Rudolf tajner

O BIU BOJA
Tri predavanja odrana u Dornahu
6., 7. i 8. maja 1921. godine
kao i dopuna od 9 predavanja odranih
izmeu 1914. i 1924. godine
Elektronsko izdanje ove knjige dostupno je za linu upotrebu
zahvaljujui izdavau na adresi: www.wortfuturis.com
Sva prava zadrava izdava. Zabranjeno je svako pretampavanje,
javno publikovanje u bilo kom obliku ili umnoavanje.
Izdava ne snosi odgovornost za sve eventualne greke koje su mogle
nastati u procesu konverzije u elektronsko izdanje ove knjige.
Zrenjanin, 2009. godina
Naslov originala
Rudolf Steiner - Das Wesen der Farben
Ungekrzte Ausgabe nach dem gleichnamigen Band
der Rudolf Steiner Gesamtausgabe
(herausgegeben von Hella Wiesberger und Hilde Raske)
Bibliographie-Nr. 291, ISBN 3-7274-2910-0
4. Auflage, Dornach 1991
Izdava
Atelje Forsa, Zrenjanin
Za izdavaa
Ranko Savi
Urednik
Sinia Nikoli
063/82 92 895
Prevod sa nemakog
Jelena uri
Unos teksta
Predrag Radanovi
Korektura
Damir Brni
Realizacija
Atelje Forsa, Zrenjanin
Tira
500
Zrenjanin, 2001.
Godine 1921. Rudolf tajner je odrao tri predavanja pod naslovom
O biu boja, koja i predstavljaju osnovu ove knjige. Devet preostalih
predavanja odranih izmeu 1914. i 1924. godine, ve su bila objavljena
u okviru izdanja celokupnih dela, a ovde su priloena kao dopuna ovom
kursu o bojama. Na taj nain predstavljeno je bie boja, poev od iste
tehnike slikanja, preko moralnog doivljaja, pa sve do pravog kosmikog
znaenja.
Delo Rudolfa tajnera podeljeno je u tri dela: Spisi - predavanja -
umetniko delo, kao to je to i predstavljeno u Izdanju celokupnih
dela Rudolfa tajnera. Stenografisano sauvane beleke njegovih bilo
otvorenih predavanja i kurseva, bilo odranih za pripadnike Antropo-
zofskog drutva, prvenstveno nisu bili predvieni za tampanje.
Pojavljivali su se iz potrebe za daljim objanjenjima i to prvo kao
tampani rukopisi, jer Rudolf tajner esto uopte nije bio u prilici da
sam koriguje spise. Pred smrt ukinuo je ogranienje Samo za lanove
koje je iskljuivalo ostale ljude. Ovi tekstovi su provereni na osnovu
postojeih izvora i objavljuju se irom sveta. Pa ipak, ne bi trebalo sas-
vim iskljuiti i mogunost greke prilikom njihovog sluanja ili
prenoenja.
SADRAJ
PRETHODNE NAPOMENE IZDAVAA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
I
O BI U BOJ A
PREDGOVOR MARIJE TAJNER PRVOM IZDANJU IZ 1929. GODINE . . . . . . . . 14
PRVO PREDAVANJE , DORNAH, 6. MAJ 1921. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Doivljaj boje - etiri slikovne boje
Da bi se dolo do saznanja o obojenom, neophodno je prodreti u samo bie boja
i to posmatranje podii do oseajnog ivota. Neposredni doivljaj boje razjanjen
je na primeru zelene boje i to u njenom odnosu prema crvenoj, boji breskvinog
cveta i plavoj boji. Boje u svojoj stvarnoj objektivnosti: zelenilo biljnog sveta kao
mrtva slika ivota - boja breskvinog cveta ovekovog inkarnata
1
kao iva slika
due - belo ili svetlost kao duevna slika duha - crno ili tmina kao duhovna slika
mrtvog. Raspored boja: crne, zelene, boje breskvinog cveta i bele u krugu: podi-
zanje od mrtvog kroz ivot ka duevnom i duhovnom.
DRUGO PREDAVANJE, DORNAH, 7. MAJ 1921.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Slikovno bie i sjajno bie boja
Slikovni karakter boja: bele, crne, zelene i boje breskvinog cveta. Razlikovanje
onoga koji baca senku od onoga koji svetli. Nastanak zelene i boje breskvinog
cveta. Sjajni karakter ute, plave i crvene. Crna, bela, zelena i boja breskvinog
cveta su u najirem smislu boje senke; uta, plava i crvena su modifikacije svetleeg.
Slikovite i sjajne boje u spektru. Spoj raznobojne trake u krugu, uto kao sjaj duha,
plavo kao sjaj duevnog, crveno kao sjaj ivog. Poreenje slikovnih boja s mirnim
slikama Zodijaka, sjajnih boja s planetama koje se kreu. Znaaj ovog uenja o
bojama za umetnost. Zlatna pozadina u starom slikarstvu. Boja podie oveka iz
materijalnog u duhovno.

1
inkarnat - koa (prim. prev.)
TREE PREDAVANJE, DORNAH, 8. MAJ 1921.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Boja i materija - slikanje iz boje
Veliko zagonetno pitanje: kako materija postaje obojena? Veza izmeu zelenila
biljaka (slika) i Meseca, izmeu preostalog obojenog bia biljaka (sjaj) i Sunca.
Slikanje minerala, biljke, ivotinje, oveka putem razlikovanja sjaja, sjajne slike,
razlikovanje slikovitog sjaja, slike. Stari slikari jo nisu poznavali sjaj, samim tim
ni pejza, ve samo sliku. Slikanje iz boje. Duevni ivot s bojama. Boja sa Ja i
astralnim telom obrazuje neraskidivo jedinstvo. Posmatranje boja uzdignuto do
duevnog kao usavravanje geteanizma.
I I
DOPUNE I Z CI KLUSA PREDAVANJ A
STVARALAKI SVET BOJE
DORNAH, 26. JULI 1914. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
ovekov odnos prema boji. Podizanje iz nabujalog mora boja ka istom Ja - pos-
matranju. Dua ivotinje i nabujalo more boja. Budui put ka nabujalom svetu
boja u vezi sa produhovljenjem astralnog tela. ivi doivljaj boje: crvena i plava
kao predusretanje i udaljavanje; oblik i boja i mirovanje i kretanje. Skriveno bujan-
je boja u ovekovom organizmu. Budui zadatak umetnosti: zaroniti u elemen-
tarni ivot. Gradnja kao poetak novog umetnikog stremljenja.
Moralni doivljaj sveta boja i tonova
KAO PRIPREMA ZA UMETNIKO STVARANJE
DORNAH, 1. JANUAR 1915. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Put ka novoj umetnosti. Moralno - spiritualni doivljaj boja, tonova, oblika. Boje:
crvena, narandasta, uta, zelena i plava. Upoznavanje unutranje prirode
obojenog kao priprema za umetniko stvaranje. Obrazovanje oblika iz boje.
Stvaralaka delatnost duhova oblika, Elohima. Produbljivanje i oivljavanje ovek-
ovog duevnog ivota putem sveta tonova: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta.
Pobeda svesti o ovekovoj povezanosti s vodeim boansko-duhovnim snagama.
SVETLOST I TAMA KAO DVA SVETSKA ENTITETA
DORNAH, 5. DECEMBAR 1920. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Hegel i openhauer. Misao kao metamorfoza ivotnog koje je u prethodnom zem-
aljskom ivotu postojalo u udovima kao volja. Doivljaj misaonog elementa kao
svetlosti u imaginaciji, inspiraciji i intuiciji. ovekova glava i vasiona. Vasiona kao
ulom spoznata svetlost koja se spolja pojavljuje kao misao; ovekova glava: u
unutranjem misao, koja se spolja na vidoviti nain zapaa kao svetlost. Neprestano
umiranje prvobitnog sveta u mislima, u svetlosti: isijavajua lepota. Vidoviti
doivljaj volje kao materije, tame: gubljenje budunosti u tami. Topla strana svet-
losnog spektra (crvena) odnosi se na prolost, hemijska strana (plava) na
budunost.
ivot u svetlosti i u teini
DORNAH, 10. DECEMBAR 1920. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Povezanost prirodnog s moralno-duevnim. Ponor izmeu isto prirodnona-
unog i religioznog pogleda na svet. Duhovna nauka kao most izmeu fizikog i
moralnog shvatanja sveta. Svetlei svet svetlosti (svet svih ulnih opaaja) kao
umirui svet misli iz pradaleke prolosti koji predstavlja rezultat moralnih proc-
esa. Sadanji moralni impulsi kao svet tame koju probija svetlost. Preobraaj klica
volje u svetlei svet. Moralni svetski poredak u budunosti e postati fiziki svets-
ki poredak. ivot u lakoi, u svetlosti i u teini, u tami. Delovanje svetlosti i teine
prilikom prolaenja kroz razliite planetarne sfere u ivotu izmeu smrti i novog
roenja. Moralizacija fizikog putem produhovljenja pojmova.
DVA OSNOVNA ZAKONA UENJA O BOJAMA U JUTARNJEM I VEERNJEM RUMENILU I
U NEBESKOM PLAVETNILU - ZDRAVLJE I BOLEST U VEZI SA UENJEM O BOJAMA
DORNAH, 21. FEBRUAR 1923. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Uticaj boja na ovekov organizam. Zajedniko delovanje krvi kao organa ivota i
nerva kao organa svesti u ovekovom oku. Nastajanje jutarnjeg i veernjeg rume-
nila (svetlost posmatrana kroz tamu: crveno) i nebeskog plavetnila (tama posma-
trana kroz svetlost: plavo). Procesi unitavanja i ponovnog oivljavanja u krvi i
nervu prilikom posmatranja boja. Dobijanje slikarskih boja: crvene iz ugljenika,
plave iz kiseonika, ute iz cvetova biljaka, plave iz njihovih korenja. Geteovo uen-
je o bojama kao odbrana istine nasuprot Njutnovom uenju o bojama. Obra-
zloenje zdravlja i bolesti u zavisnosti od uenja o bojama. Ostvarenje nauke o
zvezdama starih pastirskih naroda.
OD PROSTORNE PERSPEKTIVE DO PERSPEKTIVE BOJA
DORNAH, 2. JUN 1923. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Bie umetnikog. Slikarstvo. Dublje razumevanje za boje izgubljeno je u petoj
epohi, te je time postalo iskrivljeno plastino razumevanje (naturalizam). Prvi
materijal u slikarstvu ipak predstavlja povrina. Neophodni razvoj ka linijskoj i
prostornoj perspektivi sada se pak mora prevazii i vratiti na perspektivu boja.
Boja je zapravo neto duhovno. Bie boje u neivoj prirodi: boje dragog kamenja.
Dvodimenzionalni karakter slikarstva. Jednodimenzionalni karakter muzike.
Apolonova lira.
DUH I NEDUH U SLIKARSTVU - TICIJAN: VAZNESENJE BOGORODIINO
DORNAH, 9. JUN 1923. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Lepo kao sjaj koji se otkriva, runo - bez sjaja, skriva svoje bie. Metali i boje. Boja,
svetlost i svetlo-tamno. Paleta boja i tene boje. Ticijan: Vaznesenje Bogorodii-
no. Crtanje i slikanje. Geteovo trojstvo: mudrost, sjaj, snaga. Impresionizam i
ekspresionizam. Stare crkvene freske. Sutina moderne izlobe.
Mera, broj i teina - boja bez teine kao zahtev novog razvoja
SLIKARSTVA
DORNAH, 29. JUL 1923. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Mera, broj, teina. Istina, lepota, dobrota. Lepo u umetnosti. Pojmovi istog znaen-
ja: haos i kosmos. Zlatna pozadina u starom slikarstvu. Ikona i madona. imabue,
oto, Rafael i renesansa. Neophodno je teiti doivljaju boje kao elementu koji
sam sebe uzdie kao i oslobaanju boje od teine. Jedan takav pokuaj trebalo bi
da budu programska slikanja za umetnika izvoenja u Geteanumu.
HIJERARHIJE I BIE DUGE
DORNAH, 4. JANUAR 1924. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Delatnost duhovnih hijerarhija u Saturnovoj, Sunevoj i Meseevoj fazi postojanja
Zemlje u odnosu na nastanak tame, svetlosti i boje. Imaginativno posmatranje
duge: njeno obrazovanje kroz elementarna bia. ovek kao etvrta hijerarhija
unosi ivot u prelivajui svet boja.
rudolf tajner (hronoloka skica ivota) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

