www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
KODEKS
POSLOVNE ETIKE
("Sl. glasnik RS", br. 1/2006)

I OSNOVNE ODREDBE
Oblast primene
lan 1
Kodeksom poslovne etike (u daljem tekstu: Kodeks) utvruju se principi i pravila poslovne etike koji
obavezuju privredne subjekte, lanove privredne komore, zaposlene, lanove organa i lica angaovana po
ugovornom osnovu u privrednom subjektu.
Kodeks obavezuje privredni subjekt, njegove ogranke (filijale) i zavisna drutva.
Strani privredni subjekti koji posluju na teritoriji Republike Srbije i drugi uesnici u privrednom ivotu duni
su da se pridravaju odredaba ovog kodeksa.
Kodeks se primenjuje i na sluajeve poslovanja stranog privrednog subjekta na domaem tritu putem
trgovinskih putnika, kataloga, interneta i dr.
Principi i pravila poslovne etike
lan 2
Potovanje principa i pravila poslovne etike podrazumeva, ali se njima ne ograniava, sledea naela:
1. profesionalno obavljanje poslovne delatnosti;
2. savesno i potpuno preuzimanje i izvravanje obaveza i odgovornosti;
3. obavljanje privredne delatnosti na nain kojim se ne ugroava profesionalni ugled;
4. korienje doputenih sredstava za postizanje poslovnih ciljeva;
5. potovanje propisa o nespojivim poslovima;
6. uvanje poslovne tajne;
7. izbegavanje sukoba izmeu linih i interesa privrednih subjekata;
8. obavljanje poslovnih aktivnosti na nain kojim se ne nanosi teta postojeim akcionarima, lanovima ili
ortacima;
9. obavljanje poslovnih aktivnosti koje poveavaju vrednost kapitala privrednog drutva;
10. uzdravanje od korienja politikog uticaja ili pritiska radi ostvarivanja poslovnih ciljeva;
11. ostvarivanje poslovne saradnje sa drugim privrednim subjektima bona fide;
12. reavanje sporova sa poslovnim partnerima putem pregovora ili posredovanja, uz nastojanje da se
nastave poslovni odnosi;
13. potovanje prava intelektualne svojine;
14. obavljanje poslovne aktivnosti u skladu sa propisima o zatiti i unapreenju ivotne sredine;
15. uvaavanje standarda poslovne etike i doprinos daljoj afirmaciji morala u poslovnim odnosima.
Svrha Kodeksa
lan 3
Cilj Kodeksa je:
1. da doprinese obavljanju poslovnih aktivnosti privrednih subjekata u duhu poslovnog morala, dobrih
poslovnih obiaja i naela savesnosti i potenja,
2. da omogui transparentnost poslovanja privrednih subjekata.
Obavljanje poslovnih aktivnosti u skladu sa zahtevima poslovne etike i standardima poslovnog morala,
deo je poslovne politike svakog lana Privredne komore Srbije i njegov doprinos afirmaciji poslovnog
morala.
Lica na koja se Kodeks odnosi
lan 4
Principi i pravila poslovne etike obavezuju sve zaposlene u privrednim subjektima iz lana 1. ovog
kodeksa, predsednike i lanove upravnog i izvrnog odbora, nadzornog odbora, odbora revizora kao i sva
lica koja su za obavljanje neke delatnosti u ime privrednog subjekta angaovana na osnovu ugovora.
lanovi upravnog i izvrnog odbora direktora usklauju svoje ponaanje i sa odredbama Kodeksa
korporativnog upravljanja.
Odnos prema zakonima i drugim kodeksima
lan 5
Kodeks ne utie na primenu zakona kojima su regulisani status i prava i obaveze privrednih subjekata iz
lana 1. ovog kodeksa i zajedno sa Kodeksom korporativnog upravljanja predstavlja osnov poslovne
politike privrednih subjekata, lanova Privredne komore Srbije.
Odgovornost lica iz lana 4. za nepotovanje Kodeksa postoji nezavisno od odgovornosti predviene
zakonima koji se na njih primenjuju i bie sankcionisana.
Primena Kodeksa
lan 6
Kodeks je jedinstven akt i primenjuje se na teritoriji Republike Srbije i pred svim sudovima asti privrednih
komora zavisno od njihove nadlenosti.
Povredom pravila poslovne etike smatrae se svako postupanje suprotno potovanju naela iz lana 2.
ovog kodeksa, postupanje koje je u suprotnosti sa pravilima ovog kodeksa, kao i svako drugo postupanje
koje se, prema optem uverenju koje vlada u privredi i drutvu, smatra povredom poslovne etike.
Posebnu brigu o potovanju pravila Kodeksa imaju privredne komore, profesionalna udruenja i
organizacije za zatitu potroaa.
U cilju zatite poslovne etike subjekti iz prethodnog stava preduzimaju mere u cilju podizanja poslovnog
morala, delujui pre svega na uesnike u poslovnom odnosu, kao i na stvaranje javnog mnjenja u cilju
osude sluajeva povrede poslovne etike.
Postupak za zatitu poslovne etike
lan 7
Postojanje povrede pravila poslovne etike utvruju nadleni organi privrednih subjekata, odnosno sudovi
asti privrednih komora u Republici Srbiji prema nadlenosti definisanoj Zakonom o privrednim komorama
i pravilnicima o sudovima asti privrednih komora.
Zatitu poslovne etike moe zahtevati, odnosno postupak za zatitu poslovne etike moe pokrenuti lice
koje ima na Kodeksu zasnovan interes, lan privredne komore, lica ovlaena Pravilnikom o Sudu asti,
subjekt koji uestvuje u prometu, kao i svaki potroa i korisnik usluga.
Znaenje pojedinih termina
lan 8
Termini koji se koriste u ovom Kodeksu imaju sledee znaenje:
1. Moral oznaava skup normi (pravila) koje reguliu ponaanje ljudi usmeravanjem na ostvarenje nekog
dobra, a koje se spontano stvaraju i autonomno prihvataju u drutvenoj zajednici.
2. Poslovna etika oznaava one moralne norme (pravila) koja vae u poslovnim odnosima; obuhvata
principe i standarde, spontano nastale ili postavljene, zasnovane na moralnoj vrlini i profesionalnom
dobru, kojima se ureuje ponaanje lica iz lana 4. ovog kodeksa.
3. Delatnost privrednog subjekta podrazumeva obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti.
4. Konkurent je fiziko ili pravno lice koje obavlja istu ili slinu delatnost na tritu sa ciljem sticanja dobiti.
5. Potroa je lice koje kao krajnji korisnik kupuje proizvod ili koristi uslugu drugog privrednog subjekta.
II OSNOVNA NAELA
Naelo line odgovornosti
lan 9
Privredni subjekt postupa u skladu sa odredbama Kodeksa i odgovara za njegovu povredu, kao i za
prikrivanje neetikog ponaanja drugih.
Nepotovanje zahteva poslovne etike jednog privrednog subjekta ne oslobaa druge subjekte iste
obaveze u tom poslovnom odnosu.
Naelo zakonitosti poslovanja
lan 10
Etiko ponaanje u poslovnim aktivnostima zasniva se na potovanju zakona, drugih propisa, ugovora
izmeu privrednih subjekata i obiaja.
Nije dozvoljeno podstrekavanje na nepotovanje zakona i prikrivanje povreda zakona.
Poslovanje privrednog subjekta mora biti usklaeno sa vaeim zakonima i propisima Republike Srbije.
Privredni subjekt je duan da potuje domicilne zakone, pravila i obiaje na svim teritorijama na kojima
posluje.
Naelo savesnosti i potenja
lan 11
U zasnivanju poslovnih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza privredni subjekt je duan da se pridrava
naela savesnosti i potenja.
Zabrana zloupotrebe prava
lan 12
Zabranjeno je vrenje prava iz poslovnih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili
priznato.
