_______

_______
LEKOVITO BILJE
LEKOVITO BILJE
______
______
1
Andjelika- Angelica archangelica
Umbelliferae
Angelica - Anglique
Anelika je vrlo krupna, snana i lepa, do 2
m visoka zeljasta biljka. Stablo je pravo i
uplje, dosta debelo, golo, cevasto i u gornjem
delu granato. Listovi su triput perasto useeni,
vrlo krupni i na osnovi meurasto obuvataju
stabljiku. !titaste cvasti se nalaze na vru
stabljike i ogranka, i imaju mnogo cvetova
zelenkaste ili u"kaste boje. #izom je mesnat,
krupan, kratak i gusto obrastao du gakim
korenjem. $veta jula i avgusta, plod je jajolik,
pljosnat i krilat, u"kastobeliaste boje. $ela
biljka ima svojstven prijatan aromatian miris.
%kusa je najpre oslatkog, a zatim aromatino
ljutog.
Gaji se po movarnim mestima, uspeva na
lakom, rastresitom, plodnom i movarnom
zemljitu. #etko se nalazi divlja biljka.
#azmnoava se semenom, ono se mora
posejati im sazri, jer brzo gubi klijavost.
&obijeni rasad se rasauje na stalna mesta
poetkom jeseni i mora se esto okopavati i
obilno navodnjavati. &estilacijom samleveni
plodova, rizoma i korenja dobija se vrlo
cenjeno etarsko ulje.
Sastav: #izomi i korenje sadre ',(')*+ etarskog ulja, oko ,+ smole, pektina,
sitosterola, kumarina, razni kiselina i drugi materija. % plodovima ima ',-)*,-+
etarskog ulja, oko *,+ masnog ulja, kumarina i drugi sastojaka. .lavni sastojak ulja je
/elandren.
Upotreba: 0e" nekoliko iljada godina anelika se koristi za lek i zain. &eluje
povoljno na eludano crevne organe, olakava varenje odstranjuje gasove i teko"e,
koje zbog toga nastaju. 1ije kodljiva i ne izaziva naviku. 2bog prijatnog mirisa svi je
rado uzimaju. 3d anelike se proizvodi etarsko ulje u industrijskim koliinama kao i
tinkture, ekstrakti, alkoolature i dr. 4aj je jo prijatniji od svei draka i korenja, jer je
veoma aromatian i povoljno utie na raspoloenje bolesnika. 5oristi se za poboljanje
apetita, varenja kao i protiv gasova, nadimanja greva i drugi smetnji.
Narodna imena: angelika 63r/elin7,
angelica, anelika, anelski koren,
aneosko drvo, vrtna vanelka, gozdni
koren, latna angelika, kadlinac,
kravogaz, kravojac, siri. Angelica
silvestris u narodu se naziva8 angelika,
anelski 6aneoski7 koren, bortna
angelika, divlja anelika, koren svetoga
dua, kravojec, trubaljka, trubelj.
2
Anis - Pimpinella Anisum
Umbelliferae
Anise - Anis vert, anis cultiv
Anis je jednogodinja zeljasta biljka,
visoka 2'9,' cm. Anis raste divlje oko
istonog dela Sredozemnog mora. &roga
potie samo od gajene biljke.Anis je vrlo
prijatnog, jakog aromatinog mirisa na
anetol, a ukusa slatkog, aromatinog,
toplog i naljutog, slinog morau. Anis se
razlikuje od plodova ostali titarica po
tome to je obrastao malim jedno"elijskim,
bradaviastim dlakama debeli zidova i ima
mnogositni masnica.
Sastav: Anis sadri *,-9: + etarskog ulja, oko*' + masnog ulja, 2' + belanevine i
e"era.Anisi aeteroleum dobija se destilacijom pomo"u vodene pare iz zreli svei
plodova
Upotreba anisa i njegovog ulja je esta i raznovrsna, naroito u narodnoj medicini i
dejoj praksi. #azne pastile i bombone, likeri i druga sredstva za uivanje, preparati za
zube i usta i dr. takoe sadre anisovog ulja. ;lod dodaju lebu i kolaima kao kim.
%potreba i dejstvo slini su zvezdastom anisu i morau8
ekspektorans, karminativ, stomaik 6spazmolitik7, galaktagog i
korigens mirisa i ukusa mnogi neprijatni lekova. Stimulie
sekreciju ui i pljuvake. &ejstvo uja na neuro9muskularni sistem
objanjava njegovo uspeno dejstvo protiv kalja, gastralgije i
kolika.
3
Artioka - Cnara scolomus
Compositae
Artichoke (globe) - Artichaut
Artioka je viegodinja biljka koja
vodi poreklo iz mediteranskog
basena. <ma velike cvetne glavice sa
mesnatim sonim cvetitem i isto tako
mesnate ovojne listove sa sonom
bazom. 1a jakoj i pravoj stabljici nosi
izdvojene i vrlo razvijene listove koji
se upotrebljavaju u /itoterapiji.
%korenjuje se duboko i ispod zemlje
ima izdanke ili zaperke. Gaji se kao
povr"e u 2apadnoj =vropi i drugde.
Artioka zateva duboko, svee
zemljite koje uva vlagu i esto se
navodnjava, meutim stalna vlanost
moe dovesti do truljenja korena.
Artioka - jestiva iz ortanovaca
#ast je najoptimalniji na temperaturi od oko *> stepeni a zimi je potrebna zatita jer voli
blage i kratke zime. 5od nas je upotreba artioke sve popularnija. ?i soni delovi se koriste
kao omiljeno povr"e. @ere se kada mesnati cvetovi ponu da se odvajaju od glavice, prvo
se bere glavna cvetna glavica na stabljici a osam dana kasnije i one lateralne manje
razvijene glavice. Sadri gorke i druge sastojke koji vra"aju apetit, pomau varenju, deluju
kao blag diuretik, oleretik i olagog8 povoljno utiu na jetru, smanjuju ureu u krvi
pove"avaju"i izbacivanje uree mokra"om, pomau varenju masti i dr. %potrebljava se protiv
utice, kongestija jetre, bolova u beici, i dr. Aoe se uspeno gajiti i kod nas.
!ecept: Artioka sa sosom vinegret 6vinaigrette7
3perite artioku pod mlazom ladne vode, odsecite stabljiku i
kuvajte u vodi sa malo sir"eta i soli dok listovi ne omekaju
6pola sataBsat7. Spremite vinegret sos tako to "ete dobro
izmeati 2,( kai"ice jakog sen/a, dl sir"eta, (,: dl ulja soli i
malo e"era. 3tkidajte redom listi"e odozdo prema gore.
Svakim listi"em zavatite malo sosa i zubima ostruite
unutranji, mekani jestivi deo. ?vrdi deo lista odloite.
Aalo pomalo do"i "ete i do CsrcaC 6donji okrugli deo, koji se
jedino i konzervira7 artioke, uklonite niti, prelijte sosom i
pojedite.Artioke se mogu na"i i na beogradskim pijacama
61ovi @egrad blokovi itd.7
Narodna "mena: ardeovka, arti"ovka, gardun, draguica,
pitoma boca, italijanski osat, ratiok.
4
#agrem - !obinia pseudoacacia
Papilionaceae
ocust tree - !obinier
@agrem je poreklom iz 5anade. 5od nas
se mnogo gaji. &rvo je visoko oko 2' m.
$veta u maju. % narodu se upotrebljava
cvet, ree list 6#obiniae pseudacaciae /los et
/olium7. $vet treba brati neposredno pre
otvaranja, a list jo dok je mlad. % cvetu ima
/lavonski eterozida, asparagina, sluzi,
voska, etarskog ulja i /itosterola. $vet se
upotrebljava u obliku aja 6- na *''7 za
lake iskaljavanje i protiv nazeba. List 6- na
*''7 izaziva jae luenje ui.

@agremova kora je otrovna, zbog ega je ne treba koristiti kao lek. 3trovnost potie od toksalbumina
robina. 2abeleeni su sluajevi trovanja dece ovom korom.
Narodna imena: akacija, aka, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo,
belo cve"e, bijela bagrena, bijela draa, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo
drvo, kra9tjega, krunica, morska draa, nerod, robinija, signojka, stambolska draa, acija.
5
#eli Sle$ - Althaea o%%icinalis
"alvaceae
"arsh mallo# - $uimauve
Aisli se da je beli slez poreklom iz
zemalja oko 5aspijskog, $rnog i
istoni delova Sredozemskog mora.
% mnogim zemljama zapadne i
srednje =vrope gaji se zbog korena,
lista i cveta, koji se upotrebljavaju u
medicini. % nas ga najvie ima po
renim ostrvima i ritovima pored ?ise,
&unava, Save i drugi reka. @eli slez
je dugovena, lepa upadljiva zeljasta
biljka, visoka l)2 m. $ela biljka je
obrasla gustim svilastim dlakama,
tako da su listovi srebrnobeliasti i
pod prstima kao kadifa meki.. Listovi
su spiralno poreani,beliasto9zelene
boje, bez mirisa i sluzastog ukusa a iz
njiovi pazua pri vru stabljike i
ogranaka izbijaju kite belo ruiasti,
lepi cvetova, koji cvetaju preko celog
leta. Gaji se zbog korena, lista i
cveta, koji se upotrebljavaju u
medicini i jer je meki, mesnatiji,
deblji, jednoliniji, nije tako ilav
isadri vie sluzi od divljeg. 5oren
iskopan prve godine je najbolji, jer
sadri najvie sluzi.
Sastav: % korenu belog sleza ima sluzi, p e k t i n a, skroba, saaroze, malo invertnog
e"era, asparagina, betaina, masnog ulja i dr. % pepelu ima mnogo /os/ata. Sluz se rastvara
u ladnoj vodi i idrolizom daje glikozu, galaktozu i ksilozu. 1ajvie sluzi ima u oktobru, na
kraju vegetacije, zbog ega koren u to doba valja vaditi.
@eli slez se u nas i u inostranstvu vrlo mnogo upotrebljava. 2bog velike koliine izvrsne
sluzi daje se protiv upala organa za disanje i drela, interno ili za ispiranje gue i nosa u
obliku macerata. 5ao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje
mokra"no polni organa, za klizme, za obloge na upaljena mesta itd. % osuenom korenu
belog sleza ima vrlo mnogo ranljivi materija, oko D-+ razni ugljeni idrata, zbog toga
je on vrlo vaan izvor skroba i e"era i potpuno je neotrovan. <seckan koren dri se oko dva
sata u ladnoj vodi 6nikako u kljualoj7 i za to vreme e"e promea. 1a taj nain se
ekstrauje samo sluz. 5uvanje korena 6dekokt7 nije dobro, jer se time izvlai i skrob, tenost
je gu"a, ali je mutnija i brzo se pokvari, uskisne. %lazi u sastav razni grupni ajeva,esto
se u razne miksture protiv kalja dodaje sirup od belog sleza, naroito u dejoj praksi.
Spremaju se ajevi za lake iskaljavanje i ublaavanje nadraaja, za leenje upale
mokra"ni puteva, protiv proliva, za leenje upale grkljana kao i sirupi i pastile. @eli slez je
jedna od najstariji lekoviti biljaka. < ?eo/rast 6(D*)2>D. pre nae ere7 ga preporuuje kao
lekovitu biljku, a 5arlo 0eliki je >*2. god. u svojim 5apitularima naredio da se beli slez mora
gajiti na svim dravnim imanjima njegove prostrane imperije.

#okvica - Plantago major
6
Plantaginaceae
Plantain, plantago - Ps%llium, plantain
5od nas raste dvadesetak vrsta
bokvice po naseljima, pored puteva,
na livadama i panjacima, po
umama i na drugim mestima. <ma i
svuda. 1isu otrovne ni kodljive.
;rema obliku listova i cvasti razlikuju
se meu sobom neke doma"e vrste
koje su najrasprostranjenije i koriste
se kao lek8 enska, irokolista bokvica
6;lantago major L.7Emuka, uskolista
bokvica 6;. lanceolata L.7 i srednja
bokvica 6;. media L.7.% ve"ini vrsta
bokvice li"e se razvija u obliku
rozete u dnu stabljike koja nije
granata i nema li"a, nego se
zavrava zbijenom cva"u od
neugledni sitni cvetova.Sve tri vrste
su trajne zeljaste biljke sa listovima u
rozeti, a na svakom listu se istiu
luno povijeni nervi koji se pri vru
lista spajajuE krunica je gola. $vetaju
od prole"a do zime.
1eke se od najdavniji vremena upotrebljavaju kao lek, mnogo vie u narodu nego u
kolskoj medicini, za leenje mnogi bolesti a i kao pro/ilaktino sredstvo 6zelen list i sok iz
lista kao prole"na vitaminska kura7. List se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele
godine. 5oristi se sve i suv list, ree cela biljka i koren 6;lantaginis /olium, erba et radiF7.
&emijski sastav i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti, tako da se za potrebe
doma"instva sve tri mogu koristiti posebno ili pomeane. % narodu se najvie ceni i
naje"e upotrebljava irokolista, krupna ili enska bokvica. % svim organima biljke ima
eterozida aukubozida i enzima invertaze, emulzina, tirozinaze i koagulaze. % listu ima oko
:+ tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina $, saponozida i /itoncida. % semenu ima
sluzi, masnog ulja, belanevina i e"era.
Upotreba: @okvica je omiljen narodni lek. 2a nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju
kao lek. 4ini mi se da nijednu drugu doma"u lekovitu biljku tako esto i gotovo redovno ne
upotrebljavaju kao bokvicu. Svako "e vam odma, bez okolienja, kazati da je za
posekotine najbolje priviti list bokvice. &okazana je znatna antibakterijska mo" bokvice, jer
su u njoj otkriveni /itoncidi 6Gelklova7. List bokvice deluje protiv razni upala koe i sluznice,
pojaava luenje tenosti u plu"ima i time olakava iskaljavanje guste suve sluzi iz organa
za disanjeE smanjuje uestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje8 proliv,
katar, grevi, ir na dvanaestopalanom crevu i na elucu. 5oristi se za ublaavanje napada
kalja.
Narodna imena: vela bokvica, veliki trpotec, veliki trputac,
enski ilovlak, ilavac, marina bokva, muka bokvica,
paskvica, pitoma bokvica, tarpotac, tarpudac, terput, elnik,
iroki trputac. 2a muku bokvicu8 bukvica, glavor, duga bokva,
dugi trputac, enska bokvica,ilovljak, konjsko rebro,krepotec,
mala bukvica, muki ilovlak, popova lozica, treputac, tripotec,
troputac, crnoglavac. 2a srednju bokvicu8 bokva, enska
bokvica, srednja bokva, srednja buk vica, triputac, troputac,
iroki prpotec. 2a buaak8 blenik, bolnjak, bolinec...
7
@orovi se sade svuda gde ovek ivi
i radi, jer isparljivi sastojci 6etarsko
ulje7 ne samo da prijatno miriu,
osveavaju i povoljno deluju na
ovekovu psiu, ve" ti sastojci imaju i
antimikrobna, antiseptina svojstva.%
rano prole"e uzabrani i osuena mladi
pupoljci bora 6;ini turio7, dugaki su (
)- cm, a debeli oko : mm, valjkasti
lepljivi i uto9mrki. Stabljika je
pokrivena sitnim listi"ima koji su
smolom slepljeni u pupoljak. &roga je
smolastog, aromatinog i
balsaminog mirisa, gorkog,
aromatinog i smolastog ukusa.
Stabljika je pokrivena sitnim listi"ima
koji su smolom slepljeni u pupoljak.
&roga je smolastog, aromatinog i
balsaminog mirisa, gorkog,
aromatinog i smolastog ukusa.
Sastav: Svi delovi bora sadre etarskog ulja 6terpentinsko ulje7 i smole, pa se zbog toga
upotrebljavaju za inalaciju, dezodorizaciju i ozonizaciju. 3vo je vano, pre svega, za mesta
gde se sakupljaju i kre"u velike mase ljudi. % kori borova ima 2')-'+ tanina, gorki
materija i /lavonski jedinjenja, zbog ega se upotrebljava kao tonik. Seme primorskog bora
6;inus pinaster7 je vrlo ranljivo, jer ima masnog ulja i belanevina. % Li"u razni borova
ima 6zimi7 *'')*D' mg+ vitamina $, karotena, etarskog ulja i drugi korisni sastojaka.
Sadri smole, gorke materije, e"era tzv. pinitola 6izomer manitola7 i etarskog ulja, koje se
sastoji iz al/a9pinena, dipentena, silvestrena i kadinena.
Upotrebljava se u obliku in/uza, sirupa itd. % obliku ulja ili ekstrakta dodaje se vodi za
kupanje kao sredstvo za draenje koe. ;ije se sirup protiv roninog bronita (,: dnevno.
&odatak vodi za kupanje8 *-' g pupoljaka prokuvati *' minuta
u l litru vode i dodati vodi za kupanje oboleli od reumatizma. %
nedostatku belog, mogu se koristiti i pupoljci drugi borova.
5atran dobijen suvom destilacijom razni vrsta bora
upotrebljava se za leenje koni bolesti.
Narodna imena: avtica, autca, belobor, bijeli bor, bjelobor, bor,
borika, divlji bor, obini bor, smrok, voja, am, umski bor.
#orovnica - 'accinium mrtillus
&ricaceae
'uckleberr% - "%rtille
8
@orovnica je grmi", visok do -' cm.
5od nas raste u velikom mnotvu
grade"i prizemnu /loru mnogi nai
vlani i ladni planinski bukovi i
etinarski uma i istina. Listovi su
naizmenini, tanki, duguljasto9jajasti,
2)( cm dugaki i imaju perastu
nervaturu. $vetovi su ruiasto9beli,
zvonasto9cevasti, pojedinani i
obeeni. $veta od maja do juna, a
ukusni plodovi u obliku bobica
sazrevaju od jula do septembra.
Lekoviti su zreli plodovi i li"e. ;lod je
modrocrna, okrugla, sona bobica.
@obice su dosta prijatnog, nakiselo9slatkog i malo oporog ukusa. List se bere u prole"e, sve
dok biljka cveta, a plod sasvim zreo. 2a lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz
zreli bobica, sirup i vino.
Sastav: 3suene bobice sadre /lobatanin, smeu razni antocijanski eterozida boja
borovniinog soka, invertni e"era, organske kiseline, uglavnom limunove, jabune i
"ilibarne, pektin, vitamin $, karoten i dr. % listu ima pirokateinski tanina, arbutozida,
nekoliko /lavonski eterozida i dr.
Upotreba: 2a lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zreli bobica, sirup i vino.
2bog tanina i pektina borovnica deluje kao blago sredstvo protiv dijareja i katara creva,
razni upala sluznice itd. <z zreli plodova borovnice spravlja se naroiti ekstrakt, od koga
se izrauju draeji za jaanje onog vida jer povoljno deluje na vidni purpur. ;oto je taj lek,
skup najbolje je piti ist, zdrav, neprevreo sok, od borovnice. Aoe se napraviti i kompot od
osueni zreli plodova i istu svru. 2rele bobice su prijatno dijetetsko sredstvo za jaanje,
protiv deiji proliva i akutnog enterokolita odrasli. 2bog prisutnog arbutozida, list deluje
slino medveem grou i diuretino. %potrebljava se i protiv e"erne bolesti.
@orovnica nije kodljiva i moe se stalno upotrebljavati.
Spremaju se ajevi za leenje ulkusne bolesti, proliva,
nedostatka apetita, e"erne bolesti i drugi.
Narodna imena: barovnica, boribnica, borovaa, borovinka,
borovnjaa, brosnica, brusovnica, burum, divo9grozje, o/inki,
crna borovnica, crna jagoda, brusnica, crvenozrna borovnica,
branjaa, brosniak, brusnik, me je groe, struljinke,
crvena borovnica 60accinium vitis idaea L.7, u listu ima gotovo
iste sastojke, pa se u nedostatku borovnice moe upotrebiti
kao diuretik i za leenje upale bubrega i beike.
#osiljak - (cimum basilicum
abiatae
(asil (s#eet) - (asilic commun, basilic sacr
@osiljak je nae narodno