PREGLED IZDANJA CELOKUPNIH DELA RUDOLFA TAJNERA. . . . . . . . . . . . . 181
PRETHODNE NAPOMENE IZDAVAA
Svakom oveku koji je imao sreu da u svom ivotu doe u dodir sa delom Rudolfa
tajnera i da pri tome oseti veliinu milosti koja mu je time darovana, moralo je pre
ili kasnije da dopre do svesti i ovo pitanje ispunjeno divljenjem: Kakva se to mudrost,
snaga i lepota objavila kroz Antroposofiju i koliki broj praktinih ivotnih podsticaja
smo dobili zahvaljujui Rudolfu tajneru? Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje kao
plod istinskog saznanja, potrebno je ozbiljno viegodinje studiranje ovih objava iz
duhovnih svetova, kao i njihovo praktino proveravanje kroz primenu u svakod-
nevnom ivotu. Gotovo da nema oblasti ivota i teme o kojima tajner nije govorio
najee u javnim predavanjima, a odrao je preko 6000! Filosofija, istorija, umetnost
(sasvim novi impulsi kroz Euritmiju i Oblikovanje govora), muzika, arhitektura,
vajarstvo, slikarstvo, istorija umetnosti, vaspitanje (Waldorfska kola), medicina,
prirodne nauke, poljoprivreda, socijalni ivot, hriansko-religiozno delovanje su
oblasti u kojima se najsnanije doivljava injenica da je duhovna nauka - Antroposofija
sam ivot koji nam iz duha stalno pritie u zemaljsko postojanje, kao znaajan dopri-
nos ljudskoj kulturi (moda i najznaajniji u 20. veku) i uopte ovekovoj egzistenciji
na planeti Zemlji.
Kao i u veini drugih oblasti i u slikarstvu su podsticaji i molba Rudolfu tajneru
doli od ljudi koji su bili delatni u toj oblasti, mada je prva njegova slika u temperi
(Tkanje svetlosti) nastala za potrebe izvoenja jedne od misterijskih drama.
Sr knjige koja je pred itaocem ine tri predavanja odrana u Dornahu 6., 7. i 8.
maja 1921. godine kao kurs o osnovama uenja o bojama za umetniko stvaralatvo.
U ovim predavanjima obrauje se i jedno od najznaajnijih pitanja: Zbog ega se
materija pojavljuje u bojama?; a koje nije dotaknuto u Geteovom uenju o bojama.
Gete nije uspeo da se probije do problema - kako se boja fiksira na predmetima? I
upravo nam Rudolf tajner pokazuje da se duhovnim istraivanjem moe nai odgo-
vor na to pitanje kroz saznanje povezanosti zemaljskog postojanja i kosmikih stvar-
alakih moi koje razliitim zvezdanim snagama doprinose zemaljskom obojenju.
Jednu godinu kasnije, 1922., zamoljen je Rudolf tajner od slikarke Heni Gek da
pokae put kolovanja za nastavu slikanja. Tako su nastale izmeu godina 1922. i 1924.
njegove 23 skice za kolovanje slikara. U istom vremenu za nastavu slikanja na
Geteanumu nastale su i njegove skice u pastelu.
U drugom delu ove knjige, koji obuhvata predavanja o bojama izmeu 1914. i
1924. godine nalazimo osnove o terapiji bojama, perspektivi boja, lepom i runom,
kao i pojmove: mera, broj i teina u slikarstvu.
U poslednjoj godini rada Rudolfa tajnera nastalo je i 5 njegovih akvarela koji su
tada bili izloeni uz program euritmijskih predstava. Na njima se neposredno moe
videti osnovni princip tajnerovog doprinosa slikarstvu budunosti, a to je - slikanje
iz same boje, to znai forma mora da bude delo boje.
Mnogi slikari su nastavili ovom stazom i njihovim plodnim radom i inicijativama
osnovane su brojne umetnike kole irom sveta. Na ovom mestu moemo navesti
dvojicu najznaajnijih antroposofski orijentisanih slikara: Gerarda Wagnera i Bepe
Asencu koji su iveli i radili u Dornahu (vajcarska) kraj Bazela, gde se nalazi grae-
vina novog Geteanuma kao simbola i centra antroposofskog pokreta. Skroman izbor
njihovih slika nalazi se na kraju knjige.
Poslednjih godina se u Evropi sve vie razvija terapeutsko slikanje, iji je glavni
predstavnik bila Margareta Hauka, nemaka slikarka i terapeut. Ono se primenjuje
kako u Waldorf kolama i ustanovama za zdravstvenu pedagogiju, tako i u bolnicama
i klinikama koje svojim pacijentima nude neki od vidova slikarske terapije.
No bez obzira na to kakve individualne sklonosti ima ovek, da li prema ume-
tnikom ili terapeutskom slikanju, jedno je sigurno: da bi se dobili pravi rezultati koji
e zadovoljiti iskonsku tenju za doivljajem boja i njihovim saznavanjem, nee biti
dovoljno samo itanje ovih predavanja i naslaivanje njihovim sadrajem, kao ni
puko posmatranje dela velikih majstora slikarstva. Naprotiv, bie neophodno stati
pred akvarel papir i naneti etkicom utu, plavu, crvenu boju... a ta e se dalje
deavati, mora svako sam za sebe da otkrije.
Na kraju treba istai da se knjiga prvi put pojavljuje na srpskom jeziku u odlinom
prevodu Jelene uri.
Sinia Nikoli
I
O BIU BOJA
Osnove duhovnonaunog uenja o bojama za
umetniko stvaralatvo
Originalni crtei Rudolfa tajnera
prikazani na tabli a predvieni
za predavanja iz ove knjige objavljeni su
u okviru izdanja celokupnog dela u nizu
Crtei na tabli za predavako delo
Tom XVIII
PREDGOVOR
prvom izdanju iz 1929. godine
Kao i prilikom izdavanja predavanja namenjenih odreenom krugu
uenika neophodno je napomenuti da ni predavanja o biu boja za
slikare na Geteanumu nisu bila predviena za tampanje, ve su nastala
iz doivljaja trenutka sa svim njegovim zadacima i zahtevima. Ona pred-
stavljaju ivi razgovor uitelja sa uenicima, koji u sebe ukljuuje sva
pitanja i elje uenika kao i nejasnoe koje su zahtevale ponovna
objanjenja. Predavanja su bila stenografisana - a i sami dobro znamo
kako se kod ivih i vatreno izgovorenih rei ne moe izbei da se pone-
ka nijansa preuje ili pogreno razume. Ali su ba u toj svojoj neposred-
noj sveini ona tim vrednija za hiljade uenika koji ue na delu Rudolfa
tajnera, nego to bi to bila kakva pedantna stilizacija. Te opet primam
na sebe obavezu koja mi pripada, da i u ovoj formi uinim pristupa-
nim neprocenjivo bogato naslee Rudolfa tajnera sa svim njegovim
snanim impulsima oivljavanja za skoro svaku oblast znanja i umet-
nosti savremenog oveanstva.
Vie nema prekrasnih slapova boja na obema kupolama izgorelog
Geteanuma - Herostat bi mogao da trijumfuje - ali e misli i impulsi sa
ovog zgarita delovati dvostruko jae. Skicirane napomene za kom-
pozicije i boje kao i tajnerove programske slike za umetnika izvoe-
nja na Geteanumu, sada se malo po malo izdaju u boji.
Kada mi je Rudolf tajner u leto 1903. godine, u nizu asova o ue-
nju o bojama drei u ruci upaljenu sveu i jedan list hartije demon-
strirao nastanak ute i plave boje iz svetlosti i tame, njegove oi svetlu-
cale su kao da su se identifikovale s biem onoga o emu je govorio i
tada je rekao: Kada bih sada imao deset hiljada maraka da nabavim
neophodne instrumente, mogao bih svetu da dokaem istinitost
Geteovog uenja o bojama.
Onda je nedostajalo deset hiljada maraka, ali su tajnerove podsti-
caje i smernice prihvatili njegovi uenici i bilo bi dobro da njima poe
za rukom da prue ovaj dokaz.
Ova elja Rudolfa tajnera - da se Geteovo uenje o bojama, njegova
predstava o prirodi uzmu kao polazna taka za osnivanje jednog
duhovnog pogleda na svet - vodi nas sve do poetka osamdesetih godi-
14
na. Izmeu 1883. i 1897. pojavljuju se njegovi uvodi za Geteova priro-
dno-nauna dela u Kirnerovom izdanju.
Dogmatika prirodno-naunog pogleda i nefleksibilnost filozofske
misli dovele su do toga da ovaj poziv nije bio dovoljno zapaen. Rudolf
tajner je morao da krene drugim putevima da bi razbio ukoenost
dananjeg miljenja i oslobodio ga krute forme.
Ono ta je on uinio najbolje je izraeno reima iz jedne od njegovih
misterijskih drama:
Bilo mu je jasno da se duhovna nauka
Moe istinski dobro zasnovati samo
Ako se smisao za nauku i strogo miljenje
Putem umetnikog duha, krutog zahteva za oblikom
Oslobodi i iznutra ojaa
Do pravog, svetu bliskog, doivljaja bivstva.
To je bilo delo Rudolfa tajnera. I umetnici mogu na njegovoj vatri
koja pali svet, da doive kako mrtvo oivljava i kako se silno pokreu
snage sveg ivota kada se probiju ukoeni zidovi naeg mrtvog intelek-
ta koji nas razdvajaju od stvaralake rei.
Marija tajner
15
O B I U B O J A
Prvo predavanje, Dornah, 6. maj 1921.
Doivljaj boje - etiri slikovne boje
Boje o kojima emo govoriti u naredna tri dana zanimaju fiziara no
ovu stranu boja neemo ovoga puta spominjati, one zanimaju, ili bi pak
trebalo da zanimaju, psihologa tj. istraivaa due, ali pre svega one
moraju zanimati umetnika, slikara. I kada uzmemo u obzir predstave o
svetu boja koje su se do danas izgradile, onda moramo konstatovati da
je istraivau due dodue doputeno da kae neto o subjektivnom
doivljaju u susretu s bojama, ali da to pak ne moe imati stvarni znaaj
za spoznaju objektivnosti sveta boja ije saznanje ipak pripada samo
fiziaru. Tim pre nije dozvoljeno da umetnost u objektivnom smislu
odlui o neemu u vezi sa biem boja i obojenog. Ljudi su danas daleko,
veoma daleko od onoga na ta je Gete mislio s esto citiranom izrekom:
Kome priroda pone da otkriva svoju oitu tajnu, taj osea neodoljivu
enju za njenim najdostojnijim tumaem, umetnou.
Jednom oveku koji poput Getea zaista stoji unutar umetnikog, ne
moe ni u jednom trenutku biti sumnjivo da ono to umetnik ima da
kae o svetu boja mora da bude bezuslovno povezano s biem obojenog.
U obinom trivijalnom ivotu obojeno se obrauje pre svega prema
povrinama predmeta koje nam se predstavljaju kao obojene, prema
utiscima u prirodi o obojenom. Onda se dolazi do toga da se obojeno u
odreenom smislu dobija nekako, rekao bih, fluktuirajue putem
poznatog pokuaja s prizmom, meutim potrebno je pronai neki
drugi nain kako bi se dospelo do nekakvog uvida u svet obojenog. I
pritom svakako treba imati u vidu da obojeno najpre treba prosuditi
prema subjektivnom utisku. I sami znate da je dosta dugo u fizici pos-
tojao obiaj, moglo bi se rei i runa navika, da se kae: Ono to mi
opaamo kao svet obojenog, to u stvari postoji samo za naa ula, dok
napolju, u pravom svetu, objektivna boja ne predstavlja nita drugo do
naroitog kretanja talasa najfinije supstance koja se naziva etar.
Onaj koji zapravo pod definicijama, objanjenjima datim na ovaj
nain eli sebi neto i da predstavi, taj ne moe ba nita s jednim takvim
pojmom koji treba da oznai vezu izmeu onoga ta on kao utisak boje
spoznaje, doivljava, i izmeu nekog pokretljivog etra. Ali kada se gov-
16
ori o boji, o kvalitetu boje, upravo se u vidu ima samo subjektivni uti-
sak, a tei se ka bilo emu objektivnom. No tada se sasvim udaljavamo
od boja. Jer u svim izmiljenim eterskim treperenjima - oni su u stvar-
nosti izmiljeni - naravno da nema niega vie do naeg obojenog sveta.
Ako ovek eli da ue u objektivno boja, on mora pokuati da se dri
samog sveta boja. On mora pokuati da ne izae iz sveta obojenog. I tek
onda se moe nadati da je prodro u samo bie boje.
Pokuajmo jednom da se udubimo u neto to nam boja moe pruiti
o itavom raznolikom svetu. Samim tim to elimo da prodremo u bie
obojenog, mi nekako moramo, poto je izvesno da kod boje neto i
oseamo, da itavo posmatranje uzdignemo do naeg oseajnog ivota.
Mi moramo da pokuamo da pitamo svoj oseajni ivot o svemu to kao
obojeno ivi u naoj okolini. Pre svega, najbolje emo postupiti ako
budemo na neki nain idealno eksperimentisali, kako ne bismo imali
opte date postupke koji su teki za analiziranje, a koji nam se ne ine
tako upadljivim, tako radikalnim da bismo doprli pravo do sutine.
Pretpostavimo sada da u pokuati da Vam na povrini naslikam
zelenilo, dakle pokriu povrinu zelenom bojom. Dakle, kada bih to
uradio onda bi povrina izgledala kao neka povrina pokrivena zele-
nom bojom. Sada Vas molim da prodrete u ono to se ne moe naslutiti
- obino se ne slika zelenom bojom na crnu. Sada u Vam to prikazati
samo ematski. [Nacrtano je].
Kada bismo jednostavno pustili da nas iz boje neto oseajno pod-
stakne, mogli bismo na zelenoj kao takvoj da doivimo neto to ne
treba dalje definisati. Niko nee posumnjati u to da isto to moemo
doiveti na jednoj takvoj zelenoj boji, moramo doiveti i kada pogle-
damo biljni prekriva zemlje. Isto to doivljavamo na istoj zelenoj,
doiveemo i kroz biljni prekriva, jer je i on isto zelene boje. Moramo
odvratiti pogled od svega ostalog ta nam jo ovaj biljni pokriva nudi,
jer elimo da vidimo samo zelenilo. I sada emo pretpostaviti da u ovo
zelenilo pokuati da pribliim Vaoj dui.
Kada bih ovo zelenilo oslikao neim, mogao bih to uiniti najra-
zliitijim bojama. Sada emo pred sobom imati samo tri boje.
Dakle ovde imam jedno zelenilo, ovde drugo, ovde tree. Zamislite
sada da na prvu zelenu podlogu naslikam neto crveno; u drugom
sluaju, na drugo zelenilo neku vrstu boje breskvinog cveta - e, pa sad
tu boju nemam ovde, ali ipak emo je zamisliti, i na tree neto plavo.
17
Tabla 1
2
Tabla 2
levo
Tabla 1
2
Rudolf tajner je slikao na crnoj tabli, odnosno na crnom papiru koji je bio na njoj rairen.
Moraete sada samo putem oseaja da priznate da se neto sasvim
razliito desilo u ova tri sluaja, i da tu postoji jedan izvestan oseajni
sadraj kada u zelenu dodajem ovu crvenu formu, ili ta ve, ili formu
boje breskvinog cveta, ili plavu. Re je o tome da mi na neki nain
elimo da izrazimo oseajni sadraj koji nam se sam tu postavlja pred
duevno oko.
Kada elimo neto tako da izrazimo, moramo pokuati da to na neki
nain opiemo, jer se apstraktnim definicijama ne moe skoro nita
postii. E sada, da bismo stigli do opisa, pokuajmo jednostavno neto
zamisliti na onome to smo naslikali. Pretpostavimo sada da sam u
prvom sluaju zaista hteo da stvorim oseaj zelenog biljnog pokrivaa
i u njega da ucrtam crvene ljude. Sasvim je svejedno da li e oni biti
crveni u licu, ili e im koa biti crvena, ili su obueni u crveno. Ovde
(na prvoj zelenoj) ucrtau crvene ljude, ovde na drugoj zelenoj ucr-
tau ljude boje breskvinog cveta - to bi otprilike odgovaralo ljudskom
inkarnatu i ovde (na treoj zelenoj) ucrtau plave ljude. Sve ovo ne
inim da bih podraavao neto iz prirode, nego da bih sebi lake mogao
da predstavim oseajni kompleks o onome to se zapravo ovde nalazi.
Zamislite sada da imate ovakav prizor: preko zelene livade idu crve-
ni ljudi, ili preko zelene livade idu ljudi boje breskvinog cveta, ili pak
plavi ljudi preko iste zelene livade - u sva tri sluaja imamo sasvim
razliiti oseajni kompleks! Kada pogledate prvi, kaete samom sebi:
ovi crveni ljudi koje vidim u zelenoj boji, na zelenoj livadi, oni mi itavu
zelenu livadu ine jo ivljom. Livada je jo zelenija time to po njoj idu
crveni ljudi. Time to su na njoj crveni ljudi, zelena je jo zasienija, jo
ivlja. Razljutiu se ako posmatram ove ljude kao crvene ljude. To je
skroz besmisleno, rei u, to nikako ne moe da postoji. Sigurno bih
morao te crvene ljude slikati kao munje; oni bi morali da se kreu. Jer
mirni crveni ljudi na zelenoj livadi deluju uznemiravajue u svom miru;
jer se oni ve kreu zahvaljujui svojoj crvenoj boji, oni prouzrokuju
neto na livadi to je sasvim sigurno nemogue umiriti. Dakle, moram
zai u sasvim odreeni oseajni kompleks, ako uopte elim da sklopim
jednu takvu predstavu.
To (kod druge zelene) ide sasvim dobro. Ljudi poput boje breskvi-
nog cveta mogu tu sasvim mirno da stoje; ne bi mi smetalo ni kada bi tu
stajali satima. Samim tim u svojim oseanjima zapaam da ovi ljudi boje
breskvinog cveta nemaju nikakav poseban odnos prema livadi, oni je
ne pokreu, ne ine je zelenijom nego to jeste, sasvim su neutralni u
18
Tabla 2
Tabla 1
Tabla 1
Tabla 1
Tabla 2
odnosu na nju. Mogu da stoje gde god hoe, uopte mi ne smetaju. Oni
zaista odgovaraju svugde. Oni nemaju nikakav unutranji odnos prema
zelenoj livadi.
Prei u na treu zelenu: Vidim plave ljude na zelenoj livadi. Plava
boja, zar ne, ona ak ni ne zadrava; ak nipoto. Jer ovo plavetnilo ljudi
na zelenoj livadi priguuje mi itavu zelenu livadu. Livada je ukoena u
svom zelenilu. ak ni ne ostaje zelena. Pokuajte samo jedanput da sebi
na pravi nain predstavite plave ljude, ili ak plava bia kako se kreu
po zelenoj livadi - mogu to biti i plavi duhovi koji se tu lagano kreu, -
pokuajte to: livada prestaje da bude zelena, ona i sama uzima neto od
tog plavetnila, postaje i sama plavkasta, prestaje da bude zelena. I kada
bi se ti plavi ljudi dugo zadrali tu, na zelenom, onda to sebi vie uopte
ne bih mogao da predstavim. Tada bih mislio da tu negde mora da pos-
toji neki ponor, a plavi ljudi mi oduzimaju livadu, nose je, bacaju u
ponor. To ne moe nikako da uspe, jer zelena livada ne moe da ostane,
kada tu stoje plavi ljudi, oni je uzimaju, odvode je.
Vidite, to je doivljaj boje. ovek mora da ima ovaj oseaj boje, jer u
suprotnom ne bi mogao nita uiniti od onoga ta je u stvari svet boja.
Kada ovek eli da upozna ono to doivljava, svoju najlepu, najznaa-
jniju primenu u mati, onda on mora i da bude u stanju, mogao bih ak
rei i da eksperimentie na podruju fantazije. Treba da se zapitamo:
ta e se desiti s zelenom livadom kad se po njoj kreu crveni ljudi? -
Ona e biti jo zelenija, postae sasvim stvarna u svom zelenilu. Zeleno
naprosto poinje da gori. Ali crveni ljudi oko sebe prouzrokuju jedan
takav ivot u zelenilu, kakav se naprosto ne moe zamisliti kao miran
ivot; oni zapravo moraju da tre. I kada bih zaista slikao neto ovakvo,
onda nikako ne bih mogao mirne ljude, koji stoje, obojiti u crveno, ve
bi ih morao tako naslikati, da [praznina u tekstu]. Oni se kreu kao u
kolu. Naslikati kolo s crvenim ljudima na zelenoj livadi bi bilo u redu.
Nasuprot tome, ljudi koji nisu obueni u crveno ve u boju inkarnata
mogli bi na zelenoj livadi stajati itavu venost, livada bi ostala takva
kakva jeste. Ne bi se promenila ni za najmanju nijansu. Ali plavi ljudi bi
mi pobegli zajedno s livadom, jer itava livada gubi svoje zelenilo zbog
plavih ljudi.
Kada se govori o doivljajima boje jednostavno se mora porediti. Ne
moe se kao malograanin govoriti o doivljaju boje, jer se na taj nain
ne moe ni doi do doivljaja boje. Mora da se poredi. Meutim, zar ne
govori i jedan obian malograanin u poreenju kada kae: jedna bili-
19
Tabla 2
jarska kugla gura drugu. - Jeleni guraju, i volovi i bivoli zaista guraju, ali
bilijarske kugle se u stvari ne guraju. Pa i u fizici se moe govoriti o
guranju, jer uopte kad god eli da se zapone neki razgovor, svugde
se upotrebljavaju analogni konteksti.
Dakle, to nam prua takorei mogunost da u svetu boja kao takvom
neto vidimo. To je neto unutra, to mi moramo pronai kao bie
boje.
Uzmimo sada jednu sasvim karakteristinu boju - ovde smo je ve
uoili -, uzmimo ba onu boju koja nam leti u naoj okolini puna drai
izlazi u susret: zelenu boju. Vidimo je na biljkama. I mi smo ve navik-
nuti da ovo zelenilo biljke posmatramo kao njenu osobinu. Zar ne, tako
povezanu sa biem jedne stvari kao to je zelenilo povezano s biljkom,
mi jednostavno ne oseamo nikako drugaije. Mi ne oseamo da je
neophodno da odreene ivotinje zelene boje, mogu zaista biti samo
zelene; uvek mislimo da one mogu biti i neke druge boje. Meutim, kod
biljaka uvek mislimo da joj zeleno pripada, da je zelenilo neto njoj
svojstveno. Pokuajmo sada da upravo kod biljke prodremo do objek-
tivnog bia boje, dok se za to vreme traga samo za subjektivnim biem
boje.
ta je biljka koja nam dakle u neku ruku oivljava zelenilo? Dakle, sa
aspekta duhovne nauke i sami znate da biljka svoje postojanje potvru-
je time da pored svog fizikog tela ima i etersko telo. Ovo etersko telo
je ono koje zapravo ivi u biljci. Ali ovo etersko telo nije zeleno. Bie
koje biljku ini zelenom smeteno je ba u fizikom telu biljke tako da
je zelenilo dodue prasvojstvo biljke, ali ipak ne moe da ini pravo
prabie biljke. Jer se pravo prabie biljke nalazi u eterskom telu; i kada
biljka ne bi imala etersko telo, ona bi bila mineral. U tom svom miner-
alnom oivljava nam biljka uz pomo zelene boje. Etersko telo obojeno
je sasvim drugaije. Ali etersko telo nam oivljava biljku putem miner-
alno zelenog. Kada posmatramo biljku u odnosu na etersko telo, kada
je u njenom zelenilu posmatramo u odnosu na etersko telo, da, onda
moramo da kaemo: postavimo s jedne stranu pravo bie biljke, ono
etersko, i postavimo s druge strane zelenilo, i to tako to emo ih apstrak-
tno odvojiti jedno od drugog; zakljuak je da kada iz biljke izvadimo
zelenilo, onda kao da smo napravili samo kopiju neega.
U tome to sam tu iz eterskog izvukao kao zeleno, imam zapravo samo
sliku biljke i ova slika je - to je svojstveno biljci - neizostavno zelena.
Dakle, zapravo sam dobio zelenilo u slici biljke. I time to sam biljci
20
sasvim sutinski pripisao zelenu boju, moram i ovo zelenilo pripisati
slici biljke, a u zelenilu moram da potraim posebno bie slike biljke.
Vidite, sada smo doli do neeg vrlo bitnog. Bilo ko ko u nekom
starom zamku ugleda galeriju predaka (ona se zasad jo moe videti),
sigurno nee rei nita drugo nego: To su samo slike predaka, to nisu
pravi preci. - Zar ne, oni u stvari, preci, nisu tu; to su samo slike predaka.
Tako i kada vidimo zelenilo biljke ne vidimo njenu sutinu, isto kao to
i kod slika predaka ne vidimo pretke. Mi u zelenom koje stoji pred nama
imamo samo sliku biljke. Razmislite sada o tome da je zelenilo ba
svojstveno biljci, da je ba biljka od svih bia pravo bie ivota. Zar ne,
ivotinja ima duu, ovek ima duh i duu. Minerali nemaju ivot. Biljka
je bie koju karakterie to da ima ivot. ivotinje jo uz to imaju i duu.
Minerali jo nemaju duu. ovek uz to ima duh. Mi ne moemo da
kaemo ni za oveka, ni za ivotinju, ni za mineral da je njihovo bie
ivot; upravo je neto drugo bie. Kod biljke je bie ivot; zelena boja je
slika. Tako da zapravo ostajem sasvim objektivan kada kaem:
Zeleno predstavlja mrtvu sliku ivota
Vidite, (hoemo da idemo induktivno kada elimo ueno da se
izrazimo) sada sam odjednom dobio za jednu boju neto ime bih ovu
boju mogao objektivno da postavim u svet. Mogu da kaem, isto kao to
bih mogao rei kada bih dobio neku fotografiju da ona pripada gos-
podinu N., isto tako bih mogao da kaem i: Kada imam zelenu boju
pred sobom, onda mi zelena predstavlja mrtvu sliku ivota. Sada ne
reflektujem samo subjektivni utisak, nego sam doao do toga da je zel-
ena zaista mrtva slika ivota.
Uzmimo sada ovu ovde boju, boju breskvinog cveta. Tanije bih
radije govorio o boji ljudskog inkarnata koja kod razliitih ljudi narav-
no nije sasvim ista, ali tada dolazimo do jedne boje na koju zapravo
mislim kada govorim o boji breskvinog cveta [praznina u tekstu].
Boja breskvinog cveta: dakle ljudski inkarnat, ovekova boja koe.
Pokuaemo da doemo do bia ove ovekove boje koe. ovekova
boja koe se obino vidi samo spolja. Posmatraju se ljudi, i onda se ova
boja ovekove koe vidi spolja. Ali postavlja se pitanje da li se moe
dostii svest o ovekovoj boji koe, ali kao spoznaja iznutra, slino
onome ta smo uinili kod zelene boje biljke. Dakle, do toga se svakako
moe doi na sledei nain:
21
Tabla 2
Kada bi ovek zaista pravilno pokuao sebi da predstavi da je on
iznutra proet duom i da zamisli da ovo njegovo stanje proetosti
duom prelazi u njegovo fiziko - telesno oblikovanje, onda bi sebi
mogao da predstavi da se ono to ga proima duom na neki nain uliva
u oblikovanje. On ivi ivot tako to u svoj oblik, inkarnat, uliva svoje
duevno. ta je ovim htelo da se kae, moda ete najbolje moi da
pribliite svojoj dui tako to ete jednom videti ljude kod kojih se
duevno neto pomaklo od koe, od spoljanjeg oblika, kod kojih, mogli
bismo rei, duevno ne proima oblik. Kakvi e biti onda ti ljudi? Oni
e biti zeleni! ivot jeste u njima, ali su oni ipak zeleni. Govorite o zele-
nim ljudima i moete sasvim jasno opaziti ovo svojstveno zelenilo u
tenu kada se dua povlai. Prema tome primetiete, tim pre to ovek
poima tu posebnu nijansu crvenog, doivljaj te nijanse u njemu.
Posmatrajte makar jednom temperament, humor kod zelenih ljudi i
kod onih koji imaju zaista sve inkarnat, te ete videti kako tu dua sebe
doivljava u inkarnatu. I ono to u inkarnatu zrai ka spolja nije nita
drugo do ovek koji sebe doivljava kao duu u sebi. Moemo rei: Ono
ta mi imamo pred sobom, u inkarnatu kao boju, jeste slika due, prava
slika due. Ali ako idete [ma koliko] daleko po svetu [videete] da za sve
to se prikazuje kao ljudski inkarnat moramo da izaberemo boju breskvi-
nog cveta. Inae je, ustvari, neemo ni pronai na spoljanjim pred-
metima. Ovu boju moemo dobiti samo najrazliitijim majstorijama u
slikarstvu; [jer] ono to se tu pokazuje kao ljudski inkarnat je slika
duevnog, ali nema sumnje nije samo duevno. To je iva slika due.
Dua koja sebe doivljava, doivljava se u inkarnatu. To nije mrtvo kao
to je zelenilo biljaka mrtvo, jer kad ovek povlai duu onda postaje
zelen: onda se pribliava mrtvome. Ali ja u inkarnatu imam ivo.
Dakle:
Boja breskvinog cveta predstavlja ivu sliku due
Imamo dakle sliku u prvom i sliku u drugom sluaju.
Vidite, preao sam na neku drugu boju. Pokuaemo na objektivan
nain da se drimo obojenog i da ne rasuujemo samo o subjektivnom
utisku i onda emo pronai nekakva talasanja i jo tota to bi onda
trebalo da bude objektivno. Moe se ak, rekao bih, opipati da je sasvim
besmisleno odvajati ljudski doivljaj od inkarnata. Sasvim je drugaiji
22
Tabla 2
doivljaj u telesnom kada je inkarnat sve, nego kada ovek postaje
zelen. To je jedno unutranje bie koje u boji zaista ivi.
Sada kada uzmemo ono to smo imali kao tree-plavu boju, onda
moemo rei: ova plava boja isprva ni nije tako svojstvena nekom biu,
kao to je biljci svojstvena zelena boja, tako da i ne moemo govoriti o
plavoj boji kao to moemo da govorimo o inkarnatu-boji breskvinog
cveta kod ljudi. Kod ivotinja ne nalazimo takve boje koje su prasvojst-
vene ivotinjama, kao to je ljudima i biljkama prasvojstven inkarnat i
zelena boja. Dakle, s plavom bojom ne moemo na ovaj nain nita da
poveemo s prirodom. No ipak elimo da idemo dalje, elimo da vidimo
da li moda moemo da dopremo jo dalje u potrazi za biem boje.
Poto ne moemo da idemo preko plave boje, imamo pre svega
mogunost da preemo na svetle boje; da bismo lake i bre doprli do
cilja, uzmimo upravo ono to nam je poznato kao bela boja. Isprva ne
moemo da kaemo da je ma kojem biu spoljanjeg sveta svojstvena
bela boja. Mogli bismo se okrenuti carstvu minerala, no ipak elimo da
pokuamo da sebi na neki drugi nain stvorimo objektivnu predstavu
o belom. I onda moemo rei: kada pred sobom imamo belu boju i
izloimo je svetlosti, kada tu belu boju jednostavno osvetlimo, onda
oseamo: ova bela boja je sigurno srodna sa svetlou. To u poetku
ostaje kao kakav oseaj. Ali u trenutku kada se dotaknemo Sunca, to
postaje vie od oseaja; Sunce nam isprva deluje sasvim jasno nijansir-
ano, barem to se tie bele boje, i na sunce moramo svesti sve to po
svojoj prirodi predstavlja osvetljenost u naem svetu. Moemo rei: ono
to nam se javlja kao Sunce, to ivi kao belo, ali to u isto vreme oivljava
unutranje srodstvo sa svetlou, to ima osobenost da nam se u svemu
pokazuje putem sebe samog, a ne na isti nain kao neka spo-ljanja
boja. Jedna spoljanja boja pokazuje nam se na stvarima. A neto takvo
kakva je belina Sunca koju nam reprezentuje svetlost, ne pojavljuje nam
se neposredno na stvarima. Kasnije emo se upustiti u onu vrstu boje
koja se kod papira ili krede ili neeg slinog oznaava kao bela, ali emo
ba tada morati da idemo zaobilaznim putem. Najpre, ako se usudimo
da priemo beloj boji moramo da kaemo sebi: Belo nas vodi ka svet-
losti kao takvoj. Da bismo ovaj oseaj sasvim izgradili nije potrebno
nita drugo da uradimo, nego samo sebi da kaemo: Polarna kopija
belog je crno.
23
Uopte vie ne sumnjamo u to da je crna boja tmina; na taj nain
emo veoma lako moi da identifikujemo belu boju kao svetlinu, kao
svetlost kao takvu. Ukratko, kada itavo posmatranje podignemo do
nivoa oseajnosti, onda emo i pronai unutranju vezu izmeu bele
boje i svetlosti. Ta emo pitanja jo dublje razmatrati narednih dana.
Kada sami razmiljamo o svetlosti, i ako pokuamo da se ne drimo
Njutnovog bauka, ve stvari posmatramo nepristrasno, onda emo rei
sebi: Mi ve vidimo boje. Izmeu bele koja se pojavljuje kao boja i svet-
losti, mora da postoji neto sasvim posebno. Stoga emo isprva iskljui-
ti pravu belu boju. Ali nae je znanje o drugim bojama drugaije nego
o svetlosti kao takvoj. Zapitajte se jednom da li Vi u stvari opaate svet-
lost. Sigurno je da ne biste ni opazili boje kada niste u osvetljenoj pros-
toriji. Svetlost je ta koja Vam omoguuje da opazite boje; no ipak ne
moete rei da i svetlost opaate na isti nain kao i boje. Pa, svetlost se i
sama nalazi u prostoriji u kojoj opaate neku boju. Ona se nalazi u biu
svetlosti i omoguava opaanje boja. No, mi svetlost ne vidimo na nain
na koji vidimo crvenu, utu ili plavu boju. Svetlost je svugde gde je
osvetljeno, ali samu svetlost mi ne vidimo. Nju moramo fiksirati za
neto ako elimo da je vidimo. Mora se fiksirati i mora se reflektovati.
Boja je na povrini stvari, svetlost pak, - ne moemo rei da je ona
privrena za neto - svetlost je neto skroz - naskrz fluktuirajue. I mi
sami kada se jednog jutra probudimo, i kada nas svetlost proima i
obasjava, tada se oseamo kao u svom pravom biu, oseamo unutra-
nju srodnost svetlosti sa naim pravim biem. A kada se nou probu-
dimo u mrklom mraku, oseamo da ne moemo da dopremo do svog
pravog bia, tu smo na neki nain uvueni sami u sebe, ali smo silom
prilika postali neto to se smo ne osea kao u svom elementu. Takoe
znamo da ono to dobijamo od svetlosti jeste zapravo dopiranje do
samog sebe. Nije istina da to ne poseduje slep ovek. On je organizovan
na takav nain, a to zapravo i zavisi od organizacije. Prema svetlosti
imamo takav odnos kakav nae Ja ima prema svetu, no ipak ne sasvim
isti. Jer ne moemo rei da time to nas svetlost ispunjava dolazimo do
Ja. Meutim, svetlost je neophodna da bi doli do ovog Ja, poto smo
ljudi koji vide.
O emu se tu zapravo radi? U svetlosti za koju smo rekli da se post-
avlja u beloj boji (njihov unutranji odnos upravo elimo i da otkri-
jemo) nalazi se neto to produhovljuje, to nas dovodi do naeg sopst-
venog duha. Nae Ja, tj. nae duhovno, je u vezi sa ovom prosve-tljenou.
24
Kada uzmemo ovo oseanje (sve ono to ivi u svetlosti i boji moramo
shvatiti kao oseanje) onda emo rei: To je razlika izmeu svetlosti i
onoga to u Ja ivi kao duh. No svetlost nam daje neto od svog sopst-
venog duha. Na taj nain emo putem svetlosti doiveti da se nae Ja
moe zapravo na svetlosti doiveti iznutra.
Ako sve ovo samemo, ne moemo rei nita drugo sem da je Ja
duhovno, ali se mora duevno doiveti, ono se doivljava duevno na taj
nain to se osea prosvetljeno. Sada ete videti kako to izgleda kada
sve ovo obuhvatimo jednom formulom:
Belo ili svetlost predstavlja duevnu sliku duha.
Prirodno je da sam Vam ovaj trei korak morao sastaviti iz istog
oseaja. Pokuajte sada, kada imamo ovu formulu, da se to vie udubite
u stvar; videete da neega zaista ima u tome:
Zeleno predstavlja mrtvu sliku ivota,
boja breskvinog cveta predstavlja ivu i prirodnu sliku due,
bela ili svetlost predstavlja duevnu sliku duha.
A sada preimo na crnu boju ili tamu. Ve sami shvatate da o beloj
boji i o svetlom, o svetlosti, mogu da govorim u vezi sa njenim meu-
sobnim odnosom s tamom, s crnom. Uzmimo, dakle, sada crnu boju.
Pokuajte sada neto da zaponete sa crnom bojom, s tamom! Neto
moete zapoeti. Bez sumnje je veoma lako nai u prirodi crnu boju kao
bitnu osobenost neega, kao to je zelena boja bitno svojstvo biljaka.
Dovoljno je da pogledate samo ugalj. I da biste sebi jasnije predstavili
to da je crna boja u vezi sa ugljem, zamislite da ugalj moe biti sasvim
svetao i proziran: onda bi on svakako bio dijamant. Toliko je crna boja
znaajna za ugalj, da bi on, kada ne bi bio crn nego beo i proziran, bio
dijamant. Tako je sutinski bitna ta crna boja za ugalj da ugalj itavo
svoje bivstvo duguje upravo crnoj boji. Dakle, ugalj svoje tamno, crno,
ugljeno postojanje duguje upravo crnoj boji u kojoj se pojavljuje. Na isti
nain kao to biljka ima svoju sliku u zelenom, tako i ugalj ima svoju
sliku u crnoj boji.
25
Tabla 2
Tabla 2
Smestite sada sebe samog u crno sve je oko Vas apsolutno crno -
crna tama - tu, u toj crnoj tami, jedno fiziko bie ne moe nita uiniti.
Kada biljka postaje ugalj iz nje se potiskuje ivot. Dakle, crna boja ve
pokazuje da joj je ivot stran, da joj je on neprijatelj. To se pokazuje na
primeru uglja, jer kada se biljka ugljenie postaje crna. ivot? U crnoj
boji se ne moe nita uiniti. Dua? Ona iezne kada je ovo strano
crno u nama. No duh cveta, duh moe prodreti kroz to crno, duh moe
tu unutra da deluje.
Moemo rei: Kada belu povrinu oslikavate crnom bojom, onda
tom crnom bojom (pokuajte samo jednom da dokaete crno-belu-um-
etnost; tj. svetlo-tamno na podlozi; jo emo se vratiti na to) zaista
unosite duh u ovu belu povrinu. Upravo potezom crne boje, crnom
povrinom produhovljavate belu boju. Duh moete uneti u crnu boju.
Meutim, to je i jedino to se moe uneti u crnu boju. Time dobijate
formulu:
Crno predstavlja duhovnu sliku mrtvog.
Sada smo u vezi sa objektivnom sutinom boja dobili jedan udan
kruni tok. Ako sebi predstavimo ovaj kruni tok, uvek pred sobom u
boji vidimo sliku. Boja zapravo nije nita realno, ve je samo slika.
Jednom je slika mrtvog, jednom slika ivota, slika due, slika duha (vidi
crte). Kada tako idemo u krug dobijamo sledee: crna boja - slika mrt-
vog; zelena - slika ivota; boja breskvinog cveta - slika due, bela boja -
slika duha. I ako bih hteo za sve to da naem re koja opisuje odgovara-
jue svojstvo - a to je pridev, onda od prethodno navedenog proistie
sledee: crno je duhovna slika mrtvog; zeleno je mrtva slika ivota; boja
breskvinog cveta je iva slika due; bela je duevna slika duha.
U ovom krugu dobio sam mogunost da skrenem panju na osnovne
boje: crnu, belu, zelenu i boju breskvinog cveta i to na taj nain da mi
prethodno pomenuto daje pridev za sledee: crno je duhovna slika
mrtvog; zeleno je mrtva slika ivota; boja breskvinog cveta je iva slika
due; belo je duevna slika duha.
Uzmem li dakle carstvo prirode: carstvo mrtvog, carstvo ivog,
carstvo due, carstvo duha, onda se uzdiem - isto kao to se od mrtvog
uzdiem do ivog, do duevnog; duhovnog - tako se uzdiem i ovde:
crno, zeleno, boja breskvinog cveta, belo. Vidite, isto kao to se istinski
mogu uzdignuti od mrtvog kroz ivot do duevnog i duhovnog, i kao
26
Tabla 2
Tabla
to tu imam istinski svet oko sebe, tako istinski imam i svet oko sebe u
njegovim slikama i to tako to se uzdiem od crne preko zelene i boje
breskvinog cveta do bele. Zaista, to je toliko stvarno, kao to su i
Konstantin i Ferdinand i Felix, itd. stvarni preci, kao to se mogu uzdiza-
ti kroz ovo rodoslovno stablo, isto tako stvarno mogu se uzdizati kroz
slike i dobiu slike ovog rodoslovnog stabla. Dok god je ovek duhovno
bie pred sobom imam jedan svet: mineralno, biljno, ivoti-njsko,
duhovno carstvo. Uzdiem se kroz stvarnosti; no sama priroda mi daje
slike tih stvarnosti. Priroda oslikava sebe samu. Obojeni svet nije stvar-
nost, obojeni svet je ve u prirodi i sam slika: a slika mrtvog je crna boja,
slika ivog je zelena, slika duevnog je boja breskvinog cveta, slika duha
je bela boja.
Ovo nas uvodi u boju u odnosu na njenu objektivnost. To smo mor-
ali danas zakljuiti da bismo mogli da idemo dalje, kako bismo i prodrli
u prirodu boje, u njenu sutinu. Jer nita ne vredi kada se kae da je boja
subjektivni utisak. To je za boju sasvim svejedno. Zelenoj je sasvim sve-
jedno da li se tu prolazi, ili smo se izbeili na nju; meutim, nije joj
svejedno, kada ivot daje sebi svoju sopstvenu boju i kada se on prov-
lai kroz mineralno i u cvetu se pojavljuje kao obojeno itd.; kada se
ivot pojavi u svojoj sopstvenoj boji, on se spolja mora oslikati kao zelen.
I to je neto to je objektivno. Da li zurimo u to ili ne, to je neto sasvim
subjektivno. Ali objektivno je da se ivot, kada se pojavljuje kao ivot,
mora pojaviti u zelenoj boji, on se mora naslikati kao zelen.
Da, to je ono to sam danas hteo da kaem [praznina u tekstu].
Dakle, sutra u pola devet nastavljamo sa daljim predavanjima o
uenju o bojama.
27
Tabla 2
O B I U B O J A
Drugo predavanje, Dornah, 7. maj 1921.
Slikovno bie i sjajno bie boja
Jue smo pokuali da na neki nain obuhvatimo bie boja i na tom
putu smo pronali: belu, crnu, zelenu i boju breskvinog cveta. I pro-
nali smo ih tako da moemo rei: Ove boje su slike, i one su prisutne
unutar sveta s karakterom slike. No, videli smo da se govori o tome da
neto drugo mora na neki nain da uhvati ono sutinsko kako bi nastao
slikovni karakter boje. Videli smo npr. da mrtvo mora da uhvati ivo, da
bi u mrtvom onda nastala slika ivota - zelena boja. Danas bih jo jed-
nom poao od onoga to smo jue dobili kao rezultat i to tako to emo
uspostaviti razliku izmeu onoga koji prima i onoga koji daje, onoga u
kome se stvara slika i onoga koji naputa sliku. Sada u Vam prikazati
sledee stepenovanje: Razlikujem - razumeete izraz kada uzmete u
obzir sve ono to smo jue uinili -, dakle, razlikujem onoga koji baca
senku i onoga koji svetli. Ako je taj koji baca senku - duh, onda duh
prima ono to mu se dobacuje; ako je onaj koji baca senku duh i ako je
onaj koji svetli - ini se da je to protivreno, ali zapravo nije -, i ako je
onaj koji svetli mrtvo, onda se u duhu gradi kao slika mrtvog, kao to
smo videli, crna boja [pogledaj emu]. Ako je onaj koji baca senku
mrtvo i ako je onaj koji svetli ivo, kao kod biljaka, onda se, kao to smo
videli, obrazuje zelena boja. Ako je onaj koji baca senku ivo, a onaj koji
svetli duevno, onda se, kao to smo videli, kao slika obrazuje boja
breskvinog cveta. Ako je onaj koji baca senku duevno, a onaj koji svet-
li duh, onda se kao slika obrazuje bela boja.
Dakle, primeujete da smo dobili ove etiri boje s karakterom slike.
Tako da moemo rei: Imamo onoga koji baca senku, onoga koji svetli i
dobijamo sliku. Ovde, znai, dobijamo etiri boje - samo to morate i
belu i crnu da raunate kao boje - ovde dobijamo etiri boje sa slik-
ovnim karakterom: crnu, belu, zelenu, boju breskvinog cveta.
28
Onaj koji baca senku Onaj koji sija Slika
Duh Mrtvo Crna
Mrtvo ivo Zelena
ivo Duevno Boja breskvinog cveta
Duevno Duh Bela
E pa kao to znate, postoje i druge takozvane boje za koje takoe
moramo pronai njihovo bie. Njega emo pronai tako to se neemo
sluiti apstraktnim pojmovima, nego emo se uz pomo oseaja
pribliiti itavoj stvari, i onda ete videti da smo doli do izvesnog
oseajnog shvatanja drugih boja, kada sebi predstavimo sledee.
Zamislite mirnu belu boju. elimo da ovu belu, ovu mirnu belu boju,
osvetlimo razliitim bojama sa dve razliite strane. S jedne strane emo
osvetliti ovu mirnu belu utom bojom; a sa druge strane plavom. Dakle,
morate sami sebi da predstavite da ovde imamo mirnu belu i da emo
ovu mirnu belu boju - to moe da bude i umirujue bela prostorija - s
jedne strane osvetliti utom, a sa druge strane plavom bojom. Tada
dobijamo zelenu. [nacrtano je].
Dakle, na ovaj nain dobijamo zelenu boju. Mi zaista moramo ovaj
postupak sebi staviti tano pred duu: Imamo mirnu belu koju emo sa
obe strane osvetliti, i to sa jedne utom, a s druge strane plavom i
dobiemo zelenu boju, koju smo ve pronali na drugi nain.
Vidite, kada se kreemo kroz ivo nastajanje boje ne moemo na isti
nain na koji smo traili zelenu boju da traimo i boju breskvinog cveta.
Boju breskvinog cveta moramo traiti na neki drugi nain. Ako zaelimo
da je pronaemo, mogli bismo to uraditi na sledei nain. Zamislite
sada ovu situaciju: Ovde u naslikati crnu boju, ispod nje belu, zatim
opet crnu, pa belu i sve tako dalje, crnu, belu . Meutim, zamislite sada
da ova crna i bela boja ne miruju, nego se kreu, slivaju jedna u drugu.
Dakle, to bi bilo suprotno od onog gore navedenog: tamo sam imao
mirnu belu boju, koju sam osvetlio s obe strane tako da je samo osvetljen-
je bilo neprekidno delatno s leve i desne strane (uta i plava). Sada
uzimam crnu i belu. Sigurno je da to sada ne mogu odmah naslikati, ali
zamislite da se ove dve boje slivaju jedna u drugu. I kao to sam ranije s
leve i desne strane osvetljavao utom i plavom, zamislite onda da kroz
ovu neprestanu igru crne i bele boje bljesne, sine, crvena boja. Dobio
bih neto kada bih jednostavno razmazao boje. Kada bih mogao da iza-
29
Tabla 3
Tabla 3
gore
poludesno
Tabla 3
gore
sredina
berem pravu nijansu, onda bih u ovim prelivima crne i bele boje, koje
sam osvetlio crvenom, dobio boju breskvinog cveta.
Vidite kako moramo da traimo sasvim razliite naine za dobijanje
boja. Jednom moramo uzeti mirnu belu boju - dakle u skali koju ovde
ve imamo, moramo jednu od slikovnih boja uzeti kao osnovu, a dve
druge boje koje jo nemamo moramo osvetliti. Meutim, ovde moramo
drugaije postupiti. Ovde moramo uzeti dve boje koje imamo - crnu i
belu, moramo ih pokrenuti, a onda moramo uzeti boju koju jo nismo
imali, naime crvenu boju, i njome osvetliti belu i crnu koje se kreu.
Time primeujete jo neto dok posmatrate ivot. Zeleno sreete u
prirodi; boju breskvinog cveta zapravo sreete samo - po mom miljenju,
kao to sam jue objasnio -, samo kod sasvim zdravog oveka, zdravog
duevnog oveka u njegovom organizmu. Rekao bih da u slikarstvu ne
dobijamo tako lako mogunost da predstavimo ovu nijansu boje. Jer
vidite i sami, ona bi se u stvari mogla predstaviti samo onda kada bi
pokrenuli belu i crnu, a onda ih osvetlili crvenim sjajem. Dakle, morao
bi se zapravo naslikati itav proces. Taj proces se odvija i u ljudskom
organizmu; u njemu nikada nema mira, sve je u pokretu i samim tim
upravo u inkarnatu nastaje ova boja o kojoj govorimo. Meutim, ovu
boju moemo samo priblino dostii. Samim tim je i veina portreta
zapravo samo maska, jer se dakle ono to zaista postoji kao inkarnat, u
osnovi moe prikazati samo priblino uz pomo razliitih pokuaja;
meutim, tu boju bismo mogli dostii samo kada bi imali neprestano
slivanje crne i bele boje koje bi prozraili, osvetlili, crvenom.
Pokazao sam Vam iz same sutine stvari bitnu razliku u odnosu na
obojeno. Pokazao sam Vam kako se moemo sluiti bojama koje imamo
kao slikovne boje; kako jednom moemo da upotrebimo mirnu belu
boju, i na taj nain to je dvema bojama koje jo nemamo osvetljavamo,
dobijamo drugu slikovnu boju, zelenu.
Dakle, moemo uzeti i dve boje, belu i crnu, koje se pokreu jedna u
drugoj, i njih osvetliti bojom koju jo nemamo i dobijamo drugu boju,
boju breskvinog cveta. Znai na sasvim razliiti nain dobijamo zelenu
i boju breskvinog cveta. Jednom nam je kao sjaj potrebna crvena, drugi
put uta i plava. Sada emo moi i dalje da idemo ka biu obojenog, ako
razmislimo jo o neemu.
Ako uzmemo u obzir boje koje smo jue pronali, onda moemo rei
sledee: Zelena nam doputa, zapravo uvek putem svog sopstvenog
bia, da se njom bavimo u odreenim granicama. Zelena se na neki
30
nain ograniava; nama nije antipatino kada obojimo neku povrinu
zelenom i ograniimo je. No, zamislite da ste to uradili s bojom breskvi-
nog cveta. Sigurno je da se to ne moe spojiti sa slikarskim oseajem:
ograniena boja breskvinog cveta. Ova boja se moe preneti zapravo
samo kao raspoloenje, a da se ne reflektuje na granice, da se ni ne
pomilja na to da postoje granice. To se ve moe i doiveti, kada se
poseduje oseaj boje. Na primer, pomislite na neto zeleno: mogu se
zamisliti kartaki stolovi presvueni zelenom bojom. Poto je kartanje
ogranieno pedantna delatnost, neto u sutini malograansko, lako se
neto ovako moe zamisliti - prostorija sa zeleno presvuenim stolovi-
ma. Ali mislim da bi ovek naprosto pobegao, kada bi ga neko pozvao
na partiju taroka, a da su stolovi pritom presvueni u lila. Meutim, u
jednoj lila sobi na primer, u kojoj je itav nametaj tapaciran u lila, u njoj
bi se moglo, rekli bismo, govoriti mistino, u najboljem i najgorem
smislu. Boje u ovakvom kontekstu nisu dodue antimoralne, ali su
amoralne. Dakle primeujemo da iz prirode same boje neto sledi, da
boje imaju unutranji karakter na osnovu kojeg se i zelena moe
ograniiti, a lila boja breskvinog cveta tj. inkarnat mogu se rasplinuti u
neodreenom.
Pokuajmo sada da sa ove take gledita obuhvatimo boje koje nam
jue nisu stupile pred duu. Uzmimo utu boju. Uzmimo itavo
unutranje bie ute boje kada neku povrinu obojimo ovom bojom.
Pa vidite i sami, uta boja na povrini koja je ograniena, zaista odbija,
u principu je to nepodnoljivo, za nekoga ko poseduje oseaj za umet-
nost. Dua ne podnosi utu povrinu koja je ograniena. Onda se mora-
ju ti granini delovi obojiti manje uto, zatim jo slabije uto, ukratko,
u sredini se mora imati puno uta, koja e da isijava ka slaboj utoj boji
[nacrtano je]. U osnovi se uta ne moe zamisliti nikako drugaije, kada
ovek eli da je oseti iz njenog sopstvenog bia. uta mora da zrai, ona
u sredini mora biti punija, mora da zrai, mora da se iri, a prilikom
irenja mora da postaje sve manje zasiena, mora da postaje slabija. To
je, rekao bih, tajna ute boje. Kada bi ograniili utu boju to bi bilo isto
kao kada bi hteli da ismejemo bie ute boje. ovek je uvek odgovoran
za to kada se ogranii uta boja. Ne govori uta da treba da se ogranii,
jer ona ne eli da bude ograniena, ona eli nekuda da zrai. Dodue
uskoro emo pogledati jedan sluaj u kome uto dozvoljava da bude
ogranieno, ali e nam upravo taj sluaj pokazati kako je nemogue
31
Tabla 3
ispod
boja
breskvi-
nog cveta
Tabla 3
gore
desno
ograniiti utu kao takvu, uzimajui u obzir njeno unutranje bie. Ona
eli da zrai.
Meutim, uzmimo plavu boju. Zamislite plavu povrinu - ravnomer-
no obojenu. Moe se zamisliti takva plava ravnomerno obojena povrina,
ali u njoj ima neto to nas vodi u vanljudsko. Kada Fra Aneliko ravno-
merno oslikava povrinu plavom bojom, on na neki nain priziva
nadzemaljsko u zemaljsku sferu. U tom sluaju on sebi moe i da doz-
voli da ravnomerno oslika povrinu plavom bojom, kada puta da
nadzemaljsko prodire u zemaljsko. On ne bi dopustio da u sferi ljud-
skog ima ujednaenu plavu povrinu; jer plava kao takva svojim sopst-
venim biem, svojim karakterom, ne doputa glatku plavu povrinu. Tu
mora da se umealo neko boanstvo, ako je plava boja zaista ravnomer-
no obojena. Plava boja je po svom biu ista suprotnost od ute. Naime,
ona zahteva da sa ruba zrai ka unutra. Ona zahteva da na rubu bude
najzasienija, a ka unutranjosti sve manje [nacrtano je]. Kada plavu
nacrtamo na krajevima, zasienije (jae), a u unutranjosti manje
zasieno, onda se plava nalazi u svom prasvojstvenom elementu. Time
se i razlikuje od ute. uta tei da je u sredini najzasienija, a onda se
gubi prema rubu. Plava se zgunjava na svojim granicama, tee u sebi
samoj, da bi tako napravila neku vrstu nasipa oko svetlije plave. Time se
ova plava otvara u svojoj prasvojstvenoj prirodi.
U svim ovim sluajevima dolazimo do, rekao bih, oseaja, enji koje
dua ima kada se susree s bojama. I kada su oni ispunjeni, tj. kada im
slikar zaista izae u susret, dakle kada on slika tako da slika iz same boje,
ono to boja sama zahteva, kada on dakle misli: sad si umoio etkicu u
zeleno, sad mora biti pomalo i malograanin i naneti zelenu boju s
otrim dlaicama; kada misli: Sada slika utom, koju mora pustiti da
zrai, te se mora premestiti u duh, u duh koji zrai, kada slikar dok
slika plavom misli: Uvlaim se u sebe samog, uvlaim se u sopstvenu
unutranjost i oko sebe na neki nain stvaram koru, tako i slikam dajui
plavoj neku vrstu kore - onda on i ivi u unutranjosti boje, onda na slici
i slika ono to dua zapravo mora da eli kada se predaje biu boje.
Kada se zae u umetnost mora se uzeti u obzir ono to modifikuje
itavu stvar. Ovde Vam crtam krugove koje u obojiti. Ovde se naravno
mogu nacrtati i druge figure, drugi prikazi. Tada bi se npr. kada se
poinje crtati uta, rekli bismo, prvo crta nekako usko, a onda se
proiruje, te e uta na poetku drugaije da zrai nego kasnije, kada
se proiri. No uto uvek mora da nadsja neto drugo,
32
Tabla 3
sredins
desno
Tabla
dok plava uvek mora biti smetena na jedno mesto gde se stvari na
neki nain skupljaju u sebi samima. Crvena boja, rekao bih, predstavlja
izmirenje ove dve.
Moemo crvenu boju potpuno obuhvatiti na nekoj povrini. Najbolje
emo obuhvatiti crvenu, ako je razlikujemo od boje breskvi-nog cveta
u kojoj se tavie, kao to smo ranije videli, ona na neki nain nalazi kao
sjaj. Uzmite sada obe nijanse jednu pored druge, priblinu boju breskvi-
nog cveta i crvenu. Ako dopustite da crvena boja svojim biem zaista
deluje na duu, kako Vam je onda? Da li se oseate tako da kaete sebi:
Ova crvena deluje na mene kao mirno crvenilo. to se tie boje breskvi-
nog cveta, to nije sluaj. Ona eli da se razdvoji, eli dalje da se proiri
[nacrtano je]. To je fina razlika izmeu crvene i boje breskvinog cveta.
Boja breskvinog cveta tei da se razlije, eli da postane sve tanja i tanja
sve dok ne ispari. Crvena boja ostaje, ali deluje samo kao povrina; ona
ne eli da zrai, niti da ukraava; ne eli da zrai niti da se zgusne, ona
ostaje; ostaje u mirnom crvenilu; nee da se razie, ona opstaje. Lila
boja breskvinog cveta, inkarnat, zapravo se ne odrava, ona eli da je
uvek iznova oblikuju jer hoe da ispari. To je razlika izmeu ove boje
breskvinog cveta koju smo ve imali i crvene boje koja spada u one boje
koje jo nismo imali. Meutim, sada imamo zajedno tri boje: plavu,
crvenu i utu.
Jue smo pronali etiri boje: crnu, belu, boju breskvinog cveta i
zelenu, sada se ispred nas nalaze crvena, plava i uta i pokuali smo da
se oseajno uivimo u ove tri boje, i da vidimo kako te boje utiu na
druge: pustili smo crvenu da utie na crnu i belu koje su u pokretu;
utu i plavu na mirnu belu, i lako emo pronai razliku, ako se upusti-
mo u ono to nam je stupilo pred duu. Kod boja koje smo jue pronali
nemamo mogunost da napravimo takvu razliku koju smo sada napravi-
33
Table 3+4
Tabla 4
gore levo
i polulevo
li kod ute, plave i crvene. Danas smo bili primorani da pustimo da se
crna i bela, u sebi konsolidirane, pretapaju jedna u drugu, poto smo
stvarali boju breskvinog cveta. No morali smo to uiniti jer su crna i
bela slike koje se mogu pretapati jedna u drugu, te i mi to moramo
dopustiti. I boju breskvinog cveta moramo pustiti. Ona isparava sama
od sebe, a mi ne moemo s njom nita zapoeti, nemoni smo pred
njenim nestajanjem. Ali ni ona sama ne moe nita da uini: u njenoj
prirodi je da tako iezava. U prirodi zelene boje je da sebi stvara granice.
Meutim, boji breskvinog cveta ne uspeva da samu sebe diferencira
ve ona ostaje ista kao crvena. Ona ne eli da se diferencira, jer bi se ona
i kao takva uzdigla i isparila. Ona bi odmah nala ravnoteu. Ako zamis-
lite boju breskvinog cveta i na njoj takve grumene [nacrtano je], to bi
bilo grozno, zar ne! Ona bi smesta te grumene rastvorila, jer boja
breskvinog cveta stremi ka istovetnom, ujednaenom skladu. Ako bi u
zelenoj boji bila jo jedna druga zelena, to je onda stvar za sebe. Zelena
je takva da eli da bude ravnomerno naslikana i da se ogranii. Ne
moemo da zamislimo svetleu zelenu boju. Zar ne, moete da zamis-
lite zvezdu koja svetli, ali svetleu abu ne moete; bilo bi to sasvim
protivreno abi; ako bi svetlela. E pa, to je sluaj i sa bojom breskvinog
cveta i sa zelenom.
Ako elimo da spojimo crnu i belu boju, onda ih moramo pustiti da
se slivaju jedna u drugu kao slike i to kao slike koje se kreu. To je sas-
vim drugaije kod ove tri boje koje smo danas pronali.
Videli smo: uta po svojoj prirodi na rubovima postaje sve slabija i
slabija, ona eli da zrai; plava eli da se zaustavlja u sebi, dok crvena eli
da ostane ista, da nema granice, ali da deluje kao ujednaeno mirna
crvena boja. Ona ne eli, ako se smem tako izraziti, ni da zrai niti da se
zaustavlja, ona eli da u sebi ravnomerno deluje, eli da dri sredinu
izmeu zraenja i zgunjavanja i izmeu zgunjavanja i razlivanja. To je
bie crvene boje.
Dakle vidite, postoji osnovna razlika izmeu onoga to u neku ruku
ili miruje ili se pokree, miruje kao zelena ili se pokree kao lila, i onoga
to je zatvoreno kao crna i bela boja. Ako elimo nekako da sastavimo
te boje, moramo ih sastaviti kao slike. Kod ostalih boja koje smo pronali,
kao to su crvena, uta i plava (crvena, uta i plava po svojoj delatnosti,
unutranjoj pokretljivosti), one se razlikuju od unutranje pokretlji-
vosti lila boje. Lila eli da se rastopi (to nije unutranja pokretljivost),
ona eli da iezne. Crvena je dodue mirna, to je pokret koji se umirio,
34
Tabla 4
sredina
polulevo
meutim mi ne moemo da se umirimo na jednoj taki, kada posma-
tramo ovu boju: elimo da crvena bude kao povrina, kao ravnomerna
povrina, ali bez granica. Kod ute i plave smo videli kako tee da se
diferenciraju jedna u drugoj.
Crvena, uta i plava su drugaije nego crna, bela, zelena i boja
breskvinog cveta. To vidite iz ovoga: crvena, uta i plava imaju, za raz-
liku od boja koje imaju slikovni karakter, one imaju jedan drugaiji
karakter, i ako uzmete u obzir ono to sam rekao o njima, onda ete
uvideti da je opravdana re koju upotrebljavam za drugaiji karakter
ovih boja. Crnu, belu, zelenu i boju breskvinog cveta nazvao sam slika-
ma, slikovnim bojama. Boje: utu, crvenu i plavu zovem sjajnim bojama.
Crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta nastaju kao slike. U utoj,
plavoj i crvenoj stvari zablistaju; stvari pokazuju svoju povrinu, one
sjaje. To je bie i razlika u obojenom:
Crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta imaju slikovni karakter,
one neto oslikavaju. U utoj, plavoj i crvenoj neto sija.
uta, plava, crvena: to je spoljanja strana sutinskog. Zelena, boja
breskvinog cveta, crna, bela su uvek baene slike, one su uvek neto sa
senkom.
Moemo zakljuiti: crna, zelena, boja breskvinog cveta i bela boja su
u najirem smislu boje senke. Senka duha u duevnom je bela boja.
Senka mrtvog u duhu je crna boja. Senka ivog u mrtvom je zelena boja.
Senka duevnog u ivom je boja breskvinog cveta. Senke ili slike su
neto srodno.
Nasuprot ovome, u plavoj, crvenoj, utoj imamo posla s neim to
svetli, a ne sa senkom, sa neim kod ega se bie javlja spolja. U prethod-
nom sluaju imali smo slike ili senke. Nasuprot tome, u crvenoj, plavoj
i utoj boji imamo neto to predstavlja modifikaciju svetleeg. Zbog
toga ih nazivam sjajem. U njima na neki nain zasijaju, zablistaju stvari.
Zbog toga ove boje po svom sopstvenom biu u sebi sadre prirodu
svetleeg: uta sija prema spolja, plava sija ka unutra - ona skuplja svoje
zrake, crvena ima u sebi neutralizaciju obe pomenute boje - ona ravno-
merno zrai. Kada ovo ravnomerno zraenje osvetljava belu i crnu koje
se pokreu, onda nastaje boja breskvinog cveta. Kada u mirno belo s
jedne strane sija uta, a s druge plava, onda nastaje zelena boja.
Vidite, ovde se sreu stvari koje fizika - moete uzeti u obzir sve to
fizika danas daje o bojama - haotino, sasvim haotino mea. Tu se jed-
nostavno zapisuje skala: crvena, narandasta, uta, zelena, plava, indi-
35
go, ljubiasta. Ne misli se o tome ta se tu mea: u crvenoj recimo sjaj.
Ako idemo redom skalom, videemo da ono to sija nestaje sve vie i
vie i tada ulazimo u jednu boju, u sliku, u boju senke - zelenu. Budui
da prelazimo na plavu boju, opet stiemo do sjaja, ali koji je sada supro-
tan od ovoga, dolazimo do sjaja koji se zaustavlja. Potom moramo pot-
puno izai van granica fizikog, izvan obine skale boja, da bi doli do
onoga to se zapravo ne moe nikako drugaije zamisliti nego u pokre-
tu. Kada crvena osvetli, zablista na crnoj i beloj, onda nastaje boja
breskvinog cveta.
Ukoliko uzmete uobiajenu emu fiziara, onda morate rei: Pa da,
crvena, narandasta, uta, zelena, plava, indigo, ljubiasta. Vidite, ovde
izlazim iz jednog sjaja, ulazim u pravu [slikovnu] boju, zatim opet pro-
lazim preko sjaja da bih tek sada [opet] doao do [slikovne] boje.
E, kada bih sada tu traku okrenuo da ne bude onako kao to je na
fizikom planu ve onako kako je u sledeem, viem svetu, kada bih
toplu stranu spektra i hladnu stranu spektra okrenuo tako da bih to
zapravo naslikao ovako [pogledati crte]: crvena, narandasta, uta,
zelena, plava, indigo, ljubiasta; kada bih ono to je kod trake boja
rasprostranjeno po jednoj liniji spojio, onda bih dobio [go-re] moju
boju breskvi-nog cveta. Dakle, opet se vraam boji. Boja gore, boja dole,
sjaj desno, sjaj levo; samo
su jo kao tajanstvene
ostale osnova za druge
boje, crna i bela boja.
Vidite, kada bih sada s
belom bojom iao [odoz-
do na gore], ona bi se
zaustavila u zelenoj, i tu
bi se susrela s crnom
[odozgo na dole] i u sre-
dini bi se one sukobile:
putem crvenog sjaja one
e dobiti boju breskvi-
nog cveta. Dakle moram
da zamislim belu i crnu
boju koje zahvataju jedna
drugu i stapaju se jedna u
drugu, i na taj nain u
36
Tabla 4
levo
Tabla 4
krug
Tabla 4
dobiti komplikovani sastav boja koji bojama odgovara mnogo vie od
onoga to moete nai u knjigama fizike.
Dakle kaemo sjaj, no sjaj nam pokazuje da neto sija. ta to onda
sija? Pa vidite, kada imamo utu boju, onda je potrebno samo sledee -
ali to morate ispitati samo oseajem, a ne putem apstrakovanog razuma
- dakle, morate to sebi staviti pred duu, potrebno je dakle da sami sebi
kaete: Kada prihvatam utu boju, ona me zapravo tako pogaa da nas-
tavlja da ivi u meni. uta nastavlja da ivi u meni. Razmislite, uta nas
ini vedrim. A biti vedar znai u osnovi ispuniti se veom unutra-njom
duevnom ivahnou. Mi dakle, zahvaljujui utoj boji, postajemo
blii svome Ja. Drugim reima, postajemo produhovljeni. Ako dakle
uzmemo utu u njenom prabiu kako se ona rasplinjava ka spo-ljanosti,
i kada zamislite da ona dakle sija, jer je sama po sebi sjaj, i kada u Vaoj
unutranjosti zasija kao duh, onda ete morati rei:
uta boja je sjaj duha.
Plava, ona to se saima, zgunjava u sebi samoj, to se sama u sebi
odrava, plava je sjaj duevnog
Crvena, to ravnomerno ispunjavanje prostora, to je sjaj ivog.
Zelena je slika ivoga, a crvena je sjaj ivog. To Vam se veoma lepo
pokazuje kada pokuate da pogledate crvenu boju na beloj povrini,
prilino zasienu crvenu; potom brzo sklonite pogled i vidite zelenu
boju kao kopiju, istu povrinu kao zelenu kopiju. Crvena zrai u Vama,
ona stvara svoju vlastitu sliku u unutranjosti. No, ta je slika ivog u
unutranjosti. Morate je umrtviti da biste dobili sliku. Slika ivog je zel-
ena boja. Nije uopte udno da crvena kao sjaj, kada sija u Vama, daje
zelenu kao svoju sliku.
Dakle ovako dobijamo upravo ove tri sasvim razliite prirode boja.
To su aktivne prirode boja. To je ono to sija, to je na neki nain u svom
biu diferencirano; ostale boje su mirne slike. Ovde imamo neto to
ima svoju analogiju u kosmosu. U kosmosu imamo suprotnost zodi-
jakih slika koje su mirne slike, i ono to diferencira kosmos u vidu
planeta. To je samo poreenje, ali poreenje koje je zaista obrazloeno.
Moemo rei: u crnoj, beloj, zelenoj i boji breskvinog cveta imamo
neto to deluje kao umirujue. ak i kada se kreu, kada se stapaju
jedna u drugu, ak i onda su u unutranjosti mirne, kao kod crno-bele
u boji breskvinog cveta. U tri nijanse boja, u crvenoj, utoj i plavoj,
imamo neto to se unutra pokree, neto planetarno. Zvezde nekret-
nice u crnoj, beloj, boji breskvinog cveta i zelenoj, planetarno u utoj,
37
Tabla 4
Tabla 4
desno
plavoj i crvenoj. uta, plava i crvena nijansiraju druge boje. uta i plava
nijansiraju belu u zelenu boju; crvena nijansira boju breskvinog cveta
i to tako to osvetljava belu i crnu koje deluju jedna u drugoj.
Ovde upravo vidite kosmos boja. Vidite svet kao boju u njenom
meusobnom delovanju i vidite da zaista moramo prii bojama ako
hoemo da izuavamo zakonitost obojenog. Mi ne treba da skrenemo
sa boje na neto drugo, ve moramo da ostanemo u samoj boji. I ako
shvatamo boje onda stiemo do toga da u samim bojama vidimo ono to
predstavlja njihov meusobni odnos, ono to u njima sija, svetli, ono to
baca senku i daje sliku.
Razmislite ta to znai za umetnost. Imamo umetnika koji zna da kad
ima utu, plavu i crvenu tad na svoju sliku treba da doara neto to po
svojoj unutranjosti ima aktivni karakter, to samo sebi daje karakter. A
ako on na crnoj i beloj radi sa bojom breskvinog cveta i zelenom bojom,
tada zna da ve u boji daje karakter slike. Jedno ovakvo uenje o bojama
je po svojoj prirodi tako ivo da moe neposredno prei iz duevnog u
umetniko. Na ovaj nain ete obuhvatiti bie boje tako da po samoj
boji prepoznate, takorei, ta ona eli: Prepoznaete da uta zapravo
eli da u sredini bude zasiena, a da se ka krajevima razliva, jer to pred-
stavlja njenu sopstvenu prirodu i znaete da morate neto da uinite
ako elite da fiksirate utu boju, ako negde poelite da imate ravno-
mernu utu povrinu. A ta ete to uiniti? Pa ovako, neto mora da ue
u utu, neto to utoj boji oduzima njen karakter, njenu sopstvenu
volju. utu treba uiniti tekom. Kako se uta moe uiniti tekom? Tako
to e se u nju uneti neto to e joj dati teinu. Postae zlatna. Time ste
utu boju liili ute, na neki nain ste ostavili utu, ali ste joj oduzeli
njeno bie. Neka Vam pozadina neke slike bude zlatna, tada je smete
ravnomerno naneti po povrini, meutim, utoj ste dali teinu,
unutranju teinu. Oduzeli ste joj njenu sopstvenu volju. Vi je vrsto
drite u sebi.
Zato su stari slikari, koji su za takve stvari imali oseaj, jednostavno
znali da se u utoj boji nalazi sjaj duha. Dakle, gledali su ka duhovnom,
ka sjaju duha u utoj boji. Meutim, eleli su da imaju duh ovde, na zem-
lji. Morali su joj dati teinu. Ako im je podloga, kao kod imabue, bila
zlatna, onda su duhovnom davali stan na zemlji, onda su na slici, na neki
nain, predstavljali nebesko. I oblici su smeli izlaziti iz te zlatne pod-
loge, smeli su se razvijati na zlatnoj podlozi kao neto to je tvorevina
duha. Ove stvari upravo zbog toga imaju neku unutranju zakonitost.
38
Dakle primeujete, kada s utom postupamo kao s bojom, onda ona
eli od sebe same da u sredini bude zasiena i da se rastapa ka rubu. Ako
elite da je ravnomerno zadrite na povrini, onda je morate metaliz-
irati. I time dolazimo do pojma metalizirane boje i pojma boje zadrane
u materiji o kojima emo onda sutra govoriti.
Dakle vidite, boja se najpre mora obuhvatiti u svom trenutnom kara-
kteru, a tek onda se boja moe obuhvatiti na telesnom, na spoljnim
stvarima. I o tome emo govoriti sutra.
Vidite time je istovremeno otvoren put onome to sam tumaio, put
spoznaje: materijalnog u bojama u traci boja jednog fiziara. U princi-
pu to ide i levo i desno u beskonanost, to znai u neodreeno. U dui
i duevnom sve se saima. Zato moramo saeti traku boja. Stoga mora-
mo obuavati sebe da ne vidimo samo boju breskvinog cveta, nego i
ono pokretno u inkarnatu, obuavati se da nam se inkarnat ne poka-
zuje samo na oveku, nego da u njemu i ivimo, da oseamo ispunjenje
naega tela naom duom i kao inkarnatom, jer je onda ovo ulaz, vrata
ka duhovnom svetu; tada ulazimo u duhovni svet. Boja je ta koja se
sputa do povrine tela, ona je ta koja uzdie oveka od materijalnog i
vodi ga u duhovno.
Kao to sam ve rekao, o tome emo sutra dalje razgovarati.
O B I U B O J A
Tree predavanje, Dornah, 8. maj 1921.
39
Boja i materija - slikanje iz boje
Obojeno smo razlikovali tako to smo iz bia boja dobili crnu, belu,
zelenu i boju breskvinog cveta i to kao slike unutar obojenog bia kao
takvog, i morali smo da od ovog slikovnog bia boje razlikujemo ono
to sam ja oznaio kao sjajno bie boje i ta sreemo u plavoj, utoj i
crvenoj boji. I videli smo kako upravo plava, uta i crvena boja imaju,
moe se ak rei, izvesne unutranje karakteristike volje koja se ogleda
u tome da su one upravo neto sjajno, blistavo. Kao to ve znate, boju
opaamo kao takozvanu boju spektra, kao to je vidimo na dugi na kojoj
boju opaamo kao takvu; osim toga, boju opaamo na telesnom. Takoe
znamo da se moramo posluiti telima kao slikovnim bojama, njihovim
telesnim sastavnim delovima, meavinama itd. ako elimo da vebamo
umetnost boje - slikarstvo. To nas onda vodi do jednog bitnog pitanja
koje je zapravo uopte uzev pitanje iji se odgovor ne moe nai nigde
u svakodnevnoj spoznaji sadanjice, a to pitanje glasi: Kako se obojeno
kao takvo, kao neto to smo upoznali kao fluktuirajue, bilo kao sliku
ili sjaj, kao bljesak, kako se ono odnosi prema telesnom, prema materi-
ji? Usled ega nam se materija kao takva pokazuje u bojama?
Svi oni koji su se bavili Geteovim Uenjem o bojama moda e
znati kako to pitanje zapravo nije dotaknuto ni kod Getea, uz svo
potovanje njegove spoznaje, jer sa sredstvima koja su mu stajala na
raspolaganju, on jednostavno nije mogao da prodre do problema: Kako
se boja fiksira na telesnom? Pa ipak je ovo pitanje i u eminentnom smis-
lu pitanje umetnosti, slikarstva. Jer slikajui izvodimo takorei sami
ovaj fenomen, barem to se posmatranja tie. Fiksiramo boju nastojei
da fiksirajui boju prouzrokujemo utisak slikarskog. Dakle upravo kada
elimo da se posmatranjem bia boje uzdignemo do slikarstva, mora
nas zainteresovati ova obojena pojava materijalnog bia. Poto su ve u
novije vreme fiziari zavladali biem boje posmatrajui nauku o boja-
ma kao deo optike, tako nalazimo ovde, rekao bih, dostojna objanjenja
novije fizike o obojenom biu tela. Nailazimo, na primer, na doista dos-
tojno objanjenje: zato je telo crveno? Telo je crveno jer je progutalo
sve ostale boje i reflektira samo crvenu. - Taj je odgovor dostojan novije
fizike, jer je ona otprilike stvarana na logikim naelima. Po istom prin-
cipu: Zato je neki ovek glup? On je glup iz razloga to je progutao svu
mudrost, a ka spolja zrai samo glupost. Kada se ovaj princip fizike, koji
40
je u fizici uopte uobiajen, primeni na preostali ivot, onda se, vidite,
ostvaruju takve interesantne stvari.
Gete je, kao to je reeno, to se ovoga tie bio poteniji. On je sledio
svoj problem dokle god mu je to bilo mogue sa sredstvima koja su mu
stojala na raspolaganju. U izvesnom smislu zaustavio se pred pitanjem:
Kako je to materija obojena?
Dakle podsetimo se naina na koji smo doli do slikovnog karaktera
prve etiri boje s kojima smo se susreli. Videli smo da zapravo uvek
imamo jedno bie koje u nekom mediju ostvaruje svoju senku ili sliku.
Videli smo kako ivo stvara svoju sliku u mrtvome i kako tako nastaje
zelena boja. Potom smo videli kako duevno daje svoju sliku u ivom i
kako time nastaje boja breskvinog cveta. Videli smo kako se duhovno
oslikava u duevnom i kako na taj nain nastaje bela boja i konano
kako se mrtvo oslikava u duhovnom i tako nastaje crna boja.
E sada imamo zapravo zbir onoga emu u obojenom pripada karak-
ter slike. Ostalo ima sjajni karakter. Ovaj slikovni karakter sreemo u
objektivnom svetu moda najizrazitije u zelenoj boji. Crna i bela su na
neki nain granine boje, koje iz tog razloga mnogi uopte vie i ne
posmatraju kao boje. to se tie boje breskvinog cveta videli smo da se
ona zapravo moe obuhvatiti samo u pokretu. Tako da najpre u zelenoj
imamo ono to daje istinski slikovni karakter. I time bismo imali u
spoljnom svetu fiksiranu pravu boju, i to fiksiranu, kao to smo videli,
u biljnom carstvu. Dakle, u biljnom carstvu je zapravo izraen prakara-
kter fiksirano obojenog kao slike. Radi se o tome da se jednom moda
na biljnom zelenilu najzad ispita sama sutina zelene boje. Stoga mora-
mo da proirimo problem uz pomo onoga to je danas opte
priznato.
Znamo iz nae Tajne nauke kako je biljno ono to se zapravo stvor-
ilo za vreme prethodnog stanja metamorfoze nae Zemlje. Meutim,
takoe znamo da se vrsti oblici jo nisu obrazovali. Dakle moramo
rei, da ako priemo biljnom biu imamo u biljnom neto to se prvo
obrazovalo tokom prethodne metamorfoze naeg zemaljskog razvoja,
a onda se to oblikovalo unutar naeg zemaljskog razvoja i mi zatim
znamo da se ovo biljno za vreme starog meseevog razvoja moralo
oblikovati u tenom, jer vrsto kao takvo tada jo nije postojalo. to se
tie tenog, moemo govoriti o tome da je obojeno kao talasanje
proimalo ovo teno. Tu nije bilo potrebno neto fiksirati, jedino moda
na povrini. Jedino na povrini poinje teno da se pribliava vrstom.
41
Ako pogledamo ranije stanje metamorfoze nae Zemlje moemo rei
sebi: U stvaranju biljaka imamo posla sa fluktuirajuom zelenom bojom
ili uopte uzev sa fluktuirajuom obojenou i sa onim to je zapravo
teni element. I tek za vreme razvoja Zemlje, kao to ste mogli videti u
mojoj Tajnoj nauci, mogu biljke da dobiju svoju vrstu formu, da se
ulane u mineralno. U biljnom se moe obrazovati neto to ih ini
ogranienim biima, a ne fluktuirajuim, tako da se tek za vreme oblik-
ovanja Zemlje stvorilo ono to mi danas nazivamo biljkom. Tek tu je
dakle morala boja na biljci da dobije karakter koji mi upravo na toj bilj-
ci opaamo, tek tu je nastala fiksirana zelena boja.
Pa ipak, ne nose biljke - barem veina njih - na sebi samo ovu zelenu
boju, ve i sami znate kako biljka kao takva tokom svoje metamorfoze
prelazi u drugo bie boje, kao to recimo biljka ima ute, plave, bele
cvetove, ili moda crvene cvetove, kao i to plodovi - uzmite za primer
krastavac - kao to plodovi kad su zeleni prelaze u ukastu boju. I ovo
sasvim povrno posmatranje ve moe da Vam pokae ta zapravo tu
deluje kada biljka poprimi neku drugu boju, a ne zelenu.
Ako li pak biljka dobije neku drugu boju a ne zelenu - primer za to
moete lako pronai, - onda je unutar onoga to stoji u vezi sa post-
ankom ove druge boje u stvari Sunce, neposredna suneva svetlost.
Zamislite nekad kako se biljke kada svoje cvetove ne mogu izloiti
Suncu, kako se ak skrivaju, uvijaju, okreu prema njemu. I moi emo
dakle da pronaemo neku vezu, i to ve pri samom posmatranju,
izmeu odreenih nezelenih delova biljaka i Sunca. eleo bih rei da
Sunce metamorfozira zelenu boju. Dakle ono je to koje zahvata zelenu
boju i dovodi je u neko drugo stanje. Ako poveemo raznoliku obojenost
biljnog s jednim nebeskim telom - povrnim posmatranjem; kao to je
ve reeno - , onda nam ipak nee biti teko da prizovemo u pomo
Tajnu nauku i upitamo je za savet: ta ona na osnovu njenih posma-
tranja ima da kae o moguim odnosima izmeu obojenog biljnog bia
i sazvea?
Onda se moramo zapitati: Koja zvezdana pojava najjae deluje na
Zemlju? Koja bi to bila zvezda koja bi mogla da deluje nasuprot Suncu,
koja bi mogla da u biu biljke izazove neto to bi sunevu svetlost opet
na neki nain metamorfoziralo, unitilo, prevelo u drugu boju? ta je to
to unutar biljnog sveta moe da prouzrokuje zelenu boju?
Dolazimo do onog nebeskog tela koje za nas na prvom mestu pred-
stavlja polarnu kopiju Sunca, dolazimo do Meseca. I duhovna nauka
42
moe - danas u Vam to samo nagovestiti -, ukazujui na sve osobine
meseeve svetlosti naspram suneve svetlosti, ali pre svega ukazujui
na to kako to meseeva svetlost deluje unutar sunane tame, ona moe
da konstatuje vezu izmeu zelenila biljaka i upravo ovog bia Meseca
kao to se moe utvrditi veza izmeu bia ostalih boja kod biljaka i
Sunca. Te tako sada, kada nam je biljno pred nama, imamo meusobno
delovanje Meseca i Sunca. Meutim, istovremeno imamo objanjenje
za to, zato zelena postaje slika i zato zelena nije i na biljkama sjajna kao
ostale boje. Ostale boje na biljci sjaje, imaju sjajni karakter. Razvijajte
oseaj za to i pogledajte jednom boje cveta: one sjaje ususret. Uporedite
to sa zelenom: ona je fiksirana na biljci. U tome ne vidite nita drugo
nego kopiju onoga to opaate u kosmosu. Suneva svetlost sija;
Meseeva svetlost je slika Suneve svetlosti. Tako nalazite projekciju,
sliku, boju kao sliku opet u zelenilu biljke. Te dakle imate uz pomo
Sunca u biljci boju sjaja i imate boju fiksacije, boju slike u zelenoj.
Ove stvari se ne mogu nekako obuhvatiti grubim pojmovima fizike.
Ove stvari se moraju uzdii u oblast oseajnog sveta i obrazloiti
produhovljenim oseajem. Tada pak, samo od sebe sleduje uzdizanje u
umetniko onoga to smo mi na taj nain shvatili. Fizika je svojim meto-
dama, kojima je na nagoveten nain grubo prila svetu boja, proterala
sve umetniko iz posmatranja boja, tako da umetnik uopte ne zna ta
bi poeo s onim ta je fizika rekla o svetu boja.
Meutim, ako posmatramo obojeni svet biljaka tako da znamo da tu
uestvuje i kosmiko, onda imamo u oblikovanju boje biljaka pred
sobom uzajamno delovanje sunevih i meseevih snaga -, tada pred
sobom imamo prvi element pomou koga moemo shvatiti kako se
boja donekle fiksira za jedan objekat i to isprva svakako za vegetabilni
objekat, i kako ona postaje boja tela. Ona postaje boja tela tako to iz
kosmosa ne deluje sjaj, nego iz kosmosa deluje ve slika kao takva. Dakle
kod biljke imamo posla s tom zelenom koja postaje slika, tako to se u
toku razvoja Zemlje Mesec odvojio od te Zemlje. U ovom odvaja-nju
Meseca od Zemlje moemo potraiti istinsko poreklo zelene boje u
biljnom svetu. Jer samim tim biljka sada vie ne moe biti izloena
onome ta su same Meseeve snage u Zemlji, ve ona prima karakter
slike iz kosmosa.
Vidite, oseaj poznaje ovaj kosmiki uzajamni odnos s biljnim sve-
tom i ako priupitamo na oseaj, onda emo moi putem umetnikog
obuhvatanja bia boje, iz tog oseajnog sveta da sebi dobro pribliimo
43
ovaj zeleni drugi obojeni karakter bia biljke. To je neto posebno: Ako
vremenski zaete u istoriju slikarstva, tu ete videti da su slikari, koji su
u ranijim epohama bili slavni, slikali ljude, ljudske situacije, no malo su
slikali prirodu s polja; malo su slikali pejzae ako su oni bili ispunjeni
biljnim svetom. Sigurno je da se i za to moe lako nai trivijalno
objanjenje. A to objanjenje je da u stara vremena nije bilo tako uobia-
jeno da se posmatra priroda, te je iz tog razloga nisu ni slikali. Meutim
to je naravno samo trivijalno objanjenje, iako je dananje oveanstvo
zadovoljno takvim objanjenjima.
Meutim, razlog za to je neto sasvim drugo. Do slikanja pejzaa
dolazi zapravo u ono vreme, u kome ljudi bivaju zahvaeni materijaliz-
mom i intelektualizmom, u kome sve vie i vie ljudskom civilizacijom
i kulturom ovladava jedno apstraktno bie. Moe se rei: Slikanje
pejzaa je zapravo proizvod poslednja tri do etiri veka. Ako se to ima u
vidu, onda se mora priznati: Tek u poslednja tri do etiri veka je ovek
u svom duevnom poimanju doao do toga da obuhvati onaj element
koji ga ini sposobnim da slika pejzanu prirodu. Zato?
Ako pogledamo slike iz starih vremena shvatiemo da sve one zapra-
vo nose jedan sasvim odreen karakter. Upravo kada uporedimo - o
tome emo onda jo temeljnije razgovarati -, upravo kada u obojenom
napravimo razliku izmeu slikovnog i sjajnog karaktera, onda emo
uvideti da stari slikari u svom slikarstvu nisu pravili ovu razliku. I
naroito kod ovih starih slikara nije uzeta u obzir, kao to smo mi to jue
morali zahtevati, ova unutranja, voljna priroda sjaja na boji. Stari se
slikari nisu uopte obazirali na to da uta boja zahteva ivicu koja se ras-
plinjava. Oni su na to obratili panju onda kada su svoje slikarstvo
uzdigli na vii nivo duhovnog; meutim, nisu se obazirali na to, kada su
slikali obian svet. Nisu uzeli u obzir ni plavu boju i ono to smo mi od
nje zahtevali, ak su pre to inili kod crvene boje. Moete to primetiti
na nekim Leonardovim slikama i jo nekim, na primer Ticijanovim.
Meutim, u principu ipak moemo rei da ovu razliku izmeu slike i
sjaja u biu boje stari slikari nisu pravili. Zato? Oni stoje u jednom
drugom odnosu prema obojenom svetu; oni posmatraju kao sliku ak
i ono to je u biu boje sjaj; oni slikajui i samom sjaju daju karakter
slike. Meutim, ako se onome to je u svetu boje sjaj, d karakter slike,
kada se od svega u biu boje naini slika, onda se ne moe slikati biljni
predeo. A zato ne?
44
E pa, ako hoete da slikate predeo s biljkama koji e zaista ostavljati
utisak ivog, onda morate i same biljke, kako kod zelene tako i kod
drugih pojedinanih boja, da naslikate neto tamnije nego to one u
stvari jesu. Dakle morate zelenu boju biljke da naslikate tamnijom nego
to je zaista sama biljka. Morate svugde zelenu povrinu nainiti tamni-
jom nego to jeste. Morate i ono to je u svetu biljaka crveno ili uto
uiniti tamnijim nego to je ono zapravo. Nakon to ste na ovaj nain
boju fiksirali u karakteru slike i obojili je neto tamnije nego to je ona
stvarno, onda morate sve premazati nekom nijansom, a ova nijansa
mora zacelo biti ukasto-bele boje. Dakle, celinu morate zadrati u
ukasto-beloj svetlosti, i tek onda na pravi nain dobijate ono to
zapravo predstavlja biljku. Morate naslikati sjaj na biu biljke. Morate
dakle, prei ka sjajnom karakteru boje, morate imati sjajni karakter
boje.
Sada bih Vas zamolio da sa ove take gledita posmatrate itavo
stremljenje modernog pejzanog slikarstva, posmatrajte kako je ono
isprobavalo da sve vie i vie dokui tajnu slikanja vegetabilnog. Ako se
vegetabilno slika onako kakvo je spolja, nee se dobiti ono pravo. Slika
ne pravi utisak ivog. Slika e tek onda praviti utisak ivog, kada slikate
biljke tamnijim nego to su to one po svojoj boji i kada sve to prelijete
sjajem, neim ukasto-belim, dakle svetlucavim. Samim tim to stari
slikari nisu negovali ovo slikanje sjajem, slikanje, na ovaj nain pros-
vetljenog vazduha, onda im je najzad i slikanje pejzaa bilo nedostupno.
To je ono to ste Vi posebno pred kraj 19. veka primetili u slikarstvu, to
traganje za mogunou da se obuhvati pejzano. Slikanje predmeta
obasjanih prirodnom svetlou, i uopte sve mogue, pojavilo se kako
bi se obuhvatilo pejzano. A ono se moe uhvatiti tek onda kada se
upravo Vi odluite da vegetabilno u svim njegovim nijansama boja nas-
likate tamnije i onda ga prelijete sjajem koji je ukasto-beo. Naravno
Vi to morate uraditi u skladu s bojama i svim ostalim. Onda dolazite do
toga da na platnu ili bilo kojoj drugoj povrini, zaista naslikate ono to
Vam daje utisak ivog. To je stvar oseaja, i taj oseaj Vas vodi do toga da
se ono to nad svim buja, da se ta bujica, mora naslikati kao izraz kos-
mosa koji sija iznad svega to se kao sjaj na Zemlji izliva iz kosmosa.
Drugaije se ne moe doi do tajne slikanja biljaka, dakle do prirode
prekrivene vegetacijom.
Ako ovo uoite, onda ete jo i uvideti da se iz samog bia boje u
osnovi mora pronai sve ono to se eli dostii u slikarstvu. Koja se
45
Tabla 5
Tabla 5
onda sredstva koriste u slikarstvu? Imamo povrinu, platno, papir ili
bilo ta, i na povrini treba slikovito fiksirati ono to je tu. Meutim ako
se neto ne moe slikovito fiksirati, kao to je to sluaj s biem biljke,
tada se mora preko toga barem prividno naneti karakter sjaja.
Vidite, jo uvek nismo doli do razliitih obojenih mineralnih sup-
stanca, do neivih stvari. Kod neivih stvari susreemo se sa
neophodnou da stvar obuhvatimo oseajem. Svet obojenog ne moe
se savladati razumom. Stvar moramo osetiti. Sada Vas molim da razmis-
lite o tome da li u samoj unutranjosti bia boje postoji neto to Vam
na to ukazuje. Dakle ako se slika neorgansko, zidovi, ili bilo koji neivi
predmet, mora se zapitati: Da li tu postoji neka neophodnost da se ono
ta se tu slika, razume iz same boje, da se neposrednom spoznajom iz
boje to samo po sebi podrazumeva? To je zaista neophodno! Jer pomis-
lite samo na to ta se moe podneti, a ta ne. Zar ne, kada na belu pod-
logu nacrtam crni sto onda se to oigledno moe podneti. Kada nacr-
tam plavi sto - zamislite jednu sobu sa iskljuivo plavim nametajem -,
ako posedujete oseaj za estetsko uvideete da je to nepodnoljivo. Isto
tako ne moete zapravo opremiti sobu utim ili crvenim nametajem.
Moete, kao to je ve reeno, da naslikate crne stolove na beloj osnovi
koliko Vam je volja; jeste da je to isto crtanje, ali to se moe. Zapravo se
neposredno na papiru ili platnu moe fiksirati samo ono iz ega bi
trebalo da se pojavi neorgansko, neivo, koje isprva ve u svojoj boji
dobija slikovni karakter. Moramo se dakle zapitati: ta onda doputaju
boje crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta, ta one doputaju na
neivim predmetima? Iz same boje se mora izneti ono to je mogue
naslikati. I onda i dalje ostaje to da, ako se slika iz same boje, dakle iz
boje koja je i slika, da se zapravo jo uvek ne dobija taj neivi predmet.
Dobila bi se samo puka slika. Ve je sama boja slika; dakle dobila bi se
sama slika. Ne bi se izazvala predstava stolice, nego bi se dobila slika
stolice, ukoliko bi se ona morala slikati iz iste boje koja je slika.
ta se dakle mora uiniti? Mora se pokuati da se slici, kada se slika
neivo, podari karakter sjaja. To je ono ta je posredi. Mora se svemu
onome ta u boji crnoj, beloj, zelenoj i boji breskvinog cveta ima slik-
ovni karakter, mora mu se dati unutranji svetlosni karakter, to znai
sjajni karakter. Onda se pak moe ono to se na ovaj nain oivljava sja-
jem, sada kombinovati s drugim bojama sjaja, s plavom, utom i crven-
om. Morate dakle s onih boja koje imaju slikovni karakter da odstranite
taj slikovni karakter i da im date sjajni karakter. To znai da slikar mora
46
zapravo uvek kada slika neorgansko, da ima u vidu da u samim stvarima
postoji izvesni izvor svetlosti - bledi svetlosni izvor. On mora zamisliti
svoje platno ili svoj papir na odreeni nain kao neto to sjaji. Na
povrini mu je potreban sjaj svetlosti koga e on slikati. Kada on slika
neorgansko, neivo, onda on mora da ima na umu, u svom duevnom
poimanju, da u osnovi neorganskih stvari lei jedna vrsta svetlosti, da
je njegova povrina na odreeni nain prozirna i da sija.
Dakle dok slikamo, fiksirajui boju, doaravajui je na povrini dola-
zimo do toga da boji nekako moramo dati karakter reflektirajueg,
neeg to vraa sjaj, jer u protivnom ne slikamo ve samo crtamo. Kada
se, kao to to noviji razvoj oveanstva zahteva, bude prodiralo sve dalje
i dalje, da se iz same boje izvadi naslikano, upravo onda e se ovaj
pokuaj morati terati sve dalje i dalje kako bi se odgonetnula priroda,
sutina boje, kako bi se boja u neku ruku prisilila na povratak, tj. ako je
boja slika da opet primi karakter sjaja da bi dakle u unutranjosti sijala.
Ako bi slikali na drugi nain ne bismo ipak dobili nita iz neive prirode
to bi naslikano bilo podnoljivo. Zid kome nije namenjeno da bojom
bude premazan tako da iz unutranjosti sjaji, jedan takav zid u slikar-
skom nije nikakav zid, ve samo slika zida. Mi moramo dovesti boju do
unutranjeg sjaja. Samim tim emo je na izvestan nain mineralizirati.
Mora se uvek sve vie i vie traiti prelaz, ne moe se slikati iz palete gde
se povrina samo puko premazuje materijalnom bojom, gde se nikada
ne moe na pravi nain izazvati unutranji sjaj, nego se uvek mora sve
vie i vie prelaziti na slikanje iz ania. Morae se slikati samo s takvom
bojom koja je, poto je vodena, dobila fluktuirajui sjaj. I zapravo se u
slikanje uvukao jedan neumetniki element, samim tim to se prelo na
slikanje s palete. To je materijalistiko slikanje, nerazumevanje
unutranje prirode boje, koju zapravo kao takvu materijalno telo nikad
ne bi progutalo, ve ono ivi u materijalnom telu i mora iz tog tela da
izae. Iz tog razloga moram da je dovedem do sjaja uvek kada je nano-
sim na povrinu.
Znate da smo pokuali da dozovemo snagu sjaja, tako to smo
upotrebili biljne supstance koje najlake mogu da doprinesu razvijanju
ovog unutranjeg sjaja. Onaj koji ima oseaj za ove stvari, taj e uvideti
kako zapravo u razliitim stepenima obojeni minerali pokazuju ovaj
unutranji sjaj koji smo mi pokuali da stvorimo kada smo hteli da nas-
likamo mineral. Ako hoemo da mineral naslikamo iz boje, a ne po
modelu, ne naturalistiki, ve da ga stvorimo iz same boje, onda mora-
47
mo da nauimo kako je neophodno da se mineralno obuhvati u
unutranjem postanju svetlosti. A kako to mineral unutranje sjaji?
Kada imamo obojeni mineral onda nam se boje pojavljuju tako to
Suneva svetlost osvetli mineral. Suneva svetlost ovde ini mnogo
manje nego kod biljke. U biljci Suneva svetlost stvara sve boje osim
zelene. Na obojenom mineralu, uopte na obojenim neivim stvarima,
od Suneve svetlosti nemamo nita drugo do onoga to imamo u tami
u kojoj su sve make sive ili crne i u kojoj se ak ne daju videti boje, tek
nam svetlost ini boje vidljivima. No, osnova boja je u unutranjem. A
zbog ega u unutranjem? Kako je dospela tamo? Time smo se opet
vratili na problem od koga smo danas zapravo i krenuli.
Da bih Vas doveo do zelenila biljaka, morao sam Vas uputiti na poja-
vu Meseca, kako je to opisano u mojoj Tajnoj nauci. Katkad Vas moram
uputiti i na druge pojave koji su se dogodili u evoluciji Zemlje.
Ako pratite ono to sam ja u svojoj Tajnoj nauci predstavio u odno-
su na razvoj Zemlje, onda ete zakljuiti: Ona nebeska tela koja okruuju
Zemlju i pripadaju njenom planetarnom sistemu, bila su, kao to i sami
znate, u vezi sa itavom Zemljom, s celom Zemaljskom planetom; ona
su prodrla van kao i Mesec. To svakako zavisi od postojanja Sunca.
Meutim, uopte uzev ako posmatramo Zemlju moemo ovo smatrati
jednim izdvajanjem. Vidite, od ovog izdvajanja drugih planeta zavisi
sada unutranja obojenost neivih predmeta kao takvih. Ono kruto
postaje obojeno, moe da postane obojeno, time to Zemlja postaje
osloboena onih snaga koje su jo bile u njoj, kada su planete bile
spojene s njom, i, da te snage deluju spolja iz kosmosa i time stvaraju
unutranju snagu obojenog na obojenim mineralnim telima. To je
upravo ono to je mineralima ostalo od onoga to je otilo, i sada deluje
iz kosmosa. Vidimo da je ovde sve mnogo vie skriveno i tajanstveno,
nego to je to kod zelene boje biljaka. Meutim, tu imamo neto to
upravo i zato to je skriveno dublje zahvata bie, i to ne samo biljno ivo
bie nego i mineralno neivo. I tako dok posmatramo - to bi trebalo
upravo ovde dakle opet spomenuti -, dok posmatramo obojenost tela,
dovedeni smo u stvari do neega na ta se dananja fizika ne obazire.
Ponovo smo dovedeni do kosmikog delovanja. Mi ne moemo tek tako
objasniti obojenost ako ne znamo da se ovo obojeno odnosi na ono ta
su zemaljska tela zadrala kao unutranju snagu kad su se ostale planete
izvukle iz Zemaljskog bia.
48
Ono to bi trebalo da objasnimo kao crvenu boju kod neeg miner-
alnog, to treba objasniti uzajamnim delovanjem Zemlje i nekih planeta,
na primer Marsa ili Merkura. Ono to treba da objasnimo kao utu boju
u mineralnom, to moramo objasniti uzajamnim delovanjem Zemlje i
Jupitera ili Venere itd. Samim tim e obojenost mineralnog sveta uvek
ostati tajna, dok god se opet ne odlui da se Zemlja ponovo zamisli u
vezi sa izvanzemaljskim u kosmosu, upravo zato da bi se shvatila kao
obojena.
Vidite: Ako elimo da doemo do ivog, onda moramo dohvatiti
Sunevu svetlost, Meseevu svetlost i upravo onda dolazimo do zelene
boje, koja se fiksira na biljci, i do boja biljke koje onda iz biljke postaju
zrak, svetlost. No, ako elimo da shvatimo ono to nam iz unutranjosti
supstance sjaji ususret, to se od inae fluktuirajue spektarskog
uvruje u unutranjosti tela, onda se moramo setiti da je jednom
davno i samo kosmiko bilo u unutranjosti Zemlje, i da ono samim tim
predstavlja poreklo onoga to se u Zemlji nalazi kao fluktuirajue, u
neku ruku teko fluktuirajue. Mi moramo upravo ono to se skriva
ispod povrine mineralnog, da traimo izvan Zemlje. To je sutina do
koje se dolazi. Ono to se nalazi na povrini zemlje lake je objasniti iz
samog Zemaljskog, nego ono to je ispod povrine zemlje. Ono to se
nalazi ispod povrine zemlje, to je u unutranjosti zemlje, u unutranjosti
vrstog, mora se objasniti vankosmikim. Tako blistaju mineralni delo-
vi nae Zemlje u onim bojama koje su zadrali od onoga ta je izalo u
planetama. I opet se te boje nalaze pod uticajem odgovarajuih planeta
kosmike okoline.
S tim u vezi je i to da mi dok slikamo, boju - neivo, fiksiramo na
povrinu i time donekle moramo sa svetlou da idemo iza povrine, da
itavu povrinu produhovimo kako bismo stvorili tajanstveno
unutranje svetlo. Naglasio bih da moramo ono to nam sija s planeta
da dovedemo iza povrine na kojoj fiksiramo sliku; iza ove povrine
moramo tu sliku postaviti u slikarskom na taj nain, da ovo slikarsko
proizvede u nama organski utisak same sutine, a ne puke slike. Da
bismo naslikali neivo moramo produhoviti boju. ta to zapravo pred-
stavlja?
Podsetite se eme koju sam Vam dao i rekao: Ono to je crno jeste
slika mrtvog u duhovnom. Prividno stvaramo duhovno i u njemu slika-
mo mrtvo. I tako to ga bojimo i pretvaramo sve vie i vie u sjaj, stvara-
49
mo sutinu toga. To je ustvari postupak kog se moramo pridravati pri-
likom slikanja neivog sveta.
Sada ete videti kako to biva kada se uzdignemo u ivotinjsko carst-
vo. Vidite, ako elite da slikate pejza u kome posebno deluje ivotinjsko
carstvo - to se opet moe samo osetiti -, ako elite da u pejza unesete
ivotinjsko bie, onda morate boju koju ivotinje imaju da naslikate
neto svetlijom nego to to stvarno jeste, i preko toga morate da pro-
vuete slabu plaviastu svetlost. Dakle, ako eventualno elite da nas-
likate nekakve, hajde recimo, crvene ivotinje - mada se to retko deava
- onda nad tim morate imati slabu plavkastu svetlost, morate svugde
gde iz vegetacije prelazite na ivotinju da pretvorite ukasti sjaj u
plaviasti.
To biste morali postepeno da uinite; tek tada ete biti u mogunos-
ti da slikate ivotinjsko, u suprotnom ete samo stvarati utisak neive
slike. Stoga moemo rei: Kada slikamo neivo ono itavo mora da bude
sjaj, mora da sija iz svoje unutranjosti. Kada slikamo ivo, biljno, onda
to mora da deluje kao sjajna slika. Prvo slikamo sliku i to ak tako jako
da se, rekli bismo, udaljujemo od prirodne boje. Dakle, time to slikamo
neto tamnije dobijamo karakter slike, a potom prevlaimo sjaj: sjajnu
sliku. Ako slikamo duevno ili pak ivotinjsko, onda moramo slikati
slikovni sjaj. Ne moramo da prelazimo na potpunu sliku. To postiemo
time to slikamo svetlije, dakle dovodimo sliku do sjaja, meutim preko
svega prevlaimo neto to u izvesnom smislu muti istu prozirnost.
Time dostiemo slikovni sjaj.
Uzdiemo li se jo na duhovnoj lestvici, idemo li sve do oveka, onda
moramo biti vini tome da naslikamo istu sliku.
Neivo: sjaj
Biljno: sjajna slika
Duevno, ivotinjsko: slikovni sjaj
Produhovljeno, ovek: slika
Ba ovo su inili slikari koji jo nisu slikali prirodu; oni su upravo
stvarali istu sliku. I tu onda dolazimo do potpune slike. To znai da
moramo da obuhvatimo i one boje koje u slikama sreemo kao sjajne.
To se deava tako to im u izvesnom smislu oduzimamo njihov karakter
sjaja kada slikamo oveka; tretiramo ih kao slike. To znai premazu-
jemo povrinu utom bojom i pokuavamo da to na neki nain
50
Tabla 5
desno
Tabla 6
Tabla 6
motiviemo: uta povrina e zapravo na ivici donekle da bude iskrza-
na, izbrisana. Inae nigde drugde nije dozvoljeno utu imati drugaije
nego ovako da se na rubu brie. Kada se slikaju ljudi, utoj se moe
odstraniti njeno sopstveno bie boje i potom nainiti slika. Onda se na
ovaj nain preobraavaju sjajne boje u slikovne boje i time se dolazi do
ljudskog, i nema potrebe brinuti ni o emu drugom do o pukoj provid-
nosti medijuma.
Samo svakako prvo se mora razviti oseaj za ono to nastaje iz boje
kada ona prelazi u karakter slike. Vidite, moe se ustvari proi kroz
itavo bie boje (ukoliko se ovo bie boje izraava u slikarstvu), da bi se
stekao oseaj za to ta je razlika izmeu slikovitog i onoga to ivi u sjaju.
Slikovito se zapravo vie pribliava misaonom, i to dalje idemo u sliko-
vitom to se vie pribliavamo misaonom. Kada slikamo oveka moemo
zapravo slikati samo nae misli o njemu. Ali ta misao o njemu mora
stvarno biti ba oigledna misao. Ona se mora proiveti u boji. A ivi se
u boji onda kada je ovek u stanju da negde postavi utu povrinu i da
sebi kae: Ona mora biti iskrzana; preobraziu je u sliku, moram je
dakle modifikovati uz pomo graninih boja. Dakle, na svojoj slici se
moram nekako izviniti utoj boji, to joj oduzimam njenu volju.
Na ovaj nain vidite kako je ustvari mogue slikati iz same boje; kako
je mogue svet boja kao takav, posmatrati kao neto to se u toku raz-
voja nae Zemlje razvijalo na taj nain to je boja prvo osvetlila Zemlju
kao sjaj iz kosmosa. Onda se boja povukla u unutranjost predmeta
tako to je ono to je u Zemlji istupilo iz Zemlje i sada zrai. I mi pratimo
ovaj doivljaj u obojenom, ovo kosmiko u obojenom pratimo i
doivljavamo i time dobijamo mogunost da ivimo u samoj boji. ivot
u boji je kada pred sobom imam boju rastvorenu u aniu i kada
umoivi etkicu prilazim povrini da bi je fiksirao, preneo u neto
vrsto, nema ivota u boji dok god stojim s paletom i razmazujem boje
jednu po drugoj, kada su mi boje na paleti ve same po sebi materijalne
i kada ih potom samo namaem na povrinu. Na taj nain ne ivim u
boji, ve van boje. ivim u boji tek onda kada boju u tenom stanju
moram da pretvorim u vrsto. Tako donekle doivljavam ono to je
sama boja doivela kada se iz starog Meseevog stanja razvila do Zemlje
i tek tu se fiksirala. Jer nastanak neeg vrstog povezano je sa Zemljom.
Tu nastaje opet odreen odnos prema boji. S bojom moram da se
duevno saivim, moram znati da se sa utom bojom radujem, kod
crvene da oseam njeno dostojanstvo ili pak njenu ozbiljnost, a s plavom
51
da delim njeno blago raspoloenje koje bi se skoro moglo nazvati plalji-
vim [ili ak izaziva pla]. Moram znati da produhovim boju ako hou da
u njoj izazovem unutranje mogunosti. Ne smem da slikam bez ovog
duhovnog razumevanja boje, a pogotovu ne onda kada elim da slikam
neorgansko, neivo. To ne znai da treba da se slika simbolino, to ne
znai da treba da se razvija potpuno neumetniko: jedna boja znai
jedno, druga boja drugo. Nije re o tome da boje znae neto drugo od
onoga to su one same; sutina je u tome da se s bojom moe iveti.
ivot s bojom je prestao onog trenutka kada se prestalo slikati s
bojom iz ania, taj ivot uvek prestaje onda kada se pree na boje sa
palete. I zahvaljujui ovom prelazu sa slikanja uz pomo boja iz ania
na slikanje s bojama s palete mi danas imamo sve mogue vrste iviluka
koji bi trebalo da predstavljaju ljude, a koje su portretisti dosta slikali.
To su lutke, iviluci i tome slino, tu nema ba niega to je zaista ivo.
To ivo se moe naslikati tek onda kada ovek zaista zna da ivi s
bojom.
To je ono to sam Vam eleo nagovestiti tokom ova tri predavanja.
No, to bi se naravno moglo jo proiriti u nedogled. O tome emo
moda razgovarati nekom drugom prilikom. Sada sam eleo samo da
nagovestim, da zaponem s takvim posmatranjima.
Vidite, ono to se najee uje je ustvari to, da se umetnici formalno
boje svega naunog i da ne ele da im se ita od spoznaje i nauke petlja
u njihovu umetnost. Jo je Gete (iako on jo nije mogao da dopre do
unutranjih osnova boje, ali je pruio dosta podstreka za to) -, dakle, ve
je Gete sasvim jasno izrazio svoj stav o tom strahu slikara od umet-
nikog: Do sada se kod slikara javio strah, tj. odluno izbegavanje svih
teoretskih posmatranja u vezi sa bojom i svim onim to joj pripada,
meutim, ovo im ne treba uzeti za zlo. Jer ono to se dosada nazivalo
teoretskim bilo je bez osnove i nestabilno i ukazivalo je na dotadanje
iskustvo. elimo da nai napori bar donekle umanje ovaj strah i pod-
staknu umetnika da praktino dokae i doivi postavljena naela.
Ako se postupa na pravi nain uz pomo spoznaje, onda se ono to
se spoznaje uzdie iz apstraktnog u konkretno umetniko; a to je naroi-
to sluaj kod jednog tako fluktuirajueg elementa kao to je svet boja. I
samo je dekadenca nae nauke odgovorna za to, da se umetnici s pra-
vom toliko pribojavaju teoretskog. Ovo teoretsko je puko materijalno
- intelektualno, koje posebno sreemo u modernoj fizikalnoj optici.
Obojeni element je fluktuirajui i kod njega bi bilo najpoeljnije da
52
slikar boju ne privrsti onako kako je ona privrena za paletu, nego
da je ostavi u njenom tenom stanju u posudici. Meutim, kada onda
doe fiziar i pone na tabli da crta sve i svata i govori, iz ovoga ... izlazi
uta, a iz ovog ljubiasta boja onda oveku prosto doe da pobegne od
svega toga. To nije posao fizike. Fizika bi trebalo da ostane kod pitanja
svetlosti koja se iri u prostoru. Obojeno se ne moe nikako posmatrati,
ako se ovek ne uzdigne do duevnog. Jer je sasvim besmisleno govor-
iti da je obojeno subjektivno koje ... [praznina u tekstu]. I onda se uz to
i govori: (a pritom se nema nikakva konkretna predstava o Ja) da napolju
postoji nekakav objektivni povod koji deluje na nas, na nae Ja -, to je
potpuno besmisleno. Samo Ja je u unutranjosti boje. To Ja i ljudsko
astralno telo nikako se ne mogu razlikovati od obojenog, oni ive u
obojenom i tim vie se nalaze izvan fizikog tela oveka, kada su pove-
zani s obojenim; Ja i astralno telo ocrtavaju boje tek u fizikom i eter-
skom telu. To je ono to je bitno. Tako da je besmisleno pitanje o delo-
vanju objektivnog obojenog na subjektivno. Jer u unutranjosti boje se
ve nalazi ono to je Ja, to je astralno telo i sa bojom se i pojavljuju Ja i
astralno telo. Boja unosi Ja i astralno telo u fiziko i etarsko. Tako da ako
elimo da shvatimo istinu, moramo jednostavno da preokrenemo itav
nain posmatranja.
Dakle, sve ono to se uvuklo u fiziku i ono to fizika obuhvata svojim
crtama: linijama, mora se iz nje izvui. Prvo mora da nastupi jedan peri-
od u kojem bi se uopte preziralo crtanje u fizici, ako je ono u vezi s
bojom, i u kojem bi trebalo pokuati obuhvatiti boju u njenom flu-
ktuiranju, u njenom ivotu.
To je ono do ega se dolazi. Tada ovek sam od sebe iz teorije stvara
umetnost. Onda se stvara nain posmatranja obojenog koji je prih-
vatljiv i za umetnika, jer kada ovakav nain posmatranja umetnik spoji
sa samim sobom, kada sasvim ivi u njemu, onda ovakvo posmatranje
u njegovom duevnom poimanju nije nikakvo teoretsko miljenje nego
je ivot u samoj boji. I poto umetnik ivi u bojama, on samim bojama
preputa odgovor na pitanje kako one treba da se fiksiraju.
Tim se dolazi do zakljuka da se sa bojama mogu voditi razgovori i
da one same mogu da kau na koji nain ele da se nalaze na povrini.
To je ono to jedan nain posmatranja koji pre svega eli da prodre u
stvarnost, uzdie do umetnikog. Naa fizika nam je ruinirala ovaj nain
posmatranja. Zbog toga se danas sasvim odluno mora naglasiti:
Posmatranja fizike ne smeju vie da korumpiraju one stvari koje se pre
53
svega odnose na psihologiju i estetiku, ve se mora shvatiti da je ovde
u pitanju jedna sasvim druga vrsta i nain posmatranja. U geteanizmu
uoavamo duhovne i duevne elemente. Taj se geteanizam mora dalje
izgraivati. On na primer jo ne razlikuje boje kao slike i kao sjaj.
Moramo razmiljati o geteanizmu kao o neem ivom da bismo ili
dalje. A to moemo samo na osnovu duhovne nauke.
54
II
DOPUNE IZ CIKLUSA PREDAVANJA
STVARALAKI SVET BOJE
Dornah, 26. juli 1914.
Dopustite da danas nastavimo s razmatranjima o umetnikim pred-
metima koje smo ovde dotakli. To treba da budu razmatranja koja bi
nam mogla posluiti kao misli uz iju pomo bismo dospeli do dugo
oekivanog cilja. Ako hoemo ispravno da mislimo o onome to je na
neki nain na zadatak, u poetku sasvim primitivan, onda moe biti
vano da pred duu postavimo neto to je moda uopte uticalo na nju
prilikom posmatranja umetnikih ostvarenja ljudi i njihove veze sa
ljudskom kulturom.
Herman Grim, znaajan kritiar umetnosti 19. veka, izjasnio se,
reklo bi se radikalno, u vezi s Geteom. On je naime objavio kada e tek
doi vreme u kojem e oveanstvo uvideti ono najvanije kod Getea.
To vreme je 2000. godina. Zar ne, to je podosta vremena koje treba da
protekne da bi oveanstvo po njegovom miljenju razumelo ono
najvanije kod Getea. I upravo kada se pogleda nae vreme, ne oseamo
da bi trebalo da protivreimo ovoj radikalnoj proceni. Jer ta to vidi
Herman Grim kao najvaniju stvar kod Getea? Ne to to je Gete bio
pesnik ili da je stvorio ovo ili ono umetniko delo, ve upravo to da je
on sve to je stvorio, stvorio iz itavog, punog, ljudskog, da sve pojedi-
nosti njegovog stvaralatva za osnovu imaju impulse pune ljudskosti. I
sme se rei da je nae vreme zaista daleko od shvatanja onoga to je
upravo u Geteu ivelo kao puna ovenost. Sigurno je da ovim svojim
reima ja nikako ne elim da ukazujem na esto kueni specijalistiki
nauni nain posmatranja. Ovaj nain posmatranja je s jedne strane
neophodan. Ali mnogo otrija od naune specijalizacije jeste specijal-
izacija naeg ivota! Jer ona dovodi do toga da pojedina dua koja je
uokvirena ovim ili onim specijalnim krugom predstava ili oseaja, sve
manje i manje moe da razume drugu duu koja je opet specijalizovana
u neem drugom. Danas su donekle svi ljudi specijalizovane due.
Meutim, na sasvim poseban nain se sreemo sa ovim vienjem o
specijalizovanim duama, kada posmatramo umetniki razvoj ovean-
stva. I upravo zbog toga je neophodno - i ako se to moglo desiti samo u
primitivnim poecima -, da se na neki nain (na koji je ve upozoreno
u ranijim predavanjima) ponovo saima itav duhovni ivot. Iz ovog
saimanja celog duhovnog ivota e proizii umetnika forma. Da bi se
ovo dokazalo nije uopte potrebno mnogo razmatranja. Poto moda
najbolje razumemo kada polazimo od neeg bliskog, onda bih ukazao
na sasvim mali deo onih potpuno neshvaenih i esto tako smenih
napada na na duhovni pokret koji su danas tako esti.
57
Misle da mogu da nas ocrne s punim pravom (danas se ve moe
rei da je to sasvim bez osnova) i da ukau na to da smo mi pogreili
time to smo tu i tamo svoje prostorije oblikovali na onakav nain koji
je nama odgovarao. Prebacuju nam da smo nae prostorije za sastanke
oblagali arenim zidovima i dosta nam se prigovaralo zbog kao to kau,
udesnosti nae Jovanove graevine za koju se kae da je za jednu
pravu teozofiju, tako se izraavaju, ipak totalno nepotrebna. U odreen-
im krugovima prava teozofija se posmatra kao jedna duevna zbrka
sastavljena od svakojakih tamnih oseaja koja se naslauje time da bi
dua u sebi mogla da razvije jedno vie Ja, a pritom u vidu nema nita
drugo sem egoistinih oseaja. I sa stanovita ove duevne smese, ove
nejasne zanesenosti, misli se da je suvina potreba da se jedna duhovna
struja iivi u spoljnoj formi, ako ta forma mora u poetku da bude i
primitivna. U ovim krugovima se misli da se ak svuda gde se ovek
nalazi moe askati o ovoj duevnoj zbrci, ovoj nejasnoj zanesenosti u
vezi sa boanskim Ja u oveku. Po emu je onda nuno da se napada to
doivljavanje u ovim ili onim neobinim oblicima?
Dakle, dragi moji prijatelji, nepotrebno je traiti da ovi ljudi koji
ovako neto prigovaraju, zaista i mogu da misle, ovako neto danas se
moe zahtevati od vrlo malo ljudi. Meutim neke nam stvari moraju biti
potpuno jasne da bismo barem mogli da na odreena pitanja u sopst-
venoj dui damo pravi odgovor.
eleo bih da Va duhovni pogled usmerim ka jednom umetniku koji
je s kraja 18. veka s velikom nadarenou stupio u umetniki ivot kao
crta i slikar: Carstens. Neu da govorim o vrednosti njegove umet-
nosti, niti da opisujem njegova dela i biografiju, nego samo elim da
skrenem panju, dragi moji prijatelji, da se u ovom oveku skrila, ako
ne velika slikarska, onda velika crtaka snaga. Ako se samo pogleda u
njegovu duu i obrati panja na njegovu umetniku enju onda se
upravo kod njega na odreeni nain moe videti ta tu zapravo nedosta-
je. eleo je da stvara olovkom, da crta ideje da ih slikarski otelotvori,
meutim on to nije mogao onako kao to su to mogli Rafael ili Leonardo,
ili to se tie poezije - Dante. Rafael, Leonardo i Dante iveli su u boga-
toj, sadrajno bogatoj kulturi, koja je u isto vreme zaista ivela u ljuds-
kim duama; u jednoj kulturi koja je obuhvatala ljudsku duu. Rafael je
imao duboki razlog za to to je slikao madone. Ono to je bilo madona,
ivelo je u ljudskim srcima, u ljudskim duama i - izgovoreno na najple-
menitiji nain - iz due publike strujalo je neto u susret stvaralatvu
58
ovog umetnika. Kada je Dante ljudsku duu vodio sve do duhovnih
oblasti, bilo je potrebno da od onoga, to na neki nain u svakoj dui
odzvanja, uzme samo njen sadraj. Moglo bi se rei da su ovi umetnici
u svojim duama imali neto to je kao osnova uestvovalo u optoj kul-
turi - Uzme li se bilo ta, pa makar i zabaeno delo tadanje naune
kulture, nai e se da su za ovu naunu kulturu svugde ipak polazne
take, navodnice bile ono to je ivelo u svim duama, ak i u najniim
krugovima. Uenjaci onih kulturnih krugova u kojima je Rafael stvorio
svoje madone, priznavali su samu ideju madone, tako da je ova ideja
ivela u njima. I tako su se ostvarenja umetnosti javljala kao izraz opteg,
jedinstvenog, duhovnog ivota. To je ono to se u pojedincu ponovo
javilo kod Getea, na nain na koji je to bilo mogue na prelasku iz 18. u
19. vek. To je ono to se tako malo razume u ovom naem vremenu,
toliko malo da npr. Herman Grim, kao to je reeno, treba da saeka
2000. godinu da bi se na neki nain za svet opet otvorilo jedno takvo
razumevanje.
Vratimo se opet Carstens-u. On uzima Homerovu Ilijadu i ono to
je tu proitao, i to onda utiskuje u forme koje stvara njegova olovka. Da,
razmislite kako su se drugaije odnosili 18. i poetak 19. veka prema
Homerovim likovima, nego moda Rafaelova dua prema likovima
madone ili prema drugim motivima ovog vremena! Reklo bi se da se
sadraj umetnosti podrazumevao za velike umetnike epohe, jer je
proistekao iz onoga ta iz unutranjosti pokree ljudska srca. 19. vek je
predstavljao poetak vremena u kojem je umetnik morao da potrai
sadraje onoga ta je eleo da stvori. Brzo smo doiveli da je umetnik
donekle postao jedna vrsta kulturnog pustinjaka koji je uopte uzev
imao posla samo sa samim sobom i kod koga bi se postavilo pitanje:
Kakav je njegov lini odnos sa svetom likova? Mogla bi se pregledati
istorija ljudske umetnosti u 19. veku kako bi se videlo kako stoji stvar u
ovom smislu sa umetnou.
I tako je dolo do toga da je nastupio ne samo prohladan, nego hla-
dan odnos oveanstva prema umetnosti koji i danas postoji. Danas se
zamilja jedan ovek u nekom modernom gradu koji ide kroz nekakvu
galeriju ili izlobu slika. Da, dragi moji prijatelji, tu on ne sree ono to
pokree njegovu duu, ono to mu je duevno blisko, ve neto to,
radikalno izraeno, za njega u odreenom smislu postaje skup zagon-
etki koje mogu biti reene tek onda, kada se on na neki nain udubi u
poseban odnos koji ovaj ili onaj umetnik ima prema prirodi ili bilo
59
emu drugom. Ovde se nalazimo pred individualnim zagonetkama ili
zadacima. I dok se veruje - to je najznaajnije u itavoj stvari, dok se
veruje da se reavaju umetnike zagonetke, u stvari se u najveoj meri
neprestano reavaju neumetniki zadaci, naime, psiholoki zadaci tipa
kako je ovaj ili onaj umetnik danas posmatrao prirodu, ili zadaci nei-
jeg pogleda na svet i tome slino; meutim svi oni ne dolaze u obzir
kada se ovek udubi u velike umetnike epohe. Tu u obzir dolaze pravi
umetniki zadaci, ak i za obine posmatrae pravi estetski zadaci, jer
je ono Kako neto to umetniku zadaje posla, dok je ta samo sup-
stanca, neto to ga obavija, u ta je on uronjen. Moglo bi se rei: Nai
umetnici vie uopte nisu umetnici, oni su posmatrai sveta i to sa jedne
posebne take gledita i ono to oni posmatraju, to primeuju, ve
svako u zavisnosti od svog temperamenta, to i stvaraju. Meutim, to su
psiholoki zadaci neijeg posmatranja sveta, zadaci istorijskog posma-
tranja itd.; Nae je vreme pak gotovo potpuno izgubilo sutinsko umet-
niko posmatranje onog Kako, esto nedostaje srce za ovakvu vrstu
posmatranja.
Dobar deo krivice za sve ono na ta je s malo rei skrenuta panja,
snosi nae iz osnova teoretsko posmatranje sveta. Ljudi su postali tako
praktini to se tie industrije, tehnike, komercijalnih odnosa, ali isto
tako eminentno praktini u odnosu prema njihovom miljenju o svetu,
prema predstavama koje stvaraju o svetu. Nije samo teko izgraditi most
izmeu onoga ta, na primer, naa dananja nauka posmatra i onoga ta
u umetniku postoji. Kao njegovo posmatranje sveta, nego i samo mali
broj ljudi ima uopte potrebu za ovim povezivanjem. I rei kao to su
one Geteove: Umetnost je manifestacija skrivenih zakona prirode koji
bez nje nikada ne bi mogli da se izraze -, su za nae vreme potpuno
nerazumljive, iako poneko misli da ih razume. Jer nae vreme se vrsto
dri onih najspoljanjijih, najapstraktnijih prirodnih zakona, zakona
koji se, moglo bi se rei, svugde oslanjaju na apstraktno matematiko;
ovo vreme ne eli da se udubi u stvarnost koja bi prekoraila to apstrak-
tno - matematiko ili neto njemu slino. Samim tim nije uopte udno
to to je nae vreme zapravo izgubilo onaj ivi element due koji osea
da u povezanostima sveta deluje ona supstancijalnost verovatno proiste-
kla iz tih povezanosti, kako bi mogla da nastane umetnost.
Umetnost se nikada nee razviti iz naunih pojmova, kao ni iz
apstraktno - teozofskih, ve moda samo krhka alegorija ili ukoeni
simbolizam, ali umetnost ne. Upravo ono to dananje vreme zamilja,
60
njegove predstave o svetu same po sebi ve nisu umetnost, streme ka
tome da budu neumetnike. ta su samo boje postale u naem naunom
posmatranju? Titraji najapstraktnijeg u materiji, etra; titraji etra te i te
talasne duine itd. Razmislite barem koliko su samo ti talasi pokretljivog
etra, koje naa dananja nauka trai, koliko su oni daleko od neposredne
ivosti boja. To je mogue samo ako je sasvim zaboravljeno da se obrati
panja na ono ivo, na ovo neposredno kod boje. Skoro smo pri kraju
naeg poslednjeg izloenog posmatranja ukazali na to kako je element
boje u osnovi bujan, iv i u njemu mi isto tako ivimo, stapamo se sa
svojim duama. Takoe sam ukazao na to da e doi jedno vreme u
kojem e se ponovo uvideti iva veza izmeu nabujalog sveta boja i
onoga to se spolja prikazuje kao obojeno bie i predmet.
oveku je teko zato to je on da bi izgradio svoje Ja tokom evolucije
Zemlje, izaao iz ovog nabujalog mora boja i dospeo gotovo do istog Ja
- posmatranja. Uz pomo Ja ovek se uzdie iz nabujalog mora boja;
ivotinjski svet jo sasvim stoji u ovom nabujalom moru boja, a injeni-
ca da ova ili ona ivotinja ima uto, braon, crveno, crno ili belo perje ili
vunu stoji u vezi sa itavim odnosom due ove ivotinje prema nabu-
jalom moru boja. ivotinja posmatra predmete svojim astralnim telom,
kao to ih mi posmatramo svojim Ja, i ona uliva u ovo astralno telo ono
to je prisutno od snaga u zajednikoj dui ivotinja. Besmisleno je
verovati da ivotinja (ak i vie ivotinja) vidi svet onako kako ga ovek
vidi. No, dananjem oveku je ovo sasvim nerazumljivo. Kada ovek
danas stoji kraj nekog konja, on veruje da ga konj vidi na isti nain kao
i on konja. Jer za njega je sasvim prirodno da misli da ako konj ima oi
da moe da ga vidi isto kao i on konja. No ipak je upravo ovo totalno
besmisleno. Jer kao to ovek ne vidi anela, sem ako nije vidovit, tako
ni konj ne moe da vidi oveka, ako nije vidovit, jer ovek za konja jed-
nostavno ne postoji kao fiziko bie ve samo kao duhovno bie - i
samo zato to je konj obdaren odreenom vidovitou, on opaa ove-
ka kao pravo aneosko ljudsko bie. Ono to konj vidi na oveku sasvim
je razliito od onoga to mi vidimo na konju. Sam nain naeg kretanja
za ivotinje predstavlja (takoe za vie ivotinje) osobinu pravih avet-
nih bia. Kada bi ivotinje znale da govore i to svojim sopstvenim
jezikom, a ne onako kako one sada govore, onda bi tek ovek video da
ivotinji ne pada na pamet da ljude posmatra kao sebi ravna bia, ve
kao via, avetna bia. Ako bi one svoje telo gledale kao da se sastoji iz
krvi i mesa, onda je sasvim sigurno da nebi smatrale da se i ljudsko telo
61
sastoji isto od krvi i mesa. A kada se to danas izgovori, onda to mozgo-
vima dananjice deluje kao ista glupost; danas smo toliko daleko od
stvarnosti.
Pomou naroite veze izmeu astralnog tela i zajednike due
3
,
narasta u ivotinji poput bujice osetljivost za ono ivo i stvaralako kod
boje. I isto onako kako mi posmatramo neki predmet koji u nama budi
poudu, pa potom uzimamo predmet jednim pokretom ruke, tako i
kod ivotinje u itavom organizmu utie to neposredno stvaralako u
boji, i potom se ono uliva u perje ili vunu i boji ivotinju. Ve sam ranije
napomenuo da nae vreme ne moe da shvati zato je polarni medved
bele boje; bela boja je proizvod njegovog okruenja, a injenica da beli
medved beli, znai kod njega otprilike ono isto (razlika je samo u ste-
penu) kao kad se ovek mai rukom da bi ubrao ruu. Ono ivo i produk-
tivno u okolini deluje na polarnog medveda tako da u njemu pokree
nagonske snage i ini da on pobeli.
Kod oveka se povuklo ovo ivo pokretanje i bie u obojenom, te je
on poeo da izgrauje svoje Ja. Nikada ovek ne bi mogao da izgradi
svoje Ja da je ostao tako ivo u moru boja, da je npr. pod utiskom
odreenog crvenila, recimo zore, razvio nagon da ovu zoru produk-
tivno - imaginativno utisne u odreene delove njegove koe. Tako neto
bilo je prisutno za vreme starog Meseevog vremena. Posmatranje
jedne takve prirodne pojave kao to je zora, delovalo je tada jo uvek na
taj nain da je zora uticala na ono ta je u to vreme bio ovek, i da se
ogledanje tog utiska u neku ruku odbilo u boji, koja je opet proela
sutinu nekadanjeg oveka i potom se ponovo ispoljila na odreenim
delovima njegovog tela. Da bi ovek u svom Ja mogao da razvija sopst-
veni pogled na svet, morao je tokom razvoja Zemlje da istupi iz nabuja-
log mora boja. On je morao u svom obliku da postane neutralan spram
ovog bujnog mora boja. ovekova boja koe, onakva kakva je u umer-
enim zonama, u sutini je izraz njegovog Ja, izraz apsolutne neutral-
nosti spram spoljanjeg bujnog mora boja. Ako se podsetimo samo
najprimitivnije spoznaje iz oblasti duhovne nauke, onda emo se setiti,
dragi moji prijatelji, da je ovekov zadatak da opet pronae put
natrag.
Fiziko, etersko i astralno telo izgradili su se za vreme saturnovog,
sunevog i meseevog doba, Ja tokom razvoja Zemlje. ovek mora da
pronae mogunost da astralno telo ponovo produhovi, da ga ponov-
62
3
ili grupne due (prim. prev.)
no prome onim to je sebi obezbedilo njegovo Ja. Samim tim to je
ovek produhovio astralno telo i time pronaao put natrag, on mora i
da pronae nabujale talase boja i njihovo povijanje iz koga se on izdigao
ka razvoju svoga Ja, isto kao to je kada se izdigao iz mora, pogledao oko
sebe ta se to spolja nalazi. I mi zaista ivimo u takvom vremenu u kojem
mora da pone (ako ne elimo da izumre povezanost oveka sa svetom)
ovo poniranje u duhovne bujice prirodnih snaga, tj. duhovnih snaga
koje lee iza prirode. Moramo ponovo da steknemo mogunost, ne
samo da puko posmatramo boje i da ih nanosimo kao neto spoljanje,
ve moramo da pronaemo nain da ivimo s bojom, nain da doivimo
unutranju, ivotnu snagu boje. To ne moemo uiniti dok god samo
kao slikari prouavamo kako se ova ili ona boja tamo ili vamo predstav-
lja i to zurei u nju; moi emo to samo onda kada zajedno s duom opet
uronimo u nain na koji se recimo talasaju crvena ili plava boja; onda
kada nam bujica boja postane zaista iva. Dragi moji prijatelji, moi
emo to samo onda kada budemo u stanju da ono to se nalazi u boji
oivimo na taj nain da se ne moramo baviti simbolikom boja (to bi
naravno bilo sasvim besmisleno), ve da zaista otkrijemo ono to se
nalazi u boji, u unutranjosti boje, kao to je i kod oveka koji se smeje,
snaga smeha u njemu samom. To emo moi samo u sluaju da potraimo
put ka nabujalom svetu boja - poto sam ve skrenuo panju na to da se
sam ovek sa svojim Ja uzdigao iz ustalasanog sveta boja. Ako ovek
boju doivljava onako kako to veina ljudi danas osea i to, kako bih
rekao, da ovde vidi crvenu ili tamo plavu boju, dakle ako ovek crvenu
ili plavu doivljava tako da jednostavno osea da je ova povrina crvena,
a ona plava [nacrtano je], onda je sigurno da on nikada ne moe da se
priblii i zaista doivi pravo bie obojenog. Naravno, jo manje to moe
kada razumom prekrije samu sutinu, i potom iza crvene vidi jedan, a
iza plave neki drugi simbol. To bi jo manje dovelo do doivljaja obojenog
elementa. Zapravo se govori o tome da treba da itavu duu prepusti-
mo onome to nam govori iz boje. Tada emo prilazei crvenoj boji da
osetimo neto agresivno spram nas samih, nekakav napad, neto to
juria na nas. Tada to izlazi iz crvenog i prilazi nam. Kada bi sve dame
bile obuene u crveno i tako etale po ulici, onda bi onaj koji poseduje
fini oseaj za crvenu boju mogao u potaji da veruje, da bi sve one mogle
nasrnuti na njega i to upravo zbog boje njihove odee. Crvena posedu-
je neto agresivno, neto to nas predusree. Plava boja nekako odlazi
63
Tabla 7
od nas, naputa nas, za njom gledamo sa setom, moda ak i sa
enjom.
Koliko smo samo u sadanjosti udaljeni od jednog takvog ivog
razumevanja boje, moe se videti iz neega na ta sam ve skrenuo
panju: izvrstan umetnik Hildebrand izriito tvrdi da se boja nalazi
upravo na povrini i da ne postoji nita drugo do boje na povrini; da tu
nema nieg drugog do povrine premazane bojom, da je s bojom sas-
vim drugaije nego s oblikom koji nam npr. daje distancu. Meutim,
boja nam daje vie od distance i injenica da i sam umetnik kao to je
Hildebrand to ne osea, mora da ukazuje na duboki simptom u naoj
stvarnosti. Nemogue je uiveti se u pravu prirodu boje, ako se nep-
osredno ne moe prei iz mirovanja u kretanje, ako neposredno nije
jasno da ti se crvena povrina pribliava, a da se plava udaljava od tebe,
da se ove dve boje pokreu u suprotnom smeru. Moe se dospeti jo
dalje, ako se udubi u ovaj ivot boje. Time uviamo da, ako bismo npr.
imali dve kugle u ovim bojama, a pritom verujemo u boju, uviamo da
vie nikako ne bismo mogli da zamislimo da ove dve kugle mirno stoje;
to ne dolazi u obzir. Ako bismo ih tako zamislili bilo bi kao da smo umrt-
vili ovaj ivi oseaj, jer nam on neposredno pokazuje da se crvena i
plava kugla okreu jedna oko druge - jedna ka posmatrau, a druga od
njega. I ono to je na nekoj figuri crveno, za razliku od onoga to je
plavo, zaista se prema toj plavoj postavlja tako da se kroz boju u figuri
pokree sam ivot. ivi svet prihvata figuru samo ako ona svetluca u
boji.
Kada pred sobom imate forme, onda su svakako one te koje miruju
- forma stoji. Meutim, u trenutku kada tu formu obojimo - u tom tre-
nutku se forma uzdie iz mirnog stanja i to putem unutranjeg pokreta
boje i time kroz nju polazi vrtlog sveta, vrtlog duhovnosti. Ako obojite
formu, onda je neposredno oivljavate onim to u svetu predstavlja
duu, svetsku duu, jer boja ne pripada samoj formi, jer boja kojoj Vi
dajete sopstvenu formu ovu formu povezuje sa njenim okruenjem,
tavie i sa itavim svetom. Moglo bi se rei da se prilikom bojenja neke
forme mora osetiti to da se formi mora pribliiti na takav nain da joj
daruje duu - kada mrtav oblik oivljavate bojom, Vi u njega udahnju-
jete duu.
Potrebno je samo malo pribliiti se ovom ivom, unutranjem kre-
tanju boje da bi se osetilo kako ovek ne stoji neposredno naspram
boje, nego kao da je negde iznad ili ispod nje; kako sama boja unutranje
64
opet oivljava. Za onoga koji samo zuri u boju i posmatra je na apstrak-
tan nain, ali je pritom ne doivljava kao ivu, za njega bi se jedna kugla
crvene boje mogla okretati oko druge plave boje, a on ne bi oseao
potrebu da kretanje na bilo koji nain promeni. Moe on biti veliki
matematiar, moe on biti i najvei metafiziar, no ipak da ne razume
ta to znai ivot s bojom, jer za njega je boja kao neto mrtvo to se
pomera s jednog mesta na drugo. Meutim, u stvarnosti se to ne deava,
ako ovek ivi s bojom: boja sjaji, ona se menja u sebi samoj i boja e
neposredno - npr. crvena kada se bude kretala, pred sobom da ima
neto poput aure narandaste, ute ili zelene boje. Kod neke druge boje
- recimo plave, bie drugaije. - Naalost, ovde u nedostatku svih boja
nisam u mogunosti da sve ovo nacrtam i predstavim na odgovarajui
nain.
Dakle, ovde imate jednu vrstu igre boja. Ona nam pokazuje da kada
se ovek, rekli bismo, saivi sa bojom, onda on crvenu boju osea kao
napadnu, kao neto od ega bi eleo da pobegne, neto to bi eleo da
izbegne, dok plava sama odlazi, a za njom sledi enja. Ako je ovek u
stanju da ovo neposredno osea kod boja, ako on moe tako da se saivi
s njom da su mu crvena i plava na opisani nain ive i pokretne, onda
bi on zaista svojom duom sledio ive i pokretne valove boja i u njoj
oseao napade i enje, beg i predanu molitvu kako se kao u vrtlogu
prepliu. I ako bi se od ovoga, predstavljenog naravno na umetniki
nain, stvorio detalj na formalnom obliku, onda bi se ovom obliku koji
kao takav miruje oduzeo ovaj mir. U tom trenutku, koji sada ovde
zamiljamo, postojao bi neki formalni oblik i da bi se na njemu nas-
likalo - time bi se stvorilo jedno ivo kretanje (dok bi forma i dalje mirno
stajala) koje ne pripada samo tom obliku nego i snagama i pokretnom
biu oko tog oblika. Posredstvom due obliku se oduzima to materi-
jalno nepokretno, ta ista uoblienost. Trebalo bi da stvaralake, ele-
mentarne moi sveta neto ovako i uslikaju u svet; jer sve to to ovek
treba da primi od snaga enje upravo je ono to bi se moglo doiveti u
plavoj boji. To bi ovek s jedne strane morao nositi oblikovano u svojoj
glavi, a sve ono to je izraeno u crvenoj boji on bi morao da ima kao
oblik koji narasta iz organizma ka mozgu. Ove dve struje utiu na grau
ovekovog mozga. Spolja je svet - ono za im ovek ezne i ta uvek biva
preplavljeno onim to iz sopstvenog tela vodi nagore. Preko dana situ-
acija je sledea: ono to se nalazi u plavoj polovini jae buja od onoga u
crveno-utoj polovini. Kod ljudskog fizikog organizma situacija preko
65
Tabla 7
noi je obrnuta. Vernu kopiju ovoga moemo nai kod onoga to obi-
no nazivamo dvolisnim lotosovim cvetom
4
, a koji zapravo za posma-
traa pokazuje isto kretanje, tj. istu obojenost. I niko nee moi na pravi
nain da prozre ono to u svetu oblika ivi kao produktivno, kao gornji
deo ovekove glave, ako ne bude u stanju da prati ovo skriveno tala-
sanje boja koje je i kod oveka isto tako skriveno.
Dragi moji prijatelji, umetnost mora da nastoji u tome da ponovo
stupi u elementarni ivot; umetnost je dovoljno dugo posmatrala,
studirala prirodu, pokuavala da odgonetne sve zagonetke prirode da
bi potom u umetnikim delima u nekoj drugoj formi podarila ono do
ega je mogla doi njenim posmatranjem. Meutim, ono to ivi u ele-
mentima je za dananju umetnost mrtvo. Vazduh je mrtav, voda je
mrtva, svetlost je mrtva, pa i oblik onakav kakav je danas predstavljen
skulpturama i on je mrtav. Stvorie se jedna nova umetnost, onda kada
ljudska dua bude nauila kako da se utopi i udubi u ivo elementarno.
O tome se moe polemisati, moe se i misliti da to ne treba raditi;
meutim, tada polemie samo ljudska nemarnost. Jer ili e se ovek sa
svom svojom ljudskou uiveti u elementarno, u elementarne sile i
primiti duh i duu spoljanjeg, ili e umetnost sve vie i vie postajati
pustinjaki posao pojedinane due, ime e moi da zainteresuje psi-
hologiju za ovu ili onu duu, no nikada nee dostii ono to jedino i
samo umetnost moe da dostigne. Kada se govori o ovim stvarima dosta
se govori o budunosti, meutim ovoj budunosti mi moramo prii s
oima otvorenim za duhovnu nauku, jer bez toga gledamo samo u
mrtvo i ono to u ljudskoj budunosti izumire.
Zbog toga se mora potraiti unutranja veza izmeu onoga ta na
naem tlu stvaramo kao oblike i boje, i onoga to kao duhovno saznanje
pokree nau duu u najdubljoj unutranjosti kao neto to za nas ivi
u duhu, isto kao to su u Rafaelu ivele madone, zbog ega je on i mogao
postati umetnik madona. Samo ako bi nam uspelo da se uivimo u
forme i to isto umetniki, bez simbolike, bez alegorije, u ono to u
naem pogledu na svet ivi kao iva supstanca due, a ne kao apstraktna
misao, kao mrtva spoznaja ili kao apstraktno znanje, kada bi nam to
polo za rukom, onda bi nasluivali neto od onoga na ta se zapravo
misli kod razvoja umetnosti, a na ta je upravo skrenuta panja.
Zbog toga mora da postoji jedinstvo koje je postojalo kod Getea i to,
reklo bi se, putem znaajne karme izmeu onoga ta se spolja stvara i
66
4
akra koja se nalazi izmeu obrva - "tree oko" (prim. prev.)
onoga to proima duu do njenog najdubljeg bia. Mora se povezati
ono to je po sadraju duhovne nauke danas jo uvek apstraktna ideja i
ono to stvara naa ruka, dleto ili etkica. Ostvarivanje ovakve veze
remeti dananja spoljna, apstraktna kultura koja naim delima ne
doputa da oive. Zbog toga je i razumljivo neosnovano verovanje da bi
duhovna spoznaja mogla ubiti ono umetniko. Sigurno je da je u mnogi-
ma mnogo toga umrtvljeno; sva ta mrtva alegorisanja i simbolisanja sva
ta zapitkivanja: ta znai ovo? A ta ono? - ve sam skrenuo panju na to
da nema potrebe uvek pitati za znaenje ovoga ili onoga. Isto koliko je
bespotrebno pitati za znaenje grkljana, jer je on ivi organ za ljudski
govor, isto tako moramo i ono to ivi u oblicima, u bojama da posma-
tramo kao ivi organ duhovnog sveta. Sve dokle god se temeljno ne
naviknemo da ne pitamo za simbole i alegorije i da ne tumaimo mitove
i predanja alegorijski i simboliki, dotle neemo ni doi do pravih
duhovnih spoznaja, niti emo osetiti ivi dah duha koji se kree kroz
itav kosmos, niti sve ono to ivi u kosmosu, a proima likove mitova i
bajki.
No ipak odnekud se mora poeti! Taj poetak nee biti savren. I
niko ne treba da veruje u to da je taj poetak za nas neto savreno.
Meutim, svaki prigovor je isto toliko glup, koliko i svaki drugi prigo-
vor koji svet okree protiv naeg duhovnog pokreta optuujui nas da
duhovno nema nikakve veze sa onim to mi predstavljamo. Ono to
ljudi misle da mogu da tvrde, to znamo i mi sami. Sve to naklapanje o
viem Ja, sva ta zanesenost koja govori o pribliavanju ljudske due
boanskom, sve to se moe obuhvatiti i spoljnom formom, a to, dragi
moji prijatelji, to mi ve znamo. Znamo i da bi se ovek mogao nalaziti
svugde dok pokree duhovnu nauku u njenom idejnom i pojmovnom
karakteru. No, povrh pukog idejnog bavljenja duhovnom naukom, mi
oseamo da duhovna nauka ulivajui se ivo u duu, zahteva i posebno
okruenje koje se razlikuje od onoga koje nam prua izumirua kultu-
ra. I uistinu nije potrebno da nam spoljni svet saoptava oitu istinu da
bi se duhovna nauka u idejnom smislu mogla pokrenuti i u drugim
prostorijama koje nisu kao nae oivljene formama. No, dragi moji pri-
jatelji, ozbiljno, ozbiljnije i najozbiljnije mora postati zahtev za prihva-
tanjem ideala duhovne nauke u dui. I potrebno nam je jo dosta toga
da bi ovu ozbiljnost, ovu pokretnu silu, ovaj unutranji duevni elan
potpuno i sasvim prihvatili. O duhovnoj nauci i njenom ivotu u spolj-
njem svetu lako se moe govoriti na taj nain da se ne pogodi bie i
67
sutina te nauke. Kada se danas tako esto vidi kako se najjae napada
ovaj na duhovni pokret pa i mi sami, onda se pojavljuje neki udan
oseaj. ovek ita o ovim ili onim kritikama i, ako je pri zdravoj pameti,
pita se: O emu se ovde zapravo govori? Opisane su svakojake fantazije
koje nemaju nikakve veze s nama! Upravo su one te koje treba kritiko-
vati. U svetu ima toliko malo smisla za prihvatanje novog duhovnog
elementa, te ovaj svet ne stvara slinu, ve potpuno razliitu karikatu-
ru, pa potom govori o ovoj karikaturi i bori se protiv nje. Postoje ak i
ljudi koji veruju da ovo treba opovrgnuti. ovek se moe okrenuti pro-
tiv toga, ali se ne moe opovrgnuti neto to je neko drugi zamislio i to
nema slinosti s onim to je on hteo da prikae. No, mi moramo u svojim
duama voditi rauna o tome kakav smisao za istinu i istinitost pred-
stavlja osnovu ovim stvarima, da, dragi moji prijatelji, jer time moemo
ojaati ono to treba da nikne iz duhovne nauke, to rekao bih, treba da
stupi u spoljanji materijalni svet i to tako to e oiveti sebe. Dokaz za
to da svet nije postao tolerantniji i razumniji vidi se upravo u stavu
savremenog sveta protiv nae duhovne nauke. Svet zaista nije postao ni
razumniji ni tolerantniji.
Intimno stapanje nae due s duhovnom naukom, moda je najjae
prilikom udubljivanja u jednu takvu problematiku kao to je problema-
tika boja. Jer zaista, time to i sami doivljavamo ivost nabujalih boja,
time i sami naputamo svoj oblik i saivljavamo se sa kosmikim ivotom.
Boja je dua prirode i itavog kosmosa, a mi postajemo deo te due tako
to se uivljavamo u obojeno - Ovako neto bih danas samo nagovestio,
pa bih sledei put jo vie zaao u bie obojenog sveta i u bie slikarst-
va.
Dragi moji prijatelji, morao sam ova razmatranja dopuniti s par
napomena u vezi sa kritikom naeg duhovnog pokreta koja zapravo ne
razume nita od onoga emu mi stremimo. Moemo samo da elimo,
dragi moji prijatelji, da e pristalice naeg pokreta udubljivanjem u sve
strane u pravcu duhovne nauke nai mogunost da izau na kraj s jed-
nom injenicom koja je zaista gotovo simptomatina u nae vreme, a to
je: prodiranje neistinitosti i neistine u poimanje onoga to pokuava da
se postavi u duhovni svet. I sigurno je da mi neemo skrivati od sveta
nau duhovnu struju kao neto pustinjako; svet e moi da dobije ono-
liko koliko hoe. Ali ono to bi trebalo da svet uzme, ako zaista razume
na pokret, jeste jedinstveno u itavoj ljudskoj prirodi i svaka pojedi-
nost ljudskog stvaranja proizilazi iz itave te ljudske prirode.
68
Ono to sam rekao, nisam govorio da bih kritikovao sadanjicu, nego
sam o tome priao sa izvesnom setom, jer to se vie ire elje i strem-
ljenja naeg pokreta, to su ljudi sve zlonamerniji - zaista, moda ne sves-
no, no ipak manje ili vie nesvesno su zlonamerni; i poto ni u naim
redovima jo nije sasvim stvoren nain na koji bi se ocenjivale ovakve
stvari, niti nain kojim bi ovek ipak ozbiljno zauzeo stav i na pokret
zamislio upravo kao neto novo, kao novi poetak, sigurno je da e doi
i do prevazilaenja te zamisli. ak i mi sami moemo moda samo da
zamiljamo. A oni koji mogu vie od zamiljanja u ovom smislu, oni
e doi do sutine - moda tek onda kada doe vreme o kome je govorio
Herman Grim, vreme, kada e Gete biti shvaen u potpunosti. Za
razumevanje jedne takve reenice potrebna je izvesna skromnost koja
pak nedostaje savremenom duhovnom ivotu. Duhovna nauka je upra-
vo ta koja moe da dui priblii ovu skromnost i svu ozbiljnost koju ona
nosi.
alosno je posmatrati sve one kritike sa svih strana na raun nae
duhovne struje, i to upravo sada kada je svet poeo neto od toga i da
shvata. Svet nije mogao da vidi nita, dok god je ta struja bila isto
duhovna, a sada, kada i moe i da vidi neto to ne razume, sada svet
isputa iz svih rupa - ako tako mogu da se izrazim - svoje disharmonine
zvuke. I to e postajati sve jae i jae. Meutim, moramo biti svesni toga
da emo u poetku oseati setu, odreenu setu, no u nama e narastati
snaga da se zauzmemo za neto to prihvatamo ne samo kao puko
ubeenje, ve kao ivot sam. I tu e eterski ivot proeti ljudsku duu, a
ono to e u toj ljudskoj dui iveti, bie vie od teoretskog ubeenja
kojima se ljudi danas toliko ponose. Onaj koji prihvati takvu ozbiljnost
u svojoj dui, on e s ovom ozbiljnou primiti i potpuno uverenje da
nas koreni ovog sveta, koreni naeg ljudskog postojanja mogu nositi
onda kad ih ovek trai u duhovnom - i ovo vrsto uverenje potrebno
je oveku vie ili manje - u zavisnosti od vremena u kojem ivi. Da li setu
oseamo kada govorimo o odnosu nae duhovne struje prema njenom
odjeku u svetu? - ako je to seta onda e iz timunga ove sete sigurno
proizai timung snage o kome ve znate i koji potie od spoznaje da je
izvor ljudskog ivota u duhu i da e duh oveka izvesti iz sve dishar-
monije zbog koje on i osea samo setu: Iz ovog timunga primie ovek
snagu.
Moda bi se upravo danas o duhovnim delima moralo govoriti sa jo
veom setom u grudima, nego to je ona zbog razmimoilaenja strem-
69
ljenja naeg duhovnog pokreta i njegovog odjeka u svetu: disharmonije
u svetu e se odvijati na drugaiji nain, kada oveanstvo jednom bude
uvidelo ono to duhovna svetlost moe da pokrene u ljudskom srcu - a
na emu mi insistiramo s naom duhovnom naukom. I kada obratimo
panju na ono to nekoga ini setnim u sudbini Evrope, onda je seta
zbog naeg pokreta neznatna. Ispunjen i uzdignut ovom setom, izgovo-
rio sam Vam sve ovo, meutim, istovremeno sam proet i ivim ubeen-
jem, da bez obzira na ono to oveanstvo Evrope eka u blioj ili daljoj
budunosti, da u nama moe da ivi vrsto ubeenje koje proizilazi iz
ive spoznaje da e duh pobedonosno voditi oveka kroz sva iskuenja.
Zaista, trebalo bi da u danima sete, u ozbiljnim trenucima kao to su ovi
danas, ne samo da bi trebalo, nego je neophodno da govorimo o delima
nae duhovne nauke, jer u nama mora da postoji vera da e Sunce obas-
jati i ovu duhovnu nauku, bez obzira to to danas i nije ba sluaj, i da
e ono biti sve jae i jae, sve svetlije i svetlije i da e postati Sunce mira,
ljubavi i harmonije.
I ovo su ozbiljne rei, dragi moji prijatelji, i one nam daju pravo da
svim srcem budemo uz dela duhovne nauke kada dou teki asovi.

