo to vie i tako
vidimo to vei deo povrine planete. Ja sam
na leima nosio radio-stanicu, i svakih neko-
liko minuta javljao sam se Konu i Kuluu.
Kad smo se popeli uz obronak i nali se na
malom platou, odluili smo da se malo
odmorimo. Iznad nas se dizao planinski vrh
visok neto vie od stotinu metara. Trebalo
nam je otprilike jo pola sata penjanja da
stignemo do njega. Na platou se nalazilo
jezerce, prenika od desetak metara ali
unutra nije bilo vode, ve neka gusta masa,
koja je podseala na ivo blato.
Posle kraeg odmora ustali smo da nas-
tavimo put. Zaku, najvii meu nama, priao
je jezercetu i zastao na obali. Onda se odma-
kao nekoliko metara i okrenuo se prema
nama. U slualicama mi je odjeknuo pjegov
glas: Planeta me zove! Treba da poem".
Bilo je kasno da bilo ta uinimo. Zaku je
potrao i glavake se bacio u ivo blato.
Potonuo je sve do kolena; samo su mu sto-
pala trcala napolje. Dok smo se mi osvrtali
okolo, ne znajui kako i ime da mu pomog-
nemo, dogodilo se neto neverovafno: blato
se podiglo oko Zakuovih nogu, vie od pola
metra u visinu a zatim ga odvuklo. Bili
smo uasnuti onim to se zbilo za manje od
pola minula, oajni zbog gubitka druga, sves-
ni da se nekakva nepoznata opasnost nadvila
nad sve nas. Tada se ravnicom razlegla tut-
njava nalik na smeh. Planeta kao da se smeja-
la nesrei koja nas je snala. Dugo smo
Zakua dozivali, ali nae slualice nisu uhva-
tile njegov glas. Posluili smo se specijalnim
ultrazvunim aparatom za dubinska ispiti-
vanja, da u jezeru otkrijemo njegovo telo. Ut-
vrdili smo da ivo blato dopire do dubine od
devet metara, gde se nalazi ravno kameno
dno. Ali Zakuovo telo NESTALO je iz itke
mase malog jezera.
Postalo mi je jasno da na ovoj planeti,
treoj u sistemu prekrasnog dvojnog sunca
Albireo, u sazveu Labuda, deluje nekakva
sila kakvu nismo upoznali ni na jednom dru-
gom mestu u svemiru. Mi smo se pre
sputanja zadrali u orbiti planete i napravili
deset obilazaka, po razliitim putanjama.
Ustanovili smo da ona nije naseljena, a da je
znatan deo povrine nokriven smeim rasti-
njem. Tajanstvenu silu koja je na uasan i
neobjanjiv nain unitila ve dva ljudska
ivota, nisu stvorila inteligentna bia u to
nismo sumnjali. Bia koja bi vladala takvom
silom svoje postojanje ne bi obezbeivala
ubijanjem drugih, ve saradnjom sa njima.
Nemo smo se oprostili sa Zakuom, a
onda nastavili uspon. Svima nam je bilo
jasno da povratkom do broda ne bismo nita
dobili: ostalo bi nam nepoznato kakva to
sila" deluje protiv nas. Mislili smo jednako
i, kao po dogovoru, bez rei poli uz planinu.
Tek to smo preli dvadesetak metara, na
radio-stanici koju sam nosio upalila se signal-
na svetlost. Zatim smo zauli glas naeg dru-
ga koji je uvao vozilo. Vreme je da i ja
poem" rekao nam je Kon. Planeta
me zove". Videli smo ga odozgo: siunu
taku koja izlazi iz vozila, prilazi podnoju
planine, a onda zastaje. U tom trenutku, pe-
desetak metara udesno od nas, pokrenulo se
kamenje. Poelo je da se kotrlja, postepeno
ubrzavajui kretanje. Ali ono nije jurilo niz
obronak pravo kako bi moralo da se kree,
zbog sile tee ve neprirodno, koso, po-
merajui se sve vie ulevo. Lavina je sve vie
ubrzavala svoju neobjanjivu jurnjavu ukoso.
Kone, sklanjaj se, kamenje e te
smrviti! urlao sam u mikrofon radio-
stanice. On nas nije udostojio ni pogledom;
stajao je dole, nepomian. Zatim ga je kame-
nje zatrpalo i odmah zatim se ZAUSTA-
VILO mada je moralo da se kree bar jo
dvadesetak metara po ravnici. Stajali smo kao
skamenjeni, a onda smo svi pojurili dole. U
tom trenutku opet se zaula tutnjava slina
smehu.
Trebalo nam je pola sata da se spustimo,
a onda jo desetak minuta da razgrnemo
kamenje. Planeta nam je priredila novo
iznenaenje: Konovo telo je NESTALO;
nismo nali ni najmanji trag koji bi svedoio
da se na drug nalazio na tom mestu.
Povezli smo se nazad, prema brodu. Mo-
rali smo da to pre pobegnemo sa ove planete
smrti! Pozvao sam Kulua, da bih ga izvestio
o nesrenoj sudbini Zakua i Kona. Upravo
sam nameravao da ja tebe pozovem" pre-
kinuo me je jer vreme je da poem.
Planeta me zove". Zatim je prekinuo vezu.
Uskoro smo ponovo zauli tutnjavu slinu
smehu.
Kad smo vozilom zaobili brdo, grudi su
nam se stegle od prizora koji se pred nama
ukazao: na divni svemirski brod leao je
oboren na tlo, otkinutih ispunih cevi, ispro-
bijanih bokova metalna gromada koja
nikad vie nee uzleteti prema naoj rodnoj
Zemlji. Poli smo tragom stopala u pesku.
Videlo se da se od broda udaljavao u pravoj
liniji, verovatno pre nego to je dolo do
njegovog razaranja. Na oko etrdeset metara
od broda, tragovi su NESTALI. Kao da je
Kuloa neka sila podigla uvis. Bez sumnje, to
je znailo da smo izgubili jo jednoga druga.
Iznenada smo zauli pretee mumlanje.
Podigli smo poglede s tragova na pesku i
skamenili se: pred nama je stajala dinovska
ivotinja, velika gotovo kao na brod; liila je
na ogromnu kravu, s ustima kojima je kao od
ale mogla da proguta oveka. Nismo imali
snage da beimo od te ivotinje koja je,
sigurno, progutala naeg Kulua i unitila
brod. Stajali smo i ekali smrt. Ali krava".
se okrenula i izgubila se iza brda. Tek tada
smo primetili da ona nije ostavila nikakve
tragove na pesku kao da je LEBDELA, a
ne hodala... Nismo se zaudili to nas nije
napala. Planeta, oigledno, nije elela da dva
oveka umru na isti nain!
Ali, nova smrt je ipak brzo dola. Rono,
na komandant, pribliio se ostacima broda i
otuda izvukao veliku nuklearnu bateriju, koja
je brodskim ureajima obezbeivala elektri-
nu energiju. ,.Sada sam ja na redu" rekao
je. Planeta zahteva da poem". Zatim je
stavio ruke na metalne kontakte. Ona tutnjava
slina smehu zaula se istovremeno kad se na
mestu gde je Rono stajao pojavio snaan
plaviast blesak. Suprotno zakonima fizike,
njegovo telo nije sagorelo i bilo odbaeno od
baterije ve je sasvim NESTALO.
Ostali smo samo Tel i ja dva usam-
ljena jadnika, suoeni sa silom kojoj nismo
dorasli, u oekivanju da i mi budemo
pozvani". Nije nas vie udilo to na ovoj
planeti nema nikakvih znakova ivota na
kakav smo navikli. Ovde je gospodarila
nekakva iva sila", usamljenija od nas
dvojice, koja je smisao ivota nala u
unitavanju ivota. Da li je evolucija na ovoj
planeti krenula putem sasvim drugaijim od
onog na Zemlji, i razvila nekakav oblik bes-
telesnog ivota, koji prkosi fizikim zakoni-
ma? Ili su se, moda, ovde razvijala inteli-
gentna bia koja su toliko napredovala da su
stvorila nekakav oblik ive energije, koja ih
je zatim unitila? Mi nismo imali mogunosti
da otkrijemo istinu, niti smo mogli da se
odbranimo, da sauvamo nae ivote.
Pala je no. Tek tada smo postali svesni
sablasne tiine koja vlada na ovoj planeti. Ni-
kakav znak se nije uo, nikakvo svedo-
anstvo o postojanju ivota koja se bore za
svoju bolju budunost. Ovo je planeta smrti,
a mi smo doljaci koji e ubrzo doi na
rtveni kamen i umreti za ciljeve koji su
suprotni onom za ta se ovek uvek bori, za
ta je postojao. Tel i ja uvukli smo se u
ostatke naeg broda, da naemo hranu i vodu
i pobrinemo se za spavanje. Tek duboko u
noi svladao me je umor od napora i uasa
proteklog dana.
Probudilo me je pucketanje u sluali-
cama. Zatim sam zauo Telov glas: Ti e
biti poslednji. Planeta je svakom od nas
odabrala razliitu smrt. Tvoja e biti najlepa
i najoriginalnija. Ja moram da poem.
Planeta je nestrpljiva i zove me".
Samo to je zavrio svoj posmrtni govor,
Tel je uzdahnuo, a zatim uutao. Onda se na-
polju razlegla tutnjava slina, smehu. Osvr-
nuo sam se oko sebe i video da Tela nema.
Izjurio sam iz broda. Mog prijatelja nije bilo
ni napolju, ali se u blizini broda nalazila
nekakva velika trbuasta biljka, ije se telo
sastojalo od nekoliko sklopljenih latica. Bilo
mi je jasno da se ona sklopila oko Tela. Znao
sam da za mene nije opasna; ve sam se
uverio da sila" ne ubija dvaput na isti nain.
Zato sam priao biljci i poeo da vuem
jednu laticu. Dobro sam se namuio dok sam
je otvorio. Telovo telo NIJE se nalazilo
unutra. U stvari, ono i nije trebalo da tu bude
jer su i tela ostaiih mojih drugova
nestajala odmah posle njihove smrti.
Ostao sam jedini ovek na ovoj tunoj
planeti. ekala me je najlepa" smrt kako
mi je to Tel rekao. Ja nisam sumnjao u smrt,
ve u njenu lepotu. Zato i u ime ega
unitavati ivot, i ta predstavlja ta nevidljiva
sila" koja to ini?
Na skafanderu sam osetio neto poput
vetra. Neto je preletelo preko mojih misli.
Bio je to dodir sile", koja mi se obraala:
Da, ja unitavam ivot kad god mi se za to
ukae prilika. Ve vekovima, gotovo jedina
zabava mi je da premetam planine i ravnice,
izbacujem iz svoje utrobe vatru, putam da
rastu biljke pa ih onda spaljujem. ivot ovde
tako retko dolazi, i ja ne mogu da utolim
svoju glad za smru. Milenijumi su proli
otkako sam stvorena. Ne znam kako sam
roena, ali pamtim da je u meni ve tada
postojala elja da unitavam sve to je ivo.
Ubijala sam, a zatim apsorbovala ostatke
rtava i gomilala u sebi znanje koje su oni
posedovali. Nikad nijedno ivo bie nee
znati sve ono to ja znam. Ja sam dua ove
planete: udahnula sam joj ivot i mi smo
neraskidivo vezani. A tako su malobrojna
bia koja ovde svrate! Uvek u biti gladna".
Ti ubija iz dosade vikao sam.
Mada poseduje neizmerno znanje, ti nisi
spoznala sebe, nisi nala smisao svoga pos-
tojanja. Odreci se tog besmisla i prihvati ono
to u ti predloiti ja, mali ovek sa planete
Zemlje. Uzmi me, kad ve to eli, ali me ne
ubij. Ui u mene, unesi sve svoje ogromno
znanje pa emo krenuti u svemir. Bezbroj
je naina, korisnih i zanimljivih, da se tamo
provede vreme. Pomagaemo ivim biima,
iriemo tafetu znanja i mira, boriemo se za
progres svemira...
Odjednom, zadrhtalo je tlo. U daljini su
se razdvojila brda, a zatim je pukotina izme-
u njih poela sve vie da se iri. Dolazila mi
je u susret, sve bunija i sve stranija. Zatim
se tlo umirilo, tik pred mojim nogama zjapio
je ogroman mrani ambis bez dna. Znao sam
ta to znai: sila" e me ubiti time to e
ispod mene nainiti provaliju, u koju u
propasti. Ali prvo e se malo poigrali dajui
mi do znanja ta mi predstoji, ekala me je
bliska smrt.
Odluku sam doneo munjevito. Ako ve
moram umreti, onda neka to ne bude u asu
koji je izabrala sila" ve u trenutku kojeg
u JA izabrati. Ubistvo i samoubistvo imaju
isti kraj po njene ali postoji velika razlika
u njihovoj sutini. Jer, ako se ubijem SAM
onda u time uskratiti planeti zadovoljstvo da
ona bude i sudija i izvrilac Skoio sam u
mrani ambis.
Sada padam u dubinu kojoj ne vidim kraj.
Ali, ta je to? Oko mene odjekuje ona tut-
njava slina smehu. Jaa je nego ranije;
dopire sa svih strana istovremeno, udara o
zidove provalije, odbija se i grmi svuda oko
mene. I ja iznenada shvatam istinu.
Pobeen sam! Tel mi je rekao da je pla-
neta za mene izabrala najlepu i najorigi-
nalniju smrt, a ja to nisam shvatio. Spoznao
sam to tek sada, kada je ve kasno. Mislio
sam da u skokom u ambis preduhitriti
nameru sile". A ona je ba to i eleja: stavila
me je u situaciju da pokuam da budem
pametniji i mudriji od nje a moju odluku
znala je unapred. Moje samoubistvo je samo
obmana originalna smrt koju mi je planeta
ODREDILA.
Padam, a oko mene tutnji grmljavina
slina smehu....