Potovanje poslovnih partnera
lan 13
Privredni subjekti su duni da u poslovnim odnosima iskau potovanje i uvaavanje.
Voenje pregovora
lan 14
Poslovna etika nalae da privredni subjekt upuuje ponude i pristupa voenju pregovora samo ako ima
nameru da zakljui ugovor.
Smatra se da nije postojala namera za zakljuenje ugovora ako je privredni subjekt odustao od
zakljuenja ugovora bez opravdanog razloga.
Sastavljanje ugovornih odredaba
lan 15
Prilikom zakljuenja ugovora privredni subjekt je duan da saini ugovorne odredbe na nain koji ne
ostavlja sumnju u pogledu njihovog smisla i znaenja.
U sluaju kad je ugovor zakljuen prema unapred odtampanom sadraju (tipski ugovori), ili kada je
ugovor na drugi nain pripremljen i predloen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumaie se u
korist druge strane.
Nisu u skladu sa poslovnom etikom elementi ugovora koji su nametnuti putem tipskih ugovora,
korienjem teke ekonomske situacije, pretnje, prevare ili dovoenjem u zabludu, ako dovode do
naruavanja ravnopravnog poloaja ugovornih strana.
Suprotni poslovnom moralu smatrae se i sastojci ugovora koji nisu u srazmeri sa poslovnim rizikom koji
se ugovorom preuzima.
Zabrana zakljuivanja fiktivnih i simulovanih ugovora
lan 16
Ugovorni odnosi moraju odraavati stvarni predmet poslovnog odnosa.
Fiktivni i simulovani ugovori nisu dozvoljeni.
Dunost ispunjenja obaveza
lan 17
Privredni subjekt je duan da odgovorno izvrava zakonom ili ugovorom utvrene obaveze.
Izvravanje obaveza i ostvarivanje prava
lan 18
Privredni subjekt je duan da u izvravanju obaveza iz svoje profesionalne delatnosti postupa sa
poveanom panjom prema pravilima struke i obiajima - panja dobrog strunjaka.
Privredni subjekt je duan da se u ostvarivanju svog prava uzdri od postupaka kojima bi se otealo
izvrenje obaveza druge strane.
Mirno reavanje sporova
lan 19
Privredni subjekt je duan da u sluaju spora pokae spremnost da se spor rei dogovorom, kako bi se
poslovna saradnja nastavila.
Sporovi se mogu reavati pregovorima, posredovanjem ili mirenjem.
Ukoliko se spor ne rei na neki od predvienih naina, moe se reavati u postupku pred arbitraom ili
sudom.
III UNUTRANJI ODNOSI U PRIVREDNOM SUBJEKTU

Glava I
PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
Zabrana diskriminacije
lan 20
Odnosi meu zaposlenima zasnivaju se na potovanju ljudskog dostojanstva i uvaavanju ljudskih prava.
Prilikom zasnivanja ili u toku trajanja radnog odnosa, lica na koja se odnose odredbe Kodeksa uivaju
jednaka prava i ne mogu biti ogranieni u ostvarivanju svojih prava bez obzira na pol, rasu, boju koe,
jezik, veroispovest, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, lanstvo u
politikim i sindikalnim organizacijama, imovno stanje, roenje ili drugi status.
Pravo na zdrav radni prostor
lan 21
Zaposleni imaju pravo na ist i zdrav radni prostor i zatitu na radu.
Zaposleni se ne mogu izlagati zdravstvenim i drugim rizicima ukoliko im se ne prue odgovarajue
informacije, obuka i osiguranje od posledica takvih rizika.
Zatitu na radu u skladu sa odgovarajuim propisima obezbeuje privredni subjekt.
Nepotovanje obaveza iz st. 1-3 ovog lana povlai odgovornost.
Zabrana upotrebe narkotika i alkohola
lan 22
Zabranjeno je uzimanje narkotika i alkohola za vreme obavljanja poslova i radnih zadataka.
Pravo na struno usavravanje
lan 23
Privredni subjekt iz lana 1. Kodeksa zapoljava lica sa odgovarajuom strunom kvalifikacijom.
Privredni subjekt ulae u struno usavravanje zaposlenih i stvara podsticajne uslove za kreativan rad, u
skladu sa svojim mogunostima
Pravo na zaradu i ogranieno radno vreme
lan 24
Zaposleni za svoj rad ima pravo na zaradu ija se visina utvruje u skladu sa propisima, a prema radnom
uinku, kvalifikacijama, iskustvu, uslovima i vremenu rada.
Radno vreme se usklauje sa zakonskim odredbama, a sva odstupanja se definiu ugovorom o radu.
Zarade i naknade za rad se isplauju na vreme i u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom
i ugovorom o radu.
Potovanje politikih prava zaposlenih
lan 25
Zaposleni i lanovi organa imaju pravo da aktivno uestvuju u politikom ivotu, van radnog vremena i
izvan radnog mesta.
Privredni subjekt ne sme dozvoliti da se pretnjom primene sankcija, pritiskom ili obeanjem nagrade utie
na zaposlene, lanove organa ili lanove njihovih porodica da se ulane u politike partije, da daju
podrku nekom politikom kandidatu, da finansijski ili na koji drugi nain uestvuju u kampanji politike
stranke, pokreta ili grupe.
Ostvarivanje prava na rad i drugih prava po osnovu rada ne sme se uslovljavati politikim angamanom.
Zabrana korienja slubenog poloaja u politike svrhe
lan 26
Zabranjeno je koristiti slubeni poloaj u privrednom subjektu ili imovinu privrednog subjekta radi pruanja
politike podrke nekom kandidatu, politikoj stranci, pokretu ili grupi.
Nije dozvoljeno zaposlenom i lanu organa privrednog subjekta da istiu svoj status u privrednom
subjektu kada istupaju u ime politike stranke, pokreta ili grupe.
Sindikalno organizovanje i delovanje
lan 27
Odredbe Kodeksa o politikom delovanju ne odnose se na sindikalno organizovanje i delovanje.
Odsustvo zbog politikih obaveza
lan 28
Zaposleni ili lan organa privrednog subjekta koji obavlja politiku funkciju ili aktivnosti koje zahtevaju
odsustvo sa posla ima pravo na odsustvo bez naknade.
Ako aktivnosti iz stava 1. ovog lana utiu na kvalitet obavljanje posla od pomenutih lica se moe uz
obrazloenje traiti da odlue da li e zadrati radni status u privrednom subjektu ili e obavljati politike
funkcije i aktivnosti.
Prava zaposlenih u sluaju povrede zakonskih ili ugovornih prava
lan 29
U sluaju povrede zakonskih ili ugovornih prava, zaposleni ili lice angaovano po ugovornom osnovu ima
pravo i obavezu da pokrene postupak unutar privrednog subjekta.
Ukoliko spor iz stava 1. ovog lana ne bude reen, zaposleni ili lice angaovano po ugovornom osnovu
ima pravo da se obrati sindikatu i svoja prava zatiti pred sudom.
Zatita informacija o zaposlenima
lan 30
Podaci o zaposlenima predstavljaju poverljive podatke i uivaju posebnu zatitu.
Podaci o kandidatima za radna mesta mogu biti korieni samo u svrhu zapoljavanja.
Zaposleni imaju pravo da budu obaveteni o postupcima prikupljanja i nainu upotrebe informacija o njima
i njihovim aktivnostima tokom radnog odnosa.
Podaci o zaposlenima ne mogu biti saopteni treim licima, osim za potrebe postupka koji se vodi pred
nadlenim organom i samo na osnovu slubenog naloga.
Zatita lica sa trajnim ili privremenim posebnim potrebama
lan 31
Osobe sa trajnim ili privremenim posebnim potrebama pri zapoljavanju, obavljanju radnih obaveza i
ostalih aktivnosti imaju, uz potovanje i uvaavanje njihovih posebnih potreba, ista prava kao i ostala lica.