MORALNI DOIVLJAJ SVETA BOJA I TONOVA KAO
PRIPREMA ZA UMETNIKO STVARANJE
Dornah, 1. januar 1915.
70
Svaka stvar, svaka injenica u svetu, svako ovekovo ponaanje, svi
oni imaju dve strane i istovremeno ine dva razliita pola.
Jue sam Vam skrenuo panju na to kako iz razumevanja i oseaja za
nau duhovno-naunu predstavu o svetu treba da se u ljudsku duu
ulije strahopotovanje i predanost duhovnom svetu. Druga strana ovog
strahopotovanja i predanosti jeste energini rad na samom sebi,
energino upravljanje evolutivnim faktorima u sopstvenoj dui, samo-
posmatranje i to na takav nain da oseaje koje stiemo iskustvom uvek
koristimo tako da neto iz njih i uimo, i u vezi sa naim snagama - da
uvek napredujemo da bi izbegli opasnost da izgubimo sebe bez obzira
na sve to se oko nas dogaa i ta nas u ivotu eka i da li to uopte
razumemo ili ne. I da uvek imamo mogunost da se odrimo i da
moemo u sebi nai snagu da razvijamo razumevanje za ono to nam se
u spoljanjem svetu esto moe uiniti nerazumljivim, a pored svega da
omoguimo da strahopotovanje prema stvarima, koje smo jue spom-
injali, deluje na evoluciju nae due, kako bi ova dua pak mogla da
stekne pravo razumevanje za postojanje sveta: dragi moji prijatelji, na
ovaj nain sam Vam eleo uputiti novogodinji pozdrav na poetku
predstojee godine. eleo bih da oivimo seanje na strahopotovanje,
seanje na energian rad na sebi samima. Kao simbol za rezultat ovog
seanja pojavio se u ovoj novogodinjoj noi pun Mesec iz kosmosa. Da
je bilo obrnuto, da je poetak ove godine bio obeleen mladim Mesecom,
onda bih obrnutim redosledom pribliio seanja Vaim srcima. Onda
bih jue zavrio godinu seanjem na snagu unutranje evolucije, a
danas bih podstakao seanje na strahopotovanje.
Treba obratiti panju na jedan ovakav simbol kao to je Mesec koji
nas obasjava iz makrokosmosa, i to je neto to uvek iznova treba pos-
matrati kao vrlo vano. I kada u ovoj godini budemo imali koji miran
trenutak, treba da dopustimo ovom znaku da deluje na nas i to na takav
nain da nas isprva podstakne na razmiljanja ta to snaga
strahopotovanja moe da napravi od nas, to moe biti od velike vanosti
u ovoj godini, a potom i na razmiljanje ta to snaga unutranjeg odranja,
ouvanja duevne energije, moe da naini od nas.
U zvezdama je zapisan ovaj niz za predstojeu godinu i svet e pon-
ovo uvideti da je itanje iz zvezda ipak znaajno za oveka. Te je potreb-
no obratiti panju i u ovim pojedinostima na veliki zakon ljudskog pos-
tojanja i dostii harmoniju izmeu makrokosmosa i mikrokosmosa.
Ovih dana nam se u meseevoj fazi makrokosmos pojavljuje na najele-
71
mentarniji nain, a harmoniju s ovim makrokosmosom nalazimo u
mikrokosmosu, ako se ponaamo u skladu s njim u toku ove godine
koja se raa pod tako bolnim okolnostima.
Ako obratite panju na to ta nam se kao osnovna karakteristika
provlailo kroz rasprave poslednjih dana, shvatiete da u odnosu na
injenice koje su nam postale vane tokom bavljenja duhovnom nau-
kom, a odnose se na ivot u ovom nestalnom vremenu, donekle i u
vremenu nade, u vremenu u kojem slutimo kako treba da se odvijaju
dalje stvari na Zemlji u toku kulturnog razvoja oveanstva, shvatiete
kako e nastupiti prevrat od isto materijalnog do spiritualnog poiman-
ja sveta. Meutim, ovo to je sada objanjeno ne moe da deluje u punoj
snazi, ako ne obuhvati sva podruja naeg ivota, a naroito u velikoj
meri duhovno podruje.
Ve smo iz mnogih tumaenja mogli da primetimo kako pravo
oseajno, a ne samo razumsko shvatanje duhovne nauke mora imati -
kao rezultat prevrat u umetnikom stvaranju i doivljaju umetnosti, i to
uplivom u snage koje nam duhovna nauka prua u vezi sa umetnikim
shvatanjem sveta. Pokuali smo da rastumaimo jednu vrstu impulsa
koji predstavljaju samo deli duhovno - naunih impulsa i koji mogu da
uplove u umetnika ostvarenja i u sve ono to mi kao umetnost imamo
pred sobom.
Ako potpuno utonemo u oseanja i oseaje duhovno-naune pred-
stave o svetu, onda emo moi da vidimo jedno novo vreme u kojem e
put do umetnosti biti umnogome drugaiji nego to je do sada bio,
ispunjeniji ivotom, i u kojem e ljudska dua mnogo intenzivnije
doivljavati sredstvo umetnikog stvaranja, a boju i ton mnogo intim-
nije - ak moralno i spiritualno, doi e vreme u kojem emo kroz umet-
niko delo moi da osetimo tragove doivljaja umetnikove due u kos-
mosu.
Do sada je umetniko stvaranje i doivljaj umetnosti bio uglavnom
jedna vrsta spoljanjeg promatranja, odraz onoga to je spolja moglo
dopreti do umetnika. Potreba oslanjanja na prirodu i na model, posta-
jala je sve vea i vea. Ovo ne treba shvatiti jednostrano - u smislu
naputanja prirode u buduem umetnikom stvaralatvu, naputanja
spoljanje stvarnosti - to nikako. Treba skrenuti panju na jo inten-
zivnije jedinstvo sa spoljanjim svetom jedno tako jako jedinstvo koje
se ne ograniava samo na spoljanji utisak boje, tona i forme, ve se
72
okree onome to se moe doiveti iza te iste boje i forme, onome ta se
u boji, tonu i formi objavljuje.
U ovom smislu e ljudske due u budunosti otkriti mnogo toga
znaajnog. Oni e svoje moralno-spiritualno bie zaista spojiti s onim
ta nam sada daje samo ulni privid. I moe se predvideti beskonano
produbljenje ljudske due na ovom podruju. Uzmimo kao osnovu
jednu pojedinost. Jednostavno zamislimo da smo pogled uperili u
povrinu cinober-crvene boje, i da nam je pritom polo za rukom da
zanemarimo sve ono to se nalazi oko nas i da se sasvim koncentriemo
na doivljaj ove boje, tako da je ne pojmimo samo kao neto to nekako
deluje na nas, nego kao boju koja je u nama, s kojom smo sjedinjeni.
Onda emo moi da osetimo da smo sada u jednom svetu u kojem smo
i sami postali boja i to iz dubina naeg duevnog bia i gde god da
odemo sa svojom duom, ona e biti ispunjena crvenom bojom, svugde
emo biti u crvenoj i sa njom i iz nje iveti. - Sve ovo se nee moi
doiveti samo intenzivnim duevnim ivotom, neophodno je da odgo-
varajui oseaj pree u moralni doivljaj i to u pravi moralni doivljaj.
Ako tako prolazimo kroz svet proeti crvenom bojom, sjedinjeni s
njom, i ako nam je i sama dua i itav svet crven, onda neemo moi, a
da ne osetimo da nas u ovom crvenom svetu u kojem smo i sami crveni
proima supstanca bojeg gneva i to sa svih strana, a posebno tamo gde
se u nama moda nalazi zlo i greh. U beskonanom crvenom prostoru
verovatno emo se oseati kao pred bojim sudom, a na moralni oseaj
bie kao moralni oseaj nae due u itavom beskonanom prostoru. I
kada potom nastupi reakcija i bilo ta se pojavi u naoj dui, kada dakle,
doivimo sami sebe u beskonanoj crvenoj, mogao bih rei - i u pojedi-
nanoj crvenoj, onda se to sve moe iskazati jedino reima: Mi uimo
da se molimo. Kada je ovek u stanju da u crvenoj doivi blistavost i
plamen bojeg gneva, sa svim ovim to kao zlo moe da poiva u ljud-
skoj dui, i kada u crvenoj iskusi ta to znai moliti se, onda je doivljaj
crvene boje beskonano produbljen. Tada moemo i da osetimo kako
se to crvena boja putem forme postavlja u prostoru.
Mi smo tada u mogunosti da shvatimo nain na koji doivljavamo
neko bie koje zrai dobrim i koje je ispunjeno boanskom dobrotom i
milosrem, bie koje bi eleli da osetimo u prostoru. Potom oseamo
da je neophodno da ovo oseanje oblikujemo iz boje i smestimo ga u
prostor boanskog milosra, boanske dobrote. Osetiemo potrebu da
razredimo prostor, kako bi dobrota i milosre zraili. Pre njih sve je
73
bilo tako skupljeno, sasvim koncentrisano u sreditu, a sada su se ova
dobrota i milosre tako postavili u prostor da teraju unatrag, kao to se
i oblaci razilaze tako se i oni razilaze i ovek uzmie pred milosrem, a
mi imamo oseaj da sredinu moramo obojiti nekom vrstom slabe roza-
ljubiaste boje koja zrai ka unutranjosti u odnosu na rasprenu crve-
nu boju [pogledaj crte].
Onda emo biti svom svojom duom uz formiranje ove boje. I svom
svojom duom osetiemo neto to su oseala i bia koja su posebno
zasluna za postojanje Zemlje i koja su, kada su se uzdigla do stepena
Elohima, nauila da iz boja stvaraju svet oblika. Nauiemo da oseamo
neto od stvaralakog duha Duhova oblika i onda emo shvatiti kako
oblikovane boje mogu postati delo - to je ve rastumaeno u naoj
prvoj misterijskoj drami. Shvatiemo i neto od toga da obojena povrina
za nas postaje neto to moramo prevladati, jer s bojom idemo u univer-
zum.
Kada se pritom razvije i snana elja, onda moemo oseati isto ono
to je i trader oseao u trenutku kada je video Capesiusovu sliku i
rekao: eleo bih da ovo platno probijem.
Ako pogledate jednu misterijsku dramu, onda ete uoiti pokuaj
da se neto tako zaista prikae na umetniki nain, kao to se i nama
prikazuje pokuaj nae due da se izdigne od kosmikih sila dok saosea
s duhovima kosmosa. To je zaista bio poetak svake umetnosti. Meutim,
potom je moralo nastupiti materijalistiko vreme, a stara umetnost sa
svojim boanskim nijansiranjem i svojom sposobnou da duhovno
74
izraava kroz materiju, morala je da postane nadriumetnost drugog
reda, u osnovi umetnost materijalistikog vremena koja ne stvara, ve
samo podraava. To je znak svega sekundarno-umetnikog, svega nazo-
vi umetnikog to ume samo da kopira, to predmete posmatranja
koristi samo za podraavanje i emu nije od primarnog znaaja da oblik
istovremeno sjedini s graom.
Uzmimo neki drugi primer. Uiniemo isto ono to smo uinili s
crvenom povrinom, samo to emo sada uzeti povrinu vie narandaste
boje. S povrinom ove boje iskusiemo neto potpuno drugaije. Ako
se utopimo u nju i sjedinimo s njom, onda neemo vie moi da osea-
mo gnev boji, nego moda najvie, a i to u maloj meri, dostojanstvenu
ljutnju koja eli da nam se poveri i ispuni nas unutra-njom snagom, a
ne samo da nas kazni.
Kada se sjedinimo s povrinom narandaste boje, kretaemo se tako
da emo sa svakim daljim korakom oseati, da samim tim to ivimo u
njenim snagama i sami postajemo sve jai i jai i da nas ono to dolazi iz
ove boje ne kanjava i ne osuuje, nego snai. Tako se ui-vljavamo u
narandastu boju. Tada oseamo enju da dokuimo sutinu stvari i
sjedinimo je sa samim sobom. ivot s crvenom bojom ui nas da moli-
mo. ivot s narandastom bojom ui nas spoznaji, enji za spoznajom
sutine stvari.
Ako sve to isto uinimo s utom povrinom, u ovom doivljaju
osetiemo, mogao bih rei, kao da smo premeteni na poetak naeg
vremenskog ciklusa. Oseamo kao da ivimo u snagama iz kojih smo
stvoreni, kao da smo pristupili prvoj zemaljskoj inkarnaciji. Ono to
ovek predstavlja tokom itavog svog ivota na Zemlji, srodno je s onim
to sreemo u svetu gde smo sjedinjeni s utom bojom.
Veoma je lako identifikovati se sa zelenom bojom i s njom krenuti u
svet - lako iz tog razloga, jer je potrebno samo pogledom prei preko
zelene livade i potom pokuati da se zanemari sve ostalo, treba se pot-
puno koncentrisati na zelenu livadu, utonuti u nju, posmatrati zelenu
kao povrinu mora boja i potom uroniti u nju. Ako pokuamo da ivimo
na ovaj nain, onda emo doiveti unutranji rast snaga u onome ta je
ovek tokom jedne inkarnacije. Doiveemo unutranje ozdravljenje,
no u isti mah i jednu vrstu unutranje sebinosti, uzburkanosti ego-
istinih snaga u nama samima.
Ako bi isto to uinili s plavom povrinom, onda bi osetili potrebu da
idemo sve dalje i dalje, da prevladamo sopstveni egoizam, ak post-
75
anemo i deo makrokosmosa i u sebi razvijamo predanost. I oseali
bismo se srenima, ako bismo mogli da zadrimo ovakvu predstavu pri
susretu sa boanskom milou. Kako bi samo ovek osetio boansku
milost, ako bi tako iao kroz svet.
Tako se spoznaje unutranja priroda obojenog. I kao to je ve ree-
no, moemo predvideti da e doi vreme u kojem e sve ono to je slikar
kao umetnik pripremao, predstavljati jedan poseban moralni doivljaj
u boji - mnogo intimniji nego to je to bio sluaj u davnim vremenima
- doivljaj koji e biti priprema za umetniko stvaranje. Ovo su sve samo
pojedinani nagovetaji koji e se u budunosti jo vie razraditi. Oni
e sa kolosalnim smislom za umetniko stvaranje obuhvatiti ljudsku
duu i oiveti je, za razliku od materijalistikog kulturnog razvoja u ovo
nae moderno doba koji je opustoio duu i uinio je pasivnom.
Unutranje snage moraju opet probuditi due, njih mora obuhvatiti
unutranja snaga stvari. Mogunost za to predstavljaju boje koje se u
svetu talasaju.
Na sasvim slian nain moe se i uz pomo sveta tonova produbiti i
oiveti duevni ivot oveka. Sutina minule epohe u odnosu na ovu
sada, jeste ta, da je ovek neki ton doivljavao takav kakav je i potom
posmatrao odnos jednog tona prema drugom. U budunosti e ovek
svojim doivljajem moi da prodre iza tona. On e ton posmatrati goto-
vo kao prozor kroz koji se dospeva u duhovni svet; on tada nee zavisi-
ti od nekakvih neodreenih oseaja kako da uklopi jedan ton s drugim
kako bi npr. napravio melodiju, ve e iza svakog tona - kroz sam ton -
dua opet doivljavati moralno - spiritualni svet. Dua e kao kroz pro-
zor prodirati u spiritualni svet. Tajne pojedinanih tonova otkrivae se
u njihovom doivljaju.
Jo smo uvek veoma daleko od ovog oseaja kojim bismo se mogli
kroz svaki ton uzdii iz ulnog u spiritualni svet. To vreme e doi. Ton
emo oseati kao prozor koji su nainila boanstva iz spiritualnog ka
fiziko - ulnom svetu, i mi emo tonom dostii taj svet. Na primer, pri-
mom koju apsolutno oseamo - i to ne u vezi sa drugim tonovima ton-
ske skale -, njom emo dostii uspon iz ulnog u spiritualni svet, dodue
na veoma opasan nain. Opasnost je u tome to nas ovaj uspon moe
potpuno zarobiti, tako to prima velikom snagom uvlai kroz tonski
prozor i mi potpuno nestajemo u spiritualnom svetu. Kada primu
budemo oseali kao apsolutnu, uvideemo da smo za spiritualno jo
uvek isuvie slabi u fiziko - ulnom svetu i da bi nas spiritualni svet
76
uvukao, ako bismo mu se kroz prozor pribliili. To e biti moralni oseaj
koji bi mogli da posedujemo usponom u spiritualno kroz primu. No, ja
Vam to sada opisujem sasvim jednostavno, meutim, to e biti sasvim
izdiferencirano i s mnogo razliitih pojedinosti kada to budemo
doiveli.
Kada se kroz sekundu kao kroz prozor budemo uspeli iz fizikog u
spiritualni svet, osetiemo se kao da u duhovno - spiritualnom svetu
postoje moi koje se gotovo aloste zbog nae slabosti i koje kau: Dakle,
bio si slab u fiziko - ulnom svetu! Ako se samo kroz primu uspe u
duhovni svet onda u morati da te razloim, da te uvuem, da te rasprim
ili rascepkam. Meutim, ako se sekundom popne, pokazau ti neto iz
duhovnog sveta i podsetiti te na neto to postoji i s one strane - udno
je to to kada kroz sekundu uemo iz fizikog u spiritualni svet kao da
nas susree mnotvo tonova koji kao da nas doekuju. Kada kroz apso-
lutnu primu uemo u spiritualni svet, onda je to potpuno nemi svet.
Kada sekundom stupamo u svet, u njemu ujemo tihe tonove razliite
visine koji nas tee zbog slabosti. Ovako sigurno ne bismo smeli da
uemo kroz prozor neke kue u fiziko - ulnom svetu, jer bi nas tu
neko od vlasnika udno posmatrao, kada bismo mu tako uli kroz pro-
zor i pritom poneli sa sobom i sam prozor. Meutim, u duhovnom svetu
to se mora uiniti, moraju se poneti tonovi, ovek se s njima mora iden-
tifikovati i potom iveti u kuici s one strane sveta koja nas odvaja od
fiziko - ulnog i u kojem su ak i prozori predstavljeni kao tonovi.
Ako se tercom ue u duhovni svet, onda se osea jo jaa slabost. to
se tie spiritualnog sveta, osetiemo da smo u fiziko - ulnom svetu
bili zapravo sutinski slabi u odnosu na njegov spiritualni sadraj. Sada
kada smo i sami postali ton, osetiemo u odnosu na tercu, da onde
imamo prijatelje koji nisu i sami terce, ali koji joj se pribliavaju, ve
prema tome kako je ko bio stvoren u fiziko - ulnom svetu. Dok ulaskom
kroz sekundu ujemo tihi zvuk mnogih tonova u kojima se tako i ivi
kad se ue kroz nju, kroz tercu sreemo gotovo prijateljske tonove. Oni
koji ele da postanu kompozitori morae da uu posebno kroz tercu,
jer tamo e uti nizove tonova, kompozicije koje e podstai njihovo
umetniko stvaranje. Nee nam uvek prilaziti isti tonovi, nego e to
zavisiti od raspoloenja, doivljaja, temperamenta, ukratko od itavog
ivota onoga koji kroz tercu ulazi u duhovni ivot: beskonana razno-
likost tonskog sveta e proistei iz toga.
77
Ako se kvartom prodre u duhovni svet onda e se iskusiti neto
udno: sada ni sa jedne strane ne stiu drugaiji tonovi, ve samo oni
tonovi - koje smo ve iskusili s tercom i sada oni u seanjima ive u naoj
dui. I dok tako budemo iveli sa svojim tonskim seanjima, ulaskom
kroz kvartu u spiritualni svet, primetiemo da ova seanja uvek poprim-
aju drugaije boje, da se esto kreu od najjasnije svetlosti i bistrine sve
do krajnje alosti, as su sunano sjajna, as mirno i zagrobno tuna.
Stiavanje glasa, penjanje i sputanje tona, ukratko - itav tok jednog
tonskog dela, zavisie od ovih tonskih seanja.
Kvinta prua vie subjektivna iskustva i doivljaje, ona pokree,
obogauje duevni doivljaj. Ona deluje gotovo kao arobni tapi koji
iz nedostinih dubina stvara tajne tonskog sveta.
Ovakvi doivljaji ne mogu se dostii onda kada se stvari i pojave u
svetu samo puko posmatraju i sluaju, ve samo onda kada se oni
doivljavaju u samoj dui. Ovakav nain doivljavanja boja i tonova, ak
i oblika, ukratko - svega umetnikog mora se pronai, kako bi se izalo
iz okvira isto povrnog odnosa prema stvarima - to je odluka materi-
jalistikog vremena - i prodrlo u istinsku dubinu stvari i tajne koje one
kriju.
Tada e ovek postati svestan beskonano vane injenice da pos-
toji veza izmeu njega i boansko - duhovnih snaga (koje materijalis-
tika svest smatra podsvesnim), snaga koje ga vode kroz svet. Onda e
od svih stvari stupiti neto poput unutranjeg doivljaja onih snaga
koje, npr., oveka vode od jedne inkarnacije do druge.
Ako neku lokomotivu ne loimo onda ona nee moi da vue voz.
Snage koje stvaraju dogaaje u svetu, moraju se neprestano podstreki-
vati. Isto tako se moraju podstrekivati i one snage koje oveka teraju da
napreduje. To se i dogaa. Meutim, ovek mora da naui da je zaista
povezan s tim silama.
Jednom davno iskusio sam neto vredno pomena. Tie se jednog
pravnika, advokata koji je bio vrlo poznat u mestu u kojem sam i ja neko
vreme iveo; bio je to izuzetno uveni advokat kod koga su ljudi napros-
to trali kad god su imali neto sporno i za koga su verovali da mora da
pobedi i u najteim sluajevima. U veini sluajeva tako je i bilo. Njegova
sposobnost advokatske dijalektike bila je izvanredno velika i ljudi koji
su ga poznavali to su veoma cenili. Jednom je dobio teak proces nekog
bogatog oveka. U sluaju osude bila je u pitanju ozbiljna kazna, za
bogatog oveka. Advokat je upotrebio sve svoje znanje i umenost.
78
Odrao je dug govor, a auditorijum je imao utisak da porota mora da
oslobodi optuenog, jer u suprotnom niko zapravo ne bi imao nikakvu
ideju ta bi jo mogao da smisli, pa da posle ovoga unapredi advokatsku
umetnost. Svi oni koji su sasluali ovaj govor i uverili se u advokatovu
umenost, mislili su da e porotnici sigurno osloboditi optuenog.
Meutim, u ovom suenju nije uestvovao samo spretni branilac
nego i spretan sudija koji je bez obzira to jo nije bilo tako kasno da bi
se presuda mogla izrei i tog dana, rekao da eli to da odloi za sutra.
Sledeeg dana - pre podne - trebalo je da se porotnici sastanu, jer su i
preko noi imali vremena da o itavoj stvari jo jednom dobro razmisle.
Doao je i sledei dan. Ovo otezanje za jo jednu no, kako ga je
advokat nazvao, bilo im je vrlo neprijatno. Suenje je poelo, porotnici
su se povukli i svi su u najveoj napetosti oekivali izricanje presude;
meutim, pomenutom advokatu bilo je najtee. Porotnici su se vratili
ve posle 15 minuta i kada ih je advokat video da se tako brzo vraaju,
pao je u nesvest. Da, zaista se onesvestio. Jedan od njegovih prijatelja ga
je ubrzo povratio. Optueni je zaista bio osuen. Meutim, advokat je
to saznao tek poto se osvestio.
ta bi se o tome moglo rei kada se injenice posmatraju samo spo-
lja, na osnovu ovoga to nam prua ljudsko shvatanje? Moglo bi se rei
da je advokat jedan vrlo astoljubiv ovek kome je toliko mnogo stalo
da dobije proces, te se ve pre izricanja presude onesvestio. Poto je
video da se porotnici tako brzo vraaju, bio je siguran da je optueni
osuen, jer da su hteli da ga oslobode verovatno bi se due savetovali.
Meutim, stvar nije u tome, ona se takvom moe uiniti samo onome
ko je povrno posmatra. Iza ove prie krije se jedan drugi sloj dogaaja.
Ovaj drugi sloj ili pria je sledea: Pomenuti advokat bio je neko vreme
pre ovog procesa obuzet kockanjem - ovo znam, jer sam ga dobro poz-
navao. On je uzimao novac koji su mu poveravali, i uz pomo njega se
kockao na berzi. Za njega je to bila prava patnja i kratko vreme pre ovog
sluaja prokockao je veliku koliinu novca koja mu je bila po-verena.
Meutim, bilo mu je obeano da e ako dobije sluaj, da dobije toliko
novca koliko mu je bilo potrebno da izmiri dugove.
Dakle, on se nije onesvestio samo zbog povreene asti, jer je gubit-
kom procesa njegova egzistencija bila zaista unitena. Jer sada on vie
nije ni mogao da misli na to da povrati novac koji je prokockao. itava
njegova egzistencija zavisila je dakle od tog suenja. Nesvest je bila sim-
boliko nagovetavanje toga da je on za ovu inkarnaciju bio potpuno
79
uniten. Potom je morao da otputuje u Ameriku gde je na nezavidan
nain morao da preivi ostatak svoje inkarnacije.
Na primeru jednog ovakvog sluaja vidimo sledee. Vidimo da se u
ivotu vrlo esto deava da se krivo rasuuje, jer uvek moe biti ljudi
koji nikada nita nee saznati od onoga to se deava iza procesa. Kada
bi oni videli i uli ovako kolovanog advokata u toku njegove rasprave
i posle videli kako pada u nesvest, onda bi oni mogli da tvrde: Postoje
ljudi koji ak mogu da padnu u nesvest zbog povreenog samoljublja.
-I kod ove procene mogu i da ostanu.
Da bi se o ovako neemu pravilno rasuivalo, potrebno je dublje
poznavati injenice. Mnoge stvari moramo da poznajemo s razliitih
strana, jer bi u suprotnom mogli i da dobro procenimo jedan sloj, a da
previdimo druge i na kraju ipak pogreno procenimo situaciju. Takvo
posmatranje je povrno. No, stvar ima dublju pozadinu. Ovaj ovek
morao je da pronae put iz ove inkarnacije u sledeu. Ovde imamo i
primer kako se to snage mudro usmeravaju ka dui kojoj su neophodne,
da bi je vodile iz jedne inkarnacije u drugu. I advokat se naao u jednom
ovakvom ivotnom konfliktu i to tako da mu je taj konflikt potroio
mogunost za egzistenciju. Doao je u straan poloaj da vie nije bilo
snaga koje bi ga sprovele do sledee inkarnacije. Te snage nisu mogle
ni dopreti do njegove svesti. Zbog toga je i pad bio neophodan kako bi
se svest na kratko ugasila. Za kratko vreme u toku kojeg je svest u ove-
joj dui ugaena, mogue je da u nju stupe najrazliitiji oblici spoljne
spiritualnosti. Dakle, u ovom trenutku u duu ulaze snage koje su
odreene za to da joj povrate impuls, pokretnu silu za prelazak u iduu
inkarnaciju. Sigurno je da se ovaj proces deava na najrazliitije naine.
Ono to sam Vam ja sada opisao bio je isto tako sluaj za sebe.
Ove pokretne sile su uvek tu. Time sam hteo da Vam pokaem kako
je svestan ivot oveka povezan sa nesvesnim tokom i kako u svesnom
toku postoje momenti u kojima je svest potisnuta, kako bi iz nesvesnog
neto moglo da prie. Ovi nesvesni trenuci ponekad ne moraju dugo
da traju, to mogu biti kratki trenuci nesvestice - pa ipak u tim trenucima
moe beskonano mnogo spiritualno - vitalnih snaga da ozrai ljudsku
duu, kako dobrih tako i loih snaga, sposobnih i za jedno i za drugo.
Ovaj primer i sve to to sam s tim u vezi hteo da kaem, pomenuo
sam zbog toga da bih pokazao kako ovek mora, dok posmatra svet, da
pokua da obrati panju i na veze koje su za materijalistiki pogled na
svet nevane.
80
Doi emo do toga da postepeno posmatramo povezanosti koje u
ivotu postoje, tako da prepoznamo trenutke u kojima se spiritualno
pribliava svakom oveku. U budunosti nam se svet vie nee prikazi-
vati tako jednostrano, kao to se to danas ini njegovim materijalnim
tumaenjem, ve e se svet ubudue predstavljati na taj nain to e se
materijalno smetati na njegovo mesto, a u isto vreme e se i znati da
postoji i neto vie od iste materijalne pojave, jer kroz tu materijalnu
pojavu izbija spiritualno.
Kao to smo u bojama i tonovima videli prozore kroz koje se duhov-
no uzdiemo u spiritualni svet, tako nam i ivot donosi prozore kroz
koje duhovni svet stupa u ovaj na fiziki svet. Advokatova nesvestica je
bila jedan od tih prozora. Ako pravilno tumaimo ovaj dogaaj, onda
moramo da kaemo: Kroz jedan ovakav prozor dopire spiritualni ivot
do nas. Vidimo kako ovde u nas ulaze snage koje ne moemo objasniti
pukim ulima. Dakle, postoje prozori kod tonova kroz koje se uzdiemo
do spiritualnog sveta. A postoje i prozori kroz koje spiritualno dopire
do nas, kada se zaustavimo u fiziko - ulnom svetu.
Ako ne bismo primetili uspon spiritualnog k nama kroz jedan ovakav
prozor, bilo bi to isto kao kada bi neko ko ne zna da ita otvorio neku
lepu knjigu. Pred njim se nalazi isto to i pred onim koji zna da ita,
samo to on na belom papiru vidi samo vrljotinu koju ne moe da ras-
tumai, ve jedino moda da je opie. Samo onaj koji zna da ita je u
stanju da u ovoj knjizi prati neku sudbinu ili mudrost skrivenu ovim
naroitim znacima. Onaj koji ne ume da ita iz pojava u svetu zapravo
je u kosmosu nepismen. Meutim, onaj koji zna da ita, u ovim stvarima
iitava tok duhovnog sveta. Za dananje materijalno doba karakteris-
tino je da su ljudi zahvaljujui materijalizmu nepismeni za kosmos, i
to gotovo stopostotno. Danas kada je procenat nepismenih u razvijen-
im zemljama znatno smanjen, poveava se broj nepismenih za pojave u
kosmosu.
Zadatak duhovne nauke je da redukuje ovu kosmiku nepismenost.
Danas postoji malo ljudi koji su nepismeni u bukvalnom smislu te rei.
U doba starog vidovnjatva ljudi su bili mnogo manje duhovno nepis-
meni. Meutim, zbog svega toga ne bi trebalo da budemo oholi. Istina
je to da ako budemo slutili svoj zadatak u duhovnoj nauci, onda emo
moi da itamo iz kosmosa. Meutim, pritom ne smemo da izgubimo
nau smernost, jer obzirom na dananje vreme, jo uvek se nalazimo na
stepenu osnovne kole. I jedva da emo ve uspeti da nauimo da ita-
81
mo, dobro je ako nauimo i da sriemo. No ipak smo proeti impulsom
promene koji se unosi radi razvitka oveanstva. I ako oseamo ovaj
impuls, onda se na pravi nain postavljamo prema onome to znaci
vremena od nas zahtevaju, kao pravi lanovi duhovno - naunog pokre-
ta.
SVETLOST I TAMA KAO DVA SVETSKA ENTITETA
Dornah, 5. decembar 1920.
Iz jueranjeg predavanja zakljuiete da oni koji svet posma-
traju kao da je protkan neim to se moe nazvati kosmika misao,
zapravo ga posmatraju jednostrano; ovakav nain posmatranja bio je
posebno karakteristian za Hegela. I oni koji kao osnovu vide volju isto
su tako jednostrani u posmatranju sveta. Bila je to openhauerova ideja
82
koja je poivala na voljnoj prirodi. Videli smo kako ak i ovakve nazovi
sklonosti da se svet posmatra kao dejstvo misli, upuuju na prirodu
zapadnog oveka koji vie naginje ka misaonoj strani sveta. Moemo
skrenuti panju i na to kako Hegelova filozofija misli poprima sasvim
drugaiji oblik u zapadnjakom pogledu na svet, i kako u openhauerovim
oseajima ivi sklonost karakteristina zapravo za orijentalnog oveka,
to nam pokazuje openhauerovu bliskost budizmu i uopte orijental-
nom pogledu na svet.
U osnovi se svaki od ovih naina posmatranja moe oceniti samo
kada se sagleda sa svih gledita duhovne nauke. Na ovaj nain ini nam
se saimanje sveta s gledita misli ili volje kao neto apstraktno; poseb-
no novo doba ljudskog razvoja naginje ka ovakvim apstrakcijama, o
emu sam esto govorio. Duhovna nauka ima za zadatak da oveanst-
vo vrati na konkretno poimanje sveta u skladu sa stvarnou. I upravo
jedno ovakvo shvatanje sveta e biti svesno unutranjih razloga, na
osnovu kojih su nastale pomenute jednostranosti u shvatanju sveta.
Ono to su videli ljudi poput Hegela, openhauera, koji su svakako
znaajni, genijalni umovi, zaista postoji u svetu, samo se mora posma-
trati na pravi nain.
Danas elimo da razjasnimo da mi kao ljudi u sebi doivljavamo
misao. Dakle, kada ovek govori o svom misaonom doivljaju, onda ga
on osea neposredno. I sigurno je da on ovaj misaoni doivljaj ne bi ni
imao, da svet nije proet mislima. Jer kako bi ovek uopte mogao i da
doe do misli u svom ulnom opaanju, ako ta misao kao takva ne bi
postojala u svetu.
Pitanje je kako to mi iz drugih posmatranja znamo da je ovekova
organizacija glave tako izgraena, da je on u stanju da prihvati u sebe
misao iz sveta. Glava je oblikovana od misli i stvorena od njih. Meutim,
ovekova organizacija glave ukazuje u isto vreme na raniji ivot na
Zemlji. Mi znamo da je ovekova glava zapravo rezultat metamorfoze
ranijeg zemaljskog ivota, dok organizacija ovejih udova ukazuje na
jedan budui zemaljski ivot. Grubo govorei rekli bismo da je naa
glava nastala tako to su se udovi iz prolog zemaljskog ivota metamor-
fozom preobratili u glavu. Udovi kakve ih mi danas imamo sa svim nji-
hovim pojedinostima, preobratie se u glavu koju emo nositi u nared-
nom zemaljskom ivotu. Sada u ivotu izmeu roenja i smrti deluju
prvenstveno u naoj glavi misli. Kao to smo ve videli, ove misli su
istovremeno preobraaj, metamorfoza onoga to je u naim udovima u
83
ranijem zemaljskom ivotu delovalo kao volja. A ono to danas deluje
kao volja u naim udovima, to e se u sledeem zemaljskom ivotu pre-
obraziti u misao.
Kada sve ovo uzmete u obzir, moete da kaete: Misao se zapravo
pojavljuje kao neto to se tokom evolucije oveka neprestano javlja iz
volje kao metamorfoza. Volja se zapravo pojavljuje kao neto to je na
odreeni nain klica misli. Tako da moemo rei: da se volja postepeno
razvija u misli. Ono to je najpre volja, kasnije postaje misao. Kada pos-
matramo sebe kao bia s takvom organizacijom glave, onda moramo da
obratimo panju i na prolost u kojoj smo imali karakter volje. Ako pos-
matramo budunost, moramo sebi pripisati karakter volje u naim
udovima i rei: u budunosti e to biti ono to je izgraeno u naoj
glavi, tj. ovek misli. Meutim, mi neprestano u sebi nosimo oba. Mi
smo na neki nain stvoreni iz kosmosa tako to se misao iz prolosti
organizuje u nama s voljom koja tei u budunost.
Ono to se organizuje na ovakav nain spajanjem misli i volje i iji
izraz onda predstavlja spoljanju organizaciju oveka, vidljivo je poseb-
no sa stanovita duhovne nauke.
Onaj ovek koji se razvija do spoznaja imaginacije, inspiracije,
intuicije, on na oveku nee videti samo ulno vidljivu glavu, ve on
objektivno vidi i ono to je kroz glavu ovek misli. Tako moemo rei:
uz pomo sposobnosti koje se kod oveka javljaju normalno u razdo-
blju izmeu roenja i smrti, ovek glavu vidi u onoj konfiguraciji u
kojoj se ona pokazuje fiziki. Putem razvijene spoznaje uz pomo
inspiracije i intuicije postaje vidljiv ak i sklop misaonih sila koji lei u
osnovi organizacije glave i koji stie iz prethodnih inkarnacija, re vid-
ljiv - naravno koristimo u prenesenom smislu. Kako on to postaje vid-
ljiv? Postaje vidljiv samo u sluaju da za ovu pojavu moemo da upotrebi-
mo izraz koji ukazuje na to da on poinje da svetli.
U situaciji kada ljudi sa stanovita materijalizma kritikuju ovakve
stvari, vidljivo je koliko dananjem oveanstvu nedostaje sposobnost
oseaja kojim bi shvatili ta se zapravo ovim stvarima misli. U svojoj
Teozofiji i drugim delima, dovoljno jasno sam ukazao na to da se nar-
avno ne radi o tome da se pojavljuje jedan novi fiziki svet, odnosno
novo izdanje fizikog sveta kada se imaginacijom, inspiracijom, intuici-
jom gleda na ono ta je ovek misli. Meutim, ovaj doivljaj isti je kao
i onaj kada se fiziki svet posmatra na svetlosti. Tanije govorei, mor-
alo bi se rei da ovek pod uticajem spoljanje svetlosti stvara odreeni
84
Tabla 8
gore
Tabla 8
dole
Krug i
misli
Svetlei
venac
doivljaj. Isti doivljaj koji se javlja tokom ulnog posmatranja svetlosti
u spoljanjem svetu, javlja se i u imaginaciji naspram misaonog elemen-
ta glave. Te se moe rei: Misaoni element se objektivno gledano pos-
matra kao svetlost, ili bolje reeno, doivljava se kao svetlost. Kao ljudi
koji misle ivimo u svetlosti. Spoljanju svetlost vidimo fizikim ulima;
ne vidi se svetlost koja prelazi u misao, jer se u njoj ivi, jer je ona isto
to i ovek misli. Ne moe se videti ono to smo mi sami. Kada se izae
iz misli i stupi u imaginaciju, inspiraciju, onda ovek stupa tano
naspram njih i vidi misaoni element kao svetlost. Ako govorimo o celok-
upnom svetu, onda moemo rei: Mi u sebi imamo svetlost; samo nam
se ta svetlost ne pojavljuje kao svetlost jer u njoj ivimo i jer nam se ona
pretvara u misao, samim tim to se svetlou sluimo i u njoj ivimo. - Na
neki nain mi nadvladavamo svetlost, Vi prisvajate svetlost koja Vam se
inae samo spolja pojavljuje. Vi je diferencirate u sebi. Vi u njoj delate.
I to je upravo Vae miljenje, Vae delovanje u svetlosti. Vi ste svetlosna
bia samo to to ne znate, jer ivite u svetlosti. No, misao koju stvarate
jeste ivot u svetlosti. I kada miljenje posmatrate spolja, tada vidite
svetlost.
Sada zamislite kosmos [pogledaj crte]. Po danu vidite kako kosmo-
som protie svetlost, meutim, zamislite da kosmos posmatrate spolja.
Dakle, obrnimo sada to. Ve smo imali ljudsku glavu koja je u sebi
sadrala misao u razvoju, a spolja bila svetlost. U kosmosu imamo svet-
lost koju moemo videti ulima. Ako izaemo iz kosmosa i posmatramo
ga spolja [strelice] kako nam on onda izgleda? Kao sklop misli! Kosmos
- iznutra svetlost, spolja gledano misli. Glava oveka - unutra misao,
spolja gledano svetlost.
To je jedan nain posmatranja kosmosa koji Vam moe biti izuzetno
koristan i dobar ako zaista elite da se upustite u te stvari. Vae miljenje,
itav Va duevni ivot postae mnogo pokretljiviji nego to je inae,
ako nauite na koji nain to sebi treba da predstavite: kada bih izaao iz
sebe, kao to je to esto sluaj kad zaspim, i kada bih obratio panju na
svoju glavu i tj. na sebe kao na oveka koji misli, video bih sebe kako
svetlim. Ako bih izaao iz sveta proetog svetlou i posmatrao ga spol-
ja, onda bih ga video kao tvorevinu sastavljenu od misli. Svet bih opazio
85
Tabla 8
tekst
Tabla 9
kao misaono bie. - Dakle primeujete, svet- lost i misao
pripadaju jedna drugoj, one su jedno te isto, samo su posmatrane s dve
razliite strane.
Misao koja ivi u nama zapravo je to to nam dolazi iz prolosti, to
je najzrelije u nama, proizvod ranijih zemaljskih ivota. Ono to je rani-
je bila volja, postalo je misao, a misao se sada pojavljuje kao svetlost. Iz
toga moete osetiti da tamo gde je svetlost, tu je i misao, ali kako to?
Misao u kojoj jedan svet neprestano izumire. Jedan proli svet, jedan
davni svet izumire u misli, ili drugaije reeno, u svetlosti. I to je jedna
od tajni sveta. Mi posmatramo svemir. On je proet svetlou. U svet-
losti ivi misao. Ali u toj svetlosti proetoj mislima ivi svet koji izumire.
U svetlosti neprekidno izumire svet.
Kada neki ovek posmatra svet poput Hegela, on zapravo posmatra
neprestano izumiranje sveta. Ovi ljudi su sasvim posebna vrsta ljudi
misli koji posebno streme opadanju, izumiranju sveta. U umiranju im
ivot postaje lep. Grci, koji su zapravo bili ispunjeni ivim ljudskim
biem, oseali su radost, kada im je u svetu koji je umirao zablistala sva
njegova lepota. Svet nije bio lep, ako nije mogao i da umire; bilo ono to
se pojavljivalo iz blistavosti svetlosti sveta koji je neprekidno umirao.
Tako se kvalitativno posmatra kosmos. S Galilejem je novo vreme poe-
lo da posmatra svet kvantitativno, i danas su ljudi veoma ponosni na to
da prirodne pojave posmatraju matematiki, kako se to svagda ini u
nauci, dakle neivo teorijski. Hegel je svakako upotrebljavao sadrajno
bogatije pojmove za shvatanje sveta, nego to su to matematiki poj-
movi, ali njega je posebno privlailo sve to je, postalo zrelo i to umire.
Moglo bi se rei da je Hegel stajao spram sveta isto kao i ovek naspram
drveta u cvatu. U trenutku kada treba da izniknu plodovi, ali se jo uvek
nisu pojavili, u tom trenutku kada su cvetovi u punom cvatu u drvetu
86
Tabla 9 Tabla 8
deluje mo svetlosti i, tada u drvetu deluje misao noena svetlou. Na
taj nain je Hegel posmatrao sve pojave u svetu. On je primeivao
spoljanji svet, ono to se odvaja u svemu najkonkretnijem.
openhauer je posmatrao svet na razliit nain. Ako elimo da ispi-
tamo njegove pobude, onda moramo u ljudima da posmatramo neto
drugo, tj. ono to tek poinje. To je elemenat volje koji nosimo u svojim
udovima. Kao to sam esto napominjao, mi to zapravo doivljavamo na
isti nain na koji doivljavamo i svet u snu. Elemenat volje doivljavamo
nesvesno. Da li moemo da ovaj elemenat volje na neki nain pogleda-
mo spolja, kao to misli posmatramo spolja? Ako uzmemo u obzir volju
kako se razvija u nekom od ljudskih udova i ako se zapitamo, a da pri-
tom volju posmatramo s druge strane, dakle sa stanovita imaginacije,
inspiracije ili intuicije, kakva paralela postoji u pogledu na to da mi
misli gledamo kao svetlost? Kako to vidimo volju kada je posmatramo
uz pomo razvijenih snaga posmatranja tj. uz pomo vidovitosti? Kada
posmatramo volju uz pomo vidovitosti, onda doivljavamo neto to
vidimo spolja. Kada posmatramo misao uz pomo vidovitosti,
doivljavamo svetlost, svetlucanje. Kada uz pomo snage vidovitosti
posmatramo volju, ona postaje sve deblja i deblja dok se ne pretvori u
materiju. Ako je openhauer bio vidovit, onda je pred njim bie volje
stajalo kao automat materije, jer materija je spoljanja strana volje.
Materija je iznutra volja, kao to je svetlost unutra misao. A spolja je volja
materija, kao to je i misao spolja svetlost. Zbog toga sam i bio u
mogunosti da i kod ranijih promatranja skrenem panju na sledee:
Kada ovek na mistian nain uroni u svoju voljnu prirodu, tada oni
koji zapravo mistiku ne shvataju ozbiljno, a u stvarnosti tee ka lagod-
nosti i ka doivljaju najsnanijeg egoizma, tada ti samoposmatrai veru-
ju da e tu pronai duh. Meutim, kada bi oni tim svojim samoposma-
tranjem ili zaista dovoljno daleko, onda bi otkrili pravu, materijalnu
prirodu oveka. Jer to nije nita drugo do poniranje u materiju. Kada se
uroni u prirodu volje, onda se otkriva prava priroda materije. Savremeni
filozofi prirode samo fantaziraju kada kau da se materija sastoji iz
molekula i atoma. Prava priroda materije otkriva se tek onda kada se u
nju uroni. Tada se nalazi druga strana volje, a to je materija. I u ovoj
materiji, tj. u volji, otkriva se u osnovi ono to predstavlja svet koji izno-
va zapoinje, koji se iznova raa.
Posmatrate svet: opkoljeni ste svetlou. U svetlosti izumire jedan
davni svet. Vi stupate na tvrdu materiju - nosi Vas snaga sveta. U svet-
87
Tabla 8
gore
desno
losti misaono isijava lepota. U sjaju lepote izumire davni svet. Svet
nestaje u svojoj moi, snazi, sili, ali i u svojoj tami. Budui svet nestaje u
tami i u elementu materije i volje.
Ako fiziari jednom ponu ozbiljno da govore, onda oni nee
pekulisati s pojmovima atoma i molekula kao to to danas ine, ve e
rei: Spoljanji svet se sastoji iz prolosti, a u svojoj unutranjosti on ne
nosi molekule i atome, ve budunost. I kada se jednom bude reklo da
nam prolost blista u sadanjosti i da prolost svugde skriva budu-
nost, tek onda e se pravilno govoriti o svetu, jer sadanjost je pre
svega proizvod prolosti i budunosti. Budunost se zapravo nalazi u
snazi materije. Prolost blista u lepoti svetlosti, a pritom je svetlost sve
to se objavljuje i pojavljuje u tonu i toploti.
ovek moe da razume sebe tek onda, ako shvati sebe kao jezgro
budunosti obavijeno svetlosnom aurom misli koja potie iz prolosti.
Moe se rei da je duhovno gledano, ovek prolost tamo gde blista u
lepoti svoje aure, ali prikljueno ovoj auri prolosti je neto to se kao
tama mea sa svetlou koja isijava iz prolosti, neto to se prenosi u
budunost. Svetlost je neto to isijava iz prolosti, tama neto to uka-
zuje na budunost. Svetlost je misaone prirode, tama je voljne prirode.
Hegel je bio naklonjen svetlosti koja se razvija u procesima rasta i to u
najzrelijem cvatu. openhauer posmatra svet, kao ovek koji stoji pred
drvetom i zapravo se ne raduje lepoti cveta, ve iz unutranje pobude
samo eka trenutak kada e iz cvetova svugde izniknuti klice plodova.
Njega raduje injenica da tu postoji snaga rasta, to ga podstie, polazi
mu voda na usta kada moe da misli o tome, da e iz breskvinog cveta
nastati breskva. Od svetlosne prirode on se okree onome to ga iz
dubine srca potresa, onome to se iz svetlosne prirode cveta razvija kao
neto to se moe materijalno istopiti na njegovom jeziku, onome to se
kao plod razvija prema budunosti. injenica je da postoji dvostruka
priroda sveta, i ovek posmatra ispravno svet samo onda kada ga pos-
matra u njegovoj dvostrukosti, jer tek onda moe da doe do istine koja
pokazuje konkretnost ovoga sveta; u suprotnom, on posmatra samo
njegovu apstraktnost. Ako na drveu posmatrate samo njihov cvet,
onda zapravo ivite samo od prolosti. Dakle, ako posmatrate prolenu
prirodu sveta, moete rei sebi: Ono to su bogovi u prolosti stvorili u
ovom svetu, to se otkriva u lepoti prolea. Ako posmatrate svet plodova
u jesen, onda moete rei: Ovde poinje novo delo bogova, ovde otpada
ono to je sposobno za dalji razvoj, ta se razvija u budunosti.
88
Tabla 8
dole
desno
dole levo
narandasta
plava
Stvar je u tome da ovek ne stvori sebi sliku o svetu putem puke
pekulacije, ve da ovek celim svojim biem obuhvati svet. Zaista se u
cvetu ljive moe, rekao bih, dohvatiti prolost, a u ljivi osetiti
budunost. Ono ta nekome sija u oima je u uskoj vezi sa onim od ega
je ovek iz prolosti postao. Ono to se nekom s ukusom rastapa na
jeziku zavisi od onoga iz ega se ovek podigao u budunost, kao to je
to uinio Feniks iz svog pepela. Tu se svet zaista moe dostii u osean-
ju. Po tom principu dostizanja sveta u oseaju rukovodio se i Gete,
uvek kada je posmatrao svet. On je recimo posmatrao zeleni svet bilja-
ka. On nije poznavao ono to mi danas zovemo duhovnom naukom, ali
samim tim to je posmatrao zelenilo biljke koja se jo uvek nije rascveta-
la, dostigao je ono to se istie u sadanjosti, a potie od onog izistin-
skog drevnog u biljnom svetu; jer ve u biljci se u cvatu pojavljuje
prolost, meutim, to to nije sasvim prolo jeste zelenilo lista.
Ako pogledamo zelenilo prirode, shvatiemo da je upravo ono to
koje na neki nain nije sasvim izumrlo, koje prolost nije tako jako zah-
vatila [pogledaj crte zeleno]. Meutim, ono to ukazuje na budunost
zapravo dolazi iz tame, iz mraka. Tamo gde zeleno prelazi u plaviasto,
tamo je ono to u prirodi pokazuje budunost [plavo].
Nasuprot ovome, tamo gde se ukazuje na prolost, tamo gde se nal-
azi ono to dovodi stvari do cvata i ini ih zrelim, tamo je toplina (crve-
na boja), tamo svetlo ne razbistrava smo, ve punom snagom prodire
u unutranjost i prelazi u toplinu. Sve bi se ovo zapravo moralo nacr-
tati na takav nain i da se kae: Za zelenilo, biljni svet, vezuje se tama,
tamo gde se zelenilo preliva u plavu boju to bi isto osetio i Gete iako
nije upoznao duhovnu ili tajnu nauku. Ono to osvetljava i to je ispun-
jeno toplinom, stajalo bi s druge strane. Tu stojimo i sami kao ljudi, tu i
sami posedujemo ono to spolja oseamo u zelenom biljnom svetu, tu
je ovek sam po sebi kao ljudsko etersko telo u boji breskvinog cveta,
kao to sam to vie puta naglasio. To je boja koja se javlja kada plava
prelazi u crvenu. To je ovek sam. Kada se zae u svet boja, moe se rei:
89
Tabla 8
ovek sam stoji u boji breskvinog cveta, a naspram njega se nalazi zel-
ena boja.
Objektivno nam sve to prua biljni svet. S jedne strane imamo pla-
viasto, tamno, s druge strane svetlo, crvenkasto-ukasto.
Meutim, poto se nalazimo u boji breskvinog cveta, poto ivimo u
njoj, to se u obinom ivotu vrlo malo moe opaziti, isto kao to se i
teko opaa misao kao svetlost. Ono to ovek doivljava on to ne opaa,
zbog toga on izostavlja boju breskvinog cveta i gleda samo crvenu boju
koju s jedne strane proiruje, i plavu boju koju opet proiruje s druge
strane; na taj nain nam se prikazuje dugin spektar boja. Meutim, to je
samo varka. Prava slika spektra dobila bi se kada bi se ova traka boja
savila u krug. ovek zapravo krivi ovu sliku, jer kao takav stoji usred
boje breskvinog cveta i posmatra svet boja samo od plave ka crvenoj i
od crvene preko zelene ka plavoj boji. U trenutku kada bismo videli
ovaj aspekt, svaka bi nam se duga inila kao krug, kao valjak s krunim
presekom.
Ovo poslednje sam Vam samo napomenuo kako bih Vam skrenuo
panju na to, da je Geteovo posmatranje prirode istovremeno duhovno
posmatranje koje sasvim odgovara pravom duhovnom pogledu na svet.
Ako se pribliimo Geteu kao istraivau prirode, moemo rei: Iako
nije poznavao duhovnu nauku, on je prirodnu nauku posmatrao sas-
vim u smislu duhovne nauke. No, ono to nama danas mora biti od
izuzetne vanosti je to, da je svet, pa ak i ovek, sastavljen od svetlosti,
misli, misli o svetlosti sa materijom volje i od volje materije, a ono to
90
gore
levo
Tabla 8
konkretno sreemo u svetu, to je na najrazliitije naine sagraeno ili
proeto svetlou misli, mislima o svetlosti, voljom materije i materi-
jom volje.
Tako se kosmos mora posmatrati kvalitativno, a ne samo puko kvan-
titativno, jer se samo tako moe pravilno shvatiti. Time se u kosmos
ukljuuje i neprestano izumiranje, izumiranje prolosti u svetlosti,
izranjanje budunosti u tami. Stari Persijci su na osnovu svoje instik-
tivne vidovitosti nazivali ovo izumiranje prolosti u svetlu - Ahura
Mazdao, a ono to su oseali kao budunost u mranoj volji - Ahriman.
Otuda i ova dva svetska entiteta, svetlost i tama: u svetlosti - iva
misao, prolost koja umire; u tami volja koja nastaje, budunost koja
dolazi. Sada kada smo otili tako daleko da misao ne posmatramo samo
apstraktno ve kao svetlost, a volju kao tamu u njenoj materijalnoj
prirodi, kada smo doli do toga da smo u stanju da, recimo, toplu stranu
svetlosnog spektra posmatramo kao deo koji je povezan s prolou, a
materijalnu, hemijsku stranu spektra vezujemo onda za budunost,
samim tim smo sada preli iz isto apstraktnog u konkretno. Vie nismo
suvi, pedantni mislioci koji rade samo glavom, ve znamo da je ono to
misli u naoj glavi, u stvari isto to nas okruuje kao svetlost. I vie nismo
ljudi prepuni predrasuda koji se svetlosti samo raduju, ve znamo: U
svetlosti je smrt, svet koji umire. Na svetlosti moemo da osetimo i svu
traginost sveta. Dakle iz apstraktnog, iz misaonog, prelazimo u svet
koji buja. I u tami vidimo deo budunosti koja se raa. U tome nalazimo
ak i ono to je podstrekivalo strastvene prirode poput openhauera.
Ukratko, iz apstraktnog prodiremo u konkretno. Pred nama nastaju
svetske tvorevine umesto pukih misli ili apstraktnih impulsa volje.
To je ono za im smo danas tragali. Sledei put emo u onome to se
na udan nain konkretizovalo (misao kao svetlost, volja kao tama)
potraiti izvor dobra i zla. Dakle, iz unutranjeg sveta stupamo u kos-
mos i tu ne traimo samo uzroke dobra i zla u jednom apstraktnom ili
religiozno-apstraktnom svetu, ve elimo da vidimo na koji nain
moemo da spoznamo dobro i zlo, poto smo zapoeli time da smo
misao dostigli u njenoj svetlosti, a volju osetili u njenoj tami. O tome
vie sledei put.
IVOT U SVETLOSTI I U TEINI
91
Dornah, 10. decembar 1920.
Prilikom poslednjeg predavanja raspravljali smo o mogunosti da s
jedne strane uoimo u carstvu prirode ono to je na odreeni nain u
vezi sa moralnim i duevnim, a s druge strane da u duevnom vidimo
ono to postoji u prirodi. I upravo to se ovoga tie stoji zapravo dananje
oveanstvo pred jednom, reklo bi se, tekom zagonetkom. esto sam
92
u javnim predavanjima govorio o tome da kada ovek primeni prirodne
zakone na svemir i kada se osvrne na prolost, da onda s jedne strane
mora da prizna da je sve to vidimo u naoj okolini proisteklo iz nekog
pramaglovitog stanja, dakle iz neeg sasvim materijalnog i da se potom
na neki nain izdiferenciralo, oblikovalo, da bi iz toga onda proizala
bia mineralnog, biljnog i ivotinjskog carstva, pa i sam ovek. Ovo e
na odreeni nain opet biti tu na kraju sveta, moda u drugaijoj formi
nego to je bilo na poetku, kao neto isto fiziko. Tada e iz osnova
ieznuti ono to mi nazivamo moralom, nai ideali bie zaboravljeni,
a ostae samo veliko groblje fizikog; a unutar ovog fizikog stanja
kraja, duevni razvoj oveka bie totalno beznaajan, jer je upravo on
predstavljao neku vrstu iluzije. Jedino realno bie onda ono to se raz-
vija do najjae diferenciranosti razliitih bia iz pramagle, da bi se
potom opet vratilo u opte, talogu slino stanje sveta.
Do jednog ovakvog posmatranja mora doi ak i onaj koji se asno,
tj. asno samo za sebe samog, izjanjava za dananje, prirodno posma-
tranje sveta, mora doi do zakljuka da jedno ovakvo posmatranje ne
moe nikada da sagradi most izmeu fizikog i moralno-duevnog.
Zbog toga je jednom ovakvom pogledu na svet, u sluaju da ne eli da
bude sasvim materijalistiki i da u materijalistikim postupcima vidi
jedinu svrhu sveta, neophodna jedna vrsta drugog, apstraktno nasta-
log sveta, koji se zasniva samo na veri, jer nauka priznaje samo prvi
materijalni svet. Osnova takve vere jeste ta, da sve ono to u ljudskoj
dui vaskrsava kao dobro ne moe da odri ravnoteu u svetu; moraju
da postoje odreene sile koje nagrauju dobro i kanjavaju zlo (ako se
i filozofski razmilja o ovome doe se do istih zakljuaka). U dananje
vreme postoje ljudi koji priznaju oba pogleda na svet, bez obzira na to
to meu njima ne postoji nikakva veza. Postoje ljudi koji s jedne strane
doputaju da im se kae sve ono to prua isto prirodno-nauno pos-
matranje sveta, koji slede Kant-Laplasovu teoriju o pramagli, slede sve
ono to se predlae kao ljaki slino stanje kraja u naem razvoju, i koji
povrh svega priznaju nekakve religiozne poglede na svet da e se dobro
delo na neki nain isplatiti, a zlo biti kanjeno i tome slino. injenica
da u nae vreme postoji mnogo ljudi koji dozvoljavaju svojoj dui i jedan
i drugi pogled, dolazi odatle, to danas postoji tako malo duevnih
aktivnosti, jer da one postoje onda jedna te ista dua ne bi s jedne strane
mogla da prihvati ureenje sveta koje iskljuuje realnost moralnog, a s
93
druge strane opet da ukljui nekakve sile koje nagrauju dobro, a
kanjavaju zlo.
Uporedite moralni i fiziki pogled na svet sa onim to iz misaone i
oseajne komotnosti dananjih ljudi stoji bez ikakve veze, uporedite to
s onim to sam ja poslednji put naznaio kao proizvod duhovne nauke.
Mogu Vam skrenuti panju na to da mi oko sebe najpre vidimo svet
svetlosnih pojava, dakle sve ono to nam se u spoljanjoj prirodi pojav-
ljuje tim putem i to nazivamo svetlou. Mogu Vam skrenuti panju i
na to, kako da se posmatra sve ono to kao svetlost postoji oko nas, to
predstavlja umirue svetske misli, dakle svetske misli koje su nekada u
pradalekoj prolosti bile misaoni svetovi odreenih bia, misaoni
svetovi - iz kojih su bia sveta prepoznala svoje tadanje svetske tajne.
Ono to su tada bile misli to nam danas svetli na taj nain to predstav-
lja le misli, tj. svetsku misao koja umire: to nam svetli kao svetlost. -
Potrebno je samo da otvorite moju Tajnu nauku i da proitate
odreene stranice, pa da znate da ovek u pradalekoj prolosti nije pos-
tojao kao bie kakvo je danas. Na primer, u Saturnovo doba od oveka
je postojala samo neka vrsta ulnog automata. Meutim, takoe znate
da je kosmos i onda bio naseljen kao to je i danas. No, onda su druga
bia iz kosmosa zauzimala onaj stepen u kosmosu koji danas ima ovek.
Znamo da su ona duhovna bia koja nazivamo Arhaima ili prapoeci-
ma, da su ona u toku starog Saturnovog perioda bila na onom stepenu
razvoja na kojem je danas ovek. Oni nisu bili ljudi, zar ne, kakvi su ljudi
danas, ali su se nalazili na stepenu oveka. I pored sasvim razliite kon-
stitucije, ipak su bili na stepenu ljudskog razvoja. Za vreme starog
Sunevog perioda Arhaneli su stajali na stepenu razvoja oveka, itd.
Dakle, gledamo pradaleku prolost i kaemo sebi: Onako kako mi
danas koraamo kroz svet kao misaona bia, tako su i ova bia s karak-
terom oveka tada ila kroz svet. Ono to je onda ivelo u njima postalo
je spoljanja misao sveta. A ono to je tada misaono ivelo u njima, tako
da bi se spolja moglo videti samo kao njihova svetlosna aura, to se vidi
u svetu, javlja se u injenici i svetlosti, te u njima moemo videti umirue
svetove misli. U ove injenice svetlosti uigrava sada i tama, i nasuprot
svetlosti, u tami se svakako iivljava ono to se duevno-duhovno moe
nazvati volja, a s orjentalne take gledita - ljubav. Tako da posmatrajui
svet s ove strane, mi vidimo svetlei svet - ako tako smem da se izrazim;
meutim, mi ovaj svetlei svet ne bismo ni videli kada u njemu ne bi
mogli da opazimo i tamu, jer bi taj svet naim ulima bio uvek proziran.
94
U onome to kao tama proima svet treba na prvom stadijumu duevnog
da traimo ono to kao volja ivi u nama. Isto kao to i spoljanji svet
moe da se posmatra kao sklad izmeu tame i svetlosti, isto tako se i
nae unutranje bie, ako se nalazi u prostoru, moe posmatrati kao
svetlost i tama. Samo to je za nau sopstvenu svest svetlost misao, pred-
stava, tama u nama - volja, postaje dobrota, ljubav, itd.
Vidite, ovde smo dobili jedan pogled na svet u kojem ono to je u
dui - nije samo duevno, i u kojem ono to je u prirodi - nije samo
prirodno, jedan pogled na svet u kojem je ono to je spolja, u prirodi,
rezultat ranijih moralnih postupaka, i u kojem su umirui misaoni
svetovi - svetlost. Iz toga moemo da izvedemo zakljuak: Kada u sebi
nosimo svoje misli, time su one, kao misli koje ive u nama, svojom sna-
gom osloboene od nae prolosti. Meutim, mi neprestano svojom
voljom proimamo misli iz celog preostalog organizma. Jer upravo ono
to mi nazivamo najistijim mislima predstavlja ostatke iz stare prolosti
proete voljom. Tako da je i isto miljenje protkano voljom - u novom
izdanju Filozofije slobode to sam energino naglasio. Meutim, ono
to nosimo u sebi odnosi se na daleke budunosti i to to je sada u nama
samo prva klica, to e u dalekim budunostima svetlucati u spoljanjoj
manifestaciji. Tada e postojati bia koja e posmatrati svet isto kao to
mi sada sa Zemlje posmatramo svet i rei e: Nas osvetljava jedna priro-
da oko nas. Zato nas ona obasjava ba na taj nain? Jer su ljudi na Zemlji
na jedan odreeni nain izvrili dela, jer ono to danas posmatramo
oko sebe predstavlja rezultat onoga to su ljudi na Zemlji nosili u sebi
kao klicu. - Sada stojimo tu i posmatramo spoljanju prirodu. Moemo
tu da stojimo kao suvi, hladnokrvni apstraktni mislioci, ili ak poput
fiziara da analiziramo svetlost i njene pojave - i te pojave analiziraemo
tako hladno, kao ljudi u laboratorijama; time e nastati mnogo toga
lepoga i duhovitoga, meutim mi tada pred spoljanjim svetom neemo
stajati kao potpuni ljudi. Biemo potpuni ljudi tek kada budemo u
mogunosti da osetimo ono to se pojavljuje u izlasku Sunca, u plavom
nebeskom svodu, u zelenoj biljci, kada budemo mogli da osetimo ono
to opaamo u uborenju talasa - jer svetlost se ne odnosi samo na svet-
lost koju opaa nae oko, ve ovde upotrebljavam izraz svetlost za sve
ulne opaaje. U svemu tome to opaamo oko sebe, ta tu u stvari vid-
imo? Vidimo svet koji svakako moe da uzdigne nau duu, koji se na
odreeni nain naoj dui otkriva kao neophodan svet kako bismo
uopte bili u stanju da jedan tako smisleni svet smisleno i posmatramo.
95
Tabla 10
2. figura
s leva
Ako pred svetom stojimo puko poput fiziara i suvo ga analiziramo,
onda nismo potpuni ljudi. Potpuni ljudi smo tek onda kada kaemo:
Sve ono to svetluca, to odjekuje, jeste zapravo to to su pre mnogo
vremena, u prastaroj prolosti izgradila bia u svojim duama; njima mi
treba da budemo zahvalni. - Mi tada svet ne posmatramo poput suvih
fiziara, ve sa zahvalnou, zahvalnou ovim biima koja su u toku
Saturnovog doba ivela milionima godina kao ljudi, kao to i mi danas
ivimo kao ljudi, i koja su mislila i oseala na taj nain da mi danas
imamo ovako divan svet oko nas. Ovo je znaajan rezultat stvarnog pos-
matranja sveta koji nas vodi tome da svet ne posmatramo kao suvu
svakidanjicu, ve s puno zahvalnosti prema onim biima koja su nam
u drevnoj prolosti svojim miljenjem i svojim delima stvorila ovaj za
nas uzvieni svet. Ovo treba sebi predstaviti s potrebnim intenzitetom,
jer time oseamo neophodnu zahvalnost prema onim drevnim preci-
ma koji su nam darovali ovakvo okruenje kakvo danas imamo. Potrebno
je ispuniti se ovim mislima i smoi snage pa rei sebi: Svoje misli i
oseaje moramo usmeriti na odreeni nain, na nain koji je za nas
moralno idealan, kako bi onim biima koja dolaze posle nas stvorili svet
za koji bi nam oni morali biti zahvalni, isto kao to smo i mi zahvalni
naim drevnim precima koji nas u bukvalnom smislu te rei sada
okruuju poput sjajnih duhova. Mi danas posmatramo svetlei svet; pre
vie miliona godina bio je to jedan moralan svet. Mi u sebi nosimo mor-
alan svet; nakon milion godina bie to svet koji sija.
Vidite, jedan vredan pogled na svet vodi ka ovakvom oseaju sveta.
Posmatranje sveta bez prave vrednosti vodi dodue ka svakojakim ide-
jama i pojmovima, ka svakojakim teorijama o svetu, meutim on ne
ispunjava oveka, jer njegov oseaj ostaje prazan. Ovo svakako ima i
svoju praktinu stranu, iako dananji ljudi jedva da uviaju praktinu
stranu svega toga. Meutim, onaj koji ovom svetu eli dobro i koji zna
da ne sme da dopusti da svet ode u propast, on bi trebalo da pogleda u
budunost u kojoj ljudi nee izlaziti u 8 ujutru iz kue s nemarnim,
ravnodunim oseajem i nee se vraati u 11, 12 ili 13 asova kui s
istim nemarnim, ravnodunim oseajem, najvie moda ponosni na
injenicu da su eto postali mnogo pametniji - pa ak i da moda i jesu
postali pametniji. Ne, ako pogledamo u budunost videemo i
mogunost da oni koji s posla izlaze u 11, 12 ili 13 asova u isto vreme
naputaju i prostore ispunjene univerzalnim oseajima prema svetu; u
njihove due bie pored mudrosti usaen i oseaj postojeeg sveta,
96
zahvalnost prema drevnoj prolosti u kojoj su delovala bia stvarajui
prirodu kakvu mi danas imamo, i naravno oseaj velike i neophodne
odgovornosti proistekao iz injenice da e nai moralni impulsi kasnije
postati sjajni svetovi. Sigurno je da ostaje vera kada se ljudima kae:
Realna je pramagla, realna je ljaka budunosti, a izmeu ovoga, bia
sebi stvaraju moralne iluzije koje poput pene rastu u njima. Ovo pos-
lednje nee se uti od vere; ona bi to morala rei, ako bi bilo poteno.
Zar to nije u sutini isto kao kad ovek sebi kae: Jeste, postoji odmazda
jer priroda je takva: tvoje misli postaju svetlost. Pojavljuje se moralno
ureenje sveta. Ono to je u jednom vremenu predstavljalo moralno
ureenje sveta, u drugom je fiziko ureenje i obratno - ono to je u
jednom razdoblju bilo fiziki poredak u drugom je moralni poredak.
Sve moralno je odreeno za to, da pree u fiziko. Da li je oveku koji
duhovno posmatra svet potreban jo neki ekstra dokaz za moralni
poredak sveta? Ne, u prirodi posmatranoj na duhovni nain nalazi se i
samo opravdanje za moralno ureenje sveta. Ka ovoj slici se ovek
uzdie, onda kada drugog oveka posmatra, rekao bih, - u njegovoj
punoj ljudskosti.
Poimo sada od jedne pojave kroz koju prolazimo svaki dan. Znamo
da san i buenje poivaju na injenici da se ovek u svome Ja i svom
astralnom telu odvaja od fizikog i eterskog tela. ta bi to trebalo da
znai u odnosu na kosmos? Zamislimo sada da su fiziko, etersko, astral-
no telo i Ja vezani meusobno u budnom stanju. Zamislite sada kako su
oni u toku spavanja razdvojeni: ta sada predstavlja, rekao bih, kos-
miku razliku izmeu oba stanja? Vidite, ako posmatrate stanje u toku
sna, onda u ovom stanju doivljavate svetlost. Samim tim to doivljavate
svetlost doivljavate i umirui misaoni svet prolosti. I poto donekle
doivljavate umirui misaoni svet prolosti, postajete skloni tome i
osetljivi na to, da duhovni svet opaate na onaj nain na koji se on prua
prema budunosti. injenica da dananji ovek sve to osea samo tupo,
ne menja stvar. Ono to nam je sada bitno je to da smo u ovom stanju
osetljivi na svetlost.
Kad uronimo u telo onda postajemo unutranje duevno (kada
kaem unutranje duevno to znai da smo mi upravo due, a ne neka-
kve vage) osetljivi na tamu. No, ovo nema samo negativnu stranu, jer
time postajemo osetljivi na jo neto drugo. U snu smo osetljivi na svet-
lost, u budnom stanju na teinu. Rekao sam da nismo vage, mi ne post-
ajemo prijemivi za teinu tim to merimo svoja tela, meutim, pon-
97
Tabla 10
levo
ovalni
oblik
u sredini
i desno
ovalni
oblik
irui u svoja tela postajemo unutranje, duevno prijemivi za teinu.
Ne udite se to ove rei na poetku deluju pomalo neodreeno. Obina
svest je za pravi duevni doivljaj isto tako uspavana u budnom stanju,
kao to je uspavana svest uspavana u snu. ovek s dananjom normal-
nom sveu, u snu ne opaa da ivi u teini. Meutim, to je ipak tako:
Osnovni doivljaj oveka koji spava jeste ivot u svetlosti. U snu on nije
duevno osetljiv na teinu, na samu injenicu teine. Teina je u neku
ruku uzeta od njega. On ivi u lakoj svetlosti. On ne zna nita o teini.
On upoznaje teinu isprva podsvesno. To se smesta preputa imag-
inaciji: ovek upoznaje teinu, time to uranja u svoje telo.
Duhovna nauka to predstavlja na sledei nain. Ako se uzdignete do
spoznajnog stepena imaginacije, onda ete moi da posmatrate eter-
sko telo jedne biljke. Posmatranjem njenog eterskog tela imaete
unutranji doivljaj da etersko telo biljke neprestano vue na gore, eter-
sko telo biljke je besteinsko. Nasuprot tome, ako posmatrate etersko
telo nekog oveka, primetiete da ono ima teinu, ak i za imaginativno
poimanje. Jednostavno oseate da je teko. Na osnovu ovoga stiemo
do spoznaje da je npr. etersko telo oveka neto to dui predaje teinu.
No, to je nadulni drevni fenomen. U snu dua ivi u svetlosti i samim
tim u lakoi. U budnom stanju ona ivi u teini. Telo je teko. Ta se sila
prenosi na duu. Dua ivi u teini. To se prenosi u svest: Zamislite tre-
nutak buenja, u emu se on sastoji? Kada spavate, leite u krevetu, ne
miete se, volja Vam je oduzeta. U stvari, oduzete su Vam i predstave
samim tim to Vam je oduzeta volja, jer volja nije u svom sopstvenom
telu, ne slui se ulima; zato su Vam oduzete predstave. Osnovna in-
jenica je oduzimanje volje. Kako se volja pokree? Tako to dua zbog
tela osea teinu. Taj zajedniki ivot due i tela daje zemaljskom oveku
injenicu volje. A prestanak volje u oveku stupa onog trenutka kad se
ovek nalazi u svetlosti.
Samim tim postoje dve kosmike sile - svetlost i teina - postavljene
kao dve velike suprotnosti u kosmosu. Zaista, svetlost i teina su kos-
mike suprotnosti. Ako zamislite planetu, onda tea vue ka sreditu,
svetlost pokazuje suprotan smer od sredita ka kosmosu [strelica]. Mi
zamiljamo svetlost kao neto to miruje. U stvarnosti ona pak
pokazuje smer od planeta. Onaj koji teu zamilja kao silu privlaenja u
stilu Njutna, taj zapravo razmilja na prilino materijalistiki nain, jer
on kao da zamilja nekakvog demona ili neto slino, kako sedi u
unutranjosti Zemlje i nekakvim nevidljivim konopcem privlai kamen.
98
Govori se o sili privlaenja koju niko nikada nije mogao da dokae, sem
svojom predstavom. Meutim, ipak se govori o toj sili privlaenja. Ljudi
ne ele o ovoj stvari da daju jasnu sliku, a opet ele da u stilu Njutna
govore o sili privlaenja. Zapadna kultura se pribliava tom stadijumu
da e u svemu to postoji traiti mogunost da to sebi predstavi putem
ula. Dakle neko bi tako mogao i da kae: S obzirom na to da silu priv-
laenja predstavljate kao nevidljivi konopac, onda biste u najmanju
ruku morali svetlost da zamislite kao neko odbijanje, odbacivanje.
Dakle, svetlost bi se onda morala predstaviti kao sila odbijanja. Za onoga
koji eli vie da ostane u stvarnosti, za njega je dovoljno da jednostavno
moe da uvidi kosmiku suprotnost izmeu svetlosti i teine.
E sada vidite, sve ovo to sam sada rekao za oveka je vano kod
mnogo ega. Ako obratimo panju na svakodnevni doivljaj sna i buen-
ja, onda kaemo: u snu ovek s podruja teine ulazi u podruje svet-
losti. Kada ovek dovoljno dugo ivi u svetlosti bez teine, kod njega se
opet javlja iva enja da opet bude okruen teom, te joj se i vraa -
budi se. Postoji neprekidna oscilacija izmeu ivota u svetlosti i ivota
u teini, sna i buenja. Onaj ko do finoe razvije svoju oseajnu sposob-
nost, taj e moi ovo neposredno i da oseti kao lini doivljaj, kako se
die iz teine u svetlost i kako opet iziskuje postojanje teine dok se
budi.
Meutim, zamislite sada neto sasvim drugaije, zamislite oveka
kao bie vezano za Zemlju izmeu roenja i smrti. On je vezan za Zemlju
99
Tabla 11
time to e njegova dua koja je izvesno vreme ivela u svetlosti, u ovom
stanju izmeu roenja i smrti uvek iznova oseati glad za teinom i
time e se uvek vraati u nju. Kad nastupi jedno stanje u kojem e se
izgubiti ova glad za teinom, tad e ovek sve vie i vie slediti svetlost
- o tome emo jo govoriti. On to ini do jedne odreene granice
[pogledaj crte - crvena boja]. ovek sledi svetlost do jedne odreene
granice, a kada dospe do najudaljenije periferije
kosmosa onda je potroio to to mu je dala teina izmeu roenja i
smrti, i tada se u njemu javlja jedna nova enja za teinom i on poi-nje
put [pogledaj crte, belo] ka novom utelovljenju. U razmaku izmeu
smrti i novog roenja, u pono postojanja, pojavljuje se jedna vrsta
gladi za teinom. To je najpre najoptiji pojam za ono to ovek doi-
vljava kao enju da bi se vratio jednom novom zemaljskom ivotu. Sada
kada se ovek vraa tom novom zemaljskom ivotu, on mora da proe
kroz sferu susednih, drugih nebeskih tela. Oni na njega deluju na najra-
zliitiji nain, a rezultat ovog delovanja donosi on sa sobom time to
putem zaea stupa u ovaj fiziki ivot. Iz ovoga vidite kako je vano
zapitati se: U kakvom to odnosu stoje zvezde u sferama kroz koje ovek
prolazi vraajui se na Zemlju? Jer ve prema tome kako ovek prolazi
kroz svoju zvezdanu sferu formira se na razliiti nain njegova enja
za zemaljskom teom. Nekako ne isijava samo Zemlja odreenu teinu
za kojom ovek onda opet ezne, ve i ostala nebeska tela ijim sferama
100
Tabla 11
Tabla
on koraa u susret novom ivotu, i ona svojim teama deluju na njega.
Tako da ovek vraajui se, svakako moe da dospe u razliite poloaje
koji npr. potvruju sledee: Vraajui se na Zemlju ovek opet ezne za
zemaljskom teinom. Meutim, on prvo prolazi kroz Jupi-terovu sferu.
Jupiter takoe zrai svoju teinu koja je takva da enji za zemaljskom
teom daje izvesni radosni prizvuk. Dakle, u dui nee iveti samo
enja za zemaljskom teom, ve e ova enja poprimiti radosnu nijan-
su. ovek prolazi kroz sferu Marsa. On ezne za zemaljskom teinom.
Prijatno raspoloenje ve je u njemu. I Mars deluje svojom teinom na
oveka, usauje, kalemi aktivnost u duu koja radosno ezne za zem-
aljskom teinom, da bi se onda predala ovoj zemaljskoj teini, kako bi
snano iskoristila sledei fiziki ivot izmeu roenja i smrti. Sada je
dua otila ve toliko daleko da u svojim podsvesnim dubinama nosi
impuls, kako bi jasno eznula za zema-ljskom teinom i zemaljsku inkar-
naciju snano iskoristila, tako da radost puna enje, enja puna rados-
ti, dolaze do punog izraaja. ovek prolazi jo kroz Venerinu sferu.
Ovde se sa radosnom enjom koja prelazi u snagu, mea i shvatanje
ivotnih zadataka s puno ljubavi.
Vidite, govorimo o razliitim teinama koje potiu od nebeskih tela
i dovodimo ih u vezu s onim to moe da ivi u dui. Kada posmatramo
svemir mi opet traimo mogunost da ono prostorno - fiziki obuh-
vaeno, izrazimo u isto vreme i moralno. Ako znamo da u teini ivi
voljni element i da je s druge strane volji suprotstavljena svetlost, onda
smemo rei: S Marsa, Jupitera i Venere se odbija svetlost; u isto vreme
u silama tee ivi modifikacija nastala uz pomo svetlosti. Znamo da u
svetlosti ive kosmike misli koje umiru, dok u silama tee ive due,
zato to se one kreu kroz prostor. Mi svet posmatramo fiziki, meutim
posmatramo ga i moralno. Ne postoje fiziko i moralno jedno pokraj
drugoga, ve je samo ovek u svojoj ogranienosti sklon da kae da je s
jedne strane fiziko, a s druge moralno. - Ali to nije tano, to je u sutini
jedinstveno, samo to se posmatra s razliitih strana. Svet koji se razvija
ka svetlosti, istovremeno se razvija ka nadoknadi koja se objavljuje.
Smisleni poredak sveta proizilazi iz prirodnog svetskog poretka.
ovek mora da bude naisto sa tim da se do ovakvog posmatranja
sveta ne stie putem filozofske interpretacije, ve se ovek razvija tako
to uz pomo duhovne nauke postepeno ui kako da produhovi fizike
pojmove; samim tim, oni sami od sebe prelaze u moralno. I kada ovek
101
Tabla 11
desno
krug i
strela
bele
take
srednja
taka
ui da kroz fiziki svet prozre svet u kojem prestaje fiziko a poinje
duhovno, onda on i spoznaje da je moralno upravo u tome.
Vidite, na osnovu izvesnih predstava moglo bi se zaista doi do toga
da se, kako bih rekao, na sasvim ueni nain dui priblii sve ovo to
sam ja upravo ispriao - sada u pred kraj to i pokuati da Vam predsta-
vim, i ako je to moda van naina miljenja veine Vas. Ovde imate jednu
liniju koja nije elipsa, ve se razlikuje od elipse time to je vie savijena
[crte levo] - na graevinama esto viate ovakve linije, elipsa bi bila
otprilike ovakva [na crteu oznaeno takicama]. Meutim, ovo je
samo specijalni oblik te linije; ako se izmeni matematika jednaina
onda ova linija moe dobiti i ovaj oblik [lemniskata - krivulja nalik na
osmicu]. To je ista ona linija kao i prethodna. Jednu crtam uokolo i
zavravam ovde; drugi put, pod izvesnim pretpostavkama, ne idem
skroz do gore, ve okreem i zavravam dole. Meutim, ista linija ima
jo jedan oblik. Ako odavde ponem, onda moram prividno ovde i da
zavrim; sada moram da izaem iz ravni, iz prostora, moram da preem
ovamo i opet se vraam ovde. Sada opet moram da izaem iz prostora i
da nastavim ovde liniju i da je zavrim dole. Onda je to ista linija samo
neto modifikovana. To nisu dve linije, to je samo jedna linija, postoji
samo jedna matematika jednaina za obe; to je jedna jedina linija,
samo to sam morao da izaem iz prostora. Ako ovako nastavimo, onda
naime jo neto dolazi u obzir: jednostavno mogu da uzmem ovu liniju
[lemniskatu], ali moram da zamislim da se polovina ove linije nalazi u
prostoru: poto ovde treba da je zakrivim, moram da izaem i iz pros-
tora. E, onda je zavravam ovako: onda je druga polovina i samo je ona
van obinog prostora; dakle nije unutar njega. Mada je i ona tu. I ako bi
102
Tabla 10
levo i
dole
Tabla 11
levo
se ovakav nain predstavljanja, koji bi danas, recimo, matematiari
mogli sasvim da koriste da hoe, ako bi se on izgradio, onda bi se dolo
do druge predstave o izlaenju iz prostora i vraanju u prostor. To
svakako odgovara realnosti. Jer svaki put kada se bavite neim, onda i
razmiljate o tome; pre nego to neto hoete onda izlazite iz prostora,
a ako pokrenete ruku, onda se opet vraate u prostor. U meuvremenu
ste izvan, s druge strane prostora.
Ova predstava o drugoj strani prostora se mora potpuno razviti.
Tada se dolazi do prave nadulne predstave, ali pre svega dolazi se do
realne moralne predstave. Dananje shvatanje sveta tako teko moe da
predstavi sebi moralno u njegovoj stvarnosti, jer ljudi apsolutno sve to
ele da predstave, ele da predstave samo u prostoru, ele da odrede
meru, teinu i broj, dok zapravo stvarnost u svakoj taki, rekao bih,
pronalazi prostor i potom se opet vraa u njega. Postoje ljudi koji sebi
predstavljaju Sunev sistem, u Sunevom sistemu komete, pa kau:
Kometa se pojavljuje, zatim prolazi kroz jednu veoma dugu elipsu i
posle izvesnog vremena se vraa. - Ovo ne vai za veinu kometa. U
stvari je tako da se komete pojavljuju, izlaze, tu se raspruju, prestaju,
meutim s druge strane se opet stvaraju, stvaraju se i vraaju se; najzad
opisuju linije kojima se ne vraaju. Zato? Jer komete izlaze iz prostora
i vraaju se sa sasvim druge strane. U kosmosu je sasvim mogue da se
komete raspruju negde van prostora i da se s druge strane vraaju u
prostor.
Sutra Vas neu dalje muiti ovim stvarima koje sam Vam pokuao
predstaviti u poslednjih deset minuta, jer znam da su one veem broju
Vas sasvim strane. No ipak Vam moram ponekad skrenuti panju da bi
duhovna nauka mogla da rauna na to da najrazvijenije naune pred-
stave i sve ono to je danas ostalo bez duha, i to pre svega kod egzaktnih
nauka, da sve to zaista produhovi, kada bi postojala prilika ili drugim
reima, mogunost za tako neto. Na alost, mogunost ne postoji;
naroito kod takvih stvari kao to je matematika, itd. koje su danas
moda u najveoj meri ostale bez duha. I zbog toga je duhovna nauka,
kao to sam ve naglasio na otvorenom predavanju u Bazelu, za sada
odreena da obrazovanim laicima dokae svoju valjanost - to su joj i
prebacivali mnogi koji su eleli da budu samo ueni. Da uenjaci nisu
toliko bili u zabludi to se tie duhovnih posmatranja, onda duhovna
nauka ne bi ni morala puko da se dokazuje uenim laicima, jer ona
103
Tabla 10
dole
Tabla 11
lopta
gore
poludesno
prikaz
komete
kruno
poev od
gore
desno do
sredine
desno
Tabla 11
2. figura
levo
moe da rauna s najviim naunim predstavama i to s punom
egzaktnou zato to je svesna svoje odgovornosti.
U stvari, naunici se prema ovim stvarima ophode na najudniji
nain. Vidite, postoji jedan ueni gospodin - skoro sam ba na javnom
predavanju skrenuo panju na njega - koji je oigledno uo da se ovde,
u Dornahu, odravaju kursevi na fakultetu. On je naime uo ranije
neto o Waldorfskim kolama i ini mi se da je u Waldorfskim novosti-
ma proitao moj govor prilikom otvaranja Waldorfskih kola, i jo
jedan drugi sastav. U tom svom govoru iz konteksta sam imenovao jed-
nog pedagoga koji je po mnogo emu istomiljenik ovog uenjaka.
Gospoda koja tako esto odbacuju Antropozofiju, su u jednoj takvoj
prilici gotovo hipnotisana sugestijom i autosugestijom jer uju: Ovde
se spominje ovek koji je moj nauni istomiljenik. Zbog toga je gospo-
din postao veoma paljiv. Dakle bilo mu je oigledno teko zbog svega
onoga to se predavalo na fakultetskim kursevima u Dornahu. No, zbog
toga se on ipak nije libio da napie sledee: Na fakultetskim kursevima
antropozofa u Dornahu kod Bazela, odranim u jesen iste godine,
izreena je nada da e odatle potei velike, nove ideje, koje e pred-
voditi novi razvoj naeg naroda i udahnuti mu novi ivot. Onaj koji
dokae etike osnove ovog pokreta na osnovu njegove prave vrednosti,
nee moi da ima ovu nadu, ako se ove osnove kritiki ne provere, a ovi
redovi upravo daju povod za to.
E sada, zato su uopte ovi redovi i napisani. Dakle, kursevi na
fakultetima i njihova etika osnova moraju biti provereni i kritikovani,
i moraju imati posla sa neim to je samo jedan takav gospodin
deklamirao i to on naziva niskim moralnim nivoom, jer jedan ovakav
gospodin poinje svoj sastav, kome je inae dao ime Moralne zablude,
sledeim reima: U vremenima niskog moralnog stanja, koja nemaki
narod jo nije stvarno doiveo, preko je potrebno odbraniti velike
oblasti morala onako kako su ih to Kant i Herbart postavili, i ne doz-
voliti da nas ometu relativistika stremljenja. Da bi se ispunila tvrdnja
Frajherna fon tajna da jedan narod moe ostati jak samo onda ako
neguje vrline pomou kojih je i postao velik, mora da jedan od prvih
zadataka bude razreenje svih moralnih pojmova.
Ovaj ovek datira razreenje moralnih pojmova od perioda rata i
smatra da je vredno pomena - i to da je za aljenje to u ovom razreenju
uestvuje i jedan spis osnivaa Antropozofije u Nemakoj, Rudolfa
tajnera; mada se ne osporava idealistika osnova ovog pokreta koja
104
poiva na jakom unutranjem razvoju svake individue - naime, to je on
preuzeo iz par lanaka Waldorfskih novosti - i da se u njegovom planu
za trolanstvo ovekovog organizma, o kojem se govorilo u broju 222
Dana, mogu nai zdrave misli, neophodne za blagostanje naroda.
Meutim, u delu Filozofija slobode (Berlin 1918.) on preteruje sa
svojim individualistikim stavovima na nain koji vodi ka razreenju
socijalne zajednice i zbog toga mora biti odstranjen.
Dakle videete, Filozofija slobode napisana je iz niskog moralnog
nivoa proisteklog iz rata! Ovaj dobri ovek nije naravno, deset godina
obraao panju na Filozofiju slobode, koja je jo tad postojala, nego je
naime proitao samo poslednje izdanje iz 1918. godine, tako da nije
uzeo u obzir koliko je zapravo stara ova knjiga, i koliko smo mi daleko
otili i do kakvih smo sve tumaenja stigli, kada on jo nije ni govorio o
niskom moralnom stanju. No, dobro! Tako daleko je dogurala savesnost
ovog mladog stvaraoca. Taj ovek nije samo profesor filozofije, ve pre
svega pedagog. Dakle, on ne predaje samo na fakultetima, ve kao ped-
agog obrazuje i decu. I sam je tako dobro vaspitan da je oseao da je spis
Filozofija slobode napisan 1918. godine. Zbog toga mu je i lako da
izvetava o nameri ovog spisa. Zamislite: Filozofija slobode je izala
1893. Dakle ideje su nastale onda. Ako i prihvatimo da je delo nastalo
onda, kakav onda smisao imaju sledee rei koje predstavljaju kulmi-
naciju sastava: Ovi slobodni ljudi dr tajnera, upravo vie i nisu ljudi.
Oni su ve na Zemlji stupili u svet Anela. Antropozofija im je pomogla
u tome.
E sad, molim Vas lepo: Filozofija slobode izala je 1893. godine i
objavljena s namerom da ljudima prui jednu etiku, a Antropozofija
pomae ljudima da dopru do nje: Zar ne bi onda morala da postoji
neizreciva blagodet u sred raznovrsne pometnje ovog zemaljskog
ivota da bi se prolo u jedno takvo okruenje? Ako pretpostavimo da
jednoj maloj eti poe za rukom da sa sebe skine sve ljudsko i pree u
istije bivstvo u kojem je doputeno puno iivljavanje slobodnog s one
strane dobra i zla - ta onda ostaje irokoj masi ljudi u najveoj meri
isprepletanoj materijalnim nevoljama i brigama koje nosi ivot? Dakle
primeujete da je stvar predstavljena tako kao da se Filozofija slobode
pojavila u Berlinu 1918. godine, a Antropozofija je sluila tome da obra-
zuje one ljude predstavljene u ovoj knjizi!
Nai uenjaci sa ovakvom savesnou piu o stvarima. Sa istom
ovakvom savesnou pisao je jedan doktor teologije da se ovde navod-
105
no fabricira Hristova statua visoka 1 metar, na ijem su gornjem delu
luciferske crte, a dole ivotinjska obeleja, naspram ega stoji injenica
da svaka statua Hrista gore ima isto ljudsko, idealno lice, a dole trupac.
I to nije opisano tako kao da je njemu, doktoru teologije, to neko rekao,
ve on pie kao da je ovu injenicu on konstatovao, kao da je i sam bio
tamo. Sada sam se setio i jedne anegdote koju sam javno pomenuo u
Bazelu na predavanju, kako neko konstatuje da li je pijan ili trezan kada
se uvee vrati kui: treba lei u krevet i staviti cilindar kraj sebe na
pokriva; ako ga ovek normalno vidi - onda je trezan, ako ga vidi duplo
- onda je pijan. ovek mora da bude u tako nekom stanju da bi video
ono to je ovde uraeno kao Hristova statua, a na nain na koji je to
video ve pomenuti doktor teologije.
Na osnovu ovih napada moe se u ovom sluaju postaviti pitanje: ta
je sve ovo za teologe? ta je to za hriane? ta je to za mlade stvaraoce
koji imaju takav odnos prema istini i istinoljublju, i kako mora da izgle-
da jedna nauka ukraena jednim takvim oseajem za istinu i istinolju-
blje? Zapravo takvu nauku danas zastupa veina ljudi na propovedioni-
cama i u knjigama, oveanstvo ivi od ovakve nauke.
Pored svih drugih zadataka koje ima duhovna nauka, njen je zadatak
i da proisti duhovnu atmosferu od sveg neistinoljublja, od svih lai
koje ne vladaju samo u spoljanjem ivotu ve se mogu dokazati i u
dubinama pojedinih nauka. I upravo iz ovih dubina izbija onda ono to
tako razorno deluje u socijalnom ivotu. Treba skupiti snagu i pros-
vetliti ove stvari pravom svetlou. Meutim, za to je svakako neophod-
no da se ovek prvo zagreje za jedno posmatranje sveta koje zaista gradi
most izmeu moralnog i fizikog ureenja sveta, pri emu se svetlost
Sunca moe posmatrati istovremeno kao koncentracija zalazeih,
svetskih misli, a ono to izvire iz dubina Zemlje kao priprema za ono to
e iveti u budunosti kao klica, volja, kao svet proet voljom.
DVA OSNOVNA ZAKONA UENJA O BOJAMA U JUTARNJEM I
VEERNJEM RUMENILU I NEBESKOM PLAVETNILU
ZDRAVLJE I BOLEST
U VEZI SA UENJEM O BOJAMA
Odgovori na pitanja radnika prilikom gradnje Geteanuma
Dornah, 21. februar 1923.
106
Da bi se pravilno odgovorilo na poslednje pitanje, rei u pak neto
o bojama - koliko je to mogue.
ovek zapravo ne moe ni da razume boje, ako ne razume ljudsko
oko, jer boje se mogu samo okom opaziti. On ne zna kako bi jo mogao
da opazi boje, ali istina je da ih on opaa i na drugi nain, a ne samo
okom. Zamislite sada jednog slepog oveka. On se drugaije osea u
osvetljenoj, a drugaije u mranoj prostoriji. Meutim, to je tako slabo
da on to ni ne primeuje. To je tako slab oseaj, no za njega je on ipak
od velikog znaaja, iako ga ne opaa. Ni slep ovek ne bi mogao npr. da
ivi u podrumu, nedostajala bi mu svetlost. I postoji razlika u tome kada
se slepac dovede u svetlu prostoriju s utim prozorima ili u tamnu pros-
toriju, to se mene tie i u svetlu prostoriju, ali s plavim prozorima. To
utie sasvim drugaije na ivot. Meutim, to su stvari koje emo naui-
ti da razumemo tek onda kada shvatimo kakav odnos ima oko prema
boji.
Verovatno ste iz onoga to sam Vam ovde predavao ve zakljuili, da
su u oveku najvanije dve stvari. Dakle, dve stvari su najvanije u nje-
govom organizmu. Prva je krv; jer kada ovek ne bi imao krv, on bi istog
trenutka umro. On ne bi mogao da obnovi svoj ivot u svakom trenut-
ku, a ivot se mora stalno obnavljati. Dakle, zamislite telo bez krvi - vid-
eete oveka kao mrtav predmet. Ako zamislite telo bez nerava vid-
eete oveka koji izgleda kao i svaki drugi, no on ne bi imao svest; on
ne bi mogao da razmilja, da osea, da se kree. Dakle moramo zak-
ljuiti da je ovek svestan samo onda kada ima nerve. A za ivot mu je
potrebna krv. Znai, krv je organ ivota; nervi su organ svesti. Meutim,
svaki organ ima i nerve i krv. A ljudsko oko je u osnovi zaista ovek u
malom, ono ima nerve i krv, i ako zamislite oko kako izlazi iz glave (vidi
crte), onda se u tom oku ire venice. Onda se ire i mnogi nervi. Dakle,
vidite ta imate u ruci - nerve i cirkulaciju krvi, to isto imate i u glavi.
Dakle, u oku izgleda ovako: Zamislite sada kako na oko deluje spo-
ljanji, osvetljeni svet. Razmislite, pa najlake i moete zamisliti spo-
ljanji svet koji je osvetljen. Danju je spoljanji svet kojim prolazite
osvetljen - to se podrazumeva. Meutim teko je stei utisak o tom sas-
vim osvetljenom spoljanjem svetu. Pravi utisak dobiete, ako zamislite
poluosvetljeni svet u zoru i uvee, kada oko sebe vidite juta-rnje i
veernje rumenilo. Iz njih se moe mnogo nauiti.
Jer ta je zapravo prisutno u zoru i predvee? Zamislite izlazak sunca
(vidi crte). Sunce se uzdie. Dok se uzdie ono ne moe da sija pravo
107
na Vas. Sada crtam prividni tok, onako kako ga mi vidimo; zapravo se
pokree Zemlja, a Sunce ne, no sada to nema veze. Dakle, Sunce najpre
alje svoje zrake ovde, pa potom ovde. Znai kada Vi stojite tu, Vi onda
u zoru ne vidite sunce, ve osvetljene oblake. Ovde su oblaci. I zapravo
na ovim oblacima sedi svetlost.
E sad draga moja gospodo, ta je to zapravo? To je vrlo pouno. Poto
se Sunce jo uvek nije sasvim uzdiglo, ovde je jo mrano; ovde oko Vas
je jo uvek mrano, a tamo u daljini, nalaze se Suncem obasjani oblaci.
Da li to moete da razumete? Dakle, kada stojite ovde Vi vidite kroz
tamu oko Vas osvetljene oblake. Vidite svetlost kroz tamu. Stoga moemo
rei: u jutarnjem i veernjem rumenilu kroz tamu se vidi svetlost. Tada
takoe moete videti da je svetlost gledana kroz tamu crvene boje.
Znai, svetlost gledana kroz tamu ini se kao da je crvene boje. Svetlost
je crvena kada se posmatra kroz tamu.
Sada u Vam rei neto drugo. Zamislite da je ve prola zora i da je
dan i da slobodno gledate u vazduh, kako se to esto ini. I ta vidite?
108
Tabla 12
Tabla 12
Vidite takozvano plavo nebo. Ono dodue nije tu, no Vi ga ipak vidite.
Ono se, istina, nastavlja do u beskraj, a Vi ga ipak vidite i kako poput
plave ljuske obavija Zemlju. Zato je to tako?
Potrebno je samo da razmislite kako izgleda daleki svemirski pros-
tor - naime on je mraan. Daleki svemirski prostor je mraan. Sunce sija
samo na Zemlji i to zato to je oko Zemlje vazduh te se sunevi zraci
hvataju i ine svetlost, naroito kada prolaze kroz vlaan vazduh.
Meutim, u dalekom svemirskom prostoru potpuno je crno, mrano.
Iako da bi ovek, kada bi i po danu stajao tu i gledao kroz tminu, morao
videti crno. Meutim, ne vidi se crno, ve plavo, jer je sve okolo osvetlje-
no suncem. Vazduh i voda u vazduhu su osvetljeni.
Dakle, kroz svetlost vidite sasvim jasno tamu. Kroz svetlost, kroz
osvetljenje vidite tamu. Stoga moemo rei da je tama kroz svetlost
plave boje.
To su dva osnovna zakona uenja o bojama koje jednostavno moete
uoiti posmatranjem okoline. Ako jutarnje i veernje rumenilo shva-
tite na pravi nain, onda kaete: svetlost viena kroz tamu, mrak, crvene
je boje. Kada danju gledate tamno prostranstvo neba kaete: tama pos-
matrana kroz svetlost je plave boje, jer je sve oko Vas osvetljeno.
Vidite, na ovakav sasvim prirodan nain ovek je uvek posmatrao;
sve dok ljudi nisu postali pametni. Jo su narodi starog veka u Aziji
znali da je svetlost kroz tamu crvena, a tama kroz svetlost plava, kada su
bili jo pametni na nain koji sam Vam onomad objasnio. Ovako su svet
posmatrali ak i stari Grci. To se protezalo kroz itav srednji vek sve dok
ljudi nisu postali pametni, negde u 14., 15., 16., 17. veku. Kada su napokon
postali pametni, poeli su da izmiljaju svakojake vetake nauke i da se
udaljavaju od prirodnog. I onda je jedan od njih izmislio jednu posebno
vetaku nauku o bojama; bio je to englez Njutn, koji je od sve svoje
pameti (nadam se da znate u kom smislu upotrebljavam sada re pamet,
naime zaista ozbiljno) rekao ovako neto: Pogledajmo dugu (jer kada
ovek postane pametan on vie ne posmatra ono to je prirodno, to se
pojavljuje svaki dan, zoru i vee, ve neto sasvim neobino, zar ne;
neto to bi se trebalo razumeti tek onda kada se u istraivanju daleko
dogura) - no; Njutn je rekao: Pogledajmo dugu. U njoj vidimo sedam
boja, to su: crvena, narandasta, uta, zelena, plava, indigo plava, lju-
biasta. To su sedam boja koje se u dugi vide po tom redosledu kojim je
napisano. Kada pogledate dugu, onda ove boje moete sasvim jednos-
tavno da razlikujete.
109
Njutn je stvorio jednu vetaku dugu tako to je zamraio svoju sobu,
pokrio prozor crnim papirom, na kojem je napravio malu rupu. Time
je dobio sasvim malu svetlosnu traku. U nju je uneo prizmu, staklo koje
tako izgleda, trouglasto staklo iza koga je postavio zastor.
Dakle, imao je prozor s rupom, malo svetlosno strujanje, prizmu i
iza nje zastor. Tada se pojavila duga; pojavile su se crvena, narandasta,
uta, zelena, plava, indigo, ljubiasta, sve ove boje. ta je Njutn rekao?
Rekao je: ovde prodire bela svetlost; uz pomo prizme dobijam sedam
duginih boja. Dakle ovih sedam boja ve se nalaze unutar bele svetlosti,
potrebno ih je samo izvui. - Vidite, to je najjednostavnije objanjenje.
Neto se tumai tako to se kae da to neto ve postoji unutar neega,
treba ga samo izvui.
U stvari je on morao rei sebi: S obzirom da nemam obino staklo,
ve prizmu, tj. staklo s takvom picastom konvergentnom povrinom,
naspram koje stavljam zastor, onda s jedne strane svetlost koja prolazi
kroz taman prostor postaje crvena, te s te strane imamo crvenu boju, a
s druge strane se javlja plava boja, jer tama prolazei kroz svetlost post-
aje plava. Ono to je izmeu toga jesu upravo prelivi. Mora da je to sebi
rekao.
Meutim, vreme je tako da se uvek pokuava da se sve u svetu objas-
ni na taj nain, da se sve trai unutar onoga iz ega bi se neto i trebalo
objasniti. To je najjednostavniji nain, zar ne? Kada treba da se objasni
npr. kako je nastao ovek onda se kae: Pa, on se ve nalazi u jajetu
majke i odatle se razvija. To je fino objanjenje kada se kae . . . [prazni-
na u tekstu] - Kao to ste videli nama to i nije tako lako. Mi moramo
pozvati u pomo itav svemir koji tek onda stvara jaje iz majke. Meutim,
prirodna nauka pokuava da sve ... [praznina u tekstu]. Njutn je dakle
110
Tabla 12
Tabla 12
rekao: Ve Sunce u sebi sadri sve boje, potrebno ih je samo izvui iz
njega.
Meutim, to uopte nije tako. Kada Sunce u zoru hoe da stvori
rumenilo, ono mora prvo da obasja oblake, a mi moramo da kroz tamu
vidimo crvenu boju. A kada je nebeski svod plav, to onda nije od Sunca,
jer Sunce tu ne sija, tu je mrano, tamno, a plavu boju vidimo zahvalju-
jui osvetljenom vazduhu na zemlji. Tada dakle vidimo tamu kroz svet-
lost - plava boja.
Zakljuak je da bi trebalo stvoriti jednu pravu fiziku u kojoj bi se
moglo videti kako se kroz prizmu s jedne strane vidi svetlost kroz tamu,
a s druge strane tama kroz svetlost. Meutim, za ljude je to isuvie neu-
godno. Oni misle da je najbolje rei da je sve u svetlosti i da to treba
samo izneti iz nje. - Onda bi se moglo rei ak i da je jednom u svetu
postojalo dinovsko jaje, koje je sadralo itav svet i da smo iz njega mi
sve izvadili! - To je Njutn uinio s bojama. Meutim, u stvari se itava
tajna boja moe sasvim razgonetnuti kada se na pravi nain razume
jutarnje rumenilo i nebesko plavetnilo.
Cela stvar mora da se posmatra u odnosu na nae oko, i uopte u
odnosu na itav ljudski ivot. Svi znate da postoji jedno bie koje se
posebno uzbuuje crvenom bojom - dakle onda kada svetlost deluje
kroz tamu: to bie je bik. Svima je dobro poznato da se bik strano
uzbuuje zbog crvene boje. To dakle znate s jedne strane. Neto od te
bikove prirode ima i ovek. On se ne uzbuuje direktno od crvene boje,
ali ete primetiti pojavu da kad ovek stalno ivi pod crvenom svetlou
da je i on pomalo uznemiren. Postaje kao bik. ak sam i upoznao pesni-
ke koji nisu mogli da stvaraju u svom normalnom telesnom stanju; onda
bi uvek sedali u sobu u kojoj su svetla zasenili crvenim zastorom. Nakon
toga bi dobili inspiraciju i mogli bi da stvaraju. Dakle, bik se razjari,
ovek na ovaj nain moe da stvori i pesmu, kada se izloi crvenoj svet-
losti! Stvar je samo u tome da li ta pesnika inspiracija dolazi od spolja
ili iznutra. To, dakle imamo s jedne strane.
S druge strane, saznaete da ljudi koji su prozreli te stvari, mogu
uiniti one koji to nisu prozreli sasvim pitomim, ak i poniznim, ako
upotrebe plavu boju ili crnu, potpuno crnu boju. Tako su na primer za
vreme adventa u katolicizmu, crkve, ali pre svega odore plave boje, jer
tada bi ljudi trebalo da budu ponizni. I oni takvi zaista jesu. ovek osea
kao da je sroen s poniznou. A posebno ako je pre toga izbacio sve iz
sebe - poput bika, kao to je to sluaj za vreme poklada
5
, kada se oblai
111
ne samo tamna, ve sasvim crna odea. Kroz svoje divljanje ovek post-
aje ponizan. Trebalo bi i tamo gde postoje dve pokladne nedelje, duplo
produiti i vreme posta! Ne znam samo da li e se to i desiti. Iz svega
ovoga ete zakljuiti da na ljude na sasvim razliiti nain deluje to, da li
ovek svetlost opaa kroz tamu - crvena boja, ili tamu opaa kroz svet-
lost - plava boja.
Posmatrajte oko. U njemu su nervi i krv. Kada oko gleda crvenu
boju, zoru ili bilo ta crvene boje, ta ono pritom doivljava? E pa vidite,
kada oko posmatra crvenu boju, onda crvena svetlost proima ove sas-
vim fine venice. I crvena svetlost je svojstvena po tome to uvek poma-
lo razara krv. Samim tim razara i nerv, jer on moe da ivi samo kada ga
proima krv. Tako i bik osea kad stoji spram crvene: Sto mu gromova,
itava krv u glavi mi je razorena! Moram se odupreti tome! Zato on i
podivlja, jer ne eli da dopusti da mu neto razara krv.
Meutim, ovo je veoma dobro, ne ba moda kod bika, ali kod ove-
ka i drugih ivotinja jeste. Jer kad god pogledamo u crvenu boju i krv
nam se malo razori, onda s druge strane deluje itavo telo tako to bolje
alje kiseonik u oko kako bi se krv ponovo stvorila.
Razmislite samo kako je to jedan divan proces: Kada se svetlost gleda
kroz tamu (dakle crvena boja), onda se najpre razara krv, iz tela se isi-
sava kiseonik da bi potom kiseonik oiveo oko. Sada znamo kada
oivimo u oku, da je zapravo crveno negde tu. No, da bismo mogli da
opazimo tu crvenu boju mora prvo da nam se pomalo razori krv, nerv.
U oko treba da poaljemo ivot, tj. kiseonik. I na sopstvenom oivljavanju
oka, tom buenju oka, primeujemo da je tu negde crvena boja.
Vidite sad, samim tim da ovek pravilno opaa crvenkastu svetlost i
da je uvek moe pravilno prihvatiti, samim tim je ovek zdrav. Jer
kiseonik koji dolazi iz tela, oivljava tada itavo telo i sam ovek dobija
zdravu boju u licu. On zaista oivljava.
Nije to sluaj samo kod onoga ije je oko zdravo i koji vidi, ve i kod
onoga ije oko nije zdravo i koji ne vidi; jer svetlost deluje kroz svetle
boje; tada oivljava ovekova glava i ta ivost deluje na itav organizam
i daje mu zdravu boju. Kada ivimo u svetlosti i kada moemo svetlost
pravilno da prihvatimo, onda dobijamo i zdravu boju.
Zbog toga je ve veoma vano da ovek ne bude odgajan u mranim
prostorijama u kojima bi mogao postati mrtav i ponizan, ve u svetlim,
ukastim ili crvenkastim prostorijama u kojima bi putem svetlosti
pravilno preradio kiseonik u sebi. Iz toga zakljuujete da sve to je u
112
5
karneval (prim. prev.)
vezi sa crvenom bojom, kod oveka je zapravo i u vezi sa razvojem krvi.
Kada opaamo crvenu boju, nerv biva razoren.
Zamislite sada da kroz svetlost gledamo tamu - plava boja. Tama ne
razara nau krv; ona nam ostavlja krv nerazorenu. Dakle, i nerv ostaje
nerazoren, zato to je i krv takva. Rezultat toga je da se ovek u sebi
zaista dobro osea. Takav oseaj potie od injenice da plava boja ne
napada ni krv ni nerv. A u poniznosti ima neega rafiniranog. Naime,
kada se gore za oltarom nalaze svetenici u plavoj ili crnoj odori, a dole
sede ljudi koji konstantno posmatraju plavu odeu, onda se tim ljudima
ne razaraju vene i nervi u oku te se oni tu oseaju strano dobro. Zapravo
sve slui tome da se ljudi dobro oseaju. Nemojte samo da verujete da
se to ne zna! Jer ti ljudi su znali jo onu staru nauku. Novija nauka nas-
tala je kod prosveenih ljudi, kao to je npr. Njutn.
Moemo zakljuiti: plava boja stvara u oveku unutranji oseaj
zadovoljstva, za njega je to nesvesno, ali u sebi samom on osea da tu, u
plavoj boji on moe lako da ivi. Tu ovek osea sebe, a kod crvene boje
on osea kao da neto eli da prodre u njega. Moglo bi se rei da kod
plave boje nerv ostaje neoteen, a telo alje oseaj zadovoljstva u oko
i samim tim u itavo telo.
Dakle primeujete, to je razlika izmeu plavih i crvenih boja. uta
boja je samo varijanta crvene, a zelena varijanta plave boje. Samim tim
se moe rei: s obzirom na to koliko u oveku deluju nerv ili krv, toliko
on vie osea crvenu ili plavu boju.
Vidite, to se moe primeniti i na bojama. Dakle, ako pokuam u
slikarstvu da na pravi nain stvorim crvenu boju, onda moram stvoriti
boju koja sadri sve ono to je potrebno da bi pokrenulo oveka da u
sebi razvije kiseonik. I tako se malo pomalo dolazi do toga da se za
slikarstvo dobija crvena boja kada se pokua dokazati koliko ugljenika
sadre materije u svetu. Ako na pravi nain pomeamo ugljenik i druge
supstance, onda dobijam tajnu bojenja crvenom bojom. Dakle, ako
113
Table 12+13
upotrebim biljke kako bih dobio slikarske boje, onda se pre svega radi
o tome da sve svoje postupke, kao to su mrvljenje, paljenje itd. uredim
na takav nain da mi slikarska boja sadri ugljenik. Ako ona na pravi
nain sadri ugljenik onda dobijam svetlu, crvenkastu boju. Ako nasu-
prot ovome, imam takav materijal koji sadri puno kiseonika - dakle ne
ugljenika ve kiseonika - i ako mi poe za rukom da unesem kiseonik
kao kiseonik, onda dobijam tamnije boje, tj. plavu boju.
Kada u biljci spoznam ono ivo, onda otuda mogu stvoriti zaista
svoje boje.
Zamislite da uzimam suncokret. On je sasvim ut, dakle, svetle je
boje. uta je bliska crvenoj, tj. svetlosti vienoj kroz tamu. Ako sun-
cokret obradim tako da u svoju slikarsku boju unesem pravi postupak
koji se nalazi u cvetu, onda dobijam jednu dobru utu boju kojoj
spoljanja svetlost ne moe mnogo da naudi; jer cvet suncokreta je ve
ukrao od sunca tajnu stvaranja ute boje. Dakle, ako u svom slikarstvu
dobijem isti postupak koji poiva i u suncokretovom cvetu, onda mogu
da pravilno nanesem utu boju, ako je ona dovoljno gusta.
Sada u recimo da uzmem neku drugu biljku, npr. vodopiju
6
- to je
plavi cvet koji raste uz ivicu puta; ako imam ovu plavu biljku i ako elim
da iz nje dobijem neku slikarsku boju, onda to neu moi; od nje neu
dobiti nita. Meutim, neto od nje mogu i da dobijem ako koren
obradim na pravi nain; ovde poiva postupak koji zapravo biljku boji
u plavo.
Kada je cvet ut, onda se u cvetu deava to to stvara utu boju;
meutim, ako je cvet plav, onda je koren taj koji prodire do cveta. Dakle,
ako elim da napravim plavu slikarsku boju onda moram da upotrebim
koren ivite
7
kako bih dobio tamniju plavu, ili koren vodopije da bih
dobio plavu slikarsku boju. Moram ih obraditi hemijskim putem i to u
tolikoj meri da mi daju plavu boju.
Na ovaj nain mogu stvarnim izuavanjem da doem do toga da iz
biljke dobijem slikarske boje. Do toga ne mogu stii Njutnovim putem
koji jednostavno kae: Pa da, u sunevoj svetlosti je sve, ja to samo treba
da iznesem odatle. To se moda moe upotrebiti samo u novaniku. Sve
to potroim za jedan dan moram ujutru imati u novaniku. Tako to
zamiljaju ovi pametni ljudi, kao da je svet jedna velika vrea u kojoj se
sve nalazi. Meutim, to ovde ipak nije sluaj.
114
6
cikorija
Mora se znati kako se to npr. uta boja nalazi u suncokretu ili
maslaku, a kako plava u vodopiji. Postupci koji vodopiji ili iviti daju
plavu boju nalaze se u korenu; dok se postupci koji suncokret ili
maslaak boje u uto nalaze u cvetu. I tako moram u ponovo oivljenoj
hemiji da oponaam proces cvetanja biljke iz kojih onda dobijam svetle
boje. Kada oponaam procese koji se odvijaju u korenu, onda dobijam
tamne boje.
Vidite, ovo to sam Vam sada ispriao je s jedne strane neto to je
razumljivo pravom ljudskom razumu, dok je u osnovi ova pria s dugom
sastavljenom od crvene, narandaste, ute, zelene, plave, indigo-plave,
ljubiaste zapravo nestvarna.
U istoriji se sve tako odigralo da su uopte svi ljudi u Geteovo vreme
verovali u ono to je Njutn poduavao: Sunce je veliki dak u kojem se
skrivaju takozvanih sedam boja. Potrebno ih je samo iakati da bi se
pojavile. U to su verovali svi ljudi. O tome se uilo, ui se jo i danas.
Gete je bio taj koji nije verovao u sve ove stvari, ve je eleo da se i
sam uveri u injenice o kojima se svugde uilo. A inae ljudi obino
kau da ne veruju u autoritete. Meutim, kada se doe do toga da se
veruje u ono to se ui na fakultetima, onda u to ljudi danas strahovito
veruju, veruju u sve emu ih poduavaju. Gete nije eleo da neprikos-
noveno veruje u sve, ve je eleo sam da sve to dokae uz pomo apara-
ta kao to je prizma i slino, koje je pozajmio s univerziteta u Jeni, i
mislio je: Sada u i sam uiniti ono to su uinili profesori i onda u
videti o emu je tu zapravo re.
Naravno, Gete nije odmah doao do toga i aparati su dosta dugo bili
kod njega, a da on nije nita uinio. U to vreme radio je upravo neto
drugo. A onda je dvorskom savetniku Bitneru vreme postalo predugo,
aparati su mu bili potrebni i hteo je da ih mu Gete vrati. Tada je Gete
rekao: Moram na brzinu neto uiniti! - i dok ih je ve pakovao, pogledao
je kroz prizmu. Rekao je samom sebi: Mora da i beli zid lepo izgleda u
dugama, umesto bele boje mora da se pojavljuju crvena, zelena, uta
itd. boja. - Pogledao je kroz prizmu i ve se unapred radovao da e itav
zid videti u razliitim bojama, no nije video nita: Zid je bio beo kao i
ranije, jednostavno samo beo. Gete je naravno bio isuvie iznenaen.
ta se to onda nalazi iza, pitao se. I vidite, iz ovoga je proizalo itavo
njegovo uenje o bojama. Rekao je: itava stvar se mora jo jednom
prekontrolisati. Narodi staroga veka su rekli: svetlost viena kroz tamu
115
7
indigo biljka
= crvena boja, tama gledana kroz svetlost = plava boja; kada crvenoj
postepeno dajem prelaze nastaje uta boja; kada plavu uspnem do
crvene onda ona s jedne strane postaje zelena, a s druge ljubiasta. To
su prelivi. I tako je Gete preradio svoje uenje o bojama i ono je istina
postalo bolje nego u srednjem veku.
I eto, mi danas imamo jedno uenje o bojama posmatrano od strane
fiziara kao dak iz koga se vade svih sedam boja i koje se svugde
poduava, i s druge strane imamo Geteovo uenje o bojama koje plavet-
nilo neba, jutarnje i veernje rumenilo razume na pravi nain, isto kao
to sam Vam i ja sada objasnio. Postoji oigledna razlika izmeu
Njutnovog i Geteovog uenja o bojama. Tu razliku ljudi najpre ne
zapaaju; jer oni posmatraju stvari kao i fiziari. Oni ue o Njutnovom
uenju o bojama, koje se pre svega nalazi u svim knjigama. Moe se na
veoma pametan nain zamiljati kako se u dugi pojavljuju - crvena,
narandasta, uta, zelena, itd. boja. No, stvar nije takva kada je tu priz-
ma! Meutim, vie se ne razmilja o ... [praznina u tekstu]: Pristalice
Njutna to ve znaju, ali ne ele to sebi da priznaju. Naime, kada se s
jedne strane posmatra kia, onda se kroz Suncem obasjanu kiu vidi
tama, vidi se plava boja duge. Meutim, ispred toga se onda vidi povrina
na kojoj se kroz tamu vidi svetlost tj. s druge strane crvena boja. Dakle,
sve se moe objasniti na isti nain: Svetlost kroz tamu je crvena, tama
kroz svetlost je plava.
Kao to je ve reeno, ljudi posmatraju sve na nain na koji im fiz-
iari to objanjavaju, a s druge strane posmatraju slike na kojima su
upotrebljene boje i ne pitaju se dalje zato je ovo crveno, a ovo uto, ne
povezuju dve obine stvari.
Da, draga moja gospodo, slikar mora da ih povezuje. On ne moe
samo da zna da je ovo ovde dak u kome se nalaze sve boje - jer on ni u
kom sluaju ovde nema posla ni sa kakvim dakom - ve slikar mora da
iz ivih biljaka ili drugih ivih materija izvlai ono pravo, kako bi mogao
da svoje boje pomea na pravi nain, mora da razume ... [praznina u
tekstu]. Zbog toga je stanje danas takvo da slikari zaista razmiljaju o
tome, no postoje i slikari koji uopte ne misle, ve jednostavno kupuju
svoje boje; meutim, oni koji razmiljaju o tome na koji bi nain dobili
neku boju i kako bi trebalo da je upotrebe, oni kau: Treba poi od
Geteovog uenja o bojama. Ono nam neto kazuje. S Njutnovim uen-
jem o bojama, svojstvenim za fiziara, ne moemo mi, slikari, nita. -
Dakle, publika ne povezuje slikanje sa uenjem o bojama fiziara. A
116
Table 11+12
slikar! On i zbog toga voli Geteovo uenje o bojama. Slikar kae sebi: O,
Boe, fiziari nisu naa briga; oni govore neto u vezi sa njihovom stru-
kom. Oni mogu da rade ta hoe. Mi se drimo starog Geteovog uenja
o bojama. - Slikari sebe smatraju umetnicima i misle da je nepotrebno
da zalaze u uenje fiziara. Pa to je ak i neprijatno. Time dolazi do
neprijateljstva i mnogo ega drugog.
Tako se i sve stvari danas nalaze izmeu onoga to o bojama pie u
knjigama i onoga to zapravo jeste. Kod Getea je postojala jednostavna
elja za odbranom istine, koja ga je terala da se usprotivi Njutnovoj i
modernoj fizici. Zapravo se i ne moe stvarno razumeti priroda, a da se
ne doe do Geteovog uenja o bojama. I zbog toga je sasvim prirodno
da se na jednom Geteanumu brani i Geteovo uenje o bojama. Meutim,
onda kada se ne ostaje samo kod religioznih ili moralnih podruja,
nego se zalazi i u pojedine delove fizike, onda ovek za sobom ima
gomilu fiziara koji ga progone.
Dakle, vidite da je odbrana istine u dananje vreme neto izuzetno
teko. Meutim, potrebno je samo da vidite na kakav to komplikovan
nain fiziari objanjavaju plavetnilo neba! Naravno, ako poem od
pogrenog principa, a pritom elim da objasnim neto jednostavno
kako se npr. crni kosmiki prostor promatran kroz svetlost vidi plavo,
onda od svega toga moram napraviti strahovito komplikovano
objanjenje. A tek zora i vee! Ova poglavlja uglavnom poinju ovako:
Da, plavetnilo neba danas jo uvek nije sasvim objanjivo; moglo bi se
iz ovoga protumaiti i ovo i ono. - Uz pomo svega onoga to fiziari
imaju u onoj maloj rupi kojoj se Gete toliko rugao, a kroz koju oni
proputaju malo svetlosti u sobu, kako bi onako u mraku ispitali svet-
lost, uz pomo svega toga ne mogu se objasniti ak ni najjednostavnije
stvari. I tako se i dolazi do toga da se najzad ne razume nita vie vezano
za boju.
Ako se razume da razaranje krvi i potom oivljavanje ... [praznina u
tekstu] - jer kad u sebi imam krv razorenu svetlou, onda pozivam sav
kiseonik u sebi i oivljavam se; na taj su nain ljudi zdravi. Ako je oko
mene neprestano tama ili neto plavkasto, onda neprestano oivljavam;
no, to mi je previe, te postajem bled jer sam prepun ivota. Tako se s
jedne strane moe zdravo crvenilo kod oveka razumeti na osnovu pri-
manja kiseonika kada se ovek pravilno izloi svetlosti, a bleda boja lica
moe se razumeti iz neprestanog primanja ugljenine kiseline. Ona je
117
suprotna od kiseonika, ona eli da ue u moju glavu. To me i ini
bledim.
Danas u Nemakoj moete videti gotovo samo bledu decu. No, to
potie od
injenice da ima isuvie mnogo ugljenine kiseline. A kada ovek stvara
previe ove kiseline - ugljenina kiselina nastaje sjedinjenjem ugljenika
i kiseonika -, tada on upotrebljava ugljenik za stvaranje te kiseline.
Dakle, u jednom tako bledom detetu onda se sav ugljenik koji ono ima,
neprestano pretvara u ugljeninu kiselinu. Zbog toga je ono bledo. ta
ja onda moram da radim? Moram da mu dam neto ime e se spreiti
to veito stvaranje ugljenine kiseline, ime e izostati i ugljenik. A to
mogu da uinim onda ako mu dam karbonatni kre. Time se ponovo
pokreu funkcije, o tome sam Vam ve priao sa sasvim druge take
gledita, i ovek zadrava ugljenik koji mu je potreban i ne pretvara ga
neprestano u ugljeninu kiselinu. Kiseonik se sada penje u glavu i
oivljava procese u njoj, ivotne procese, jer se ugljenina kiselina sas-
toji od ugljenika i kiseonika. Kada je kiseonik predan ugljeninoj kise-
lini, onda su potisnute ivotne funkcije.
Kada bih na primer, bledog oveka doveo u predeo pun svetlosti,
onda bi on bio podstaknut da ne predaje neprestano sav svoj ugljenik
ugljenikoj kiselini, jer svetlost isisava kiseonik u glavu. Tada e on opet
dobiti zdravu boju. To isto mogu postii i uz pomo karbonatnog krea,
tako to dobijam kiseonik te ga ovek ima na raspolaganju.
118
Tabla 13
Sve mora da se povezuje jedno s drugim. Na osnovu uenja o bojama
mora se shvatiti i zdravlje i bolest. To ete moi samo ako poete od
Geteovog uenja o bojama, jer se ono zasniva jednostavno na zakonima
prirode, a nikako od Njutnovog uenja o bojama koje je u stvari
izmiljeno i koje nema veze sa prirodom, te i ne moe da objasni najjed-
nostavnije pojave kao to su izlazak i zalazak sunca i plavo nebo.
elim da Vam kaem jo neto. Zamislite sada stare pastirske narode
koji su gonili svoja stada i spavali pod vedrim nebom. Za vreme svog
sna, oni su bili izloeni ne samo plavom ve i mranom nebu. A tamo
gore nalazi se bezbroj, svetlucavih zvezda [nacrtano je].
Dakle zamislite mrano nebo s bezbroj sjajnih zvezda i ispod njega
oveka koji spava. Od tamnog neba potie sada proces umirenja oveka
i istinskog dobrog oseanja onoga koji spava. itav ovek je proet
tamom te je u sebi miran. Tama prouzrokuje san. No, ovde nad ovekom
sijaju zvezde. I svugde gde ga dodiruje njihov zrak, ovek se pomalo
uzbuuje. Iz tela tu struji kiseonik. I zraci zvezda susreu se sa zracima
kiseonika i ovek je sasvim proet ovim zracima kiseonika. I on postaje
odraz kiseonika u itavom zvezdanom nebu.
Dakle, stari pastirski narodi su itavo zvezdano nebo prihvatali u
svoja umirena tela i to kao u slikama koje su u sebe upisale protok
kiseonika. Onda su se budili. Imali su san o tim slikama. Iz toga je nast-
ala njihova nauka o zvezdama, prekrasna nauka o zvezdama. Oni nisu
sanjali da Ovan ima toliko i toliko zvezda, ve su zaista videli ivotinju
ovna, videli su bika, itd. i time su u sebi, u slikama, oseali itavo zvez-
dano nebo.
To je ono to nam je ostalo od starih pastirskih nauka kao pesnika
mudrost koja ponekad sadri isuvie mnogo toga to je jo i danas pou-
no. To se moe razumeti kada se zna da ovek alje svakom svetlosnom
119
Tabla 13
zraku, svakom zvezdanom zraku jedan zrak kiseonika i sam postaje
nebo, unutranje nebo kiseonika.
ovekov unutranji ivot jeste ivot u astralnom telu, jer on u snu
doivljava itavo nebo. Bilo bi nam veoma loe da ne potiemo od ovih
starih pastirskih naroda. Naime, svi ljudi vode poreklo od ovih naroda.
Na osnovu nasledstva mi jo posedujemo spoznaju unutranjeg zvez-
danog neba. U snu, dok leimo u krevetu, jo uvek razvijamo- iako slabi-
je nego narodi starog veka - ovo seanje na nain na koji su jednom
davno pastiri leali u polju i u sebe upijali kiseonik. Mi vie nismo
pastiri, no ipak smo neto i nasledili, imamo neto to moda i ne
moemo najbolje da izrazimo, jer je izbledelo, utonulo u tamu. itavo
oveanstvo je deo iste celine. I ako ovek hoe da spozna to to danas
jo nosi u sebi, onda on mora da se vrati u stara vremena. Svi ljudi na
Zemlji su nastali od ovih naroda i u sebi nose njihovo naslee.
OD PROSTORNE PERSPEKTIVE DO PERSPEKTIVE BOJA
Dornah, 2. jun 1923.
Jue sam pokuao da objasnim da antropozofski pogled na svet
mora civilizaciju oveanstva dovesti do toga da umetnost ponovo
primi u sebe i to na intenzivniji nain, nego to se to moglo desiti pod
uticajem materijalizma ili naturalizma. Pokuao sam da pokaem kako
120
to, ako smem tako da se izrazim, antropozofski pogled posmatra tvor-
evine arhitekture, formu arhitekture, i kako ljudi oseaju umetnost
odevanja, iako se mnogi smeju kada se o tome govori kao o umetnosti,
jer je danas uopte ne smatraju umetnou. Zatim, skrenuo sam panju
i na to kako ovek moe da se posmatra na umetniki nain u odnosu
na njegovo telesno uoblienje i to tako to sam ukazao na ljudsku glavu
i na injenicu da je ona kosmiki odreena, te samim tim odreuje i
itavog oveka.
Pokuajmo sada jo jedanput da pred sebe postavimo vane
momente ovog trostrukog, umetnikog posmatranja sveta. Ako pogle-
damo arhitektonske forme, onda moramo u njima uoiti neto u smislu
onoga to sam Vam jue objanjavao, neto to ljudska dua donekle
oekuje kada na neki nain naputa fiziko telo, a posebno dok umire.
Kao to sam rekao, ona se za vreme njenog fizikog ivota na Zemlji
navikla da svojim fizikim telom stupi u prostorni odnos sa okolinom.
Ona doivljava forme prostora, no ove forme su zapravo samo forme