9
omiljeno cve"e. ?o je
jednogodinja zeljasta
biljka, poreklom iz <ndije.
Stablo je visoko do -'
cm, grane su postavljene
unakrsno i naspramno.
listovi su sa drkama,
izdueno jajastog oblika,
po obodu razreeno
testerasti. $vetovi su beli
ili bledoruiasti, sa
kratkim drkama, u
grupama od po ,9*', i
/ormiraju duge metliaste
cvasti, kojima se
zavravaju granice.
$veta od maja do
avgusta. kod nas se gaji
od davnina kao ukrasna,
zainska i lekovita biljka
a koristi se i u religioznim
obredima. $ela biljka je
prijatnog mirisa, a najvie
listovi.
%kusa je gorkog i aromatino ljutog. @ere se se nadzemni deo biljke u cvetu 6@asilici
erba7 i sui u ladu na promaji. #azmnoava se semenom, koje se u bati ili saksiji seje u
martu, a mlade biljke, po dve zajedno, rasauju u maju. % toku vegetacije neopodno je
redovno okopavanje i zalivanje.
Sastav: Sadri etarskog ulja, tanina, saponina i gorki materija. 5oliina etarskog ulja nije
velika ) iz nosi svega ',: do ',>HBo ) ali biljka ipak ima vrlo jak miris. % etarskom ulju ima
estragola ili metilkavikola, linalola, cineola i drugi antiseptiki sastojaka koji slue kao
konzervans, jer spreavaju razvoj mnogi mikroorganizama i unitavaju i. ?ako se moe
objasniti zbog ega se bosiljak nosi na groblje, kad se ide mrtvacu, zbog ega se pokojnik
njime kiti, i nosi kad se ide tekom bolesniku, zbog ega se daje da se Ine pokvari
bogojavljenska vodicaJ ... itd.
Upotreba: 1arod, sasvim opravdano, upotrebljava bosiljak kao sredstvo za umirivanje
uzbuenog nervnog sistema, protiv gasova, nadimanja i tegoba u organima za varenje, u
obliku zaina u jelima ili u obliku aja posle jela. %potrebljavaju ga i protiv neki crevni
parazita, esto zajedno sa belim lukom, zatim za jae mokrenje, za izazivanje boljeg
apetita, za pove"anje mlenosti majki koje imaju malo mleka, protiv zapaljenja bubrega, za
ureivanje menstruacije itd. 1ekad nije bilo ni jedne ku"e koja nije imala malo bosiljka, ne
samo suvog, vezanog u kiticu ve" i u vrtu, pa esto i u loncu, tako da su ga imale sveeg
preko cele godine. ?o su cve"e i miris starijeg sveta.
@osiljak treba prouiti ve" i zbog toga to se on, kao retko koja
druga biljka, tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i
pripovetkama. %koliko se kod nas ide vie na jug i istok utoliko je
ve"a i raznovrsnija upotreba bosiljka.
Narodna imena: bailek, baulek, baselak, basiljak, basilje,
baelak, bo siljak, bosilek, bosilj, krupan bosiljak, bosiljak sarma,
bosilje, vasleen, en, misloin, murtela, pitomi vesligen,
/aslidan, /esligen, /eslian, /eslidan.
#re$a - #etula alba
(etulaceae
(irch - (ouleau
10
@reze su ivopisna vitka drveta s
belom korom i vitkim, tankim
granicama, pravi ukras svetli uma.
@reza je listopadno drvo, visoko do ('
m, sa vitkim stablom koje se prua
gotovo do vra kronje i tankim
vise"im granicama. ;renik stabla u
donjem delu moe biti do ,' cm. kod
mladi izdanaka kora je crvenkasto
smea. 5ora stabla i grana, dok su
mlae, bela i ljuti se u orizontalnim
trakama, kasnije u donjem delu je
crna i duboko vertikalno ispucala.
Listovi su goli na dugim peteljkama.
% poetku su malo lepljivi, trouglasto jajasti ili trouglasto romboidni, pri osnovi iroko
klinasti, navru zailjeni, po obodu dvostruko testerasti. &roga je svojstvenog mirisa, gorkog
i oporog ukusa.$veta od aprila do maja, paralelno sa listanjem, a bere se mlado brezovo
li"e u prole"e i sui u ladu na promaji. 1ije mnogo izbirljiva u pogledu kvaliteta zemljita,
esto obrazuje iste brezove umice, koje uvek izgledaju lepo.
Sastav: Sadri kateinskog tanina i isto toliko e"era, nepoznatog saponozida, smole,
','-+ etarskog ulja, gorke materije i dr. $orteF @etulae 6lentae7 sadri jedan /enolni
eterozid, koji idrolizom daje po jedan molekul glikoze, ksiloze i metilnog salicilata. Svea
kora sadri do ',2+ eterozida. &estilacijom pomo"u vodene pare se vadi ulje, koje sadri
metilnog salicilata i upotrebljava se kao miris. @etulae gemmae. 9 @eru se lisni pupoljci
breze i brzo sue. Sadre oko :+ etarskog uljaE to je uta gusta tenost prijatnog
balsaminog mirisaE na niskoj temperaturi se izdvajaju kristaliE sadri slobodnog i vezanog
biciklinog seskviterpenskog alkoola betulola. 1arod upotrebljava protiv najrazliitiji
bolesti brezovo li"e, koru i sve brezov sok dobijen rano u prole"e. List i pupoljci
upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenitalni puteva, naje"e u obliku in/uza.
@rezov list je jedan od najbolji biljni lekova za leenje
mokra"ni puteva, jer ima antibakterijsku mo". Spremaju se
ajevi za leenje zapaljenja mokra"ni kanala, reumatizma, i
zapaljenja bubrega sa povienim pritiskom.
Narodna "mena: za @etula verrucosa8 bela breza, brez, breza
crepua, briza, brizovina, alosna breza, jadika, metla, metlika,
medovina, obina breza, a @. pubescens8 breza, puasta
breza, severna breza.
#r)ljan - &edera heli*
Araliaceae
)v% - ierre grimpant
11
@rljan je
viegodinja
drvenasta zimzelena
biljka, vrsta lijane,
koja se penje uz
drve"e, kamenje,
zidove i druge
razliite podloge, za
koje se privr"uje
naknadno razvijenim
6adventivnim7
korenima, koji ne
uzimaju ranu od
ivog drveta ve" im
ono slui kao
oslonac.stabljike
mogu biti do -' m
dugake. Listovi su
koasti, dok su mladi
obrasli dlaicama, a
kasnije goli. cvetovi
sitni,
u"kastozelenkasti,
sakupljeni u
poluloptaste titaste
cvasti, koje zajedno
grade sloenu
grozdastu cvast.
Gaji se i kao ukrasna biljka, pogodna za pokrivanje zidova, /asada, venjaka i sl. Sre"e se i
u mediteranskom i u kontinentalnom klimatskom podruju, od nizijskog do planinskog
pojasa. 3dgovaraju mu vlana i zasenjena mesta. $veta od septembra do novembra.
#azmnoava se reznicama i semenom.
Upotrebljavaju se sve i osuen list, plod i tanke stabljike, ree kora i gumi9rezina koja curi
i ovrsne na ozleenom stablu. $ela biljka je gorka i otrovna. <ma saponozidne materije od
koji potie otrovnost i lekovitost brljana. 5od nas se upotrebljava kao narodni lek za
leenje koni bolesti, reumatizma, uloga, ui, bradavica, za lake iskaljavanje.
5oristi se sve vie u kozmetici, posebno pri izradi preparata za
mravljenje gde u kombinaciji sa drugim biljkama omogu"ava
stimulaciju mikrocirkulacije, izbacivanje suvine tenosti iz tkiva i
smanjenje masni naslaga.
Narodna imena: barsijan, bar"on, batran, bersljan, betran,
britanj, brstran, brlin, br"an, zelengora, zimzelen, pljut.
Celer - Apium graveolens
Umbelliferae - Celer% - Cleri
12
&ivlji celer raste po zaslanjenim
barama i blatima pored mora, ali se
koristi samo gajeni celer kao omiljen
aromatian zain, a sorte s krupnim
korenjem i kao cenjeno povr"e i
salata. $eler je dvogodinja zeljasta
biljka, visoka do l m. Listovi su sjajni,
tamno zeleni, debeli, soni i
petodelni. $vetovi su belo9zelenkasti i
udrueni u titaste cvasti. $veta leti.
$ela biljka je svojstvenog mirisa i
zainskog toplog ukusa. Lekovit je
rizom s korenjem, lisnate grane s
cvetovima i zreo plod. #izom se vadi
oktobra prve godine.
Celer granar
Sastav: % rizomu ima svega oko ',*'HBo etarskog ulja, u li"u neto vie, a u plodovima
2,-)(+. .lavni sastojak ulja je limonen. % plodovima ima oko *,+ masnog ulja.
Upotreba: $eler je, pre svega, aromatian zain koji deluje slino ostalim zainskim
titaricama. 1aje"e se daje kao diuretik, za izazivanje apetita i za bolje varenje rane.
Narodna imena: ak, a, ereviz, zelena kretu, opi, pitomi celer, selen, celer, ereviz,
elin.
Cikorija - Cichorium intbus
Compositae - Chicor% - Chicore
0odopija je viegodinja zeljasta biljka,
visoka *,- m. Stabljika je uspravna,
kruta, uglasta, u gornjem delu
razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni
kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do
lancetasti, sueni u drku, duboko
renjevito testerasto useeni. $ela biljka,
pogotovo mlada ima mlenog soka.
$vetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi,
sakupljeni z glavice koje izbijaju
pojedinano na stabljici ili na granama.
$veta obilno preko celog leta. #aste
svuda kao korov, najvie pored staza i
puteva, po panjacima i livadama, po
obodima uma i drugde.
;onegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat ka/e 6cigura7. ;onegde se
zaputena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. $ela biljka je gorka i vrlo vrsta tako da
se teko kida i upa. 0adi se u jesen, oisti od zemlje i nadzemni delova, ise"i po duini,
nanizati na konac i suiti u ladu na promajnom mestu. 2bog dugog korena dobro podnosi
suu. #azmnoava se semenom.
Sastav: $ikorietol, gorak kumarinski derivat vezan u biljci u obliku eterozida. <nulina i
drugi derivata vo"nog e"era ima oko 2-HBo, slobodnog vo"nog e"era, pektina i dr.
Upotreba: . Lekovit je koren, koji je valjkasto9vretenast, vrst, spolja tamne boje, a iznutra
beo. 5oren 6$icorii radiF7 se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najvie lekoviti sastojaka i
inulina 6rezervna rana7. #ede se koristi nadzemna biljka brana u cvetu 6$icorii erba7.
0ie se koristi u narodnoj nego u naunoj medicini kao neotrovna gorka droga za leenje
organa za varenje, pre svega, za pojaavanje apetita, za jaanje eluca, bolje varenje
rane, za obilnije luenje mokra"e i ui i dr. CGrankova ciguraC, dodatak ka/i i Csirotinjska ili
ratna ka/aC je ispren i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim
korenom bogatim inulinom. ;oto je inulin polisaarid koji idrolizom daje samo levulozu
6/ruktozu ili vo"ni e"er7, razumljivo je zato kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste
dijabetiari. 3vo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz /amilije glavoika 6$ompositae7, a
nji ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu ranu imaju inulin. ;rema tome, osobe
obolele od e"erne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu ranu.
$icorium endivia L. je batenska biljka koja se kod nas gaji u vie ortikulturni odlika kao
zeleno povr"e i upotrebljavaju je kao salatu posebno u =vropi 6endive7. 1arod je naziva
ovim imenom8 andibija, andivija, vrtna utenica, endivija kreculja, umenica, utinica pitoma,
utka, indivija, kudrava salata, ciora, iora9rezanica, trpka.
13
Narodna imena: vodopija, vinjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo "ika,
eltenica, u"anica, jandreica, kaiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja,
podronik, radi", sunevo cve"e, cigura, cilkorija, ikora, san toga, urlin.
Crni sle$ - +alva slvestris
"alvaceae
'igh mallo# - "auve
$rni slez je dvogodinja ili
viegodinje zeljasta biljka, visoka 2-9
*-' cm. Stabljika je uspravna ili se
izdie, razgranata, ovalna, pri osnovi
odrvenela, dlakava. Listovi su na
dugakim drkama, dlakavi, vrlo
razliite veliine, kruni ili
bubreastog oblika, prstasto deljeni u
(9D renjeva, koji su po obodu grubo
nazubljeni. $vetovi su obino
ruiasto9ljubiasti, a suenjem
pomodre. <spod aice nalaze se tri
raljasta, ekinjava, iljasta, uzdu
prugasta listi"a spoljanje aice.
4aica je na petoro razdeljena,
raljasta, obrasla ve"im ravastim i
manjim zvezdastim dlakama. ;et
krupni listi"a, klinasti, obratno jajasti,
na obodu urezani, na dnu sueni u
kratak klin, gde su beliasto dlakavi i
srasli s pranicima.
$rni slez je najobinija biljka, rasprostranjena od Sibira do 5apa, po naseljima, utrinama i
poljanama. ;o ulicama nai ravniarski sela ne vidi se skoro nikakva druga trava do crni
slez, slezovaa ili guija trava. % @elgiji, 1emakoj i drugde gaji se jedna odlika velikog
sleza. Aalva silvestris var. glabra zbog lepi, krupni, kao vino crveni cvetova, koji
suenjem poplave. $ve"e crnog sleza se bere kad je potpuno rascvetano, po suvom
vremenu i brzo sui u sunici. 3suen cvet crnog sleza mora se uvati od svetlosti i vlage,
inae "e iz bledeti i poplesniviti. $veta od juna do septembra. razmnoava se semenom i
vegetativno.
Sastav: $vet crnog sleza sadri sluzi i antocijana m a l v i n a, zbog ega je in/uz 6aj7
sluzast i malo plavkasto9zelenkast. List sadri sluzi i malo tanina.
Upotreba: 3snovno lekovito svojstvo crnog sleza je kao i belog da razmekava, rastvara
sluz i da pomae njegovo izluivanje. 4aj od cvetova crnog sleza lei kaalj, zapaljenje
bronija, plu"a i drela. %spean je u leenju glasni ica i pogodan za ispiranje usta i
drela. 4aj od listova se znatno manje upotrebljava. ?opli aj od listova crnog sleza koristi
se kao klistir kod zapaljenja creva. 5oristi se jo za ispiranje usta, kod bolesti oiju, zubni
otoka i bolova u prsima. List i cvet crnog sleza ne srne se kuvati, ve" samo potopiti u vodu.
Narodna imena: 0elika slezovaa, veliki sljez, veliki ljez, gu"ernjak, divlja kura, divlji
papel, divlji slez, divlji slezenovc, klobicovje, planinski sliz, slijez, slje, srni klobuk, "ure"a
trava, "urija trava itd.
,aj crni - -hea sinensis
*heaceae
*ea - *h
14
+a,- crni ili .eleni /
<ma vie naina prerade, ali "emo
navesti samo najvanije momente.
3d naina prerade zavisi da li "e se
dobiti crni, zeleni, uti ili crveni aj.
;rve dve vrste su vanije od druge
dve. % nas se najvie troi crni aj.
Crni aj. ) 5inezi ostave obrano
li"e oko 2 sata na suncu u velikim
korpama da svene. 2atim ga raire da
se oladi, rukama savijaju i gnjee
neki desetak minuta u ladu, posle
ega ga razastru na asure oko pola
sata. 3vo se ponavlja nekoliko puta
sve dok li"e ne postane tamno i
sivkasto. 3dma posle toga, dakle,
posle /ermentacije li"e se greje i
oprezno pri.
;ri se u sudovima od tua iznad ara, skine s vatre i izrui u korpu da se na promaji oladi.
2atim se uvija meu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. ?o se ponavlja nekoliko puta,
sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. ;onovo se razvije, baci u kazan za
prenje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osui nad arom, briljivo odabere i od strani sve
to ne valja, i jo toplo ermetiki pakuje u gleosane ili lakovane metalne kutije obloene
metalnim 6kalajnim7 listovima.
Poreklo aja
4aj je verovatno poreklom iz Asama, @urme i sa ostrva Kajnana. 0e" nekoliko iljada
godina kako se aj gaji u 5ini, a mnogo kasnije u Lapanu. 3d M<M veka proirilo se gajenje
aja po mnogim tropskim predelima8 u <ndiji 6*>:'7, na $ejlonu 6*>D-7, Lavi, Sumatri, #usiji
oko @atumija 6*>:>7, @razilu itd. ;oslednji nekoliko decenija poeo se gajiti i u A/rici,
Australiji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, ak i u krajevima oko
Sredozemnog mora.
,ajevo drvo
4aj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grm koji naraste ()- m, rede do *'
metara visoko. <nae, u kulturi proizvoai ne dozvoljavaju da aj naraste vie od jednog
metra, da bi se li"e moglo to lake rukom sa zemlje brati i da bi se stalnim, strunim
potkresivanjem u odreeno doba godine i uzrasta dobio to ve"i broj mladi letorasta i to
vie mladog li"a, jer ukoliko je li"e mlae, utoliko se aj vie ceni. 4aj ima naizmenine,
tamnozelene, zimzelene listove bez mirisa i bele ili pomalo ruiaste, krupne, vrlo lepe
cvetove veoma prijatnog mirisa na jasmin. ;lod je drvenasta, trouglasta i mrka aura sa tri
semenke. Listovi od ?ea sinensis su duguljasto9jajasti i najvie *2 om dugaki, a oni od
?ea assamica su vie jajasti i do 2- cm dugi.
(. ,/GA P(-",/ 0/1('"-(S- ,A2A3
Aalo je kulturni biljaka koje su toliko svestrano ispitivane kao aj. Kemijski sastav ajevog
lista je vrlo sloen. 2a poslednji *-' godina u aju je naeno nekoliko desetina razni
emijski jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski znaaj. .lavni lekoviti sastojci aja su
purinski alkaloidi, pre svega, ko/ein i tanini 6opore, tavske materije7 i prostija /enolska
jedinjenja tipa kateina i njiovi derivata. 4aj ima ko/eina 6teina, trimetilksantina7, malo
teobromina, teo/ilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. % zelenom
aju ima vitamina $, @*, @2, nikotinske i pantotenske kiseline. % aju ima jo i gume,
dekstrina, voska, masti i drugi balastni materija. Najbolje vrste aja imaju najvie tanina.
Germentacijom se javlja uto, gusto, lepljivo, vrlo aromatino, smolasto etarsko ulje od kojeg
potie miris aja. 3vo ulje ima mnogo metiisalicilata i /eniletil9alkoola, citronelola, vrlo malo
geraniola i dr. Aladi listovi i pupoljci sadre vie ko/eina 6i tanina7 nego stariji, ali se
vrednost aja ne ceni samo po koliini ko/eina nego prvenstveno po ukusu i mirisu, premda
se lekovita vrednost aja osniva prvenstveno na ko/einu. ?o je zbog toga to se najve"i deo
15
proizvedenog aja potroi u svetu za uivanje, a vrlo malo za lek.
,A2 ./0U2/ NA +(4A15 S!C/5 1!'N/ SU.('/ " C/N-A! 4A ."SAN2/
&ejstvo aja je utoliko jae ukoliko aj ima vie ko/eina, jer je ko/ein glavni sastojak aja koji
drai ove centre. 4aj svojim ko/einom 6ranije se ko/ein nazivao teinom, a kasnije se
ispostavilo da je re" o jednom istom alkaloidu u ka/i i aju7 drai koru velikog mozga, zbog
ega osoba lake svata i bre povezuje misli, ovek postaje lucidniji. ?ime se objanjava i
pove"anje mo"i uenja, pam"enja i razumevanja i, uopte, intelektualni rad je laki i
uspeniji. 4aj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od
intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijatiarima, o/erima i drugim
osobama aj pomae, jer i bodri i krepi, javlja se bolji rad mii"a i re/leksi su bri i potpuniji.
5od nas je obiaj da se posle uzimanja ve"i koliina alkoolni pi"a pije jaka ka/a, a drugi
narodi piju jak aj, jer ko/ein deluje suprotno alkoolu, tj. dok alkool deluje depresivno na
centralni nervni sistem, ko/ein ga nadrauje. 4aj svojim ko/einom poboljava disanje, jer
drai respiratorni centar, pove"ava ventilaciju plu"a, pa se lake die i prijatnije ose"a.
Svojim ko/einom aj nadrauje i centar za krvotok, usled ega je srani rad pravilniji, jai i
bolji. Srani mii" se bolje isranjuje i tako jaa, usled ega se i rad srca poboljava. 2bog
ogromne koliine tanina 6najbolje sorte aja imaju vie od ('HBo7 i drugi, srodni
poli/enolski jedinjenja aj deluje i kao tipina taninska lekovita biljka protiv proliva, upale
sluznice i koe, opekotina, za jaanje organizma itd. aj je vaan protivotrov. % velikoj dozi
aj je otrovan kao i ka/a. ;reteranim i duim svako dnevnim uivanjem aj izaziva nesanicu,
dosadne zatvore, teko varenje, gubljenje apetita, slabljenje itd. <pak, aj je manje opasan
od ka/e.
"S-(!"2A ,A2A
4bog ega se u nas kineski aj na$iva 6ruski73 Aisli se da su za aj 5inezi znali od
najdavniji vremena. Spominje se na 2.-'' god. pre nae ere. ;retpostavlja se da je pre
neki *2 vekova upotreba aja prenesena iz 5ine u Lapan. % Lapanu je u M0 veku gajenje
aja uzelo ve"e razmere. % =vropu je prenesen tek polovinom M0< veka kao lek. Kolanani,
najbolji moreplovci i trgovci, najvie su ga uvozili i doprineli irenju njegove upotrebe u
=vropi. ;olovinom M0<< veka spominje se upotreba aja kao leka u nekim zemljama 2apada
i u #usiji. 3ko *,,'. god. poeli su Kolanani uvoziti u =vropu ve"e koliine aja. ?ada je
aj bio vrlo skup. Aongolski kan poklonio je *,(>. god. ruskom caru malo aja kao
skupocenu retkost. 0e" krajem istog veka aj se poeo iriti i u nekim evropskim zemljama
sluiti kao pi"e za uivanje. % =nglesku je uvezen *,,-. godine, primljen je sa
oduevljenjem i ve" posle nekoliko decenija bilo je oko (.''' javni ajara. <pak, uivanje
aja rairilo se tek u M<M veku, jer je sve dotle bio vrlo skup, a isto tako i !e"er, tako da je
IajJ bio privilegija samo po vla"eni i imu"ni stalea. !irenju upotrebe aja za pi"e u
nas najvie su doprineli #usi posle < svetskog rata. Ali aj jo nije uspeo da u nas potisne
prekomerno uivanje crne ka/e. 4aj je dugo vremena karavanima dolazio u =vropu iz 5ine
preko #usije, Aongolije i Sibira. 3tuda se u nas i danas vie uje Iruski ajJ nego kineski.
1A1( -!/#A SP!/+"-" ,A2 PA .A #U./ P!"2A-AN NAP"-A13
5valitet in/uza 6aja7 zavisi i od vode. 1ajukusniji aj se dobija s mekim vodama. ?vrde,
krene, a pogotovu gvoevite vode daju aj neprijatnog ukusa. ?akve vode potrebno je
pretodno prokuvati, ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi, a njiovo prisustvo
popravlja kvalitet in/uza. 2ato se pri izradi aja voda naglo zagreje da bi to bre prokljuala
i time to manje gasova izgubila. 4aj se ne srne kuvati. ?o nikako ne initi. ;ogotovu u
otvorenom loncu. ?reba ga popariti kljualom vodom, smesta poklopiti i posle -)*' minuta
piti.
,aj $eleni - -hea sinesis
*heaceae
*ea - *h
16
+a,- crni ili .eleni /
<ma vie naina prerade, ali "emo
navesti samo najvanije momente.
3d naina prerade zavisi da li "e se
dobiti crni, zeleni, uti ili crveni aj.
;rve dve vrste su vanije od druge
dve. % nas se najvie troi crni aj.
4eleni aj izrauje se u 5ini na slian
nain kao i crni, samo se ne pusti
/ermentaciji 6vrenju7, tj. ne razara se
loro/il, ve" se odma brzo ispri. 4aj
za doma"u upotrebu 5inezi vestaki
raznovrsno namiriu prema ukusu
svoji potroaa.
#airi se tanak sloj raznog mirisnog cve"a 6jasmin, gardenija i si.7 i ostavi izvesno vreme,
pa se ukloni, a na njegovo mesto rairi se sloj prenog aja. ?o se ponavlja nekoliko dana
dok aj ne primi miris dotinog cve"a.;ri se u sudovima od tua iznad ara, skine s vatre i
izrui u korpu da se na promaji oladi. 2atim se uvija meu dlanovima, razvija i ponovo
uvija i razvija. ?o se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast
sok. ;onovo se razvije, baci u kazan za prenje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osui nad
arom, briljivo odabere i od strani sve to ne valja, i jo toplo ermetiki pakuje u
gleosane ili lakovane metalne kutije obloene metalnim 6kalajnim7 listovima.
,iak - Arctium lappa
Asteraceae
17
(ur0ock (great) - $ran0e bar0ane, bar0ane commune
4iak je dvogodinja zeljasta biljka.
5oren je vretenast, mesnat, dugaak i
do ,' cm. Stablo je visoko do 2'' cm,
rebrasto, crvenkasto, u gornjem delu
jako razgranate. Listovi su krupni, do
-' cm dugaki i skoro toliko iroki,
srcastojajasti, ka vru stabla sve
sitniji, odozgo zeleni, sa nalija
pokriveni sivim pustenastim dlakama.
$vasti glaviaste, loptaste, do (,- cm
u preniku, nalaze se na vrovima
grana. Listi"i omotaa na vru su
u"kasti i kukasto savijeni. 5runica je
cevasta, na vru deljena na -
renjeva, purpurnocrvena. ;lod
aenija dugaka -9D cm, crna. $veta
jula i avgusta. 4iak je korovska
biljka. #aste na rudinama, pored
puteva, na smetlitima, oko naselja .
5oristi se koren 6@ardanae radiF7,
ree samo plodovi 6Arctii /ructus7 ili
ulje 63leum @ardanae radicae7. 5oren
se vadi u jesen ili rano u prole"e,
najbolje u drugoj godini. %kusa je
slatko9sluzastog, kasnije neto
gorkog.
sastav: % korenu ika se nalazi do :-+ inulina, sluzi u kojima dominiraju ugljeni idrati,
male koliine etarskog ulja 6sa vie od ,' identi/ikovani supstancija7, sitosterol,
stigmasterol, /itoncida, gorke materije i dr.
Upotreba: 5oren ika je depurativ, dija/oretik, diuretik, stomaik, anti/legmatik,
oreksigenik. <pak, naje"e se koristi kao sredstvo za izbacivanje vika tenosti,
protivupalno i stimulativno sredstvo u stvaranju i izluivanju ui. % obliku dekokta spolja se
upotrebljava kod ekcema, ireva, si/ilisa, gonoreje i kod reume. ;ostoje podaci da daje
dobre rezultate kod psorijaze. % narodnoj medicini koren ika je veoma popularan za
leenje bolesti korena kose, ispiranjem nezasladenim odvarom. 2a tu namenu se koristi i
ulje ika, zajedno sa uljem masline ili oraa, kada je koa masna. 2a rast kose ne treba
koristiti obloge od korena ika. =kstrakt ika je sastavni deo mnogobrojni preparata sa
antibiotskim i antidijabetskim dejstvom. %mesto skroba koren sadri polusaarid inulin, pa
je veoma pogodan za isranu oboleli od e"erne bolesti, bolesti jetre i ui. 3lju"en se
moe jesti sve, kuvan, ili peen kao krompiri"i. Aoe se suiti ili kiseliti za zimu. ;omae u
uspostavljanju ravnotee kod psiiki nestabilni osoba i uklanja jake negativne emocije,
kao to su ljutnja, agresija, preterana ambicija...
4aj od ika je siguran lek za spreavanje opadanja kose, za leenje ireva, ekcema,
reumatizma i dijabetesa. 4aj se priprema na slede"i nain8 dve kaike korena ika preliti
jednom oljom ladne vode i staviti da kljua *' minuta. ;iti dve olje dnevno protiv
reumatizma i dijabetesa. 5oren ika je veoma cenjen u makrobiotikoj ku inji, zbog
okrepljuju"eg i proi"avju"eg delovanja, pa se esto po jedan ili dva iseckana korena
dodaju upama, orbama i jelima od maunarki. % makrobiotikoj kuinji veoma je cenjen i
maslaak od koga moete verovali ili ne, praviti, pored salata, med, vino, omlet, ka/u, aj, a
i turiju
.an i No8 - 'iola tricolor
1iolaceae
2il0 pans%, heartease - Pense sauvage
18
&anino" je sitna
jednogodinja zeljasta
biljka, visoka do :' cm.
Stabljika je uglasta,
prosta ili razgranata.
Listovi su iri nego dui,
po obodu zupasti, donji
su srcoliki, a gornji
duguljasti. $vetovi su
pojedinani, na dugim
peteljkama, trobojni
6ljubiasti, uti i beli7.
$veta od prole"a do leta.
#aste po naputenim
planinskim njivama 6do
*.>'' m nadmorske
visine7, po usevima,
suvim i kamenitim
mestima. % nas raste
mnogo podvrsta,
varijeteta i /ormi ove vrlo
rasprostranjene biljke.
1eke, osobito one krupnocvetne, gaje se kao omiljeno cve"e koje cveta od kraja zime do
jeseni. 2a lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, iji su cvetovi sitni, >)*: mm
dugaki, uti, belo u"kasti sa jaim ili slabijim ljubiastim prelivom.
Gajenje: % Kolandiji i nekim drugim zemljama na 2apadu danino" se gaji za doma"e
potrebe i izvoz.
Sastav: Saponozidna droga. Sadri jo i rutozid 6uta eterozidna boja violakvercitrozid7,
antocijansku plavu eterozidnu boju violanozid, salicilni eterozid, slobodnu salicilnu
kiselinu, etarsko ulje 6','*+7 sa metilsalicilatom, tanin, sluz, soli magnezijuma i kalijuma,
e"era, do 2-' mg+ vitamina $ i razne karotenoidne boje8 violaksantin, auroksantin,
/lavoksantin i zeaksantin.
Upotreba: 2a leenje razni koni bolesti 6ekcema7, svraba, reumatizma, uloga, obinog i
velikog kalja, za jae izluivanje mokra"e i protiv upale mokra"ne beike.

Spremaju se ajevi od erbe, zbog neprijatnog ukusa
mogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, vianja ili
limuna.
Narodna "mena8 3sim navedeni, evo jo nekoliko
narodni imena za 0iola tricolor8 boji cvit, viola,
gospina ljubica, dikino oko, kokoja ljubica, ma"vica,
maua, modra iskrica, poljska ljubica, sedmiica,
trobojna ljubica, udovica. 0iola arvensis narod naziva8
dan"no", zbornice, poljska ljubica, poljska ljubiica,
udovice od zbora.
.ivlja jabuka - +alus slvestris
!osaceae
Common Apple tree - Pommier sauvage
19
&ivlja jabuka je listopadno drvo
visine do *' m, iroke, nepravilne i
dosta guste kronje, ili bun visine do
: m. granice su dlakave, grane ne
mladom drve"u, i kada raste u obliku
buna, vie ili manje su pokrivene
trnjem, koje dobro titi li"e od
ivotinja koje pasu. listovi su eliptini
do srcasti, zailjeni, nazubljeni. Aladi
listovi su vunasto dlakavi i po obliku
mogu biti dosta razliiti. $vetovi su
ruiasti ili beli, pojedinani ili po 29(
zajedno. $veta od aprila do maja.
#aste u umama i ikarama, po
meama, od nieg do brdskog
regiona. #azmnoava se semenom i
izdancima. % vo"arstvu se divlja
jabuka koristi kao podloga za
kalemljenje plemeniti sorti jabuka.
3d plodova divlje jabuke spravlja se
popularno jabukovo sir"e.
3vo sir"e pomeano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljuju"e sredstvo
za ljudski organizam. divlja jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav razni umski i vo"ni
ajeva.
.ivlja kru)ka - Prus piraster
!osaceae - 2il0 Pear - Poire sauvage
&ivlja kruka je listopadno drvo,
visoko do 2' m, sa irokom gustom
kronjom i kratkim, dosta pravim
masivnim stablom. Listovi su jajasto
okruglasti, zailjeni, na licu
tamnozeleni i sjajni, na naliju svetliji,
po obodu talasasto naborani i sitno
testerasti. cvetovi su beli sa crvenim
pranim kesicama, pojedinani ili u
gronjastim cvastima. $veta od aprila
do maja, istovremeno sa listanjem.
$vetanje jednog stabla traje *'9*:
dana. &aje obilno nektara i cvetnog
praa. 2astupljena je u brojnim
umskim zajednicama, pojedinana
stabla se mogu na"i na junim
padinama planina i do *-'' mnv.
#azmnoava se semenom. &ivlja
kruka se koristi kao lekovita biljka i u
vo"arstvu kao podloga za kalemljenje
plemeniti sorti kruaka. 5oristi se
plod koji ulazi u sastav razni vo"ni i
umski ajeva.

.obriica - Glechoma hederacea
abiatae
$roun0 )v% - ierre terrestre
20
&obriica je ?rajna, zeljasta, mirisna
biljka, visoka 2'):' cm. &onji deo
stabljike puzi, a gornji je uspravan i
razgranat. Listovi su na dugakim
drkama, srcoliki ili bubreasti,
naborani, po obodu nazubljeni, na
naliju crvenkasti. $vetovi su
<jubiasto9plavi sa purpurnim
takama. $veta maja9 juna. #aste
obilno svuda u umama, na vlanim
livadama i drugim mestima. 0rovi
granica u cvetu, list, cela nadzemna
biljka i sok iz svee biljke svojstvenog
prijatnog mirisa i gorkog i oporog
ukusa.
Sastav: 3ko ,HBo tanina, ','()',',+ etarskog ulja, gorke materije marubina, smole, voska, oko (+
e"era, olina i mnogo kalijumovi soli.
Upotreba: %glavnom narodni lek za leenje organa za disanje 6bronit7, ui, za pojaanje
mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv isterije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za leenje
katara nosa, ozleda i rana. ;omeana sa ovsenim branom daje se protiv crevni parazita konja.
Narodna imena: brtan po zemlji, brtan9trava, brtran, vred njak, groi", dobriava trava,
dobriavica, dobrianova trava, dobriarica, dobrievica, dobranova trava, kotur, mesenjak, niski
brljan, okrugljak, rasturie, samobaj, stravna trava.
.ren - Cornus mas
Cornaceae
Asiatic cornellion cherr%, 3apanese 0og#oo0 - Cornouiller
&ren je listopadni grm ili nisko drvo,
do > m visine, sa zaobljenom gustom
kronjom. Alade granice su
zelenkastosmee i ve"inom /ino
dlakave. Listovi su naspramni, jajasti,
sa dugako izvuenim vrovima.
$vetovi su uti. Lavljaju se rano, pre
listanja, sakupljeni u titaste cvasti,
pravilni su i etvorolani. $veta u
/ebruaru i martu. Nutim cvetom
oki"ene kronje drena ukrase prirodu
u to vreme. #aste svuda, a najvie po
suvim, sunanim, kamenitim
stranama svetli listopadni uma
zajedno s drugim grmljem i ibljem.
U$gaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepi uti cvetova i jestivi plodova, korisno je
gajiti ga u blizini pelinjaka. 1ajbolje uspeva na krenjakim toplim i suvim stanitima.
2adovoljava se i plitkim zemljitem.
Sastav: % plodovima ima tanina, organski kiselina, pektina, e"era, sluzi i glioksalne
kiseline, a u kori ima i smole. od droge se koriste svei i osueni plodovi, ree kora.
Upotreba: 3pore 6tanini7 i poliuronske 6pektini7 materije povoljno deluju na sluznicu creva,
zbog ega se sok, pekmez, aj i drugi proizvodi spravljeni od zreli drenjina daju kao vrlo
prijatan lek za leenje proliva i drugi oboljenja organa za varenje. Slinog je dejstva i kora.
21
Slatko, kompot, dem i pogotovo sok od zreli drenjina su
jedna od najprijatniji poslastica a istovremeno su i lek koji
svako rado uzima. !teta je to se kod nas drenjine malo
koriste.
Narodna imena: bila svibovina, drenak, dreni", drenka,
drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina,
drnjuli", uti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen,
crveni drijenak. ;lod drena narod naziva8 drenka, drenjina,
drenjka, drenjula.
.ud crni - +orus nigra
"oraceae
"ulberr% - "4rier
<z dudinja crnog duda, naroito onog
koji ima vie kiseo ukus, cedi se sok i od
njega kuvaju sirup i pekmez, koji slue
kao rana, poslastica i blag lek protiv
zapaljenja grla i usta. Sirup se
upotrebljava slino kao sirup od malina.
Svee dudanje su slatko9nakiselog
ukusa. Sadre oko *'+ invertnog
e"era, oko 2+ slobodni organski
kiselina 6limunove i jabune7, vitamina
$, sluzi, mnogo pektinski materija i
drugi korisni sastojaka. &udinje su
zdrava rana kako za oveka tako i za
doma"e ivotinje. Listom od duda narod
leci e"ernu bolest i obolele organe za
mokrenje. Zbog velike koliine
eera dudinje su izvrsna hrana.