Glava II
POLOAJ LANOVA ORGANA PRIVREDNOG SUBJEKTA,
ZAPOSLENIH I LICA ANGAOVANIH NA OSNOVU UGOVORA
Fiducijarna dunost prema privrednom subjektu
lan 32
Direktori, lanovi upravnog, izvrnog i nadzornog odbora, lanovi odbora revizora, interni revizor, lica
kojima je povereno zastupanje privrednog subjekta, lanovi privrednog drutva (ortaci, komplementari,
komanditori, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari) imaju dunost da postupaju u
najboljem interesu privrednog subjekta.
Dunost savesne poslovne procene
lan 33
Lica iz lana 32. ovog kodeksa duna su da u tom svojstvu izvravaju svoje poslove savesno, sa panjom
dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog subjekta.
Ova lica duna su da svoju procenu zasnivaju na informacijama i miljenjima strunjaka za odgovarajuu
oblast, za koje postoji uverenje da su savesni i kompetentni.
Sukob interesa
lan 34
Lica iz lana 32. ovog kodeksa duna su da poverene poslove vre tako da interes privrednog subjekta ne
podrede privatnom niti da meu njima izazovu sukob.
Sukob interesa postoji kada lice iz lana 32. donosi odluku ili utie na donoenje odluke kojom se njemu ili
povezanim licima stvara imovinska ili neimovinska korist, ne postupajui iskljuivo u najboljem interesu
privrednog subjekta.
Lini interes
lan 35
Lini interes postoji kada lice iz lana 32. korienjem svog poloaja moe uticati na odluke i pravne
poslove privrednog subjekta kojima bi ostvario korist za sebe ili drugog, stekao neko pravo ili pogodnost ili
na bilo koji nain interesno pogodovao sebi ili drugom.
Smatra se da lini interes postoji ako je lice iz lana 32. ovog kodeksa ili lan njegove porodice:
1. ugovorna strana u pravnom poslu sa privrednim subjektom;
2. u finansijskom odnosu sa licem koje zakljuuje ugovor sa privrednim subjektom, neki drugi pravni
posao, ili za njega obavlja neku radnju, ili ima finansijski interes u tom ugovoru, poslu ili radnji, na osnovu
kojih se razumno moe oekivati da bi uticali na njegovo postupanje suprotno interesu privrednog
subjekta;
3. pod kontrolnim uticajem strane koja zakljuuje pravni posao sa privrednim subjektom ili za njega
obavlja neku radnju, ili je pod kontrolnim uticajem lica koje ima finansijski interes u tom pravnom poslu ili
radnji, tako da se osnovano moe oekivati da bi uticali na njegovo postupanje suprotno interesu
privrednog subjekta.
lanovima porodice iz stava 2. ovog lana smatraju se:
1. brani drug, odnosno roditelji, brat ili sestra tog branog druga;
2. dete, roditelji, brat, sestra, unuk ili brani drug bilo koga od ovih lica;
3. krvni srodnik u pravoj liniji i u pobonoj liniji do drugog stepena srodstva, usvojilac i usvojenik, srodnik
po tazbini zakljuno sa prvim stepenom;
4. druga lica koja sa tim licem ive u zajednikom domainstvu.
Lica iz stava 2. ta. 2. i 3. i stava 3. ovog lana smatraju se povezanim licima u smislu ovog kodeksa.
Obaveza izbegavanja sukoba interesa
lan 36
Lice iz lana 32. ovog kodeksa, duno je da izbegava sukob interesa, a naroito da:
1. ne koristi imovinu privrednog drutva u linom interesu;
2. ne koristi poverljive informacije u privrednom drutvu za uveavanje line imovine ili imovine drugih lica;
3. ne zloupotrebljava poloaj u privrednom subjektu za uveavanje line imovine ili imovine drugih lica.
Odobrenje pravnog posla u sluaju sukoba interesa
lan 37
Lice koje zakljuuje pravni posao sa privrednim subjektom ne povreuje pravilo o zabrani sukoba interesa
ako su pravni posao u dobroj veri odobrili lanovi tog drutva, lanovi upravnog odbora ili skuptina
akcionara.
Odobrenje iz stava 1. ovog lana punovano je ako su lanovima drutva, lanovima upravnog odbora ili
akcionarima koji o tome odluuju predoene ili poznate sve materijalne injenice povezane sa linim
interesom.
Ne smatra se da je povreena zabrana sukoba interesa ako se dokae da je pravni posao u vreme
zakljuenja ili u vreme izvrenja bio u interesu privrednog subjekta.
Nitav je pravni posao u kome postoji sukob interesa a koji nije odobren u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana,
ili za koji nije pruen dokaz iz stava 3. ovog lana.
Zabrana konkurencije
lan 38
Lica iz lana 32. ne mogu direktno ili indirektno biti angaovana u drugom privrednom subjektu
konkurentske delatnosti, osim ako za to dobiju odobrenje u skladu sa lanom 37. ovog kodeksa.
Zabrana iz stava 1. ovog lana naroito podrazumeva:
1. zaposlenje;
2. svojstvo preduzetnika;
3. svojstvo ortaka ili komplementara;
4. svojstvo kontrolnog lana ili akcionara;
5. svojstvo lana organa drutva;
6. svojstvo zastupnika drutva;
7. svojstvo likvidacionog upravnika drutva;
8. ugovorno ovlaenje za upravljanje poslovima privrednog subjekta.
Osnivakim aktom privrednog subjekta moe se odrediti da zabrana iz st. 1. i 2. ovog lana vai i posle
prestanka navedenih svojstava, za vreme ne due od dve godine.
Posledice povrede zabrane sukoba interesa i zabrane konkurencije
lan 39
Povreda zabrane sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom subjektu, pored prava na
naknadu tete i pravo da se:
1. poslovi koje lice izvri za svoj raun priznaju kao poslovi izvreni za raun privrednog subjekta;
2. svaki novani iznos koji je ostvaren od poslova koji su obavljeni za raun tog lica preda privrednom
subjektu;
3. sva potraivanja koja proizlaze iz posla izvrenog za raun tog lica, ustupe privrednom subjektu.
Prava koja privrednom subjektu pripadaju na osnovu stava 1. ovog lana moe ostvarivati sam privredni
subjekt, lan ili akcionar tog subjekta koji ima ili zastupa najmanje 5 % osnovnog kapitala drutva, u roku
od 60 dana po saznanju o uinjenoj povredi, a najkasnije u roku od tri godine od dana kada je povreda
uinjena.
uvanje poslovne tajne
lan 40
Lica zaposlena u privrednom subjektu, lanovi njegovih organa i sva druga lica koja na osnovu ugovora
obavljaju neku delatnost u ime i za raun privrednog subjekta duna su da uvaju poslovnu tajnu do koje
su doli u vrenju posla.
Poslovnom tajnom iz stava 1. ovog lana smatra se svaka informacija ili podatak ije bi neovlaeno
otkrivanje treim licima moglo naneti tetu interesima privrednog subjekta ili bi moglo koristiti
konkurentima.
Ne smatra se poslovnom tajnom informacija ili podatak koji su otkriveni u postupku pred nadlenim
organom.
Poverljive informacije obuhvataju saznanja koja se odnose, ali nisu ograniena na:
1. pregovore, ugovore sa poslovnim partnerima, potroaima i drugim licima kao i na poslovne planove
privrednog subjekta koji nisu poznati javnosti;
2. druge poslovne transakcije koje su u toku ili predstoje, naroito ako se odnose na statusne promene i
promene vlasnike strukture;
3. istraivanja i dalji razvoj privrednog subjekta, patente i inovacije;
4. podatke o poslovnim partnerima, potroaima i zaposlenima;
5. tehnologiju koji koristi privredni subjekt;
6. know-how;
7. neobjavljene informacije o proizvodima i uslugama;
8. neobjavljene finansijske i raunovodstvene informacije;
9. druge informacije ije objavljivanje moe uticati na cenu akcija privrednog drutva.