spoljanjeg fizikog sveta. Kada ljudska dua tokom smrti naputa fi-
ziki svet, ona u neku ruku trai prostor da utisne svoju sopstvenu
formu. Ona trai one linije, one povrine, najzad sve one forme kroz
koje se razvila iz prostora i ula u duhovni svet. A to su uglavnom arhi-
tektonske forme, dok god one i dolaze u obzir kao umetnike. Ako
hoemo da razumemo umetnost u arhitekturi, onda moramo da pos-
matramo kako dua naputa ljudsko telo, kao i njene potrebe kada osta-
vi prostor.
Da bismo uopte razumeli umetnost oblaenja, ukazao sam Vam na
radost odevanja kod primitivnih naroda - koji barem imaju zajedniki
oseaj o tome da su iz duhovnog sili u fiziki svet, da su utonuli u fiz-
iko telo, ali kao due govore sebi: U ovom fizikom telu ne oseamo
omot, ve neto drugo to bi mogli da osetimo shodno naem boravku
u duhovnom svetu. Tada i nastaje instinktivna, oseajna potreba da se
u tim bojama i u tim, ako smem tako da se izrazim, krojevima trai omot
koji bi odgovarao seanju iz predzemaljskog postojanja. Kod primi-
tivnih naroda ve u nainu oblaenja donekle vidimo nespretnu formu,
nespretni oblik astralnog bia oveka kakav je ovek imao pre nego to
se spustio u zemaljsko postojanje. Tako da i u arhitekturi uvek vidimo
stremljenje ljudske due nakon naputanja fizikog tela. U umetnosti
odevanja, ako se ona uopte moe i smatrati umetnou, vidimo ono
121
emu je ljudska dua stremila poto je iz duhovnog uronila u fiziki
svet.
Kada se onda na pravi nain osea ono to sam ja jue poslednje
izloio u vezi sa oblikom ovekove glave - koja predstavlja metamorfozu
njegovog telesnog oblika iz ranijeg zemaljskog ivota, kada se osea
pravi rezultat onoga to su stvorila bia viih hijerarhija u nebeskom,
duhovnom domu i to sve iz povezanosti snaga u proloj inkarnaciji,
onda se i razume i preobraaj ljudske glave, tj. njenog gornjeg dela. I
kada se osim toga razume i itav srednji deo glave, odnosno, oblik nosa,
donji deo oiju, onda i dobijamo ono to je pri formiranju glave prelo
iz duhovnog sveta, ve prilagoeno oblikovanju grudi kod oveka.
Oblik nosa je u vezi sa disanjem, dakle s onim to ve pripada oveku s
grudima. A ako pravilno razumemo donji deo glave, oblik nosa i brade,
onda ve uoavamo znake privikavanja na zemaljski ivot. Tako se moe
razumeti itav ovek. U svakom ispupenju gornjeg dela glave, u pojavi
donje lobanje ili njenom izostajanju, tj. u svim delovima lica moe se
osetiti kako u samoj formi neposredno oivljava nadulno bie oveka.
I onda se moe osetiti onaj intimni odnos ovekovog gornjeg dela lica
(i oblina uopte) sa nebesima, odnos srednjeg dela lica s prostranstvi-
ma Zemlje, u neku ruku sa svim onim to kao vazduh i kao etar okruuje
Zemlju, i moe se osetiti kako se ve u oblikovanju usta i brade (koji
stoje u unutranjem odnosu s itavim sistemom ovejih udova i sa
sistemom varenja) moe naslutiti okovanost oveka za Zemlju. itav
ovek se moe razumeti na isto umetniki nain, tj. kao kopija duhovnog
u neposrednoj stvarnosti.
Tako se moe rei: U vajarstvu se ovek posmatra duhovno, kakav je
on u stvari, arhitektura pokazuje kako dua naputa telo, a umetnost
oblaenja kako se dua opet uvlai u telo. - Umetnost oblaenja prika-
zuje neto to dolazi pre zemaljskog ivota, a arhitektura neto to dola-
zi posle. Zbog toga arhitektura polazi od graenja grobova, kao to sam
Vam to jue predstavio. Nasuprot tome, vajarstvo ukazuje na nain na
koji ovek svojom zemaljskom formom utie neposredno na duhovno,
kako on postepeno prevladava zemaljsko - naturalistiko, i kako on u
svakoj svojoj pojedinanoj formi i obliku predstavlja izraz duhovnog.
Posmatrali smo one umetnosti koje su bile u vezi sa prostornim for-
mama, dakle one koje moraju da prikau raspodelu odnosa izmeu lju-
dske due i sveta na primeru fizikog, prostornog tela.
122
Ako se spustimo jo jedan stepenik nie u besprostorno, onda iz
vajarstva prelazimo u slikarstvo. Slikarstvo se moe osetiti na pravi
nain tek onda, kada ovek moe da rauna sa slikarskim materijalom.
Danas, u petoj postatlantskoj epohi, slikarstvo je na odreeni nain naj-
jasnije i najjae poprimilo karakter koji vodi u naturalistiko. To je
moda najuoljivije u injenici da je zapravo u slikarstvu izgubljeno
dublje razumevanje boja i da je u novije vreme slikarsko razumevanje
postalo takvo da ono u stvari predstavlja, kako bih rekao, lano plasti-
no razumevanje. Danas bismo eleli da slikamo na platnu oveka koga
smo osetili plastino, vajarski. Tome se pridruila i prostorna perspek-
tiva, koja se zapravo pojavila tek u petoj postatlanskoj epohi i koja per-
spektivom linije izraava da je neto napred, a neto pozadi, tj. ona eli
da na platnu doara oblik prostora. Tako se ovek pre svega odrie
slikarskog materijala, jer slikar ne stvara u prostoru, ve na platnu, i
zato je besmisleno teiti za oseajem prostora kada je njegov prvi
materijal povrina.
Nemojte nikako misliti da se ja na nekakav fantastian nain suprot-
stavljam prostornom oseaju, jer je za razvoj oveanstva bilo neo-
phodno doarati prostornu perspektivu na povrini - podrazumeva se
da je do toga moralo doi. Meutim, to se mora opet prevazii. No, ne
na takav nain da ta perspektiva u budunosti ne bi trebalo da se
razume. Moramo je razumeti, meutim takoe moramo pronai nain
da se vratimo perspektivi boja kako bismo je opet imali. Za to naravno
nije neophodno samo teoretsko razumevanje, jer ni iz jedne vrste teo-
retskog razumevanja zapravo ni ne nastaje impuls za umetniko stvaran-
je, ve je potrebno da deluje neto jae, elementarnije od teoretskog
razumevanja. To se moe desiti. Stoga bih eleo da Vam preporuim da
se ponovo osvrnete na ono to sam jednom rekao o svetu boja, i to je
onda Albert tefan ponovio na svojstveno njemu divan nain, tako da
je taj prikaz mnogo bolji za itanje od onoga to je ovde prvobitno dato.
To se moe proitati u Geteanumu. To je prvo. Drugo, eleo bih da
razmotrite sledea pitanja. U prirodi vidimo boje. Na stvarima koje
brojimo, merimo, ukratko na svim stvarima koje fiziki tretiramo, mi
vidimo boje. Meutim, boja je zapravo neto duhovno i to bi moralo
antropozofima da bude sasvim jasno. ak i na mineralima vidimo boje,
a minerali su prirodna bia, nisu duhovna po onome kako ih mi vidimo.
Fizika je u poslednje vreme to sebi sasvim pojednostavila. Ona kae: Pa
da, boje se ne mogu nalaziti na mrtvom, materijalnom, jer su one neto
123
duhovno. Dakle, boje se nalaze unutar due, a spolja je neto mrtvo -
materijalno i tu vibriraju atomi. Atomi potom deluju na oko, na nerv, ili
na neto drugo to ostaje nedefinisano i onda u dui oivljavaju boje. -
To je samo tumaenje iz neznanja.
Da bi nam stvar bila potpuno jasna ili da bi se dovela do take na
kojoj bi se mogla razjasniti, posmatraemo mrtvi obojeni svet, miner-
alni svet. Kao to je reeno vidimo boje i na fizikim stvarima, na onome
to procenjujemo, brojimo, premeravamo. Na svemu tome vidimo
boju. Meutim, sve to to opaamo na stvarima ne daje boju. Fiziari
mogu da barataju s brojevima, zapreminom, teinom, a opet se ne
pribliavaju boji. Zbog boje e i fiziar upotrebiti izreku: Boje se nalaze
samo u dui.
eleo bih da se izrazim slikovito na sledei nain. Zamislite da u levoj
ruci drim crveni list, u desnoj, recimo, zeleni list i da pred Vama i
crvenim i zelenim listom izvodim odreene pokrete. Jedanput prekri-
vam crveni list zelenim, drugi put zeleni crvenim listom. Naizmenino
izvodim ove pokrete. Da bi pokreti bili karakteristiniji, zeleni list
pomiem prema gore, crveni prema dole. Recimo da sam to danas
izveo pred Vama. Nakon tri nedelje neu opet doneti ovde zeleni i crve-
ni list, ve dva bela lista i njih u na isti nain pokretati. Pae Vam na
pamet: Iako on sada ima bele listove, pre tri nedelje je izazvao odreene
opaajne utiske uz pomo crvenog i zelenog lista. Pretpostavimo sada
da svako od Vas ima tako ivu matu, te priseajui se vidi isti fenomen
koji je video pre tri nedelje sa zelenim i crvenim listom, i ako sad
pomeram samo dva bela lista. Vaa mata je toliko iva da ni ne pomiljate
na to da su to samo beli listovi, jer usled mojih istih pokreta vidite iste
harmonije boja koje sam u Vama izazvao pre tri nedelje. Pred Vama se
deava isto to i onda, bez obzira to sada nemam crveni i zeleni list -
nemam ak nikakvu boju - no izvodim iste pokrete.
E sad, neto slino se deava i u prirodi kada vidite, recimo, zeleni
dragi kamen. Samo to zeleni dragi kamen ne zavisi od Vae duevne
fantazije, ve apeluje na fantaziju skoncentrisanu u Vaem oku, jer
oveje oko je sa svojim krvnim ilama i nervnim nitima sazdano sve od
fantazije, ono je rezultat delotvorne mate. I kada gledate zeleni dragi
kamen ne moete ga ni videti drugaije nego onako kako je on pre
nebrojeno mnogo vremena izgraen od zelene boje iz duhovnog sveta,
tako ga i vidite, jer je Vae oko fantastian organ. U onom trenutku kada
ugledate zeleni dragi kamen, Vi svoje oko vratite u daleka vremena i
124
zelena boja Vam se pojavljuje kao takva, jer su boansko-duhovna bia
iz duhovnog sveta stvarala ovu supstancu zelenom bojom. Kada na
dragom kamenju vidite zelenu, crvenu, plavu, utu boju Vi gledate
unazad, u beskrajno davne prolosti. Naime, dok gledamo boje mi ne
vidimo samo ono to je sada tu, ve se vraamo u daleke vremenske
perspektive. Mi u stvari ni ne moemo da vidimo jedan obojeni dragi
kamen u sadanjosti, isto kao i kada stojimo u podnoju brda i ne
moemo videti neku ruevinu na njenom vrhu iako se nalazi u naoj
neposrednoj blizini. Poto smo od svega toga dosta udaljeni, moramo
to i posmatrati u perspektivi.
Kada pred nama stoji topaz mi ga ne moemo posmatrati samo u
tom sadanjem trenutku; moramo uzeti u obzir i vremensku perspek-
tivu. I podstaknuti dragim kamenom posmatramo vremensku pers-
pektivu i vidimo prauzrok stvaranja Zemlje pre lemurske epohe naeg
zemaljskog razvoja, i iz duhovnog posmatramo kako je stvoren dragi
kamen i vidimo i razlog zato je on obojen. Tu naa fizika ini neto
strano apsurdno. Ona pred nas stavlja ovaj svet, a iza - atome koji lebde
i koji u nama treba da stvore boje; meutim boansko - duhovna bia su
ta koja su pre beskrajno dugo vremena stvarala, i koja ponovo oivljavaju
u bojama kamenja i bude ivo seanje na njihovo predvremensko
stvaranje. Kada neivu prirodu vidimo obojenu, onda u odnosu na nju
oivljavamo seanje na davno prola vremena. I svaki put kada se u
prolee pred nama pojavi zeleni biljni prekriva, onda onaj koji razume
to izranjanje zelenila u prirodi shvata da ne gleda puku stvarnost, ve
se vraa u ono vreme u kojem je u toku stare Suneve epohe iz duhovnog
stvaran biljni svet i u kojem je to zelenilo izneto iz duhovnog sveta.
Vidite, mi pravilno posmatramo obojenost prirode onda kada nas
obojeno podstakne da u toj prirodi primeujemo davno boansko
stvaranje.
Potrebna nam je mogunost da umetniki ivimo s bojom. Tako na
primer, kao to sam i sm esto tumaio i kao to ste mogli da proitate
u predavanjima tampanim u Geteanumu, potrebno je povrinu
osetiti na odgovarajui nain kada se na nju nanese plava boja; tada kao
da se sve pomera unazad; kada je premaem crvenom ili utom bojom,
onda kao da se sve pribliava. Jer perspektiva boja, ne linije, je neto do
ega mi moramo opet doi: Oseaj povrine, udaljavanje i pribliavanje,
ali ne udaljavanje i pribliavanje uz pomo linijske perspektive koja
zapravo uvek eli varkom da doara plastino, ve udaljavanje i
125
pribliavanje uz pomo boja na povrini - intenzivno, ne ekstenzivno.
U sutini kad god elim da pokaem da je neto agresivno, da se na
povrini nalazi neto to eli da odskoi, onda slikam uto-crvenom
bojom. Ako je neto mirno i udaljava se od mene onda ga slikam plavo-
ljubiastom bojom. Intenzivna perspektiva boja! Kod svih starih slika-
ra, ak i kod slikara rane renesanse, videete apsolutan oseaj za ovu
perspektivu boje. Ona je postojala svugde, sve dok s petom postat-
lantskom epohom nije na mesto ove intenzivne perspektive stupila
linijska perspektiva.
Time se slikarstvo povezuje s duhovnim. Vidite, udno je to kako
ljudi danas razmiljaju kako bi prostor nainili jo veim prostorom,
ako ele da izau iz njega. I na ovaj materijalistiki nain oni upotre-
bljavaju etvrtu dimenziju. Meutim, ta etvrta dimenzija uopte ne
postoji, njen je zadatak samo da uniti treu dimenziju, kao to dugovi
unitavaju imovinu. im se izae iz trodimenzionalnog prostora ne
ulazi se u etvorodimenzionalni prostor ili to se mene tie, ulazi se u
etvrtu dimenziju prostora koja je u stvari dvodimenzionalna, zato to
je etvrta dimenzija unitila treu i preostala je samo druga kao jedina
realna, i kada se iz tree dimenzije fizikog prelazi u etersku sve je
odreeno kao dvodimenzionalno. Etersko moemo razumeti samo
tako, ako zamislimo da je orijentisano prema dvema dimenzijama.
Meutim, rei ete: ali i u eterskom se kreem odavde na onamo, tj. u
tri dimenzije. Samo to trea dimenzija za etersko nije ni od kakvog
znaaja, znaajne su uvek samo dve dimenzije. Trea dimenzija se
izraava samo nijansama crvene, ute, plave, ljubiaste, onako kako ih
nanosim na povrinu bez obzira gde se ta povrina nalazila; sve to u
eterskom ne menja treu dimenziju, samo se boja menja i sasvim je
svejedno gde postavljam povrinu, potrebno je samo da boju promen-
im na odgovarajui nain. Time ovek dobija mogunost da ivi sa
bojom, da ivi sa njom u dve dimenzije. Tako se od prostornih umet-
nosti ovek uzdie do dvodimenzionalnih umetnosti kao to je slikarst-
vo, i time prevazilazi puku prostornost. Sve to je u nama samo oseaj,
nema nikakve veze sa tri prostorne dimenzije, samo je volja u vezi sa
njima, oseaj ne, on je zatvoren u dve dimenzije. Samim tim pronalazi-
mo i ono to je u nama oseajno, a to je mogunost vraanja u ono to
slikarstvo moe da doivi u dve dimenzije, kada ove dve dimenzije zais-
ta razumemo na pravi nain.
126
Vidite, ovek se mora izvui iz trodimenzionalnog materijalnog,
ako eli da se iz arhitekture, umetnosti odevanja i vajarstva razvije do
slikarstva. Slikarstvo je umetnost za koju se moe rei da je ovek moe
doiveti duom, jer kad ovek kao slikar stvara ili uiva, onda on to
najpre doivljava duom. Meutim, on zapravo doivljava neto
spoljanje. On to i osea u perspektivi boja. Vie ne postoji nikakva raz-
lika izmeu spoljanjeg i unutranjeg. Ne moe se rei ono to se mora
rei u arhitekturi, da dua eli da stvara forme koje su joj potrebne da
bi gledala u telo. U vajarstvu bi dua elele da oblikuje forme u isto
oblikovanog oveka; tu je ovek postavljen u prostoru, u sadanjosti na
njemu prirodan nain. Sve to u slikarstvu ne dolazi u obzir. Tu nema
smisla govoriti o tome da je neto unutra, a neto spolja ili da je dua
unutra ili spolja. Dok dua ivi u boji, ona je neprestano u duhovnom.
Ono to se doivljava u slikarstvu jeste takozvano slobodno kretanje
due u kosmosu. Uopte se ne postavlja pitanje da li mi neku sliku
doivljavamo u svojoj unutranjosti, ili je posmatramo spolja dok je
gledamo obojenu ne uzimajui u obzir nesavrenost spoljanjih medija
boje.
Nasuprot tome, mi potpuno ulazimo u ono to dua doivljava kao
duhovno, kao duhovno-duevno, kada zaemo u muziku. Tada potpu-
no moramo da izaemo iz prostora. Muzika je linijska, jednodimenzi-
onalna. Ona se i doivljava u jednoj dimenziji, u vremenskoj liniji.
Meutim, ona se istovremeno doivljava tako da ovek svet osea kao
svoj vlastiti. Dua ne eli da pribavi vanost onome to joj treba dok
uranja u fiziko ili dok ga naputa, ona samo eli da u muzici doivi ono
to u njoj sada na Zemlji duevno-duhovno ivi i treperi. Ako se prouava-
ju tajne muzike onda se stie do onoga - o tome sam ve jednom govorio
- to su zapravo jo Grci mislili sa Apolonovom lirom, a zna se da su se
Grci zaista dobro razumeli u te stvari. Ono to se doi-vljava muzikom
jeste skriveno, ali oveku svojstveno prilagoavanje na unutranje har-
monino-melodine odnose svetskog postojanja iz kojih je on i sam
oblikovan. Predivne strune (one imaju sposobnost da preobraavaju),
jesu zapravo ovekove nervne niti koje se ire iz kimene modine. To
je Apolonova lira, ova kimena modina koja se zavrava u mozgu i iri
pojedine nervne niti po itavom telu. Na ovim nervnim nitima svira
duevno-duhovni ovek unutar zemaljskog sveta. Najsavreniji instru-
ment ovoga sveta je sam ovek, a svaki muziki instrument kao arob-
nim tapiem stvara po ovekovim merilima tonove i to umetnike,
127
Tabla 17
dok god on u zvuku strune nekog novog instrumenta neto osea, neto
to je putem nervnih vlakana i krvi povezano s njegovom konstituci-
jom. Dok god ovek ima nerve, on je u svojoj unutranjosti sainjen od
muzike i muziku umetniki osea, sve dok je muzikalno u skladu sa
tajnom njegove sopstvene muzikalne grae.
Kada se ovek posveti muzici, on onda apeluje na ono svoje duevno-
duhovno koje ivi na Zemlji. U istoj meri u kojoj Antropozofija otkriva
tajne unutranje duhovno-duevne prirode oveka, moi e one isto
tako uspeno da deluju na muziku, ne na puku teoriju, ve na muzika-
lno stvaranje. Razmislite, zaista nema nieg teorijskog u tome kada
kaem da posmatramo neivi materijalni svet. To to ga vidimo obojenog,
to je zapravo nae kosmiko priseanje. - Zahvaljujui pravilnom
antropozofskom posmatranju stvari, mi uimo da na bogovima koji su
delovali pre poetka vremena razumemo kako to oni u svom prast-
varanju prizivaju sebe u seanje u dragom kamenu, u obojenim pred-
metima i to samo posredstvom boja. Ako opazimo da su stvari obojene
zato to se bogovi kroz njih izraavaju, onda to izaziva onaj entuzijazam
koji proizilazi iz doivljaja u duhovnom. To nije nikakvo teoretisanje, to
je neto to neposredno moe ispuniti duu unutranjom snagom. Iz
ovoga ne proizilazi teorija umetnosti. Ovim moe biti podstaknuto
umetniko stvaralatvo, i samo uivanje u umetnosti. Zbog toga je i
prava umetnost pre svega traganje za povezanou oveka sa duhovnim,
bilo da je to duhovno ono koje ovek iekuje kada duom izlazi iz tela,
bilo da je to duhovno ono koje bi on eleo da sauva u seanju kada
uranja u telo, ili duhovno za koje osea da mu je blisko, poto puku
prirodu svoje okoline ne osea bliskom, bilo da je u duhovnom blii
svetu obojenog, svetu u kojem nestaje unutranje i spoljanje, u kojem
se dua kree kroz kosmos tako to pliva, lebdi, u kojem osea svoj sop-
stveni ivot u kosmosu i u kojem na svakom mestu moe putem boje da
postoji. Dua moe jo u zemaljskom da osea povezanost sa kosmiko-
duevno-duhovnim, kao to to osea u muzici.
E sada, stiemo i do pesnitva. Neto to sam rekao u odnosu na
pesnika oseanja starih vremena kada je pesnitvo bilo jo sasvim
umetniko, moe nam skrenuti panju na to kako su ljudi oseali ovo
pesnitvo kada su jo bili ivo povezani sa duhovno-duevnim svetom.
Ve sam jue priao o tome kako u pravom umetnikom vremenu ne
bi bilo prikladno prikazivati kako se Hinc i Kunc etaju po pijaci u
nekom malom selu, jer kada bi ovek otiao na tu pijacu i posmatrao
128
Hinca i Kunca, njihove pokrete, njihove razgovore, shvatio bi da su oni
uvek bogatiji od onih koje bi mogao opisati. Grcima u doba procvata
umetnosti inilo bi se sasvim apsurdnim prikazivati ljude na pijacama
ili u njihovim kuama. U naturalizmu se javila udna tenja da se u
pozoritu upotrebljavaju iskljuivo naturalistike scene, ak to se tie
i scenarija. Isto kao to slikarstvo ne bi bilo to, kada ovek ne bi slikao
na povrini ve bi se boja na neki nain oblikovala u prostoru, isto tako
ni pozorina umetnost nije umetnost kada se njena odreena, data, sce-
narijska sredstva ne shvate na umetniki nain. Zamislite samo, kada bi
ovek eleo da zaista sledi taj naturalistiki duh, onda on ne bi mogao
da od pozornice napravi nekakvu sobu i da ima gledaoce. On takvu
sobu ne bi mogao da napravi, jer takve sobe ne postoje, a i zimi bi se u
njima smrzavao. Prave sobe su zatvorene sa sve etiri strane. Ako bi
ovek eleo da odigra
neku predstavu sasvim naturalistiki, on bi onda morao da zatvori
pozornicu i odigra je iza bine. Ne znam samo koliko bi onda ljudi kupi-
lo ulaznice, ali s obzirom na naturalistiku realnost u pozorinoj umet-
nosti - morao bi da postoji i etvrti zid. O ovome sam govorio na kra-
jnje ekstreman nain, ali je to u svakom sluaju tano.
Moram da Vas upozorim na neto o emu sam Vam esto govorio.
Homer svoju Ilijadu poinje tako to kae: Pevaj mi, muzo, o srdbi
Pelejada Ahila. To nije nikakva fraza, to je injenica da je Homer imao
pozitivan doivljaj, da se on uzdigao do nadzemaljskog boansko-
duhovnog bia koje se sluilo njegovim telom, kako bi epiku umetniki
129
Tabla 14
oblikovalo. Epika oznaava gornje bogove za koje se osealo da su
enski, jer su bili plodonosni i upravo zbog toga su i predstavljali enske
bogove, muze. On je potraio gornje bogove, stavio im je na raspola-
ganje svoje ljudsko bie kako bi time u dogaajima izrazio kosmike
misli. Vidite, time to se gornjim bogovima stavlja na raspolaganje
ovek, oni putaju epskom da govori. Homer poinje: Pevaj mi, o muzo,
o oveku koji je mnogo putovao. - On misli na Odiseja. Njemu ne bi
palo na pamet da ljudima doara ono to je sam izmislio ili video - Jer
zato bi to i inio? To moe svako sam da uini. Homer eli da sebe stavi
na raspolaganje gornjim boansko-duhovnim biima, kako bi oni izra-
zili svoje vienje povezanosti ljudi na zemlji. Tako nastaje epski spev.
A dramsko pesnitvo? No, ako pomislimo samo na period pre Eshila,
videemo da ono proizilazi iz prikaza boga Dionisa koji deluje iz dubi-
na. Prvo je jedina linost Dionis, pa potom Dionis i njegovi pomonici
- hor koji se grupie oko njega, kako bi predstavljao refleks onoga to ne
ine ljudi ve podzemni bogovi, bogovi volje, koji se slue ove-kovim
oblikom kako bi na bini delovala boja, a ne oveja volja. Tek poste-
peno sa zaboravljanjem povezanosti izmeu oveka i duhovnog sveta,
proizalo je isto ljudsko delovanje na bini i to iz delovanja bogova koji
su se sluili ljudima. Ovaj proces se desio jo u Grkoj izmeu Eshila - tu
jo vidimo boanske impulse koji deluju preko ljudi, pa sve do Euripida
- tu ljudi ve stupaju kao ljudi, meutim jo uvek s nadzemaljskim impul-
sima; pravi naturalizam mogu je tek u novije vreme.
Meutim, ovek i u pesnitvu mora da pronae put ka duhovnom.
Stoga moemo rei: Epsko se obraa gornjim bogovima. Dramsko se
obraa donjim bogovima, prava drama vidi kako se svet podzemnih
bogova penje ka Zemlji. ovek moe postati oruje za delovanje
podzemnog sveta bogova. Ako u neku ruku posmatramo svet kao ljudi,
onda u umetnosti imamo ono to je, rekao bih, spolja neposredno natu-
ralistiko. Nasuprot tome, u dramatikom nam se uzdie donji duhovni
130
Tabla 14
Tabla
svet. U epskom se gornji duhovni svet sputa. Epski je prikazati muzu
koja se sputa kako bi se kroz ovekovu glavu sluila ovekom, muzu
koja kao muza besedi ta to ljudi rade na zemlji ili ta se uopte radi u
kosmosu. Dramatika je ono to se die iz dubine sveta, to se slui ovek-
ovim telom kako bi delovala volja, volja podzemnih bogova.
Moglo bi se rei: U hodnicima zemaljskog postojanja kao iz oblaka
silazi boanska muza epske umetnosti; kao iz dubine zemlje diu se u
dimu dionizijsko-podzemne, boansko-duhovne moi i voljom deluju
kroz oveka navie. Meutim, svugde moramo gledati kroz zemaljska
polja, kako se na neki nain dramsko poput vulkana uzdie i kako se od
gore epsko sputa poput kie koja nosi blagoslov. A ono to se dogaa
na istom nivou na kojem smo i mi, tamo gde mi u neku ruku vidimo
krajnje glasnike gornjih bogova kako s puno oseaja deluju zajedno sa
do-njim bogovima na istom nivou kao i mi, i tamo gde kosmiko (koje
ne treba oseati kao teorijsko kosmiko, ve u njegovom punom obli-
ku) podstrekuje, ini srenim, zasmejava, klie i to sve putem duhov-
no-vatrenih nimfi odgore, tu, u sredini svega, ovek se pretvara u lirsko.
On ne osea dramsko koje se uzdie, niti epsko koje se sputa, ve
ivotno lirsko koje je na istom nivou kao i on, to duhovno tananih
oseanja koje ne pada poput kie na umu, niti ne izbija kao vulkan i
otkida drvee, ve um u liu, naslauje se cvatom, piri u vetru. Sve
131
Tabla 15
Tabla
Tabla 15
ono gde mi u materijalnom slutimo duhovno te nam se srce uzdie, dah
postaje veseo, a dua se spaja sa prirodnim znacima duhovno-duevnog,
sve to je na istom nivou na kojem smo i mi i tu ivi i tka lirsko i kao da
vedrim licem gleda ka viim bogovima, a neto setnim licem ka niim;
to lirsko se s jedne strane moe izgraditi do dramsko-lirskog, a s druge
strane do epsko-lirskog u kojem ovek svojim posrednikom, svojim
oseajnim biem, doivljava okolinu zemlje i sve ono, to kao i on, pos-
toji na Zemlji.
Vidite, kada se stvarno stupi u duhovni svet kosmikih pojava, ne
moe se zaista nita drugo uiniti no dopustiti da iskrivljene - apstrak-
tne predstave postepeno preu u ivo, obojeno, oblikovano bie. Rekao
bih da idejni prikaz sasvim iznenada postaje umetniki prikaz, jer sve
ono to se nalazi oko nas ivi u umetnikom. Zbog toga je preko potreb-
no probuditi sve one bezobzirno apstraktne pojmovne odredbe (kao
to su: fiziko telo, etersko telo, astralno telo, sve ono to je pojmovno
idealno, drsko pravolinijski, to neki mogu i da suvo teoretiu i jezivo
nauno da obrazlau) i prevesti ih u umetniku boju i formu. To je
sutinska potreba Antropozofije.
Zbog toga se moe i izraziti nada da e se oveanstvo zaista oslo-
boditi naturalizma, pedanterije i prostatva. oveanstvo je zarobljeno
u malograanstvu, pedanteriji, primitivizmu, abstrakciji, teoriji, pukoj
nauci, takozvanoj praksi (jer o pravoj praksi ovde ne moe biti govora),
duboko je zalo u sve to i potreban mu je polet. I sve dok taj polet ne
postoji, Antropozofija ne moe ni da napreduje, jer u neumetnikom
elementu ona ne moe da die. Slobodno moe da die tek u umetnosti.
Ako se shvati na pravi nain, ona e voditi do umetnikog, a da pri-tom
ne rtvuje nita od spoznajnog.
DUH I NEDUH U SLIKARSTVU
TICIJANOVO DELO VAZNESENJE BOGORODIINO
Dornah, 9. jun 1923.
Danas bih eleo da dodam jo neto predavanjima koja sam odrao
u poslednjih nekoliko dana. Ranije sam ee govorio o duhu jezika. A
132
Tabla
Vi ve iz moje Teozofije znate da kada se u Antropozofiji govori o
duhovnom biu da se pritom misli na pravo duhovno bie, isto kao i
kada se govori o duhu jezika da se onda misli na pravo duhovno bie za
pojedine jezike u koje se ovek uivljava i koji mu nekako daju snagu iz
duhovnih svetova, da bi izrazio svoje misli koje u njemu kao zemaljskom
biu u poetku postoje kao mrtvo nasledstvo duhovnog sveta. Zbog
toga je, u vezi sa Antropozofijom, sasvim prikladno u obliku jezika
potraiti smisao koji dolazi iz duhovnih svetova i koji je u izvesnom
stepenu nezavistan i od samog oveka.
E sad, ve sam Vam skrenuo panju na to da mi na sasvim poseban
nain oznaavamo pravi element umetnikog tj. lepog, i njemu supro-
tan element. Govorimo o lepom i o njegovoj suprotnosti u pojedinim
jezicima - o runom. Ako bismo na sasvim odreeni nain lepo oznai-
li kao i runo, onda ne bismo vie govorili o lepom, poto je suprotno
od mrnje ljubav, ve bismo govorili o prijatnom. Onda bi morali da
govorimo prijatno - runo. Meutim, mi govorimo o lepom i o runom
(Schn/Hlich) i time iz jezikog duha stvaramo znaajnu razliku
kada jednu stvar i njen antonim imenujemo na ovakav nain. Lepo - je
u nemakom jeziku re srodna sa reju - sjaj; u drugim jezicima moraju
se pronai slini primeri. Neto to je lepo (schn) ono i sjaji (scheint),
to znai iznosi svoje bie na povrinu. To je bie lepog koje se ne skriva,
ve svoju unutranjost prenosi na spoljni oblik. Tako da je lepo ono to
svoju unutranjost otkriva spoljanjom formom, a svetlee je ono to
isijava svetlost u svet i otkriva svoje bie. Ako bismo u tom smislu gov-
orili i o suprotnom od lepog, morali bismo rei da je to neto to se
skriva, ne svetli, potiskuje svoje bie, veito ostaje prikriveno platom i
ne otkriva se. Kada govorimo o lepom oznaavamo dakle neto objek-
tivno. Ako bismo isto tako objektivno govorili o suprotnom od lepoga,
onda bismo to morali oznaiti jednom reju koja bi kazivala neto to
se skriva, neto to spolja drugaije izgleda nego to stvarno jeste.
Meutim, time se udaljavamo od objektivnog i pribliavamo subjek-
tivnom i samim tim oznaavamo na lini odnos prema onome to se
skriva, i shvatamo da to to se skriva mi ne moemo da vidimo, to mora-
mo mrzeti. Dakle, sve ono to nam pokazuje drugaije lice nego to je
ono stvarno, jeste suprotno od lepog. Meutim, mi to tako prikazujemo
ne iz osnove naeg bia, ve na osnovu naih emocija, kao neto to
moramo mrzeti zato to se skriva i ne ispoljava.
133
Dakle, ako obratimo panju na jezik, onda nam se moe objaviti duh
jezika. Moramo da se zapitamo: Za im mi zapravo teimo kada ume-
tnou stremimo ka lepom u najirem smislu? Za im mi onda udimo?
Ve u samoj injenici da iz duha jezika moramo izabrati jednu re za
lepo, re koja izlazi iz nas samih (kod antonima mi ostajemo u sebi, sa
svojim emocijama, mrnjom), ve u toj injenici da mi moramo izai iz
sebe pokazujemo da se u lepom nalazi veza sa duhovnim svetom van
nas. Jer ta tu onda sija? Ono to vidimo ulima nema potrebe da sija, jer
ono je tu. Ono to nam sija, to dakle u ulnom isijava i svoje bie objav-
ljuje u ulnom, to je duhovno. Kada objektivno govorimo o lepo-m kao
o lepom, mi tada ve unapred umetniko lepo posmatramo kao duhov-
no koje se kroz umetnost pojavljuje i objavljuje u svetu. Zbog toga je
zadatak umetnosti da obuhvati ono to sjaji, to isijava, to se objavljuje,
i kao duh proima i oivljava svet. I svaka prava umetnost trai duhov-
no. ak i kada umetnost hoe da prikae runo, muno (to se takoe
moe desiti), onda ona nee prikazati neto ulno-muno, ve duhovno
koje u ulno-munom objavljuje svoje bie. Runo moe postati lepo
kada se duhovno svetlei objavi u runom. Meutim, kada umetniko
treba da deluje lepo, onda tu uvek mora da postoji veza sa duhovnim.
Dakle vidite, polazei od ovog gledita posmatraemo sada jednu
granu umetnosti, tj. slikarstvo. U poslednjih par dana ve smo govorili
o njemu utoliko pre to se u slikarstvu putem boje, putem svetlosti u
boji, objavljuje duhovno bie. Moe se rei da je u ono vreme kada je
ovek jo posedovao pravu unutranju spoznaju o bojama, mogao na
pravi nain i da se prepusti duhu jezika kako bi boje povezao sa svetom.
Kada biste se vratili u stara vremena u kojima je instinktivno vido-
vnjatvo bilo uroeno, onda biste npr. pronali metale kod kojih kao da
se osea da oni njihovo bie objavljuju u boji, a da pritom nemaju zem-
aljska imena. Postoji veza izmeu naziva metala i planeta, jer bi bila
sramota, ako smem tako da se izrazim, da se ono to se izraava bojom
oznai samo kao neto zemaljsko. Boja se posmatrala kao neto boa-
nsko-duhovno, neto to je samo pozajmljeno zemaljskim stvarima u
smislu koji sam Vam razjasnio pre par dana. Kada se u boji zlata osealo
i zlato, onda se u zlatu nije videlo samo neto zemaljsko, ve se u zlatnoj
boji videlo i Sunce koje se objavljuje iz kosmosa. Dakle, ovek je gleda-
jui boju na zemaljskoj stvari, ve unapred video neto to prevazilazi
zemaljsko. Tek kada se to uzdizalo do ivih stvari, tek onda im se pripi-
sivala njihova sopstvena boja, jer su se ive stvari pribliavale duhu, te
134
su i smele da odraavaju duh. Osea se da ivotinje imaju svoju boju
zbog toga to se u njima duhovno-duevno neposredno objavljuje.
E sad, moete se vratiti u stara vremena u kojima se umetnost osea-
la u dui. Vidite, tada se uopte nije ni moglo doi ni do kakvog slikarst-
va. Zar ne, ipak nije umetnost obojiti neko drvo zelenom bojom ili ga
naslikati - skoro je glupo rei da neko slika drvo; to nije umetnost, iz
razloga to ta god neko i postigao podraavajui prirodu, u prirodi je
sve ipak uvek lepe i prirodnije. Priroda je uvek punija ivota. Nema
nikakvog smisla kopirati ono to ve postoji u prirodi. No, ak i pravi
slikar to ne ini. Pravi slikar koristi predmet da bi recimo pustio Sunce
da sija na tom predmetu, ili da bi posmatrao nekakav refleks boja iz
okoline, ili da bi uhvatio stapanje i prelive svetlog i tamnog na tom
predmetu. Dakle, postoji predmet koji se slika i, on je uvek samo povod
za slikanje. Zato i kaemo da ovek nikada ne slika cvet pod prozorom,
naravno, on slika svetlost koja dopire kroz prozor i koju on vidi kroz
cvet. Dakle, on slika obojenu svetlost Sunca. To slika. Cvet je samo povod
da bi uhvatio svetlost.
Ako preemo na slikanje oveka, onda to moemo uiniti ak jo
duhovnije. Slikati elo oveka kao elo oveka - onako kako se veruje da
se ono vidi - jeste stvarno besmisleno, to nije slikarstvo. Meutim, ako
se slikaju sunevi zraci na ovekovom elu ili priguena svetlost na
njemu, igra svetlo-tamnog dakle, sve ono za ta predmet daje povod,
ono to u trenutku proe i to se povezuje s neim duhovnim, sve to
uhvatiti etkicom i bojom, zapravo i jeste zadatak slikanja.
Onome koji ima oseaj za slikarstvo nije do toga, da recimo u nekom
enterijeru posmatra oveka koji eventualno klei pred oltarom. Ja sam
jednom prilikom posetio neku izlobu sa svojim poznanikom. Tu smo
videli sliku oveka kako klei pred oltarom. Videli smo ga od nazad.
Slikar je postavio sebi za zadatak da uhvati sunev zrak upravo onako
kako je on padao na ovekova lea. Kada je moj poznanik video sliku,
prokomentarisao je: Meni bi bilo lepe da se ovek vidi spreda! - Elem,
vidite i sami da je to interesovanje samo za materijalno, a ne i za umet-
niko. On je eleo da slikar izrazi kakav je to ovek, itd. Meutim, za to
postoji samo jedno opravdanje kada eli da se izrazi neto to bi se
opazilo kroz boju. Kada bih ja hteo da prikaem nekog oveka na bole-
snikoj postelji koji boluje od odreene bolesti, to bi mogla da bude
umetnost ako bih prouavao boju lica kako bih bolest ulno izrazio.
Ako bih, recimo, hteo da predstavim kako se itav kosmos odraava u
135
ovekovom inkarnatu, u njegovoj boji mesa - i to bi mogla biti umet-
nost. Meutim, da slikam gospodina Lemana kako eto, sedi pored mene
- to mi kao prvo ni ne bi polo za rukom, zar ne, a kao drugo to i nije
zadatak umetnosti; umetnost je predstaviti kako ga Sunce obasjava,
kako se svetlost presijava o njegove guste obrve. Dakle, treba stii do
toga da itav svet deluje na bie koje slikam. A sredstvo kojim to postiem
jeste svetlost - tama, jeste boja, jeste zadran trenutak koji bi proao da
ga ja ne fiksiram.
Takve stvari su ljudi oseali u vreme koje i nije tako daleko od ovog
naeg, kada se nije moglo zamisliti da se Bogorodica Marija predstavlja
bez preobraenog lica, to znai: lice na kojem preovladava svetlost i na
osnovu toga prevazilazi uobiajeno ljudsko shvatanje. Ona se nije
mogla zamisliti drugaije do u crvenoj haljini i plavom ogrtau, jer je
samo na taj nain Bogorodica pravilno predstavljena u zemaljskom
ivotu: u crvenoj haljini izraene su sve emocije zemaljskog, u plavom
ogrtau izraeno je duevno zaogrnuto duhovnim, a u preobraenom
licu produhovljenost na kojem preovladava svetlost kao otkrovenje
duha. Meutim, sve ovo se ne shvata na pravi umetniki nain dok god
se osea iskljuivo ovako kao to sam sada nagovestio. Ja sam to sad
donekle preveo na neumetniki jezik. To se osea kao umetnost tek u
trenutku kada se iz crvene boje, plave boje i svetloga, svetlost doivi u
svom odnosu prema bojama i tami, i to kao svet za sebe, tako da ne pos-
toji nita vie sem boje, a boja oveku moe toliko toga da kae da se iz
nje, iz kontrasta svetlog i tamnog, moe iznedriti lik Device Marije.
Istinu govorei, ovek mora da zna da ivi s bojom. oveku boja
treba da bude neto to se emancipovalo od tekog materijalizma. Jer se
teki materijalizam zapravo odupire boji kad god ovek eli da je upotre-
bi na umetniki nain. Zbog toga se i itavo slikarstvo opire slikanju sa
bojama s palete. Te boje uvek prikazuju izvesnu teinu kada se upotrebe
na platnu. S njima ovek ne moe da ivi. On moe da ivi samo s tenim
bojama. I u ivotu koji se razvija izmeu oveka i tene boje, i u tom
posebnom odnosu koji nastaje kada tenu boju samo nanese na platno
- razvija se ivot boje, tada se iz boje moe zaista razumeti svet. Tek tada
nastaje slikarstvo kada se bojom obuhvati sjaj, otkrovenje, svetlost kao
neto ivo, a tek iz tog ivog se onda na platnu stvara oblik. Ve iz toga
samo po sebi nastaje jedan svet. Jer ako razumete boju, onda razumete
i sastav itavog sveta.
136
Vidite, Kant je jednom rekao: Dajte mi materiju, a ja u vam stvoriti
svet. - E pa sad, mogli ste mu i dati materiju, ali moete biti sasvim sig-
urni da on od nje ne bi mogao da naini nikakav svet, jer se iz materije
ne moe stvoriti svet. Meutim, uz pomo ustalasanog orua boja ve
bi se i mogao stvoriti svet. Mogao bi se stvoriti iz tog razloga, to svaka
boja ima neposredan, rekao bih, lian, srodan odnos prema neem
duhovnom u svetu. A mi smo danas vie ili manje, u ovom materijalis-
tikom vremenu, gotovo sasvim izgubili pojam slikarstva, sam in
slikarstva, sa izuzetkom primitivnih poetaka u impresionizmu, a
posebno u ekspresionizmu, no ipak to su samo poeci. Jer danas veina
uopte ni ne slika ve samo kopira oblike i to tako to ih crta, a potom
premazuje povrinu. Meutim, to su obojene povrine koje nisu nasli-
kane, koje nisu roene iz boja, iz kontrasta svetlo-tamnog.
U svakom sluaju ne smeju se ove stvari pogreno razumeti. Ako
neko podivlja i pone jednostavno da amaterski rea boje jednu do
druge, a pritom veruje da prevazilazi ono to sam ja nazvao crteom,
onda je sasvim sigurno da on nee postii ono to sam mislio. Jer kada
sam rekao da treba prevazii crte, pritom nisam mislio da crte uopte
ne treba da postoji, ve sam smatrao da crte treba izvui iz boje, izrodi-
ti ga bojom. Ve boja sama daje crte, potrebno je samo znati iveti u
boji. Ovaj ivot u boji onda vodi prave umetnike do sposobnosti da ne
vode rauna o preostalom svetu i da svoja umetnika dela stvaraju samo
iz boja.
Pogledajmo npr. Ticijanovo delo Vaznesenje Bogorodiino. To je
jedno umetniko delo, rekao bih, prepuno starih umetnikih principa.
Tu vie ne postoji onaj ivi doivljaj boje kao kod Rafaela i naroito kod
Leonarda, meutim, tu ipak postoji jedna vrsta tradicije, tako da se on
i nije mnogo udaljio od tog ivota u boji. Pokuajte da doivite ovo
Ticijanovo delo. Kada ga pogledate, moete da kaete - ovde je zeleno,
ovde crveno, a ovde plavo. Jeste, no pogledajte sada svaku boju ponao-
sob. Ako posmatrate ta to pojedine boje, kako bih rekao, zajedno gov-
ore, onda ete osetiti kako je on iveo u obojenom i kako je zaista u
ovom sluaju iz njega dobio ova tri sveta. Posmatrajte samo taj predivan
sled ova tri sveta. Dole su apostoli koji doivljavaju Marijino vaznesenje.
Pogledajte samo kako ih je stvorio iz boje. Zahvaljujui boji vidi se kako
su oni vezani za zemlju, no ne osea se teina boja, ve se oseaju samo
tamne boje na donjem delu Ticijanove slike i kroz tamu se doivljava
vezanost apostola za zemlju. U itavom sklopu boja na Bogorodiinom
137
liku doivljava se meucarstvo. Ona je jo uvek donjim delom povezana
sa zemljom. Ako budete imali priliku za to, pogledajte na slici kako se u
boji Marijinog lika u donjem delu iri priguena tamna boja da bi onda
preovladala svetlost kako bi ve tree carstvo u punom sjaju obuhvatilo
Marijinu glavu koja bi onda i sama nadmaivala svojim sjajem; bojom je
takoe naznaeno da su noge i dalje vezane za zemlju. Pogledajte samo
kako je u unutranjem doivljaju boje zaista podeljeno donje carstvo,
meucarstvo, nebesko carstvo i prihvatanje Bogorodice od Boga Oca.
Kako biste razumeli ovu sliku morate upravo zaboraviti na sve ostalo, i
itavu stvar posmatrati s aspekta boje, jer su kroz boju ovde izraena tri
stepena sveta, a ne misaono, ne intelektualno, ve sasvim umetniki.
Moe se rei da je za slikarstvo sasvim neophodno obuhvatiti ovaj sjajni
svet, svet sjajne objave u kontrastu svetlo-tamnog i u samoj boji, kako bi
se umetniko uzdiglo iznad zemaljsko-materijalnog, a opet ispod
duhovnog. Jer kada bi se ono i podiglo do duhovnog, onda vie ne bi ni
bilo sjaja, prelo bi u mudrost. Meutim, mudrost nije vie umetnost,
mudrost dopire do neoblikovanog carstva Bojeg.
Zbog toga bi se moglo rei: Kod pravog umetnika koji prikazuje
ovako neto kao Ticijan Vaznesenje Bogorodiino, mi i sami oseamo
da kada pogledamo to prihvatanje Marijino od Boga Oca, bolje reeno,
njenu glavu, da se ne bi smelo ii dalje u postupku prikazivanja svet-
losti. Stiglo se do krajnje granice. U istom trenutku ako bi se krenulo
dalje prelo bi se u intelektualno, a to nije umetnost. Ne sme se dodati
ni najmanja stvar u prikazu svetlosti. Jer ako bi se isuvie otro prelo u
konture, to bi postalo intelektualno, tj. neumetniko. U stvari, u gorn-
jem delu slika je zaista u opasnosti da pree u neumetniko. Slikari
posle Ticijana upravo su to i uinili. Pogledajte samo prikaz Anela do
u Ticijanovo vreme. Zar ne, kad god dospemo do nebeskog regiona,
dolazimo do Anela. Obratite panju kako je samo briljivo prikriven
izlazak iz boje. U vreme pre Ticijana, a na neki nain i na njegovom
primeru, moete ako hoete da se upitate: Zar Aneli ne bi mogli biti i
oblaci? - Naime, ako to ne moete uiniti, ako ne moete barem ostati u
nedoumici da li je to privid ili ne, ili ako ve sasvim odluite da to nije
privid i preete u postojanje duhovnog, onda prestaje umetniko.
Ako obratimo panju na 17. vek, tu je stvar sasvim drugaija. Tu se
ve sam materijalizam umeao u prikazivanje duhovnog. Ve i sami
primeujete kako su Aneli naslikani, rekao bih, ne na umetniki nain,
ve rutinski, to se mogue bre moglo; za te Anele mi se vie ne
138
moemo zapitati da nisu to moda oblaci. Da, tu ve poinje umovanje,
tu prestaje umetnost.
Ako se sad opet vratimo na apostole, onda nas obuzima oseaj da je
jedino umetniko na ovoj slici zapravo Bogorodica. U gornjem delu
vreba opasnost da e sve prei u istu mudrost bez oblika. Ako se zaista
dostigne ova bezoblinost, onda to prelazi, rekao bih, na neki nain u
umetniko savrenstvo, jer se umetnik odvaio da prie sve do ponora
gde bi se svakim novim korakom moglo samo crtati. Meutim, crtanje
nije isto to i slikanje. Dakle, tu gore, pribliavamo se mudrosti. A veliki
umetnik je onaj koji u ulno unosi to vie mudrosti, koji, pokuau da
se konkretno izrazim, ima sposobnost da od Anela koje slika stvori
prividne okrugle oblake koji trepere u svetlosti.
Od donjeg dela slike prelazi se na lepotu, na samu Bogorodicu, koja
kao da lebdi u mudrosti, a Ticijan ju je mogao lepo oblikovati samim
tim to ona jo uvek nije prispela, ve jo stremi ka visinama. Sve to
ostavlja takav utisak da imamo oseaj da kada bi se ona jo malo uzvinu-
la, da bi morala prei u mudrost. Tu umetnost nema vie ta da kae. Ako
li se spustimo malo nie, onda stiemo do apostola, tu razmiljamo:
Umetnik u bojama trai nain da apostole predstavi vezane za zemlju.
- Meutim, tu vreba jedna druga opasnost. Ako bi se Bogorodica nala-
zila samo malo nie, onda je on ne bi mogao prikazati u svoj njenoj
unutranjoj lepoti. Jer da se Bogorodica nalazila neto nie (mada nema
ni razloga za tako neto), da sedi meu njima, ona ne bi mogla da izgle-
da ovako kako izgleda izmeu neba i zemlje. Ne bi mogla nikako tako
da izgleda. Jer vidite i sami, dole stoje apostoli u svojoj smeoj boji,
Bogorodica se tu ne uklapa. Jer mi u tom sluaju ni ne bismo mogli da
ostanemo pri tome da apostoli u sebi nose zemaljsku teinu. Zbog toga
to i mora drugaije da izgleda. U suprotnom bi poelo da se crta. Sve to
moete zakljuiti samo na osnovu ove karakteristine Ticijanove slike.
A zbog ega?
Braon boja sama po sebi zapravo ni ne moe da predstavi lepotu
takvu kakva je Bogorodica u stvari, tu se mora predstaviti neto to ni
ne odgovara mnogo lepome. No i to mora biti lepo samim tim to se
objavljuje neto drugo, od onoga to se smatra lepim. Vidite, kada bi
Bogorodica sedela ili stajala meu apostolima u istoj boji, to bi onda
bilo stvarno uvredljivo. Bilo bi uasno uvredljivo. Sada govorim samo o
ovoj slici, ne govorim o tome da bi svaki prikaz Bogorodice kako stoji
na zemlji bio za umetnika uvredljiv, meutim, to se tie ove slike, za
139
svakoga koji je posmatra na umetniki nain bilo bi kao amar videti
Bogorodicu kako stoji na zemlji. Zato? Vidite, kada bi ona stajala s apos-
tolima u istoj boji, onda bi se moralo rei da je umetnik Bogorodicu
predstavio kao punu vrlina. U stvari, on je tako prikazao apostole. Ne
moemo ni da zamislimo nita drugo nego da apostoli puni vrlina
gledaju navie. Meutim, to se tie Bogorodice mi to ne moemo rei.
Kod Bogorodice je toliko oigledno da njene vrline ne smemo
naglaavati. To bi bilo isto kao kada bismo eleli da Boga prikaemo s
puno vrlina. Ono to se podrazumeva, to postoji, to je bivstvo samo,
to se ne sme predstaviti samo pukim spoljanjim prividom. Zbog toga
Bogorodica mora da lebdi, mora da se nalazi u predelu u kojem e biti
iznad vrlina, u kojem se za nju nee moi na osnovu boje kazati da je
puna vrlina, kao to se i za Boga samog ne moe rei da ima vrlina. On
je vrlina sama. Meutim, ova reenica je apstraktna i ona bi se vie ukla-
pala u filozofske misli. To nema nikakve veze s umetnou. No, to se
tie apostola mi moramo priznati da je umetniku polo za rukom da uz
pomo boje predstavi apostole kao ljude pune vrlina. Oni imaju
vrline.
Pokuajmo da se ponovo pribliimo duhu jezika. ta zapravo znai
biti pun vrlina (tugendhaft sein)? To znai biti valjan (tauglich sein); jer
je vrlina u vezi sa valjanou, sa sposobnou da se bude valjan, da se
doraste nekoj stvari, da se neto moe - sve to znai biti pun vrlina
(tugendhaft). Meutim, konano se dolazi i do toga na ta se misli kada
se pomisli na vrlinu, recimo kao to je to predstavio Gete, koji je govo-
rio o trojstvu mudrosti, sjaja i snage, tj. o vrlini u tom smislu. Sjaj = lep-
ota, umetnost. Mudrost = ono to prelazi u spoznaju, saznanje bez obli-
ka. Vrlina, snaga = ono to je zaista valjano, to je sposobno za neto
znaajno.
Vidite, ovo trojstvo cenilo se jo od davnina. Da mi je neki ovek u
davna vremena rekao da mu je preko glave kada ljudi priaju o istini-
tom, lepom i dobrom, ja bih mu verovao, jer onaj koji eli da govori u
frazama, taj e i govoriti o istinitom, lepom i dobrom. - Meutim, samo
ako se osvrnemo na starija vremena, videemo da sve ove stvari ovek
doivljava svom svojom duom. eleo bih da kaem da se sa aspekta
lepog, sa aspekta umetnosti, i na Ticijanovoj slici u gornjem delu moe
videti mudrost, ali ne sama mudrost, jer je ona jo u umetnosti i iz nje
zrai, naslikana; u sredinjem delu je lepota, u donjem je vrlina, val-
janost. No, ispitaemo sada sutinu, znaaj valjanosti. Uz pomo duha
140
jezika dospevamo do dubine stvaralake due jednog jezika. Onaj koji
stvari samo povrno posmatra, njemu bi moglo da padne na pamet i
ovako neto: bio jednom u crkvi neki bogalj i sluao propoved nekog
svetenika koji se sluio najrazliitijim frazama, kako je na svetu sve
dobro i lepo i korisno. Bogalj je na kraju saekao svetenika kod izlaza
iz crkve i pitao ga: Rekli ste da je po Bojoj zamisli sve na svetu dobro,
da li je i na meni onda sve u najboljem redu? Svetenik mu je odgovorio:
Za jednog bogalja jeste i vie nego dobro! - Kada se stvari posmatraju
ovako povrno, onda se ne dopire do sutine, zar ne? Dananji nain
posmatranja sveta gotovo je u svim domenima upravo tako povran.
Ljudi se danas sasvim pretrpavaju takvim povrnim karakteristikama,
definicijama, i uopte ni ne primeuju da se sa svojim idejama samo
vrte u krug.
to se tie vrlina, nije stvar u tome da smo mi sposobni da neto ura-
dimo, ve da smo sposobni za neto duhovno, da kao ljudi pronaemo
svoje mesto u duhovnom svetu. I samo takvi ljudi su, u pravom smislu
te rei, puni vrlina, potpuni ljudi koji svojom voljom ne samo otkrivaju
ve ostvaruju duhovno u sebi. Time se stupa u oblast koja se dodue
nalazi u oveku, ali dopire i do religioznog, koja se vie ne nalazi u
oblasti umetnikog, a jo manje u oblasti lepog. Sve u svetu je stvoreno
na taj nain da ima i svoj suprotni pol. Samim tim se i na Ticijanovoj slici
moe rei da je umetnik u gornjem delu slike iznad Bogorodiine glave
doao u opasnost da istupi iz domena lepote. Tu je na ivici mudrosti. U
donjem delu slike je na ivici nekog drugog ponora. I dok god prikazu-
jemo vrlinu, dakle neto to ovek iz duhovnog treba da ostvari u svom
sopstvenom biu, tada uvek nanovo istupamo iz lepog, iz umetnikog.
Ako pokuamo da naslikamo oveka koga odlikuju vrline shvatiemo
da to moemo uiniti samo onda ako vrlinu okarakteriemo spoljanjim
sjajem, a to se mene tie i u poreenju s njenom suprotnou, tj.
porokom. No i sam umetniki prikaz vrline ne prikazuje vie umetnost;
u nae vreme ljudi su se ve udaljili od umetnosti.
A kako se i ne bismo udaljili od umetnosti kada su se jednostavno
vratili sirovi naturalistiki odnosi u kojima nema nieg duhovnog. Bez
duhovnog nema ni umetnikog. Iz tog razloga se u dananje vreme u
impresionizmu i ekspresionizmu i javlja tenja ka duhovnim vrednos-
tima. Iako je to sve samo poetak ipak predstavlja mnogo vie od neu-
metnikog modela sirovog naturalizma. Ako pojam umetniko - lepog
141
shvatite na ovaj nain, onda ete npr. i moi da shvatite pojavu traginog
u umetnosti.
ovek koji se okree svojim mislima i vodi svoj ivot na intelektu-
alan nain, ne moe nikad da bude tragian. Ni ovek koji smerno ivi
pun vrlina, ne moe biti tragian. Tragian moe postati samo onaj koji
na neki nain stremi ka demonskom, to znai ka duhovnom. Odreena
osoba postaje tragina tek onda kada se u njoj nalazi demonsko, bilo u
dobrom ili ravom obliku. Danas je vreme takvo da ovek postaje slo-
bodan i da demonski ovek zapravo predstavlja anahronizam. itav
smisao pete postatlantske epohe zasniva se na tome da ovek iz demon-
skog bia izrasta u slobodnog oveka. Meutim, samim tim to ovek
postaje slobodan, nestaje takorei i mogunost za opstanak traginog.
Ako posmatrate stare tragike junake, veinom likove iz ekspirovih
dela, onda ete primetiti sutinu demonskog koja vodi ka traginom.
Tu gde ovek predstavlja pojavu demonsko-duhovnog sveta, tu gde
kroz njega zrai demonsko-duhovno, gde se objavljuje, gde ovek na
neki nain postaje medijum demonskog, tu je stvorena mogunost za
tragino. U tom smislu ono vie ili manje nestaje, iz razloga to se ovek
kao slobodno bie mora osloboditi demonskog. Do danas on to jo nije
uinio. On upravo u dananje vreme ulazi u demonsko.
To u stvari i predstavlja veliki zadatak, misiju, naeg vremena da se
ovek izbori iz demonskog i postane slobodan.
Meutim, kada se oslobodimo unutranjih demona koji od nas prave
tragine linosti, onda se tim tee oslobaamo spoljanjih demona. Jer
u trenutku kada ovek stupi u kontakt sa spoljnim svetom, onda i za
novijeg oveka poinje neka vrsta demonskog. Nae misli moraju da
budu sve slobodnije i slobodnije. I kao to sam predstavio u svojoj
Filozofiji slobode - kada misli postanu impulsi za volju, onda i volja
postaje slobodna. To su suprotnosti koje se mogu osloboditi, slobodne
misli i slobodna volja. Izmeu toga nalazi se preostali ljudski deo koji je
u vezi s karmom. I kao to je demonsko nekada vodilo do traginog,
tako e i kod modernog oveka doivljaj karme moi da dovede do
duboke duevne tragike. Tragedija e pak moi da doivi procvat, tek
onda kada ljudi budu doiveli karmu. Dok god se zadravamo u svojim
mislima, do tada smo slobodni. Kada misli pretvorimo u rei, one vie
ne pripadaju nama. ta sve moe da nastane od samo jedne moje izgov-
orene rei! Neko drugi je prihvata. Obavija je drugim emocijama,
drugim oseajima. Re ivi dalje. Time to re putuje od jednog oveka
142
ka drugom, ona postaje mo (koja je zapravo) proistekla iz samog ove-
ka. To je njegova karma kojom je on povezan sa svetom, a koja se opet
moe sruiti na njega. Tu moe nastati tragino i to na osnovu rei koja
predvodi ovekovo postojanje i koja ne pripada nama ve duhu jezika.
Mi upravo danas vidimo oveanstvo kako je, rekao bih, sklono traginoj
situaciji i to zbog precenjivanja jezika, rei. Narodi se po jezicima razd-
vajaju u razliite grupe, ele da se na osnovu jezika podele. To predstav-
lja osnovu za tragiku ogromnih razmera koja e se jo u ovom veku
survati na Zemlju. To je tragika karme. Kada bi o doivljenoj tragici
mogli da govorimo kao o demonskoj tragici, onda bi i o buduoj tragici
morali da govorimo kao o tragici karme.
Umetnost je vena, menjaju se samo njene forme. Ako uzmete u
obzir da svugde postoji veza izmeu duhovnog i umetnikog, onda
ete i razumeti da je umetniko zapravo to ime se stvarajui je i
uivajui u njoj dopre do duhovnog sveta. Pravi umetnik moe i u
pustinji bez ikoga da stvori sliku. Njemu je svejedno ko e od ljudi da
vidi tu sliku i da li e je neko uopte i videti, jer on ju je stvarao u jednoj
drugoj zajednici, stvorio ju je u duhovno-boanskoj zajednici. Bogovi
su ga nadgledali. U njihovom okruenju ju je stvorio. ta umetniku
znai da li e se neki ovek diviti njegovoj slici ili ne. Zbog toga umet-
nici mogu da budu i potpuno sami. Meutim, s druge strane ovek ni
ne moe da bude umetnik, a da svoje bie ne prikae svetu koji posma-
tra kao duhovni. Ako se negde izgubi ova duhovna veza, onda se menja
i sama umetnost, meutim ona se vie ili manje preobraava u neumet-
nost.
Vidite, umetnik moe da stvara samo onda ako se umetniko delo
nalazi u vezi sa celim svetom. Stari umetnici su toga i bili svesni kada su
npr. slikali po zidovima crkve, jer su te slike bile vodii za vernike,
ispovednike, - to su umetnici znali; sve se to nalazilo u zemaljskom
ivotu tim pre to je ovaj zemaljski ivot proet duhovnim.
Ne moe postojati nita gore od toga, nego da se slika samo za izlobe.
U osnovi je najgore videti izlobu slika ili skulptura gde se sve mogue
nalazi preko reda, gde jedno pored drugog stoje dela koja uopte ne bi
trebalo tako da stoje, jer je to potpuno besmisleno. Samim tim to je
oslikavanje crkvi i kua prelo u slikanje slika, mislim da je ono i izgu-
bilo pravi smisao. Kada je slika uokvirena, jedva da se neto moe i
zamisliti; to je kao da gledamo kroz prozor i to to vidimo nalazi se
napolju - i nita vie od toga. Meutim, ipak je najgore slikati samo za
143
izlobe! O tome vie nema ni govora. Zar ne, razdoblje koje na izlobi
uopte i vidi bilo kakvu mogunost za umetnost, upravo je i izgubilo
vezu s umetnou. Jednostavno to zakljuujete na primeru svega to se
mora uiniti za produhovljenje kulture, kako bi se opet pronaao put
ka duhovno-umetnikom. Na primer, izlobe se moraju sasvim pre-
vazii. Sigurno je da pojedini umetnici oseaju gaenje prema
izlobama, meutim ivimo u vreme u kojem miljenje pojedinca ne
znai ba mnogo, jer i ne moe samo da uplovi u globalni svetski poredak
koji bi vodio ljude do ponovne totalne slobode kao to je to davno bio
sluaj kada su i nastale prave kulture, jer injenica je da mi danas ni
nemamo pravu kulturu.
Pri stvaranju pravih kultura i samim tim i prave umetnosti mora da
uestvuje i duhovni pogled na svet.
MERA, BROJ I TEINA - BOJA BEZ TEINE KAO ZAHTEV NOVOG
RAZVOJA SLIKARSTVA
Dornah, 29. jul 1923.
Tokom ivota na Zemlji ovek menja svoja stanja svesti izmeu bde-
nja, spavanja i sna - to smo ve razmatrali ovih dana. U malom ciklusu
predavanja povodom skupa delegata upravo sam i pokuao da rastu-
maim itav znaaj sanjanja. Danas emo zapoeti sa pitanjem: Da li je
u biti oveka kao zemaljskog bia da ivi u ova tri stanja svesti?
144
Mora nam biti potpuno jasno da u okviru zemaljskog postojanja
samo ovek ivi u ova tri stanja svesti. Kod ivotinja je to sasvim drugai-
je. ivotinji nedostaje onaj duboki san bez snova koji je uglavnom kara-
kteristian kod oveka izmeu uspavljivanja i buenja, osim toga
ivotinja isto tako nije ni posve budna kao ovek kad se probudi i pre
nego to treba da zaspi. Budno stanje ivotinje zapravo lii na ovekov
san. Samo to su svesni doivljaji viih ivotinja odreeniji, ispunjeniji,
mogao bih ak rei - slini nestalnim ovekovim snovima. No s druge
strane ivotinja se nikad ne nalazi u tako visokom stepenu besvesnog
stanja kao to je to ovek u dubokom snu.
Zbog toga se ivotinja u istoj meri ni ne razlikuje od svog okruenja
kao ovek. Na ovaj nain ivotinja ni nema spoljanji i unutranji svet
poput oveka. Ako bismo preveli na ljudski jezik to bi znailo da u tupoj
svesti viih ivotinja ivi vera da one itavo svoje unutranje bie sma-
traju kao deo spoljanjeg sveta.
Kada ivotinja vidi biljku, ona nema oseaj da je tu, izvan nje, jedna
biljka, a da je ona zapravo bie za sebe, ve ivotinja neposredno
doivljava odreenu simpatiju ili antipatiju prema toj biljci. Na neki
nain ivotinja u sebi osea ono to biljka ispoljava. injenica je da u
dananje vreme ljudi mogu da primete tako malo toga to im se ne
prikazuje na sasvim oigledan nain - i upravo je to razlog zbog kojeg
im se i skriva mogunost da spaze ovu istinu, ve na osnovu samog
ponaanja ivotinje.
Samo kod oveka postoji ovako otra i jasna razlika izmeu njegovog
unutranjeg i spoljanjeg sveta. Zbog ega ovek priznaje postojanje
spoljanjeg sveta? Odkud kod njega uopte potreba da pravi razliku
izmeu unutranjeg i spoljanjeg sveta? Ta potreba se javila zbog toga
to se u toku sna njegovo Ja i njegovo astralno telo odvaja od fizikog i
eterskog tela, moe se rei da on u snu svoje fiziko i etersko telo
preputa same sebi i nalazi se sa onim to pripada spoljanjem svetu. U
toku sna mi delimo sudbinu spoljanjih stvari. Isto kao to su u budnom
stanju stolovi i klupe, drvee i oblaci izvan naeg fizikog i eterskog
tela, pa ih nazivamo spoljanjim svetom, isto tako u toku sna nae astral-
no telo i nae sopstveno Ja pripadaju spoljanjem svetu. Upravo iz tog
razloga se u toku sna neto i dogaa.
Da bismo videli ta se to u stvari dogaa, poimo prvo od sasvim
normalnog budnog stanja. Izvan nas su predmeti. Nauno miljenje je
postepeno dovelo do toga da se prihvati postojanje samo onih fizikih
145
stvari u svetu koje se mogu premeriti, izmeriti i prebrojati. Sadraj nae
nauke odreen je teinom, merom i brojem.
Koristimo raunske operacije koje su nekada vaile za zemaljske
stvari, premeravamo stvari, ocenjujemo ih. I to emu odredimo teinu,
masu i broj, to nam zapravo i predstavlja fiziki svet. Neko telo ne bismo
ni smatrali fizikim, ako njegovo postojanje ne bismo mogli da dokaemo
uz pomo vage. Meutim, boje, tonovi, ak i oseaji toplote i hladnoe,
zapravo svi ulni opaaji, onda lebde negde iznad stvari koje se mogu
meriti i brojati. Ako elimo da odredimo neku fiziku stvar, onda je to
to ini njegovo stvarno fiziko bie upravo ono to se moe meriti i
brojati i sa im fiziar eli jedino da ima posla. O boji i tonu on kae: Da,
i tu se dogaa neto to ima veze sa merenjem i brojanjem. - I pojavu
boje on razjanjava na isti nain: Spolja se nalaze oscilacije koje utiu na
oveka i te utiske on oznaava kao boje, tonove itd. - Zapravo bi se moglo
rei da sa svim ovim stvarima: tonovima, bojama, toplotom i hladnoom,
fiziar ni ne zna ta bi mogao da uini. On ih posmatra kao svojstva
neega to bi on mogao da odredi uz pomo vage ili istom raunicom.
Boje su prilepljene za fiziko, iz fizikog se odvaja ton, iz fizikog se
izvija toplota ili hladnoa. Kae se: neto to ima teinu, ono ima i crve-
nu boju, crveno je.
Kada je ovek u stanju sna, onda se neto drugo deava s njegovim
Ja i astralnim telom. Tada se stvari uopte ne mere, ne broje i ne odreu-
ju. Tada stvari ne postoje na osnovu zemaljskih merila. Dok spavamo
oko nas nema stvari koje bismo mogli da premerimo, i koliko god to
udno izgledalo, koje bismo mogli neposredno i da izbrojimo. Nikakva
se merila ne mogu upotrebiti na naem Ja ili astralnom telu u toku
sna.
Meutim, ono to tada postoji jesu, ako smem tako da se izrazim,
ulni oseaji koji slobodno lebde. Samo to ovek u stanju razvoja u
kakvom je danas ne moe da opazi talas crvene boje, talas tona, itd.
itava stvar bi se mogla ematski prikazati na sledei nain. Moglo
bi se rei: Na zemlji imamo vrste stvari koje se mogu meriti [ljubiasti
lukovi], i na te stvari prianjaju u neku ruku crvena i uta boja, dakle ono
to ula opaaju na telima. Dok spavamo, uta predstavlja telo koje se
slobodno kree, crvena takoe, one ne zavise od uslova teine, ve slo-
bodno lebde. Isto se deava i sa tonom: ne zvoni zvono, ve lebdi
zvuk.
146
I kada vidimo neto u ovom naem fizikom svetu, onda mi to neka-
ko podiemo; to je prvo samo stvar, jer bi inae moglo da nam se priv-
ia. Tome se mora pridruiti i teina. Zbog toga je ovek tako sklon da
sve ono to se pojavljuje u fizikom svetu, a on to pritom ne osea kao
da ima teinu (kao to je to sluaj s bojama duge), posmatra kao privid.
Ako otvorite bilo koju knjigu fizike u njoj ete nai objanjenje da je to
samo privid. Realna je samo kap kie. I u nju se ucrtavaju linije koje ne
oznaavaju ba nita od onoga to se tu stvarno nalazi; one se zamiljaju
u prostoru i nazivaju zracima. Meutim, tu ne postoje zraci. Zato se i
kae da to oko projektuje. Ova projekcija onda i predstavlja neto to se
u fizici upotrebljava na veoma udan nain. Dakle, zamisliemo sada da
posmatramo neki crveni predmet. Kako bi se uverili da to nije privid,
mi ga podiemo i on je teak: time je on dokazao svoje postojanje.
Onaj koji se osveuje van svog fizikog i eterskog tela, u svom Ja i
svom astralnom telu, taj shvata da ve u bojama i zvucima koji slobodno
lebde postoji neto; no to je neto sasvim drugo. U boji koja slobodno
lebdi postoji tendenca da se ona udalji daleko od sveta; ona u sebi ima
protivteu. Stvari na zemlji tee ka sreditu Zemlje [vidi crte na strani
147, strelica nadole]; a boje koje lebde tee slobodno ka svemiru [strel-
ica navie].
I tu postoji neto to lii na meru. To naime opaamo onda kada
vidimo negde neki mali crvenkasti oblak i ovaj mali crvenkasti oblak je,
to se mene tie, oivien monom utom bojom:
147
Tabla 16
I to se meri, ali kvalitativno - crvenom, sjajnijom bojom meri se
manje sjajna, uta boja. I kao to bi Vam fizika rekla:
Ovo je pet metara -tako Vam ovde crvena boja govori [pogledaj
crte]:
Ako bih se proirila, onda bih se pet puta vie pribliila utoj boji.
Moram se proiriti, moram biti jaa, tek onda u prei u utu boju. - Na
taj nain se ovde meri.
Ovde je jo tee razjasniti brojanje, jer kad brojimo onako kako mi
znamo, onda uglavnom brojimo samo graak ili jabuke koji jednostav-
no stoje jedno pored drugog. I uvek imamo oseaj da kada od jedinice
napravimo dvojku, da je onda toj jedinici sasvim svejedno da se pored
nje nalazi jo i dvojka. U ivotu oveka to je drugaije; tu je ponekad
jedinica preputena dvojci. No, to ve prelazi u duhovni svet. Meutim,
to se tie prave matematike, uvek je svejedno kako se deli i ta se sabira.
Kod nas to nije sluaj.
148
Tabla 16
Tabla 17
Tabla 17
Ako ovde negde postoji neka jedinica [pogledaj crte] odreene
vrste, onda ona zahteva jo tri ili pet istih. To uvek ima neki unutranji
odnos prema neem drugom, tu broj predstavlja stvarnost. I kada post-
ajemo svesni kako to izgleda kada se sa Ja i astralnim telom nalazimo
spolja, onda dolazimo do toga da odreujemo stvari kao to su masa,
broj i teina, ali na suprotan nain.
I onda kada nam gledanje i sluanje vie ne predstavlja samo neo-
dreeno talasanje crvene i ute boje i tonova, ve kada ponemo da i u
tim stvarima oseamo neki red, onda opaamo duhovna bia koja se
ostvaruju, realizuju u tim ulnim oseajima. Tada stupamo u pozitivni
duhovni svet, svet i delatnost duhovnih bia. Isto kao to na Zemlji stu-
pamo u ivot i delatnost zemaljskih stvari, tako to ih merimo, brojimo,
isto tako dolazimo i do saznanja o duhovnim biima tako to prisvajamo
samo ono kvalitativno, ono to predstavlja suprotnost teinskom stan-
ju, odnosno ono to eli da se lagodno proiri i u svemirski prostor, ono
to boju meri bojom. Ova duhovna bia proimaju i sve ono to obuh-
vata carstvo prirode.
U budnom stanju ovek vidi samo spoljanju stranu minerala, bilja-
ka i ivotinja. Meutim, dok spava, on se nalazi sa svim duhovnim to
ivi u ovim biima prirodnog carstva. I kada se potom prilikom buen-
ja opet vraa u sebe, onda njegovo Ja i astralno telo zadravaju nak-
lonost, afinitet prema spoljanjim stvarima i time navode oveka da
prizna spoljanji svet. Kada ovek ne bi bio organizovan tako da mu je
potreban san, onda on ne bi ni priznavao spoljanji svet. Naravno da to
ne zavisi od toga da li neko pati od nesanice. Jer ja nisam govorio o vari-
janti da oveku uopte ne treba san, ve o tome da on nije organizovan
tako da mu je potreban san. Radi se o ureenju za odreene aktivnosti.
Zbog toga se ovek i razboli kada ne moe da spava, jer nesanica nije
usklaena s njegovim biem. Stvari su zaista takve: Ba zbog toga to
ovek tokom spavanja prebiva sa stvarima spoljanjeg sveta, a kada se
probudi naziva ih spoljanjim svetom, upravo zbog toga on i dospeva
do njega i posmatra ga kao takvog.
ovekov odnos prema spavanju prua zemaljski pojam stvarnosti.
Kako? E pa ovako, za nas je stvarnost neto spoljanje to na pravi nain
moemo u sebi da reprodukujemo kada to spoljanje ispravno doivimo.
Meutim, za to nam je neophodno unutranje ustrojstvo za san. Ne
bismo imali nikakav pojam o stvarnosti kada nae ureenje ne bi bilo
takvo da nam je potrebno spavanje. Tako da moemo da zakljuimo:
149
crvene i
bele
take
Zahvaljujui stanju sna mi imamo i istinu. Da bismo se prepustili istini
stvari, moramo izvesno vreme u svom postojanju da provedemo sa tim
stvarima. Stvari nam neto govore o sebi samo onda kada tokom spav-
anja svom svojom duom prebivamo uz njih.
Druga je stvar sa stanjem sna. Kao to sam Vam i napomenuo u krat-
kom ciklusu predavanja povodom skupa delegata, san je povezan sa
seanjem, s unutranjim duevnim ivotom, prvenstveno sa onim to
ivi u seanju. Kada je san ispunjen svetom tona i boja koje slobodno
lebde, onda smo mi na pola izvan svoga tela. Kada sasvim uronimo u
san onda iste snage koje se poput ivih talasa razabiraju u snu postaju
snage seanja. Onda se i mi sami na isti nain ne razlikujemo od
spoljanjeg sveta. Tada se mi sami poklapamo sa spoljanjim svetom,
tada sa svojim simpatijama i antipatijama ivimo tako snano u
spoljanjem svetu da stvari ni ne oseamo kao simpatine ili antipatine,
ve se sama simpatija i antipatija slikovito prikazuju.
Ako u nama ne bi postojala mogunost da sanjamo i da u sebi
produavamo te snage sna, onda ne bismo ni imali lepotu. Sama in-
jenica da u nama postoji sklonost ka lepoti, poiva na tome da mi
moemo da sanjamo. Nae prozaino bivstvo ima da zahvali snazi sna
to mi imamo seanje; to se tie postojanja umetnikog u oveku, mi
zahvaljujemo opet istoj snazi sna to nam je podarila lepotu. Dakle:
stanje sna povezano je sa lepotom. Nain na koji oseamo i stvaramo
neto lepo slian je sa nestalnom, delotvornom snagom sanjanja.
Prilikom doivljaja i stvaranja lepog oseamo se i to upravo samo
upotrebom svog fizikog tela - slino kao to se oseamo dok sanjamo
kada smo izvan svog fizikog tela ili samo jednom polovinom povezani
sa njim. Postoji vrlo malo razlika izmeu snova i ivota u lepoti.
U dananje materijalistiko vreme ljudima je ponestalo duha da pri-
mete ovu malu razliku, te jedva i da postoji svest o itavom znaaju le-
pote. ovek se u snu mora obavezno tome predati kako bi doiveo ove
slobodne valove. No, kada se ovek preda slobodi, tom unutranjem
raanju slobodne volje, dakle kada bude bio svestan te razlike i iveo u
njoj, onda on vie nee imati oseaj da je to isto kao i sanjanje, poto je
isto upravo onda kada se upotrebe snage fizikog tela.
Danas e ljudi morati dugo da razmiljaju o tome na ta se to mislilo
kada se govorilo o haosu. Postoje najrazliitije definicije rei haos.
U stvarnosti se on moe okarakterisati samo na sledei nain: Kada
ovek stupi u stanje svesti u kojem prestaje doivljaj teine i zemaljske
150
Tabla 17
mere, a stvari poinju da postaju lagane, ali jo ne ele da preu u svemir,
nego se jo dre u horizontali, u ravnotei, i kada ieznu vrste granice
i kada se valovita nesigurnost sveta jo uvek posmatra fizikim telom,
ali i uz pomo duevne konstitucije sna, tada ovek posmatra haos. A
san je samo senovito talasanje haosa u oveku.
Jo su u Grkoj ljudi oseali da se fiziki svet ne moe ulepati. Fiziki
svet je eto nuda prirode, on je takav kakav je. Ulepati se moe samo
ono to je u haosu. Kada se haos pretvori u kosmos onda nastaje lepota.
Zbog toga su haos i kosmos pojmovi istog znaenja. Kosmos, koji zapra-
vo oznaava lep svet, ne moe se stvoriti od zemaljskih stvari, ve samo
od haosa i to oblikovanjem haosa. A ono to se ini sa zemaljskim stva-
rima je samo materijalno podraavanje oblikovanog haosa.
To je sluaj sa svim umetnikim. U Grkoj je jo postojala iva zamis-
ao o odnosu haosa prema kosmosu. Jer je tu misterijska kultura jo
imala izvesnog uticaja.
Meutim, ako obiemo sve ove svetove (svet u kojem je ovek svestan
dok spava i svet u kojem je ovek polusvestan u stanju sna) i zaemo
svugde, dobrotu neemo nai nigde. Bia unutar nje su od svog
prapoetka predodreena da budu puna mudrosti. U njima se nalazi
delotvorna mudrost, u njima se nalazi lepota. Meutim nema nikakvog
smisla govoriti o dobroti tih bia, kada bi bilo govora o tome da ih mi
kao ljudi sa Zemlje, nekako upoznamo. O dobroti moemo da govorimo
tek onda kada postoji razlika izmeu unutranjeg i spoljanjeg sveta,
tako da dobrota moe ili ne moe da prati duhovni svet.
Kao to je spavanje dodeljeno stvarnosti a stanje sna lepoti, tako je i
budno stanje dodeljeno dobroti.
spavanje: istina
stanje sna: lepota, haos
budno stanje: dobrota
Meutim, to ne odgovara onome to sam rekao ovih dana, da kada
ovek naputa zemaljsko i ulazi u kosmos, da on onda mora da napusti
i zemaljske pojmove kako bi govorio o moralnom svetskom poretku.
Jer je moralno ureenje sveta u duhovnom svetu ...... isto tako predo-
dreeno, kao to je na Zemlji predodreena kauzalnost. Samo to je ona
tamo duhovne prirode: predodreenost ili stanje - odreenosti u sebi.
Dakle, tu ne postoji protivrenost.
151
Tabla 17
Meutim, to se tie ovekove prirode moramo sebi da razjasnimo
sledee: Ako elimo da imamo ideju istine, onda moramo da se okren-
emo spavanju; ako elimo ideju lepote, onda moramo da se obratimo
stanju sna; elimo li ideju dobrote, moramo se okrenuti budnom stan-
ju.
Dakle; kada je ovek budan on na osnovu svog fizikog i eterskog
organizma nije predodreen za istinu, ve za dobrotu. Stoga moramo
tim pre doi do ideje o dobrom.
E sad, pitam ja Vas: emu onda stremi dananja nauka kada eli da
objasni oveka? Ona se nee dosetiti toga da budnog oveka objasni
putem istine kroz lepotu do dobrote, ona e sve objasniti na osnovu
spoljanje kauzalne neophodnosti koja odgovara samo ideji istine. Tu
se ni ne stie do onoga to se kree i ivi u budnom oveku, ve moda
samo do onoga to predstavlja ovek koji spava. Ako danas paljivo
itate antropoloke knjige i obraate panju posebno na duevne
osobenosti i snage sveta, onda imate sledei utisak: Sve to nam dananja
nauka pria o oveku zaista je lepo. Meutim, kakav je zapravo onda taj
ovek o kojem nam ona tako lepo pria? On neprestano lei u krevetu.
Ne moe da se pokrene. Pokret se, na primer, ovde apsolutno ne
objanjava. Takav ovek neprestano lei u krevetu.
Nauka ovde spominje samo oveka u krevetu. Ne moe biti nikako
drugaije. Ona tumai samo oveka koji spava. Ako bismo takvog ove-
ka eleli da pokrenemo, onda bismo to morali uiniti mehanikim
putem. Zbog toga i ova nauka predstavlja nauni mehanizam. Zbog
toga bi se u ovog usnulog oveka morala uneti itava mainerija koja bi
njega, tu teku vreu, pokrenula kada treba da ustane, a uvee opet
spustila u krevet.
Dakle, ova nauka nam ne govori apsolutno nita o oveku koji obi-
lazi svet, koji se kree i ivi, koji je budan. Jer ono to njega pokree
sadrano je u ideji o dobroti, a ne u ideji istine koju prvo susreemo u
spoljanjim stvarima. O tome se vrlo malo razmilja. Imamo oseaj da
bismo oveku kojeg danas opisuju psiholog ili anatomiar najradije
eleli da kaemo: Probudi se, probudi se, hajde, pa ti spava! Pod utica-
jem ovakvog posmatranja sveta ljudi su se navikli na stanje spavanja. I
esto sam morao da naglaavam da ljudi zapravo prespavaju sve mogue
stvari zato to su opsednuti naukom. Danas je i neobrazovan ovek
opsednut naukom i to zahvaljujui popularnim asopisima koji iznose
svugde sve mogue podatke. Nikada nije bilo toliko ljudi opse-dnutih
152
Tabla 17
naukom kao danas. Sasvim je neobino to, kako to sve ovek mora da
govori da bi adekvatno opisao realne odnose ovog vremena. ovek se
mora prepustiti nekom sasvim drugaijem nainu objanjavanja od
onog koji je danas uobiajen.
Tako to biva i kada se ovek ponekad nae u drutvu materijalista.
Kada je materijalizam bio u punom jeku, onda su se mogle nai i takve
knjige, kao recimo i ova koja u jednom poglavlju kae: ovek, zapravo,
sam po sebi nije nita. On je proizvod kiseonika iz vazduha, proizvod
odreenog stepena toplote ili hladnoe. On je u stvari - tako se na
patetian nain zavrava ovaj materijalistiki opis - rezultat svakog
daka vetra.
Ako uzmemo u obzir ovaj materijalistiki opis i stvarno zamislimo
takvog oveka, onda on u najboljem sluaju predstavlja nekog neu-
rotiara. Materijalisti nikada nisu opisivali nita drugo. Kada ve nisu
primetili da opisuju ljude koji spavaju i kada ve nisu takorei ostali pri
svojoj ulozi, ve su eleli da idu dalje, opet nisu nita drugo inili ve
opisivali krajnje neurotiare koji nisu sposobni ak ni za ivot. Jer upra-
vo ova nauna epoha nikada nije stigla do ivog oveka.
Nalazimo se pred velikim zadacima, a s obzirom na stanje stvari
danas, mi te zadatke moramo na taj nain izvesti da budunost svetske
istorije bude jedino mogue reenje. Ono to je sada potrebno jeste
korak ka duhovnom svetu. Treba pronai drugi pol onoga to je ui-
njeno. No, ta se uopte i postiglo u toku 19. veka, koji je za materijaliste
tako velianstven? ta je tu toliko bitno?
Moramo zaista priznati da je na neki udesan nain ljudima polo za
rukom da spoljanji svet na osnovu mase, broja i teine odrede kao
zemaljski svet. U tome je veliki udeo imao 19. i poetak 20. veka.
Meutim, nasuprot ovome, u neodreenom i dalje lepraju ulni osea-
ji, boje, tonovi. Fiziari su sasvim prestali da govore o bojama i tonovi-
ma; oni govore o talasanjima vazduha i etra, no to nisu ni boje ni tonovi.
Talasanja vazduha ne ine tonove, ve moda najvie medium kojim se
oni prenose. Tu uopte nema govora o onome to predstavljaju ulni
kvaliteti. Do toga tek treba ponovo doi. injenica je da se danas
primeuje samo ono to se moe odrediti uz pomo vage, instrumenta
ili istom raunicom. Sve ostalo je oveku negde promaklo.
I jo kada uz sve to i teorija relativiteta unese grandiozan nered (jue
sam Vam ve govorio o tome) u sve ono to se meri, rauna i broji, onda
se sve raspada i razdvaja. Meutim, na odreenim granicama strada i
153
ova teorija relativiteta. Ona se ne unitava uz pomo pojmova - uz pomo
zemaljskih pojmova ne moe se izbei teorija relativiteta; o tome sam
ve govorio na jednom drugom mestu -, ali uz pomo realnosti uvek se
mogu izbei pojmovi relativiteta. Jer ono to se moe meriti, brojati i
raunati, to svojom merom, brojem i teinom stupa u sasvim poseban
odnos prema spoljanjoj ulnoj stvarnosti.
U tutgartu je bio neki fiziar, a moda ih je bilo i vie koji se bunio
protiv naina na koji su antropozofi analizirali teoriju relativiteta.
Potom je on tokom jedne diskusije izveo jednostavan eksperiment
kojim je pokazao da je sasvim svejedno da li kod sebe imam kutiju sa
ibicama kojoj pribliavam ibicu i palim je, ili imam ibicu koju ne
pomeram, a palim je uz pomo kutije sa ibicama; u oba sluaja ibica
gori. To je relativna stvar.
injenica je da je to ovde relativno. Sve je to relativno i u odnosu na
sve to obuhvata Njutnov ili Euklidov prostor. Meutim, dok god u
obzir dolaze realnosti poput teine i tee, onda to i vie nije tako lako
kao to je to zamiljao Ajntajn, jer se tada pojavljuju pravi odnosi. Mora
se zaista opet govoriti paradoksalno. Relativitet moe da vai upravo
onda kada na mesto itave stvarnosti stupi matematika, geometrija i
mehanika. Meutim, ako se upustimo u pravu stvarnost, onda to vie
ne dolazi u obzir. Jer u krajnjoj liniji nije samo relativno, ako ovek jede
telee peenje ili telee peenje jede njega! Na primeru ibice i kutije
sa ibicama to jo i ima smisla, ali to se tie teleeg peenja njega mora-
mo jesti, ne moe ono nas da pojede. I upravo ove stvari ograniavaju
pojmove relativiteta. A kada bi se ove stvari jednostavno ispriale, odgo-
vor bi bio: U tako neemu nema ni najmanje razumevanja za jednu tako
ozbiljnu teoriju. - No logika je ipak takva, nema druge, ja je ne mogu
uiniti drugaijom.
Dakle, stvar je u tome da treba uvideti kako s obzirom na teinu, -
koja ini osnovu fizikog tela -, nigde nema mesta za boje, tonove, itd. S
ovom tendencijom zaboravlja se neto izuzetno vano. Naime, zaborav-
lja se umetniko. Samim tim to sve vie i vie uranjamo u fizika merila,
umetnost se oprata od nas. U knjigama fizike nigde se vie ne moe
nai nijedan trag umetnosti. U njima se sve to ima veze sa umetnou
otklanja. Strano je u dananje vreme uopte i uzimati neku knjigu fizike
ako u oveku postoji i trunka oseaja za lepo. Ljudima izmie umetnost
upravo u onome u emu je istkana lepota, u boji i tonu koje bi trebalo
da su slobodne poput ptice, a koje se danas priznaju samo ako su
154
privrene za teke stvari. Umetnost iezava upravo zbog toga. I to
ljudi vie zalaze u fiziku, to se oni vie udaljavaju od umetnosti! Razmislite
samo: Naa fizika je velianstvena. Zaista nema potrebe da nas iko kudi
i ako na polju Antropozofije kaemo: Sjajna je naa fizika. - Meutim,
ona ivi od toga da porie umetnost. U svakoj pojedinosti ona opstaje
samo tako to negira umetnost, jer je stigla dotle da svet obrauje na
takav nain, da umetnik vie uopte ne vodi rauna o fiziaru.
Recimo, mislim da muziar danas ne mari ba mnogo za to da
prouava teoriju fizike u vezi sa akustikom. Za njega je to isuvie dos-
adno, on o tome ne brine. Ni slikar nee rado prouavati ono strano
uenje o bojama koje su izmislili fiziari. Ako iole vodi rauna o bojama,
onda e se on po pravilu okrenuti Geteovom uenju o bojama. Ono je
po miljenju fiziara pogreno. Fiziari mure na jedno oko i kau: Pa i
nije tako bitno da li e slikar prihvatiti pravu nauku o bojama ili ne. -
Dananje vreme je takvo da na osnovu fiziarevog pogleda na svet,
umetnost mora da propadne. Samim tim moramo sebi postaviti pitan-
je: Zato je onda uopte postojala umetnost starijih vremena?
Ako se vratimo u prastara vremena, vremena u kojima su ljudi bili
jo vidoviti, onda emo primetiti da oni tada nisu ni obraali panju na
meru, broj i teinu zemaljskih stvari. Njima tada to nije bilo bitno, vie
su panje poklanjali tonovima i bojama na zemaljskim stvarima.
Razmislite samo da se hemija rauna tek od Lavoazjea sa Zakonom
o odranju mase; to je neto vie od sto godina! Teina se u predstavama
o svetu primenjuje tek na kraju 18. veka. U starije doba nije postojala
svest o tome da se sve mora odreivati na osnovu mere, broja i teine.
ovek se svim svojim srcem predavao raznolikom svetu boja, talasima
i pokretima tonova; on se podavao njima, a ne talasanju vazduha. U
njima se ivelo i onda kada se ivelo u fizikom svetu.
No, kakve su bile mogunosti onoga koji je iveo u ovim besteinskim,
ulnim opaajima? On je mogao, recimo, da posmatra ljude ne onako
kako mi to danas inimo, ve ih je posmatrao kao rezultat itavog kos-
mosa. itav kosmos se slio u jednog oveka. On je vie predstavljao
mikrokosmos od onoga to unutar njegove koe stoji na ovom komadiu
zemlje na kojem on stoji. ovek se zamiljao kao kopija sveta. U njega
su se boje ulivale sa svih strana i dale mu boju. Kroz oveka je odjekiva-
la harmonija sveta i dala mu je oblik.
oveanstvo danas jedva da moe i da razume nain na koji su gov-
orili stari misterijski uitelji svojim uenicima. Jer danas kad ovek eli
155
da objasni ljudsko srce, on uzima embrion i posmatra kako se u njemu
formiraju krvni sudovi i kako prvo nastaje crevo, pa se tek onda poste-
peno formira srce. Sigurno je da stari uitelji nisu ovako govorili svojim
uenicima! Njima se to nije inilo mnogo bitnijim od, recimo, trikanja
arapa, jer na kraju krajeva postupci su sasvim slini. Oni su isticali
neto drugo, neto mnogo bitnije. Govorili su: Ljudsko srce je proizvod
zlata koje svugde ivi u svetlosti i koje istie iz kosmosa i obrazuje ljud-
sko srce. Oni su zamiljali da u svemiru deluje
svetlost koja u sebi nosi zlato. U svetlosti je svugde zlato, ono u njoj
deluje i ivi. I kad se ovek nae u ivotu na Zemlji, onda se njegovo srce
(nadam se da znate da se ono menja nakon sedam godina) ne sastoji od
krastavaca, salate i teleeg peenja, koja on u meuvremenu jede, ve
je ono izgraeno od zlata iz svetlosti - a to su znali ovi stari uitelji. A
krastavci i salata predstavljaju samo podstrek injenici da je srce
sagraeno od zlata iz celog svemira, zlata koje se kree u svetlosti.
Jeste, ljudi su govorili drugaije i ovek mora postati svestan tih raz-
lika, mora opet da naui sebe da govori na taj nain samo na drugom
stepenu svesti. Sve ono to je nekada postojalo na podruju npr. slikarst-
va pa je potom nestalo, sve ono gde se slikalo direktno iz svemira jer
ovek jo nije imao teinu, sve to je ostavilo poslednje tragove kod
imabue, a posebno kod slikanja ikona u Rusiji. Ikona je slikana iz spo-
ljanjeg sveta, iz makrokosmosa, ona na neki nain predstavlja iseak
makrokosmosa. Meutim, ovek je odjednom zalutao. Nije mogao
dalje, jer za oveanstvo ovakav nain posmatranja jednostavno nije
vie postojao. Ako bi neko eleo da slika ikonu i da u tome zaista i sam
uestvuje, a ne samo uz pomo tradicije i molitve, onda bi on morao da
zna kako treba da postupa sa zlatom. Nanoenje zlatne boje na sliku
bilo je jedna od najveih tajni starih majstora. Staro slikarstvo je pred-
156
Tabla 17
stavljalo sposobnost da se iz pozadine zlata iznese ono to je uoblieno
na oveku.
Izmeu imabue i ota nalazio se veliki ponor. Jer oto je zapoeo
upravo ono to je onda Rafaelo znaajno unapredio. imabue je toga
bio svestan zahvaljujui tradiciji, oto je postao skoro naturalista.
Primetio je da tradicija vie ne oivljava u njegovoj dui. Poto mu kos-
mos vie nije na dohvat ruke, on mora da se okrene fizikom oveku.
Vie se ne moe slikati iz zlata, sada se mora slikati iz mesa.
To je konano otilo tako daleko da je slikarstvo prelo u sve ono to
je umnogome svojstveno slikarstvu 19. veka. Ikone vie nemaju teinu,
one kao da isijavaju iz sveta; one zaista nemaju teinu. Samo se one
danas vie ne mogu slikati, no ako bi se slikale u prvobitnom obliku,
onda one uopte ne bi imale teinu.
oto je prvi poeo da slika stvari tako da one imaju teinu. Iz toga je
onda nastalo i to, da sve to se slika ima ak i na slici svoju teinu, i preko
toga se samo povrno premazuje boja; i same boje odnosile su se prema
onome to je naslikano, na isti nain na koji je i fiziar objasnio nas-
tanak boje na povrini stvari kao nekakvo posebno talasanje. Konano
je umetnost poela da preraunava teinu. oto je to zapoeo na
estetsko-umetniki nain, a Rafael je doveo do punog cvata.
Moe se rei da se tu svemir rastavio od oveka i da je teak ovek
postao jedino to se sada jo samo moe videti. I poto jo uvek nisu
iezli oseaji iz starog vremena, onda je meso takorei postalo to je
manje mogue teko, meutim injenica je da je ipak postalo teko.
Onda je nastala madona kao suprotnost ikoni: ikona koja nema teinu i
madona koja je ima, ak i kada je lepa. Lepota se jo uvek odrala.
Meutim, ikone se uopte vie ne mogu slikati, jer ih ovek vie ne
doivljava. Nema istine u tome kada ljudi danas veruju da doivljavaju
ikone. Zbog toga je i kultura ikone uronila u neku vrstu sentimentalne
neistine. To predstavlja slepu ulicu u umetnosti, jer postaje ematsko,
tradicionalno.
Rafaelovo slikarstvo poiva zapravo na onome to su stvorili oto i
imabue, i ono moe da ostane umetnost samo ukoliko ga obasjava
stari sjaj lepote. Donekle su i blistavi, renesansni slikari davali sjaj svojim
slikama preko kojih su stavljali sjajno zlato, jer se kod njih jo uvek
osealo neto od tog zlata koje se kree u svetlosti.
Meutim, to je prestalo. I tako je nastao naturalizam. oveanstvo
danas stoji u umetnosti izmeu dve stolice, izmeu ikone i madone i
157
time je upueno da otkrije ono to predstavlja istu boju, ist ton koji
se suprotstavlja teini, meri i broju. Moramo nauiti da slikamo iz boje.
Pa makar nam i pokuaji bili poetniki i loi, na je zadatak da slikamo
iz boje, da doivimo samu boju osloboenu od teine. U tim stvarima
moramo biti svesni, ak i kao umetnici svesni mogunosti da delamo.
I samo ako se osvrnete na ono emu smo teili u jednostavnim
pokuajima naih programa, onda ete videti da je ve uinjen prvi
korak ka oslobaanju boja od teine, ka doivljaju boje kao elementa
koji sam sebe nosi, korak ka progovaranju boje. Ako bi to polo za
rukom, onda bi se iz slobodnog elementa boje, tona, opet stvorila umet-
nost osloboena od teine, nasuprot neumetnikom, fizikom pogledu
na svet koji eli da ugui svaku umetnost.
Jeste, svi mi sedimo izmeu dve stolice, izmeu ikone i madone, ali
moramo da ustanemo. Fizika kao nauka nam u tome ne pomae. Ve
sam Vam rekao da ovek mora neprestano da lei kada na sebi primen-
juje znanja fizike nauke. Meutim, mi sad moramo ustati! Za to nam je
potrebna duhovna nauka. U njoj se nalazi ivotni element koji nas
uzdie od teine ka besteinskoj boji, ka realnosti boje, od povezanosti
s naturalizmom u muzici sve do slobodne muzike umetnosti, itd.
Na primeru svega izgovorenog vidimo kako se govori o osveenju,
o buenju oveanstva. Ono to bi mi trebalo da prihvatimo jeste taj
impuls buenja, impuls gledanja i posmatranja onoga to jeste i to nije
i traenja zahteva da se poe dalje. Zbog toga bih eleo da upravo ovim
razmatranjima zavrim ovo predavanje (isto kao to sam to uinio na
skupu delegata) pre poetka letnjeg raspusta, poto mi predstoji put u
Englesku. Ove stvari uznemiravaju nae vreme. I kao to sam pokuao
da rastumaim, neophodno je pustiti neto drugo da nas svojim sjajem
pokrene.
Priao sam Vam o tome kako se i jedan filozof novog vremena zapi-
tao: Kuda zapravo vodi intelektualizam? Odgovor na ovo pitanje naao
je sam: Da se sagradi neka ogromna maina koja bi se postavila u sredite
Zemlje kako bi je odatle rasprila u sve mogue svemirske prostore! Taj
filozof je priznao to samom sebi. Ostali se ne usuuju da priznaju!
I tako sam pokuao da Vam sa razliitih strana (kao npr. jue kada
sam Vam pokazao kako teorija relativiteta rastvara pojmove koji su pos-
tojali jo pre 30, 40 godina, da jednostavno ih rastapa kao to se sneg
rastapa na Suncu) pokaem kako svugde postoje zahtevi za tenjom ka
Antropozofiji. I kao to je izjavio filozof Eduard fon Hartman: Ako je
158
svet takav kakvim ga moramo zamiljati - tj. onakav kakvim ga on zamilja
u 19. veku -, onda ga zaista moramo rasprsnuti u svemir, jer ne moemo
da izdrimo da ivimo u njemu, a stvar je samo u tome da jednoga dana
stignemo tako daleko da smo u mogunosti to i da izvedemo. Moramo
prieljkivati to vreme u kojem emo svet rasturiti na sve strane univer-
zuma. - Ranije su se samo relativisti jo brinuli o tome da ljudi vie nem-
aju pojmove! Rastapaju se prostor, vreme, kretanje, a onda se moe i
bez toga oajavati tako, da se pod odreenim pretpostavkama u ovom
rasprskavanju u univerzum vidi najvee zadovoljstvo. Meutim, ovek
mora jasno da se upozna sa svim to bi mu u ovo dananje vreme moglo
pruiti odreene podsticaje za to.
HIJERARHIJE I BIE DUGE
Dornah, 4. januar 1924.
Nadovezao bih se na ono to sam Vam ve izloio na kursu tokom
Boia; u toku ova tri veernja predavanja eleo bih da Vam kaem neto
to se tie istraivanja duhovnog ivota i njegovog razvoja u novije
vreme. O ovom novijem duhovno-naunom razvoju esto se govorilo u
kontekstu Rozenkrojcera i ostalih okultnih naziva, a moja je elja da
Vam sada predstavim i unutranju stranu ovih istraivanja duhovnog
ivota. Zbog toga je neophodno da Vam u uvodu kaem neto o samom
nainu poimanja sveta koji se ustalio u 9., 10. i 11. veku, a potom je
postepeno iezao zapravo tek negde pri kraju 18. veka, premda se ak
kod pojedinih sledbenika odrao i u 19. veku. Dakle, danas ne bih eleo
159
da Vam dajem istorijski pregled, ve bih hteo da Vaoj dui pribliim
duevne zamisli odreenih linosti. Obino se uopte ne razmilja o
tome koliko se pre relativno kratkog vremena razlikovao svet poimanja
ljudi koji su sebe smatrali ljudima spoznaje od ovog danas. Danas ovek
govori o hemijskim materijama, o 70 ili 80 hemijskih materija, a da pri-
tom uopte nije ni svestan da time zaista ne govori skoro nita kada ih
oznaava kao kiseonik, azot, itd. Jer kiseonik predstavlja neto to pos-
toji samo u odreenim uslovima, u uslovima odreene toplote i drugim
koji se tiu zemaljskog ivota. Ipak, nemogue je da bi razuman ovek
mogao da s tako neim povee pojam realnosti, npr. kada neto pri
povienoj temperaturi za toliko i toliko stepeni menja svoju masu, isto
kao i to ovek to ini pod odreenim uslovima i ivi kao fiziko bie. I
upravo bi ovakvi pojmovi, ovakve predstave morali da prevaziu rela-
tivno postojanje i uzdignu se do pravog postojanja to upravo i pred-
stavlja osnovu istraivanja ivota u prvoj polovini i sredini srednjeg
veka.
Sada i govorim o prelazu iz 9. u 10. vek, jer je vreme i shvatanje ljudi
pre ovog vremena bilo sasvim duhovno. Jednom zaista upuenom
oveku 9. veka ne bi npr. moglo ni da padne na pamet da uzimajui u
obzir Anele, Arhanele ili Serafime vidi bilo ta to se ne bi u realnosti
izjednailo (i to samo u realnosti) sa fizikim ovekom koga jednos-
tavno vidimo. Moete primetiti da su ovi upueni ljudi ba u to vreme,
pre poetka 10. veka, govorili o duhovnim biima, o takozvanim inteli-
gencijama kosmosa, kao o biima sa kojima je ovek mogao da se sus-
retne, bez obzira to su ljudi znali da je ve davno prolo vreme kada su
ljudi imali ovu privilegiju. Meutim, oni su znali da pod odreenim
okolnostima uticaj ovih bia postoji. Nije se, na primer, smelo nikako
prevideti da su se mnogobrojna svetenika lica, katoliki svetenici,
sve do 9., 10. veka u toku bogosluenja susretali s duhovnim biima, s
inteligencijama kosmosa i to prilikom izvoenja odreene radnje.
Meutim, sa 9., 10. vekom postepeno je iezla i svest ljudi da postoji
neposredna veza izmeu njih i prave kosmike inteligencije, a sve se
vie pojavljivala svest o kosmikim elementima - zemlji, vodi, tenosti,
vazduhu, toploti, vatri. Isto kao to se nekada govorilo o kosmikoj
inteligenciji koja je regulisala kretanje planeta i vodila ih pored zvezda
nekretnica i dalje, tako se odsada govorilo o, rekao bih, neposrednom
okruenju Zemlje. Govorilo se o elementima zemlje, vode, vazduha i
vatre. Nije se obraala panja na hemijske materije u dananjem smislu.
160
To se desilo tek mnogo kasnije. No vidite, imali biste sasvim pogrenu
predstavu, ako biste mislili da su upueni ljudi ak i u 13., 14. veku, a na
neki nain ak i u 18. veku, pod pojmovima toplota, vazduh, voda, zem-
lja podrazumevali isto ono to podrazumevaju dananji ljudi. Ljudi
danas govore o toploti samo jo kao o stanju u kojem se nalazi telo. O
pravom toplotno-eterskom vie nema ni govora. Moglo bi se rei da su
zato vazduh i voda postali danas za oveka neto najapstraktnije, i neo-
phodno je da se udubimo u sutinu tih predstava kakve su nekada bile.
I iz tog razloga eleo bih da Vam prikaem nain na koji su razmiljali
upueni ljudi u ono vreme.
Kada sam pisao svoju Tajnu nauku, bio sam primoran da razvoj
Zemlje ipak pomalo i uskladim s pojmovima koji se danas koriste. U 13.,
12. veku oni bi se mogli drugaije predstaviti. Onda bi se u odreenom
poglavlju Tajne nauke moglo nai sledee: Tu bi se prvo morala stvor-
iti predstava o biima koja se mogu oznaiti kao bia prve hijerarhije:
Serafimi, Heruvimi, Troni. Serafimi su okarakterisani kao bia kod
kojih ne postoji subjekat i objekat, ve se oni slivaju u jedno, oni ne bi
mogli rei: Izvan mene su predmeti - ve: Svet postoji i ja sam svet, i svet
je ja - oni imaju pojam o sebi, i dodue tako da ova bia, Serafimi, pozna-
ju sebe kroz doivljaj o kojem je oveku ostao jo samo slabi odraz kada
on, eto recimo, iskusi neto to ga ispuni arkim oduevljenjem.
Ponekad je ak i teko objasniti dananjem oveku ta je to arko
oduevljenje, jer su ak i ljudi s poetka 19. veka bolje znali nego mi ta
to zapravo predstavlja. Tada se jo i dogaalo da je neki pesnik itao
neku svoju pesmu, a ljudi su na to reagovali s takvim oduevljenjem -
oprostite, ali zaista je bilo tako - da bi dananji ovek na to izjavio: Pa ovi
su svi poludeli! - Na taj nain su se oni pokretali, na taj nain je u njih
ulazila toplota. Danas se ovek ak smrzne i ako ne i pri samoj pomisli
da bi ljudi trebalo da budu oduevljeni.
I upravo na osnovu tog elementa oduevljenja koji se posebno odo-
maio u srednjoj i istonoj Evropi, na osnovu tog duevnog oduevljenja
koje se uzdie do nivoa svesti i samim tim i predstavlja svesni element,
na osnovu njega treba i zamisliti unutranji ivot Serafima. Svesni ele-
ment Heruvima moe se zamisliti kao potpuno iskusan element u sves-
ti, pun svetlosti, te i sama misao neposredno postaje svetlost koja sve
obasjava. Element Trona predstavlja neto to nosi milost i sam svet.
Dakle, ovo je samo skica. O tome bih mogao rei jo mnogo toga.
eleo bih samo da Vam kaem, da su u ono vreme ljudi moda i pokuavali
161
da okarakteriu svojstva ovih bia. Onda mora da su i govorili: Hor
Serafima, Heruvima i Trona deluje zajedno i to na taj nain da Troni
ine jezgro (pogledaj crte; sredinji deo, crveno-lila boje), Heruvimi iz
tog jezgra putaju da zrai njihovo sjajno bie (uti prsten). Serafimi
obavijaju itavu celinu platom oduevljenja koji sija daleko ka svemir-
skom prostoru (crveni omota).
Meutim, sve ovo to sam nacrtao predstavljaju bia i to: u sredini
Trone okruene Heruvinima, a oko njih su jo i Serafimi. To su bia koja
lebde jedna kraj drugih, delaju, misle, ele, oseaju jedni kroz druge. To
su bivstva. I kada bi bie koje bi imalo mogunost odgovarajueg
oseanja prolo kroz prostor u kojem Troni ine jezgro, Heruvimi okvir,
a Serafimi neku vrstu zavrnog rama, to bie bi u okviru delovanja prve
hijerarhije osetilo toplinu u razliitim stranama, toplinu na razliitim
mestima, negde viu, a negde dublju toplotu. No sve je to tako duevno-
duhovno da je duevni doivljaj u naim ulima istovremeno fiziki
doivljaj, te kada se bie osea duhovno toplim, oseaj je isti kao kada
biste se nalazili u nekoj vreloj prostoriji. U kosmosu je jednom nastala
takva povezanost bia prve hijerarhije koja je izgradila Saturn. Toplota
nam samo dokazuje da su ta bia zaista tu. Znai, toplota nije nita drugo
sem dokaza da ta bia postoje.
eleo bih da Vam slikovito razjasnim neke stvari. Zamislite da Vam je
neki ovek drag. Oseate kao da Vas njegovo prisustvo greje. Zamislite
sada da doe neki ovek koji razmilja na strahovito apstraktan nain i
da kae: Jeste, taj ovek mene zapravo ne interesuje, za mene on ne
postoji, mene interesuje samo toplota koju on iri. - Meutim, on sig-
urno nee rei: Mene interesuje samo toplota koju on iri -, ve e rei:
Mene u svemu tome interesuje samo toplota. - Naravno, on pria glupos-
ti, to moete i sami da zakljuite, jer kada nema oveka koji iri toplotu,
sigurno je da nema ni toplote. Toplota je uslovljena ovekovim prisus-
tvom. Ona je samo po sebi nita. Tako moraju postojati Serafimi,
Heruvimi i Troni, jer bez njih nema ni toplote. Toplota predstavlja samo
objavu Serafima, Heruvima i Trona.
Vidite, u to vreme o kojem govorim postojalo je bukvalno na obojen-
im crteima sve ovo to sam Vam upravo opisao. Kada se govorilo o
elementima, govorilo se o elementima toplote, a pod tim su se zapravo
podrazumevali Heruvimi, Serafimi i Troni. To je Saturnovo postojanje.
162
Tabla 18
Tabla 18
Ako se ilo dalje, onda se govorilo da samo Serafimi, Heruvimi i
Troni imaju mo da stvore tako neto i to postave u kosmos. Samo ta
najvia hijerarhija ima tu sposobnost. Samim tim to je ta najvia hijer-
arhija na poetku nastanka sveta postavila neto takvo, mogao je razvoj
dalje da tee. Dalji razvoj mogli su onda voditi Serafimovi, Heruvimovi
i Tronovi sinovi. I to se deavalo zaista tako to su Serafimi, Heruvimi i
Troni stvorili bia druge hijerarhije - Kiriotete, Diname, Eksusie, koji su
prodrli u ovaj saturnski, topao prostor stvoren uz pomo Serafima,
Heruvima i Trona. U to prodiru mlaa, naravno kosmiki mlaa bia.
Kako deluju ova bia? Dok se Heruvimi, Serafimi i Troni objavljuju u
elementu toplote, bia druge hijerarhije objavljuju se u elementu svet-
losti. Ovde (crvena pozadina na crteu) gde je Saturn taman stie top-
lota. A unutar tamnog, mranog sveta Saturnovog postojanja izdie se
ono to sinovi prve hijerarhije Eksusie, Diname i Kiriotete mogu da
stvore.
Unutar Saturnove toplote nastaje unutranje stanje prosvetljenosti
i to na taj nain to u njega prodire druga hijerarhija. Ovo unutranje
postojanje prosvetljenosti povezano je sa zgunjavanjem toplote.
Iz samog elementa toplote nastaje vazduh. Te tu imamo prodirnu
drugu hijerarhiju u objavi svetlosti. No, mora Vam biti jasno da tu zapra-
vo prodiru samo bia. Za neko bie koje ima odgovarajuu sposobnost
opaanja tu prodire svetlost. Svetlost je ta koja oznaava puteve tih bia.
163
Tabla 18
Gde svetlost zae, tu pod odreenim uslovima nastaju senke, tama,
tamna senka. Senka je nastala prodiranjem druge hijerarhije u svetlos-
nu formu. ta je ta senka predstavljala? Vazduh. I zaista, sve do 15., 16.
veka ljudi su znali ta je to vazduh. Danas znaju samo da se on sastoji od
kiseonika, azota, itd., a time, po mom miljenju, nije reeno nita vie,
nego kada bi neko znao da se sat sastoji od stakla i srebra, a da pored
toga ne zna nita vie o njemu. Tako i kad ljudi kau da se vazduh sastoji
od kiseonika i azota, oni njega onda ne posmatraju kao kosmiku poja-
vu i ne znaju nita o njemu; meutim, sasvim je druga stvar kada se kae:
Vazduh je senka svetlosti iz kosmosa. - Dakle, prodiranjem druge hijer-
arhije u Saturnovu toplotu nastaje pojava svetlosti (beli zraci) i senka
svetlosti, tj. vazduh (zelene vijugave linije). Tu gde on nastaje, nalazi se
Sunce. Na ovaj nain se moralo govoriti u 13., 12. veku.
No, idemo dalje. Dalji razvoj vode sinovi druge hijerarhije - Arhai,
Arhaneli i Aneli. Ova bia donose neto novo u element sjaja koji je
prvo proao kroz drugu hijerarhiju i k sebi privukao svoju senku,
vazdunu tamu - dakle ne nehajnu neutralnu tamu, Saturnovu tamu,
koja jednostavno predstavlja odsustvo svetlosti, ve onu koju je izned-
rila sama suprotnost svetlosti. Trea hijerarhija - Arhai, Arhaneli i
Aneli svojim sopstvenim biem doprinose ovom razvoju, tako to
164
Tabla 18
Tabla 18
dodaju jo jedan elemenat koji je nalik naim eljama, naim nagonima
da neto dostignemo, naim enjama.
Time se desilo sledee: neko bie, Arhaneo ili Aneo susrelo se tu
sa elementom svetlosti, s mestom gde se nalazila svetlost (pogledaj
crte na strani 164, taka na svetlosnom zraku desno). Na osnovu
osetljivosti na svetlost javio se na ovom mestu nagon, elja za tamom.
Bie Anela unelo je svetlost u tamu, odnosno, ono je unelo tamu u sve-
tlost. Ova bia postala su posrednici, vesnici izmeu svetlosti i tame.
Posledica toga bila je da je onda ono to je ranije samo bljetalo u svet-
losti i za sobom vuklo svoju senku, vazdunu tamu, da je ono poelo da
se preliva u svim bojama te se svetlost pojavljivala u tami, a tama u svet-
losti. Trea hijerarhija je bila ta, koja je iz svetlosti i tame iarala boju.
Vidite, ovde morate da pribliite svojoj dui jedan, takorei istorijski
dokument. Kada se u Aristotelovo vreme raspitivalo za misteriju nas-
tanka boje, onda se znalo da s tim u vezi stoje bia tree hijerarhije. O
tome je govorio Aristotel u vezi sa harmonijom boja kada je izgovorio
da boja predstavlja zajedniko delovanje svetlosti i tame. Meutim,
izgubljen je onaj duhovni element koji je omoguavao da se iza toplote
vide bia prve hijerarhije, iza svetlosti i njene senke - tama i bia druge
hijerarhije, a iza blistavih boja u jednoj kosmikoj povezanosti i bia
tree hijerarhije. I nita drugo nije preostalo do kobne Njutnove nauke
o bojama, kojoj su se posveeni smejali sve do 18. veka, u kojem je ona
postala idol upravo za one ljude koji su se smatrali strunjacima fizike.
Sigurno je da ovek i ne moe da zna ba nita o duhovnom svetu,
kada je Njutnova nauka o bojama postala uzor savremenog sveta. Kada
je ovek duevno podstaknut duhovnim svetom, kao to je to bio Gete,
onda se on opire toj nauci. On brani istinu i strahovito kritikuje neis-
tinu. Nikada Gete nije tako snano neto kritikovao, nego kada je imao
priliku da kritikuje Njutna, tada je estoko kritikovao te kojetarije.
Takve stvari se danas ne mogu ni zamisliti, iz jednostavnog razloga to
danas onaj koji ne priznaje Njutnovu nauku o bojama za fiziare pred-
stavlja budalu. Meutim, u Geteovo doba on nije bio potpuno sam. On
je bio moda jedini koji je svoje miljenje glasno izgovorio, ali bilo je jo
ljudi koji su ak i pred kraj 18. veka znali kako se boja raa u duhovnom
svetu.
Dakle, vidite, vazduh je senka svetlosti. I isto kao to pri nastanku
svetlosti pod odreenim uslovima postoji i tamna senka, isto tako nas-
taje jedan element, kada se tu nalazi boja i deluje kao stvarna (a tako
165
Tabla 18
Tabla
moe da deluje samo dok prodire u vazduni element), kada ta boja
prodire u vazduni elemenat, deluje u njemu, dakle kada ona ne pred-
stavlja samo odsjaj, refleksnu boju, ve je stvarna i kipti u vazdunom
elementu, onda iz realne boje nastaje teni, vodeni element - kao i to
pritisak pod odreenim uslovima stvara otpor. I kao to senka svetlosti
kosmiki gledano predstavlja vazduh, tako je i voda u kosmosu odsjaj,
delo boje.
Sigurno ete rei: Pa mi to ne razumemo. - No, pokuajte barem jed-
nom da shvatite boju izistinski, u njenom pravom smislu. Evo uzmimo
crvenu boju - pa zar zaista verujete da je crvena po svom biu samo
neutralna povrina koju moemo da posmatramo kao i
svaku drugu? Crvena je boja koja napada. To sam ve par puta pomen-
uo. ovek bi eleo da pobegne od crvene, ona odbija. Za plavo-ljubias-
tom bojom bi ovek eleo da potri, ona uvek izmie pred njim, ona
uvek postaje sve tamnija. U bojama ivi ba sve. Boje predstavljaju jedan
svet, a duevni elemenat se u svetu boja zaista osea tako, kao da ne
moe a da se ne kree kada sledi boje doivljajem due.
Vidite, danas ovek samo zuri u dugu. Ako se ona posmatra samo uz
pomo imaginacije, onda e se na njoj primetiti elementarna bia koja
su tu veoma zaposlena. Ova elementarna bia pokazuju strano udne
pojave. Ovde (kod crvene i ute boje) se vidi kako iz duge neprestano
izlaze odreena elementarna bia. Ona se onda kreu dalje. U trenutku
kada se priblie donjem rubu zelene boje kao da ih neto privue. Ovde
ona nestaju (kod zelene i plave boje). Na drugoj strani se onda opet
pojavljuju. Za onoga koji uz pomo imaginacije posmatra dugu, ona mu
konstantno prua priliku da vidi izviranje duhovnog sveta i njegovo
166
Tabla 19
iezavanje. Duga nam zaista predstavlja duhovni put, to je predivno.
Istovremeno se na ovim duhovnim biima primeuje da ona izlaze s
velikim strahom a vraaju se sa nesavladivom hrabrou. Kada posma-
tramo crveno-utu boju vidimo kako izbija strah, dok kad posmatramo
plavo - ljubiastu imamo oseaj da tu ivi neto poput hrabrosti, sranos-
ti.
E sad, zamislite da ovde vie nemamo samo dugu, ve u ovde nacr-
tati jedan prorez (pogledaj crte, gore), a dugu u da okrenem ovako
(okrenuta za 90), i sada bia ovde izlaze, a ovde nestaju, dakle, ovde je
strah, a ovde hrabrost (pogledaj crte na strani 168). Hrabrost ponovo
iezava. Kada bi oko bilo tako usmereno, da je ovde duga, ovde crvena,
uta itd., onda bi duga postala punija. Iz toga biste mogli i da zamislite
da tu nastaje vodeni element. I u tom vodenom elementu ive sada
duhovna bia koja zaista predstavljaju neku vrstu odsjaja bia tree
hijerarhije.
Moe se rei da kada bi se ovek pribliio upuenima iz 11., 12., 13.
veka, da bi on onda morao da razume te stvari. Vi ne moete da razum-
ete jednog Albertusa Magnusa, ako ga itate sa svim onim to zna
dananji ovek. Vi ga morate itati na taj nain da ste svesni toga da je
duhovni svet za njega predstavljao realnost; tek onda ete razumeti
kako je on to upotrebljavao rei i kako se izraavao.
I na taj nain se vazduh i voda pojavljuju kao odsjaji hijerarhija.
Druga hijerarhija prodire u obliku svetlosti, trea hijerarhija u obliku
boje. Samim tim to se ovo stvara, dostie se postojanje Meseca.
Stiemo i do etvrte hijerarhije. Pokuau da Vam ispriam na nain
kojim su razmiljali ljudi u 12., 13. veku. Dakle, tu smo kod etvrte hijer-
arhije. Mi danas o tome nita ne govorimo, ali u 12., 13. veku o njoj se
itekako govorilo. ta je zapravo etvrta hijerarhija? To je ovek. Sam
ovek predstavlja etvrtu hijerarhiju. Meutim, pod etvrtom hijerar-
hijom se nije nikako podrazumevalo ovo krajnje udno bie to ide na
167
Tabla 19
Tabla 19
desno
dve noge i stari, jer se upuenima onda, dananji ovek inio kao ud-
novato bie. Oni su govorili o prvobitnom oveku pre nego to je
zgreio, koji je postojao u takvom obliku da je imao mo nad Zemljom,
kao to su Aneli, Arhaneli i Arhai imali mo nad Mesecom, kao i to
su bia druge hijerarhije imala mo nad Suncem, a bia prve nad
Saturnom. Govorilo se o oveku u toku njegovog prvobitnog zem-
aljskog postojanja i jedino bi se tako moglo govoriti o oveku kao o
etvrtoj hijerarhiji. Zajedno s ovom etvrtom hijerarhijom stiglo je
svakako kao dar viih hijerarhija neto to su te vie hijerarhije samo
posedovale, to su one briljivo uvale i to same nisu upotrebljavale:
stigao je ivot. ivot je uao i u sjajni svet boja koji sam ja pokuao da
Vam rastumaim.
Verovatno ete se zapitati: Pa zar stvari nisu ivele i ranije? - Dragi
moji prijatelji, odgovor na ovo pitanje moete nai u samom oveku.
Vae Ja i Vae astralno telo nemaju ivot, ali ipak postoje. Duhovnom i
duevnom nije potreban ivot. ivot poinje tek u Vaem eterskom telu
i on predstavlja neto krajnje spoljanje. Tako i ivot dolazi tek posle
Meseca, sa postojanjem Zemlje, s evolucijom koja pripada naoj Zemlji.
Proiveo se sjajni svet boja. Ne samo da su sada Aneli, Arhaneli i drugi
eznuli da tamu unesu u svetlost, a svetlost u tamu i da time u planeta-
168
Tabla 19
ma izazovu igru boja, ve se javio i zahtev da se ova igra boja zaista
doivi i priblii dui. eznuli su da doive dominantnost tame nad
svetlou i da pritom osete slabost, oputenost, i nasuprot tome, da
osete aktivnost kada svetlost zavlada mrakom. Jer ta se dogaa kada
trite? Tada Vam se deava da svetlost u Vama dominira nad tamom,
kada sedite ili ste lenji onda mrak vlada nad svetlou. Tu postoje delo-
vanja boja, duevni prelivi boja. Kada je dola etvrta hijerarhija, ovek,
onda je nastupilo prelivanje boja ispunjeno ivotom. I u tom trenutku
kosmikog postanja zapoele su snage iz preliva boja da stvaraju kon-
ture. ivot koji je zaokruio, omeio boje, stvorio je neto vrsto kristal-
no. I otuda evo nas unutar zemaljskog ivota.
Stvari koje sam Vam sada predstavio, bile su zapravo polazne istine
srednjevekovnih alhemiara, okultista, rozenkrojcera i drugih, koji su
zaista doiveli svoj procvat negde od 9., 10. veka pa sve do 14., 15. veka;
iako o njima dananja istorija i ne govori ba mnogo, oni su imali dosta
sledbenika u 18., pa i na poetku 19. veka mada su ih mnogi smatrali
udacima. Samo su se onda te stvari potpuno sakrivale. Moderno pos-
matranje sveta dovelo je do toga da se desilo sledee. Zamislite sada
pored mene nekog oveka. Prestajem da se interesujem za tog oveka i
skidam mu samo odeu i kaim je na iviluk koji se gore iri u obliku
kruga, ali me ovek vie uopte ne interesuje. I dalje zamiljam: Ovo je
ovek (pogledaj crte na strani 170); ta se to mene tie da se u ovoj
odei moe skriti tako neto kao to je ovek? To je ovek (iviluk)!
Dakle vidite ta se to desilo s prirodnim elementima. Ljude vie ne
interesuje da se iza toplote ili vatre nalazi prva hijerarhija, iza svetlosti
i vazduha druga, iza tzv. hemijskog etra, etra boje i vode trea hijerar-
hija, a iza ivotnih elemenata i zemlje etvrta hijerarhija ili ovek. Dajte
samo iviluk i na njega obesite odelo! To je prvi in. Drugi in pak
poinje na Kantov nain! Tada poinje kantianizam, i samim tim to tu
stoji iviluk s odeom ovek poinje samo da filozofira ta bi tu moglo
biti stvar - po - sebi, a tie se ove odee. Zakljuak je da se ova stvar po -
sebi, tj. ova odea, ne moe spoznati. Vrlo otroumno! Naravno, kada se
prvo skine ovek, onda ostane samo iviluk s odeom i onda moe da
se o toj odei filozofira i vrlo zgodno pekulie. Tu se upravo nalazi
iviluk, zar ne, na kojem visi odea i onda se o tome filozofira na Kantov
nain: Stvar - po - sebi se ne moe spoznati - ili na Helmholctiov nain:
Ova odea ne moe imati oblike, i sve su to sitna zrnca uskovitlane
praine, a unutra su atomi koji se skrivaju, te odela uvaju svoj oblik.
169
Tabla 19
levo
Tako se vremenom razvijalo miljenje. Meutim, sve je to apstrakt-
no, nalik na senku. No mi danas ivimo s tim miljenjem, u tim
pekulacijama. Na osnovu tog miljenja mi danas stvaramo na celok-
upni prirodnonauni pogled na svet. Iako ne priznajemo da mislimo
ato-mistiki, upravo to i inimo. Jer ovek jo dugo nee priznati da nije
neophodno odsanjati kovitlavu igru atoma, ve je neophodno oveku
opet vratiti odelo. Na tome mora insistirati duhovna nauka.
eleo sam da Vam danas slikovito predstavim nain na koji su ljudi
nekada mislili, a to se moe proitati u starijim asopisima, mada i to
sad ve retko. Na osnovu toga isplivavaju i veoma interesantne i-njen-
ice: jedan nordijski hemiar opet je objavio jedan deo Baziliusa
Valentinusa, a itavu stvar je posmatrao sa stanovita dananje hemije.
I naravno, on nije mogao da kae nita drugo do da je sve to to tu stoji
glupost - njemu je to tako izgledalo s dananje take gledita kada se
radi u laboratorijama, a eksperimenti se izvode uz pomo retorti i osta-
lih savremenih instrumenata. Bazilije Valentinus izrazio je na slikovit
nain jedan deo embriologije. To predstavlja deo embriologije. Ako
razmislimo onako kako ljudi danas misle, onda emo verovatno zak-
ljuiti da je tu opisan neki laboratorijski ogled koji je sasvim besmislen.
Jer se u laboratoriji upravo ne moe izvesti deo embriologije, sem ako
nije u pitanju Wagner
8
, koji ipak pripada ranijem vremenu.
Ove se stvari danas opet moraju razmatrati. I u vezi sa velikim isti-
nama o kojima sam Vam govorio ovih dana uoi Boia, eleo sam da
170
male
ute
linije
Tabla 19
Vam skrenem panju na sudbinu duhovnog ivota u poslednjim veko-
vima svetskog razvoja.
171
8
Lik iz Geteovog Fausta II deo, koji je eksperimentom u laboratoriji stvorio Homunkula - sliku ovekove
entelehije. (prim. prev.)
Rudolf tajner
(hronoloka skica ivota)
1861 Rudolf tajner je roen u Kraljevcu na maarsko-hrvatskoj granici
27. februara. Njegov otac Johan tajner, inovnik na austrijskoj junoj

