Izvori informacija o lekovima

Sadraj
1. Uvod
2. Tercijarni izvori informacija
3. Sekundarni izvori informacija
4. Primarni izvori informacija
5. Rezime
Zato moramo poznavati izvore
informacija o lekovima
U praksi se farmaceut esto susree sa
pitanjima pacijenata, lekara, medicinskih
sestara
Pitanje koje sebi postavljamo je: kako nai
validan i relevantan odgovor za to krae
vreme?
Vrste informacija o lekovima
Neeljena dejstva profil, alergije, teratogenost itd
Doziranje prema indikacijama, prema starosnoj dobi
Primena lekova nain i vreme
Interakcije lekova bolest, hrana, lek, lab. nalazi
Indikacije i terapijska primena registrovani?
Toksikoloki efekti simptomi, terapija
Pitanja o proizvodu uvanje, formulacija
Primena lekova u trudnoi
Farmakoekonomija, itd.
Medicina zasnovana na dokazima
Evidence based medicine (EBM)
savesna, eksplicitna i
kritika primena
najboljih dokaza koji u
praksi trenutno postoje
u cilju pruanja
zdravstvene zatite
individualnom pacijentu
Briga za
pacijenta
Kliniko
iskustvo
Najbolji
nauni
dokazi
EBM
Farmacija zasnovana na dokazima
Praksa u kojoj farmaceut donosi odluke,
uzimajui u obzir najbolje rezultate
istraivanja u skladu sa potrebama pacijenta
pruanje informacija o lekovima u
procesu zdravstvene zatite pacijenta
pacijentima i lanovima zdravstvenog
tima
informacije moraju biti tane, precizne i
proverene POUZDANE
Farmaceuti i EBM
Za pruanje pouzdane informacije
potrebni su:
izvor informacija
kritika procena informacije
vetina komunikacije
Informacije zastarevaju
neophodna kontinuirana edukacija
Idealan izvor podataka
Validne informacije
Relevantne informacije
Dostupan
Jednostavan za upotrebu
Izvor informacija
Primarni
originalni podaci, struni asopisi,
najnovije informacije,
kvalitet? IF, peer review
Sekundarni
Sistematski pregledi, informacije iz viestrukih
baza podataka, simpozijumi, vodii
Ne sadre najnovije informacije
Kvalitet?, kritika procena
Tercijarni
Knjige i kompendijumi, internet
Zastarelost informacija?
Koje izvore informacija
korsitimo i kada?
Zavisi od toga koje su nam informacije potrebne
Podaci o etiologiji, patofiziologiji, epidemiologiji,
dijagnostici, leenju i prevenciji bolesti
tercijarni izvori informacija
Najpouzdaniji podaci o izboru terapije,
nefarmakolokom i farmakolokom pristupu se
mogu nai u vodiima sekundarni izvori
Najnoviji podaci i rezultati istraivanja
primarna literatura
Sadraj
1. Uvod
2. Tercijarni izvori informacija
3. Sekundarni izvori informacija
4. Primarni izvori informacija
5. Rezime
Primeri
Kako prevenirati oboljenja srca?
Centers for disease control and
prevention - http://www.cdc.gov/
Znaci i simptomi, etiologija i sl?
Pacijent S.L, 65 godina, oteano die pri
mirovanju i u leeem poloaju, malaksao
je i ima bolove u predelu grudnog koa.
Da li treba posumnjati na sranu
insuficijenciju?
Odgovori
Medscape -
http://emedicine.medscape.com
Merck Manual
http://www.merckmanuals.com
Clinical Pharmacy and Therapeutics
Kako dozirati lekove kod pacijenata sa renalnom
insuficijencijom?
Primer: Pacijentkinja V.B 33 god. ima akutnu bubrenu
insuficijenciju. Na terapiji je rosuvastatinom od 10 mg. Da li
je potrebno korigovati dozu?
Da li pacijent koji ima hepatiku insuficijenciju moe da
primenjuje lek?
Ukoliko pacijentkinja V.B. ostane u drugom stanju da li e
moi da primenjuje lek?
Da li nesanica moe biti neeljeno dejstvo rosuvastatina?
Da li se rosuvastatin moe primenjivati istovremeno sa
antiretroviralnim lekovima (interakcije)?
BNF - http://www.bnf.org/
Farmakoterapijski vodi - ALIMS
Pedijatrijska populacija
Kako dozirati lekove kod dece?
Primer: Majka S.K, dolazi u apoteku da
preuzme eritromicin sirup za dete od
3,5 godine. Propisano je 125 mg/6h za
respiratornu infekciju. Da li je doza
odgovarajua?