Mere zatite poverljivih podataka
lan 41
U cilju ispunjenja obaveze iz lana 40. Kodeksa lica zaposlena u privrednom subjektu, lanovi njegovih
organa i sva druga lica koja na osnovu ugovora obavljaju delatnost u ime i za raun privrednog subjekta,
duna su da potpiu izjavu kojom se obavezuju da nee otkrivati informacije poverljive prirode treim
licima.
Lica iz stava 1. ovog lana:
1. imaju obavezu da obezbede zatitu poverljivih informacija i posle prestanka radnog ili ugovornog
odnosa sa privrednim subjektom;
2. ne mogu po prestanku radnog, odnosno ugovornog odnosa prisvojiti, napraviti kopiju ili zadrati bilo koji
drugi dokument koji sadri poverljive podatke;
3. odgovorna su za tetu prouzrokovanu privrednom subjektu ako u pogledu poverljivih podataka,
odnosno njihovog saoptavanja, ne postupaju u skladu sa zakonom, drugim propisima i Kodeksom.
Izuzeci od zabrane odavanja poslovne tajne i poverljivih podataka
lan 42
Ne smatra se odavanjem poslovne tajne niti poverljivih podataka privrednog subjekta saoptavanje
informacija ije je objavljivanje obavezno na osnovu zakona, odnosno koje su u vezi sa povredom zakona,
povredom dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala.
Zabrana korienja poverljivih informacija i poslovnih mogunosti u linom interesu
lan 43
Zaposleni, lanovi organa privrednog subjekta i lanovi njihovih porodica ne smeju koristiti poverljive
informacije i poslovne mogunosti u cilju pribavljanja materijalne ili nematerijalne koristi za sebe ili za
povezana lica.
U cilju ispunjenja obaveze iz stava 1. ovog lana zaposleni, lanovi organa privrednog subjekta i lanovi
njihovih porodica ne smeju naroito da:
1. koriste u line svrhe informacije do kojih su doli na osnovu poloaja u privrednom subjektu,
2. koriste u linom interesu poslovne mogunosti za koje je privredni subjekt zainteresovan ili bi mogao biti
zainteresovan;
3. prikrivaju informacije do kojih su doli na osnovu poloaja u privrednom subjektu a koje mogu biti od
znaaja za donoenje poslovnih odluka privrednog subjekta.
Zabrana podmiivanja
lan 44
Zaposleni, lan organa privrednog subjekta ili lan njegove porodice ne sme nuditi, davati, stavljati u
izgled, obeavati ili prihvatiti novac, stvar, pravo, uslugu, poklon vee vrednosti ili mogunost uticaja od
drugog lica koje je u poslovnom odnosu sa privrednim subjektom.
Poklonom vee vrednosti smatra se novac, stvar, pravo ili usluga, kao i svaka druga korist dobijena ili
izvrena bez plaanja odgovarajue novane naknade, uz naknadu po znatno nioj ceni od trine ili bez
odgovarajue protivinidbe, a ija vrednost prelazi jednu polovinu iznosa prosene mesene neto zarade
u Republici Srbiji.
Dozvoljeno je prihvatanje i davanje poklona manje vrednosti, osim ako prihvatanje takvog poklona ne
predstavlja uslov za zakljuenje posla ili dovodi poklonodavca u povoljniji poloaj u odnosu na konkurente.
Prihvatanje poziva na ruak ili kog slinog poziva koji je deo opteprihvaene poslovne prakse i za koji se
smatra da ne moe uticati na donoenje odluke, dozvoljeno je kao izraz ispoljavanja utivosti prema
poslovnim partnerima.
Glava III
ZATITA IMOVINE PRIVREDNOG SUBJEKTA
Postupanje sa imovinom privrednog subjekta
lan 45
Ouvanje i uveavanje imovine privrednog subjekta je od odluujueg znaaja za obezbeenje urednog
izvravanja preuzetih obaveza i kvaliteta poslovanja.
Obaveza zatite imovine privrednog subjekta
lan 46
Zaposleni u privrednom subjektu i lanovi njihovih organa odgovorni su za ouvanje, uveavanje i
racionalno korienje imovine privrednog subjekta.
Protiv zaposlenog ili lana organa privrednog subjekta koji namerno ili iz grube nepanje nanese tetu
imovini privrednog subjekta pokrenue se odgovarajui postupak.
Odgovornost za poverene stvari
lan 47
Zaposleni i lan organa privrednog subjekta odgovoran je za ouvanje i racionalno korienje stvari koje
ine imovinu privrednog subjekta, a koje su im poverene za obavljanje posla.
Lice koje prilikom vrenja radnih dunosti koristi novac privrednog subjekta ili novac koji e mu biti
naknaen mora o tome da podnese odgovarajuu dokumentaciju.
Glava IV
VOENjE POSLOVNIH KNJIGA I ZAPISNIKA
Obaveza voenja poslovnih knjiga
lan 48
Privredni subjekt je duan da vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izvetaje u skladu sa zakonom.
Poslovne knjige moraju istinito i objektivno da prikazuju stanje imovine, kapitala i obaveza i rezultate
poslovanja.
Poslovne knjige i finansijski izvetaji moraju biti pripremljeni u rokovima propisanim zakonom.
Obaveze u vezi sa voenjem poslovnih knjiga
lan 49
Lica odgovorna za voenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvetaja ne smeju naroito da:
1. propuste obavezu unoenja u poslovne knjige i finansijske izvetaje bilo koje stvari ili fonda koji moraju
biti registrovani;
2. unesu pogrene podatke u poslovne knjige ili finansijske izvetaje;
3. neovlaeno menjaju podatke sadrane u poslovnim knjigama i finansijskim izvetajima posle obavljene
revizije.
IV SPOLJANJI ODNOSI

Glava I
ODNOS PREMA POTROAIMA
Potovanje potroaa
lan 50
Potovanje potroaa i tenja da zadovolji njihove potrebe, osnovna je odlika odnosa privrednog subjekta
prema potroaima.
Dunosti prema potroaima
lan 51
Privredni subjekt je duan da u odnosu sa potroaima:
1. postupa u skladu sa poslovnom etikom i uvaava potroae kao poslovne partnere;
2. ne diskriminie potroae u pogledu vrste, kvaliteta, cene proizvoda i usluge ili koliine proizvoda, kao i
u pogledu uslova za isporuku kupljenog proizvoda, odnosno pruanje usluge potroau;
3. potuje sve ugovorene i pravne standarde koji se odnose na karakteristike proizvoda i nain vrenja
usluga, kojim se titi bezbednost i zdravlje potroaa;
4. precizno i jasno informie potroae o proizvodu, odnosno usluzi (o njihovom sadraju, bezbednoj
upotrebi, odravanju, uvanju i uklanjanju), ukljuujui i obavezno isticanje potrebnih podataka na etiketi;
5. ne preduzima aktivnosti kojima kod potroaa stvara lanu predstavu o svojim proizvodima ili
uslugama;
6. uvaava ekonomske interese potroaa, tako to im omoguava izbor izmeu vie istovrsnih proizvoda,
vidno istie cenu za proizvode koji se nude, obezbeuje, u skladu sa zakonom, garancije i obavezno
servisiranje;
7. sarauje sa potroaima u pogledu reklamacija, predviajui lako dostupan i efikasan postupak za
njihovo podnoenje i reavanje;
8. izda raun;
9. vodi rauna o tome da njegovi proizvodi upotrebom ne ugroavaju ivotnu sredinu;
10. uvaava privatnost potroaa i obezbeuje zatitu njihovih linih podataka.
Nedozvoljeno postupanje prema potroaima
lan 52
Nije dozvoljeno:
1. odbijanje da se potroau proda proizvod koji je izloen ili na drugi nain pripremljen za prodaju, ili
odbijanje pruanja usluge koja se moe obaviti;
2. uslovljavanje prodaje proizvoda ili pruanja usluge prodajom drugog proizvoda ili pruanjem druge
usluge.