Narodna imena: $rni dud narod naziva jo i ovim imenima8
murgav dud, crna murva, crnica, crnika, amdud, andud,
anduda.
@eli dud8 bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva,
murvac.
22
Gave$ - Smphtum o%%icinale
(oraginaceae
comfre% - $ran0e consou0e, herbe 5 la coupure
.avez je viegodinja zeljasta biljka,
visoka do * m. Stabljika je uspravna,
kruta, uplja, mesnata, gusto
pokrivena dlakama, samo u gornjem
delu razgranata. Listovi su lancelasti,
grubi i dlakavi, u donjem delu stabljike
sueni u drku, a srednji i gornji su
sede"i i duguljasti. $vetovi su
ljubiasti ili ruiasti, zvonasti,
sakupljeni u povijenim cvastima u
pazuu gornji listova. $vetne drke i
aini listi"i su obrasli dlaicama.
$veta od aprila do septembra.
#asprostranjena je najvie po vlanim
livadama, panjacima i oranicama, na
obalama reka i potoka, oko puteva i u
kanalima, uglavnom na plodnom tlu,
do iznad *''' mnv. #azmnoava se
semenom i vegetativno. &roga je u
korenu 6SOmpOti ili $onsolidae
radiF7 koji se vadi u jesen ili u prole"e
im biljka pone listati.
3pere se i ostrue, izree u komade od 2 cm. duine i to pre osui na suncu da ne
poplesnivi. Svojstvenog je mirisa, sluzavog i po malo gorkog ukusa. Sirov koren je
soan, a osuen ronate konzistencije.
Sastav: purinski derivat alantoin., glikoal kaloid konsolidin, mnogo sluzi, guma, smola,
tanin, etarsko ulje, asparagin, e"er i otrovan alkaloid sim/ito9cinoglosin.
Upotreba: ?ipina sluzna i donekle taninska droga.
2avaljuju"i prisustvu alantoina, gavez pomae rast i
razmnoavanje "elija i obnavljanje tkiva, pa se tako moe
objasniti vekovna upotreba u narodnoj medicini za leenje
preloma kostiju, uboja, ireva, stari i gnojavi rana i sl. %
obliku sirupa daje se slino belom slezu za lake iskaljavanje
i leenje upale usne upljine.
Narodna "mena: velika sodula, voluj jeziac, vrani gavez,
kilnjak, konjski rep, opaica, plju, svatovci, crni koren.
23
Glog - Crataegus o*acanta
!osaceae
&a9thorn - Aub:pine
.log je trnovit, vrlo razgranat i
otporan grm ili nisko drvo, (9: m
visoko. Listovi su podeljeni u (9-
renjeva i po obodu testerasti.
$vetovi su beli, ree malo ruiasti,
pravilno graena, sakupljeni u mirisne
cvasti sline titu. <stie se mnotvom
pranika crvene boje. ;lod je
okruglasto9duguljasta crvena, malo
mesnata kotunica sa l)( semenke.
$veta u maju. #aste svuda, osobito
po ogoljenim, kamenitim i suvim
mestima.
Gaji se u nekim zemljama kao iva ograda. #aste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i
suvim mestima. ;lodovi su jestivi, jajasto okruglasti, tamno ili svetlo crveni. #azmnoava se
semenom ili izdancima. $vetovi se beru kad je u cvasti polovina cvetova otvorena, a druga
polovina jo u pupoljku. @eru se cele cvasti po suvom i sunanom vremenu, paljivo u
korpama prenose i u to tanjem sloju na promaji u ladu sue bez prevrtanja, da se ne
izlome. ;rijatan miris svei cvetova suenjem se izgubi. ;lodovi se beru kad sazru. @ere
se mlad list i sui kao i cvet.3suen cvet se mora uvati dobro zapakovan. 5ao droga se
koristi cvast, list, cvasti s li"em i zreo plod 6$rataegi /los, /olium et /ructus7.
Sastav: % cvetu i listu ima /lavonski i antocijanski eterozida, saponozida, guanina,
adenina i drugi purinski derivata, sitosterola, Kolina, acetilolina, izoamilamina,
trimetilamina i drugi alkilamina, aromatski aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugi
sastojaka. % gloginjama ima masnog ulja, e"era, limunske, vinske i drugi kiselina, a u kori
alkaloida bliski berberinu.
Upotreba: .logov cvet i list se od pre pola veka na 2apadu koriste kao blag lek za
umirivanje, protv nesanice, razni uzbuenja, guenja, kao srani sedativ, za sniavanje
krvnog pritiska 6iri krvne sudove7. Smanjuje tonus i pokrete materice i creva. 5od nas tek u
novije vreme sve vie upotrebljavaju lekove od gloga, osobito srani i nervni bolesnici,
osobe u klimakterijumu i drugi.
&uom svakodnevnom upotrebom glog moe izazvati ne
podnoljivost i trovanje. 2bog toga se posle -9D dana moraju
initi pauze od 29( dana. #azumljivo je da bolesnik mora biti
pod stalnom kontrolom lekara.
Narodna imena: beli glog, bijela draa, bijeli trn, gla, glogi",
glogovka, gloi", medveclova ruica, otri trn, pasji trn,
trnka, obanica.
Gujina trava - Silbum marianum
24
Compositae
*histle (milk) - Char0on-"arie
.ujina trava je krupna, snana
impozantna dvogodinja zeljasta
biljka, visoka do *-' cm, koja lii na
aren bujan kalj. Listovi su tigrasto
proarani belim prugama. $vetovi i
listovi su bodljikavi. $vasti su krupne i
crvene. $veta celog leta, u drugoj
godini. #aste kraj puteva i naselja u
junim krajevima i u ;rimorju.
%potrebljava se zreo plod, ree list
6SilObi /ructus et /olium7. .lavni
lekoviti sastojci su tiramin i istamin.
% plodu ima ',*+ etarskog ulja, malo
tanina, /lavonoida, masnog ulja,
belanevine, razni e"era i drugi
ugljeni idrata i smole. 2avaljuju"i
prisustvu tiramina, plod badelja
pove"ava krvni pritisak. &aje se protiv
astme, senske groznice, glavobolje i
koprivnjae.%potrebljava se i kao
gorko sredstvo za jaanje, osobito
posle teki operacija i bolesti.
% narodu se upotrebljava za ublaavanje napada ui, protiv e"erne bolesti, zatvora, za
leenje emoroida i dr. ;ripremaju se ajevi protiv niskog pritiska, za jaanje, bolji apetit,
protiv morske bolesti, smetnje u ui 6kamen, bolovi7 i protiv e"erne bolesti.
Narodna imena: osim navedeni, evo jo nekoliko narodni
imena8 bijeli striak, gospin trn, divji artiok, magare"a salata,
osljebad, oebalj, sjekaavica, arena badeljka.
&ajduka -rava - Achillea mille%olium
Compositae
25
6arro# - Achille millefeuille
Latinski izraz biljke dolazi od Aila,
mitolokog junaka koji je njome iscelio ranu
?ele/usu i mile - iljada, folium - list, jer je
list mnogostruko deljen. Kajduka trava je
dugovena zeljasta, vrlo obina biljka, koja
kod nas raste svuda na suvim mestima kao
korov. Stabljika je prava, nerazgranata, do
>' cm visoka, vrlo vrsta i obrasla
dugakim listovima, koji su viestruko vrlo
sitno i /ino kitnjasto9perasto deljeni kao
naj/inija ipka. $vetne glavice su sitne i
bele, ponekad malo ruiaste, udruene u
cvasti na vru ogranaka stabljike i
rasporeene u obliku tita. $veta celog
leta. $vetne glavice su velike do - mm i
beliaste. % sredini su cvetovi cevasti, a po
rubu su jeziasti i ima i -9,. Airisa je
svojstvenog, malo aromatinog, a ukusa
gorkog, aroma tinog i naslanog.
!aste na sunim do umereno vlanim livadama, pojavljuje se i pored puteva, na kamenitim
mestima, umskim proplancima, kao i po oranicama i vinogradima. #asprostranjena je od
nizijski do planinski predela. #azmnoava se preteno semenom a manje vegetativno.
$veta od juna do oktobra. &roga su cvet, trava i list. List se bere pre no to iz rozete izbije
stabljika. ?ek rascvetale cvasti odsecaju se otrim makazama da drke budu to kra"e. 1a
isti nain se bere trava 6vrovi granica u cvetu7, vee u male kite, obese se u ladu na
promaji da se to pre osue, da biljka to bolje sauva prirodnu boju, pa se osuene kitice
paljivo sloe u kartonske kutije. %koliko je u drogi vie stabljika, utoliko se manje ceni.
Sastav: Kajduka sadri vitamina 5, etarskog ulja, gorku materiju ailein, /lobatanina, malo
nekog cijanogenetskog glikozida, akonitne kiseline i gume. =tarsko ulje je ponekad plavo
zbog azulena, to zavisi od /iziolokog varijeteta i naina i vremena destilacije. Sadri
cineola, pinena, kario/ilena, tujona, borneola, mravlje i valerijanske kiseline 6slobodne i
vezane7 i dr. Staro ulje je mrke boje. &estilacijom ajduice s vodenom parom kod nas se
proizvodi etarsko ulje, koje se koristi u medicini, /armaciji, par/imerijama i kozmetici.
%koliko je ovo ulje tamnije plave boje, utoliko se vie ceni i skuplje pla"a, jer ima vie
azulena, od koga potie lekovitost ulja i ajduice. 3dabiranjem 6selekcijom7 mogu se dobiti
varijeteti ajduice sa mnogo etarskog ulja tamnoplave boje.
Upotreba: Kajduka trava je na najpoznatiji i naje"e upotrebljavani lek, kako iznutra
tako i spolja. ?o je gorak aromatik. 1ekad je i u kolskoj medicini uivala vrlo dobar glas kao
tonik, stomaik, stimulans, antispazmodik, emenagog i /ebri/ug. &obro deluje protiv
emoroida . 5od nas ajduicu narod upotrebljava protiv najrazliitiji bolestiE ak i istucanu
stavljaju je na rane i uboje 6dejstvo tanina, azulena i cineola7. &aje se protiv katara eluca i
creva, smetnji u bubrezima i jetri i dr. 1arod ima veliko poverenje prema ovoj drogi.
=ksperimentima je utvreno da ailein ima emostatina svojstva i da ekstrakt iz lista
usporava razvoj patogeni klica. ?ako je objanjena vekovna upotreba ajduice u
narodnom ranarstvu. Kajduci su uvek nosili /ino samlevenog i kroz Isvileno sitoJ 6dakle,
naj/iniji pra7 prosejanog lista ajduice, koji su stavljali na rane i u melem za leenje rana.
?anini i etarsko ulje doprinose spreavanju zagnojavanja rana i njiovom brzom
zara"ivanju i %blaavanju bola. =kstrakt, a pogotovu etarsko ulje od hajduice ulazi u
sastav kozmetikih preparata za sunanje da bi se spreilo crvenilo i druge neeljene
posledice nastale usled naglog i neopreznog sunanja.
Narodna imena: #etko koja naa lekovita biljka ima tako mnogo
narodni imena kao ova8 ajduica, ajduka trava, armanj, beli
ravanj, belo ivanjsko cve"e, jalova meseina, jalovi mesenjak,
jalovo meseje, kuni"a, kunja opa, kunji rep, meseina, paprac,
petrovsko cve"e, ravan, ravanj, ravunika, rman, romanika, snop,
sporievdna, stolista, stolis/auk 63r/elin7, tintorova trava i dr
&erba !usa - Chelidonium majus
Papaveraceae
26
$reater celan0ine - Chli0oine
Kerba rusa je dugovena zeljasta
biljka koja raste svuda kao korov. 5ad
se iva biljka ozledi, iz nje curi
narandast mleni sok, njegova
<jutina, gorina i otrovnost odavno su
privukli panju i zbog toga se
upotrebljava za leenje razni bolesti
od najdavniji vremena do danas.
@iljka i njen sok sadre alkaloide, koji
su bliski alkaloidima opijuma. Sve
sok i in/uz imaju baktericidno i
/ungicidno dejstvo 6protiv patogene
gljivice ?rio/iton7.
Sastav: @iljka ili njen mleni sok sadri8 smole, neto etarskog ulja i desetak razni
alkaloida8 elidondna, omoelidonina, eleritrina, sangvinarina i dr. Alkaloidi su derivati
izoinolina i bliski alkaloidima opijuma. % drogi ima jo i organski kiselina8 jabune,
limunove itd. Kelidonin je glavni alkaloid. &eluje sedativno, slino papaverinu. Keleritrin
lokalno jako drai. Sangvinarinove soli su crveno obojeneE pojaavaju peristaltiku creva i
luenje pljuvake.
Upotreba: Sve sok i in/uz imaju baktericidno i /ungicidno
dejstvo 6protiv patogene gljivice ?ricopOton7. &aje se i za
pojaanje luenja ui, protiv tuberkuloze koe i dr.
1apomena8 #usa je u velikoj meri otrovna biljka, pa je treba
oprezno i paljivo koristiti i pridravati se odreeni meraP
Spremaju se oleretini i olagogni ajevi, ajevi za bolesti
jetre, protiv astme, bolova u organima za varenje. Sokom ili
ekstraktom od ruse narod skida bradavice.
&ibiskus - &ibiscus
"alvaceae
!osemallo#
27
Kibiskus je listopadni ukrasni bun ili
drvo do - m visine, sa dosta
uspravni grana. <zbojci su u poetku
dlakavi, kasnije goli. Kibiskus je
poreklom iz kine i <ndije a ne iz Sirije,
iako se negde naziva sirijska rua.
Listovi su sa peteljkom, naizmenini,
sa tri manje vie naglaena renja, po
obodu krupno testerasti. $vetovi
krupni, zvonasti, raznobojni, usamljeni
u pazuu listova. gaji se po
parkovima i vrtovima, na sunanim
mestima. dobro podnisi obrezivanje
pa se esto koristi za /ormiranje ivi
ograda. $veta od jula do septembra.
#azmnoava se semenom,
reznicama i kalemljenjem. 5od nas se
bamija gaji u junim delovima zemlje
kao povr"e. 2a jelo se beru nezreli
plodovi veliine prsta.
3d Kibiskusa se sprema izvanredan i veoma popularan aj.
5oriste se presni ili se naniu na kanap i sue za zimu. <maju
mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu zne droge
iz iste /amilije. ;raznoveran svet veruje da bamija ima
udotvornu mo" da jaa i vra"a muku snagu, zbog ega se
ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesni
nakupaca i arlatana.
&melj - &umulus lupulus
Cannabinaceae
)lops - 'oublon
28
!iarice melja su jajaste, lake,
rastresite cvasti, dugake (9:, iroke
oko 2 cm, neto pljosnate, toplog i
gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog
aromatinog mirisa 6dugo uvana i
pokvarena droga zaudara na stari
odoljen, izovalerijansku kiselinu7.
!iarice se lepe za prste. 3ko
krivudave osovine, dugake oko 2 m,
poreani su plodni listi"i unaokolo u
cik cak, kao crepovi na krovu. 1a
njiovoj bazi golim okom se mogu
videti, oble, sjajne, prozirne, ute
lezde, koje se mogu lako istresti
6lupulin7. ;lodni listi"i 6brakteje7 su
vrlo tanki, artijasti, jajasti, uto9
zelenkasti ili uti, oko *' mm dugaki
i oko D mm iroki, mreasto iarani
sitnim nervima i lako se mogu
odvojiti. %potrebljava se samo gajen
melj. Kmelj potie iz istone =vrope.
5od nas raste uz grmlje po vlanim
mestima kao divlja povijua.
Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim koliinama za potrebe pivara. %potreba
melja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od poetka M<M veka. Smola lupulina
konzervie pivo spreavaju"i razvoj mleno9kiseli bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan
miris, gorke materije gorinu, a tanin ga bistri taloe"i belanevine jemenog slada. Kmelj
se bere u septembru po lepom i suvom vremenu i brzo sui na tavanu ili u zagrejanim
suarama. &obro osuen melj ima lepu zelenu boju. 1egde ga pre pakovanja sumporiu
radi konzervisanja.
Sastav: iarice sadre tanina 6umulo9taninska kiselina7, pektinski materija, kalijumovi
soli, trimetil9amina i lupulina, koji je najvaniji sastojak droge. L u p u l i n sadri oko -'+
smole i etarskog ulja, voska, tanina, neki bazni jedinjenja i dr. =tarsko ulje je vrlo
aromatino i lako. %lje se sastoji uglavnom od mircena i umulena. <ma i estara mircenola
sa valerijanskom, sir"etnom i maslanom kiselinom. Staro i pokvareno ulje ima neprijatan
miris na pokvaren sir i staru valerijanu zbog osloboene valerijaniske kiseline. Aircen je
ali/atski terpen. Airie na ruu. Smola se sastoji iz umulona i lupulona, dve kristalne, vrlo
gorke supstance.
Upotreba: Kmelj je amarum aromatik i sedativ, iarice su tonik i stomaik svojim gorkim
materijama, sedativ svojim etarskim uljem i ana/rodizijak lupulinom. &aje se u obliku in/uza,
alkoolnog ekstrakta ili sirupa protiv nemanja apetita, tekog varenja, skro/uloze, za
umirivanje ivaca i stiavanje polne nadraenosti 6lupulin7 i sl. 4ini se da jastuci punjeni
meljom pomau od nesanice. % tu svru u nekim zemljama pune jastuke i dueke u
bolnicama za ivane bolesti.
%zet u ve"oj koliini melj izaziva trovanje8 gaenje,
povra"anje, glavo bolju, usporavanje cirkulacije i dr.
1a radnicima zaposlenim oko melja za paene su
pojave zapaljenja oiju i kona oboljenja.
Narodna imena: blust, kudiljice, kuke, melika, melj,
meljevina, milje vina, /alon, mel, melina, meljevina.
&rast - ;uercus corte*
7agaceae - 8ak - Ch9ne
29
Krast je listopadno drvo, visoko i do -' m,
prenika stabla do 2,- m, sa irokom
granastom kronjom. Aoe da doivi starost
od nekoliko stotina godina. Listovi su
uglavnom grupisani na vru granica, na
kratkim debelim peteljkama, perasto deljeni.
Liske duguljaste, na vru tupe ili okruglaste
nesimetrine. Auki cvetovi su u resama,
vise, enski su pojedinani ili u grupama do
-pet zajedno, na dugakoj tankoj peteljci.
#asprostranjen je u nizijama i dolinama reka
ili na blago breuljastim terenima,
pojedinano, u istim lunjakovim umama ili
u zajednici sa drugim drve"em. $veta od
aprila do maja, razmnoava se semenom i
vegetativno. % rano prole"e, pre olistavanja ili
u jesen kad opadne list, oljuti se i osui jo
potpuno glatka kora sa mladi stabljika,
letorasta i grana rasta lunjaka, ljutika ili
kitnjaka. &roga se sastoji od cevasti ili
lebasti komada debeli l9( mm.
Spolja su glatki, sjajni, srebrnastosivo9zelenkasti do sivkasto 9mrki. 1a povrini imaju beliasti
lenticela, a katkad i liajeva. <znutra je kora mrko9crvena i uzdu nepravilno prugasta. ;relom kore
je grub i vlaknast. Lupom se vidi na poprenom preseku taman prsten koji deli koru na zelenkaist
spoljni i mrk, ilav, konast unutranji deo 6lika7 iaran koncen trinim slojevima i kvadratnim
poljima. Krastova kora je vrlo oporog i nagorkog ukusa.
Sastav: Krastova kora sadri rastovog tanina, acidum Quercitannicum. 2atim ima slobodne
elagne i galne kiseline, /loro9glucinola, taninskog crvenila 6/loba/ena7, gume, masti, smole,
pektinski, slatki 6e"er, kvercit7 i gorki 6kvercin7 materija. ?anin iz rastove kore je meovit.
Sastoji se preteno od kateinskog 6/loroglucinolskog7 tanina, a ima i elagnog. Krastov tanin je
amor/an, crven kast praakE nepotpuno se rastvara u vodi. uvanjem, vremenom ta rastvor<jivost
opada usled stvaranja /loba/ena ili taninskog crvenila. Kidrolizom pomo"u razblaene sumporne
kiseline ne dobija se galna kiselina kao od tanina iz iarke 6galotanin7, nego rastovo crvenilo,
crveno9mrk /loba/en, jedna smolasta masa nerastvorljiva u vodi, etanolu i etru. Kidrolizom se dobija
i malo elagne kiseline.