eleznici i majka Franciska poreklom su iz Donje Austrije.
1863 Kada je imao dve godine njegov otac postaje ef eleznike stanice u
Potahu. Ovde je proiveo Rudolf tajner est godina svog detinjstva.
Sestra Leopoldina i brat Gustav su roeni u ovom periodu.
1868 Porodica tajner naputa Potah i seli se u Nojderfl u blizini maarske
granice. Ovde ive 11 godina. Rudolf tajner polazi u kolu i od
pomonog uitelja Hajnriha Gangla dobija jedan udbenik geometrije.
Geometrija na njega ostavlja snaan utisak.
1872 tajner upisuje realnu kolu u Viner-Nojtatu. On ima vie sklonosti
prema predmetima iz prirodnih nauka, ali ne zapostavlja ni ostale oblasti.
Tako u etrnaestoj godini ita Kanta - Kritika istog uma, i razvija jedan
pozitivan odnos prema istoriji i knjievnosti.
1875 Poinje da daje asove slabijim acima iz svog i niih razreda. I to su
poeci iz kojih je kasnije krenuo njegov pedagoki rad.
1879 U ovoj godini zavrava Rudolf tajner maturu sa ocenom zreo sa
odlinim. Njegov otac dobija premetaj u Incersdorf kod Bea, i poto
eli da mu sin postane inenjer i preuzme njegovu slubu, upisuje ga na
tehniku visoku kolu u Beu. Kao glavne predmete upisuje u index -
biologiju, hemiju, fiziku i matematiku, ali i knjievnost, filosofiju i
istoriju. Na visokoj koli tajner slua predavanja Karla Julija reera. Ovaj