SF PRIA E. J. MARS

La s
neba
Sa mrakom
Tim stravnim
I tavnim
Se slie.
irina
Sve vie
um brie.
Tiina
(Viktor Igo: Zli dusi)

Pozvao sam vas, prijatelji. profesor
Birovljev pogleda u ozbiljna lica koja su ok-
ruila dugaki sto da bismo pokuali
sasvim rasvetliti dogaaj koji je pre dvadeset
dana uzbudio svet. Svakako pogaate da go-
vorim o onom udnom svetlosnom fenome-
nu. Astronautiki institut me je ovlastio da
formiram grupu od deset naunika I ja sam to
uinio. Na raspolaganje nam je stavljen i di-
novski kompjuter, koji e nam pomoi pri-
likom izraavanja sloenih prorauna i ana-
liza. O pojavi svetlosnog fenomena znate ve
dovoljno, ali mislim da je korisno da jo
jednom ponovimo sve injenice.
Pre dvanaest dana, 2. jula, tano u po-
no, pojavila se nad jugoslovenskim gradom
Banjaluka udna svetlost. Dola je sa istoka i
uskoro se izgubila na zapadu. Pojava je tra-
jala oko 30 sekundi. Svetlost, meutim, nije
nestala, nego je, kreui se otprilike brzinom
od pola kilometra u sekundi, nastavila put
dalje, prema zapadu. Prela je preko Jugo-
slavije, a zatim presekla Italiju i Francusku i
izbila na Atlantski okean. Pet sati kasnije
pojavila se nad obalom Sjedinjenih Ame-
rikih Drava i za neto vie od dva sata
zaplovila ve i Tihim okeanom. Vest o
fenomenu ve je bila obila svet. Meni je
odmah pala u oi injnica da je svetlost, u
stvari, nepomina. Ona je bila usmerena pre-
ma sredini Zemlje, tamo gde je u tom
trenutku pono. Svi izvetaji su na to uka-
zivali. To mi je znailo samu jedno: neki zrak
je dolazio iz svemira, namerno usmeren
otprilike prema sreditu Zemlje, da bi ga
pono uinila vie primetnim. Daljni izvetaji
su potvrdili takav zakljuak. Bilo je prolo 17
sati od njene pojave, kad se svetlost, tano u
pono, pojavila nad Japanom. Nastavila je
zatim preko Kine. Uskoro se nala nad
Ahabadom, nisko na jugu Svjetskog Saveza.
Preavi Aziju izbila je na Kipar. Put se dalje
nastavljao preko Sredozemnog mora, a zatim
preko panije i Portugalije. Dvadeset, i etiri
sata su ve bila prola i svctlost je pravila
svoj drugi krug oko Zemlje. Putanja, meu-
tim, nije bila ista. Negde ispod Italije bila se
spustila na svoju najniu geografsku irinu, a
onda poela lagani uspon. Kraj se mogao i
predvideti: 48 sati nakon svoje prve pojave,
svetlost se ponovo nala nad Banjalukom.
Onda je nestala. Ja sam se, meutim, ve
nalazio u gradu: per minuta ranije poeo sam
svetlost pratiti iz aviona. Izvrio sam.
snimanje sa velike visine.
Kad se zrak izgubio nad Banjalukom.
aterirao sam i pregledao snimljeni materijal.
Utvrdio sam da je zrak na Banjaluku padao
pod uglom od 8329'. S obzirom da je
geografska irina tog grada 4446', bilo je
oigledno da je zrak sa ravninom ekliptike
zatvarao ugao od 3815'. U toru pravcu i pod
tim uglom lei jedna zvezda o kojoj je
jednom davno ve bilo govora. To je zvezda
61 iz sazvea Labuda. Vano ie jo neto:
intenzitet svetlosti nije bio ravnomeran, ve
je pulsirao kao da ona u sebi nosi neku
poruku. To pulsiranje traje tano jednu
minutu, a onda se ponavlja.
ezdesetih godina ovog stolea, dakle pre
otprilike dvadeset godina, svet se zainte-
resovao novom hipotezom o jednom starom
dogaaju. Sovjetski naunici su prirodu poz-
nate tunguske eksplozije pokuali da objasne
pranjenjem laserskog zraka poslatog sa neke
od planeta iz sistema zvezde 61 Labuda.
Toga se moda ne seate, ali verujem da
znate poneki detalj o tunguskoj eksploziji.
Rano ujutro, 30. juna 1908. godine nad tun-
guskom tajgom pojavio se izvanredno jak
blesak, koji se video vie stotina kilometara
daleko. Stub usijanih gasova podigao se na
visinu od 20 kilometara, Na ogromnoj po-
vrini oblika elipse sruene su itave ume.
Drvee je popadale suprotno od mesta eks-
plozije. Samo se nenaselienosti tajge moe
zahvaliti to ova eksplozija ogromne snage
nije donela i velik broj ljudskih rtava. Prva
ekspedicija je na mesto eksplozije stigla tek
devetnaest godina kasnije.
Skoro est decenija svetom su kruile
razliite hipoteze o prirodi eksplozije. Jedni
su je objanjavali padom meteorita, drugi
eksplozijom komete ili vie kometskih
ledenih grudvi. Najvei nedostatak tih teorija
bilo je odsustvo ostataka na mestu eksplozije.
Neki naunici su tvrdili da je eksplodirao
nepoznati svemirski brod, ali je i ta hipoteza
oborena. Jasno je da meuzvezdana putova-
nja mogu ostvariti samo ogromni brodovi,
kakvi se ne mogu sputati na planete. Takvi
brodovi bi na tlo planete slali manji brod sa
jednim delom posade, a sami ostajali u orbiti.
Meutim, nikakav brod ne postoji u orbiti
oko Zemlje, jer bi se jednom sigurno javio.
Hipoteza o eksploziji antimaterije bila je jo
manje verovatna. Meutim, nova teorija,
teorija o laserskoj prirodi eksplozije bila je
ve sasvim prihvatljiva.
Udaljenost zvezde 61 Labuda od Zemlje
iznosi 11,11 svetlosnih godina. Krajem 1882.
godine zableena je pojava svetleeg diska
koji je proao atmosferom a onda nestao. Ta
pojava podsea na onu koja je prethodila
tunguskoj eksploziji. Pola godine kasnije,
1.883. godnue. desila se najvea vulkanska
erupcija na Zemlji: eksplodirao je vulkan
Krakatu. Poznato je da dodir lave sa jono-
sferom stvara radio-zraenja. Njihov intenzi-
tet ovog puta bio je dosta jak. Pretpostavimo
da je 1882. stigao sa zvezde 61 Labuda la-
serski zrak slabog intenziteta. koji je ispitivao
zonu ivota u okolini naeg sunca. Radio-
zraenje nastalo erupcijom vulkana Krakatu,
stiglo je 11.11 godina kasnije od 61 Labuda.
Tamo je moglo bili protumaeno kao neki
nerazumljiv odgovor. Potom je neto kasnije
ka Zemlji poslat novi znak, mnogo jaeg
intenzitela. Njemu je trebalo jo 11.11 godina
da stigne do Zemlje. to znai da je stigao