Upotreba: Krastova kora je adstringens kao i druge izrazito taninske
droge. &roga slui i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri
trovanju alkaloidima i tekim metalima. Anogo ve"u vanost ima
rastova kora za industriju tanina i za tavljenje koa. ;ren rastov
ir, Ruercus semen tostum. ) 3ljuten ir se sui i pri na vatri, kao
ka/a, dok ne dobije mrku boju i dok se ne uzmogne lako zdrobiti i
mleti. ;renjem se krob delimino pretvara u dekstrin i smanjuje
koliina tanina. 5ad se oladi, smrvi se u krupan praak. %kusa je
oporog, ali znatno manje od neprenog ira.Nir sadri oko ('+
Skroba, ,9>+ tanina, kvercita, e"era, masti, limunove kiseline,
dosta /os/ora i dr. Svojim taninom deluje kao sve adstringentne
droge, a aktivnim ugljem kao adsorbens.
Narodna imena: beljig, beljik, gorun, go run9maznik, grm,
dab, dub, dubica, dubovina, kour, luni rast, lunjak, rani
rast, ranj, rast, steevo, rast lunjak, a za Ruercus
sessili/lora8 bel, beli bla gun, belorast, belj, beljig, beljik,
bjelorasti", bjeloum, bjelji", kitnjak, <ju tik, maznika, rast, sr,
str, teljig, rast9brdnjak, crni dab, crni rast, crnika, crnok,
repinjak.
"<irot - Acorus colamus
Araceae
Calamus, :#eet flag - Acore o0orant, belle-anglique
30
<irot je dugovena zeljasta biljka s
vrlo razvijenim, razgranatim rizomima,
koji su na donjoj strani obrasli
mnogobrojnim iliastim korenjem, a
od gore pravim, zelenim, sabljastim,
do * m dugakim i do ( cm irokim
listovima. Stabljika je pri dnu
crvenkasta, a na vru se zavrava
zbijenim cvetnim u"kasto9zelenim
klipom okrenutim u stranu. $veta juna
i jula. ;lod je duguljasta crvena
bobica. $ela biljka prijatno mirie.
#aste u mnotvu po naim blatima i
movarama svuda pored &unava,
?ise, Save i drugi reka.
#izom iirota 6$arami rizoma7 je oko 2' cm dugaak i 29( cm debeo, malo spljoten ili
skoro valjkast, spolja sme, na prelomu beliast, zrnast i mek kao suner. 1a gornjoj strani
vide se naizmence trouglasti i pomalo opali oiljci od lia i mrkocrvenkasti izbrazdani lanci
od stabljike, a odozdo male okruglaste udubljene belege od korenja, koje su u luk poredane
u * ili 2 reda. % vodi rizom postaje sunerast. Svojstvenog, aromatinog mirisa, gorkog,
aromatinog i pomalo lju tog ukusa. #izom se kopa ili krajem leta ili poetkom jeseni, im se
voda povue iz bara i movara. 0adi se iz mulja naroitim vilama, dobro opere, oisti od
korenja, li"a i truli delova, oljuti mrka pokorica, uzdu rasee i to pre osui u sunici.
Sastav: &roga sadri etarskog ulja, smole, tanina, amor/ne, ute gorke supstancije akorina,
malo organski baza 6olina i metilamina7, mnogo kroba, sluzi i dr. =tanolnog ekstrakta
mora dati najmanje *>+. =tarsko ulje, Aeteroleum .alami je nagusta, utomrka gorka
tenost kam/orastog, jakog, svojstvenog mirisa. 0rlo lako se rastvara u etanolu. Sadri
azarona. <ma jo i razni terpena, mnogo seskviterpena i azarilnog aldeida.
Upotreba: <irot je lekovita i vana doma"a aromatina biljka za industrijsku proizvodnju
mirisnog etarskog ulja, koristio se nekad kao aromatian zain. 1aje"e je mean s
korijandrom. <irot je nekodljiv i ne izaziva naviku ni duom svakodnevnom upotrebom. To
je jedno od najboljih eludano-crevnih aromatino-ljutih biljnih sredstava. <irot se destiluje
i dobija se mirisno etarsko ulje 6.alami aeteroleum7, za proizvoae kozmetike i par/ema.
=tarsko ulje i akorin izazivaju apetit i poboljavaju varenje rane. 4aj, tinktura i ekstrakt od
idirota ublaavaju eludano9crevne greve, proliv i smanjuju kiselost u elucu, odstranjuju
gasove, olakavaju iskaljavanje sluzi oboleli od bronitisa. <irot ulazi u sastav razni
preparata za spravljanje likera i drugi desertni pi"a, aromatini i gorki rakija i sl.
Narodna imena: babad, baban, babji tapi, balad, vodena sabljica, vdeni bour, vodeni uti
lilijum, vodeni kmin, vodeni mai", vodeni min, vodeni cmin, uti ljiljan, igirot, 63r/elin7, iirot,
i"irot, kalmus, kolme, komu, mirisava trska, mirisavi a, sabljar, tatarsko zelje,
temivarka, temivarska aa, aa, iroki loek.
"mela - viscum album
oranthaceae
&uropean mistletoe - $ui
31
Aali, vrlo razgranat, uvek zelen
grmi", visok do * m, koji kao polu
parazit ivi na raznom belogorinom i
crnogorinom drve"u. Stabljika je
zeleno9u"kasta, drvenasta, obla i
diotomski se grana. Listovi su debeli,
koasti, zeleno9u"kasti, sede"i, po
obodu celi i imaju (9- nerava. <ma
odvojene muke i enske cvetove.
;lod je bela, okrugla, sona, prozirna
bobica puna lepljive mase. $veta od
marta do maja, a plodi od avgusta do
novembra.
Sastav: Alkaloid viskotoksin, inozitoli, /lavonski eterozidi, vosak, sluz, olm i drugi sastojci.
;rime"eno je da emijski sastav i lekovitost zavise i od drveta doma"ina na kome imela ivi.
?ako i ipotensivna svojstva nisu ista8 najjaa su u imele sa kruke, manje s jabuke, a jo
manje sa oskorue.
Upotreba: <mela dobro deluje protiv visokog krvnog
pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednaenog
/iziolokog dejstva. <mela se daje u obliku razni
preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima
slinog dejstva 6sinergisti7
Narodna imena: amelje, veska, visk, vi"e, lepak,
mela, melina, melje, omela, omelj, imela, melina,
rastova imela.
"va trava - -eucrium montanum
abiatae
$erman0er
?rava9iva je mala biljka koja u obliku
okruglasti, polegli, otporni, mali
busenova pokriva go kamen nai
brda i planina. %kusa je vrlo gorkog,
oporog i aromatinog, jer sadri
gorkih materija, tanina i etarskog ulja i
spada u grupu aromatini opori
amara. 1ai ljudi mnogo cene ovu
biljicu. Aestimino to je najvie
upotrebljavana lekovita biljka prema
kojoj se esto ima neogranieno
poverenje. 1jome lee mnoge bolesti,
pre svega oboljenja organa za
varenje i disanje.
?o je vrlo cenjen tonik, stomaik i olagog. 3trim makazama seku se lisnati vrovi
granica biljke u cvetu 6?eucrii montani erba7 i brzo sue na promaji da cve"e sauva
beliasto u"kastu, a li"e srebnozelenu boju i svojstven miris. ?ravu9ivu treba mestimino
zatititi, jer joj preti opasnot od unitenja, a ona je pored svoje lekovitosti korisna jo i zato
jer izvrsno vezuje ono malo zemlje na ogoljenom kamenjaru. ?rava9iva ulazi kao sastavni
deo meavina ajeva za stomak, jetru, u, protiv malokrvnosti i drugi bolesti.
2agoda )umska - =ragaria vesca
!osaceae
:tra#berr% - 7raisier 0es bois
32
Lagoda je viegodinja zeljasta
biljka, visoka do (' cm, stabljika je
uspravna ili polegla, obrasla
dlaicama. listovi su trolani, sa
sede"im jajastim ili romboidnim
listi"ima, po obodu krupno
nazubljenim. ;eteljka i nalije listi"a
su obrasli dlaicama. <z pzua listova
izbijaju vree, duge do :' cm, polegle
po zemlji, koje se ukorenjuju i pomo"u
koji se jagoda razmnoava. $vetovi
su beli dosta sitni, neni, udrueni na
vru dugake drke u cimozne cvasti.
3d cveta postaje sona ukusna jagoda, nepravi plod nastao uglavnom od cvetita. $veta
od aprila do jula. #aste svuda, a najvie po planinskim umskim poaritima i krevinama
gde mestimino gradi mirisne "ilime, do *.,'' m nadmorske visine. Aoe se gajiti kao i
pitoma jagoda saenjem oiljeni vrea, najbolje krajem leta ili poetkom jeseni, im padne
dobra jesenska kia. Lagoda dugo cveta, tako da i berba nadzemni delova dugo traje, sve
dok cveta. #izom se vadi u jesen ili rano u prole"e, opere, oisti i brzo osui. List, a
pogotovu rizom je vrlo opor zbog obilja tanina.
Sastav: % rizomu jagode ima kateinskog tanina, slinog onom u kina9kori. ?anin se nalazi
u vidu eterozidnog kompleksa koji se idrolizom razlae daju"i e"er i /ragarin, supstanciju
slinu kina9crvenilu. % rizomu je naena i materija slina kina9vinu, malo galotanina,
triterpena i pentozana. % listu ima elagnog tanina, /lavonoida, malo etarskog ulja prijatnog
mirisa na limun i vie od 22' mg vitamina $.
Upotreba: #izom je tipina taninska droga ije je dejstvo slino srenjaku i travi od
srdobolje i moe i zameniti. ;risustvo tanina i /lavonoida u listu objanjava uspenu
upotrebu protiv proliva, dizenterije, razni eludano9crevni zapaljenja, a spolja protiv
upala emoroida i za ispiranje usta pri loem zadau. &eluje i diuretino, mokra"a je
ruiasta, a stolica crvenkaste 9 to ne treba da zbuni bolesnika. List gajene, batenske
jagode deluje slino, ali slabije, pa ga pri upotrebi treba uzeti dvaput vie. 2rele jagode su
najprij atnije i najzdravije vo"e. 3sim veoma prijatne arome, u njima ima oko *'+ e"era,
limunove i vinske kiseline, pektinski i drugi korisni sastojaka. Sok, slatko, marmelada,
kompot, pekmez, sirup i drugi proizvodi od jagoda su najprijatnija poslastica, lek i
blagotvorna rana.
3suene zrele umske jagode dodane u najmanjoj koliini
nekom aju, osobto za decu, bolesnike i trudnice, potpuno ga
osvee svojom divnom aromom, osveavaju"om kiselinom i
lepom ruiastom bojom.
Narodna "mena: vodoljeka, divlja jagoda, jagodica,
jagodnjak, jagod njaa, mamica, pozemljua, rudea jagoda,
spelju troskva, /ragula, crvena jagoda.
2agorevina - Primula veris
Primiulaceae
Co#slip - Primev;re officinale, coucou
33
Laglika je dugovena zeljasta biljka, jedan od
prvi vesnika prole"a. <z kratkog, kosog
rizoma izbija iznad same zemlje rozeta od
nekoliko listova, a zatim drka, visoka *-)('
cm, na ijem se vru nalazi po nekoliko divni
levkasti uti cvetova, na dnu levka ima
mrlja uti kao a/ran. $vetna drka i nalije
lista su dlakavi. #izom je mrk, do *' cm
dugaak, potpuno je obrastao mnogobrojnim,
dugakim, lomljivim, tankim korenjem svetlije
boje.
&roga ima slab, ali karakteristian miris, sve koren je bez mirisa. %kusa je neprijatnog i
ljutog, slinog ostalim saponozidnim drogama. #aste po sunanim i suvim livadama, retkim
umama, po lugovima, meu grmljem i na padinama.
Sastav: <ma saponozida, koliina se koleba u vrlo irokim granicama u raznim vrstama i
podvrstama jaglike i u razno doba godine. 2a jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za
vreme cvetanja, a za druge u jesen ili poetkom zime, jer tada imaju najvie saponozida. %
ivom, sveem korenu ima najvie saponozida. %koliko je koren loije suen i due uvan,
utoliko postaje manje lekovit. ;rimulae /los, cvet jaglike sadri manje saponozida. % cvetu
ima i /lavonoida. $vetove treba dobro i brzo osuiti. 3ni su prijatnog mirisa na med i
sladunjavog ukusa. ;rimulae /olium, list jaglike ima saponozida. % svim organima jaglike
ima mnogo vitamina $ 6askorbinske kiseline7, a najvie u listu i cvetu.% listu ima karotena.
Upotreba: &aje se u obliku dekokta ili tenog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto
amerike senege. $vet se daje umesto divizminog cveta ili zajedno s njim ulazi u sastav
plu"ni ajeva.
3d korena jaglike pravi se sirup za iskaljavanje.
Narodna imena: 3sim ve" navedeni imena, ;rimula elalior
ima jo i ova8 krstata jaglika i lestegin, a ;. veris8 bijela bukvica,
vesna ak, gajin, galina, grmuljica, jaglica, jagorina,
jagotac, jagorevina, jagu dac, krstato iglice, krstato jaglie,
krstato jeglie, kunjavac, lestedaj, oslje par, petoprs, piskalica,
pramali"e, prvi cvit, sunace, cvi"ac.
2ela - Abies alba
Abitaces
:ilver 7ir - :apin argent
&estilacijom iglica jele, dobija se
etarsko ulje svetlo ute boje, blagog,
vo"nog i prijatnog mirisa. 1aroito se
koristi sibirska jela 6abies sibirica7.
Sastav: Lela sadri acetat borneola,
al/a pinene, delta karen i limonene.
Upotreba: 5oristi se za oboljenja
disajni puteva 6prelada, kijavica,
upala dunika, broniitis,
astma,kaalj7, za usnu duplju i grlo
6dezin/ikuje, ublaava nadraenost7.
Lei i smiruje reumatske tegobe i ireva na koi. ;uno se koristi u kozmetici jer ista svojstva
ga ine dragocenim u izradi losiona za ci"enje koe.
1amilica - +atricaria chamomilla
Compositae
Camomile $erman - Camomille vulgaire
34
5amilica je jednogodinja, mala
zeljasta biljka. 1araste visoko svega
*'9(' cm, ree i pola metra. Listovi
sitni stabljika brazasta, cvetovi na
vrovima granica, u sredini cvast je
uta oiviena belim jeziastim
cveti"ima. #aste po poljima i kraj
puteva. 5oriste se cvetovi biljke. S
obzirom da ima vie slini vrsta,
pravu kamilicu moemo prepoznati
tako to je unutar cveta uplja, a ne
ispunjena kao kod divlje vrste ili bele
rade. 1ajkrupnija, najrazgranatija,
najistija i najlepa titrica se javlja po
zititima, pre svega po ozimoj penici.
5ad biljka sazri, cvetna glavica se sva
ospe, jer je vrlo drobna. Seme je vrlo
sitno i lako. 2ato i vetar lako raznosi
i na taj nain seje titricu.
5amilica se bere krajem aprila i poetkom maja, a obrana kamilica se mora to pre osuiti,
kako ne bi izvetrila etarska ulja a time i lekovitost kamilice. 4uva se na suvom u skladitima.
Sastav: 1osilac lekovitosti kamilice je njeno etarsko ulje, i glavni sastojak azulen. Smole,
gorke materije, tanini, gume i neka druga jedinjenja koja se nalaze u cvetu titrice dopunjuju
dejstvo njenog etarskog ulja, zbog ega cvet ima, kako se to kae, kompleksno delovanje.
Azulen je ugljovodonik koji ne postoji kao takav u biljci, nego se javlja i prelazi s vodenom
parom prilikom destilacije. % raznim preparatima kamilice, koji se nalaze u svetu, azulen se
vrlo brzo gubi. 2ato je najbolji preparat jak aj spravljen kad zatreba.
Upotreba: ?erapijska upotreba kamilice je esta i raznovrsna ne samo u narodnoj ve" i u
kolskoj, naunoj medicini. &aje se spolja i iznutra. 3na ima veliko preimu"stvo to nije
otrovna i to uopte nije kodljiva. 5amilica je jedno od najbolji sredstava za leenje
zapaljenja koe i sluzokoe. 5ao anti/logistik 5amilica se daje za leenje razni opekotina,
rana, ireva, za klistiranje, za zapiranje i ispiranje polni organa, ojedeni mesta, oiju,
nosa, uiju, usta, za grgljanje i uopte za sve osetljive organe s kojima se mora veoma
oprezno i paljivo postupati. ;ranje glave jakim ajem od 5amilica pomae obolelom korenu
kose. % obliku dekokta, in/uza ili tinkutre, titrica je omiljeno sredstvo za pozla"ivanje plave
kose ili da crna i kestenjasta kosa dobije svetliji ton. 3sim toga, kosa postaje meka i sjajna.
<znutra se daje u obliku aja, naroito maloj deci i odojadi protiv bolova i greva u stomaku
i za umirivanje. 2bog toga 5amilica ulazi u sastav mnogi ajeva protiv razni tegoba
nastali od tekog varenja, nesanice i drugi smetnji. 5amilica izaziva znojenje, vano za
leenje neki bolesti. ;osle uzimanja kamilice utrostruuje se broj leukocita, olakava se
varenje, odstranjuju gasovi i s tim u vezi dosadna nadimanja i smetnje u organima za
varenje, smanjuje sekrecija i putridne upale sluzokoe creva, zbog ega se titrica
upotrebljava protiv zatvora.
,aj od kamilice treba spravljati na ovaj nain: % ist loni" metne se dve pune kaike
6za supu7 kamilice i prelije sa 2'' g kljuale vodeE odma poklopi, malo promea i ostavi
pola sata ili ceo sat 6ali da ne vri7, ve" prema tome da li se eli jai ili slabiji aj. 2atim se
ocedi, osladi i pije. Ako je potrebno da se bolesnik preznoji, treba da pije to topliji aj. Ako
se pije za apetit, onda se pije ladan i neslaen jak aj na pola sata pre jela.
1antarion - &pericum per%oratum
'%pericaceae
:t<,ohn=s #ort - "illepertuis
35
5antarion je viegodinja zeljasta
biljka, visoka do *'' cm. <ma vrlo
vrstu, uglastu, razgranam stabljiku,
uspravnu, sa naspramnim granama.
Listovi su naspramni, bez drke,
duguljasto jajasti, goli, svetlozelzne
boje, sa karakteristinim prozirnim
takicama od ljezdi sa etarskim
uljem. 2latnouti, srednjeveliki, lepi
cvetovi obrazuju na vru stabljike
titastu cvast. <ma oko -' pranika
srasli u ( snopi"a iznad koji se die
trostruk tuak tamnocrvene boje.
$veta od maja do septembra. #aste
po svetlim umama, oko puteva, po
kamenjarima i livadama i oko
movara. #azmnoava se semenom,
bere se gornja polovina biljke u cvetu
6KOperici erba7. &roga je
svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog
i aromatinog ukusa. 5antarion je
odavnina poznata lekovita biljka, od
ove biljke se spravlja i poznato
kantarionovo ulje koje ima viestruku
primenu u narodnoj medicini.
Sastav: <ma meovitog tanina u kome preovlauje kateinski, sadri etarskog ulja, smole,
antocijana, crvenu boju ipericin, karotena i /lavonoidni eterozida 6iperozida, rutozida,
kvercitrozida i drugi od koji potie uta boja7, olina, vitamina $ i tragove alkaloida.
=tarsko ulje mirie na crnogordna uljaE sastoji se od kadinena i drugi seskviterpena,
estara izovalerijanske kiseline i malo azulena.
Upotreba: 5antarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv
posekotina, opekotina, emoroida, za zara"ivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv
bolova jetre, eluca, proliva itd. &ejstvo droge je mnogostruko zbog sloenog emijskog
sastava. %lje se koristi na taj nain to se njime mau rane, posekotine, opekotine i druge
ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili isto platno pa se ozleeno mesto obloi. =tarsko ulje
od kantariona deluje protiv crevni parazita. Genolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu
imaju izraenu antibakterijsku mo".
Narodna imena: bljuzga, bljuzgavac, bogorodiina
ruka, vraji beg, gorac, goran, gospin cvet,
gospino zelje, greotaljka, uta metlica, uti
kantarion, u"enica, zasekliva treva, zaseknica,
zvekac, zvonac, ivanova trava, ivanjica,
izdatjivica, kantarijon, krvavac, marina ruica,
pljuskavica, smakne, smicaljka, tantur, trava od
izdati, trava od poseka.
1iica - /rthrae centaurium
$entinaceae
Center of the sun - Petite centaure
36
5iica je dvogodinja ili
jednogodinja, mala, zeljasta biljica
sa sitnim cveti"ima vatrene boje.
Stablo je vrsto, gotovo etvrtasto,
golo, uplje, pri vru razgranato,
visoko od (' do :' cm, a debelo je do
( mm i naretko obraslo sitnim
listi"ima. Li"e je sitno, retko,
naspramno, skoro sede"e,
duguljasto9jajasto, do : cm dugako,
po rubu celo, golo, sjajno, ima (9-
nerava. ;rizemno li"e poreano je
unakrsno u prljenove i sede"e.
$vetovi su sloeni u ravastu cvast
na vru stabla i imaju levkastu,
petozubu krunicu ruiaste ili svetle
crvene boje. 5od stare i na suncu
suene droge cvetovi su izbledeli.
$veta celog leta. #aste svuda, a
najvie po vlanim brdskim i
planinskim livadama, mestimino u
ogromnim koliinama, tako da se u
leto mnogi senokosi rumene od
iscvetale kiice. 5iica je vrlo gorka, a
nije otrovna. 5iicu treba brati dok je
u cvetu, vezati u kitice i suiti u ladu
na promaji. Aalo je naeg lekovitog
bilja koje se u narodu tako mnogo,
esto i uspeno upotrebljava kao
kiica.
Sastav: Sadri gorke eterozide8 geniciopikrozid, eritaurozid, eritrocentaurozid i dr. 1aeno
je oko ',, do *+ alkaloida, meu kojima je glavni gencijanin. 1ajvie gorine ima u stabljici,
manje u cvetu, a najmanje u listu.
Upotreba: 5iica je dobar gorak tonik. &eluje kao ist amarum slino lincuri. %potrebljava
se u obliku in/uza, vodenog ekstrakta, praka, vina i tinkture. %lazi u sastav gorki ajeva
za stomak. Aalo je naeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, esto i uspeno
upotrebljava kao kiica8 za otvaranje apetita, protiv smetnji u organima za varenje, protiv
groznice, slabokrvnosti itd. 5iica ima vrlo sitno i plitko korenje, tako da im se rukom
uvati, ona se iupa i na taj nain uniti. 5iica se ne srne upati, nego se gornja polovina
stabljike u cvetu paljivo odsee otrim makazama.
Narodna imena: ger, gorka kitica, gorko zelje, grozniavka, drago cvije"e, dupi", zlatna
u, jezernica, kinin, kitiica, mala semenina, mali stozlatnik, svedrc, suneni cvit, crvena
kiica, orno zelje.
1im - Carum carvi
Umbelliferae
Cara#a% - Carvi
37
5im raste po poljima kao samonikla
biljka titarica. 5im je dvogodinja
biljka, visoka -')S' cm. Stabljika je
razgranala. Listovi su nekoliko puta
perasto izdeljeni. 5im procveta ve" u
aprila, prvi meu titonoama. #aste
kao korov svuda po livadama, najvie
po planinskim, ali droga potie samo
od gajene biljke, jer je ona ista,
selekcionisana i boljeg kvaliteta. $ela
biljka je mirisna. Seje se u martu i
aprilu ili u junu, 5im trai umoznu
ilovau zaklonjenu od vetra. Ai
imamo sve uslove za proizvodnju
najboljeg kima.
S obzirom na bolju zemlju i ve"i broj sunani dana, na kim, mora, anason i druge
mirisne biljke boljeg su kvaliteta od oni iz ladni, tmurni, magloviti, vlani i kioviti
zemalja.
Sastav: .lavni sastojak kima je etarsko ulje. <ma jo i masnog ulja, belanevine, tanina,
smole, voska, sluzi, celuloze, e"era, boje i kalcijum9oksalata. =tarsko ulje se dobija
destilacijom pomo"u vodene pare iz svee ponjeveni i zdrobljeni plodova.=tarsko ulje od
kima je bistra, bezbojna ili slabo u"kasta tenost izrazitog mirisa na karvon i aromatinog
ukusa. .lavni sastojci ulja su keton karvon i terpen limonen, zatim ima malo diidrokarvona,
karveola i diidrokarveola.
Upotreba: 5ao i ostali plodovi titarica, i kim je karminativ. &aje se i kao eupeptik, digestiv,
diuretik i galaktagog u obliku aja, AQua carminativae, Spiritus $arvi i dr. 5im je uglavnom
doma"i i narodni lek, a naroito zain, koji se svakodnevno troi u znatnim koliinama u
svim jelima, kobasiarskim proizvodima, lebu i pi"ima.
2a likere i sapune upotrebljavaju se karvon i ulje iz koga je
odstranjen karvon. 1ajvie ulja potroi industrija likera. %zima se
oko * gram samleveni plodova kima dva puta dnevno posle jela
protiv gasova i nadimanja. 4esto se daje zajedno sa drugim
drogama koje eluju kao stomaika i karminativa, pre svega sa
anisom, moraom, kamilicom, nanom, mirodijom i drugim
drogama maom prijatnog mirisa i ukusa. 5im su poznavali i
upotrebljavali arapski lekari, odakle je verovatno u M<<< veku
uveden u =vropu.
Narodna imena: bela cemena, divlji kumin, karun, kimelj,
kimijen, kimin, kmin, komin, koprov, kuminak, pitomi kim, poljski
kim 63r/elin7.
1leka - 2uniperus communis
Cupressineae
3uniper - $enievrer commun
38
5leka je zimzelen, vrlo otporan,
gusto i nepravilno razgranat
dvodoman grm. 2eleni plodovi su joj
jajastog oblika, a zreli su okrugli i
tamnocrno9ljubiasti imaju smolast i
aromatian miris i gorkosladak ukus.
$ela biljka odie prijatnim mirisom. %
naoj zemlji je dosta rasprostranjena,
a najvie je ima po brdima i
planinama, panjacima, proreenim
umama i neobraenom zemljitu.
4itava biljka je lekovita. 1ajvie se
skupljaju plodovi. @eru se u jesen i
zimu.
Airisa je svojstvenog, prijatno balsaminog, a ukusa najpre slatkog, zatim aromatinog.
Sveza droga je meka i mesnata, u bobici ima tri mrke semenke. 3ne su kao kost tvrde,
jajasto 9duguljaste, tupo piramidalneE pri dnu su srasle za mezokarp. 1a ispupenoj strani
svaka semenka ima sa obeju strana lenog rebra po nekoliko ne jednaki ulegnu"a u kojim
su velike, mrke cevaste upljine s oleo9rezinoznim sekretom.
Sastav: 1ajvie klekinja se potroi za destilaciju etarskog ulja. 1ajbolja droga dolazi sa
&eliblatskog peska, iz Srbije i @osne, jer sadri dosta invertnog !e"era. <ma jo i smole,
zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida, tanina, voska, gume, organski kiselina i
njiovi soli i /lavonski eterozida.
Upotreba: 5leka se mnogo vie upotrebljava u narodnoj nego u kolskoj medicini. <nae,
klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatiji i najvie
upotrebijavani narodni i doma"i lekova, isto tako vaan i omiljen kao to su ajduka
trava, kantarion, pelen i kiica, lekovite biljke bez koji se nae ku"e ne mogu zamisliti. %
narodu se upotrebljava za leenje mnogi bolesti, za spoljnu i unutranju upotrebu8 kao
diuretik, protiv nazeba, kalja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a
spolja u obliku spiritusa 6Spiritus Luniperi7 ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba,
reumatizma i slini bolesti. 5lekovaa je nadaleko poznata veoma aromatina rakija.
%potrebljavaju je i kao doma"i lek i dezin/ekciono sredstvo. % malim dozama etarsko ulje
kleke, pored ostalog, olakava iskaljavanje. 5lekinje ulaze u diuretine ajeve 6Species
diureticae7. 3d klekinja se izrauje sok, Succus Luniperi inspissatus 6#oob Luniperi7.
5lekinje, a jo e"e etarsko ulje slui za kaenje, inalaciju prilikom oboljenja organa za
disanje i kao sredstvo za draenje koe.
Narodna imena: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obina borovica, smrek,
smreka, smrekovina, smre, smrika, smria, smrkva, mrca, /enja, crna smrekinja, crna
smrekva, smrekva. 1arod naziva plodove kleke ovim imenima8 venja, borovice, klekinje,
smrekinje, smrekovina, smrijekinja, smrika.
1okotac - +elilotus o%%icinalis
Papilionaceae
"elilot - "lilot
39
5okotac je dvogodinja ili ree jednogodinja
zeljasta biljka visoka i preko 2 m. Stabljika je
ve"inom uspravna ili se izdie i vrlo razgranata. <ma
listove sline detelini, samo su po obodu zupasti,
troperi sa drkama, listi"i su izdueno eliptini, po
obodu nazubljeni. $vetovi su sitni, uti, na drkama,
po ('9D' sakupljeni u grozdastoj cvasti. $veta od
juna do septembra, *'9*- dana pre cvetanja belog
kokotca 6melilotus albus7. < sam latinski naziv biljke
u prevodu znai Cmedena detelinaC. Sabiraju se
vrovi granica biljke u cvetu. 3suena biljlka
prijatno mirie na med, jer prilikom suenja nastupa
/ermentacija, idroliza jednog glikozida i pritom se
oslobaa kumarin. #aste u divljini na peskovitom
zemljitu, pored puteva, reka, kanala, nasipa,
elezniki pruga i drugi naputeni mesta.
2avaljuju"i dugom i razgranatom korenu dobro
podnosi suu. .aji se i u kulturi kao stona rana, a
i kao medonosna i lekovita biljka. #azmnoava se
semenom. Seje se u prole"e. 5okotac je
aromatina droga koja nema etarskog ulja, za
razliku od ostali mirisni biljaka koje imaju spoljni
ili unutranji sekrecioni aparat s uljem.
Sastav: 3sim kumarina, suva biljka ima i slobodne melilotne kiseline smole, tanina i dr.
%kusa je najpre malo sluzavog, zatim gorkog i pomalo ljutog i oporog. 5umarin je proizvod
idrolize eterozida, aglikon gorkog ukusa, zbog ega se izvesne kumarinske droge
upotrebljavaju i kao gorki tonici i stomaici.
Upotreba: 1ekad se droga mnogo vie upotrebljavala. Lo u starom veku sluila je kao lek
koji ublauje bolove, tera vodu, stee i si. %potrebljava se kao narodni lek spolja, u mastima
i melemima. Ledno vreme vaila je kao lek za oi. % omeopatskoj medicini daju je protiv
migrene, greva dece itd. Slui za aromatizaciju loi vrsta duvana.

Narodna imena za biljku i kokotac8 velika djetelina,
vodnika, dralika, uka, uti kokotac, konjska
detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec,
orlov nokat, peniica, svindu.
Slinog mirisa i ukusa, emijskog sastava i dejstva su i
Aelilotus al tissimus ?uill. 6uta draljika, veliki uti
kokotac, mala potona graka7 i A. albus 6Aed.7 &esr.
6bela kominika, draljika, beli kokotac7.
1opriva - Urtica dioica
Urticaceae
>ettle - 8rtie 0io?que
40
5opriva je narodni lek, preventivno
sredstvo i rana. $enili su je jo
#imljani. 2a koprivu su vezana
mnoga narodna leenja, verovanja,
sujeverja i obiaji. 5opriva raste kao
korov po prljavim i zaputenim
mestima. % prole"e kad olista koriste
je ljudi kao zdravu prole"enu ranu.
2a lek se beru vrovi granica s
li"em, sam list, cela nadzemna biljka
u cvetu ili samo koren. 1ajvie se
ceni mlad list. ?reba brati samo
mlado, sono, zdravo, celo li"e po
suvom i lepom vremenu kad se digne
rosa, pa to bre osuiti u tankom
sloju, esto prevr"u"i, da osueni list
sauva jasnu i lepu zelenu boju.
5opriva se gaji kao kulturna biljka.
5opriva se moe sejati ali, jo bre i
bolje, rasaivati pomo"u rizoma
6razgranate podzemne stabljike7.
1ajbolje je koprivu rasaditi u jesen
kad ponu kie,
Sastav: % listu ima tanina, mnogo soli i loro/ila, mravlje, sir"etne i maslane kiseline,
karotena, /itosterola, lecitina, mnogo vitamina $ i 5, sluzi, voska i kremene kiseline. %
svojim arama kopriva ima acetilolina i istamina koji ve" u koliini od *B*'.''' mg are i
peku. ;risustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravdati upotrebu koprive protiv e"erne
bolesti.
Upotreba: 4aj ili alkoolni ekstrakt iz trave 6erbe, nadzemni deo biljke7 ili, jo e"e, iz
korena upotrebljavaju se protiv proliva, belog pranja, krvavljenja iz emoroida i uopte za
zaustavljanje krvi spolja i iznutra 6taninsko dejstvo7, za porast kose, protiv opadanja kose i
protiv peruti. ;onegde se jo upotrebljava svee uzbrana kopriva za IarenjeJ mesta na
telu oboleli od reumatizma, iijasa i neuralgije. Kloro/il iz koprive uspeno se daje protiv
razni zaraza, poreme"aja nastali usled loeg prometa materija i anemija nastali posle
primene duboke radioterapije. Kloro/il iz koprive pove"ava snien krvni pritisak i dovodi ga
na normaluE zato se poslednji godina daje kao dodatak pri leenju srani bolesnika
digitalisom, kao i raitinoj deci, protiv ute groznice, uni oboljenja i dr.
Narodna imena: koprva, obina kopriva, pasja kupina, pitoma kopriva, zeza, egavica.
1orijandar - Coriandrum sativum
Umbelliferae
Corian0er - Corian0re
41
5orijandar je jednogodinja zeljasta
biljka, visoka -')>' cm. Stabljika je
gola i na vru razgranata. &onji listovi
su krupni, okruglasti, na dugim
drkama i vrlo izrezani, a gornji su
sitniji, perasto deljeni i duguljasti.
$vasti su bele, sastavljene od sitni
cvetova. ;lod je okruglast 6sastavljen
od dva simetrina ploda, dva
merikarpa vrsto spojena7. $veta
poetkom leta. 5od nas se gaji u
@anatu i @akoj. Gaji se kao i kim i
ostale titare. Seje se u martu ili
aprilu. 5osi se u leto pre izlaska
sunca, dok ima rose. 5orijandar ne
bira zemlju, ali bolje uspeva na
krenoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i
dobroj zemlji i na sunanoj strani.
Sastav: Sadri etarskog ulja, masnog ulja i belanevine. 1a selekcionisani sitnozrni
korijandar ima oko *+ etarskog ulja. 5orijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se vadi linalol.
% ulju ima jo i pinena, borneola, limonena, geraniola i dr. %lje dobijeno destilacijom iz
nezreli plodova neprijatnog je mirisa na stenice.
Upotreba: %lazi u sastav AQua carminativa i Spiritus aromaticus. =tarsko ulje deluje slino
moraevom, ali malo slabijeE izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. 1ajvie korijandra
troi industrija likera, peciva, slatkia i piva, a mnogo se troi i kao zamena za biber. Linalol
se upotrebljava za proizvodnju linalil9acetata. %lje slui i kao zamena za lavandulino i
bergamotovo ulje. &aje se naroito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova.
&obra je kombinacija8 kim sa korijanderom u jednakim delovima.
Aeavina kao sredstvo za izazivanje apetita i isterivanje gasova
pravi se od etri ploda u podjednakim koliinama8 plod anasona,
mirodije, kima i korijandra. %potrebljava se kao aj posle jela8 po
jedna kaiica na solju kljuale vode. 5orijandar se spominje u
=berovim ;apirusima 6*--'. god. pre nae ere7. Spominje se i u
@ibliji 6uporeivanje mane sa zrnom korijandra7. .rci i #imljani ga
upotrebljavaju kao zain i lek, a i gajili su ga. < korijandar je jedna
od oni biljaka koja se gajila po nareenju 5arla 0elikog.
Narodna imena: ivica, kinec, korijander, koriandol, korijandr,
koriandula, korion, kornikovec, papri", paprica, imavica.
1ru)ina - !hamnus %rangula
!hamnaceae
$loss% Al0er buckthorn - >erprun bour0aine




42
5ruina je drvolik ib, visok (9, m.
5od nas je dosta ima po vlanim
umama, po lugovima, pored reka i
potoka. Aestimino se javlja u znatnoj
koliini pored &unava i drugi nai
reka u nizijskim umama, najvie po
renim ostrvima. $vetovi su sitni,
neugledni i belo9zelenkasti. $veta u
maju i junu. ;lodovi su okrugli, oko D
mm u preniku, najpre zeleni, pa
crveni i najzad crni. 5ora je glatka i
sjajna, crnkasta ili sivo9mrka i
karakteristino ukraena
mnogobrojnim vodoravnim, svetlim,
beliastim lenticelama.
5ruina se vrlo lako gaji, najbre i najjednostavnije vegetativnim putem8 mladicama, mladim
granicama, slino zovi, vrbi i jablanu. 2emlja uvek treba da bude vlana. 1aa rena
ostrva su najbolja mesta za razmnoavanje i gajenje kruine. 5ora se skida s mlai
stabala i deblji grana krajem zime i poetkom prole"a pre nego to kruina olista i odma
se sui. <seku se u vrpce dugake oko (' cm i <jute.
Sastav: % kori ima slobodni i vezani antrainonski derivata. .lavni antraglikozid je
jedan vrlo purgativan, svetlo9narandast, amortan ramno9glikozid, gliko/rangulin koji se za
vreme suenja i dugotrajnog uvanja kore postepeno razlae na glikozu i /rangulin, koji je
odavno poznat kao sastojak droge. % drogi ima jo i tanina, gorke materije, e"era i masti,
slobodni emodina, izoemodina, rizo/anske kiseline i drugi antrainonski derivata.
.orina droge moe se odstraniti tretiranjem kore magnezijum9oksidom.
Upotreba: Grangula se daje u obliku tenog ili suvog ekstrakta ili dekokta 6- do 2- g na
pola litra vode7 kao pouzdan laksans, naroito protiv roninog zatvora. 1jen ukus je manje
nperijatan od purijane, zbog ega je bolesnici rae uzimaju. Sprmaju se ajevi za bol u
predelu srca usled nagomilavanja vazdua u elucu ili crevima, kolike u unoj kesici,
<zostale menstruacije i protiv roninog zatvora.
Narodna imena za kruinu8 galjika, krkavina, pasdrenovina, pasja lijeska, pasjakovina,
pasje groe, psikovina, truslikovina, trlika.
1upina - !ubus %ructiosus
!osaceae
(lackberr% - "4rier sauvage ou ronce 0es buissons
43
5upina je poluzimzelen zbin, visok
do 2 m, uspravni ili slabo povijeni
grana, sa jakim unazad povijenim
bodljama. Listovi su prosti ili neparno
perasto sloeni, sastavljeni od (9D
listi"a, koji su jajasti, esto zailjeni,
po obodu testerasti, mestimino sa
sitnim bodljama, sa nalija dlakavi.
cvetovi su beli do ruiasti, javljaju se
na dvogodinjem izdanku i sakupljeni
su u grozdaste cvasti. #aste po
ikarama, ivicama uma, ivicama,
meama, pored puteva, kako na
plodnoj zemlji tako i na kamenjaru, po
brdima i na planinama. #azmnoava
se semenom i vegetativno.
;lodovi su jestivi i veoma korisni za ljudski organizam. 3bino su crne, ree crvene boje i
imaju viestruku upotrebu 6vo"ni sok, pekmez, slatko, vino itd.7. $veta od maja do
jula, treba brati samo nene i potpuno mlade zelene listove, samo oni nekoliko sa vra
granica. @eru se u junu i julu po lepom i potpuno suvom vremenu i odma osue u tankom
sloju, da bi se to pre osuili i sauvali prirodnu boju.
Sastav: najvaniji sastojak lista kupine jesu tanini.
Upotreba: 5upina se upotrebljava kao adstringens protiv
roninog proliva, srdobolje, nazeba, kalja, emoroida, za
grgljanje, kao i protiv liajeva i koni otoka itd.
5upina je stari lek koga su cenili jo .rci i #imljani. % nekim
zemljama o/icinalni su zreli plodovi, koji deluju blago laksantno
u obliku sirupa ili svei plodova. 5upinovo vino daju
slabunjavoj deci.
Narodna imena: eevina, jeina, kapinka, kopina, kupinjaa,
kupinja, maljuga, muraga, ostruga, robidnica, crna jagoda,
crna kupina.
1ukuru$na svila - +adis stigma
$ramineae
"ai.e, Corn - "ais, bl 0@)n0e
5ukuruz je poreklom iz Srednje i Lune Amerike. .aji se kod nas i u drugim umerenim i
toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta u sorti. %potrebljava se za
44
isranu ljudi i doma"i ivotinja i za industrijsku proizvodnju skroba koji se koristi u razne
svre. 5ukuruz se meutim primenjuje i u medicini i /armaciji. ;roizvodi se /armaceutski
skrob 6a!dis am!lum7, od klica izvaeni iz zrelog kukuruza spravlja se vrlo ran<jivo i
lekovito ulje 6a!dis oleum7 veoma bogato gliceridima , a obilno se koristi i lekovita
kukuruzna svila 6a!dis stigma7.
% kukuruznim klicama ima masnog ulja, lecitina, inozito /os/orne kiseline, belanevina,
gvanidina, glutamina, e"era i drugi bioloki vrlo vani materija, zbog ega se klice cene
kao veoma jaka, koncentrovana rana vana za slabunjave, decu, porodilje, za one koji se
oporavljaju od preleane bolesti, za sportiste i druge. 3d kukuruznog brana i skroba s
vodom se kuvaju razne kaice koje se stavljaju kao oblog za leenje opekotina i katara
plu"a.
5ukuruzna svila 6igovi enski cvetova7 skida se sa enski cvetova 6sa klipa7 i brzo osui
na jakoj promaji u to tanjem sloju. ?reba brati samo mladu, sonu a nikako zrelu, suvu,
tamnu svilu.
Sastav: Sadri koagulacioni ili antiemoragini vitamin 5(, saponozide, tanin, e"er, masno
ulje, etarsko ulje, gumu, smolu, alkaloide, salicilnu kiselinu, sitosterol i druge /itosterole,
kalijumove i druge soli. ;risustvo razni enzima objanjava zato droga brzo gubi lekovitost
i zbog ega je treba vrlo paljivo uvati na ladnom i suvom mestu.
Upotreba: 2avaljuju"i vrlo sloenom emijskom sastavu,
kukuruzna svila se upotrebljava kao lek za leenje razni
bolesti. ;risustvo kalijumovi soli i drugi sastojaka deluje kao
blag diuretik i sredstvo za umirivanje i otklanjanje napona i
smetnji u beici, protiv peska u beici, roninog cistita, ne/rita
i slini bolesti. 2avaljuju"i salicilnoj kiselini, droga ublaava
reumatine bolove.
Narodna imena: golokud, debelaa, kolombo", koruza,
kukuruza, kurelj, kuruz, kuruza, moruza, mumuruz,
mumuruska, premantur, penka, rumetin, trakinja, turska
penica, urmetin, /urmentin, carevi"a, carevka, enka.
0an - 0inum usitatissinum
inaceae
7laA - in
Lan je gajena jednogodinja biljka.
Stabljika je tanka, na gornjem delu
malo razgranala, a na vrovima
ogranaka ima po jedan sitan, vrlo lep i
nean cvet divne plave boje kao
nebo. <ma vie vrsta lana, ali su
najvanije dve8 dugaki lan, koji se
gaji zbog vlakna i niski lan, koji je vrlo
razgranat i daje mnogo semena.
Seme lana je sjajno, mrko, glatko,
jajasto, spljoteno, po obodu tanje,
<ma malo udubljenje 6pupak7. Ljuska
je tanka, krta i prevuena pokoicom
u kojoj ima sluzi. S vodom mu"kano
seme daje bezbojnu sluz.
Seme je blagog, uljastog i sluzastog ukusa> Laneno seme je itav arsenal veoma korisni,
vani i raznovrsni emijski materija. Sluz je glavni nosilac lekoviti svojstava lana.
Sastav: % zrelom lanenom semenu masnog ulja, vitamina G, tj. linolne i linoleinske kiseline,
proteina, belanevina zbog ega je ovo seme veoma ranljivo.
Upotreba: Lanena sluz je vrlo gusta i ilava, pa se zbog te velike viskoznosti tako mnogo
ceni. 1a oboleloj sluznici ova sluz stvara neprekinut /ilm i na taj na in je potpuno pokriva,
oblae i titi ublauju"i razne upale, zbog ega se od najdavniji vremena laneno seme
upotrebljava u medicini. ?ako se moe i objasniti blagotvorno dejstvo lanene sluzi pri
leenju upala sluznice usta, eluca i creva, protiv razni katara organa za varenje itd.
Lanena sluz je blago i nekodljivo sredstvo protiv zatvora, jer meaniki aktivira pokrete
lenji creva, esto oboljenje mnogi ljudi. 0lae"i sluzokou creva, ova sluz olakava,
ublaava i ubrzava i"enje creva, ima laksantno dejstvo, jer unutranja povrina creva
45
postaje sluzavija, sliska. 2bog toga se lan srne davati svim osobama kao bezbolno i
bezopasno laksantno sredstvo, ak i trudnicama. 3blozi izraeni od lanenog brana umiruju
bol na telu 6irevi,upale,apsces, urasli nokat, zagnojenu ranu,7 ili kaalj. Laneno ulje se od
svi prirodni ulja i masti najvie ceni za leenje opekotina, jednaki delovi lanenog ulja i
kre"ne vode mu"kaju se dok ne pobele, ta laneno9uljevna krena emulzija je jedan od
najstariji i najbolji lekova protiv opekotina.
Narodna imena: keten, len, preslej, "eten.
0avanda - 0avandula o%%icinalis
abiatae
avan0er - avan0e
Lavanda je viegidinji gust
polubun, sa mnogo uspravni
izdanaka, visine do * m. ;oreklom je
iz june /rancuske. $ela biljka je siva
od obilja dlaica. Listovi su linearni,
na oba kraja sueni, slini listovima
ruzmarina. $vetovi su sitni, ljubiasto
modri, prljenasto grupisani po
nekoliko i sakupljeni na vrovima
izdanaka u klasolike cvasti. $veta u
junu i julu. Aediteranska je biljka i voli
toplu klimu, ali i ve"u nadmorsku
visinu, mada su neke vrste
rasprostranjene i u kontinentalnom
delu. razmnoava se semenom i
vegetativno. Lavanda je i industrijska
biljka, koristi se za dobijanje
miriljavog ulja za kozmetiku i
/armaciju. Lavanda takoe rasteruje
komarce, stenice, moljce i druge
insekte.
Lavandula je prijatnog aromatinog mirisa i aromatinog i nagorkog ukusa. 5ao droga
koristi se cvet6/los7.
Sastav: % sveem cvetu ima etarskog ulja i tanina. 5oliina i emijski sastav ulja zavise od
varijeteta biljke, sezone, zemljita, nadmorske visine i naina destilacije. Aeteroleum
Lavandulae je etarsko ulje dobijeno destilacijom pomo"u vodene pare iz svei cvetni
klasova lavandule. ?o je bezbojna ili u"kasta tenost, prijatnog mirisa na lavandulu,
aromatinog i nagorkog ukusa. .lavni sastojak ulja je linalil9acetat. % ulju ima jo i
slobodnog linalola i geraniola, zatim u malim koliinama pinena, ocimena, borneola, cineola,
kumarina, razni ketona, propionata i valerijanata. %lje treba uvati na ladnom i mranom
mestu u punim i dobro zatvorenim sudovima tamne boje.
Upotreba: &roga se upotrebljava spolja kao dodatak kupkama, drai kou. %lje izaziva
slabu lokalnu anesteziju. Slui i kao korigens mirisa mnogi lekova. %lje se upotrebljava kao
i droga, a osim toga, vrlo mnogo u par/imeriji i kozmetici. 3suen cvet se stavlja meu
rublje da dobije prijatan miris, a kite od cele lavandule slue u mediteranskim zemljama za
rasterivanje komaraca, stenica, moljaca i drugi insekata.
Narodna imena: despik, despi", lavandla, lavenda, lavendal, levanda, levendol, marijanac,
trma, piknarda.
0incura - Gentiana lutea
$entianaceae
6ello# gentian - $entiane, gentiane ,aune