Zabrana prevare i obmanjivanja potroaa reklamiranjem
lan 53
Zabranjeno je obmanjivanje potroaa nuenjem i javnim oglaavanjem proizvoda i usluga davanjem
nepotpunih ili lanih informacija, prikrivanjem podataka o proizvodu ili usluzi koji su od sutinskog znaaja
za odluivanje potroaa, kao i bilo kakvim predstavljanjem kojim se primaoci ponude ili oglasne poruke
dovode u zabludu.
Obmanjivanjem se naroito smatra:
1. reklamiranje sopstvenih proizvoda ili usluga na preterani nain, kada se privredni subjekt prikazuje kao
jedini distributer proizvoda ili kada se proizvodi privrednog subjekta reklamiraju kao najbolji;
2. prodaja proizvoda potroau bez upozorenja na posledice koje mogu nastati dugotrajnom upotrebom
proizvoda;
3. upuivanje ponude potroau koja ne sadri dovoljno podataka za donoenje ispravne odluke ili sadri
lane podatke, naroito za zakljuenje ugovora o kupoprodaji na rate, kreditu, osiguranju;
4. iskoriavanje neiskustva, lakovernosti, straha i stanja nude potroaa, posebno dece i omladine;
5. reklamiranje sopstvenih proizvoda ili usluga poreenjem sa proizvodima i uslugama konkurenta ili
nanosei povredu ugledu konkurenta;
6. reklamiranje isticanjem niskih cena u poreenju sa cenama proizvoda konkurenata, kao i reklamiranje
prikazivanjem privrednog subjekta koji se reklamira podobnijim da proizvodi proizvode od konkurenata;
7. reklamiranje kojim se moe stvoriti zabuna u pogledu identiteta reklamera, naroito u pogledu njegovog
poslovnog imena, delatnosti, profesije, imovinskih i linih prava, autorskih prava i prava industrijske
svojine, nagrada i priznanja;
8. reklamiranje kojim se povreuju nacionalna, verska i druga oseanja ili line vrednosti potroaa,
odnosno vrea javni moral.
Glava II
ODNOS PREMA KUPCIMA
Pravo oglaavanja proizvoda
lan 54
Privredni subjekt iz lana 1. Kodeksa ima pravo na oglaavanje i promociju svojih proizvoda i usluga.
Privredni subjekt koji se oglaava, mediji, agencije i ostali uesnici u trinom komuniciranju duni su da
potuju Zakon o javnom oglaavanju i Kodeks oglaavanja.
Direktno oglaavanje linim obraanjem nije doputeno ako lice jasno izrazi volju da mu se poruke vie ne
upuuju.
Obaveze privrednih subjekata prilikom oglaavanja proizvoda i usluga
lan 55
Privredni subjekt je duan da prui kvalitetnu, jasnu i verodostojnu informaciju potencijalnim korisnicima
svojih proizvoda i usluga.
Privredni subjekt je duan da uini preciznu, jasnu i istinitu ponudu proizvoda i usluga u odnosu na cenu,
vrstu, kvalitet, raspoloive koliine i druge osobine.
Neistinito informisanje, skrivanje bitnih osobina proizvoda ili odbijanje pruanja traene informacije
smatraju se neetikim postupanjem.
Privredni subjekt je duan da na odgovarajui nain upozna kupce svojih proizvoda sa rizicima upotrebe
proizvoda.
Obaveze privrednih subjekata u pogledu prigovora i albi kupaca
lan 56
Privredni subjekt je duan da odmah, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema, odgovori na
prigovore i albe kupaca.
Stav privrednog subjekta povodom reklamacija, zamene kupljenog proizvoda i vraanja novca mora biti
jasno saopten kupcu prilikom kupoprodaje.
Ukoliko nae da su prigovori vezani za proizvod ili uslugu opravdani, privredni subjekt je duan da
potroau ponudi drugi istovrsni proizvod, vrati iznos plaene cene ili otkloni nedostatke.
Zabrana otkrivanja podataka o kupcima treim licima
lan 57
Podaci o kupcima i poslovnim odnosima sa njima imaju karakter poverljivih podataka i ne mogu biti
saopteni treim licima bez saglasnosti kupaca.
Podaci o kupcima moru biti saopteni i bez njihove saglasnosti sudskim organima na osnovu sudskog
naloga.
Prodaja na daljinu
lan 58
Privredni subjekt koji organizuje prodaju svojih proizvoda ili usluga na daljinu duan je da obezbedi
sigurnost transakcija, posebno u pogledu podataka o kreditnim i platnim karticama.
Privredni subjekt iz stava 1. ovog lana treba da obezbedi da ponuda sadri sve bitne elemente koji su od
znaaja za njeno prihvatanje (cena, rokovi, trokovi isporuke, reklamacije, garancija), da su ti elementi
predstavljeni nedvosmisleno i na nain koji je razumljiv kupcu, bez mogunosti da naknadno istie bilo
koje dodatne zahteve.
Kupci koji zakljuuju ugovor na daljinu imaju ista prava kao i kupci koji takav proizvod ili uslugu kupe na
drugi nain.
Glava III
ODNOS PREMA DOBAVLJAIMA
Saradnja sa dobavljaima
lan 59
Dunost je privrednog subjekta da razvija kvalitetnu saradnju sa dobavljaima i da uredno ispunjava
ugovorne obaveze.
Poslovna etika u odnosu prema dobavljaima
lan 60
Poslovna etika nalae da se prilikom zakljuenja i izvrenja posla potuju uobiajeni zahtevi u pogledu
kvaliteta, cene ili drugih osobina proizvoda ili usluga.
Potovanje imovine dobavljaa
lan 61
Privredni subjekt nee koristiti materijalnu ili nematerijalnu imovinu drugog privrednog subjekta koja je
predmet ugovora bez prethodnog sporazuma ili plaanja odgovarajue naknade.
Obaveza iz stava 1. ovog lana ukljuuje i potovanje stvarnih prava i intelektualne svojine, poverljivih
informacija, ugleda i mree kontakata drugog privrednog subjekta.
Glava IV
ODNOS PREMA FINANSIJERIMA
Informisanje finansijera
lan 62
U postupku dobijanja kredita ili kog drugog oblika finansiranja, privredni subjekt treba da potencijalnom
finansijeru objektivno prikae rezultate i plan poslovanja.
Nije dozvoljeno sastavljanje i dostavljanje izvetaja kojima se ispunjava obaveza iz stava 1. ovog lana na
nain kojim se potencijalni finansijer moe dovesti u zabludu u pogledu rezultata poslovanja privrednog
subjekta i njegove platene sposobnosti.
Ispunjavanje obaveza prema finansijerima
lan 63
Privredni subjekt je duan da na ugovoreni nain ispunjava obaveze prema finansijerima.
Glava V
ODNOS PREMA VLASNICIMA
Odgovornost prema vlasnicima
lan 64
Organi privrednog subjekta duni su da rukovode poslovanjem na odgovoran nain prema vlasnicima u
cilju zatite njihovih prava i ulaganja.
Akcionari i lanovi privrednih drutava imaju pravo na blagovremene, kvalitetne i istinite informacije o
poslovanju.
Akcionari i lanovi privrednih drutava imaju pravo da preko skuptine i organa privrednog drutva utiu
na strategiju razvoja privrednog drutva, ukljuujui i etiku dimenziju poslovanja.
Potovanje jednakog tretmana vlasnika
lan 65
Svi akcionari, ukljuujui i manjinske i strane akcionare, imaju pravo na jednak tretman.
Transakcije privrednog subjekta sa veinskim akcionarima ili sa njima povezanim privrednim subjektima
ne smeju imati za cilj ili posledicu smanjenje vrednosti kapitala privrednog subjekta ili drugi oblik tete
manjinskim akcionarima.