1908. Zbog prejakog intenziteta, u dodiru sa
vazduhom nastalo pranjenje zraka. Formir-
ala se velika vatrena kugla, koja ie trenutak
kasnije eksplodirala.. Vazduh nad tajgom
svetleo je itav dan nakon eksplozije, jer je
proireni rub zraka jo uvek prelazio preko
Zemlje. To je, ukratko, pria o onome zbog
ega smo se ovde sastali. Mi emo jo jed-
nom ispitati sve injenice, prouili sve izjave
oevidaca i izvriti nova traganja. Dinovski
kompjuter e nam pomoi da sve to lake
analiziramo. Uz njegovu pomo pokuaemo
da deifrujemo poruku koju je sadravao la-
serski zrak.
* * *
Pola godine nakon ovog sastanka, svetom
se iznenada proirila vest da je poruka de-
ifrovana. Njen tekst je glasio:
Nepoznata iva bia. Vaa zvezda
spada u grupu onih koje doputaju pretpo-
stavke o ivotu na njihovim planetarna. Dugo
vremena smo nastojali da uhvatimo neke
logine signale kojima biste ukazali na svoje
postojanje. Nismo uspeli, ali nismo ni obes-
hrabreni. Odluili smo da vas pokuamo pro-
nai. Naa planeta je lan Prstena ivota, na
ijem univerzalnom jeziku vam i emitujemo
ovo saoptenie. Prsten ivota su veoma davno
stvorila dva prastara naroda nae galaksije.
Od tog vremena Svemirom krui tafetna
poruka:
,,Svim ivim biima! Pruite nam svoje
misli; odgovorite na na poziv i aljite ta-
letnu poruku dalje. Sve planete na kojima
postoji stvaralaki ivot, a za koje znamo,
udruili smo se u Prsten ivota. Njegovo bes-
krajno znanje stavili smo u slubu progresa u
Svemiru, elimo da nam se i vi pridruite!
Nepoznata iva bia! Ako postojite,
poaljite poruku dalje, tamo gde mislite da
postoji ivot. Zatim se okrenite nama. Mi
ekamo va odgovor"
* * *
Osamnaest meseci pre sastanka na kojem
je deset naunika odluilo da pokua de-
ifrovati lasersku poruku, jednu svetlosnu
godinu udaljen od Zemlje zvezda 61
Labuda, nalazio se jedan svemirski brod.
Lebdeo je nepomino, ne menjajui svoj
poloaj prema Zemlji i Sunevom sistemu.
Bilo je prolo neto vie od stotinu trideset
stolea od kako je krenuo prema zvezdi 61
Labuda, itav put od Zemlje trebolo je da
pree u deset etapa emitovanja, od kojih bi
svaka trajala po pet minuta. Prva etapa ga je
pretvorenog u energiju prenela jednu
svetlosnu godinu daleko od Zemlje i opet
pretvorila u masu, u njegov prvobitni oblik.
Tada su emiterski ureaji iz nepoznatog raz-
loga eksplodirali i brod je ostao nepomian,
bez nade da e ponovo krenuli. Dvojici
kosmonauta bilo je ostalo jedino da ekaju
pomo, jer sami nita nisu mogli da urade.
Godina dana uzaludnog ekanja donela im je
saznanje da neto nije u redu. Uskoro su stigli
ve mnogo oslabljeni radio-talasi koji su u
sebi nosili vesti da se Zemlji pribliava neko
svemirsko telo, vee od Jupiterovog meseca
Jo. Na Zemlji su oekivali katastrofu. Onda
su radio talasi doneli vest da je telo ulo u
orbitu Zemlje. Pastalo je tako njen mesec.
Ravnotea je bila poremeena. Razlila su se
mora i izbili vulkani. Ogromni oblaci pokrili
su planetu uzdrmanu zemljotresima, sprenu
lavom i vaskvasenu ogromnim poplavama.
Vesti su zatim prestale da stiu. Kosmo-
nautima je bilo jasno da se jo godinu dana
ranije onda kad su poslednji radio-talasi
upueni sa nje Zemlja nala pred
potopom, pred gotovo potpunim unitenjem.
Morali su mirno saekati da ivot opet ue u
normalne tokove, mada ih je teko pogaalo
saznanje da su svi oni koje su poznavali vero-
vatno mrtvi i da se Zemlja pretvorila u pakao.
Predali su brod kompjuterskim ureajima,
koji e ga sami odravati, a oni su se us-
pavali u hibernetskim kabinama. Automatski
ureaji su svakih stotinu godina slali prema
Zemlji laserski zrak trajanja tri minute, a
onda ekali odgovor. U sluaju da stigne, oni
bi odmah probudili kosmonaute. Odgovor,
meutim, nije stizao itavih stotinu dvadeset i
devet stolea. Onda su, 11 godina nakon upu-
ivanja poslednjeg zraka, uhvaeni nekakvi
slabi signali i kosmonauti su probueni.
Odmah su ponovo ka Zemlji uputili zrak, ali
odgovor nije stigao dve godine kasnije. Jo
etiri puta su ga, svake druge, godine, slali na
Zemlju ah nisu dobili nikakav odgovor.
Dvanaeste godine uputili su veoma snaan
zrak, s namerom da on tamo izazove eksplo-
ziju u atmosferi. Ali ni nakon toga nije stigao
nikakav odgovor. Bilo je oigledno da
zraenje nisu stvorili ljudi. Kosmonauti su se
opet uspavali.
Njihov poslednji san trajao je dosta
kratko, ezdeset godina nakon poslednjeg
uspavljivanja, ureaji su ih opet probudili.
Bili su uhvaeni nerazumljivi radio-talasi koji
su poticali sa Zemlje. To je maglo znaiti
samo to da ivot na Zemlji ipak postoji i da
se opet razvija. Ali, da li e taj ivot odmah
upraviti svoje oi ka svemiru, ili e proi
hiljade godina pre nego to uini? To pitanje
muilo je kosmonaute i na kraju su odluili
da izvre proveru. Poslali su na Zemlju
poruku na starom jeziku Zemlje. Govorili su
o tafeti, o zvezdi prema kojoj su bili poli.
Izmislili su Prsten ivota, znajui da e to
ljude odueviti. U tele-dnevniku ostala je
snimljena njihova poslednja zabeleka:
Slagali smo ljudima, ali sigurni smo
da se oni nee ljutiti kad im to jednom ka-
emo. U njihovom interesu je da ubrzaju
razvoj nauke, elei tako to bri kontakt sa
civilizacijama izmiljenog Prstena ivota.
Pedeset godina kasnije obratiemo se ljudima
ponovo. Tada e oni ve moi da nam
pomognu. Rei emo im istinu i zamoliti ih
da poalju brod koji e nam pomoi i vratiti
nas na rodnu planetu. Bie to za nas najlepi
dan. Sada odlazimo na svoj poslednji, pede-
setogodinji san. Sanjaemo Zemlju, njene
oblake i more, planine i ravnice, i, najvie od
svega, vrsto tlo pod nogama i divnu sunevu
svetlost nad glavom. Sanjaemo svoja
prastara seanja. A onda emo ih pretvoriti u
stvarnost''


