F r a g m e n t a p h i l o s o p h i c a I

Al en Badju - posl ednj i maoi sta

meu francuski m f i l ozof i ma
Er i k E i ma n
Pre 11. septembra 2001. za francuskog filozofa Al ena
Badjua (Alain Badiou) j edva da j e bil o ko uo i zvan
Francuske. Nj egovo gl avno delo Bi e i dogaaj " koje
j e napi sao j o 1988. godi ne poj avil o se tek pre par
godi na u engl eskom i nemakom prevodu. Badj u j e,
meuti m, danas j edan od najitanijih novi h" fi l ozofa
u svetu, i to je injenica koja i st ovremeno mnoge udi i
zabrinjava, posebno zbog njegove bespot edne kritike
demokratije". Dananj i neprijatelj se ne zove imperija
ili kapital . To je demokratija", gl asi j edna od Badj uo-
vi h karakteri sti ni h tvrdnj i o demokratij i, koj om j e
i ek pot puno ushi en. Demokrati j a j e, prema njemu,
zal oena vel i kom bi zni su i danas se ne moe praviti
razlika i zmeu kapital istikog sveta, moi bogat i h itd.
i demokratske forme drave. Sve Zapadne vrednost i to-
lerancije prema al ternati vni m kul t urama i potovanj e
Drugog dobro se dre samo ukol i ko druge kul ture ne
uzdrmavaj u sistem. Ako ne, onda dol azi do rata te su
stoga vel i ki i uasni ratovi u Avgani st anu i Iraku za-
pravo ratovi za demokratij u. Postoj i oi gl edna veza",
Badju posl edi no tvrdi, i zmeu rata i demokratij e."
Svoj om provokati vni m stavovi ma Badj u sve vi e fasci-
nira i rasruje.
Novembar, sreda uvee. U vel i ku salu Vi e normal ne
kole (cole normale suprieure) u Pari zu, u ulici Ul m,
an-Mari j e stigao meu prvi ma. Profesor knj i evnosti
u gimnazij i u Val -de-Marnu, star 32 godi ne, ostavlja uti-
sak bistre osobe; ne glasa, ne bori se akti vno, ne uzi ma
uea u egzal ti rani m di skursi ma. Postao j e, meut i m,
potovalac j ednog pot omka onog vremena kada su vla-
[ 1 7 7 ]
dal e teorije: Al ena Badjua, sedamdesetogi nj aka, da-
vno i zbruenog u koli Al ti sera i Lakana, poznavaoca
Lenj i na i Mal armea, posl ednj eg maoi st i kog filozofa
u Francuskoj . Prvi put me j e ovde", kae an-Mari ,
doveo j edan moj kolega. Badju pokazuj e svet onakvi m
kakav j este, ne onakvi m kakvi m bi smo mi eleli da j e-
ste. Kae da politika stoji iza svega, da j e sve povezano
sa pol i ti kom. " Za pet godina, an-Mari nije propustio
nij ednu seansu a bel eke hvata u sveske: Govori stvari
koje me podst i u na razmiljanje i i mam utisak da ih
govori za mene. "
e z d e s e t o s m a d o g a a j n i u d a r "
Al en Badju se uvek razl i kovao po pol i ti kom radika-
l i zmu i po koncepcij i koja nije bila nuno najbolji nai n
da se r azume njegova mi sao. Ipak, pre nekol i ko godi na
doi veo j e zakasnel u slavu. Nj egov semi nar svakog me-
seca privlai tri do etiri stotine ljudi, oml adi nu, stare
l eviare, nauni ke, l ekare, radni ke. Na njega se pozi va
nova generacij a srodni h fi l ozofa (kao to su Sl ovenac
Slavoj i ek, Francuz Medi Belaj Kasem). Nakon smrti
aka Deri de postao j e nova inkarnacij a francuske f i l o-
zofije na amer i ki m uni verzi teti ma, onakve kakvu vol i
ameri ka l evi ca - filozofija koja rui grani ce. To je lu-
dilo!" zapanj en j e Al en Fi nkel krot. Tamo ga smatraj u
vel i ki m uitelj em miljenja. to vi e Amer i ka postaje
desniarska to vi e njeni univerzitetski kampusi streme
levici. On j e ak pozvan na turnej u po Austral ij i!" Sve
vee oduevljenje na koje nail azi izaziva, naravno, bes
i gnuanje svi h oni h koji veruj u da su definitivno poko-
pali marksi sti ku mi sao.