Glava VI
ODNOSI SA JAVNOU I DRAVNIM ORGANIMA
Uee u drutvenom ivotu
lan 66
Privredni subjekt mora svojim privrednim aktivnostima da doprinosi drutvenom razvoju.
Privredni subjekt treba da podstie zaposlene i lanove njegovih organa da aktivno uestvuju u
drutvenom ivotu.
Uee u drutvenim aktivnostima, sa ili bez naknade, na osnovu izbora ili imenovanja, ne sme biti u
suprotnosti sa pravilom o zabrani sukoba interesa.
Javnost poslovanja
lan 67
Privredni subjekt je duan da obezbedi pravovremeno, redovno i pouzdano obavetavanje javnosti o
svom poslovanju, uz ogranienje pravom na zatitu poverljivosti odreenih podataka.
Korektni odnosi i saradnja sa medijima, nadlenim organima, profesionalnim udruenjima i predstavnicima
korisnika usluga sastavni su deo poslovne strategije privrednog subjekta.
Lica odgovorna za odnose sa javnou
lan 68
Privredni subjekt moe da ustanovi poseban organ za odnose sa javnou.
Ukoliko takav organ nije ustanovljen, direktor ili lice ovlaeno za zastupanje privrednog subjekta bie
zadueni za odnose sa javnou.
Zaposleni u privrednom subjektu ili lanovi njegovih organa ne smeju da stupaju u odnose sa medijima u
cilju davanja izjave bez prethodnog obavetenja i saglasnosti organa nadlenog za odnose sa javnou.
Donacije i sponzorstva
lan 69
Odluku o donaciji i sponzorstvu privredni subjekt donosi samostalno.
Sve donacije moraju biti u skladu sa zakonom i sa preciziranom namenom.
Saradnja sa nadlenim organima
lan 70
Dunost je privrednog subjekta da sarauje sa nadlenim organima i preduzima mere kako bi se utvrdilo
da li su zaposleni ili lanova njegovih organa uinili povredu zakona.
Zaposleni od koga se zahteva da svedoi u postupku koji se odnosi na poslovnu aktivnost privrednog
subjekta duan je da o tome odmah obavesti pretpostavljenog, osim ako se ne radi o licu koje je
ovlaeno da zastupa privredni subjekt pred nadlenim organima.
Zabrana preduzimanja radnji kojima se onemoguava sprovoenje postupka
lan 71
Zaposleni ili lan organa privrednog subjekta ne sme da:
1. oteti ili uniti dokumente za koje zna ili oekuje da e biti zatraeni od nadlenih organa;
2. izmeni tekst zapisnika ili drugih dokumenata privrednog subjekta;
3. da neistinitu izjavu pred sudom;
4. vri pritisak na druge u cilju prikrivanja ili davanja netanih podataka koji mogu biti od znaaja za dalji
tok postupka.
V ZATITA SLOBODNE KONKURENCIJE
Zabrana preduzimanja radnji kojima se naruava slobodna konkurencija
lan 72
Privredni subjekt duan je da uskladi svoje poslovanje sa propisima o zabrani naruavanja slobodne
konkurencije.
Privredni subjekt ne sme koristiti nekorektne oblike konkurentske utakmice.
Nekorektni oblici konkurentske utakmice iz stava 2. ovog lana ukljuuju, naroito: zloupotrebu
monopolskog poloaja, damping, korupciju, neetiko pribavljanje informacija o konkurentima i posebno
irenje neistinitih informacija o njima.
Privredni subjekt ne sme koristiti nekorektne i protivne dobrim poslovnim obiajima oblike saradnje na
tritu, a naroito: dogovor o cenama, podeli trita, bojkotu kupaca ili dobavljaa, ograniavanje prodaje
proizvoda ili bilo koji oblik tajnog sporazuma radi sticanja povlaene trine pozicije.
Prikupljanje informacija o konkurentima
lan 73
Prikupljanje informacije o konkurentima je doputeno pod uslovom da se vri u skladu sa zakonom,
poslovnom etikom i uobiajenim sredstvima.
Nedozvoljenim sredstvima u prikupljanju informacija smatraju se naroito zloupotrebe, podmiivanje
zaposlenih u konkurentskom privrednom subjektu, lano predstavljenje i neadekvatno korienje
informacija do kojih se dolo u toku pruanja usluga konkurentskom privrednom subjektu.
Zabrana ugroavanja i povrede poslovnog ugleda drugih privrednih subjekata
lan 74
Zabranjeno je ugroavati i vreati ugled drugog privrednog subjekta objavljivanjem netanih podataka o
njemu.
Povredom ugleda smatra se naroito:
1. saoptenje i informacija kojom se degradiraju ili omalovaavaju poslovno ime, poslovne aktivnosti,
proizvodi ili usluge drugog privrednog subjekta;
2. neistiniti podatak o finansijskom stanju drugog privrednog subjekta;
3. neosnovano obavetavanje o postojeoj ili predstojeoj statusnoj promeni privrednog subjekta ili
njegovog dela;
4. neosnovano saoptenje o nepodobnosti ili opasnosti proizvoda ili usluga drugog privrednog subjekta.
Zabrana podraavanja tuih proizvoda ili usluga
lan 75
Zabranjeno je podraavanje proizvoda i usluga drugog privrednog subjekta kojim se stvara ili moe stvoriti
zabuna na tritu u pogledu porekla, kvaliteta, cene ili trine vrednosti roba ili usluga ako se na taj nain
nanosi ili moe naneti teta ugledu ili poslovanju drugog privrednog subjekta.
Zabrana bojkota
lan 76
Zabranjeno je privredne subjekte ili njihova udruenja ili grupacije pozivati, obvezivati ili na drugi nain od
njih traiti da ne zakljue ili ne izvre ugovor sa odreenim privrednim subjektom ili grupom subjekata bez
opravdanog razloga.
Zabrana zloupotrebe dominantnog poloaja
lan 77
Zabranjena je zloupotreba ekonomske nadmoi u odnosu na druge privredne subjekte.
Zloupotreba iz stava 1. ovog lana postoji, ali nije ograniena na situacije u kojima:
1. privredni subjekt koristi svoj dominantan poloaj da prinudi drugu stranu da prihvati ugovor ili opte
uslove poslovanja koji su za nju manje povoljni;
2. privredni subjekt ne izvri korisniku uslugu po ugovorenoj ceni ili naknadno arbitrarno utvrdi ili izmeni
cenu;
3. privredni subjekt onemoguava ili oteava drugim privrednim subjektima prodaju njihovih proizvoda ili
pruanje usluga;
4. privredni subjekt zakljui ugovor koji za njega stvara iskljuivo prava, a ne i obaveze;
5. privredni subjekt zahteva isplatu od druge ugovorne strane pre dospelosti ili ogranii svoju odgovornost
za sluaj neispunjenja obaveze na neodgovarajue nizak iznos;
6. privredni subjekt zahteva da njegov poslovni partner ne stupa u ekonomske odnose sa drugim
privrednim subjektima.
Zabrana monopolskih sporazuma
lan 78
Zabranjeno je zakljuivanje monopolskih sporazuma.
Monopolski sporazum je dogovor izmeu privrednih subjekata o uslovima poslovanja koji je usmeren na
naruavanje ili spreavanje slobodne konkurencije, a kojim se jedan ili vie privrednih subjekata dovodi ili
moe dovesti u povlaeni trini poloaj u odnosu na druge subjekte i kupce, odnosno potroae.