Esja
Kupov

SF
PRIA

Pogreno programirano

Nauka rada ne samo snage kaje
omoguuju uzdizanje ljudi, ve i sna-
ge koje su u stanju da ih uine du-
boko nesretnim.
(akademik prof. G. Pospelov)

tajao je u laboratoriji u svom stanu. Na
stolu pred njim leala je omanja tegla,
u kojoj se u ukastoj tenosti nalazio
ljudski mozak. Desnu ruku sa epruvetom bio
je podigao uvis i posmatrao kuglicu u njoj. U
tu kuglicu, prenika ne veeg od santimetra,
bilo je uloeno est godina neprekidnog rada,
A moda bi bilo pravilnije rei da je uloeno
dvadeset godina rada, jer toliko se godina
Pavlov bavio kibemetikom. Teko da bi neko
mogao shvatiti koliko je to bio sloan posao.
Pre tri dana, na Kibernetikom fakultetu,
razgovarao je s profesorima koji su kao i on
tu predavali. A oni...
Vi i sami znate govorio im je da
se kibernetika danas izvanredno razvila i da
ve inimo ono o emu se do pre nekoliko
godina nije moglo ni sanjati. Ve smo uspeli
da programiramo gradnju kue. Kuglica s
programom stavi se u kupku s potrebnim si-
rovinama, i kua polako raste. Sirovine se ta-
loe po programiranom redu i nama ostaje
samo da uporedo ugraujemo instalacije. Za
dva dana kua je ve gotova. Uskoro emo
moi da programiramo i iva bia...
Ne! odgovorio mu je jedan od
profesora, To je suvie teak i sloen
posao. Nikada u tome neemo uspeti.
Ali, naa nauka sa neprekidno obo-
gauje i razvija. Nesumnjivo je da jednom
mora dostii takav stepen u kojem e ovek
biti u stanju da vetakim putem stvori
oveka.
ovee, rekao mu je drugi sve i
kad bismo mogli, to ne smemo da uinimo.
Rizik je isu vie velik. Ko nam moe garanto-
vati da smo sve dobro izveli i da neemo
stvoriti neko udovite? Ranije se rasprav-
ljalo i o presaivanju mozga. Danas bismo to
mogli da izvedemo, ali niko i ne pokuava.
Jednom za svagda odlueno je da se donese,
zakon koji to zabranjuje. Ko zna ta bismo
takvim presadivanjem napravili! Kretena koji
bi patio itavog ivota? Monstruma sa ne-
ljudskim osobinama? Zloinca? A tek ta
bismo dobili programiranjem i stvaranjem
ispoetka? Veoma, veoma je mala verovat-
noa da bi se dobio normalan ovek. To je
dovoljan razlog da se takav eksperimenat ne
izvodi i ja verujem da se to nikada nee
raditi.
vri nego ikad u svojoj odluci da eks-
perimenat ipak izvede, Pavlov se vratio kui
Pokazau ljudima kakva je mo na-
uke! mislio je, Oni govore o riziku, a
zaboravljaju da strah od rizika ne srne da
S
sputava razvoj naune irnsll.
Sada je sve bilo spremno za izvoenje
eksperimenata. S programiranjem je bio po-
eo pre est godina. Radio je polako i smi-
reno i verovatno bi mu trebalo jo dosta vre-
mena da sve zavri. Ali poslednja tri dana,
posle onog razgovora na fakultetu, radio je
grozniavo i uspeo da zavri sav posao.
Za ta tri dana uspeo je da na kuglicu na-
nese i poslednje slojeve molekula dezoksiri-
bonukleinske kiseline, u koju je uprogra-
mirao poetnu fazu stvaranja ljudskog bia
Lance molekula stvarao je izvanredno sloe-
nim metodama, koje je sam razradio jo pre
est godina. Znao je da je poetak formiranja
oveka najvaniji. Jer, ako proces ne pone
da se razvija po njegovoj zamisli, itav dugo-
godinji rad zauvek e propasti. Nita mu ne-
e pomoi to su na kuglicu svi ostali nane-
seni slojevi lanaca molekula nainjeni
pravilno.
Uporedo sa izradom programirane kug-
lice, profesor Pavlov je obavljao jo jedan
znaajan posao, u stvari izvravao drugi deo
svog plana: spremao je kupku. U velikoj,
kadi nalazila se tamno-smea tenost, koja je
sadravala sve elemente potrebne za formira-
nje tkiva, kostiju i svega ostalog od ega se
sastoji ovekov organizam. Te tenosti je, iz
predostronosti, bilo i vie nego to je pot-
rebno za formiranje jednog ljudskog bia
jer bilo bi uasno da se potroi pre nego to
se ovek do kraja formira. Svi sastavni ele-
menti bili su u tano odreenim propor-
cijama. Kupku je Pavlov zavrio pre vie od
godinu dana i uvao je u nekakvoj vrsti
ogromne hermetiki zatvorene kade.
Trei neophodni deo u eksperimentu Pav-
lova bio je mozak. Tu udesno sloenu
tvorevinu nije ni pokuno da sam napravi, jer
to bi bilo nemogue. Uspeo je da dan ranije
nabavi mozak jednog sportiste koji je pogi-
nuo u saobraajnoj nesrei. Trebalo mu je
mozak nekog jakog oveka, da bi novonas-
talo bie moglo da se izbori za svoj opstanak.
Pavlov je odluio da ne posmatra razvoj
procesa stvaranja novog bia, pretpostavlja-
jui da bi se mogao uplaili onog to e taj
proces da prui, i da e ga prekinuti pre
zavretka.
Spustio je u kupku mozak i kuglicu s pro-
gramom, a zatim otiao u drugu sobu i poeo
neto da ita.
Ubrzo je ostavio knjigu. Zamiljao je
kako lanci molekula s kuglice prisiljavaju
elemente kupke da se taloe oko mozga. U
mislima je zatim video kuko se stvara kime-
na modina i kako se i oko nje taloe ele-
menti. U kadi je polako nastajalo ljudsko
bie. Jedva je doekao tlo protekne pet
asova od poetka procesa formiranja, a onda
je uao u laboratoriju. Zastao je na vratima
zaprepaen.
Bie ija je glava izvirivala iz kupke i po-
udno uvlaila vazdtih, nije bilo ljudsko. Gla-
va je liila na ljudsku, ali na glavu kretena.
Telo smee boje, zavravalo se neim to je
liilo na noge. Desna ruka je imala oblik me-
tar dugog pipka sa est produetaka na kraju,
koji je trebalo da predstavljaju prste. Leva
ruka bila je prebaena preko ivice kade i
Pavlov joj nije video zavretak. Sa itavog
tela visile su resice, nastale nepravilnim for-
miranjem; treperile su i pulsirale u prljavo -
utoj kupki. U laboratoriji, smrdljivoj od
isparenja dogodilo se neto stravino: stvoren
je monstrum.
Nije se smelo oklevati. Pavlov je znao da
odmah mora da uniti tu neljudsku nakazu.
Odjurio je u sobu i zgrabio revolver. Brzo se
vratio u laobratoriju i pribliio se kadi.
Nanianio je u glavu sa koje su ga tupavo
gledala dva oka. U tom trenutku, ispod kade
neto polete, zgrabi ga za ruku i istre mu
revolver a zatim opet nestade ispod kade.
Tek kad se pojavi s druge strane, on ugleda
bar tri metra dugi pipak iji su prsti stezali
revolver i okretali ga prema nauniku. Od-
jeknu hitac i Pavlov se srui pogoen u grudi.
Nakaza se podie i izae iz kade, dok se
prljavo-uta tenost slivala na pod i stvarala
rune lokvice. Nespretno koraujui i drei
ispred sebe revolver izala je iz laboratorije.
Voena nekim instinktom prola je kroz hod-
nik i napustila stan. Poela je da silazi niz
stepenice. Kad se spustila sprat nie, pored
nje se zaustavi lift. Pojavi se jedna mlada
ena, a onda ustuknu razrosaenih oiju.
Nekakav neobjanjiv ubilaki nagon, nas-
tao iz nesklada prirodnog mozga i neprirod-
nog i stravinog tela vladao je nakazom. Mo-
da je to bio samo neki nesvestan strah od
oveka, od onog to je i ona trebalo da pos-
tane a nije uspela. Verovatno je nekako
nazrela istinu o svojoj neljudskosti i o tome
da e zbog toga biti unitena, pa je u tom
polusvesnom strahu poela borbu za opsta-
nak. ena o svemu tome nije mogla nita da
zna. Ona je samo bila uplaena neim
uasnim i nepoznatim. Pipak s revolverom
poao je napred i opet odjeknu hitac. ena se
srui nazad u lift.
Dok se nakaza sputala jo tri sprata nie,
na stepenitu je ve nastala vika: ljudi su uli
drugi hitac i izlazili da vide la se deava.
Nakaza pouri i izjuri na ulicu, uzavrelu od
ljudi i vozila, okupanu sunevom svetlou.
Natrala je pravo na dvojicu ljudi i od-
mah pucala. Jedan od njih se srui. Drugi, vi-
devi to, skoi prema njoj ali i on pade
pogoen. Mada se saobraaj i dalje nastav-
ljao, buka glasova du ulice za trenutak je
zamrla. Kao da su svi odjednom osetili da se
u blizini dogaa neto uasno. Odjeknu zvi-
duk policijske pitaljke. Ubrzo je nekoliko
policajaca tralo prema mestu odakle su se
uli pucnjevi.
Shvativi valjda da je ugroena, nakaza
opet utra u zgradu. Nekakav instinkt govorio
joj je da mora nazad, tamo gde je nastala. Jer,
napolju joj nije bilo mesta. Pojurila je uz
stepenice. Pucala je jo dva puta, na ljude
koji su se zatekli na stepenitu. Uavi u
naunikov stan na etvrtom spratu, zatvorila
je za sobom vrata. Uvukla se u sobu i smirila.
Kad je zauo njene korake Pavlov progle-
da. Oseao je da je smrtno ranjen. Tada e
seti nakaze.
Unititi! pomisli. Moram je
unitili! Ona je opasna. ta sam to stvorio?
Zato nisam posluao prijatelje s fakulteta?!
Shvativi da nema vremena da misli o to-
me, uspeo je da se podigne drei se za
stolicu. Doteturao se do vitrine i izvukao
veliku bocu sumporne kiseline. Poao je pre-
ma vratima nastojei da hoda sigurno i bez
buke. Kad je zauo korake iz sobe, stao je iza
vrata.
Tromo se kreui nakaza je ula u labo-
ratoriju. Pavlov se napregnuo koliko mu je to
dopustila snaga koja ga je ve naputala;
zamahnuo je i razbio bocu o glavu udovita.
Osetio je uasan bol kad ga je kiselina
poprskala po rukama, licu, grudima. uo je
neki urlik i spoznao da se nakaza prvi put
oglasila. Znao je da joj je to sigurno i posled-
nji, jer uo je kako se sruila. Klonuo je na
kolona i poslednjom snagom izvio se da ne
padne na nakazu; sruio se pored nje.
Zvuk zvona razbio je tiinu zamrlog
stana. Policajci su pregledavali sve stanove i
ve stigli do Pavlovljevog. Pozvonili su jo
jednom, a onda otvorili vrata i utrali u stan.
Malo kasnije stigao je i policijski
kapetan. Naredio da se nita ne dodiruje, jer
je video lokvu kiseline, oko koje se puilo
zbog nagrizanja. Povukao je mrtvog naunika
ustranu, a zatim se uspravio,
teta je kad neko u ime nauke uini
neto loe ree Onda to ni svojom
smru ne moe da popravi.