ga upuuje na prouavanje Getea i po prvi put ita Faust.
1880 Na svojim putovanjima od Incersdorfa do kole u Beu, tajner upoznaje
travara ije ime nije pomenuo, ali je upornim traenjem Emila Boka
utvreno da se radi o Felixu Koguckom.
1882 Karl Julije reer predlaze tajnera za saradnika na izdavanju Geteovih
prirodno-naunih spisa, u okviru Nemaka nacionalna literatura.
1883 Prvi tom Geteovih prirodno-naunih spisa je zavren i komentarisan u
173
tajnerovom uvodu na 60 strana. Ostali tomovi izlaze do 1897.
1884 Rudolf tajner poinje da radi kao kuni uitelj kod porodice peht. Tu
provodi sledeih est godina u vaspitavanju 4 deaka. Naroito rad sa
bolesnim Otom pehtom, daje mu impulse za kasnije nastalu zdravstvenu
pedagogiju.
1886 Objavljuje knjigu Osnovi teorije saznanja Geteovog pogleda na svet sa
naroitim osvrtom na ilera. U ovoj godini upoznaje pesnikinju Mariju
Eugeniju dela Graciju.
1888 Dri predavanje u Beu u Geteovom udruenju. Tema je: Gete kao otac
nove estetike.
1889 K. J. reer predlae rukovodstvu Gete - ilerovog arhiva u Vajmaru da
obrate panju na mladog istraivaa Geteovih radova - Rudolfa tajnera.