Filozofsko-politiki paradoks: 70-ih godi na ekstre-
mna levica, i zborni patulj ak, bila j e mest o intelektual-
nog vrenja gde su se susretal i Sartr, Del ez, Bart, Fuko,
( 1 7 8 ]
Solers i drugi . Sada kada j e postal a i sti nski akter na
i zbori ma, njeni su nomi novani mi sl i oci (Antoni o Ne-
gri, Dani el Bensai d, ak Ransijer, Etjen Balibar, Al en
Badju), dal eko od toga da steknu isti ugl ed. Al i Badj u se
unutar te grupe razlikuj e na vi e nai na. On j edi ni sve-
sno tei ka statusu uitelja miljenja" (mai tre f pen-
ser"), kao to su bili njegovi uzvi eni prethodni ci . On
j edi ni veruj e u postojanje apsol utne istine", nasuprot
dekonstrukcij i" post moder ni zma. Konano, j edi ni j e
istinski pri onuo na razrai vanj e kompl et nog fi l ozo-
fskog sistema, kao u stara Hegel ova vr emena.
Badju puno pie, autor j e romana, pozori ni h ko-
mada, pol emi ki h eseja, svoj si stem i znosi u dva vel i ka
toma - Bie i dogaaj " (1988) i Logi ka svetova" (2006)
- ilustrujui krajnje raznol i ke pri mere kao to su bitka
kod Gaugemel e u 4. veku pre Hrista, opis j edne mani fe-
stacije na Trgu republike, urbani sti ki pl an Brazilije ili
matemati ke teoreme. Badju mat emat i ku smeta u srce
svoje misli: oslanja se na teoriju skupova, tvrdi daj e sva
realnost mnot vo" i da j e nepostoj ana", da se istina
uvek sastoji u otkrivanj u nepostoj anosti" koja podri va
celokupno stanje to se onda zove dogaaj " a njegov
nastup se moe ti cati kako umet ni kog i naunog polja,
tako i pol i ti kog. Mr zi m te mi l i tante, ne bi h ni kada
mogao da shvati m one koji se, kao on, uasavaj u libe-
ralne dananj ice. Meut i m, Bie i dogaaj " j e remek
delo, knjiga u pl atonskom duhu kri stal ne j asnoe", kae
ari Ramon, profesor filozofije u Bordou.
Pred t i m hi perf ormal i zmom, ital ac ostaje pomal o
razoruan. Badj u i nae vodi rauna o t ome da se na
svojim semi nari ma ili svoj im kr ai m knj i gama obraa
iroj publici. Al i svi njegovi spisi zadravaj u apstraktni
karakter koji kri zabranu postavlj enu pre 25 godi na
na isuvie i skonstrui sane sisteme. Kada sam, t okom
[ 1 7 9 ]
8o-i h, bi o student na Vioj normal noj koli, odbaci val o
se sve to j e bilo sistem: marksi zam, froj dizam, struk-
tural i zam", sea se Kenten Mej asu, ml adi filozof bli-
zak Badjuu. U i me antitotalitarizma objanjavalo nam
se da to ne moe vodi ti ni em dr ugom do gul agu, da
j e pot raga za Dobr i m sama bi l a poet ak zla". Godi ne
1994. Al en Badj u j e publ i kovao Eti ku", napad na taj
pretpostavl j eni kraj ideologija. Di skret no publ i kovan,
esej j e u meuvr emenu postao mal i best-seler. To j e
knjiga koja j e puno krui l a meu profesori ma filozofije,
studenti ma i j avni m borci ma", pri meuj e Zer om Vi dal ,
osni va i zdavake kue Amst erdam", koji j e pratio nje-
gov semi nar.