46
Lincura je viegodinja biljka. <ma
pravu snanu stabljiku visine do *,-
m. ;ri zemlji je vrlo krupno li"e, po
obodu celo, golo, jajastog oblika.
.ornja polovina stabljike ima lepe
zlatnoute cvetove koji su udrueni u
pazuu sitnog li"a i poreani u
spratove. $veta od jula do avgusta.
;lod je duguljasta, do , cm dugaka
aura puna semena. ;odzemni
organi su vrlo razvijeni i razgranati.
Sirov koren je vrlo mek, bez
meaniki elemenata, jedar, soan,
unutra beo i vrlo gorak. Aoe se e"i
lako kao sir. Lincura raste esto u
velikoj mnoini po planinskim
livadama i panjacima. Sa 2latibora je
poznata u svetu kao jedna od
najbolji. Aisli se da naziv .entiana
potie od ilirskog vladara .encijusa,
koji je prvi ukazao na njenu lekovitost
u << veku pre nae ere.
Sastav: Lincura je vrlo gorka, ali uopte nije kodljiva, gorki sastojci lincure pojaavaju
luenje zeludanog soka, vrlo vano za bolesnike u koji je ta /unkcija smanjena. 0eliko je
preimu"stvo lincure to ne sadri tanina, pa se moe meati s mnogim drugim biljkama u
raznim kombinacijama sa svojstvenim lekovitim dejstvom.
Upotreba: % lekovite svre upotreblja se koren, koji ulazi u sastav velikog broja lekova koji
se proizvode u apotekama i /armaceutskoj industriji.
Sama ili u smei s drugim lekovitim biljem slinog dejstva,
lincura se naje"e upotrebljava kao sredstvo za jaanje
6glavni sastojak razni tonika7, za stomak, protiv groznice,
posipanje i bezbolno proirivanje rana, koren se kuva i pije
protiv kalja. ;re svega, trega znati da se lekovi od lincure
smeju piti samo pre jela, a nikako za vreme ili posle obroka.
.orki sastojci lincure pojaavaju luenje eludanog soka,
ime lincura olakava i ubrzava varenje. 5oren se naje"e
stavlja u rakiju, a u apotekama se pravi ekstrakt od lincure,
meani, gorki ajevi i drugi preparati gorkog ukusa.
Narodna imena: vladisavska, gencijan, or/elin, gore, gorica,
zvi, zelje od srca, licijan, peteler, ra/et, svi, sviel, svi,
sviak, cvi", koutina brada, lincura, sranik, srenjak,
srenjaa, trava od srdobolje, raven, roven, lecijan, lincjura,
sviel, siritara utaE srenica, trava od srca.
0ipa bela i crna - -ilia cordata ? platphllos
*iliacea
:mall B large leave0 ime - *illeul
47
Lipa je listopadno drvo visoko do 2-9
(' m, sa velikom gustom kronjom.
Listovi su sa dugom drkom, srcasto
okruglasti, zailjeni, sitno testerasti.
$vetovi su u"kasto9beli, miriljavi,
sakupljeni po :9*, u titastoj cvasti.
0eoma je bogata cvetom, krilati
prirepak ima izraenu drku i do pola
duine je srastao sa peteljkom cveta.
&roga se sastoji od osueni, uto9
zeleni cvasti s priperkom od bele
lipe i crne lipe. Sve druge vrste lipe
nemaju vrednosti i ne treba i brati.
;rva je sitnolista, rana, lipolist, a
druga krupnolista.
1a naliju lista u uglu nerava nalaze se kitice dlaka, koje su u lipolista crveno9ute, a u
krupnoliste beliaste. $vetaju u junu i julu. Lipolist cveta oko dve nedelje pre krupnoliste.
$vet je vrlo prijatnog mirisa. #aste po celoj =vropi po brdskim umama. Lipa voli pitominu,
plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati im pone cvetati, kad su dve tre"ine cvetova u
cvasti rascvetale. ;recvetala lipa nema nikakve vrednosti. $vast treba brati zajedno s
priperkom 6Glos ?lliae cum bractes7, jer se vrlo retko trai bez priperka. ?reba brati po
suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog,
sladunjavog i pomalo oporog.
Sastav: % lipovom cvetu ima sluzi, tanina, etarskog ulja, eterozida, e"era, gume, voska,
ute boje, manitola i tartarata. % sveem cvetu ima etarskog ulja, nosilac mirisa lipovog ulja
je seskviterpenski alkool /arnezol. % osuenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. ?anina
najvie ima u priperku, on daje oporost aju od lipe. Lipov list takoe sadri sluzi i ostali
sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nudu mogu upotrebiti u istu svru. < lipova kora
ima mnogo sluzi.
% cvetu i u listu ima vitamina $. ;otpuno mlad, tek otvoren list
moe koristiti kao povr"e. 3d lipovog drveta proizvodi se
aktivan ugalj velike adisorptivne mo"i. % lipovem semenu
masnog ulja slinog maslinovom.
Upotreba: Lipov cvet se upotrebljava naje"e u obliku aja,
in/uza, za znojenje, protiv greva i za umirivanje bolova kao
vrlo blago sredstvo. 5oristi se i protiv prelada, roninog
kalja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Lipov
cvet je najomiljeniji narodni aj.
Narodna imena za Tilia cordata8 bijela lipa, zimska lipa, lipac,
lipovce, lipolist, malolistna lipa, pozna lipa, sitnoliista lipa. 2a
Tilia plat!ph!llos8 divlja lipa, jalova lipa, letnja lipa, lipovina,
rana lipa, smrdljiva lipa, crna lipa, umska lipa.
0i)ajevica - &ieracium pilosella
Compositae
"ousear ha#k#ee0 - Piloselle (pervi;re)
48
Liajevica je trajna, mala zeljasta,
vrlo dlakava biljka visoka do 2- cm.
1a zemlji je rozeta od duguljasti,
obratno jajasti listova. 1a vru
stabljike je glaviasta cvast svetloute
boje. $veta od maja do septembra.
#aste na suvom mravom zemljitu.
Sastav: Sadri gorke materije, tanina,
smole, sluzi, /lavonske derivate 6boja
cveta7 i umbeli/eron.
Upotrebljava se cela biljka s
korenom 6Kieracii erba7. 1arodni lek
za leenje liaja, upale mokra"ne
beike, izbacivanje peska i kamena iz
bubrega i mokra"ne beike i za
pojaano mokrenje.



Narodna imena8 zlatnik, jandraika, kosmatica, mija ovica,
mije uo, ovija brada, proljetnica, runjaviina, slavak, trava od
poljaine.
0ovor - 0aurus nobilis
auraceae
:#eet ba% - aurier
49
Lovorika je grm ili nisko do > m zimzeleno
drvo sa koastim listovima. Sadi se i za ukras.
% starom veku smatrana je za sveto drvo. List
je na kratkoj drci, okruglasto dugu<jast,
zailjen, >9*2 cm dug i (9- cm irok, na
rubovima malo talasast i povijen, koast, go,
na licu gladak, sjajan, zeleno sme, a na
naliju blei i bez sjaja. 1a naliju se istie
glavni nerv koji se grana u ,9> jaki sporedni
nerava. %kusa je vrlo aromatinog, malo
ljutog, oporog i gorkog. 5ad se trlja, ose"a se
aromatian miris. Lovorov plod je jajasta,
crno9plava, spolja naborana, debela
kotunica. 0e" i pri malom pritisku lomi se
tanak i krt perikarp zajedno sa semenim
omotaem i dva debela plankoveksna
kotiledona. Lovorikin plod je osobitog mirisa,
koji se naroito jako ose"a kad se zdrobi.
%kusa je aromatinog, oporog i gorkog.
Sastav: ;lod sadri oko ('+ masnog i do*+ etarskog ulja, e"era, kroba, basorina, list
sadri gorke materije i tanin, a etarsko ulje uglavnom cineol i alpa9pinen.
Upotreba: Lovorikino li"e slui uglavnom za zain. % narodnoj medicini upotrebljava se
kao miris. %lazi u sastav neki stari melema. =tarsko ulje od li"a slui kao karminativ,
ekscito9aromatik, nervin i u par/imeriji. ;lodovi su ranije upotrebljavani kao gorko sredstvo i
zain, danas samo za ceenje ulja a spolja kao mast protiv emoroida. %lje se
upotrebljava kao sredstvo za draenje koe i sl., naje"e u meavini sa drugim
melemima.
Narodna imena: davorika, zelenika, javorika, lavor, lavorika, lovor, lovorik, lorbar, lorbek,
lorber, lorika.
+ajkina du)ica - -hmus serpllum
abiatae
2il0 th%m - :erpolet
&ugovena zeljasta biljka,
polugrmi", svega pedalj visok. 2bijeno
i gusto busenje sastoji se od polegli,
vrlo tanki, mestimino za zemlju
prirasli, crveno9mrki izdanaka i
vrea iz koji se diu mnogobrojni
uspravni ogranci obrasli sitnim
jajastim listi"ima i okruglim cvastima.
$veti"i su dvousnati ruiaste boje.
$veta preko celog leta. $ela biljka je
prijatnog i vrlo aromatinog mirisa i
ukusa.
Lekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuivo u listu i cvetu majkine duice. ?reba
napomenuti da majkinu duicu treba brati paljivo. 1i kako se ne sme upati, jer se time
biljka unitava. ?reba odsecati samo gornju polovinu lisnati granica u cvetu i to
makazama.
Sastav: timol i karvakrol, dva /enolska jedinjenja od koji potiu lekovitost, antiseptika mo"
i svojstven miris majkine duice, imaju svojstvo izvrsnog i nekodljivog konzervansa.
Upotreba: Aajkina duica je omiljen lek ne samo u narodnoj nego i u naunoj medicini. 5od
nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za leenje organa za varenje, ree i
organa za disanje. Aajkina duica ulazi u sastav mnogi lekoviti preparata koji se izrauju
bilo u apotekama, bilo u /armaceutskoj industriji, a njeno etarsko ulje i timol daju se protiv
crevni parazita, naroito protiv deji glista.
50
?reba naglasiti da ne treba kuvati majkinu duicu. ?o se ne
srne initi, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovite
biljke kuvanjem, brzo i potpuno izgube, izvetre. 2bog toga se
preporuuje da majkinu duicu samo poparite kljualom
vodom, odma poklopite, ostavite da stoji 2 sata. ?akoe moe
se slobodno pripremati i jai aj jer majkina duica ni duom
upotrebom ne izaziva nikakve znake nelagodnosti niti
navikavanja. Narodna imena: babina dua, babja duica,
bakina duica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak,
duiina, duika, materina duica, materka, tamjanika itd.
+ajoran - (riganum majorana
sn> majorana hortensis
abiatae
:#eet "ar,oram - "ar,olaine
Aajoran je dvogodinja ili
viegodinja biljka, grmi" visok do *
m. Stabljika je etvorouglasta,
razgranata, siva, maljava. Listovi su
vie dlakavi, do ( cm dugi, imaju
kratku drku, po rubu su celi. Lupom
se mogu videti ute takice 6lezde7
na listu, stabljici i cvetu. 1a vrovima
lisnati granica nalaze se cvasti
sastavljene od sitni, beliasti ili
ruiasti cveti"a koji su na osnovi
skoro etvorouglasti. Airisa je
posebnog i prijatnog, a ukusa
aromatinog, toplog i nagorkog.
Aajoran je poreklom iz zemalja oko
zapadnog Aediterana. Aajoran je
narodni lek, koji se upotrebljava
iznutra, slino nani, ali i kao zain.
&roga se sastoji od osueni i iseckani nadzemni delova gajenog majorana u cvetu,
Aajorana ortensis.
Sastav: &roga sadri etarskog ulja, tanina i gorki materija. %lje je uto ili uto9zelenkasto,
sasvim posebnog, blagog i aromatinog mirisa. Sadri terpena 6naroito terpinena7 i
desnog terpineola.
Upotreba: Aajoran je narodni lek, koji se upotrebljava iznutra, slino nani. Spolja se daje u
obliku lekovite masti ili alkoolature kao nervinum, protiv zapaljenja koe i za leenje rana
6tanin i baktericidno dejstvo etarskog ulja7. <nae, glavni deo droge kod nas i u drugim
zemljama =vrope se koristi kao aromatian zain.
Narodna imena: babina dua, maurana, majeran, majuran, maurana, mezurana,
miriijavak, sanseg.
+aslaak - -ara*acum o%%icinale
Compositae
Can0elion - Pissenlit
51
Aaslaak je dugovena zeljasta
biljka, koja raste kao korov svuda, a
najvie po vlanim livadama. 0lana
mesta se ponekad ute od iscvetalog
maslaka. <z vertikalnog,
dugovenog, vrlo razvijenog, malo
razgranatog korena izbija rozeta od
li"a polegla po zemlji. 1ema
stabljike. $vetna drka je gola, uplja,
nerazgranata, valjkasta, visoka *-)
(' cm a na vru nosi zlatnoutu
glaviastu cvast sloenu od jeziasti
cvetova. Aaslaak se razmnoava
semenom koje vetar nosi kao
padobrane, jer su semenke vrlo lake i
imaju perjanicu. Svi delovi biljke su
gorkog ukusa i imaju mnogo belog
mlenog soka, koji obilato curi kad se
biljka ozledi. Aleni sok je najgori, a
u njemu ima najvie lekoviti
sastojaka.
Aaslaak nije otrovan. 5oren je dugaak do 2' cm, a debeo ',-)*,- cm, vretenast i
valjast, spolja utomrk. Sve koren je pun belog mlenog soka koji obilato curi iz mleni
cevi rasporeeni u koncentrine krugove. 5ad se osui, koren splasne, smeura se, izgubi
oko (B: svoje teine i postane sivomrk. %zdu, a mestimino i popreko 6glava7 naine se
pruge i nabori. Alene cevi su vrlo tamne, crnomrke. &roga je krta i tvrda. %kusa je
gorkog.
Sastav: ?araksacin i taraksacerin su dve gorke, u vodi rastvorljive eterozidne supstancije,
koje se nalaze najvie u mlenom soku. % korenu ima jo i enzima, olima, etarskog ulja,
smole, masni kiselina, mnogo inulina i e"era. % neosapunjivom delu masti ima /itosterola,
iz koji su izolovani terpenski alkooli8 taraksasterol i beta9amirin. % listu ima inozita, sluzi,
e"era, smole taraksacina. List bran u prole"e je najlekovitiji.
Upotreba: 5oren maslaka, kao i sve druge gorke droge, pove"ava apetit i dobro deluje na
varenje. Aaslaak je vrlo omiljen blag laksans protiv atonine dispepsije i diuretik. &aje se u
obliku aja ili ekstrakta.
Aaslaak je takoe prva prole"na salata koja je sve popularnija
kao prva presna vitaminska rana, tako potrebna posle
dugotrajne zimske suve rane. Aaslaak se upotrebljava u
narodnoj medicini, pored ostalog Cza i"enje krviC, kao
diuretik, protiv bolova ui i jetre itd. 1ema pouzdani
podataka o upotrebi maslaka u doba .rka i #imljana. ;rvi ga
spominju arapski medicinski pisci #azes i Avicena i od toga
doba do danas maslaak se stalno upotrebljava, Grancuski
naziv pissenlit ukazuje na dejstvo maslaka.
Narodna imena: andraka, baba marta, bos9gologlav,
verinjaa, vetrokaz, gluina, gologlavica, gorko zelje, grki
dimac, deji lani", u"anica, u<janica, uljevica, utelj,
uteljak, utenica, u"anik, u"enica, uanik, jovanak,
kravlje cve"e, krme"e cve"e, maslaik, maslaica, maslanik,
milosavka, mlekaa, mle, mleak, mleac, mlei", mleka,
mliak, mljekaa, mljeka, obrnie, ovja mleka, popina
pogaica, popino guvno, radi, salatua, sindirac, talijanska
salata, trava od groznice.
+aslina - (lea europeae
8leaceae
8live - 8livier
52
Aaslina je dugoveno zimzeleno,
krivo, kvrgavo i zavrnuto, vrlo
razgranato drvo, visoko do *2 m. .aji
se kod nas u ;rimorju. ;lod je jajolika
kotunica, dugaka "#( cm, a
debela *)*,- cm, gola, sjajna,
takasta, zelena, zatim crvenkasta, a
kad sazri, postane skoro crna. 5ao
droga koristi se list, plod i ulje 63livae
/olium, /ructus et oleum7. 3d
nepotpuno zreli, zeleni maslina
dobija se zelenkasto, naj/inije ulje, a
od potpuno zreli, crni dobija se vie
ulja, ali je ono slabijeg kvaliteta. %
prole"e se beru mladi vrni listovi.
Sastav: List8 /lavonski i drugi eterozidi, saponozidi, manitola, pirogalni tanini, e"eri, smole
i /itosteroli. ;lod8 ulja, belanevina, loro/ila, manitola, eterozida i saponozida, glutationa,
smole i voska. %lje se sastoji od oleina, linoleina, palmitina, stearina, araidina i miristicina.
1eosapunjivog dela ima oko *+ i u njemu skvalena i vitamina A i =, vie u nepre"i"enom
nego u prei"enom ulju, jer se ra/inacijom vitamini ve"im delom unitavaju. <ma i loro/ila i
ksanto/ila, od koji potie boja ulja.
Upotreba: 2bog sedativni, olagogni i laksantni osobina ulje se daje kao blago sredstvo
protiv unog kamena, ne/ritini kolika, zatvora itd. &aje se i kao antidot u velikim dozama
protiv otrova koji drae. %miruje suncem opeena mesta na koi. 1ijedno se ulje tako esto
i raznovrsno ne upotrebljava u /armaciji < kozmetici za izradu masti, linimenta, /lastera,
razni lekoviti ulja kao maslinovo. 2a isranu je maslinovo ulje jo uvek najvie cenjeno i
traeno. ;rotiv zatvora uzima se *)2 kaike izjutra. 2a isterivanje unog kamena ():
uzastopna dana po 2 kaike pre spavanja. List se pije u obliku aja, ekstrakta i drugi
preparata, kao e/ikasno sredstvo protiv visokog krvnog pritiska, jer iri krvne sudove.
Narodna imena: vlastita maslina, maslinka, maslica, oljika, ulika, ulje nika, uljika.
+atinjak - +elissa o%%icinalis
abiatae
emon (alm - Citronelle
53
Aatinjak je viegodonja zeljasta
biljka, visoka ('9*2' cm. Stabljika je
uspravna ili se izdie, etvorouglasta,
razgranata. listovi su naspramni, na
peteljkama, jajasti, na rubu zupasti,
malo dlakavi. $ela biljka, a posebno
kada se list nagnjei, odaje jak,
veoma prijatan miris, koji podse"a na
limun te je poznata i kao Climun9
travaC. $vetovi su beli, plaviasto beli,
bledoruiasti ili u"kasto beli,
smetani u pazuu listova.
Aatinjak je jedna od retki biljaka koja je istovremeno lekovita, mirisna, ukrasna, zainska,
aromatina, medonosna i industrijska. #aste u pelinjacima, dvoritima, pored naselja, uz
ograde i ivice, po umama itd. Gaji se i u kulturi kao lekovita i aromatina biljka, i u
parkovima kao ukrasna biljka. $veta od juna do septembra, a razmnoava se semenom, ali
se bolji uspe postie deljenjem busenova i rasaivanjem. veoma lako se gaji. 5ada se
jednom matinjak zapati u vaem dvoritu ima"ete ga mnogo godina, jer je dugovena i vrlo
otporna biljka kojoj odgovaraju svi tipovi zemljita i koja uspeno podnosi razne "udi klime i
vremena. Nijedna mirisna biljka ne privlai toliko pele, a osobito maticu, kao matinjak.
$tud mu i to divno narodno ime. atica se sva zanese i opije njegovim mirisom. Nai stariji
pelari to dobro znaju, pa pomo%u matinjaka na jedan arhaian, veoma zanimljiv nain
vra%aju roj pela koji je pobegao na neko drvo.
Sastav: 3d matinjaka se najvie ceni list, jer u ostalim organima ima malo lekoviti
sastojaka, osim u cvetu, ali je cveta malo tako da nema praktinu primenu. 1ajvaniji
lekoviti sastojak matinjaka je vrlo lako isparljivo mirisno etarsko ulje. ?og ulja u listu ima
vrlo malo, svega ','*)',*+, ali je ono tako prijatno i mirisno da se ovek prevari i poveruje
da ga ima vie. ;oto se to ulje nalazi spolja, na listu u mikroskopski sitnim bradaviastim
lezdanim dlakama, vrlo nenim i lomljivim, rukovanje matinjakom mora biti veoma
paljivo. Ako se s njim stalno barata i prevr"e u toku rada, sve "e lezde pootpadati i
matinjak "e izgubiti svaku lekovitost. List matinjaka se mora brati pre no to se na biljci
pojave cvetovi, jer u to vreme li"e je najkrupnije i ima najvie etarskog ulja, koje je tada
najmirisnije.
Upotreba: Aatinjak je blag, dobar i veoma prijatan lek protiv nadimanja u organima za
varenje, protiv neuralgije, isterije, neurastenije, gaenja, povra"anja i proliva, za jaanje
organizma. Sam list matinjaka, a jo e"e pomean s gorkim travama 6kiicom, lincurom,
gorkom detelinom, ajduicom, podubicom i dr.7, uspeno se daje slabunjavim za
pojaavanje apetita, dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma. =tars ko ulje od
matinjaka 6dobija se destilacijom s vodenom parom matinjaka pokoenog u /azi cvetanja7,
je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u /armaciji ve", jo vie, i u industriji
par/ema, i kozmetike.
Narodna imena: arbaroa, arbaroza, limunada, limunka, majina ljubica, maternjak,
mateina, matiina, matija travaE matinik, matinjak 63r/elin7, matinjaa, matoina
6$rnogorac7, matrik, matrnjak, maca 60uk7, medeni list, medenka, medenjka, medoper,
melisa, meta marije, mlisa, nana, pitoma metvica, pelarica, pelina ljubica, pelinak,
pelinska ljubica, pelinja ljubica, pelinja meta, pelinja metva, pelinja metvica, pelinja
trava, pelinjak, pelnik, pelnjak, peloperka, pelja ljubica, peljena ljubica, penilak,
rojevmica, cica9maca, elina ljubica 60uk7, elina trava, elinjak, elna ljubica, elnjak,
eljena ljubica 60uk7, rniva.
+iloduh - &ssopus o%%icinalis
abiatae
'%ssop - '%sope
54
Nbunast, mirisan, dekorativan
polugrm, visok do ,' cm. Stabljike
su u donjem delu odrvenjene.
3brasle su duguljastim,
lancetastim naspramnim listovima
(9(,- cm dugakim i ,9D mm
irokim, s obe strane pokrivenim
sitnim lezdama s etarskim uljem.
$vetovi su sakupljeni u klasaste
cvasti u gornjem delu stabljike i
granica. $vetovi su plavi,
ljubiasti, ree ruiasti ili beli.
$veta od juna do septembra.
!asprostranjenost. ) 1a suvim i toplim mestima, naje"e na krenjakim stenama.
.roga> ) $vetne granice 6KOssopi summitas7.
Sastav. ) Ailodu sadri /lavonski eterozid diosmozid,
saponozid marubiin, oko ',2+ olina, pektina, sluzi, /itosterola,
tanina, e"era, razni soli, osobito kalijum9nitrata i ',- T*+
etarskog ulja.
Upotreba. ) Kronian bronit, astma, i kao stomaik. 1ajvie
isopa se potroi za destilaciju etarskog ulja koje se koristi u
/armaciji, par/imeriji i kozmeticiE delu je kao dobar antiseptik.
Spravlja se aj, sirup, ekstrakt i tinktura.
Narodna imena. ) ;ored ve" navedeni, evo jo nekoliko8izop,
blagovanj, veljendu, vusak, glagoran, iop, iop, osipant, pravi
vrisak, sipan, isop, crkvinjak, atrajka, ipamt.
+iro<ija - Anethum graveolens
Umbellifarae
Cill - Aneth
55
Airodija je svima dobro poznata
zainska mirisna biljka koja se gaji, a i
sama se razmnoava po vrtovima.
&oma"ice stavljaju li"e mirodije u
krastavce za zimu 6u vodi7, sosove i
drugo, a plod se, na alost, vrlo malo
koristi, iako je plod lekovitiji od li"a.
$ela biljka i plod imaju svojstven
prijatan zainski aromatian miris i
zainski ukus. &roga je zreo plod,
ree vrovi granica u cvetu 6Aneti
/ructus et summitas7.
Sastav: % zrelim plodovima ima (9:+
etarskog ulja, masnog ulja, oko *>+
azotni jedinjenja i oko ,+ pektina.
.lavni lekoviti sastojak je etarsko ulje
6Aneti aeteroleum7, koje se kod nas
proizvodi destilacijom s vodenom
parom samleveni zreli plodova.
Svee ulje je skoro bezbojna, lako
pokretljiva tenost prijatnog i jakog
mirisa na miroiju. .lavni sastojak ulja
je limonen 6do D'+7, a zatim karvon
6najmanje ('+7.
Upotreba: Airodija je, pre svega,
dobar, nekodljiv, jevtin i zbog toga
svakom pristupaan zain. ?o je
istovremeno i lek koji se vekovima us
peno koristi protiv gasova,
nadimanja, teko"a u organima za
varenje.
Pripremaju se slede8i ajevi:
aj za bolje varenje i protiv nadimanja8 po 2' g plodova od mirodije, anisa, moraa, angelike
i kima, pomea se, pa se od toga uzme * kaika, popari sa 2'' g kljuale vode, odma
poklopi, dri pola sata na tednjaku, ali da ne vri, odlije i popije posle jela.
&tarsko ulje8 *' kapi stavi se na kocku e"era, pojede i zalije aom vode. 3tklanja gasove
i neprijatan zada iz usta.
'aj za spavanje8 po 2- g mirodije, matinjaka, melja i odoljena pomeati i spremiti aj kao
pod *. ;iti uvee pre spavanja.
(a leenje hemoroida )uljeva*8 *' g miroije popariti sa 2'' g
kljuale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja.
<stovremeno spraviti jak aj8 2- g mirodije popariti sa 2-' g
kljuale vode i posle 2 sata odliti, pa tim ajem se svako vee
zapitati. < jedno i drugo vriti u toku , uzastopni dana.
Narodna imena: anita, dil, kopar 60uk7, koper, kopra, kopr,
kopri", mi rodija, mirodija 60olni7, mirudija, sladki jane, smrdilj.
+ora - =oeniculum vulgare
Umbelliferae - 7ennel - 7enouil
56
Aora je vrlo vana lekovita,
aromatina, zainska, medonosna,
ran<jiva i industrijska biljka. Aora
je dvogodinja ili viegodinja
zeljasta biljka. #aste divlje i
poludivlje svuda oko Sredozemnog
mora. Aora ima mesnat koren.
Stabljika je valjkasta, razgranata,
visoka l92 m. Listovi su igliasto9
konasto deljeni kao u mirodije.
%opte, mora lii na mirodiju, ali je
krupniji, razgranatiji, snaniji i ve"i.
$vasti su udruene u guste i velike
titove na vru stabla i ogranaka.
$vetovi su uti.