BNF for children
FTV3.pdf
Podaci o biljnim i dijetetskim
suplementima i lekovima koji se
izdaju bez recepta
Pacijentkinja G.D, 28 god. je dugogodinji
astmatiar. ula je da su preparati na bazi
ehinacee odlini za jaanje imuniteta i pita
Vas da li bi trebalo da ih uzima.
Farmakoterapijski vodi
Mayo klinika -
http://www.mayoclinic.com/health/drug-
information/DrugHerbIndex
Kako treba pripremiti i uvati intravenske
injekcije i infuzije?
Primer: Pacijent S.K., 72 god. nalazi se na
infektivnoj klinici. Treba da dobije injekciju
ceftriaksona. Sestra je pripremila injekciju ali
je lekar odloio davanje za sutranji dan.
Sestra Vas pita ta da radi sa injekcijom?
Koja doza deksametazona je ekvivalnetna 20
mg prednizona?
GlobalRPh Inc - http://www.globalrph.com/
Podaci o leku (od proizvoaa, SPC, PIL)
Pacijentkinja L.G, 67 god. primenjuje enalapril 10
mg + hidrohlortijazid 6,75 mg 1x1 u terapiji
hipertenzije. Ona je dobila jainu 20/12,5 mg i
pita Vas da li moe da deli tablete?
ALIMS -
http://www.alims.gov.rs/cir/lekovi/lekovi_pretr
aga.php
electronic Medicines Compendium -
http://www.medicines.org.uk/emc/
Tablete koje ne bi trebalo deliti
Hemioterapija
Antiepileptici (karbamazepin?)
Oralna kontracepcija
Antikoagulansi
Kapsule koje sadre praak ili gel
Filmovane tablete
Tablete sa modifikovanim oslobaanjem
Tablete koje sadre dve ili vie aktivnih
supstanci
...
Da li je lek registrovan u RS?
ALIMS
http://www.alims.gov.rs/ciril/lekovi/pretraziv
anje-humanih-lekova/spiskovi-humanih-lekova/
Abecedni spisak, paralele
NACIONALNI REGISTAR
LEKOVA -2010.pdf
Sadraj
1. Uvod
2. Tercijarni izvori informacija
3. Sekundarni izvori informacija
4. Primarni izvori informacija
5. Rezime
Vodii u klinikoj praksi
Vodii (smernice) su preporuke o odgovarajuem
nainu leenja i pruanja zdravstvene zatite za
pacijente sa odreenom bolesti/stanjem
Zasnivaju se na najpouzdanijim raspoloivim
dokazima
Najjee sadre izjave koje predstavljaju
konsenzus o najboljoj praksi u datoj oblasti
zdravstvene zatite
lanovi zdravstvenog tima su u obavezi da
poznaju vodie i da odlue da li da se
pridravaju preporuka kod individualnog
pacijenta.
Izjave se zasnivaju na odreenom
nivou dokaza i stepenu preporuke
Nivo dokaza
A. Dokazi iz meta analiza multicentrinih
kontrolisanih studija ili randomizovanih klinikih
studija
B. Dokazi iz najmanje jedne dobro dizajnirane
randomizovane studije ili velikih
nerandomizovanih studija
C. Konsenzus eksperata i/ili male studije,
retrospektivne studije, registri
Stepen preporuke
I Postoje dokazi i/ili opta saglasnost da je odreeni
tretman ili procedura delotvoran, koristan i efektan
II Postoje protivreni dokazi i/ili razliiti stavovi oko
koristi/efikasnosti odreenog tretmana ili procedure
IIa Najvei broj dokaza govori u prilog
koristi/efikasnosti
IIb Korist/efikasnost je mnogo manje zasnovana na
dokazima/stavovima
III Postoje dokazi ili opta saglasnost da odreeni
tretman ili procedura nije koristan/efikasan, i u nekim
sluajevima moe biti tetan
Primeri
Preporuuje se primena ACE inhibitora ili ARB
u svih pacijenata sa dijabetesom i mikro- ili
makroalbuminurijom (izuzev trudnica). (A. I)
U pacijenata koji su ve na terapiji ACE
inhibitorima ili ARB, kao dodatna terapija
mogu se koristiti lekovi iz grupe diuretika,
blokatora kalcijumskih kanala i beta blokatora.
(B, I)
U trudnica sa dijabetesom ciljna vrednost AP
je 110-129/65-79 mmHg. ACE inhibitori i ARB
su kontraindikovani u rudnoi. (C, II)
Savremeni kliniki vodii identifikuju, sumiraju
i procenjuju dokaze najveeg kvaliteta i
najnovije podatke o prevenciji, dijagnozi,
prognozi, terapiji, odnosu koristi i rizika od
primene terapije i farmakoekonomskoj
opravdanosti
Uloga vodia je i da standardizuju
zdravstvenu zatitu i poboljaju njen kvalitet,
smanje rizik za sve uesnike u zdravstvenom
sistemu i da postignu najbolji balans izmeu
trokova i koristi terapije
Vodii mogu biti lokalni, nacionalni ili
internacionalni
Gde pronai vodie?