Aster Fajerbol

SF
PRIA

Jedne
noci
jedna
lopta
O, da ste mi zdravo, vi nekadanje
moje enje daleko u iz ovog kraja
povesti sinove svoje.
(Euripid: Medeja)

opta jo uvek ui u prozoru. Ne vi-
dim je, ali nekim svojim ulom ose-
am njene neopipljive obrise. Spolja,
vetar kroz siune prozore ostarelog i sasue-
nog prozora gurka hladnou i vlagu. Plamen
u uljnoj pei lepra bojaljivo i bezglasno, i
pri svakom njegovom pokretu uplaim se da
e nestati. Puim i priseam se...
* * *
Poelo je 12. februara, oko ponoi. Pisao
sam ve danima, uporan u elji da to pre
usavrim zapoeti nauni rad o elektronskim
simulatorima. Ve ukoenim prstima lupao
sam po tipkama maine. oljica s tragovima
ispijene kafe zveckala je pri svakom udaru,
zvukom koji me je rasanjavao i omoguavao
mi da nekako poveem uspavane misli. Ulje
u pei ve je bilo izgorelo i soba se polako
hladila. Na piozoru se, sve vie primetno,
hvatao tanki sloj ledenih beliastih ara.
Nelagodnost sam poeo da oseam bar
pola sata pre nego to sam je postao sasvim
svestan. S poetka sam je tumaio pospano-
u i sveinom prostorije. A onda sam, iz-
nenada, osetio da me neko posmatra. Osea-
nje je bilo veoma snano. Trenutno je razbilo
moju sanjivost, izotri1o mi um, ugrejalo
umorno telo. Osvrnuo sam se oko sebe. brzo i
paljivo. Ne, nikog nije bilo u sobi. A i ko bi
mogao da ue u zakljuan stan na estom
spratu usnule dvanaestospratnice! Nastavio
sam i kucanjem.
Ono oseanje nije nestalo. Naprotiv, ja-
alo je blago, ali pretei. U meni se polako
javljao utisak da dolazi iz pravca levog pro-
zora. Podigao sam se s naporom, oseajui da
mi se telo ve bilo ukoilo, i priao levom
prozoru. Napolju je vejao sneg i taloio se na
ve odebjiali beli prekriva. Sumorna svetlost
niza ulinih svetiljki stvarala je svetlosne ru-
pe na tihoj, potpuno praznoj ulici. Pogledao
sam prema zgradi preko puta. udaljenoj pede-
setak metara. Ne, bilo je i smeno pomisliti
da neko odande posmatra moju sobu! Jasno,
L
moj dugo taloem. umor poinjao je ve da
izaziva halucinaciju. Ugasio sam svetlost,
obukao pidamu i uvukao se pod pokriva.
Zaspao sam, ini mi se, ve posle nekoliko
sekundi.
Kad sam se probudio bilo je ve devet
asova. Umio sam se hladnom vodom i vratio
se u sobu. Desetak minuta sam intenzivno
vebao parternu gimnastiku. Zavrio sam je
zadihan i oran za novi rad. Iznenada mi je
panju privukao jedan udan detalj na levom
prozoru: stakla su preko noi odebljala od
naslage leda, ali je, negde oko sredine, ostala
potpuno ista povrina krunog oblika
prenika oko 40 santimetaram Priao sam
prozoru, iznenaen i trenutno svestan neo-
binog oseanja iz protekle noi. Dodirnuo
sam staklo rukom. Uinilo mi se kao da sam
je gurnuo u snaan ulaz toplog vazduha.
Pomerajui je levo-desno brzo sam otkrio da
je taj mlaz" kuglastog oblika sa ne ba
sasvim jasno odreenim ivicama. I, dok sam
tako grejao ruku i ispitivao pojavu za kakvu
nikada ranije nisam uo, osetio sam da tem-
peratura nevidljive i polupipljive kugle raste.
Zatim su nastale blage vibracije, a onda
snaan udar kao da sam rukom dodirnuo
ice elektrinog voda. Kao oparen, trgnuo
sam ruku i odskoio od prozora. Tamo se
neto nalazilo...
Tog jutra slabo sam radio. Stalno sam
pogledao prema prozoru. Krug se i dalje na-
lazio na staklu. Odnosno, ono je svuda bilo
pokriveno ledom, osim na toj krunoj po-
vrini. Momak sa benzinske stanice, kojeg
sam pozvao telefonom, doneo mi je veliku
kantu ulja za loenje. Soba se brzo ugrejala i
led sa prozora poeo je da se otapa. U mene
se vratilo raspoloenje i elja da to pre za-
vrim nauni rad. Pisao sam, odnosno kucao,
sve do posle podne. Zatim sam poao na
ruak. Uz put sam sreo neke prijatelje i s
njirnu porazgovarao o svom poslu. Na lopticu
sam potpuno zaboravio tako da se ak nisam
setio da im je spomenem.
Ali, ona me je sama podsetila na svoje
prisustvo, opet oko ponoi. Ovog puta u sobi
je bilo toplo, i na prozoru nije bilo ni leda ni
svetlog kruga. Ipak, oseanje da me neko
posmatra pojavilo se snano kao i prethodne
noi. Ugasio sam pe i otvorio desni prozor.
eleo sam da vidim hoe li se, kad pone
zamrzavanje, na levom prozoru opet pojaviti
krug u ledu. I pojavio se, im se na staklu
uhvatila tanka naslaga. Jedan nimalo oeki-
van detalj ispunio me jo strahom: krug se
znatno poveao. Loptica, ili sta je to ve bilo,
raslo je tu, u mojoj blizini.
Ujutro sam posetio svog prijatelja psihi-
jatra. Posle kraeg razgovora, tuno me je
pogledao i objasnio da se ljudima koji se
preterano umno angauju, ponekad priviaju
nekakve nevidljive pojave to je, zapravo,
podsvestan otpor njihovog organizma protiv
napornog rada. Savetovuo mi je da zabo-
ravim na lopticu" i da je ostavim na miru
ak i ako me i dalje bude proganjala.
Posluao sam ga. Ignorisao sam lop-
ticu", koja me i u naredna tri dana uporno
podseala na svoju prisutnost. Nisam o njoj
razmiljao, mada me je jedan detalj sve vie
ispunjavao zebnjom: ona se uporno povea-
vala. Posle ta tri dana dostizala je u preniku
itav metar, i pokrivala obe polovine prozora.
Onda je, etvrtog jutra, iznenada nestala.
Ponadao sam se da jo moj um najzad doao u
uobiajene tokove pa sam, obradovan, na ru-
ak poao ranije. I gle, pored ulaza u zgradu
sneg je, u preniku od jednog i po metra bio
potpuno otopljen! Ne znam ta su o tome
mislili prolaznici, ali ja sam znao ta je to:
loptica se iz moje sobo preselila napolje.
Moje nade da u moi da se nesmetano
posvetim svom poslu, ovoga puta su
bespovratno propale.
I narednih nekoliko dana lopta vie
nisam mogao da je nazivam u deminutivu
nije me poseivala u sobi, ali se, dok sam se
nalazio napolju, redovno pojavljivala, as
ovde, as onde. Kao da je za mene bila
vezana nekim oseanjima i smatrala svojom
obavezom da mi bar na ulici pokae da me
jo nije zaboravila. O njoj sam bio poeo da
razmiljam kao o biu s razumom.
* * *
Bilo je ve otoplilo, pa sam jednog jutra
poao da malo proetam, da isteram iz svojih
umornih kostiju mrzovolju duge zime. Popeo
sam se na oblinje brdo ije su padine ve
proarale mrljama jagorevine. Gazio sam po
tankom, tek probuenom tepihu trave, koja je
udno upijala tople zrake proletnog sunca. I
ja sam bio kao ta trava zagrejan i oivljen,
Lopta se pojavila odozgo, s vrha brda.
Prokleta da je, ba je morala da mi pokvari
raspoloenje! Ovog puta sam je video: bila je
providna i beliasta. Verovatno je i ranije
imala tu jedva primetnu belu boju, ali zbog
slinosti sa bojom snega nisam mogao da je
uoim. Od mene je bila udaljena oko tri
metra, i lebdela je nisko nad travom. Odluio
sam da pokuam da uspostavim kontakt s
njom.
E, ti, prokleta bila, ko si? viknuo
sam. Prii blie!
Ona je poskoila i pribliila mi se na pola
metra. Nema sumnje, razumela me je.
Postoji li ti. Ili si samo plod moje
mate?
Poskoila je uvis i opet se umirila.