Sporazumima iz stava 2. ovog lana smatraju se:
1. sporazumi o podeli ili zatvaranju trita;
2. sporazumi kojima se prodavac obavezuje da odreenu robu ne prodaje drugom kupcu ili kojima se
kupac obavezuje da kupljenju robu prodaje na delu trita ili odreenim kupcima;
3. sporazumi o cenama;
4. sporazumi o ograniavanju obima proizvodnje ili korienju kapaciteta;
5. sporazumi o kupovini, odnosno prodaji istovrsne robe samo pod uslovima i na dogovoreni nain;
6. sporazumi o prodaji i plasmanu robe iskljuivo posredstvom odreene veletrgovine;
7. drugi sporazumi koji dovode ili mogu dovesti do zloupotrebe monopolskog poloaja.
Zabrana zloupotrebe monopolskog poloaja
lan 79
Privredni subjekt ne sme preduzimati radnje zloupotrebe monopolskog poloaja.
Radnjama iz stava 1. ovog lana smatraju se:
1. obustava ili smanjenje prodaje, proizvodnje ili tehniko-tehnolokog razvoja;
2. posredno ili neposredno prisiljavanje na prihvatanje nekorektnih uslova u ugovorima, a posebno
prisiljavanje na prihvatanje posebne pogodnosti koja bi proistekla iz neravnopravnog poloaja
saugovaraa;
3. nametanje dodatnih uslova koji nisu u vezi sa osnovnim predmetom ugovora;
4. nedozvoljena promena cena;
5. uveanje mare i trokova trgovine pri uvozu robe radi sticanja protivpravne imovinske koristi,
6. zloupotreba pogodnosti pri plasmanu robe koja je osloboena, odnosno za koju je smanjena carina,
druge uvozne dabine i porez na dodatu vrednost;
7. zloupotreba poreskih olakica za robu domae proizvodnje koja je osloboena, odnosno za koju je
smanjen porez na dodatu vrednost;
8. druge radnje zloupotrebe monopolskog poloaja.
Zabrana nelojalne konkurencije
lan 80
Privredni subjekt ne sme preduzimati radnje koje su u suprotnosti sa propisima o zabrani nelojalne
konkurencije.
Radnjama iz stava 1. ovog lana smatraju se naroito:
1. reklamiranje, oglaavanje ili nuenje robe navoenjem podataka ili upotrebom izraza kojima se stvara ili
moe stvoriti zabluda o toj robi, ime se odreeni privredni subjekt dovodi ili se moe dovesti u povoljniji
poloaj;
2. iznoenje neistina o drugom privrednom subjektu koje teti njegovom ugledu i poslovanju;
3. prodaja robe sa oznakama ili podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu porekla, naina
proizvodnje, koliine, kvaliteta ili drugih svojstava robe;
4. prikrivanje mana robe ili dovoenje kupca u zabludu na drugi nain;
5. preduzimanje radnji usmerenih na raskid poslovnog odnosa izmeu drugih privrednih subjekata, kao i
na spreavanje, odnosno oteavanje zasnivanja takvog odnosa;
6. oglaavanje prividne rasprodaje ili prividnog snienja cena robe ili vrenje druge sline radnje, kojom se
kupac, odnosno potroa dovodi ili se moe dovesti u zabludu u pogledu cena;
7. neovlaena upotreba zakonom zatienih spoljnih oznaka drugog privrednog subjekta ili upotreba
oznaka koje nisu zakonom zatiene kojima se stvara ili se moe stvoriti zabluda u prometu robe na tetu
drugog privrednog subjekta koji te oznake upotrebljava u svom poslovanju;
8. neovlaeno korienje usluga trgovinskog predstavnika ili zastupnika drugog privrednog subjekta;
9. pridobijanje kupaca ili korisnika usluga davanjem ili obeavanjem nagrada ili druge imovinske koristi ili
pogodnosti ija vrednost prevazilazi uobiajene standarde.
Zabrana pekulacije
lan 81
Privredni subjekt ne sme preduzimati radnje kojima stie neosnovanu imovinsku korist.
Radnjama iz stava 1. ovog lana smatraju se naroito:
1. prikrivanje robe, ograniavanje ili obustavljane prodaje robe i druge radnje kojima se prouzrokuje
poremeaj na tritu;
2. uslovljavanje prodaje proizvoda ili pruanje usluge prodajom drugog proizvoda ili pruanjem druge
usluge;
3. zakljuivanje fiktivnih ugovora o kupovini i o prodaji robe ili o vrenju trgovinskih usluga;
4. nepridravanje roka isporuke ili izvrenje isporuke robe posle ugovorenog roka u cilju postizanja vie
cene;
5. nepridravanje redosleda isporuke kad se roba prodaje uplatom unapred odreenog iznosa novanih
sredstava.
Zabrana ograniavanja trita
lan 82
Privredni subjekt ne sme svojim aktima i poslovanjem ograniavati razmenu roba i usluga i slobodno
istupanje na tritu.
Radnjama iz stava 1. ovog lana smatraju se:
1. akti i radnje kojima se privredni subjekt dovodi u neravnopravan poloaj tako to mu se onemoguava
irenje poslovnih aktivnosti ili mu se ograniava razvoj;
2. druge radnje koje dovode ili mogu dovesti do ograniavanja slobode trita.
VI ZATITA IVOTNE SREDINE
Jaanje ekoloke svesti
lan 83
Privredni subjekt u okviru svojih delatnosti podstie jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine.
Jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine obezbeuje se usavravanjem procesa rada, sistemom
naunoistraivakog i tehnolokog razvoja, kao i popularizacijom zatite ivotne sredine.
Obaveza zatite ivotne sredine
lan 84
Privredni subjekt je duan da ispunjava obaveze iz propisa o zatiti ivotne sredine i u tom cilju preduzima
neroito sledee mere:
1. primenjuje i sprovodi propisane standarde o zatiti ivotne sredine;
2. postavlja zatitu ivotne sredine kao jedan od ciljeva svoje poslovne aktivnosti;
3. tei korienju obnovljivih prirodnih resursa;
4. upotrebljava proizvode, procese, tehnologije i prakse koji u manjoj meri ugroavaju ivotnu sredinu;
5. preduzima mere prevencije ili otklanja posledice ugroavanja ivotne sredine;
6. vodi na propisani nain evidenciju o potronji sirovina i energije, isputanju zagaujuih materija i
energije, klasifikaciji, karakteristikama i koliinama otpada, kao i o drugim podacima, i dostavlja ih
nadlenim organima;
7. pojaano kontrolie rad postrojenja koja mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po ivotnu
sredinu i zdravlje ljudi;
8. predvia posledice svojih poslovnih aktivnosti u odnosu na ivotnu sredinu i uvaava ih prilikom
donoenja poslovnih odluka;
9. zahteva od poslovnih partnera da potuju propisane standarde zatite ivotne sredine;
10. obavetava javnost o svim problemima u vezi sa zatitom ivotne sredine koji se javljaju u njegovom
poslovanju.
Obaveze u sluaju zagaenja ivotne sredine
lan 85
Privredni subjekt koji svojim injenjem ili neinjenjem prouzrokuje zagaenje ivotne sredine duan je da
bez odlaganja preduzme neophodne mere kojima se teta otklanja ili umanjuje, kao i za uklanjanje daljih
rizika i opasnosti po ivotnu sredinu.
Ako teta naneta ivotnoj sredini zagaivanjem ne moe da se otkloni odgovarajuim merama, privredni
subjekt koji je tetu prouzrokovao i odgovorno lice duni su da tetu naknade u visini vrednosti unitenog
dobra.
Privredni subjekt je duan da fizikom licu naknadi tetu nastalu zagaenjem ivotne sredine.
VII POTOVANJE KODEKSA

Glava I
PRIMENA KODEKSA
Poznavanje Kodeksa
lan 86
Prilikom potpisivanja ugovora o radu ili drugog ugovora koji je osnov radnog angaovanja, zaposleni
odnosno lanovi organa privrednog subjekta moraju biti upoznati sa obavezujuim karakterom Kodeksa.
Tumaenje i primena Kodeksa
lan 87
Zaposleni ili lan organa privrednog subjekta koji ima nedoumicu u pogledu tumaenja ili primene nekog
lana ili odredbe ovog kodeksa treba da se obrati svom pretpostavljenom.