Ministarstvo zdravlja RS -
http://www.zdravlje.gov.rs/
NICE - www.nice.org.uk
SIGN - www.sign.ac.uk
National Guidelines Clearinghouse -
http://www.guidelines.gov/
British Columbia Guidelines
http://www.bcguidelines.ca/
Guidelines International Network
http://www.g-i-n.net/
Vodi za dijabetes
VodicZaDijagnostikovanjeiLecenjeDiabe
tesMellitusa.pdf
sign116.pdf
qrg116.pdf
Sadraj
1. Uvod
2. Tercijarni izvori informacija
3. Sekundarni izvori informacija
4. Primarni izvori informacija
5. Rezime
Primarni izvori informacija
Pubmed
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed
Rezultati originalnih istraivanja
Meta-analize i revijalni radovi spadaju
u sekundarnu literaturu
Primer
Vodi: U pacijenata koji su ve na terapiji ACE
inhibitorima ili ARB, kao dodatna terapija
mogu se koristiti lekovi iz grupe diuretika,
blokatora kalcijumskih kanala i beta blokatora.
(B, I)
Da li postoje novija saznanja?
Sistematski pristup pruanju
informacija
I Poznavati demografske karakteristike
onoga ko trai podatke
II Prikupiti dodatne informacije
III Formulisati pitanje na koje treba dati
odgovor
IV Razviti strategiju i istraiti
V Izvriti procenu, analizu i sintezu
VI Formulisati i pruiti odgovor
VII Dokumentovati i pratiti
Formulacija pitanja
precizna formulacija
Primer: lekar pita farmaceuta kolika je
incidenca neeljenih reakcija na
ceftriakson?
Pacijent datog lekara je imao neutropeniju i
lekar pretpostavlja da je to neeljena
reakcija na ceftriakson
Potrebne informacije
Da li se pitanje odnosi na odreenog
pacijenta?
Prikupiti informacije o pacijentu priroda
problema, celokupna terapija, doze, duinu
trajanja terapije
Saglasiti formulaciju pitanja sa osobom koja
ga postavlja
Vremenski rok za pruanje odgovora
Kako formulisati pitanje?
PICO - metod
1. pacijent ili problem (patient or problem)
2. intervencija (intervention)
3. poreenje intervencije (comparison)
4. ishodi (outcomes)
Primer
Asimptomatini 72-godinji mukarac
eli da zna da li je screening za
kolorektalni kancer indikovan u njegovom
sluaju
Pacijent ili problem
Identifikovati klinike karakteristike
koje mogu uticati na problem
Definisati populaciju
Karakteristike pacijenta
Primer: Asimptomatini stariji ovek
Intervencija
Kakvu intervenciju elimo da pruimo?
Savetovanje o primeni leka
Savetovanje o preventivnim pregledima,
testovima, itd
Koji faktori mogu uticati na prognozu
pacijenta?
Primer: kolonoskopija (screening)
Poreenje
ta e se desiti ukoliko se intervencija
ne sprovede?
Koja je alternativa koju poredimo sa
intervencijom?
Primer: Standardna zdravstvena zatita
bez screening-a
Ishodi
Potrebno je odrediti ishod znaajan za
pacijenta
Vremenski period za koji se moe postii
Primer: Smanjenje mortaliteta od
kolorektalnog kancera
Rezultat
Potencijalno pitanje:
Da li kod asimptomatinih starijih
kolonoskopija smanjuje mortalitet od
kolorektalnog kancera u poreenju sa
standardnom zdravstvenom zatitom bez
screening-a
Razvoj strategije za pronalaenje
odgovora na Pubmed-u
odgovarajui termini za internet
pretragu
pretraivanje zapoeti visokom
senzitivnou a zatim poveati
specifinost
Poveanje senzitivnosti
Korienje uoptenih fraza
Korienje rei i fraza
Skraivanje rei simbolom *
Korienje ili (or)
A
N
D
OR
A B
NOT
A B
Poveanje specifinosti
Koristiti tezaurus radi
identifikacije specifinih
poglavlja
Koristiti specifine rei ili
fraze
Koristiti i (and) za
povezivanje rei, fraza
Ograniiti pretragu unosom
tipa ili godine publikacije
A
N
D
AND
A B
Rezime
Sadraj
1. Uvod
2. Tercijarni izvori informacija
3. Sekundarni izvori informacija
4. Primarni izvori informacija
5. Rezime
Umesto zakljuka
Briga za
pacijenta
Kliniko
iskustvo
Najbolji
nauni
dokazi
EBM
primarni
sekundarni
tercijarni izvori
informacija