$ela biljka je jakog i prijatnog mirisa, to se bolje oseti kad se meu prstima rastrlja. %kusa
je slatkog i vrlo aromatinog. 2ato mora mestimino kod nas na zivaju Islatka mirodijaJ.
Loije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, nji treba
odbaciti. Aalo je topli zemalja koje ne gaje mora. 5od nas se najvie gaji u 0ojvodini.
Seje se u martu na rastojanju :'F:' cm. Aora trai duboku, dobru zemlju i mnogo toplote.
?reba birati sunan poloaj zati"en od ladni vetrova. .aji se kao trogodinji usev. @ere
se zreo plod, koji je zreo kad se na njemu pojave sive pruge %kusa je vrlo prijatnog, slatkog
i aromatinog, a mirisa je ta koe prijatnog, svojstvenog i aromatinog.
Sastav: Aora je vrlo sloenog emijskog sastava. 1osilac lekovitosti je mirisno etarsko
ulje. 3sim etarskog ulja, u plodu moraa ima belanevina, masnog ulja i e"era, zbog ega
je mora vrlo ranijiv. % slatkom, rimskom morau ima vrlo malo ili uopte i nema /enona.
Sva ulja s malo /enona imaju mnogo anetola i zbog toga su vrlo blagog i slatkog ukusa.
.lavni sastojak svi delova moraa je etarsko ulje, a u tom ulju nosilac prijatnog
svojstvenog mirisa, slatkog ukusa i znatne antiseptike mo"i je anetol. Anetol daje ulju
sladak ukus i prijatan blag miris na anis.
Upotreba: upotreba moraa i njegovog mirisnog etarskog ulja vrlo je esta i raznovrsna.
&aje se sam plod moraa ili u meavini s drugim lekovitim biljem slinog dejstva, pre svega
za leenje organa za varenje i disanje, za jaanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i
slatkim ukusom rnora, pre svega, slui za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova
koji se nerado uzimaju. .otovo svi ajevi i slini lekovi koji se upotrebljavaju protiv
nadimanja i drugi tegoba, nastali od nagomilani gasova u organima za varenje, sadre
kao glavni i obavezni sastojak mora. <sto tako, i lekovi koji treba da olakaju iskaljavanje,
uvek sadre manje ili vie moraa. Aora ima i vanu pro/ilaktinu mo".
%potreba moraa kod nas je neopodna, jer mi jo uvek
jedemo mnogo pasulja, kupusa i drugu kabastu ranu s
mnogo celuloze koja se teko vari i zato izaziva ne male
tegobe u organima za varenje. 1ajvie moraa troe destilerije
etarskog ulja, jer iz godine u godinu raste potronja ovog ulja
za proizvodnju likera, bombona i drugi poslastica i sredstava
za uivanje.
Narodna imena: anason, divlja miroija, komora, kopar,
koroma, mi rodija krupna, mora, moraa, pitomi mora, razijan,
sladki ani, sladki ja ne, sladki janu, slatki kopar, slatki mora
itd. Aastika ili rakija anasonlija 6u .rkoj IuzoJ7 pravi se od
slatkog moraa koji se u Aakedoniji naziva anason. &odaje se i
malo smole mastiksa, tako da rakija dobije svojstven miris i ukus.
5ad se ova rakija stavi u vodu, voda pobeli kao mleko i razvija se svojstven miris. Aastiku
cene i svakodnevno troe razni narodi u toplim krajevima, osobito oko Sredozemnog mora,
a najvie muslimani od .ibraltara do <ndonezije. &obro spravljena mastika je vrlo prijatan i
koristan napitak pod uslovom da se umereno troi, jer ima sva blagotvorna svojstva
moraa.
Nana pitoma - +entha * piperita
abiatae
Peppermint - "enthe poivree
57
;itoma, paprena, ljuta ili gajena nana
)entha piperita L.7 je vanija od svi drugi
vrsta nane 6rod entha*, jer je najmirisnija,
najprijatnija i najlekovitija, naroito engleska
crna nana CAiamC. Stabljika je visoka oko -'
cm, razgranata i etrovouglasta. Stabljika,
lisne drke i nervi su mo dri ili su <jubiasto9
crvenkasti, osobito u prole"e kad nana nie iz
zemlje. Listovi su dugaki (9S cm, jajasto9
kopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, a
s donje blei, pri dnu se suavaju u drke
dugake do * cm. ;o obodu su nejednako
zupasti. .lavni nerv je vrlo istaknut. $vetovi
su sitni, <jubiasto9crveni i udrueni u
viespratne prljenove na gornjem delu
stabljike i ogranka. 1ana je vrlo mirisna,
osobito list, jer u njemu ima najvie etarskog
ulja, od ega uglavnom i potiu lekovitost i
prijatan miris ove tako korisne biljke.
5od nas, naroito u @anatu, @akoj i Srbiji pored Aorave i Save gaji se izvrsna nana. 2a
odgajivaa lekovitog bilja nana je jedna od najkorisniji biljaka. 3na je lekovita, mirisna,
medonosna, zainska i industrijska biljka. 5ao i ostali ibridi, i pitoma nana se ne
razmnoava semenom, nego samo vegetativnim putem8 stalonima. 5ad se jednom primi,
nana se, slino jagodi, brzo iri i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz
razgranati podzemni stabala, rizoma. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na
drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. 1ana trai najbolju vrtnu zemlju, #asauje
se u martu. @erbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vriti po najlepem vremenu.
Suvie mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola, a mnogo mentona. ;recvetala
biljka daje manje ulja i loijeg kvaliteta.
+orta ,itcham,
Sastav: 1ana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima
najvie etarskog 6isparijivog7 ulja, od ega, uglavnom, i potiu
lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. 3sim
isparljivog 6etarskog7 ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji
osveava i ladi 6zbog prisutnog mentola7, u listu ima i malo
tanina 6opori, tavski materija7, gorki i drugi korisni
sastojaka, zbog ega je dejstvo ove biljke viestruko,
raznovrsno, pa joj je i primena tako iroka.
Upotreba: 1ana se upotrebljava kao prijatan, blag i nekodljiv
lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i greva, protiv
tekog varenja, kao stomaik, nana ulazi u sastav ajeva za
leenje ui. 1anino ulje ima slaba anestetika svojstva i
prijatan miris koji osveava, zbog ega se upotrebljava i protiv
gaenja i povra"anja. #astvor ulja u alkoolu koristi spolja
protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Aentol,
naime, drai nerve u koi, lako isparava i zbog toga ladi.
1ana se ne sme kuvati, ve" samo preliti kljualom vodom da ne izvetre lekoviti sastojci.
;itoma nana je potpuno nekodljiva, korisna je protiv munine tokom putovanja, ovo je od
posebnog znaaja za osobe s poreme"enim varenjem, prolivom, grevima, neprijatnim
zadaom iz usta itd. 1ana moe da bude i odlian zain, sa pasuljem itd.
Narodna imena: @ela nana, dimljus, janjeka metica, ljuta nana, merka, metva, metvica
60uk7, nana 60uk7, nane, nanejag, paprena metva, paprena metvica, paprena nana, pitoma
nana, poprova meta, crna nana.
58
List nane, s leva nadesno *9peppermint6menta piperita7, 29=au de $ologne mint 6A.
citrata7, (9Lapanese mint 6A. arvensis var. piperascens, also knoUn as var. japonica7, :9
orsemint or silver mint 6A. longi/olia7, -9Aoroccan green mint 6A. spicata7, ,9pineapple
mint 6A. suaveolens7 and D9$arintian mint 6A. austriaca7
Neven - Caledula o%%icinalis
Compositae
"arigol0 - :ouci
1even je jednogodinja, ree
dvogodinja, ukrasna biljka, visoka do
-' cm. Stabljika je uspravna i u
gornjem delu razgranata. Listovi su
sede"i, produno loptasti ili lancetasti,
neznatno nazubljeni. 1a vrusvake
grane je mirisna, najes"e
narandasto uta cvast sa jeziastim
cvetovima. $veta od juna do
novembra, razmnoava se semenom
koje se seje u jesen ili prole"e. ;o
poreklu je mediteranska biljka, kod
nas se svuda gaji kao omiljeno
narodno cve"e.
1even se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tzv. CdupleC cvasti jake
narandaste boje. $vet treba brati po suvom i sunanom vremenu i to pre osuiti na jakoj
promaji da to bolje sauva divnu prirodnu boju i miris, jer se droga ceni pre svega prema
izgledu, boji i mirisu.
Sastav: % osuenom cvetu nevena ima etarskog i masnog ulja, kauuka, smole i razni
karotenoidni boja, sluzi, e"era, belanevina, /itosterola, salicilne kiseline, enzima i razni
soli.
Upotreba: 1even se upotrebljava spolja i iznutra, vie u
narodnoj nego u naunoj medicini. 1even je blag antiseptik. %
obliku aja, tinkture ili masti upotrebljava se za leenje neki
koni bolesti, osobito impetiga, opekotina, ireva, liaja,
uboda osa, za znojenje itd. 4ajem ili tinkturom razblaenom s
( dela prokuvane vode pere se obolelo mesto, a zatim mae
ovim melemom8 *' g nevenove tinkture dobro se pomea sa
smeom od po 2' g lanolina, vazelina i cinkoksida.
Narodna imena: Nutelj, ;rstenac, 2imorod, 3gnjac, 0rtleni
1even.
59
(8u-ne8u - Capsella bursa pastoris
Cruciferae
:hepher0=s purse - (ourse a pasteur
#usomaa je jednogodinja jli
dvogodinja zeljasta biljica, visoka do :'
cm. ;rizemno li"e je krupnije, perasto
izdeljeno i gradi rozetu, a ono na
stabljikama je vrlo sitno i obuvata
stabljiku, duguljasto, iljasto i po obodu
celo. .ornja polovina stabljike je poretko
obrasla sitnim belim cveti"ima razne
starosti tako da se na vru nalaze pupoljci,
ispod toga otvoreni cvetovi, a jo nie
plodovi kao sitne trouglasto9srcaste
<juice, koje, kad sazru, pucaju na dva
ava, odakle ispada mnogobrojno sitno
seme crvenkaste boje, pomo"u koga se
biljka rasejava na sve strane. $veta od
ranog prole"a do pozne jeseni. #aste
svuda, kao korovska biljka, a naje"e po
naseljima, pored torova i po obraenom i
neobraenom zemljitu, od nizijskog do
planinskog pojasa. #azmnoava se
semenom.
3"u9ne"u je biljka bez mirisa, pomalo ljutog ukusa, kao i sve krstaice zbog prisustva
sumporni eterozida.
Sastav: 3"u9ne"u sadri organske baze tiraimin, olin i acetilolin, verovatno kao proizvodi
razlaganja nedovoljno poznatog i emijski nepostojanog alkaloida 6bursin7. <ma malo
sumporni i /lavonski eterozida, inozitola, tanina, razni organski kiselina, saponozida,
vitamina $, i drugi sastojaka.
Upotreba: 5oristi se za leenje mokra"ni kanala, niskog krvnog pritiska, groznice,
unutranjeg krvarenja materice i obilni menstruacija, kao i protiv kamena u bubregu. %
srednjem veku se cenila za leenje razni krvarenja, danas se koristi u narodnoj i u
omeopatskoj medicini, kao emostatik u porodiljstvu, posebno protiv krvarenja vena na
nogama. #usomaa nije otrovna i ne izaziva naviku duom upotrebom. % apoteci se od
rusomae prave tinktura, ekstrakt i drugi galenski preparati.
Narodna "mena: #usomaa, tar"uak, o"u9ne"u, devojaka trava, pastirska torbica,
babine gnjide, bobulica, gusumaa, kosomaa, krvavka, makino srce, poljska preslica,
torbiica, urjen.
60
(man - "nula helenium
Compositae
&lecampane, inula - $ran0e aune
3man je dugovena, snana,
impozantna zeljasta biljka, visoka do
2 m. Stabljika je malo razgranata i
obrasla krupnim dugakim, ovalnim
listovima, a na vrovima stabljike i
ogranaka stoje ute, do D cm velike
glaviaste cvasti. < cevasti i jeziasti
cvetovi su ute boje. $veta u leto,
poev od svoje druge godine.
Semenke imaju perjanicu kao i
mnoge druge kompozite, te i vetar
lako i daleko raznosi. 1a taj nain se
vri prirodno razmnoavanje omana.
3man raste kao korov po vlanim
livadama, kraj potoka i reka, pored
puteva, elezniki pruga i kanala, u
ivim ogradama, na obodima uma i
vinograda. % jesen ili rano u prole"e
kopaju se rizom i korenje 6<nulae
radiF7 od biljke starije od 2 godine,
dobro oisti od zemlje, opere ladnom
vodom i oisti od natruli delova.
&roga se sastoji od korena i malo rizoma. 1e treba kopati ni suvie mlado ni previe staro
korenje. ;rvo je vodnjikavo, a drugo drvenasto. 3man je osobitog, aromatinog mirisa,
nagorkog i <juto9aromatinog ukusa.
Sastav: 3man sadri etarskog ulja, gorke materije, /ruktoze i mnogo inulina. % omanu ima i
drugi /ruktozida8 pseudoinulma, inulenina i dr. <z etarskog ulja se izdvaja kristalna bezbojna
masa bez mirisa 6stearopten7, koja se sastoji iz alantolaktona, izoalantolaktona, diidroizo
alantolaktona i alantolne kiseline. ?eni deo ulja se sastoji iz alantola, koji ima prijatan miris
na nanu. % ulju ima i azulena.
Upotreba omana u medicini je raznovrsna. ;rijatan antiseptik organa za disanje.
%potrebljava se protiv bronitisa, kalja, velikog kalja i uopte za leenje organa za
disanje. &aje se za ureivanje menstruacije, protiv neki koni bolesti 6suvog liaja i
svraba7, uloga, reumatizma, kao stomaik itd.
3manovim dimom rasteruju i komarce, jer deluje kao
insekti/ug, zbog ega ulazi u sastav razni repelenata 6ulje7.
Narodna imena: pitomi oman, beli oman, alajt, alant, aman,
amanovina, veli koren, velika trava, veliki koren, veliko zelje,
veljezelje, voman, devesilje, ivanjsko zelje, injula, kravski
korjen, lepu, obratica, obrati, ovlika, ovnak, ovnika, oman
grmika, omanika, omanov koren, tusti koren.
(rah - 2uglans regia
61
3uglan0aceae
2alnut tree - >o%er commun
3ra je listopadni drvo, visoko do ('
m, prenika stabla do 2 m. 5ronja je
retka velika sa dosta jakim glavnim
granama. Listovi su bVna dugin i
jakim peteljkama, naizmenini,
neparno perasti, obino sa -9S listi"a.
Listi"i su epileptini, sjajno zeleni,
celog oboda i zailjeni. Auki cvetovi
su u"kasto zeleni, sakupljeni u
debelim i dugim vise"im resama.
Nenski cvetovi su pearskog oblika,
nalaze se na ovogodinjim zelenim
granama i lie na pupoljke. 3ra
cveta u maju i aprilu.
Sre"e se u prirodnim umama, uglavnom u niim i toplijim krajevima. Anogo vie je
rasprostranjen kao gajena kulturna biljka. zateva duboka, neto vlanija, krenjaka
zemljita. osetljiv je prema mrazu od koga esto strada. % junu i julu beru se paljivo po
suvom vremenu zdravi, neozleeni, soni, mladi, zeleni listovi i sue bez prevrtanja u vrlo
tankom sloju. 3zleeni, na zemlju otpali, stari ili u jesen brani listovi su neupotrebljivi.
Sveto drvo Lupitera 6Lovis glans7, ora je jo u antiko doba esto upotrebljavan u medicini i
kao i danas sluio narodu za leenje i u druge svre. !irenju oraa iz june =vrope na
sever najvie je doprmeo 5arlo 0eliki naredivi obavezno saenje oraa i ostali vo"aka na
dravnim imanjima. 3ra je viestruko korisna biljka, plodovi su jestivi, veoma ranljivi i
ukusni, od nji se spravlja ulje. Listovi, kora i zeleni omota se koriste za bijenje vune,
pamuka i drveta. &rvo je cenjeno u rezbariji i stolarstvu.
Sastav: 3raov list sadri vrstog etarskog ulja u"kaste boje, mirisa na katran, tanina,
galne i elagne kiseline, juglandina, materije ljutog i gorkog ukusa, juglona 6oksi
na/toinona7, supstancije koja na vazduu prelazi u o/csijuglon ili dioksi9na/to9inonE
inozitola, gume i dr.
Upotreba: 5ao i ljuske, tako je i li"e mnogo bolje upotrebiti odma, jo dok je zeleno i
svee, za izradu sirupa, ekstrakata i drugi galenski preparata, jer sadri neraspadnute
lekovite sastojke. Suenjem se ovi sastojci brzo menjaju i kvare, jer su to vrlo nepostojana
/enolska jedinjenja, koja pod uticajem enzima melanogenaze pocrne, posmee. &roga se
daje iznutra, uglavnom kao narodni lek protiv skro/uloze, katara eluca i creva i razni
drugi bolesti u obliku aja. Spolja ga upotrebljavaju uglavnom za obloge i kupanje, protiv
upale oiju, kroninog ekcema i zagaeni rana, ulja za kosu i dr..
Aladi, zeleni orasi 6Luglandis immaturi /ructus7 imaju vrlo mnogo vitamina $ i drugi
vitamina i /enols/ci jedinjenja, te se takvi stavljaju u med kao CslatkoC koji predstavlja pravu
riznicu vitamina i daje se bolesnicima, slabunjavoj deci i malokrvnim osobama.
Svi delovi biljike kad se trljaju, na vazduu posmee, pocrne i oboje prste tamnom, mrko9
crnom bojom koja se teko skida. 1a toj osobini se osniva izrada takozvanog Ioraovog
uljaJ za mazanje koe pre sunanja.
Narodna imena: ar, bijeli ora, laki ora, ora, oraj, orak, orev, ore, ori, orje, urev.
Pasuljevina - Phaseoli legument
62
Papilionaceae
(ean - 'aricots sec
;asulj je donesen iz Amerike. 5od
nas se gaji u ogromnim koliinama u
raznim varijetetima, jer je puno
kori"en u israni. Aeutim pasulj je i
lekovita biljka. % lekovite svre
upotrebljava se zrela mauna bez
semena )-haseoli legumen, -haseoli
corte. fructus* od pasulja uavca 6ne
pritkaa7. Aaune pasulja su malo
sluzavog ukusa i bez mirisa.
Sastav: % pasulju ima arginina, koji
je gvanidin al/a aminovalerijanska
kiselina. Arginin deluje slino
sintalinu, jednom sintetinom
antidijabetskom sredstvu ije je
dejstvo slino dejstvu insulina, ali je
slabije, sporije i dugotrajnije.
<ma jo i tirozina, tripto/ana, leucina, olina, alantoina, trigonelina, asparagina, kalijuma,
kremene i /os/orne kiseline, vitamina $, monoamino9masni kiselina i emiceluloze koja
idrolizom daje galaktozu, arabinozu i malo /ruktoze. % nedozrelim maunama ima
inozitola, zbog ega maune jaaju srce 6srana analeptik7 i reguliu promet kalcijuma. % *
kg mladi mauna ima oko ',(- mg nikla i ','- mg kobalta.
Upotreba: maune od pasulja su lek protiv e"erne bolesti.
Smanjenje e"era u krvi je i eksperimentalno, kliniki dokazano.
&roga deluje i diuretino. %potrebljava se protiv uloga i zapaljenja
mokra"ni puteva.
Narodna imena8 baulj, beli gra, beli pasulj, bijeli gra, bob, gra,
grav, grag, gra9golubnjak, gra9rogai", gra9ronjak, gra9
taka, uti pasulj, laki bob, opaki gra, paulj, pasulj puzavac,
pasulj taka, paon, pauljak, pletenac, poanj, pritinjak,
pritka, prianac, prianik, smiag, t kljanac, trklja, /auo, /aol,
/azoli, /asolj, /asul, /aon, /rolj, dora.
Pelen - Artemisia absinthum
Compositae
63
2orm#oo0 - Armoise absinthe, Absinthe
;elen je dugovena, zeljasta, vrlo
razgranata biljka, visoka ',- do l,- m. $ela
biljka je obrasla mekim, svilastim
dlaicama zbog ega izgleda
srebrnastozelena. $veta u leto. Li"e je
beliasto, svilasto, pokriveno gustim, kao
kadi/a mekim dlaicama. ;rizemno li"e je
krupno, troperasto i ima dugake drke.
Li"e na gornjem delu stabljike ima kratke
drke, dvoperasto je ili jednoperasto, a
okrajci su lopatiasti ili kopljasti. Li"e uz
cvast je celo, bez drke, slino bodlji. <
stabljika je dlakava. $vasti su udruene u
ravaste metlice s malim, loptastim, u
preniku oko ( mm velikim utim glavicama
na kratkim drkama. 1a dlakavom cvetitu
ima mnogo cevasti, uti cveti"a sa
lezdama napunjenim uljem. ;elen raste
kao korov po poljima, meama, kraj
puteva, po zaputenim i neobraenim
mestarna, a naroito po suvim, sunanim,
plitkim i kamenitim padinama.
"storija: ;elen je jedna od najstariji i najvie cenjeni i upotrebijavani lekoviti biljaka.
Aalo je naeg lekovitog bilja koje se oduvek, bez prestanka, tako esto upotrebljava za lek
kao pelen. %potrebljavali su ga jo stari =gip"ani pre nekoliko iljada godina. 1ema oveka
koji ne zna za pelen. Anogi biljku i ne poznaju u prirodi, ali svi odreda znaju za pelen,
simbol gorine i emernosti. < dok je u nas pelen simbol jada i emera, dotle su nekad
#imljani na 5apitolu, pre i iznad svi priznanja i poasti, pobednike, najbolje sportiste
napajali napitkom od pelena, ubeeni da je to najvia nagrada za pobednike, jer im se, po
tadanjem svatanju, obezbeuje dobro i veno zdravlje, najve"e zemaljsko blago.
%ostalom, i latinski naziv pelena ima simbolino znaenje, tj. ime biljke treba da deluje
psiosugestivno na oveka, da veruje da "e biti zdrav i io. Antiki naziv potie od grke
reci artemis, to znai zdrav, dakle, ukazuje na to da su biljke ovog roda 6/rtemisia7
lekovite. ?ako se moe i objasniti da je naziv dat po boginji /rtemis, zatitnici ena, jer je
jedna biljna vrsta ovog roda upotrebljavana za olakavanje poroaja.
Sastav: ;elen sadri dve gorke kristalne supstancije8 apsintin i anapsintin. <ma oko ',-+
etarskog ulja. Apsintin je veoma gorka neotrovna materija. 2bog apsintina se pelen
upotrebljava kao lek. =tarsko ulje je gorka, ljuta, otrovna, plavkasta ili zelena a kasnije mrka
tenost. ;lavkasta boja potie od prisutnog azulena, zbog ega pelen deluje kao
anti/logistik, tj. lek protiv razni zapaljenja sluznice i koe. %lje je otrovno zbog ketona
tujona, koji se naziva jo i apsinton, tanaceton ili salvion, jer se nalazi i u ulju od vratia
6?anacetum o//icinale7, ruje i salvije.
Upotreba: ;elen je tipino gorko aromatino sredstvo. &aje se
u obliku aja, tinkture i ekstrakta, sam ili zajedno s drugim gorkim
drogama za izazivanje apetita, kao digestivno 6poboljava
varenje7 i karminativno sredstvo 6odstranjuje gasove iz creva7,
protiv crevni parazita 6vermut potie od vermis W crv7, za
ureivanje menstruacije, protiv e"erne bolesti, za jaanje, protiv
groznice, padavice 6epilepsije7 itd. 1aje"e se pije nezaslaen
aj pre jela. 2abeleena su ronina trovanja usled dugotrajne
svakodnevne upotrebe pelinkovca 6Xermut, absinte7.
Narodna imena: beli pelin, vermut, pelenak, gorika, pelim,
osena.
Per)un - Petroselinum sativum
Umbelliferae - Parsle% - Persil
64
;erun je dvogodinja zeljasta, aromatina
biljka, poreklom iz zemalja oko istonog dela
Sredozemnog mora, odakle se rairio po svim
zemljama june =vrope. .aji se kao omiljena
zainska biljka.
Sastav: % plodu peruna ima etarskog ulja,
masnog ulja, aleurona, tanina, ute boje i
glikozida apiina. Apiin idrolizom daje glikozu,
apiozu i apigenin 6jedan trioksi/lavon7.
-etroselini oleum je etarsko ulje dobijeno
destilacijom pomo"u vodene pare iz
smrvljeni plodova peruna. ?o je bezbojna,
levogirna tenost, koja jako prelama svetlost.
Airisa i ukusa na perun. % ulju ima jo i
mali koliina /enola, aldeida, ketona i
palmitinske kiseline. -etroselini radi.,
perunov koren ima slinog etarskog ulja,
apiina, e"era i sluzi. 0olium -etroselini
recens, sve perunov list sadri, pored
etarskog ulja, vrlo mnogo vitamina $
Upotreba8 ;erunov plod i njegovo etarsko ulje deluju diuretino.
Ledno vreme apiol se koristio kao sredstvo za pobaaj i ureivanje
menstruacije. ;erunov koren se upotrebljava kao diuretik i zain.
Narodna imena: ak, a, vrtlenski petrusin, perin, magdanos vrtnja
zelen, majdonos, patesimul, petroelj, petrusilj, pitomi petrusin,
prun.
Petrovac - Agrimonia eupatoria
!osaceae - Agrimon% - Aigremoine
;etrovac je trajna zeljasta biljka. #aste svuda po
zaputenim obroncima i poljima. $veta od juna do
septembra. Listovi su perasto deljeni. $vetovi su
sitni, uti, a plod je sitan iak. $ela biljka je opora,
gorka i malo mirisna. ?ipina taninska droga koja
deluje slino podubici i travi od srdobolje. @ere se
gornji deo biljke u cvetu. %potrebljava se kao
narodni lek za leenje proliva, srdobolje, rana,
posekotina, skro/uloze, katara eluca i creva,
oboljenja ui i jetre, belog pranja i koni bolesti.
;ripremaju se slede"i ajevi8
*.;oznati doma"i lek za uticu jeste aj od
petrovca8 ( gr iseckanog suvog li"a popari se s 2
dl vrele vode i ostavi u pokrivenom sudu *- minuta.
1a dan popijemo ( olje vru"eg aja u gutljajima.
2.4aj pomae i kod uni kameni"a8 *' biljke
popa rimo s - dl kljuale vode i pustimo da kratko
provri. 5oliina je za ceo dan. ;red svaki glavni
obrok popijemo po solju aja.
(.;rotiv proliva pomae ajna meavina od jednaki koliina petrovca, ajduke trave i kamilice. Ledna
supena kaika ove ajne meavine popari se oljom prokljuale vode i ostavi pokriveno jo *- minuta. 1a
dan se piju 29( olje toplog aja.
:.;ri upali krajnika uzmemo - gr petrovca i - gr lista od oraa, ovo popariti s 2 dl kljuale vode. %zima se
za grgljanje.
Narodna imena: ranjenik, oviji iak, kostolom, trava od poseke.
Pirevina - Agropron repens
$ramineae
Couchgrass - Chien0ent commun
65
;irevina je trajna zeljasta biljka, visoka ,'
)*2' cm. Stabljika je uspravna i na njoj su
tanki, uski, pljosnati, dugaki i pod prstima
grubi listovi. $vetovi su udrueni 6D)>7 u
uspravne, tanke, guste klasove dugake
oko *' cm. $veta celog leta. #izom
6.raminis rizoma7 se kopa u jesen, odma
opere ladnom vodom, oisti od sitni ilica
i sui. #izom pirevine je vrlo dugaak, vitak i
savitljiv, 2)( mm debeo, sjajan, kao slama
u"kasto9beliast i uzduno prugast.
#astojanje izmeu kolenaca je uplje i
iznosi oko 2)- sm. %kusa je sladunjavo9
otunog. ;irevina je dosadan i ilav korov
po njivama i vlanim poljima. #izom je vrlo
razvijenE biljka se uglavnom rizomom
razmnoava i tako zakorovljuje polja i
nanosi tete naoj poljoprivredi.
Sastav: % drogi ima oko >+ triticina. ?o je
polisaarid 6levulozan7 koji idrolizom daje
/ruktozu 6levulozu7.
?riticin, slino inulinu, nalazi se rastvoren u "elijskom soku. <zgleda da ga ima i u nekim
drugim gramineama. % rizomu pirevine ima jo i malo saponina slabe emolitike mo"i,
sluzi, gume, levuloze, inozitola, dva eterozida 6gliko zida7 koji idrolizom daju vanilin, vrlo
malo etarskog ulja, soli, meu kojima silikata i malata kalijuma i kalcijuma. Yelije epiderme
su inkrustirane kremenom kiselinom. 1ema skroba.
Upotreba: ;irevina je slab diuretik. 3d nje se izrauje &.tractum 1raminis. ;retpostavlja
se da kalijumove soli i saponini izazivaju diurezu. Spremaju se slede"i ajevi8
@> ,aj protiv artritisa: po (' gr rizoma pirevine, korena peruna, rastavi"a, lista koprive,
ajduke trave i maune pasulja. 4etiri supene kaike ajne meavine sipati u (B: litra
kljuale vode i malo prokuvati. 3staviti da odstoji * sat. 4aj piti u gutljajima e"e u toku
dana
A> Protiv $akreavanja krvnih sudova: po 2' gr korena
lincure, biljke ajduke trave, list al/ije, list bele imele, koren
maslaka, koren odoljena i koren pirevine. &ve supene kaike
ajne meavine preliti sa pola litra ladne vode. 1e ka vri 2
minuta. 4aj piti e"e u toku dana.
Narodna imena: pirika, pirovina, bored, vornica, galac,
glistnik, zubaca, kalac, perjovica, pir, pirak, piree, puzava
pirika, tkalac.
Plunjak - Pulmonaria o%%icinalis
(oraginaceae
ung#ort - Pulmonaire
66
?rajna, zeljasta, grubo dlakava
biljka, visoka *-)(' cm. Listovi su
pegavo proarani. $vetovi su na vru
drke, ruiasti, crveni i najzad modri.
$veta od marta do maja. #aste po
gustim brdskim i planinskim umama.
%potrebljava se list, ree cela biljka u
cvetu )-ulmonariae folium et herba*.
Sastav: ;lu"njak sadri oko D+
tanina, zatim gume, saponozida,
kiselu smolu, ulja i oko *+
rastvorljivi i oko (+ nerastvorljivi
silikata.
Upotreba: 5oristi se kao ekspektorans, antidiaroik i diurelik, kao i ve"ina drugi biljaka iz
iste /amilije8 =cium vulgare L. 6vuji rep, lisiina, lisiji rep7, Litospermum o//icinale L.
6vrapseme, vrapije seme, divlja proja7, LOcopsis arvensis L. 6zavratnica, krivo ija7,
Ancusa o//icinalis L. 6volovski jezik, paije gnezdo, runjava trava, rumenilo7, @orago
o//icinalis L. 6boraina, borac, pore, kosmelj7, SOmpOtum o//icinale L. 6gavez, crni gavez,
volujski jezik, crni koren, plju, opaica7 i dr. 3ve biljke rastu svuda kod nas, nisu otrovne i
nekad su bile mnogo vie upotrebljavane nego danas 6dokaz i latinsko ime o//icinalis W
lekovit7.
;ripremaju se slede"i ajevi8
*. 4aj za lake iskaljavanje8 po 2- gr lista belog i crnog sleza, plu"njaka i ploda moraa
pomeatiE * kaiku smee popariti sa 2'' gr kljuale vode, poklopiti i kada se smlai, ocediti
i toplo popiti zaslaeno medom, ovo ponavljati :9- puta dnevno.
2. 4aj za lake iskaljavanje8 po *' gr plu"njaka, majkine duice, korena belog sleza i crnog
gaveza, cveta podbela i divizme pomeati. $elu koliinu ove meavine popariti sa pola litra
kljuale vode, poklopiti i posle > sati ocediti i pomeati sa pola kilograma lipovog ili
planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kaiku.
Narodna imena za plu"njak8 medunika, medunjak, medunica, velikdane, veligdene, velik9
danak, grudnjanka, kudravac, lisjac, lisac, medunak, medunie, plu"nica, cigerinjak.
Podbel - -ussilago %ar%ara
Compositae
Coltsfoot - *ussilage, pas-0@Dne
67
;odbel je mala zeljasta dugo vena
biljka s vodoravnim rizomom. $veta
krajem zime i rano u prole"e, dok se
ne pojave listovi. 1a vru svake
cvetne drke stoji po jedna uta
glaviasta cvast prijatnog mirisa. ;o
obodu su cvetovi jeziasti, a u sredini
cevasti i imaju venac dlaka. 3suen
list je vrlo lomljiv. $eo list je *')*>
cm dugaak, okruglasto 9srcolik, po
obodu razdaleko vijugasto9zupast,
ima do *' cm dugaku, manje vie
ljubiastu peteljku iz koje, kao prsiti
na ruci, izbijaju -)*' nerava. S lica
je list tamnozelen i go, a s nalija beo
od mnotva dugaki vunasti dlaka.
Aladi list je s obe strane dlakav. List
je nagorkog i sluzavog ukusaE bez
mirisa. Listovi podbela se poinju
razvijati tek kad biljka precveta.
;odbel raste svuda, a najvie na novoj vlanoj ilovai, na novim nasipima, pored puteva,
izvora, potoka, kanala i na vlanim njivama. $vet se bere rano u prole"e, a list krajem
prole"a i poetkom leta.
Sastav: % listu podbela ima dosta sluzi, vrlo malo gorke materije 6glikozid tusilagin7,
/lobatanina, gailne kiseline, inulina i /itosterola. $vet podbela je slinog sastava.
Upotreba: ;odbel ulazi u sastav plu"nog aja kao sredstvo protiv kalja 6otud mu i potie
latinsko ime tussisWkaalj7. 0ie se upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini, i to u
obliku 4aja za ispiranje usta i grla, za obloge i klistiranje. List podbela se upotrebljava u
narodu slino listu bokvice8 list se opere, namaze ma"u ili uljem i stavlja na uboje,
posekotine, zagnojena i upaljena mesta na telu. ?o je omiljen narodni lek. ;oslednji godina
podbel se pokazao kao izvrsno sredstvo za ublaavanje, stiavanje napada i leenje astme.
Narodna imena: arpinc, beljuka, biloiva, bjeloko pitnjak,
bjeluina, vinogradska kopaica, vodeni podbio, elpej,
jurjovka, klobi, klobije, konjska stopinja, konjski lopu,
konjsko kopito, kopaica, lapu, lapuak, lepi, lepje, lepuk,
lepu, lepuek, leskovaa, lopuk, lopuac, lupinek, marta,
martica, odseg, oselski lopu, oselsko kopito, oslova stopina,
podbel 63r/elin7, podbela, podbelek, podbelj, podbeo, podbijel,
podbil, podbila, podbilj, podbio, podbjel, podbjelica, potoenca,
pravi lapu, prolist, pustica, repinc, repu, repuina, svinjarica,
spodbel, stiper, stipor, tutun9lepu, stipor.
Podubica - -eucrium chamaedrs
abiatae
ittle german0er - $erman0re petit-ch9ne
68
;odubica je polubun, visok *'9(' cm, sa etvorouglastim
stabljikama, na donjem delu odrvenelim. Starije grane su
poloene, dok su mlae uspravne. Stabljike su pokrivene
dlakama. Listovi su parni, na kratkim drkama, rombino
jajasti do eliptini, po obodu krupno nazubljeni, sa donje
strane pokriveni mekim dlakama, a sa gornje gotovo goli.
$vetovi su bledo crveni, ree beli, obrazuju prljenove, a svi
zajedno grozdastu cvast, naje"e okrenutu na jednu
stranu. $veta od juna do septembra. podubica je
mediteranska biljka, ali je veoma rasprostranjena i u
unutranjosti, naje"e na krenjakim brdskim livadama i
kamenjarima, panjacima, u svetlim rastovim i borovim
umama i do iznad *''' mnv. #azmnoava se semenom. %
lekovite svre upotrebljavaju se vrovi granica u cvetu i list
6Teucrii herba et folium7. @iljka je mirisna, opora i gorka.
Sastav: Sadri ',',+ etarskog ulja, tanina, olina,
eterozida i saponozida marubina.
Upotreba: ;odubica se mnogo vie ceni i raznovrsnije
upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini. ?o je u
mnogim naim krajevima, osobito planinskim, jedan od
najomiljeniji lekova.
@iljka nije otrovna, pa je opravdana njena upotreba za leenje oboleli organa za varenje.
?o je narodni tonik upotrebljavan u obliku praka, aja 6*' g na 2'' g vode7, tinkture i dr.
5ao mirisno, gorko stiptino sredstvo upotrebljava se i za leenje ui, belog pranja, rana,
emoroida i slino. 0ino od podubice 62'' g na * litar crnog vina ostaviti da stoji > dana7
upotrebljava se u narodu kao lek protiv slabosti, malokrvnosti i za ispiranje rana.
Narodna imena: Zubatac, dupcac, dubac, dubica, zubatac, mravak, penuica, stupac,
suovr, trava od groznice, trbuac.
!astavi8 - /Buisetum arvense
&quisetaceae
'orsetail - Pr9le 0es champs
69
#astavi" ili preslica je dosadan i vrlo
ilav otporan korov po vlanim,
podvodnim, kiselim livadama,
njivama, movarama i ritovima.
@iljica je visoka 2'9:' om i svojim
izgledom podse"a na mali bor ili jelku8
igliasti, dugaki listi"i poreani su u
viespratnim prljenovima oko
stabljike. 2a razliku od drugi, slini
vrsta rastavi"a, koji su otrovni,
kodljivi i ne upotrebljavaju se u
medicini i iji su listi"i vodoravni ili
vise, poljski rastavi" ima listi"e vrom
nagore okrenute.
@ere se preko celog leta do oktobra i sui pod krovom na promaji. <ma vrlo razvijene,
razgranate rizome. Stabljika je vitka i uplja. !upljina se vidi golim okom i lupom na
poprenom preseku. Spolja je stabljika uzduno izbrazdana, otra, gruba, zelena i
karakteristino lankovita. <ma desetak rebara i isto toliko ulegnu"a, brazda. &roga je bez
mirisa i ukusa.
Sastav: #astavi" ima kremene kiseline, saponina ekvizetonina, koji se u vodi rastvara, a
idrolizom se razlae na levulozu, arabinozu i kristalni aglikon ekvizatogenin. <ma jo i
akonitne, oksalne i jabune kiseline, smole, tanina, pektina, /lavonski neterozida, vitamina
$, karotenoida i gorke supstancije. 5ao i ve"ina drugi saponinski biljaka, i rastavi" duim
stajanjem gubi aktivnost.
Upotreba: % narodu se odavna upotrebljava kao diuretik
6dejstvo saponina7. %potrebljava se i protiv plu"ni i vodene
bolesti od najdavniji vremena 6&ioskorid7. %lazi u sastav
diuretini ajeva. &roga je o/icinalna u nekoliko drava.
;ripremaju se ajevi za upalu mokra"ni puteva, ronino
zapaljenje bubrega sa ipertonijom, za bolje varenje, protiv
gasova, leukoreju, diuretini ajevi, ajevi za arteriosklerozu i
ipertoniju, i ulozi 6git, podagra7.
Narodna imena: preslica, barska metlica, konjorep, kres,
zglobara, barska jela, vo"e, vretenika, konjogriz, kositerna
trava, poljski kre, polj ska preslica, poljski oinkrot, rastavie,
vost, tukavac.
!tanjski aj - Saturea montana
2inter savor% - :arriette 0es montagnes
70
@iljna droga je sakupljena sa
podruja #tnja i Stare ;lanine.
@iljka ima antiseptika i
a/rodizijaka svojstva. ;reporuuje
se starijim osobama i
rekovalescentima jer pomae
poboljanju opteg stanja
organizma. 2bog /enolski
jedinjenja ima jako antiseptino
dejstvo. %potrebljava se kao vrlo
korisna, mirisna biljka za leenje
organa za disanje, varenje, a
spolja za upalu koe i sluznice.
!u$marin - !osmarinus o%%icinalis
abiatae - !osemar% - !omarin
#uzmarin je gust, uvek zelen, razgranat
grmi", visok l)2 m. $veta preko cele
godine sitnim plaviastim cveti"ima. cela
biljka je prijatnog mirisa. 1ajburnije se
razvija u primorju i na ostrvima Ladranskog
mora, a zatim svuda oko Aediterana.
Aestimino se gaji. Lako se razmnoava.
<zvan zemalja Sredozemnog mora poznat
je samo u kulturi. List 6#osmarini /olium7 je
do (,- cm dugaak i svega do : mm !irok,
igliast, zatubast, bez drke, zelen, krut,
koast, po obodu ceo i nadole jako povijen,
te je na gornjoj strani ispupenE po sredini
ima brazdu. 1alije je udubljeno, belo ili
sivo, maljavo, ima vrlo istaknut glavni nerv.
2osmarinus from 'ortanovci
Airie vrlo aromatino na cineol i kam/or, a ukusa je ljutog, aromatinog i nagorkog.
Sastav: &roga sadri *,-)2+ etarskog ulja, tanina, olina, saponozida, eterozida i jednu
gorku materiju. =tarsko ulje 6#osmarini aeteroleum7 dobija se destilacijom pomo"u vodene
pare iz sveeg li"a i vrova granica. ?o je bezbojna ili u"kasto zelena tenost,
aromatinog, kam/oru slinog mirisa, ljutog, aromatinog i nagorkog ukusa. Sastoji se iz
pinena 6desnog i levog7, kam/ena, cineola, desnog i levog kam/ora, desnog i levog
borneola i izobornilacetata.
Upotreba: List ruzmarina upotrebljava se samo u narodnoj medicini kao sastojak ajeva za
draenje koe, porast kose, abortiv, karminativ i dr. %lje ulazi u sastav kolonjski voda i
drugi kozmetiki sredstava, za tim u razne balsame, linimenta, tinkture, pomade i druga
sredstva za trljanje i mazanje bolesni delova tela. 5oristi se jo protiv epilepsije,
nadimanja, emoroida.
Narodna imena: murod, zimorad, lumarin, razmarija, robazinija, rozmarin, romarin,
ruzman, rusmarin, sabor, sabur.
71
Selen - 0evisticum o%%icinale
Umbelliferae
ovage - iv;che
Selen je mirisna, trajna zeljasta
biljka, visoka do 2m. 5oren je vrlo
krupan i razgranat. Listovi su
tamnozeleni i 29( puta perasto
deljeni. $vetovi su udrueni u titaste
cvasti svetloute boje. ;lodovi su
pljosnati, sa otrim rebrima. .aji se u
vrtovima i esto podivlja, posebno u
planinama. Lekoviti su koren i plod.
Sastav: % korenu i plodu ima do *+
elarskog ulja, u kome je glavni
sastojak terpineol. <ma i smole, gume,
tanina, e"era, kroba i razni
kiselina. % li"u ima do *'' mgHBo
vitamina $.
Upotreba: ;rijatan, aromatian i
bezopasan diuretik, stomaik i
karminativ. 4esto se daje zajedno sa
drugim titaricama za leenje organa
za varenje, mokrenje i disanje. <ma
lekovito dejstvo kod bolesnika koji
imaju greve u crevima.
3d Selena se pripremaju slede"i ajevi8
*. 4aj za odravanje pravilnog rada srca 6preventiva protiv
in/arkta78 po jednu supenu kaiku lista matinjaka, korena i ploda
selena i lista imele sa kruke preliti sa , dl prokljuale vode.
3staviti da stoji 2 sata, procediti, zasladiti medom i piti tri puta
dnevno po * au.
2. %pala mokra"ni puteva8 po 2' gr korena selena, lista breze i
medveeg groa, lanenog semena i sitnice. &ve supene kaike
ove smee na ('' gr kljuale vode i posle 2 sata odliti i popiti u (
obroka u toku dana.
Narodna imena: selim, ljupcac, belestika, veledin, velestika,
lesandrina, lubac, <jubaac, milobud, miloduv, trojevac.
Sena - Senna ale*andrina5 Cassia senna
Cassia senna - :n, sn 0@AleAan0rie
72
Sena je niska bunasta biljka sa parno
perastim li"em. &roga su tanki, koasti,
lomljivi, po obodu celi listovi zeleno
u"kaste boje. 3d Sudana do <rana
rastu nekoliko vrsta sene8 zrelo,
osueno i iseckano li"e od sene
upotrebljava se kao jako i oprobano
sredstvo za i"enje, kao blag laksans.
Sastav: Sadri glikozide, senozide A i
@, /lavonoid, sluz, tenin, smole i
antrainonske derivate.
Upotreba: Aktivni sastojci lista sene
deluju na Aurbacov kompleks, nervne
zavretke u zidu debelog creva,
pojaavaju peristaltiku, pasau rane i
deluju laksantno. 4aj od sene pomae
prirodnom varenju, spreava lenjost
creva i zatvor.
3d li"a se spravlja aj na taj nain to se * kaika 6oko *' gr7 li"a prelije oljom kljuale
vode, e"e promea i posle 2' minuta procedi i pije. Senino li"e se ne sme upotrebljavati
za vreme trudno"e, zapaljenja mokra"ne beike ili za paljenja materice. <nae je upotreba
seninog li"a vrlo esta. Slinog, ali blaeg dejstva su maune od isti vrsta.