Obaveza obavetavanja o povredi Kodeksa
lan 88
Lice na koje se Kodeks odnosi duno je da o povredi odredaba Kodeksa ili o osnovanoj sumnji da je
povredu uinilo obvezano lice obavesti lice ili organ zaduen za nadzor nad potovanjem Kodeksa.
Neobavetavanje o povredi Kodeksa uinjeno namerno ili iz krajnje nepanje smatra se povredom
Kodeksa.
Nadzorni organ duan je da po dobijenoj prijavi ili po sopstvenom saznanju pokrene postupak pred sudom
asti privredne komore.
Sprovoenje ankete o primeni Kodeksa
lan 89
Privredni subjekt je duan da sprovede anketu i utvrdi postignute rezultate u primeni Kodeksa.
O rezultatima primene Kodeksa raspravlja se na sednici godinje skuptine privrednog subjekta.
Glava II
NADZOR NAD PRIMENOM KODEKSA
Nadleni organi
lan 90
Nadleni organi privredne komore staraju se o potovanju Kodeksa i odgovorni su za njegovu primenu.
Pod organima iz stava 1. ovog lana podrazumevaju se sud asti, nadzorni i upravni odbor privredne
komore.
Sud asti Privredne komore Srbije odluuje kao prvostepeni organ kada u postupku uestvuju stranke ije
je sedite, odnosno prebivalite na podruju dve ili vie privrednih komora.
Sud asti Privredne komore Srbije odluuje kao prvostepeni organ i kada jedna od stranaka ima sedite,
odnosno prebivalite van teritorije Republike Srbije.
Sud asti Privredne komore Srbije odluuje kao drugostepeni organ u sluaju kada postoji osnovana
sumnja da je organ privrednog subjekta odlukom povredio javni interes.
Odgovornosti organa privrednog subjekta za primenu Kodeksa
lan 91
Organi privrednog subjekta se staraju o primeni Kodeksa i u tom cilju preduzimaju naroito sledee mere:
1. obezbeuju da se zaposleni u privrednom subjektu i lanovi njegovih organa upoznaju sa sadrinom
Kodeksa i potpiu izjavu o tome;
2. preduzimaju mere kako bi pomenuta lica uskladila svoje ponaanje sa Kodeksom;
3. obezbeuju da se postupci i aktivnosti u privrednom subjektu usklade sa odredbama Kodeksa.
Glava III
POSTUPCI U SLUAJU POVREDE ODREDABA KODEKSA
Zatita identiteta lica koje obavetava o povredi Kodeksa
lan 92
Tajnost identiteta lica koje o povredi odredaba Kodeksa ili o osnovanoj sumnji da je povreda uinjena
obavetava nadleni organ privredne komore je zagarantovana, osim u sluajevima:
1. kada je otkrivanje identiteta lica iz stava 1. ovog lana neophodno radi voenja postupka o postojanju
povrede odredaba Kodeksa;
2. kada se otkrivanje identiteta lica iz stava 1. ovog lana zahteva zakonom;
3. kada lice iz stava 1. samo dozvoli otkrivanje identiteta.
Svi zaposleni i lanovi organa privrednog subjekta duni su da sarauju i doprinesu rasvetljavanju i
utvrivanju povreda odredaba Kodeksa, uz obavezu zatite njihovog identiteta.
Zabrana preduzimanja represivnih mera prema podnosiocu prijave
lan 93
Prema licu koje je u dobroj veri ukazalo na postojanje povrede Kodeksa, odnosno na osnovanu sumnju da
je povreda Kodeksa uinjena privredni subjekt, lice na koje se prijava odnosi ili drugo lice ne sme
preduzeti represivne mere.
Ponaanje suprotno stavu 1. ovog lana smatra se povredom Kodeksa.
Lice koje je zbog ukazivanja na postojanje povrede odredaba Kodeksa ili osnovanu sumnju u vezi sa tim
bilo izloeno represivnim merama ima pravo na albu nadlenom organu.
Odugovlaenje postupka po prijavi
lan 94
Organ privrednog subjekta odgovoran za utvrivanje postojanja povrede odredaba Kodeksa duan je da
blagovremeno, odnosno u najkraem roku reava o prijavi.
Ukoliko organ iz stava 1. odugovlai postupak kojim se moe prouzrokovati povreda zakona, opasnost po
ivot, zdravlje ili okolinu, materijalna teta velikih razmera ili povreda javnog interesa, svako lice unutar
privrednog subjekta moe da se obrati vioj instanci.
Ukoliko nije mogue podneti prijavu na nain iz stava 2. ovog lana, prijava se podnosi sudu asti
privredne komore.
Nepostupanje po prijavi
lan 95
U sluaju postojanja osnovane sumnje da je organ privrednog subjekta neopravdano odbacio prijavu ili
odbio da pokrene postupak, svako lice koje ima na Kodeksu zasnovani interes ima pravo da trai
obrazloenje.
Ukoliko se privredni subjekt iz stava 1. ovog lana ne izjasni u primerenom roku, zainteresovano lice ima
pravo podnoenja prijave sudu asti privredne komore.
Sud asti e u primerenom roku razmotriti opravdanost prijave, doneti i objaviti odluku postupajui kao
drugostepeni organ.
Odluka suda asti je konana i izvrna.
Glava IV
MERE ZA SLUAJ NEPOTOVANJA KODEKSA
Vrste mera prema privrednom subjektu
lan 96
U sluaju povrede odredaba Kodeksa, sud asti privredne komore nakon sprovedenog postupka izrie
mere u skladu sa Zakonom o privrednim komorama, statutom privredne komore i pravilnikom o sudu asti
pri privrednoj komori.
Sud asti privrednom subjektu iz stava 1. izrie neku od sledeih mera:
1. opomenu;
2. javnu opomenu objavljivanjem na upravnom odboru komore;
3. javnu opomenu objavljivanjem u jednom ili vie tampanih ili elektronskih medija.
Pored mera iz stava 2, sud asti moe okrivljenom privrednom subjektu izrei i zatitnu meru, i to:
1. zabranu uea u radu organa i tela Komore;
2. zabranu uea na sajmovima i izlobama;
3. brisanje reda vonje, odnosno polaska prevozniku, tj. privrednom drutvu ili preduzetniku koji obavlja
delatnost javnog prevoza;
4. zabranu obavljanja delatnosti za odreeno vreme u skladu sa zakonom.
Vrste mera prema odgovornom licu
lan 97
Odgovornom licu u privrednom subjektu ili drugom licu koje je na osnovu ugovora angaovano i za koje je
u odgovarajuem postupku utvreno da je povredilo odredbe ovog kodeksa nadleni organ privrednog
subjekta moe izrei neke od sledeih mera:
1. opomenu;
2. upuivanje na edukaciju;
3. druge mere predviene zakonom.
Obaveza sprovoenja odluka suda asti
lan 98
Privredni subjekt je duan da sprovede odluku suda asti.
Ukoliko privredni subjekt ne sprovede odluku suda, sud asti e o tome obavestiti javnost u sredstvima
javnog informisanja.
Trokove objavljivanja iz stava 2. ovog lana snosi privredni subjekt kome je izreena mera.
VIII ZAVRNE ODREDBE
Prestanak vaenja drugih propisa
lan 99
Stupanjem na snagu ovog kodeksa prestaju da vae odredbe Kodeksa poslovnog morala u privredi,
usvojenog na sednici Skuptine Privredne komore Jugoslavije, broj 0210/7-2, od 29. juna 1995. godine.
Stupanje na snagu Kodeksa i njegovo objavljivanje
lan 100
Kodeks stupa na snagu u roku od 90 dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Kodeks na srpskom i engleskom jeziku se moe objaviti i u glasilu Komore i na web stranici Privredne
komore Srbije.