Shvatio sam to kao potvrdan odgovor.
A da li razume ono ta ti govorim?
Ponovo je poskoila. Zatim je nestala.
Nisam video kako se to dogodilo. Ionako sam
je samo nazirao, pa je taj prolaz iz polu-
vidljivog u nevidljivo proao mimo mojih
ula, potpuno neprimetno. Sada sam, ne
znam zato, bio manje siguran u postojanje
lopte, i nimalo sigurniji u svoj zdrav razum.
Tri dana se nije pojavljivala. Kao da se
uplaila mojih direktnih pitanja, A onda je
opet dola. Naprosto, uvee sam je ugledao u
uglu sohe. Razljuen, poao sam prema njoj i
zgrabio je rukama. Snaan udar pomraio mi
je svest i bacio me na sredinu sobe. Kad sam
se, dvadesetak sekundi kasnije, povratio
Lopta nije vie bila u prostoriji.
Ujutro me je nazvao psihijatar, da bi me
obavestio da Lopta nije proizvod moje mate:
u toku prethodnog dana javilo mu se tride-
setak pacijenata sa slinim tegobama". Ta
vest, koja je svedoila da sam ipak zdrav,
ostavila me je sasvim ravnodunim. Nisam
mogao da se radujem, jer sam sada bio
zaplaen saznanjem da smo se suoili s
nekom nimalo bezopasnom pojavom.
U toku dana izvetaji o Loptama pojavili
su se i na radiju i televiziji. Snimci u boji
pokazivali su da su Lopte raznih veliina,
prenika od pola do dva metru, a sve iste,
beliaste boje. Primeeno je da je boja bila
upadljivija to je Lopta vea.
Neko od onih savesnih televizijskih ko-
mentatora primetio je da se Lopte pojavljuju
samo u umerenom pojasu, oko 45 severne
irine i to samo u veim gradovima.
Zakljuak je svako mogao da izvede:
Loptama je pogodovala umerena klima i
prisustvo velikog broja ljudi. Vie od ostalih
podataka, moju panju privukao je onaj koji
kae da Lopte od dva metra nemaju glatku
povrinu, ve su pokrivene mnogobrojnim,
pipcima slinim izralajima. To im je davalo
jo opasniji izgled i na neki nain nagove-
tavalo dalje poveanje agresivnosti. Poslednji
izvetaji javljali su da se Lopte sada pojav-
ljuju u jatima od po nekoliko stotina. Pro-
cenjivalo se da ih ima najmanje dva-tri mili-
ona. To je liilo na pravu invaziju.
Uvee je jedan poznat naunik preko te-
levizije izjavio da je uveren da su Lopte, u
stvari, ive energetske skupine, i da se hrane
ljudskom motornom energijom. To mi se
miljenje uinilo veoma verovatnim, jer mi je
objanjavalo zato sam u poslednje vreme
iako izrazito ravnoduan i neprekidno
umoran.
Ovaj poslednji podatak veoma me je up-
laio. Ravnodunost sam oduvek gotovo
mrzeo, tim pre to sam bio neprekidno u pok-
retu, uvek angaovan. Strah kao da me je
probudio. Odjednom sam prestao da budem
ravnoduan. Shvatio sam da e nas Lople
uskoro sasvim unititi, osim ako ih ne
preduhitrimo i unitimo mi niih. Nisam ni za
trenutak posumnjao da to nije mogue. Nain
uvek postoji treba ga samo nai.
Mi ljudi, materijalna bia, unitavamo
jedni druge jo od kako smo postali. inimo
to poput ivotinja, s tom razlikom to one
ubijaju instiktivno i samo kad moraju a mi
smo nae ubilake sposobnosti obogatili ra-
zumom i sveu. Za razaranje i ubijanjo
pronali smo mnogo sredstava, i materijalne i
energetske prirode. Ali, energija ne moe da
se razori materijom. To sam prilino brzo
zakljuio.
Imao sam, dakle, ve jedan dobar po-
datak putokaz za borbu protiv Lopti.
Najvanije je bilo otkrili od kakve se energije
sastoje, jer bi snanom koncentracijom iste
takve, verovalno bilo mogue unititi ih.
Svanulo je, a ja sam jo uvek raunao,
itao, razmiljao. Liio sam na oajnika za
ijim su petama progonitelji, spremni da ga
ubiju. Brzo sam se obukao i, onako gladan,
poao izvan grada, prema brdu na koje sam
poslednjih godina veoma esto odlazio. Zeleo
sam da me prohladno jutro osvei, da mi
razbistri um, kako bih mogao da traim
reenje problema pred kojim smo se nali.
Kad sam se ispeo na brdo, poalio sam
to nisam poneo kiobran: nebo se brzo
prekrivalo oblacima i vreme je mirisalo na
kiu. Iznenada, u mojoj blizini pojavila se
jedna Lopta. Veselo je poskakivala, kao da se
raduje mojoj blizini. Ta ogromna beliasta
kugla mora da je bila moja" to jest ona koja
se pojavljivala u mojoj sobi.
Nekoliko minuta kasnije pojavilo ih se
jo nekoliko, a uskoro je vrh brda prosto bio
prekriven Loptama. Zaudo, nisu me dirale.
Iznad susednog brda sevnule su prve munje i
zaula se snana grmljavina, kako to ve biva
na visokim mestima. S Loptama se dogaalo
neto neobino: poele su da svetlucaju i da
poskakuju kao da se neemu izuzetno raduju.
Zatim su, kao jato preplaenih ptica, poletelo
prema susednom brdu. Mada se svuda oko
mene bilo smrailo, video sam ih u svetlosti
munja, razdragane i svetlucave. Odjednom,
shvatio sam da one postaju sve vee. Rasle su
pred mojim oima, poput balona.
Dok sam stajao tako, zbunjen i zaplaen,
shvatio sam zato one tako brzo rastu.
Gromovi! Munje! Ovog puta one su se nale
na najjaem izvoru energije. A od bogate hra-
ne brzo se raste. Trebalo je da odavde brzo
beim, jer pitanje je ta e ta nevidljiva
udovita uraditi kad grmljavina prestane.
Tada se u lancu ovih udnovatih pojava,
dogodila nova: Lopte su odjednom poele
gotovo panino da bee. Pojurile su prema
brdu na kojem sam se nalazio. A da li je
posredi beg? Moda su pole da me, u svom
slinom zamahu, razbiju u atome, anihiliraju
pretvore u energiju koju e progutati da bi
porasle za jo koji milimetar?
Potrao sam to sam bre mogao preko
zaravni na brdu, osvrui se svaki as. Lopte
su mi se upadljivo brzo pribliavalo. Iza njih
jo nadirao front kie, kao da i ona eli da me
rastvori i od mene naini samo tragove u
mokroj travi.
Jedna Lopta okrznu me u letu. Straan,
paraliui udar ukoi mi telo. Ponesen iner-
cijom poleteo sam u travu. Nisam mogao da
ublaim pad rukama. Tresnuo sam na zemlju
levim ramenom i prevrnuo se nekoliko puta.
Zatim me zasu naiet kie. Pljusak, dodir
hladnih kapi, trenutno me je povratio.
Pogledao sam sta je s Loptama.
One su se nalazile svuda oko mene.
Leale su na zemlji, izobliene, u agoniji.
Topile su se pred mojim oima, zanosilo se
po mokroj travi, smanjivale se. Umirale su...
Nekoliko minuta kasnije krenuo sam kroz
kiu i poeo da pevam. Lopte su bile uni-
tene, a ja sam znao kako se to dogodilo. Tre-
balo je jo da to javim svetu, pa da i
poslednja energetska avet bude zauvek
unitena.
* * *
Samo nekoliko sati kasnije, u itavom
umerenom pojasu Zemlje, poletele su u nebo
hiljade raketa. Eksplodlrajui u atmosferi
izazvale su elektrina pranjenja. Poinjalo je
nevreme. Oko bletavih munja okupljale su
se hiljade Lopti. Onda je poela kia,..
Priroda je tokom evolucijo nauila kako
da stalno odrava ravnoteu. Sve to se brzo
stvara, mora brzo i da nestaje. Lopte, iju
prirodu tek treba da prouimo, pojavile su se
iznenada i poele da se mnoe izvanrednom
brzinom. Bilo je neizbeno da u prirodi ve
postoji i nain za njihovo unitenje.
I postojao je: obina, sasvim obina kia.