Sitnica - &erniaria glabra
:ar%oph%llaceae
!upture#ort - 'erniaire (turquette)
73
Sitnica je mala, neugledna,
kosmopolitska biljka. Stabljika je po
zemlji polegla, do 2' cm dugaka,
veoma razgranala, ima vrlo sitne,
jajasto9duguljaste, naspramne, gole
)3erniaria glabra* ili dlakave )3.
hirsuta* listi"e celog oboda i bez
drke. Si"uni, jedva primetni,
neugledni zeleno9u"kasti cveti"i
skupljeni su po desetak zajedno u
pazuu lista. Sveza biljka nema
mirisa, a suva mirie slabo na
kumarin. %kusa je nagorkog i neto
malo ljutog i slanog.
5od nas je ima po suvim i peanim mestima. 1ekad obraste po kamenu kao maovina, jer
nema uspravni stabljika.
1ema nikakvi zateva u pogledu zemlje i klime. Sitnica svuda
uspeva. 1ajbolje je razmnoavanje semenom na mestima gde
divlje raste8 na lakim, peskovitim zemljitima. Seje se rano u
prole"e omake ili u redove. Sitnica se bere leti, za vreme
cvetanja. @ere se cela biljka u cvetu.
Sastav: Sadri oko (+ triterpenskog saponozida, koji se
idrolizom razlae na kvilaja kiselinu, ramnozu, galaktozu i
glikozu. <ma kumarina i njegovi derivata8 umbeli/erona i
erniarina 6metil 9umbeli/erona7. Sadri kvercitozida, rutozida i
drugi /lavonoidni eterozida, do ',,+ vrstog etarskog ulja i
vrlo malo alkaloida nepoznate grae.
Upotreba: %potrebljava se kao aj 6obino pomean sa li"em
medveeg groa7 za leenje urogenitalni organa, kao diuretik
pri oboljenju beike i stvaranju kameni"a.
#ee se daje u obliku ekstrakta ili sirupa.
Aetil9umbeli/eronu se pripisuje umiruju"e
dejstvo droge na muskulaturu mokra"ne
beike.
Narodna imena: sipanica, kilavica, janjce
zelje, jarica, jezero9zrnatka, priputnica, trava
od kile, turska itnica, turska trava.
Sladi8 - Glcrrhi$a glabra
Papilionaceae - icorice - !glisse
74
Sladi" je dugovena, vrlo otporna zeljasta biljka sa
izvanredno snanim, razvijenim i ilavim, drvenastim
korenovim sistemom. <z rizoma, koji je ispod same
povrine zemlje, svakog prole"a izbija po nekoliko
stabljika * 92 m. &ivlja, a osobito gajena biljka, u
gustom sklopu obrazuje zbijen i teko proodan
estar, koji na prvi pogled lii na mladu bagremovu
umicu. Li"e je slino bagremovom, ali je sitnije.
Li"e je pod prstima grubo i vrlo lepljivo. $vetovi su
sitni, ljubiaste boje. ;lod je mala mauna mrke
boje, pljosnata, vrlo vrsta i gruba pod prstima.
$veta u julu i avgustu. Sladi" raste na peskovitim
obalama &unava i ?ise, a gaji se kao medicinska
biljka u mnogim zemljama =vrope i sveta. Slast i
lekovitost korena potiu od glicirizina. <storija
upotrebe slatkog korena vrlo je zanimljiva. ?o je
jedna od najstariji lekoviti biljaka ne samo
evropski ve" i induske i kineske medicine ve" vie
iljada godina, i to bez prestanka.
Sastav: % sveem korenu ima mineralni i masni
materija, skroba, malo manitola, asparagina, gorki
materija, saaroze, jedan /lavonski eterozid
6likviritozid7 koja idrolizom daje glikozu, ramnozu i
diidroksi9/lavanon. Slast i lekovitost korena potiu
pre svega od triterpenstoi saponozida, osobito
glicirizina. .licirizin se u sladi"u nalazi u obliku
kalcijumove i amonijumove soli.
Upotreba: Slatki koren ulazi u sastav plu"ni ajeva. %potrebljava se kao blago sredstvo za iskaljavanje i
protiv nadimanja u trbuu. %lazi u sastav razni lekova za organe za varenje i disanje. Slatkim korenom
slade pivo, razne penuave limunade i druga pi"a. %tvreno je, da i ona topla uta boja slatkog korena nije
samo boja, nego i lek i da potie od tzv. /lavonski jedinjenja koja deluju protiv upala sluzokoe i doprinose
leenju ira u elucu. Sladi" se koristi za razne meane ajeve od kvalitetni lekoviti biljaka za leenje
razni bolesti. Narodna imena: slatki koren, slatko drvce, slatko bilje, gospino bilje, glicirica.
Smilje - &elichrsum arenarium
Compositae - &verlasting flo#er - )mmortelle ,aune
Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od
obilja vunasti dlaka. Stabljika je visoka *'9:'
cm, uspravna, nerazgranjena, obrasla
duguljastim listovima, a na vru nosi nekoliko
uli glaviasti cvasti. $veta leti. #aste na
pesku. %potrebljavaju se cvetne glavice kad se
cvetovi ponu otvarati )3elichr!si, 1naphalii
flos*. Sastav: <ma /lavonski eterozida,
tanina, smole, gorki materija, oko ',:+
etarskog ulja i drugi nedovoljno proueni
sastojaka.Upotreba: 3miljeno narodno cve"e
i lek za leenje ui 6za izbacivanje unog
kamena7 i organa za mokrenje8 ( supene
kaike cveta popari se sa pola litra kljuale
vode, po klopi, ostavi "elu no" i sutradan popije
u ( doze pre jela.
Narodna imena: uto smilje,smili, cmilje,
zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica,
marjetica, sneljek.
Cipak - Cnosbati %ructus5 !osa canina
!osaceae
2il0 0og rose - Eglantier
75
!ipurak, divlja ili pasja rua je vrlo
trnovit grm, visok oko 2 m. #aste
svuda, a najvie po obodima uma i
kao iva ograda pored puteva i po
meama u celoj =vropi, severnoj
A/rici i severnoj i zapadnoj Aziji. ?reba
brati jo tvrd, nedozreo plod sjajne
crveno9narandaste boje. % zelenom
ipku, a isto tako i u prezrelom
6mekanom, tamne, mutne boje7, ima
manje vitamina nego u poluzrelom.
!ipak se bere poetkom jeseni ili
krajem leta, to zavisi od kraja,
nadmorske visine i godine.
!ipak treba brati po lepom i suvom vremenu i odma preraditi ili suiti. Sve Sipak je vrst,
soan, gladak i sjajne crvene boje, a osuen je tvrd, crveno9mrk i malo naboran. %kusa je
prijatno nakiselo9slatkog i pomalo oporog. ;lod divlje rue je jajast, a od drugi je vie
okruglast. !ipak je nepravi, soan, jagodast plodE cvetna loa se pretvorila u mesnat soan,
ovalan oklop u kome se nalaze mnogobrojne ekinjaste dlake i uspravno, pravilno poreani,
vrlo tvrdi i sjajasto ekinjavi plodovi, koje svi pogreno nazivamo semenkama 6$Ogosbati
semen7. !ipak je dugaak oko 2 cm. ;lodovi su kao kost tvrdi, sivkasto9u"kasti, oko - mm
dugaki i 2)( mm de beli, glatki, jajasti, "okasti, bez mirisa.
Sastav: 1aena je velika koliina vitamina $, mnogo vitamina ;, karotena 6provitamina A7,
vitamina @2 ;; i oko :' bioloki jedinica u gramu vitamina 5. !ipci imaju jo i /lavonoida,
tanina, limunove i jabune kiseline, pektina, e"era 6invertnog i saaroze7, malo masnog
ulja i vrlo malo etarskog ulja 6sa aldeidima7, od koga potie prijatan miris aja, koncentrata
i razni galenski preparata od ipuraka. % li"u ima oko ',:+ vitamina $.
Upotreba: Svezi i osueni ipci upotrebljavaju se kao blag adstringens pri oboljenju creva,
naroito protiv dosadni letnji deji proliva. $Onosbati semen se upotrebljava i kao
diuretik. 2bog velike koliine mnogi vitamina, a posebno vitamina $ ipurak je naroito
neopodan kao aj u zimskom periodu, po ku"ama u gradu i selu, kolama i u vojsci.
3d ipurka pravi se i odlina marmelada, kao odlina rana i
poslastica.
Narodna imena za #osa canina8 ipurak, ipurika, pasja rua,
bela rua, divlji ipak, divlja rua visoka, pasja draa, pasja
roa, plotna ruica, rosa od plota, epurika, epu9rina, ibek,
ip, ipek, ipke, ipkovima, ipurina, ipanica, ipak.
-imijan - -hmus vulgaris
abiatae
*h%me (gar0en) - *h%m commun
76
?imijan je slian majkinoj duici, ali je
vii i stabljika mu ne puzi po zemlji,
nego raste uspravno 6do (' cm7E listovi
su ui, cvasti nisu tako zbijene i biljka ne
raste kod nas divlje, nego se gaji. &roga
je gornja polovina biljke u cvetu, list
6najbolja droga, jer ima najvie etarskog
ulja i tanina7, etarsko uje i timol 6?Omi
erba, /oliurn, aeteroleum et
tOmolum7. Alade granice su
etvorouglaste, kratke i gusto obrasle
beliastim dlaicama, a starije su oble,
gole i drvenaste. Li"e je sitno, sede"e
ili na kratkoj drci, u celini duguljasto,
skoro iglasto , po obodu, celo, nadole
jako povijeno, kruto, od gore skoro golo,
a na naliju obraslo /inim, mekim, sivim
dlaicama i posuto mrkim kvricama.
$vast ima oko - ruiasti, (), mm
dugaki cveti"a na kratkim drkama.
4aica je cevasta, kratko maljava,
zelena ili malo ruiasto9ljubiasta i
dvousnata8 donja ima dva igliasta, a
gornja tri tupa zuba. 5runica je
ruiastaE donja je usna oputena i
trozuba.
Svojstvenog, jakog, aromatinog, toplog, oporog ukusa i jakog prijatnog mirisa na timol. %
jesen, im ponu prve kie, dele se busenovi i rasauju. %koliko je klima toplija i sunanija
a zemljite rastresitije, utoliko su uspe, prinos i kvalitet bolji. $veta od juna do oktobra.
.aji se i kao ukrasna i medonosna biljka. bere se gornja polovina biljke u cvetu ili pred
samo cvetanje.
Sastav: ?imijan sadri etarskog ulja, malo smole, tanina, gorki materija i saponozida.
5oliina ulja zavisi od mnogi okolnosti, a najvie od vremena kad se bere. 1ajvie ulja ima
timijan uzabran oko 2 sata po podne. Aeteroleum ?Omi je etarsko uljje dobijeno
destilacijom pomo"u vodene pare iz sveeg timijana u cvetu. ?o je bezbojna tenost, koja
brzo postaje crvenouta ili crvenomrkaE jakog mirisa na timol, aromatinog i ljutog ukusa.
%lje mora imati ni manje od 2'+ ni vie od, :2+ /enola8 timola i karvakrola. <ma jo i
cimena, borneola, linalola, pinena i dr.
Upotreba: timijan je lek i zain. %lazi u sastav razni preparata
protiv obinog, a naroito protiv velikog kalja, =Ftractum
?Omi /luidum i Sirupus ?Omi compositus. =tarsko ulje je zbog
prisutnog timola i karvakrola izvrsno antiseptino sredsvo. %lje
ulazi u sastav voda i pasta za usta, lekova protiv vrenja.
?imijan, njegovo ulje, a naroito timol daju se protiv crevni
parazita 6trio/icalusa, duodenalne ankilostome i oksiura7.
?imol je izvrstan konzervans. Antidijaroik zbog tanina.
Narodna imena: bosiljak, majina duica, manja maurana,
manji sanseg, timas, timljan.
-roskot - Polgonum aviculare
Pol%gonaceae - Fnot grass - !enoue 0es oiseauA
77
Troskot je jednogodinja, sitna,
zeljasta biljka ije tanke, vrste,
ilave, razgranate stabljike, 2')-'
cm dugake puze po zemlji. 3brasla
je sitnim duguljastim listovima i vrlo
sitnim belim, ruiastim ili crvenkastim
cvetovima. #aste po ugaenim
mestima oko ku"a i pored puteva.
$veta od prole"a do kasne jeseni.
%potrebljava se cela biljka u cvetu
)-ol!goni avicularis herba*.
Sastav: ?roskot sadri /lavonske eterozide, oko :+ tanina, oko S' mgHBo vitamina $,
voska, sluzi, smole, e"era i silikata8 oko *+ nerastvorljivi i oko ',2+ rastvorljivi u vodi.
Upotreba: &roga se vie i raznovrsnije upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini,
pre svega kao blago adstringentno sredstvo za leenje organa za varenje8 ira na
dvanaestopalanom crevu i elucu, proliva 6i krvavog7, eludano9crevni zapaljenja,
prevelikog luenja crevne sluznice, povra"anja. %lazi u sastav lekova za rastvaranje
kamena i peska u bubrezima.
Narodna imena: troska, troskavica, ptija trava, adreselj, vrbica, dvornik, dusomaa,
ivinska trava, kameniac, kozjavka, kokoica, kropnik, moljavka, oputina, pasja trava,
podvornica, rusno zelje, slak, treskovac, troskovac, troskotac, truskavac.
Uva - Arctostaphlos uva ursi
&ricaceae
(earberr% - (usserole (raisin 0@ours)
78
%va je dugovean zimzelen, vrlo
razgranat, nizak grmi", koji je po
zemlji sasvim polegao. $vetovi su mu
sitni, zvonasti, ruiasti ili beli i vise u
malim grozdovima. ;lod je lepa
crvena, branjava, okrugla,
mnogosemena bobica. Li"e je
koasto, debelo, golo, sjajno, tamno
zeleno, sitno i lopatiasto. List je krut,
koast, lomljiv i vrlo debeo. 5ad se
baci na gomilu, zvoni, to je znak da
je dobro osuen. List se bere u
prole"e kad je biljka u cvetu. 1ajbolji
je mlad list sa zeleni granica. %
prole"e bran list je najlekovitiji, jer
tada ima najvie arbutozida. Listovi su
neprijatnog, oporog i nagorkog ukusaE
bez mirisa.
#aste po suvim, retkim, peanim ili kamenitim borovim i drugim crnogorinim umama,
meu grmljem po sunanim obroncima i suvatima, po planinskim panjacima @alkanskog
poluostrva, naroito u zapadnim delovima.
Sastav: % listu uve ima oko **+ /enolski glikozida8 arbutina 6arbutozida7 i metil9arbutina.
% novije vreme potvrena je ranija pretpostavka da u listu ima jo jedan, tre"i glikozid,
erikolin. <ma oko *-+ tanina, galne kiseline i drugi sastojaka.
Upoteraba: List se upotrebljava u obliku aja za leenje organa za mokrenje. 5od nas
lekari esto daju mean aj od jednaki delova medveeg groa i sitnice. ;ri izradi
dekokta 6aja7 potrebno je list zdrobiti i due kuvati, jer koasta i vrsta konzistencija lista
oteava i onemogu"ava ekstrakciju arbutina i tanina. <nae, list treba u apoteci uvati ceo,
jer se tako mnogo due i bolje odri.
;riprema se jo i aj protiv peska ili kamena u bubregu.
Narodna imena: medvee groe5 bubina boba, vuja jabuka,
gorndk, divlja maginja, ja buica, medvedovo groice,
medvedovo uo, medvei grozdi", medvijedica, meije groe,
mlivnjak, mlivnjaa, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena
planika.
'alerijana - 'aleriana o%%icinalis
1alerianaceae
1alerian - 1alriane
79
3doljen je lepa, dugovena,
zeljasta, prava, pri vru razgranala
biljka s neparno perastim listovima.
0isoka je od ',- do 2 m. 1a vru
stabljike i ogranaka nalaze se bele ili
ruiaste krupne cvasti sline titu,
sastavljene od velikog broja sitni
cveti"a. $veta krajem prole"a i preko
celog leta. ;rizemni listovi imaju
drku, a gornji su sede"i. ;lod je velik
do - mm i na vru ima perjanice tako
da biljku rasejavaju vetar i voda.
3doljen je vrlo polimor/na biljka. <ma
mnogo varijeteta. Ledni razvijaju
dugake podzemne organe, stolone,
pomo"u koji se brzo razmnoavaju a
drugi i nemaju. 0aleriana
sambuci/olia, 0. mianii, 0. lati/olia.
3doljen raste svuda, a najvie po vlanim mestima, pored reka i potoka, po livadama, ree
po brdskim i planinskim retkim !umama. 1a vlanom i movarnom zemljitu biljka daje ve"i
prinos, a na suvom i peanom manji, ali droga ima vie etarskog ulja. 5od nas se najbolji
prinos i kvalitet dobijaju na plodnim, peskovito9umoznim sveim nanosima pored ?ise,
&unava i Save. &roga je koren 60alerianae rizoma cum radicibus 9 osuen rizom s
korenjem7. 1a vru ima ostatke stabljike i listova. <z njega esto izbijaju ogranci. Spolja je
nejasno prstenast, tamne sivo9mrke boje. ;otpuno je obrastao, osobito pridnu,
mnogobrojnim, upavim, dugakim, svega 2)( mm debelim, oblim, uzdu ispruganim,
lomljivim korenjem mrko9sive boje, tako da se od nji rizom i ne vidi. Airisa je
svojstvenog, vrlo jakog i neprijatnog 6na izovalerijansku kiselinu i njene estre7. Svee
korenje je gotovo bez mirisa, a stabilizovana droga ima vrlo slab miris. %kusa je najpre
sladunjavog, a zatim nagorkog i aromatinog.
Sastav: 3doljen sadri etarskog ulja, skroba, sluzi, gume, ka/etaninske kiseline, glikoze,
soli, dva alkaloida 6atinin i valerin7, eterozida i smole. % drogi, osobito u staroj i ravo
uvanoj, uvek se nae manje ili vie proizvoda razlaganja etarskog ulja8 mravlje, sir"etne,
propionske, buterne, valerijanske i izovalerijanske kiseline i borneola. =tarskog ulja ima vie
u debelom nego u tankom korenju i rizomima. 1ajvie izovalerijanske kiseline ima u
debelim starim rizomima. .lavni lekoviti sastojak etarskog ulja je bornilizovalerijanat 6oko
*'+7. ;ored toga, ima i bornilnog /ormijata, acetata, butirata i propionata, zatim razni
alkoola, terpena i seskviterpena. % sveoj drogi ima vie ulja nego u staroj.
Upotreba: 3doljen je vrlo staro, neotrovno, nekodljivo i mnogo upotrebljavano sredstvo za
umirivanje nervnog sistema. &aje se u raznim /armaceutskim oblicima. &obro deluje i na
srce. &aje se i kao karminativ. Lekovitost droge se osniva uglavnom na antispazmodinom i
antikonvulzivnom dejstvu bornilizovalerijanataE proizvodi idrolize su bez dejstva.
Spravljaju se ajevi protiv nervoze, neurastenije i isterije,
protiv nesanice, za nervozu srca, pektoralnu angina, napone,
bolove u predelu beike, neurednu menstruaciju.
Narodna imena: odolen, macina trava, valerijana, odolenak,
dolin, doljen.
'elebilje - Atropa belladonna
:olanaceae
Cea0l% nightsha0e - (ella0one
80
0elebilje je dugovena zeljasta
biljka. <z mnogoglavog rizoma s
mnogo brojnim, krupnim, razgranatim
korenjem izbija jedna ili vie snani
razgranati stabljika, visoki *92 m.
3ne su gusto obrasle tamnozelenim
li"em. % svakom prljenu ima po dva
lista, od koji je jedan velik, a drugi
mali. Listovi su *'9(' cm dugaki i do
*- cm iroki. $vetovi su pojedinani,
izbijaju iz pazua listova. 5runica je
krupna, veliine naprstka, lepa
tamnoljubiasto nasmea, na bazi
bleaE rede je krunica utosmee
boje. 0elebilje cveta preko celog leta.
;lod je vrlo lepa, sjajna zelena
bobica. 5ad sazri, ona je crnomodra.
@obica je mnogosemena, sona
nakiselo9slatka, ukusna 6ali vrlo
otrovna7, veliine vinjeE ima
tamnoljubiast sok. &ole je bobica
obloena zelenom petozubom
aicom. Semenke su okruglaste,
mrke, sitne.
Lepe <talijanke, naroito 0enecijanke, upotrebljavau jedno kozmetiko sredstvo izraeno
od bobica velebija, zbog ega biljka i nosi naziv @ella9&onna 6lepa gospa7. 1aziv Atropa je
ime jedne od tri parke, tri mitoloke boginje koje po verovanju stari Lelina seku konce
naeg ivota, odreuju"i as nae smrti 6atropos znai neumitan7. 0elebije raste po naim
brdskim i planinskim umama. 1ajvie ga ima po svetlim bukovim, rede po rastovim
umama, a najvie po umskim pro ecima, krevinama i na mestima gde su ume
izgorele. 0oli jaku umsku zemlju.
Sastav: Lekovitost i otrovnost velebilja potiu od alkaloida 6organski azotni jedinjenja7
atropina, odnosno ioscijamina. 5oliina alkaloida zavisi od mnogi inilaca8 vrste biljke,
klime, tla, vremena berbe, naina suenja, starosti droge i dr. .lavni alkaloid je levogirni
ioscijamin, odnosno racemini atropin.
Upotreba: 0elebilje je vrlo vana droga. 3d li"a se pravi praak, ekstrakt, pilule 6s
podo/ilinom7, tinktura, sirup, dializat i dr. <znutra se daje za umirivanje eludano9crevni
bolova 6smanjuje eludanu sekreciju7, za umirivanje kalja i bronijalne astme
6antiastmatine cigarete7, greva od unog ili bubrenog kamena, epilepsije, isterije,
parkinsonizma i drugi neuroza, protiv no"nog znojenja tuberkulozni bolesnika i uopte za
umirivanje bolova i napada razni bolesti.
Atropinov sul/at 6alkaloid velebilja7 upotrebljava se u okulistici
kao lek i pri ispitivanju one duice i ronjae, zatim za
smanjenje sekrecije 6izluevine7 lezda, kao protivotrov pri
trovanju mor/inom, pilokarpinom i muskarinom.
Narodna imena: velebilje, veljebilje, viljebilje, vitino bilje,
vilinska bilje, veliko bilje, gorsko bilje, golemo bilje, bun, crni
bun, veliki bun, gorski bun, buna 6otrovani je kao u nekom
bunilu7, ludaa, luda trava 6otrovani izgleda kao da je poludeo7,
pomamnica 6otrovani skae, vriti, ini svakojake ludosti kao
da se pomamio7, kurja"a, kurjaija jabuica, kurjaija trenja,
pasja jagoda, pasja vinja itd.
'idova trava - /uphrasia o%%icinalis
:crophulariaceae
&%ebright - &uphraise
81
Lednogodinja zeljasta biljka. Stablo
u gornjem delu razgranalo, pokriveno
dlakama. Listovi naspramno
rasporeeni, po nervima i na naliju
pokriveni dlakama, donji klinasto
zatupasti, gornji jajasti. $vetovi u
cvastima, na kratkim drkama. 4aica
lezdasto dlakava, etvorozuba.
5runica dvousnata bela ili svetlo9
<jubiasta, donja sa mrljom i tamnom
prugom. ;lod aura, po obodu
ekinjasto dlakava. $veta od maja do
oktobra.
#aste u pojasu rastovi uma, na suvim i umereno
vlanim livadama i panjacima. 4esta. 5oristi se
nadzemni deo biljke u cvetu 6=uprasiae erba7.
;rikuplja se odsecanjem nadzemni delova biljke u
cvetu, sui u ladu na promaji. 3dnos svee i suve
droge je (9:8*. @iljka se lako upa i time unitava.
;otrebno je da se na istom lokalitetu ostavi bar * B(
biljaka radi dalje reprodukcije. 3suena droga nema
karakteristian miris, ukusa je slabo gorkog.
Sastav: &roga sadri iridoidglikozide 6aukubin,
katalpol, eu/rozid, iksorozid i dr.7, zatim lignene,
/enilpropanglikozide, /lavonoid kvercetin, apigenin9
glikozide, galotanine, tragove alkaloida, malo etarskog
ulja i dr.
Upotreba: 0idac deluje adstrigentno i protivupalno.
5oristi se preteno u narodnoj medicini, naroito kod
bolesti oiju 6ble/aritis, konjuktivitis, bolesti oni mii"a
i nerava7. %nutra se koristi kod promuklosti, prelada i
eludano9crevni rastrojstava. Spolja, za pripremanje
obloga, mea se sa plodovima jema. ;ripremanje
aja8 29( g osuene i sasitnjene droge preliti sa *-' ml
prokljuale vode, ostaviti u poklopljenom sudu *'9*-
minuta i procediti.
% toku dana popiti ( olje nezaslaenog sveeg aja,
pre svakog obroka po * solju. 2a spoljnu upotrebu
priprema se dekokt8 2 g droge preliti sa *'' ml ladne
vode, kratko kuvati, procediti kada se oladi. 0ie puta
u toku dana ispirati oi ili upaljenu sluzokou.
Narodna imena: vidova trava, vidiak, vidovaa, vidac,
vidovevica.
'ranilovka 5 (rigano - (riganum vulgare
abiatae
8regano - 8regan , "ar,olaine sauvage
82
0ranilovka je dugovena zeljasta
biljka sunani i suvi strana. <ma
uspravne vrste drke, visoke oko
pola metra, obojene crvenkasto i
obrasle dosta krupnim listovima.
$veta od jula do oktobra. $vetovi su
na vru stabljika udrueni u
kompaktne okruglaste cvasti,
prijatnog mirisa i izvanredno lepog
izgleda. %kusa je oporog i gorkog.
Spada u grupu aromatini opori,
gorki neotrovni droga koje se u nas
mnogo cene. Kemijski sastav i
/armakodinamsko dejstvo vranilovke
je vrlo blisko i slino majkinoj duici
pa se na isti nain moe upotrebiti.
<sto tako se bere, sui, uva i pakuje
kao i majkina duica.
Sastav: =tarsko ulje vranilovke je vrlo antiseptino, jer ima -'+ timola. Seku se vrovi
granica u cvetu, oko 2' cm dugaki, veu u kitice i sue na jakoj promaji. Aromatinog
mirisa i ukusa.
Upotreba: 3miljena je u narodu kao aj i lek za jaanje, za leenje bolesti organa za
varenje 6osobito proliva7 i disanje, a spolja se upotrebljava protiv razni zapaljenja koe i
sluznica.
=tarsko ulje od vranilovke sadri oko -'+ timola, zbog ega ima
veoma izraena antibakterijska svojstva. 1a taj nain se moe i
objasniti vekovna upotreba i ogromno poverenje u lekovitu mo"
ove biljke u nekim naim krajevima. 1azivaju je vranilovkom zato
to je do otkri"a sintetski boja upotrebljavana za crno bojenje
vune
Narodna imena: divlji aj, mravinac, miriijavac, crnovr,
crnovrka, dodan, duica, babina dubica, bolmet, bolja
duica, vrigan, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu,
dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksaberta, mauran, majoran,
mravinjac, mravi"[ 60uk7, mravlinjak, origanj, rigan, roogan,
sovr, sovro, suica, tosta, crljena meta, crljena metvica, crnovr,
ober.
'rba - sali* alba
:alicaceae
2illo# (#hite) - :aule blanc
83
Listopadno drvo visoko do (' m,
prenika i do * m, sa sivom i
ispucalom korom. .rane dugake i
savitljive. Listovi lancetasti, na lisnim
drkama, zailjeni na oba kraja, na
licu tamnozeleni, na naliju beliasti.
&vodoma biljka8 muki cvetovi
sakupljeni u resama 6mace7, enski u
obliku bledodlakavi resa. ;lod aura
sa mnogobrojnim semenkama koje se
lako rasejavaju. $veta marta i aprila,
plodovi sazrevaju aprila i maja,
istovremeno sa listanjem. #aste na
plavnim terenima, u renim dolinama.
5oristi se kora 6Salicis corteF7.
;rikuplja se rano u prole"e, kada
ponu sokovi, sa grana stari 29(
godine, skidanjem traka. Sui se
direktno na suncu ili u sunici. 3dnos
svee i suve droge je 2,(8*. 1ema
svojstven miris, ukusa je steu"eg i
slabo gorkog. % narodu se najvie
cene nabrekli, jo neotvoreni lisni
pupoljci, brani rano u prole"e.
Sastav: % kori se nalazi do ** + 6nekada i vie7 /enilglikozida, koji su sastavljeni od
salicilata 6salicin, salikortin, tremulacin i dr.7, zatim aromatini aldeidi, kiseline, salicilni
alkool saligenin, /lavonoidi i > 9 2'+ tanina 5valitet droge uslovljen je sadrajem salicina.
Upotreba: 5ora bele vrbe je antiin/lamator, antireumatik, antipiretik, antiidrotik, antiseptik i
adstrigens. 5oristi se kod akutnog i roninog mii"nog i artroidnog reumatizma i upala,
kostobolje 6artritisa7, krutosti zglobova 6ankilozni spondilitis7, ali i kod in/luence i plu"nog
katara. 2bog znaajnog sadraja salicilne kiseline droga se koristi kao antipiretik.
;ripremanje aja: 2 kaiice osuene i sasitnjene kore vrbe preliti sa *-' ml ladne vode,
polako zagrevati do kljuanja, nakon - minuta procediti. 5od reumatski oboljenja i
gripozni stanja u toku dana uzeti (9- olja toplog aja. 2bog sadraja salicilata i tanina
drogu ne treba predozirati niti koristiti due od (9: sedmiceP