Al en Badju ne krije da je njegova met a upravo taj ,,an-
titotalitarni" pokret koji se protee od Andr e Gl i ksmana
do Fransoa Fi rea i koji se, esto dol azei sa l evi ce ili
ekstremne levice, kako kae sabrao u demokrat skom
poretku". To su ljudi koji imaj u probl emat i an odnos
sa svoj om prol ou. to se mene tie, j a sam odan". On
j e se s am vesel o brkao u pol i ti kom bakrau" kakav
j e bio univerzitet Vansen 70-ih godi na. Tu j e vl adao op-
skurnom grupi com maoi sta Unij om za izgraivanj e
marksistiko-l enj inistike stranke" (Union pour la
construction d'un parti marxiste-lniniste, UCPML)
i ostao j e pupanom vr pcom vezan za taj peri od. Iz
l inog i skust va s am vi deo kako su novi f i l ozof i " (B.
Levi, A. Gl i ksman, A. Fi nkel krot, pri m, prev.) i zmi sl i l i
itav i ntel ektual ni di spozi ti v s ciljem da l egi ti mi u bru-
talan reakci onarni povrat ak koji j e usl edi o nakon crve-
nih t renut aka sredi nom 60-ih, ije j e i me u Ki ni bil o
Kul turna revolucija", u Ameri ci otpor vi j et namskom
ratu" a u Francuskoj maj ezdeset osme", pie u Logi ci
svetova".
Kul turna revolucija, maj ezdeset osme: Badju j e tu
( 1 80 )
F r a g m e n t a p h i l o s o p h i c a I
pri sutan cel i m svoj i m bi em. Nije sluajno to j e njegov
koncept dogaaj a" nai ao na takav odj ek kod borbeni h
aktivista: ezdeset osma j e za njega dogaaj-utemeljiva.
Dogaaj ni udar", kae. Ml adi profesor filozofije, sin
poznatog socij aliste (njegov otac, gradonael ni k Tu-
luza, naputa socij alistiku partiju (SFIO) zbog rata u
Al i ru) i znenada zapoinj e krstarenj e po f rancuski m
fabri kama. Organi zuj e akcije, di e pesni cu u sal ama za
predavanj e svoj ih kol ega u Vansenu osumnj i eni h za
odstupni tvo, fi zi ki preti oni ma koji hoe da napuste
UCPML - Badju j e vi sok, snaan, ni kad se nije plaio
batinanja. Oko 1975-1976. godine on se, meut i m, vraa
filozofskom radu. Uvi anj e poraza? Ni ko ne optuuj e
za tragedij u poraza j er vi e ni ko o t ome ne pie. Dol i
smo do krajnjih grani ca praksi koj e su osui vane na
propast, ali se probl em nije promeni o: ta j e pol i ti ka
emancipacij e"?
Umai konsezusu
Nat rag u ul i cu Ul m. Al en Badju koraa ka govor-
nici, stamen, sede kose, obuen u beo demper koji ga
podsea na raelijanca. To j e zbog treme. Jedno vr eme
sam oblaio bel o odelo". St al oeni m i mel odi ni m gla-
som, gl asom stare Francuske l epi h etvrti , podsea na
naslov svog semi nara: Orijentisati se u misli, orijenti-
sati se u postojanju", Opti princip provi zornog moral a
u dezorij entisana vremena". Pod t i m r azume istraja-
vanje na tvrdnj ama o egzistenciji koja i zmi e konsen-
zusu", oslanjanje na Dekart a kako bi pot vrdi o postoja-
nost" i pouzdanost" svoje misli.
Guru l evi ara? Vr emenom j e UCPML post al a Ba-
(djuova politika organizacij a koja eli da ostane verna
dogaaju" komuni zma, organizacija iji j e on mentor.