Ubrzo posle toga je angaovan u Vajmaru. To je istovremeno i prva
tajnerova poseta Nemakoj.
1890 U septembru tajner se seli u Vajmar i poinje njegova saradnja u Gete-

ilerovom arhivu. U vajmarskom periodu dolazi do susreta sa: Eduardom
Hartmanom, Ernestom Hekelom, Hermanom Grimom, Gabrijelom Rojter,
Otom Erihom Hartlebenom i drugima. U asopisu Nacionalni listovi u
Beu izlazi vie tajnerovih lanaka.
1891 Rudolf tajner je promovisan u doktora filosofije na univerzitetu u
Rotoku. Sadraj njegove disertacije objavljen je godinu dana kasnije pod
naslovom: Istina i nauka-predigra jedne filosofije slobode.
1893 tajner poinje da prouava dela Fridriha Niea. U novembru izlazi
tajnerovo glavno filosofsko delo Filosofija slobode. Ona sadri u isto
misaonom obliku ve sve ono to je autor kasnije razvio kao
Antroposofiju.
1894 Nieova sestra, Elizabeta Ferster-Nie, susree tajnera u Vajmaru i poziva
ga da doe u njihovu kuu u Naumburg. Nie je ve tada jako bolestan.
Kod jedne posete Nieovoj kui tajner se prvi put sree sa njim. Na
ezdeseti roendan Ernesta Hekela pozvan je i Rudolf tajner. To je
njihov prvi susret.
1895 Kao rezultat istraivanja Niea izlazi knjiga: Fridrih Nie, borac protiv
svoga vremena.
1897 Zavrava se saradnja Rudolfa tajnera u Gete-ilerovom arhivu. Izlazi
174
poslednji tom Geteovih prirodno-naunih spisa. tajner se seli u Berlin i
postaje saizdava asopisa Magazin za knjievnost.
1898 Prvi tajnerov susret sa pesnikom i publicistom Ludvigom Jakobovskim.
Za njegov asopis Drutvo tajner pie veliki broj lanaka. Jakobovski
obrazuje oko sebe krug pesnika i umetnika kojima se pridruuje i tajner.
1899 enidba sa Anom Ojnike.
Postaje nastavnik u koli za obrazovanje radnika, koju je osnovao Vilhelm
Libkneht. Dri predavanja o istoriji, knjievnosti i retorici. Ovde radi est