4dravac - Geranium macrorrhi$um
$eraniaceae
Cransbill, $eranium - $ranium
84
&ugovena mirisna zeljasta
planinska biljka. <ma do * m dugake,
kao prst debele rizome koji puze
skoro po povrini zemlje. $vet je
crvenkasto9ljubicast, oblikom podse"a
na rodin ili dralov kljun. $veta od
aprila do juna. Sadri etarskog ulja,
tanina i /lavonski eterozida. ?ipina
taninska droga, naroito rizom, gde
ima najvie opori jedinjenja. 1arodni
lek za leenje upala sluznice organa
za varenje.
< druge doma"e .eranium vrste
sadre mnogo tanina. ?ako, naroito
.eranium sanguineum L. 6devojako
oko, zdravinjak, krvavac7 ima u
rizomu oko *,+, a .. pratense L.
6livadna iglica, ilja, maternica7 i ..
silvaticum L. 6umska iglica, gorska
ljubiasta %ja, lisiica7 vie od 2'+
tanina.

.eranium #obertianum L. 6iva trava, kaja trava, krvnica,
pastirska iglica7 % nadzemnim delovima ima oko ('+ tanina i
ceni se, osobito u 2apadnoj =vropi, kao jedna od najvaniji
taninski droga. 3ve biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom
su pristupane i mogu se koristiti kao dobar tonik i adstringens
umesto skupi uvozni droga istog sastava i dejstva.
Narodna imena: Ndralica, priboj.
4eiji trn - (nonis spino$a
7abaceae
!est-harro# (thorn%) - (ugrane, bugrane pineuse, arr9te-boeuf
85
2eiji trn je viegodinji bun. .lavni
je koren dugaak, ne razvija stolone,
niti biljka puta adventivne korenove.
Stablo jako razgranate, grane
poluuspravne ili uspravne, visoke do
D' cm, pokrivene obinim i lezdastim
dlakama. @oni izdanci se zavravaju
vrstim, ponekad razgranatim trnom.
&onji listovi su trodelni, gornji celi.
Listi"i dugaki do 2- mm, iroki do *'
mm, izdueno eliptini.
;o su obodu testerasto nazubljeni, pokriveni lezdastim dlakama. $vetovi pojedinani,
ree po 2 zajedno, u pazuu listova, do 2- mm dugaki. 5runica ruiasta, proeta tamnije
obojenim ilicama, zigomor/na, vie9manje pokrivena lezdastim dlakama. ;lod mauna do
D mm dugaka, sa *, rede sa 2 semenke. $veta od juna do oktobra. #aste na zaputenim
stanitima, suvim ili umerenovlanim livadama, pored puteva, sve do subalpijskog regiona.
5oristi se koren biljke 63nonidis radiF7, koga propisuje naa
/armakopeja. 0adi se u jesen ili u rano prole"e samo od stariji
biljaka, oisti od zemlje, uzdu rasee, sasitni i sui direktno na
suncu, ili u sunici.
Sastav8 % drogi ima triterpenskog saponozida zbog koga koren
deluje diuretino. <ma nekoliko izo/lavonski eterozida. Sadri
alkoola onokola, tanina, e"era, etarskog ulja i jednu slatku
materiju slinu glicirizinu ononid, koji ima slaba emolitika
svojstva saponozida.
Upotreba: 5oren zejeg trna je diuretik. % narodnoj medicini
droga se koristi kod reumatski oboljenja i gita, a tinktura kod
crevni oboljenja 6krvarenja, emoroidi i si.7.
.rmotrn je sastavni deo meavina koje se koriste kod
bolesti mokra"ni puteva 6Species diuretica i Sp.
urologica7.
Narodna imena: gladi, gladuac, agler, bijeli trn,
bode, vodotirka, vola, vui9trn, vuji trn, gladi,
gladievina, gladiina, gladika, grebenika, grmotrn,
iglica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotrn, rupni
trni".
4ova - Sambucus nigra
Caprifoliaceae
(lack el0er - :ureau noir
86
2ova je grm ili manje drvo, visoko do
- m. 3na vrlo rano olista. .rane su joj
ispunjene belom sri. <ma naspramne,
neparno peraste listove. $vetovi su
sitni, mlenobeli, jakog mirisa,
udrueni u vrlo krupne lepe, ravaste
cvasti sline titu. ;lodovi su sitne,
zeljaste, a kad sazru tamno ljubiaste
bobice s crvenomodrim sokom. $veta
od maja do jula.
2ova raste svuda, najvie po vlanim i zaputenim mestima, po naseljima i oko nji, po
obodu uma i umskim proecima. @eru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom
vremenu, im se cveti"i ponu otvarati. .roga su cveti"i 6Sambuci /los7 koji su belo
u"kaste boje i vrlo sitni, svega ( do - mm u preniku. <maju petodeonu tokastu krunicu,
pet pranika s velikim utim anterama i kratke, sede"e, zelene igove. &roga je osobitog,
dosta prijatnog mirisa, a ukusa je najpre sluzavo9sladunjavog, a kasnije malo ljutog i
nagorkog.
Sastav: $vet sadri eterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid 6cijanogenetski
eterozid7, /lavonski eterozid rutozid, tanina, svega oko ','2-+ etarskog ulja konzistencije
masti nepoznatog sastava, zatim ima smole, e"era, olina, organski kiselina i dr.
% kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina 9 jednog alkaloida i purgativne smole. % kori
ima saponina, tanina i olina. 5ora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog i izaziva gaenje
na povra"anje. &eluje purgativno, a u ve"oj dozi i diuretino i izaziva proliv. 3d zreli,
soni plodova peku rakiju. % bobicama, pored e"era, imaja bune kiseline i mnogo
crveno9ljubiaste boje. 1ekad se od soka izraivao gust ekstrakt 6#oob Sambuci7 i
upotrebljavao kao laksans. % narodu se svi delovi zove upotrebljavaju za leenje mnogi
bolesti.
Upotreba: 2ova se daje u obliku toplog aja za znojenje protiv nazeba, zatim kao diuretik i
emoliens. %lazi u sastav laksantnog aja. % narodnoj medicini se upotrebljava mnogo vie
nego u kolskoj za leenje svi bolesti od nazeba, organa za mokrenje, disanje itd.
Narodna imena za Sambucus nigra8 abzov, bzova, bazga,
baz, baovina, bazag, baz9govina, bazdov, bazovika,
bezgovina, belika, b\zga, bzovka, boz, budzova, bu9zvoka,
zaovljika, zovik, zovljika, zo/a, zoa, obzovka, ovzovina, pitomi
boz, crna zova, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.
Dal%ija - salvia o%%icinalis
abiatae
:age - :auge
87
Nal/ija je dugovean, razgranat, zbijen grmi", visok
-')S' cm. Stabljika je drvenasta, viegodinja i
etvorouglasta. Listovi su srebrnozeleni zbog obilja
dlaka. $vetovi su plavo ljubiasti, ponekad
ruiasto9beliasti, izrazito dvousnati i nalaze se
udrueni u klasaste prljenove na vrovima stabljika
i ogranaka. $ela biljka je vrlo aromatinog i
svojstvenog mirisa. 1ajlekovitiji list se dobija kad
al/ija pone cvetati, a to je naje"e u maju. List se
bere, sui i uva isto onako paljivo kao i list nane,
jer i al/ija spada u istu biljnu /amiliju usnatica.
2bog ega se i na al/ijinom listu nalaze sitne
sekretorne lezde sa mirisnim isparljivim uljem od
kojeg potie svojstven prijatan miris i lekovitost
al/ije.
Salvia from ortanovci
0atinski na$iv Salvia potie od #imljana od latinskog salvare, to znai spasti, spaavati, izleiti, jer su je
#imljani jo pre 2.''' godina veoma cenili i na razne naine upotrebljavali za leenje. Latinski naziv
o//icinalis znai lekovit. &akle, oba latinska imena vezana su za lek, lekovitost, to se ne moe ni za jednu
drugu biljku re"i.
Sastav: .lavni lekoviti sastojak lista al/ije je isparljivo mirisno etarsko ulje, koga ima od *,- do 2,- posto
3porost i lekovitost lista potie od tanina 6tavski materija7. < gorke materije u al/iji deluju lekovito. $ela
biljka je vrlo aromatinog i svojstvenog mirisa.
Upotreba: Nal/ija ulazi u sastav velikog broja lekova, koji se upotrebljavaju
za ispiranje usta i grla kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i
bezopasna sredstva koja jaaju sluzokou 6dejstvo tanina7 i deluju
antiseptino 6dejstvo etarskog ulja7. 4aj i drugi lekovi nainjeni od al/ije
upotrebljavaju se i za jaanje organizma, jer sadre tanina i gorki materija.
Narodnih imena: pelim, kadulja, ku, kalaver, diger trava, beli diger, vrtni
ajbel, goloper, avbej, ajbl, alvija, al/a, janovdene, kadilja, kaduja,
kadulja kriatica, kaduna, kaloper, kaluper, krastatica, krina kadulja,
ljekovita kadulja, ljekovita slavulja, nemaki kaloper, pelin, peruina, pitomi
pelin, prava kadulja, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, crnogorski
pelen, alvija.
Duti no8urak - (enothera biennis
&vening primrose - 8nagre bisannuelle, primev;re 0u soir

"e0icinal 'erbs - atin in0eA
Cvet - 7los ist - 7olium Foren - !a0iA
@agrem 9 #obinia pseudoacacia ;erun 9 ;etroselinum sativum @eli slez T Altaea o//icinalis
88
$rni slez9Aalva sOlvestris ;lu"njak 9 ;ulmonaria o//icinalis $ikorija 9 $icorium intObus
&etelina kam9 AntOllis vulnerar ;odbel T?ussilago /ar/ara 4iak 9 Arctium lappa
Kajduka trava9 Acillea mille. #uzmarin 9 #osmarinus o//icinalis .avez 9 SOmpOtum o//icinale
Kibiskus T Kibiscus Selen T Levisticum o//icinale <irot 9 Acorus colamus
Kmelj T Kumulus lupulus Sena T Sennae 5opriva 9 %rtica dioica
5amilica 9 Aatricaria camomilla %va 9 ArctostapOlos uva ursi Lincura T .entiana lutea
5antarion 9 KOpericum per/oratum Nal/ija 9 Salvia o//icinalis Aaslaak 9 ?araFacum o//icinale
Lavanda 9 Lavandula o//icinalis
Lipa 9 ?ilia parvi/lora
(il,ka - 'erba
3man 9 <nula elenium
;erun 9 ;etroselinum sativum
1even 9 $alendula o//icinalis Andjelika T Angelica arcangelica ;irevina 9 AgropOrum repens
Smilje 9 KelicrOsum arenarium @osiljak9 3cimum basilicum Sladi" 9 .lOcOrriza glabra
2ova 9 Sambucus nigra 4estoslavica90eronica o//ic. 0alerijana 9 0aleriana o//icinalis
ist - 7olium
&an < no" 9 0iola tricolor 2eiji trn T 3nonis spinoza
&obriica9 .lecoma ederacea
Plo0 - 7ructus
Artioka 9 $Onara scolumus Ko"u9ne"u 9 $apsella bursa past.
@eli slez T Altaea o//icinalis <va 9 ?eucrium montanum Anis 9 ;impinella anisum
@okvica 9;lantago lan ] lmajor 5antarion 9 KOpericum per/oratum &ivlja jabuka 9 Aalus silvestris
@orovnica 9 0accinium mOrtillus 5iica 9 =rOtrae centaurium &ivlja kruka T pOrus piraster
@reza9 @etula alba 5okotac T Aelilotus o//icinalis &ren T cornus mas
@rljan T edera eliF Liajevica T Kieracium pilosella .log 9 $rataegus oFOacanta
$eler 9 Apium graveolens Aajkina duica 9 ?Omus serpOl. 5im 9 $arum carvi
$rni &ud T Aorus nigra ;asuljevina T paseoli legument 5leka 9 Luniperus communis
$rni slez9 Aalva sOlvestris ;elen 9 Artemisia absintium 5orijandar T coriandrum sativum
4aj crni T tea sinensis ;etrovac 9 Agrimonia eupatoria Lan T linum usitatissinum
4aj zeleni T tea sinensis ;odubica 9 ?eucrium camaedrOs Aajoran 9 3riganum majorana
.log 9 $rataegus oFOacanta #astavi" 9 =Quisetum arvensa Airoija 9 Anetum graveolens
.ujina ?rava T SilObum marian. Sitnica 9 Kerniaria glabra Aora 9 Goeniculum vulgare
<mela 9 viscum album ?imijan 9 ?Omus vulgaris !ipak 9 $Onosbati /ructus
Lagoda T Gragaria vesca ?roskot 9 ;olOgonum aviculare
5opriva 9 %rtica dioica 0idova trava T =uprasia o//.
Fora - CorteA
5upina 9 #ubus /ructiosus 0ranilovka 9 3riganum vulgare Krast T Quercus corteF
Lovor 9 Laurus nobilis 2dravac9.eranium macrorrizum 5ruina 9 #amnus /rangula
Aaslaak 9 ?araFacum o//icinale
Aaslina list T 3lea europeae
0rba T saliF alba
!a.no - Civersa
Aatinjak 9 Aelissa o//icinalis
1ana 9 Aenta piperita 3ra 9 Luglans regia 5ukuruzna svila9 AaOdis stigma
89