SF pria

Edvard agal

Klopka
u
prostoru

O, malo vie kako je
to mnogo!
A malo manje i kako je
to daleko!
(Robert Brauning)
ojavio se sleva, otpozadi, brod isti kao
njihov.
Bo je upravo osmatrao taj deo svemira
i siguran je da se brod pojavio odjednom,
niotkud kao da se tog trenutka mate-
rijalizovao ni iz ega. Gotovo je istovetan
kao i njihov brod: isti oblik, ista duina, isto
oteenje malo nie kontrolne sobe astrotra-
gaa, ista patina dugogodinjeg leta. Sada
svetluca na centralnom, ekranu, pred Boom,
glavnim astrotragaem. On odmah izvetava
Komandnu kabinu i sliku prebacuje i na
njihov ekran. Komandant nareuje da se upu-
ti radio-poziv za identifikaciju. Meutim, od-
govor ne stie. Pokuavaju zatim da svet-
losnim znacima uspostave kontakt, ali nepoz-
nati brod opet uti.
Zatim poveava brzinu. Prvo je odjurio
malo ispred Boovog broda, a zatim nastavlja
da se udaljava sve vie polulevo i napred.
Kree se sve bre. I pored tako udnovatog
manevra, Bo uspeva da ga prati magneto-
kamerama (odnosno da ga dri na ekranu).
Kad je odmakao daleko brod okree i u
velikom luku polazi nazad. Kad se naao iza
Boovog, ponovo menja smer: opet polee
napred. Zatim ostale daleko iza Boovog bro-
da, letei u istom smeru i gotovo istom
brzinom.
Pokuali su da nas zavaraju, da bismo
ih izgubili promumlja Bo. Ali mi jo
uvek znamo gde su i moemo da nadziremo
njihovo kretanje. Pitam se ta namerava,
zato se skriva, sato nije odgovorio na poziv.
Usmerava zatim sve magneto-kamere
prema podruju u kojem se nalazi nepoznati
brod, obezbeujui se tako da ga ne izgubi
ako opet iznenada povea brzinu i promeni
smer.
Pogledao je prema dvojici svojih pomo-
nika. Njih trojica su u ovoj maloj kabini,
stenjeni gomilom ureaja i ekrana, provodili
uvek po est asova est dugih asova u
kojima nema ustajanja sa sedita, nema uzi-
manja hrane i pia, u kojima ruke nijednog
trenutka ne smeju da se podignu sa prekidaa
i dugmadi, u kojoj se izvanredno brzi ref-
leksi, otar i bistar um i otvorene oi odr-
avaju naroitim pilulama, uzetim pet minuta
pre poetka tekog i odgovornog osmatranja
okoline. Njihova kabina nalazi se u vrhu bro-
da, ispred komandne, a potpuno je opkoljena
masivnim metalnim zidovima. Mada je os-
matranje okoline automatizovano, a podatke
P
obrauju kompjuterski ureaji, ova tri oveka
i jo trojica iz druge smene, koji se sada
odmaraju posle napornog posla neza-
menjivi su sa obezbeivanje nesmetanog leta
broda esnaeste meuzvezdane ekspedicije
Oni su dopuna automatizovanim osmatra-
kim ureajima otrinom ljudskog uma,
gotovo instinktivnim refleksima i sposob-
nou da predvide i ono nelogino,
neverovatno.
Iznenada poinje veoma brza metamor-
foza tajanstvenog broda, on se skrauje i
proiruje, dobijajui oblik ogromnog jajeta.
Na njegovom prednjem delu pojavljuju se tri
okrugle svetle povrine, koje lie na dinov-
ske oi. One zatim poinju da trepere, prvo
sporo, a zatim sve bre, i na kraju sve tri
svetle povrine nestaju. Brod-jaje sada je
jedva primetan. Onda metamorfoza poinje u
obrnutom smeru: jajoliko udovite opet se
pretvara u brod. Njegova, brzina zatim poi-
nje da rasle, i strelovito se pribliuje Boovom
brodu. I, odjednom, gotovo brzinom svetlosti,
tajanstveni brod projuri pored esnaeste
meuzvezdane ekspedicije. Bo jo uvek
uspeva da ga prati, potpuno refleksno, bez
uea uma. A onda, odjednom, brod je
nestao, kao da ga nikad nije ni bilo, iznenada
kao to se i pojavio. Glavni astrotraga po-
kuava da ga pronae brzim pretraivanjem
prostora, ali brod kao da vie ne postoji.
Prolo je nekoliko minuta. Sva posada jo
uvek je angaovana nastojanjem da otkriju
nestali brod. Tada se na svim brodskim ure-
ajima pojavljuju crvenkaste iskre, ak i u
Kontrolnoj sobi bez prozora, koja je potpuno
oklopljena metalnom oplatom broda i preg-
radnim zidom. Iskrenje traje desetak sekundi,
a toliko je snano da se pretvara u intenzivan
i neprijatan um, koji odjekuje itavim bro-
dom kao da ga je neko nekim udom po-
topio u jako elektromagnetno polje. Kad je
prestalo, komandant zahteva podatke zabele-
ene na instrumentima. No, nema ih: za
vreme iskrenja instrumenti uopte nisu radili,
kao da su svi nekom silom zaustavljeni.
Gonjen nekom slutnjom komandant
odluuje da izvri kontrolu rada svih ode-
ljenja, mada je do poetka te redovne provere
bilo ostalo vie od sat vremena. Hitrim,
naviknutim potezom ruke pomera sedmu
poluicu na ureaju za brodsku kontrolu. Na
ekranu pred njim trenutno se pojavljuie slika
Sedme palube. Komandant ne poziva kon-
trolu te palube, kao to je redovno inio pri
proveri. Ovog puta, i ne znajui zato,
sumnja u sve lanove posade, gotovo i u
samog sebe. Intuitivno osea neku uzronu
vezu izmeu pojave onog nestvarnog broda i
varnienja koje je ubrzo usledilo. Njegovim
mislima promiu stravine pretpostavke o
neemu to pokuava da osvoji i razori brod
esnaeste meuzvezdane ekspedicije. A u
takvoj situaciji najbolje je ne verovali svima
unapred, ve osloniti se na sopstveno
iskustvo i pokuati samostalno doi do
objanjenja neobinih pojava.
Na Sedmoj palubi, na kojoj se obnavlja i
preiuje varduh, sve izgleda mirno. Posada
je na svojim mestima, zadubljena u svoj
posao. U asu kad je naumio da ukljui estu
palubu, komandant zaustavlja ruku. Neto
nije u redu sa Sedmom! Posada je isuvie
zadubljena u posao: nema uobiajenih pok-
reta ruku, pomeranja glava, poneke tiho
izgovorene rei. On na ekranu pribliava lice
jednog od lanova posade i, dok ono bljeti
sa ekrana, zagleda mu u oi. One su stravino
mirne, prazno zagledane u ureaje pred
sobom. Covek kao da je duhom potpuno
otsutan, izgubljen negde u beskrajnom
prostranstvu.
Zatim ukljuuje estu palubu, na kojoj se
priprema hrana i pie za svu posadu. Da,
tamo se u pokretima posade osea ona,
ljudima svojstvena ivost, zainteresovanost
za posao. Upravo kad je podigao ruku da
ponovo ukljui Sedmu palubu, da jo jednom
ispita ponaanje estolane posade, koman-
dant primeuie da se na estoj dogaa neto,
udnovato. Ljudi za trenutak zastaju u svom
radu, svi, kao da im neka sila zaustavlja misli
i pokrete. Zatim se u njihova tela vraa pok-
retljivost, koja svedoi da svoje poslove i
dalje obavljaju. Ali, nema vie ivosti u
njihovim pokretima, a u oima izgubila se