Kao to i dalje ita Robespijera, Maoa i Lenj ina i dalje
( 1 8 1 )
V S a b l a s t i k a p i t a l i z m a i s o c i j a l i z m a
182
prel azi preko rtava gul aga i Kul t urne revolucije uz
opasku da ne treba baciti dete s prlj avom vodom".
Pri meuj e da isti oni koji se zgraavaj u nad nasilj em
egal i taraca" (razumeti : revolucionara), ostaju nezai n-
teresovani za nasilje neegal i taraca" u l i beral nom po-
retku. Danas demokratij a nije nita drugo do instru-
ment propagande kapi tal i zma i svako to dobro zna. U
umet nost i ili u nauci, pravil o vei ne ne funkci oni e.
Zato ga pri meni ti u politici? Uostal om, kada islamisti
dobiju izbore, kae se: a ne, to nije dobra veina". Po-
stoji li reenje za promenu? Ne. Treba se navi i na to
da, u politici kao i u naukama, i zvesni probl emi trae
svoje reenje vekovi ma. To j e danas pitanje drave." ta
bi trebalo raditi dok se eka - to ne kae.
On prezi re demokrati j u i uznemi rena s am kada
vi di m fascinaciju nj ime kod oml adi ne koja vi e nema
uitelja miljenja", srdi se filozofkinja Mi r i am Revo
d'Alon, koja j e s njim ukrsti l a maeve put em l anaka.
Jer igrajui ul ogu oveka koji prezire demokratski ma-
terijalizam" vr emenom j e sebi stvarao neprijatelje. Nj e-
gov esej o svet om Pavlu kao osni vau uni verzal i zma"
obezbedi o mu j e ot ar napad Bernara Levij a, bi veg
efa j edne druge maoi st i ke grupe i z sedamdeset i h
(koji se u meuvr emenu dao na izuavanj e j udai zma),
za kojeg j e to bi o nai n da se negiraju j evrej ske osnove
hri anstva. Prol og prol ea j e njegov poslednj i esej
Okolnosti 3" (Circonstances 3"), posveen j evrej skom
pitanju, l ansi rao i vu pol emi ku tokom koje ga j e an-
Klod Milner, drugi eks-maoista, nazvao antisemitom. Ba-
dju u spisu odbacuj e pretvaranj e rei Jevrej " u svetog
oznaitelja"; preporui vao j e istu vrstu egal i tari sti ke
i uni verzal i sti ke" reakcij e spram ant i semi t i zma i an-
tiarapskog ili ant i crnakog rasizma.
Ali, i ako i ma neprijatelje, Badju nije formi rao kl an
F r a g m e n t a p h i l o s o p h i c a I
na f rancuskom uni verzi tetu. Badj u j e i zuzet no vel i ki
filozof j er j e konst rui sao sistem. Nj egove pol i ti ke po-
zicije, meut i m, za mene ne predstavljaju nita." kae
David Rabuen, ml adi profesor na Vi sokoj koli. Ne
sl aem se po pitanju emanci patorni h vrednost i terora",
dodaje Kent en Mej asu, al i sam se upusti o u j edan
si stematski poduhvat i vel i ka zasl uga Badj ua j este u
tome to pokazuj e kako filozofski si stem nije zastareo".
Na krajnjoj l evici, s druge strane, ale zbog mi sl i za-
tvorene u sebe samu", odseene od istorije, skoro ma-
gijske i koja jeftino tedi pitanje vlastitih angaovanj a".
Konano, za Al ena Fi nkel krota, to j e najnasilnija fi -
lozofija, si mpt om povrat ka radi kal nosti i ruenj a an-
titotalitarizma". Ovde se moda krije duboki znaaj
kasnog uspeha poslednj eg maoiste": poraz j edne anti-
totalitarne misli koja j e, izriui smrt svi m utopij ama,
zavrila j aanj em najradikalnijih meu njima.
NI N, 14. 6. 2007. (Libration, 2007)
[ 1 8 3 ]