godina.
1900 Vrhunac ove tajnerove delatnosti je govor koji je odrao u jednom
berlinskom cirkusu povodom 500-godinjice Gutembergovog jubileja,
pred 7.000 slovoslagaa i tampara.
U Vajmaru umire Nie... Dobija poziv za prvo predavanje u teosofskoj
biblioteci u kui grofa Brokdorfa. U krugu teosofa tajner upoznaje
Mariju fon Sivers. Tu sledi niz predavanja na temu Mistika. Sledee godine
izlazi knjiga: Mistika u raanju duhovnog ivota novog doba i njen
odnos prema modernom pogledu na svet.
U decembru umire Ludvig Jakobovski. tajner dri posmrtni govor.
1902 tajner postaje lan teosofskog drutva, a Marija fon Sivers sekretarica
teosofske biblioteke u Berlinu. Putuje na kongres evropske sekcije
teosofskog drutva u London. Prvi lini kontakti sa Ani Besant i H. S.
Olkotom. U oktobru sledi osnivanje nemake sekcije teosofskog drutva
iji sekretar postaje Rudolf tajner. Dri ciklus predavanja Od Zaratustre
do Niea, izlazi knjiga Hrianstvo kao mistika injenica i misterije

starog veka. U okviru delatnosti na koli za obrazovanje radnika u
Berlinu susret sa Rozom Luxemburg.
1903 tajner nastavlja intenzivnu predavaku delatnost, pre svega u Berlinu,
Vajmaru, Kelnu i Hamburgu. Poetak otvorenog niza predavanja u kui
arhitekata u Berlinu. Osnivanje asopisa Lucifer, koji je kasnije nazvan
Lucifer-Gnozis.
1904 R. tajner objavljuje znaajna dela: Teosofija i Kako se postiu sazna-
nja viih svetova?, najvanija knjiga na putu antroposofskog kolovanja.
Od 1904 - 1908 izlaze lanci pod naslovom: Iz akaa hronike i Lucifer-
Gnozis. Na meunarodnom teosofskom kongresu u Amsterdamu govori
tajner - Matematika i okultizam. Niu se predavanja u tutgartu,
Minhenu, Kelnu, Hajdelbergu i drugim gradovima. tutgart i Minhen
postaju centri njegove predavake delatnosti.
175
1905 U januaru zavrava tajner svoj rad u koli za obrazovanje radnika. Sledi
novi teosofski kongres u Londonu. tajner referie temu: Okultne
osnove u Geteovom stvaralatvu. Zapoinje knjigu: Stepeni vieg
saznanja.
1906 Godinji teosofski kongres u Parizu. tajner referie Teosofija u
Nemakoj pre 100 godina. Posle toga sledi ciklus od 18 predavanja. U
Parizu je i prvi susret sa francuskim piscem Eduardom ireom. Izmeu
njih se razvija dugogodinje prijateljstvo.
1907 Ani Besant postaje predsednik teosofskog drutva. Distanca izmeu
nemake sekcije i meunarodnog drutva postaje sve vea. Na godinjoj
skuptini drutva, ovoga puta u Minhenu tajner govori o Posveenje
Rozenkrojcera. U Bazelu sledi niz predavanja o Jovanovom Evanelju.
Prvi susret sa studentima medicine i predavanje Vaspitanje sa gledita
duhovne nauke.
1908 tajner se zadrava vie nedelja u Skandinaviji. Odrava prva predavanja u
Kristijaniji (Oslo) u Norvekoj. Zatim predavanja u Hamburgu i
Nirnbergu. Teme: Jovanovo Evanelje i Apokalipsa. Slikar Vasilij
Kandinski slua tajnera u Berlinu. Inspirisan ovim predavanjem radi
sliku Arijel.
1909 Putuje sa predavanja na predavanje. U Kaselu govori o Jovanovom
Evanelju, u Bazelu o Lukinom Evanelju. Novi ciklus u Kristijaniji:
Teosofija na osnovu Apokalipse. U januaru se upoznaje sa pesnikom
Kristijanom Morgenternom, koji postaje lan teosofskog drutva i ostaje
u tesnoj vezi sa tajnerom do svoje smrti 1914.
1910 Izlazi Tajna nauka u skici. Izmeu 1910 - 1913 nastaju Misterijske drame.
Prva drama Dveri posveenja izvodi se u Minhenu.
Predavanja i ciklusi u Bernu, tokholmu, Rimu, Minhenu... (o stvaranju
sveta, Matejevo Evanelje, Jovanovo Evanelje).
tajner po prvi put govori o ponovnom pojavljivanju Hrista u etarskom.
Albert tefen pristupa teosofskom drutvu. U Hornu (Austrija) umire
tajnerov otac, Johan tajner.
1911 Kraj nemake sekcije teosofskog drutva je neizbean. Teosofi vide u
indijskom deaku Krinamurtiju (Didu Krinamurti, roen 1895)
ponovnu inkarnaciju Hrista, to tajner smatra besmislenim i istupa iz
drutva. Sa veim brojem saradnika stvara osnove za delovanje
antroposofskog drutva.
Na 4. meunarodnom filosofskom kongresu u Bolonji, govori na temu
Psiholoke osnove i saznajno-teoretsko mesto Antroposofije.
Slede predavanja u Kopenhagenu Duhovno vostvo oveka i
176
oveanstva. tampa se i knjiga pod istim naslovom. U Minhenu se izvodi
druga misterijska drama Ispit due. Novi ciklus u Pragu Okultna
fiziologija. Susret sa Francom Kafkom. Umire tajnerova ena -
Ana tajner.
1912 Za Boi se u Kelnu osniva antroposofsko drutvo. Poinje kelnski ciklus
Bhagavad Gita i Pavlove poslanice. Ruski pisac Andrej Bjeli (Boris
Bugajev) sree po prvi put tajnera i u toku sledee etiri godine slua
mnoga predavanja. Izvodi se trea misterijska drama uvar praga. U
septembru, u Botmingenu, tajner odrava prvi kurs Euritmije.
1913 U februaru se odrava 1. Generalna skuptina antroposofskog drutva u
Berlinu. Oko 3.000 saradnika je u drutvu. tajner preuzima dunost
predavaa i savetnika.
Marija fon Sivers, Mihael Bauer i Karl Unger ine upravu. Preduzima se
izgradnja graevine u Dornahu u vajcarskoj i kamen temeljac je
postavljen u septembru. Izvodi se etvrta misterijska drama Probuenje
due. U ovoj godini dolazi do susreta sa Nikolajem Berajevim.
Predavanja i ciklusi u:
Helsingforsu (Finska) Okultne osnove Bhagavad Gite,
Berlinu Misterije istoka i hrianstva.
1914 U martu umire pesnik Kristijan Morgentern. Izlazi knjiga Zagonetke
filosofije, kao istorijski pregled filosofskih pravaca.
Na svetu no 24. decembra venavaju se Marija fon Sivers i
Rudolf tajner.
1915 Radovi na graevini u Dornahu se nastavljaju. Ciklusi predavanja:
Sudbine oveka i sudbine naroda (Berlin), Putevi duhovnog saznanja i
obnova umetnikog pogleda na svet (Dornah).
1916 Alexander fon Bernus osniva asopis za duhovnu nauku i umetnost:
Carstvo. Pored pesnika kao to su Rilke, Dojbler i Lasker-uler,
pojavljuje se i tajner.
Predavanja i putovanja u:
Bern Duhovno ujedinjenje oveanstva kroz Hristov impuls,
Berlin Bie sveta i Jastvo,
Dornah Istorijska posmatranja.
1917 tajner zapoinje u Dornahu rad na 9 metara visokoj skulpturi od
brestovog drveta koju naziva Reprezentant oveanstva.
Razvija ideju o trolanstvu socijalnog organizma. U knjizi O
zagonetkama due daje osnovni prikaz trolanosti ovekovog organizma.
Predavanja u Berlinu, Minhenu i Dornahu.
177
1918 Kraj prvog svetskog rata.
Izlazi Geteova duhovnost u njenoj objavi kroz Fausta i kroz bajku o
zmiji i Ljiljani. tajner govori u Berlinu (Veno u ovekovoj dui),
Cirihu (Dopuna dananje nauke kroz Antroposofiju) i Dornahu
(Osnovni socijalni zahtev naeg vremena).
1919 U mnogim gradovima tajner dri predavanja o trolanosti socijalnog
organizma. Osnovna ideja pokreta za trolanstvo je u tome, da socijalni

ivot oveanstva moe postati zdrav, ako ga ljudi svesno ralane. Po
tajneru potrebno je ralaniti drutvo na dravu, privredu i duhovni
ivot. Time je dat nov realistian sadraj starim idealima francuske
revolucije: Sloboda u duhovnoj oblasti, Jednakost u pravima i Bratstvo u
privredi.
Izlazi knjiga Jezgro socijalnog pitanja u ivotnim potrebama sadanjosti
i
budunosti.
U julu izlazi po prvi put asopis Trolanost socijalnog organizma.
Septembra se otvara prva Waldorf kola u tutgartu. U Cirihu se izvodi
prva predstava Euritmije. Nastavljaju se ciklusi predavanja Misija
arhanela Mihaila, zatim Duhovno-nauna obrada socijalnih i
pedagokih pitanja.
1920 Kursevi u tutgartu i Dornahu:
Uenje o svetlosti i uenje o toploti,
Duhovno-nauna posmatranja govora.
Odrava za 35 lekara niz predavanja na temu: Duhovna nauka i
medicina. Osnivaju se kliniko-terapeutski instituti u Arleshajmu
(vajcarska) i tutgartu (Nemaka). Ponovo brojna putovanja sa
predavanjima u tutgartu, Berlinu, Bazelu.
1921 Prvi meunarodni kongres antroposofskog pokreta odrava se u
tutgartu. Tema je: Antroposofija - njeni saznajni koreni i ivotni
plodovi.
Na tajnerov ezdeseti roendan izlazi prvi broj asopisa Tri u
tutgartu. U Dornahu je osnovan nedeljni asopis Geteanum.
U Arleshajmu i tutgartu pod vostvom Dr Ite Wegman poinju sa radom
kliniko-terapeutski instituti. U tutgartu se odravaju dva kursa za
teologe.
1922 Predavanja i kursevi. U Beu se odrava drugi meunarodni kongres
antroposofskog pokreta. Tema je: Suprotnosti istoka i zapada. U
Dornahu tajner dri kurs o nacionalnoj ekonomiji.
Osniva se Christengemeinschaft zajednica hriana. Predavanja za
radnike na izgradnji Geteanuma. Putovanje u Veliku Britaniju i 12
predavanja u Oxfordu Duhovno-duevne snage umetnosti vaspitanja.
178
Prva kola Euritmije osniva se u tutgartu pod vostvom Marije tajner.
U novogodinjoj noi 1922/23 izgoreo je Geteanum u poaru.
1923 Na Boi se osniva opte antroposofsko drutvo sa seditem u Dornahu.
tajner pokree osnivanje Slobodna visoka kola za duhovnu nauku na
Geteanumu.
Filosofsko-antroposofska izdavaka kua koju je 1908. god. osnovala
Marija tajner za izdavanje tajnerovih dela premeta se iz Berlina u
Dornah. Na zahtev mnogih saradnika tajner poinje u asopisu
Geteanum da objavljuje autobiografske lanke pod naslovom Moj
ivotni put. Predavaka delatnost se nastavlja: Prag, Kristijanija,
tutgart...
1924 U februaru zapoinju predavanja o karmi. Odravaju se u mnogim
gradovima, meu njima su Dornah, Breslau, London, Pariz i Prag. Ciklus
obuhvata ukupno 81 predavanje.
U Dornahu se odrava i Ton-Euritmijski kurs u osam predavanja
Euritmija kao vidljivo pevanje. 4 meseca kasnije (u junu) novi kurs:
Euritmija kao vidljivi govor. tajner zavrava novi model Geteanuma. U
tutgartu govori pred skoro 2.000 slualaca Metodika obuavanja i
ivotni uslovi vaspitanja. U Kobervicu (lezija) daje poljoprivredni kurs
iz kojeg proizlaze osnove bio-dinamike poljoprivrede.
U julu kurs za lekare i pedagoge iz zdravstvene pedagogije.
U avgustu poslednje tajnerovo putovanje u inostranstvo, Engleska. U
mestu Torki odrava se letnji kurs engleskog antroposofskog drutva.
U septembru: kurs Oblikovanje govora i dramska umetnost.
28. septembra Rudolf tajner odrava svoje poslednje predavanje u
Dornahu. Poetak bolesti.
1925 U Dornahu zapoinje izgradnja drugog Geteanuma prema tajnerovom
modelu.
30. marta umro je Rudolf tajner u Dornahu.
Izlazi knjiga Osnove za proirenje umetnosti leenja prema duhovno-
naunim saznanjima, koju je tajner napisao zajedno sa Dr Itom
Wegman.
179
IZDANJE CELOKUPNIH DELA
RUDOLFA TAJNERA
PREGLED
Knjige su sistematizovane prema redosledu koji imaju u izdanju celokupnih dela
ICD-(Gesamtausgabe - GA) izdavake kue Rudolf tajner iz Dornaha (vajcarska).
Uz rednu numeraciju ICD - br. i naslov knjige, data je i godina njenog nastanka.
A) SPISI
I. Dela
ICD - br.
1 Geteovi prirodno-nauni spisi
1884 - 1897
2 Osnovi teorije saznanja Geteovog pogleda na svet sa naroitim
osvrtom na ilera
1886
3 Istina i nauka
1892
4 Filosofija slobode
1894
5 Fridrih Nie, borac protiv svoga vremena
1895

6 Geteov pogled na svet
1897
7 Mistika u raanju duhovnog ivota novog doba i njen odnos prema
181

modernom pogledu na svet
1901
8 Hrianstvo kao mistika injenica i misterije starog veka
1902
9 Teosofija
1904
10 Kako se postiu saznanja viih svetova?
1904 - 1905
11 Iz Akaa - hronike
1904 - 1908
12 Stepeni vieg saznanja
1905 - 1908
13 Tajna nauka u skici
1910
14 etiri misterijske drame
Dveri posveenja. Ispit due. uvar praga. Probuenje due.
1910 - 1913
15 Duhovno vostvo oveka i oveanstva
1911
16 Jedan put za samosaznanje oveka
1912
17 Prag duhovnog sveta
1913
18 Zagonetke filosofije
1914
19 (Misli iz vremena rata) sadrano u ICD - br. 24
20 O zagonetki oveka
1916
21 O zagonetkama due
1917
22 Geteova duhovnost u njenoj objavi kroz Fausta i kroz bajku
182
O zmiji i Ljiljani
1918
23 Jezgro socijalnog pitanja u ivotnim potrebama sadanjosti i
budunosti 1919
24 lanci o trolanosti socijalnog organizma i o situaciji vremena
1915 - 1921
25 Kosmologija, religija i filosofija
1922
26 Antroposofske vodilje
1924 - 1925
27 Osnove za proirenje umetnosti leenja prema duhovno-naunim
saznanjima
Dr Rudolf tajner i Dr Ita Wegman
1925
28 Moj ivotni put
1923 - 25
II. Sabrani lanci
29 Sabrani lanci za dramaturgiju
1889 - 1900
30 Metodske osnove Antroposofije
1884 - 1901
31 Sabrani lanci za kulturu i istoriju
1887 - 1901
32 Sabrani lanci za knjievnost
1884 - 1902
33 Biografije i biografske skice
1894 - 1905
34 Lucifer - Gnozis
1903 - 1908
35 Filosofija i Antroposofija
1904 - 1918
36 Misao Geteanuma usred krize kulture sadanjice
183
1921 - 1925
III. Objavljivanja iz naslea
38 Pisma 1881 - 1890, Tom I
39 Pisma 1890 - 1925, Tom II
40 Istinite izreke
1900 - 1925
43 Stare narodne boine igre
1915 - 1925
44 Nacrti, fragmenti i paralipomena za etiri misterijske drame
1910 - 1913
45 Antroposofija
1910
B) PREDAVANJA
I. Otvorena predavanja
51 O filosofiji, istoriji i knjievnosti
(34 predavanja u Berlinu)
1901 - 1905
52 Spiritualno uenje o dui i posmatranje sveta
(18 predavanja u Berlinu)
1903 - 1904
53 Poreklo i cilj oveka
Osnovni pojmovi duhovne nauke
(23 predavanja u Berlinu)
1904 - 1905
54 Zagonetke sveta i Antroposofija
(22 predavanja u Berlinu)
1905 - 1906
55 Saznanje nadulnog u naem vremenu i njegov znaaj za dananji ivot
(13 predavanja u Berlinu i Kelnu)
1906 - 1907
184
56 Saznanje due i duha
(15 predavanja u Berlinu i Minhenu)
1907 - 1908
57 Gde i kako se nalazi duh?
(18 predavanja u Berlinu)
1908 - 1909
58 Metamorfoze duevnog ivota - Staze doivljaj due
prvi deo
(9 predavanja u Berlinu i Minhenu)
1909
59 Metamorfoze duevnog ivota - Staze doivljaj due drugi deo
(9 predavanja u Berlinu)
1910
60 Odgovori duhovne nauke na velika pitanja postojanja
(15 predavanja u Berlinu)
1910 - 1911
61 Ljudska istorija u svetlosti duhovnog istraivanja
(16 predavanja u Berlinu)
1911 - 1912
62 Rezultati duhovnog istraivanja
(14 predavanja u Berlinu)
1912 - 1913
63 Duhovna nauka kao ivotno dobro
(12 predavanja u Berlinu)
1913 - 1914
64 Iz sudbonosnog vremena
(14 predavanja u Berlinu, Nirnbergu i Minhenu)
1914 - 1915
65 Iz Srednje-evropskog duhovnog ivota
(15 predavanja u Berlinu)
1915 - 1916
66 Duh i materija, ivot i smrt
(7 predavanja u Berlinu)
1917
185
67 Veno u ovekovoj dui.
Besmrtnost i sloboda
(10 predavanja u Berlinu)
1918
72 Sloboda - besmrtnost - socijalni ivot
(10 predavanja u Bazelu i Bernu)
1917 - 1918
73 Dopuna dananje nauke kroz Antroposofiju
(8 predavanja u Cirihu)
1917 - 1918
74 Filosofija Tome Akvinskog
(3 predavanja u Dornahu)
1920
76 Oploujue dejstvo Antroposofije na strune nauke
(7 predavanja u Dornahu)
1921
77a Zadatak Antroposofije prema nauci i ivotu
(predavanja i govori, Darmtat)
1921
77b Umetnost i Antroposofija
(predavanja i govori, Dornah)
1921
78 Antroposofija, njeni saznajni koreni i ivotni plodovi
(8 predavanja u tutgartu)
1921
79 Stvarnost viih svetova
[8 predavanja u Kristijaniji (Oslo)]
1921
81 Impulsi obnove kulture i nauke
(7 predavanja u Dornahu)
1922
82 Ovim ovek postaje ceo ovek
(6 predavanja u Den Hagu)
1922
186
83 Suprotnosti istoka i zapada
(10 predavanja u Beu)
1922
84 ta je hteo Geteanum i ta e Antroposofija?
(11 predavanja - Bazel, Dornah, Prag, Be, Pariz)
1923 - 1924
II. Predavanja ispred lanova antroposofskog drutva
93 Legenda hrama i zlatna legenda
(20 predavanja u Berlinu)
1904 - 1906
93a Osnovni elementi ezoterije
(31 predavanje u Berlinu)
1905
94 Kosmogonija
(43 predavanja u raznim gradovima)
1906
95 Pred vratima teosofije
(14 predavanja u tutgartu)
1906
96 Izvorni impulsi duhovne nauke
(20 predavanja u Berlinu)
1906 - 1907
97 Hrianska misterija
(31 predavanje u raznim gradovima)
1906 - 1907
98 Prirodna i duhovna bia - njihovo dejstvo u naem vidljivom svetu
(18 predavanja u raznim gradovima)
1907 - 1908
99 Teosofija Rozenkrojcera
(14 predavanja u Minhenu)
1907
100 Razvoj oveanstva i saznanje Hrista
(22 predavanja u Kaselu i Bazelu)
1907
187
101 Mitovi i sage. Okultni znaci i simboli
(16 predavanja u Berlinu, tutgartu i Kelnu)
1907
102 Unutranje dejstvo duhovnih bia na oveka
(13 predavanja u Berlinu)
1908
103 Jovanovo Evanelje
(12 predavanja u Hamburgu)
1908
104 Jovanova Apokalipsa
(13 predavanja u Nirnbergu)
1908
104a Iz zapisa u slikama Jovanove Apokalipse
[crtei slualaca sa 4 predavanja u Minhenu i 12 predavanja
u Kristijaniji (Oslo)]
1907 - 1909
105 Svet, Zemlja i ovek
(11 predavanja u tutgartu)
1908
106 Egipatski mitovi i misterije
(12 predavanja u Lajpcigu)
1908
107 Duhovno-nauno poznavanje oveka
(19 predavanja u Berlinu)
1908 - 1909
108 Odgovor na svetska i ivotna pitanja kroz Antroposofiju
(21 predavanje u raznim gradovima)
1908 - 1909
109 Princip spiritualne ekonomije u vezi sa pitanjem ponovnog utelovljenja
(23 predavanja u raznim gradovima, od toga 10 u Budimpeti)
1909
110 Duhovne hijerarhije i njihovo ogledanje u fizikom svetu
(10 predavanja u Dizeldorfu)
1909
188
112 Jovanovo Evanelje u odnosu prema tri ostala Evanelja, naroito prema
Lukinom Evanelju
(14 predavanja u Kaselu)
1909
113 Istok u svetlosti zapada
(9 predavanja u Minhenu)
1909
114 Lukino Evanelje
(10 predavanja u Bazelu)
1909
115 Antroposofija, psihosofija, pneumatosofija
(12 predavanja u Berlinu)
1909 - 1911
116 Hristov impuls i razvoj Ja - svesti
(7 predavanja u Berlinu)
1909 - 1910
117 Dublje tajne postanka oveanstva u svetlosti Evanelja
(12 predavanja u raznim gradovima)
1909
118 Dogaaj Hristove pojave u etarskom svetu
(16 predavanja u raznim gradovima)
1910
119 Makrokosmos i mikrokosmos
(11 predavanja u Beu)
1910
120 Objave karme
(11 predavanja u Hamburgu)
1910
121 Misija pojedinih dua naroda u vezi sa germansko-nordijskom mitologijom
[11 predavanja u Kristijaniji (Oslo)]
1910
122 Tajne biblijskog stvaranja sveta
(11 predavanja u Minhenu)
1910
123 Matejevo Evanelje
189
(12 predavanja u Bernu)
1910
124 Putovanje u oblast Markovog Evanelja
(13 predavanja u Berlinu, Minhenu, Hanoveru i Koblencu)
1910 - 1911
125 Putevi i ciljevi duhovnog oveka
(14 predavanja u raznim gradovima)
1910
126 Okultna istorija
(6 predavanja u tutgartu)
1910 - 1911
127 Misija nove duhovne objave
(16 predavanja u raznim gradovima)
1911
128 Okultna fiziologija
(9 predavanja u Pragu)
1911
129 Svetska uda, duevni ispiti i duhovne objave
(11 predavanja u Minhenu)
1911
130 Ezoterno hrianstvo i duhovno vostvo oveanstva
(23 predavanja u raznim gradovima)
1911 - 1912
131 Od Isusa do Hrista
(11 predavanja u Karlsrueu)
1911
132 Evolucija sa stanovita istinitosti
(5 predavanja u Berlinu)
1911
133 Zemaljski i kosmiki ovek
(9 predavanja u Berlinu)
1911 - 1912
134 Svet ula i svet duha
190
(6 predavanja u Hanoveru)
1911 - 1912
135 Ponovno utelovljavanje i karma
(5 predavanja u Berlinu i tutgartu)
1912
136 Duhovna bia u nebeskim telima i prirodnim carstvima
(11 predavanja u Helsingforsu)
1912
137 ovek u svetlosti okultizma, teosofije i filosofije
[10 predavanja u Kristijaniji (Oslo)]
1912
138 O inicijaciji. O venosti i trenutku. O duhovnoj svetlosti i ivotnoj tami
(8 predavanja u Minhenu)
1912
139 Markovo Evanelje
(10 predavanja u Bazelu)
1912
140 Okultna istraivanja o ivotu izmeu smrti i novog roenja
(20 predavanja u raznim gradovima)
1912 - 1913
141 ivot izmeu smrti i novog roenja u odnosu prema kosmikim
injenicama
(10 predavanja u Berlinu)
1912 - 1913
142 Bhagavad Gita i Pavlove poslanice
(5 predavanja u Kelnu)
1912 - 1913
143 Iskustva nadulnog. Tri puta due ka Hristu
(14 predavanja u raznim gradovima)
1912
144 Misterije istoka i hrianstva
(4 predavanja u Berlinu)
1913
145 Koju vanost ima okultni razvoj oveka za njegove omotae - fiziko telo,
etarsko telo, astralno telo - i za njegovo Sopstvo?
(10 predavanja u Den Hagu)
1913
191
146 Okultne osnove Bhagavad Gite
(9 predavanja u Helsingforsu)
1913
147 Tajne praga
(8 predavanja u Minhenu)
1913
148 Iz Akaa - istraivanja. Peto Evanelje
(18 predavanja u raznim gradovima)
1913 - 1914
149 Hrist i duhovni svet. O traganju za svetim Gralom
(6 predavanja u Lajpcigu)
1913 - 1914
150 Svet duha i njegovo uviranje u fiziko postojanje
(10 predavanja u raznim gradovima)
1913
151 Ljudska i kosmika misao
(4 predavanja u Berlinu)
1914
152 Pred stepeni za Misteriju na Golgoti
(10 predavanja u raznim gradovima)
1913 - 1914
153 Unutranje bie oveka i ivot izmeu smrti i novog roenja
(8 predavanja u Beu)
1914
154 Kako se stie razumevanje za duhovni svet?
(7 predavanja u raznim gradovima)
1914
155 Hrist i ljudska dua
(10 predavanja u Kopenhagenu i Norkepingu)
1912 - 1914
156 Okultno itanje i okultno sluanje
(11 predavanja u Dornahu i Bazelu)
1914
157 Sudbine oveka i sudbine naroda
192
(14 predavanja u Berlinu)
1914 - 1915
157a Obrazovanje sudbine i ivot posle smrti
(7 predavanja u Berlinu)
1915
158 Povezanost oveka sa elementarnim svetom
(7 predavanja u raznim gradovima)
1912 - 1914
159 Tajna smrti
(15 predavanja u raznim gradovima)
1915
161 Putevi duhovnog saznanja i obnova umetnikog pogleda na svet
(13 predavanja u Dornahu)
1915
162 Pitanja umetnosti i ivota u svetlosti duhovne nauke
(13 predavanja u Dornahu)
1915
163 Sluaj, neophodnost i predvianje
(8 predavanja u Dornahu)
1915
164 Vrednost miljenja za jedno za oveka zadovoljavajue saznanje
(11 predavanja u Dornahu)
1915
165 Duhovno ujedinjenje oveanstva kroz Hristov impuls
(13 predavanja u raznim gradovima)
1915 - 1916
166 Neophodnost i sloboda u svetskim dogaajima i u ljudskim delima
(5 predavanja u Berlinu)
1916
167 Sadanje i prolo u ovekovom duhu
(12 predavanja u Berlinu)
1916
168 Veza izmeu ivih i mrtvih
193
(8 predavanja u raznim gradovima)
1916
169 Bie sveta i Jastvo
(7 predavanja u Berlinu)
1916
170 Zagonetka oveka. Duhovne pozadine ljudske istorije
(Kosmika i ljudska istorija, Tom I. - 15 predavanja u Dornahu)
1916
171 Unutranji impulsi razvoja oveanstva. Gete i kriza devetnaestog veka
(Kosmika i ljudska istorija, Tom II. - 16 predavanja u Dornahu)
1916
172 Karma ovekovog poziva u odnosu na Geteov ivot
(Kosmika i ljudska istorija, Tom III. - 10 predavanja u Dornahu)
1916
173 Vremensko-istorijska posmatranja. Karma neistinitosti - prvi deo
(Kosmika i ljudska istorija, Tom IV. - 13 predavanja u Dornahu i Bazelu)
1916
174 Vremensko-istorijska posmatranja. Karma neistinitosti - drugi deo
(Kosmika i ljudska istorija, Tom V. - 12 predavanja u Dornahu)
1917
174a Srednja Evropa izmeu istoka i zapada
(Kosmika i ljudska istorija, Tom VI. - 12 predavanja u Minhenu)
1914 - 1918
174b Duhovne pozadine prvog svetskog rata
(Kosmika i ljudska istorija, Tom VII. - 16 predavanja u tutgartu)
1914 - 1921
175 Graevno kamenje za saznanje Misterije na Golgoti
(17 predavanja u Berlinu)
1917
176 Istine razvoja oveka i oveanstva.
Karma materijalizma
(17 predavanja u Berlinu)
1917
194
177 Spiritualne pozadine spoljanjeg sveta.
Pad duhova mraka
(Duhovna bia i njihova dejstva, Tom I. - 14 predavanja u Dornahu)
1917
178 Individualna duhovna bia i njihovo dejstvo u ovekovoj dui
(Duhovna bia i njihova dejstva, Tom II. - 9 predavanja u S. Galenu, Cirihu i
Dornahu)
1917
179 Istorijska neophodnost i sloboda.
Sudbinski uticaji iz sveta mrtvih
(Duhovna bia i njihova dejstva, Tom III. - 8 predavanja u Dornahu)
1917
180 Misterijske istine i boini impulsi.
Stari mitovi i njihovo znaenje
(Duhovna bia i njihova dejstva, Tom IV. - 16 predavanja u Bazelu i
Dornahu)
1917 - 1918
181 Zemaljsko umiranje i svetski ivot. Antroposofski ivotni darovi.
Neophodnost svesti za sadanjost i budunost
(21 predavanje u Berlinu)
1918

182 Smrt kao ivotna promena
(7 predavanja u raznim gradovima)
1917 - 1918
183 Nauka o postanku oveka
(9 predavanja u Dornahu)
1918
184 Polarnost trajnosti i razvoja u ovekovom ivotu
(15 predavanja u Dornahu)
1918
185 Istorijska simptomatologija
(9 predavanja u Dornahu)
1918
185a Razvojno-istorijske osnove za formiranje socijalnog miljenja
(8 predavanja u Dornahu)
1918
186 Osnovni socijalni zahtev naeg vremena.
195
U promenjenom stanju vremena
(12 predavanja u Dornahu i Bernu)
1918
187 Kako oveanstvo moe ponovo nai Hrista?
Trostruka senka ivota naeg vremena i nova Hristova svetlost
(8 predavanja u Bazelu i Dornahu)
1918 - 1919
188 Geteanizam, preobraajni impuls i misao vaskrsenja
(12 predavanja u Dornahu)
1919
189 Socijalno pitanje kao pitanje svesti
(Duhovne pozadine socijalnog pitanja, Tom I. - 8 predavanja u Dornahu)
1919
190 Impulsi prolosti i budunosti u socijalnim dogaanjima
(Duhovne pozadine socijalnog pitanja, Tom II. - 12 predavanja u Dornahu)
1919
191 Socijalno razumevanje iz duhovno-naunog saznanja
(Duhovne pozadine socijalnog pitanja, Tom III. - 15 predavanja u Dornahu)
1919
192 Duhovno-nauna obrada socijalnih i pedagokih pitanja
(17 predavanja u tutgartu)
1919
193 Unutranji aspekt socijalne zagonetke
(10 predavanja u Cirihu, Bernu, Hajdenhajmu i Berlinu)
1919
194 Misija arhanela Mihaila
(12 predavanja u Dornahu)
1919
195 Svetski Silvester* i Novogodinje misli
(5 predavanja u tutgartu)
1919 - 1920
196 Duhovne i socijalne promene u razvoju oveanstva
(18 predavanja u Dornahu)
1920
197 Suprotnosti u razvoju oveanstva
196
* Silvester - vee uoi Nove godine (prim. prev.)
(11 predavanja u tutgartu)
1920
198 Lekoviti inioci za socijalni organizam
(17 predavanja u Dornahu i Bernu)
1920
199 Duhovna nauka kao saznanje osnovnih impulsa socijalnog oblikovanja
(17 predavanja u Dornahu i Berlinu)
1920
200 Nova duhovnost i doivljaj Hrista dvadesetog veka
(7 predavanja u Dornahu)
1920
201 Slaganja izmeu mikrokosmosa i makrokosmosa
ovek - jedan hijeroglif svemira
(ovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom I. - 16 predavanja u
Dornahu)
1920
202 Most izmeu svetske duhovnosti i ovekovog fizikog.
Traganje za novom Izis, boanskom Sofijom
(ovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom II. - 16 predavanja u
Dornahu, Bernu i Bazelu)
1920
203 Odgovornost oveka za razvoj sveta kroz njegovu duhovnu povezanost sa
planetom Zemljom i sa zvezdama
(ovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom III. - 18 predavanja u
tutgartu, Dornahu i Den Hagu)
1921
204 Perspektive razvoja oveanstva
Materijalistiki saznajni impuls i zadatak Antroposofije
(ovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom IV. - 17 predavanja u
Dornahu)
1921
205 ovekovo postajanje, dua sveta i duh sveta - prvi deo:
ovek kao telesno-duevno bie u njegovoj vezi sa svetom
(ovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom V. - 13 predavanja u
tutgartu, Bernu i Dornahu)
1921
197
206 ovekovo postajanje, dua sveta i duh sveta - drugi deo:
ovek kao duhovno bie u istorijskom nastajanju
(ovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom VI. - 11 predavanja u
Dornahu)
1921
207 Antroposofija kao kosmosofija - prvi deo:
Karakteristike ovekovog bia u zemaljskom i kosmikom podruju
(ovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom VII. - 11 predavanja u
Dornahu)
1921
208 Antroposofija kao kosmosofija - drugi deo:
Oblikovanje oveka kao rezultat kosmikih dejstava
(ovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom VIII. - 11 predavanja u
Dornahu)
1921
209 Nordijski i srednje-evropski duhovni impulsi
Praznik pojave Hrista
(ovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom IX. - 11 predavanja u
raznim gradovima)
1921
210 Stare i nove metode posveenja
(14 predavanja u Dornahu, Manhajmu i Breslau)
1922

211 Misterija Sunca i misterija smrti i vaskrsenja
Egzoterno i ezoterno hrianstvo
(12 predavanja u raznim gradovima)
1922
212 ovekov duevni ivot i duhovne tenje u vezi sa razvojem Sveta i Zemlje
(9 predavanja u Dornahu)
1922
213 Pitanja oveka i odgovori Sveta
(13 predavanja u Dornahu)
1922
214 Tajna Triniteta
(11 predavanja u Dornahu, Oxfordu i Londonu)
198
1922

215 Filosofija, kosmologija i religija u Antroposofiji
francuski kurs
(10 predavanja u Dornahu)
1922
216 Osnovni impulsi svetsko-istorijskog postajanja oveanstva
(8 predavanja u Dornahu)
1922
217 Duhovne dejstvujue snage u zajednikom ivotu stare i mlade generacije
(13 predavanja u tutgartu)
1922
217a Saznanje - zadatak omladine
1920 - 1924
218 Duhovne povezanosti u oblikovanju ovekovog organizma
(16 predavanja u raznim gradovima)
1922
219 Odnos zvezdanog sveta prema oveku i oveka prema zvezdanom svetu
(12 predavanja u Dornahu)
1922
220 ivo saznavanje prirode. Intelektualni pad u greh i spiritualno podizanje
(12 predavanja u Dornahu)
1923
221 Zemaljsko znanje i nebesko saznanje
(9 predavanja u Dornahu)
1923
222 Impulsiranje svetsko-istorijskih dogaanja kroz duhovne moi
(7 predavanja u Dornahu)
1923
223 Godinji tok kao proces disanja Zemlje i etiri velika praznika.
Antroposofija i ljudska narav
(9 predavanja u Dornahu i Beu)
1923
224 Ljudska dua u njenoj povezanosti sa boansko-duhovnim
199
individualnostima.
Pounutarnjenje godinjih praznika
(11 predavanja u raznim gradovima)
1923
225 Tri perspektive Antroposofije
(12 predavanja u Dornahu)
1923
226 ovekovo bie, ovekova sudbina i razvoj sveta
[7 predavanja u Kristijaniji (Oslo)]
1923
227 Saznanje inicijacije
(13 predavanja u Penmenmoru)
1923
228 Nauka inicijacije i saznanje zvezda
(8 predavanja u raznim gradovima)
1923
229 Sadoivljaj toka godine u etiri kosmike imaginacije
(6 predavanja u Dornahu i tutgartu)
1923
230 ovek kao sazvuk stvaralake, delotvorne i oblikujue svetske Rei
(12 predavanja u Dornahu)
1923
231 Nadulni ovek, shvaen antroposofski
(7 predavanja u Den Hagu)
1923
232 Oblikovanja misterija
(14 predavanja u Dornahu)
1923
233 Svetska istorija u antroposofskom osvetljenju i kao osnova za saznanje
ovekovog duha
(9 predavanja u Dornahu)
1923
233a Misterijska mesta srednjeg veka
(10 predavanja u Dornahu)
1924
234 Antroposofija. Rezime posle dvadeset jedne godine
(9 predavanja u Dornahu)
200
1924
235 Ezoterna posmatranja karmikih povezanosti
Tom I
(12 predavanja u Dornahu)
1924
236 Ezoterna posmatranja karmikih povezanosti
Tom II
(17 predavanja u Dornahu)
1924
237 Ezoterna posmatranja karmikih povezanosti
Tom III: Karmike povezanosti antroposofskog pokreta
(11 predavanja u Dornahu)
1924
238 Ezoterna posmatranja karmikih povezanosti
Tom IV: duhovni ivot sadanjice u povezanosti sa antroposofskim
pokretom
(10 predavanja i 1 govor u Dornahu)
1924
239 Ezoterna posmatranja karmikih povezanosti
Tom V
(16 predavanja u Pragu, Parizu i Breslau)
1924
240 Ezoterna posmatranja karmikih povezanosti
Tom VI
(15 predavanja u raznim gradovima)
1924
243 Svest posveenih
(11 predavanja u Torkiu)
1924
245 Uputstva za ezoterno kolovanje
1903 - 1913
Spisi i predavanja o istoriji antroposofskog pokreta i
antroposofskog drutva
201
253 Problem zajednikog ivota u antroposofskom drutvu.
O krizi u Dornahu od 1915. godine
(7 predavanja u Dornahu)
1915
254 Okultni pokret u devetnaestom veku i njegov odnos prema svetskoj kulturi
(13 predavanja u Dornahu)
1915
257 Antroposofsko formiranje zajednice
(10 predavanje u tutgartu i Dornahu)
1923
258 Istorija i uslovi antroposofskog pokreta u odnosu prema antroposofskom
drutvu
(8 predavanja u Dornahu)
1923
259 Sudbinska godina 1923 u istoriji antroposofskog drutva
(govori - skupovi - dokumenti, januar - decembar 1923)
260 Boino zasedanje sa osnivanjem Opteg antroposofskog drutva 1923/24
Dornah
260a Konstitucija Opteg antroposofskog drutva i Slobodne visoke kole za
duhovnu nauku.
Ponovna izgradnja Geteanuma 1924 - 1925
261 Nai mrtvi
(govori, seanja i meditativne izreke 1906 - 1924, sa dva predavanja u Kaselu
1914)
262 Rudolf tajner/Marija tajner - fon Sivers:
Prepiska i dokumenti 1901 - 1925
263/1 Rudolf tajner/Edit Merion: Prepiska
(Pisma - izreke - skice, 1912 - 1924)
264 O istoriji i iz sadraja prvog odeljka ezoterne kole 1904 - 1914
(pisma, dokumenti i predavanja)
265 O istoriji i iz sadraja saznajno-kultnog odeljka ezoterne kole 1904 - 1914
(pisma, dokumenti i predavanja 1906 - 1914 i saznajno-kultni rad 1921 -
1924)
266 Iz sadraja ezoternih asova
202

266/1 Tom I: 1904 - 1909

266/2 Tom II: 1910 - 1912

266/3 Tom III: 1913 - 1914

267 Duevne vebe - Tom I
(Vebe sa re - i simbol - meditacijama za metodian razvoj viih saznajnih
snaga, 1904 - 1924)
268 Duevne vebe - Tom II
(Mantrike izreke)
269 Ritualni tekstovi za sveanosti slobodne hrianske religijske nastave
1919
270 Ezoterna obuka za prvu klasu Slobodne visoke kole
I - IV za duhovnu nauku na Geteanumu 1924
(19 asova i 7 ponovljenih asova odranih u Dornahu 1924, kao i 4
pojedinana asa odrana u Pragu, Bernu i Londonu 1924)
III. Predavanja i kursevi iz pojedinih oblasti ivota
Predavanja o Umetnosti
271 Umetnost i saznanje umetnosti
(9 predavanja u raznim gradovima)
1888 - 1921
272 Duhovno-nauna tumaenja Geteovog Faust-a
(Tom I - 15 predavanja u raznim gradovima)
1910 - 1916
273 Duhovno-nauna tumaenja Geteovog Faust-a
(Tom II - 12 predavanja u Dornahu i jedno predavanje u Pragu)
1916 - 1919
274 Govori o starim narodnim boinim igrama
(18 govora uz izvoenje boinih igara u Dornahu)
1915 - 1924
203
275 Umetnost u svetlosti misterijske mudrosti
(8 predavanja u Dornahu)
1914 - 1915
276 Umetniko u svojoj svetskoj misiji
[8 predavanja u Kristijaniji (Oslo) i Dornahu]
1923
Predavanja o Euritmiji
277 Euritmija. Objava due koja govori
(Govori uz izvoenje euritmijskih predstava, 1918 - 1924)
277a Nastajanje i razvoj Euritmije
1908 - 1924
278 Euritmija kao vidljivo pevanje
(8 predavanja u Dornahu)
1924
279 Euritmija kao vidljivi govor
(17 predavanja u Dornahu i Penmenmoru)
1922 - 1924
Predavanja o Oblikovanju govora
280 Rudolf tajner/Marija tajner - fon Sivers:
Metodika i bie Oblikovanja govora
1919 - 1924
281 Rudolf tajner/Marija tajner - fon Sivers:
Umetnost recitovanja i deklamovanja
(14 predavanja i govora u raznim gradovima)
1912 - 1923
282 Rudolf tajner/Marija tajner - fon Sivers:
Oblikovanje govora i dramska umetnost
(19 predavanja u Dornahu)
1921 - 1924
Predavanja o Muzici
283 Bie muzikalnog i doivljaj tona u oveku
(8 predavanja u raznim gradovima)
204
1906 - 1923
Predavanja o Oblikotvornim umetnostima i arhitekturi
284 Slike okultnih peata i stubova
(14 predavanja u raznim gradovima)
1907 - 1923
286 Putevi ka novom stilu gradnje
(8 predavanja u Berlinu i Dornahu)
1911 - 1924
287 Graevina u Dornahu kao znamen istorijskog postanka i umetniki-
preobraavajueg impulsa
(5 predavanja u Dornahu)
1914
289 Graevna misao Geteanuma
Tom I: tekst
1920 - 1921
290 Graevna misao Geteanuma
Tom II: slike
1920 - 1921
291 O biu boja
(12 predavanja u Dornahu)
1914 - 1924
291a Saznanje boja
1894 - 1925

Predavanja o Istoriji umetnosti
292 Istorija umetnosti kao odraz unutranjih duhovnih impulsa
Tom I: tekst
Tom II: slike
1916 - 1917
Predavanja o Vaspitanju
293 Opte poznavanje oveka kao osnova pedagogije (I)
(14 predavanja u tutgartu)
1919
294 Umetnost vaspitanja. Metodsko-didaktiki (II)
205
(14 predavanja u tutgartu)
1919
295 Umetnost vaspitanja. Savetovanja o seminarima i predavanja o nastavnom
planu (III)
(15 savetovanja i 3 predavanja u tutgartu)
1919
296 Vaspitanje kao socijalno pitanje
(6 predavanja u Dornahu)
1919
297 Ideja i praksa Waldorfske kole
(10 predavanja u raznim gradovima)
1919 - 1920
297a Vaspitanje za ivot
(5 predavanja u raznim gradovima)
1921 - 1924
298 Rudolf tajner u Waldorfskoj koli
(predavanja i govori za decu, roditelje i uitelje Waldorfske kole u
tutgartu)
1919 - 1924
299 Duhovno-nauna posmatranja govora
(6 predavanja u tutgartu)
1919 - 1920
300 Sastanci sa uiteljima slobodne Waldorfske kole 1919 - 1924
a - c Tom I, Tom II, Tom III
301 Obnavljanje pedagoko-didaktike umetnosti kroz duhovnu nauku
(14 predavanja u Bazelu)
1920
302 Saznanje oveka i oblikovanje nastave
(8 predavanja u tutgartu)
1921
302a Vaspitanje i nastava iz saznanja oveka
(9 predavanja u tutgartu)
1920 - 1923
303 Zdrav razvoj ovekovog bia
206
(16 predavanja u Dornahu)
1921 - 1922
304 Vaspitne i nastavne metode na antroposofskoj osnovi
(9 predavanja u raznim gradovima)
1921 - 1922
304a Antroposofsko poznavanje oveka i pedagogija
(9 predavanja u raznim gradovima)
1923 - 1924

305 Osnovne duhovno-duevne snage umetnosti vaspitanja
(12 predavanja u Oxfordu)
1922
306 Pedagoka praksa sa stanovita duhovno-naunog saznanja oveka
(8 predavanja u Dornahu)
1923
307 Sadanji duhovni ivot i vaspitanje
[14 predavanja u Ilkleju (Jorkir)]
1923
308 Metodika obuavanja i ivotni uslovi vaspitavanja
(5 predavanja u tutgartu)
1924

309 Antroposofska pedagogija i njene predpostavke
(5 predavanja u Bernu)
1924

310 Pedagoka vrednost saznanja oveka i kulturna vrednost pedagogije
10 predavanja u Arnhajmu (Holandija)
1924
311 Umetnost vaspitavanja iz shvatanja ovekove biti
7 predavanja u Torkiu (Engleska)
1924
Predavanja o Medicini
312 Duhovna-nauka i medicina
(20 predavanja u Dornahu)
1920
207
313 Duhovno-nauna stanovita za terapiju
(9 predavanja u Dornahu)
1921
314 Fizioloki-terapeutsko na temelju duhovne nauke. Terapija i higijena
(12 predavanja u Dornahu i tutgartu)
1920 - 1924
315 Zdravstvena Euritmija
(8 predavanja u Dornahu i tutgartu)
1921 - 1922

316 Meditativna posmatranja i uputstva za produbljenje umetnosti leenja
(13 predavanja u Dornahu)
1924
317 Zdravstveno-pedagoki kurs
(12 predavanja u Dornahu)
1924

318 Zajedniko delovanje lekara i duebrinika
(Kurs pastoralne medicine, 11 predavanja u Dornahu)
1924
319 Antroposofsko saznanje oveka i medicina
(11 predavanja u raznim gradovima)
1923 - 1924
Predavanja o Prirodnoj nauci
320 Duhovno-nauni impulsi za razvoj fizike, I
(prvi prirodno-nauni kurs, 10 predavanja u tutgartu)
1919 - 1921

321 Duhovno-nauni impulsi za razvoj fizike, II
(drugi prirodno-nauni kurs, 14 predavanja u tutgartu)
1920

322 Granice saznanja prirode i njihovo savladavanje
(8 predavanja u Dornahu)
1920
323 Odnos razliitih prirodno-naunih oblasti prema astronomiji
(trei prirodno-nauni kurs, 18 predavanja u tutgartu)
1921

208
324 Posmatranje prirode, eksperiment, matematika i saznajni stepeni
duhovnog istraivanja
(8 predavanja u tutgartu)
1921
324a etvrta dimenzija
(8 predavanja u Berlinu)
1905 - 1908
325 Prirodna nauka i svetsko-istorijski razvoj oveanstva od starih vremena
(6 predavanja u Dornahu i tutgartu)
1921

326 Momenat nastanka prirodne nauke u svetskoj istoriji i njen dalji razvoj
(9 predavanja u Dornahu)
1922 - 1923
Predavanja o Poljoprivredi
327 Duhovno-naune osnove za napredovanje poljoprivrede
(poljoprivredni kurs, 9 predavanja u Kobervicu i Dornahu)
1924
Predavanja o socijalnom ivotu i o trolanosti socijalnog organizma
328 Socijalno pitanje
(6 predavanja u Cirihu)
1919
329 Osloboenje ovekovog bia kao temelj novog socijalnog oblikovanja
(9 predavanja u Bazelu, Bernu i Winterturu)
1919
330 Novo oblikovanje socijalnog organizma
(14 predavanja u tutgartu)
1919
331 Saveti u preduzeu i socijalizacija
tutgart, 1919
332a Socijalna budunost
(6 predavanja u Cirihu)
1919
333 Sloboda misli i socijalne snage
(6 predavanja u Ulmu, Berlinu i tutgartu)
1919
209
334 Od jedinstvene drave do trolanog socijalnog organizma
(11 predavanja u raznim vajcarskim gradovima)
1920
338 Kako se deluje za impuls trolanstva socijalnog organizma?
(12 predavanja u tutgartu)
1921
339 Antroposofija, socijalno trolanstvo i govorna umetnost
(6 predavanja u Dornahu)
1921
340 Nacionalno-ekonomski kurs, Tom I
(14 predavanja u Dornahu)
1922
341 Nacionalno-ekonomski seminar, Tom II
(6 savetovanja sa uesnicima Nacionalno-ekonomskog kursa)
1922
Predavanja i kursevi o hriansko-religioznom delovanju
342 Predavanja i kursevi o hriansko-religioznom delovanju, I
Antroposofske osnove za obnovljeno hriansko-religiozno delovanje
(6 predavanja i 2 savetovanja u tutgartu)
1921
343 Predavanja i kursevi o hriansko-religioznom delovanju, II
Spiritualno saznavanje - religiozno oseanje - kultno delanje
(29 predavanja u Dornahu)
1921
344 Predavanja i kursevi o hriansko-religioznom delovanju, III
Predavanja pri osnivanju zajednice hriana
(19 predavanja u Dornahu)
1922
345 Predavanja i kursevi o hriansko-religioznom delovanju, IV
O biu dejstvujue Rei
(4 predavanja u tutgartu)
1923
346 Predavanja i kursevi o hriansko-religioznom delovanju, V
Apokalipsa i delovanje svetenika
(18 predavanja u Dornahu)
1924
210
Predavanja za radnike na Geteanumu
347 Saznanje ovekovog bia prema telu, dui i duhu.
O ranijim stanjima Zemlje
(10 predavanja u Dornahu, Tom I)
1922
348 O zdravlju i bolesti
Osnove duhovno-naunog uenja o ulima
(18 predavanja u Dornahu, Tom II)
1923
349 O ivotu oveka i Zemlje
O biu hrianstva
(13 predavanja u Dornahu, Tom III)
1923
350 Ritmovi u kosmosu i u ovekovom biu
Kako se dolazi do gledanja duhovnog sveta?
(16 predavanja u Dornahu, Tom IV)
1923
351 ovek i Svet. Dejstvo duha u prirodi.
O biu pela
(15 predavanja u Dornahu, Tom V)
1923
352 Priroda i ovek u duhovno-naunom posmatranju
(10 predavanja u Dornahu, Tom VI)
1924
353 Istorija oveanstva i pogledi na svet prosveenih naroda
(17 predavanja u Dornahu, Tom VII)
1924
354 Stvaranje sveta i oveka
Zemaljski ivot i uticaj zvezda
(14 predavanja u Dornahu, Tom VIII)
1924
Prevod sa nemakog: Sinia Nikoli
Izvor: Katalog des Gesamtwerks-Rudolf Steiner Verlag.
Dornach (CH), 1997/98
211
S L I K E
214
Rafael - Sikstinska madona (centralni deo)
Ticijan - Vaznesenje Bogorodiino
Gerard Wagner - Boini motiv
Gerard Wagner - Trolani ovek
Gerard Wagner - Novi ivot
Gerard Wagner - Parsifal
Gerard Wagner - udo smrti
Beppe Assenza - Meditacija II
Beppe Assenza - Argo
Beppe Assenza - Elementarni krug
Beppe Assenza - Majka i dete
Hilde Boos - Hamburger - Izlazak sunca na jezeru
Hilde Boos - Hamburger - Zalazak sunca na jezeru
Fiorenza Di Angelis - Opratanje
Fiorenza Di Angelis - Gral
Fiorenza Di Angelis - Zodijak
N. Sombart - Uspenje
N. Sombart - Pieta
M. Voloina - Sveti Mihailo
Rudolf tajner - Tkanje svetlosti
Rudolf tajner - Tri kralja
Rudolf tajner - Svetlost i tama (Lucifer i Ariman)
Rudolf tajner - Meseev jaha
Rudolf tajner - Prabiljka
Rudolf tajner - Novi ivot
Rudolf tajner - Uskrs (tri krsta)