iskriavost koja je uvek svedok uea razu-
ma, svesti, odgovornosti. Oni se sada ponaa-
ju isto kao i posada Sedme. Komandantove
slutnje su se obistinile: neto se nalazi na
brodu, neka zasad nevidljiva snaga, i polako
napreduje ka viim palubama.
On pokretom ruke doziva posadu koman-
dne kabine. Svi se brzo okupljaju oko ureaja
za brodsku kontrolu. Zatim ukliuuje Petu
palubu, ija se etvorolana posada stara o
obnavljanju neutrinskog goriva za pogon nji-
hovog ogromnog broda. Ekipa sa Pete ponaa
se normalno: paljivo i promiljeno obavlja
svoj odgovorni posao. Odjednom, njihovi po-
kreti zamiru. i oni ostaju nepomini, kao ska-
menjeni. Tek posle nekoliko sekundi prestaje
to uasavajue stanje, ali oni vie nisu ljudi
sa sveu i voljom..
Komandant objanjava posadi svoje ka-
bina da su neobini dogaaji pojava i
neobjanjivo ponaanje tajanstvenog broda, i
javljanje iskri, kod njega izazvali podoz-
renje. Kad je poeo da proverava ta se
deava dalje sumnja se pokazala veoma
opravdanom otkrio je ta se dooaa na
niim palubama. On iznosi miljenje da je
tajanstveni brod bio ustvari neko ivo polje,
sila s razumom, koja je sebi bila dala
materijalnu formu. Zatim se u prostoru
dematerijalizovala i saekala brod esnaeste
meuzvjezdane ekspedicije. Prilikom dodira
pojavile su se iskre, a polje se uvuklo u
brod. Postepeno prodirui u svest posade,
ostvarivalo je svoju nameru da zavlada bro-
dom. Sada je trebalo zaustaviti ga i unititi,
jer e se u protivnom sva posada nai u
njegovoj vlasti. S obzirom na to da je ono u
stanju da nesmetano prodire kroz materiju,
to je dokazalo ulaskom u hermetiki zatvo-
ren brod, nain da se uniti treba traiti u
korienju nekog jakog polja. Bo predlae da
ga razore snanim elektrinim poljem.
U meuvremenu, strana sila prodrla je
na etvrtu palubu, na kojoj su smetene
spavaonice, i gde se odmarala kompletna
smena za najnie palube, komandnu kabinu i
kontrolnu sobu. Zateeni na spavanju, jadni
ljudi su postali robovi nevidljivog i
nemilosrdnog gospodara. ivo polje zatim
osvaja Treu palubu, na kojoj su prostorije za
odmor i zabavu.
Posada komandne kabine i astrotragai
dogovaraju se da se povuku u kontrolnu
sobu, koja se nalazi na vrhu broda, a odvo-
jena je dugim uskim hodnikom. Komandant
odluuje da posade Prve i Druge palube ne
obavetava o opasnosti, jer za njih u Kon-
trolnoj sobi nije vie bilo ni najmanje mesta,
a ako bi ostali u hodniku onemoguili bi da
se u njegove metalne zidove pusti elektrina
struja pod ogromnim naponom.
Desetorica ljudi, stenjeni u maloj
prostoriji astrotragaa, napregnuti i tihi,
ekaju dolazak ivog polja. Na ekranima
posmatraju njegov prodor na Drugu palubu
gde se nalaze vozila i ureaji za planetarna
istraivanja. Ubrzo se i na Prvoj palubi
pojavljuju crvenkasti jezici, a posada pada u
vlast nevidljivog napadaa. U Kontrolnoj so-
bi stegnuta su srca desetorice ljudi. Izgub-
ljena je i jedina preostala, njima najdraa
paluba. Tu su laboratorije, opservatorija, mali
ciklotron prostorije u koje su svi dolazili i
bavili se naunim radom. Komandantu je, i
pored tuge za tolikim ljudima s paluba, koji
vie nisu gospodari svoje svesti, nikog nije
smeo obavesliti o dolasku stravine opas-
nosti. Niko vie nije mogao da se smesti u
Kontrolnu sobu, a sila bi, kad zavlada tim
ljudima saznala da je primeena, praena i
oekivana. Tako bi, upozorena na opasnost,
nala nain da nadmudri poslednju dese-
toricu. A tada bi mogla da ugrozi itavo
oveanstvo.
Na ekranima se vidi da je polje prodrlo
ve u komandnu kabinu: crvenkasti plamici
veselo poskakuju po ureajima. i zidovima.
U Kontrolnoj sobi vlada tiina neizvesnosti.
Komandant dri polugu kojom u zidove
hodnika treba da pusti struju ogromnog
napona.
Na kraju hodnika pojavljuju se crveni
plamici i poigravajui puu prema utoitu
poslednje desetorice. ini se kao da opipa-
vaju prostor pred sobom, ispitujui da li ih
vreba neka opasnost. Komandant eka: jo
nije trenutak...
Kad su se platneni jezici pribliili
vratima Kontrolne sobe, Komandant povlai
polugu. Du hodnika, sredinom njime ome-
enog prostora, pojavljuje se tanka plav-
kasto-bela linija, koja se gotovo istog tre-
nutka proiruje u crveni vatreni stub. Zatim;
eksplodirajui, ogromnom snagom udara o
metalne zidove hodnika. Posle nekoliko mi-
nuta neizvesnosti, na ekranu poinje da se
sve otrije ocrtavaju. do beline usijani zidovi
hodnika. Proi e sat dok se oni ohlade toliko
da njih desetorica mogu da se kroz hodnik
vrate do komandne kabine i paluba. Tek tada
e moi da vide ta je s posadom, s kojom je
sada, zbog unitenja elektrinih vodova u
hodniku, onemoguen bilo kakav kontakt.
* * *
Prela su etiri beskrajno duga asa. Njih
desetorica, oznojeni i malaksali, potroili su
gotovo sav kiseonik, pa su morali da otvore
vrata koja vode u hodnik. Odande im u lice
udari topao i zaguljiv vazduh. Oni se brzo
probijaju kroz vrelinu hodnika i stiu u
komandnu kabinu. Bo nestrpljivo ukljuuje

Sedmu palubu. Na ekranu se pojavljuje slika
prostorije i estorice ljudi, koji su na svojim
mestima. Iz neijeg grla, u komandnoj kabini,
otima se krik: sva estorica su mrtvi, uglje-
nisani. Ista slika smrti ponavlja se na svim
ostalim palubama. Sva posada broda, osim
onih koji su se nalazili u kontrolnoj sobi,
mrtva je. ivo polje posluilo je kao
provodnik strahovite struje, koja se preko
njega prenela do ljudi i trenutno ih sagorela.
esnaesta meuzvezdana ekspedicija je
zavrena. Samo deset ljudi nije dovoljno da
normalno upravlja ogromnim brodom. Ostaju
im samo dve mogunosti: da na njemu osta-
tak svog ivota provedu u neradu i ekanju
smrti, ili da brod mnogo ranije survaju u neko
sunce. Pogledi ljudi susreu se u tiini. Rei
nisu potrebne: svi misle isto. Komandant
pomera polugu za promenu smera kretanja.
asak kasnije hrrvi hita ka svom novom
cilju, ka najbliem suncu, koje bezglasno
plamti ekajui dobrovoljni plen da ga sagori
u nepovrat. Beskrajnim prostorom caruje
savrena tiina...

Zeleni Dodatak

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Zeleni Dodatak

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zeleni Dodatak

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NAUNO-FANTASTlNA PRIA

You might also like