Da bi se astrologija dobro razumela, potrebno je poznavati je od samih kore-

na. Nastala je u antikom Vavilonu, oko 1000 godina pre Hrista, mada neki
istoriari tvrde da su astrologiju zaeli jo Sumeri, ceo milenijum ranije. Pre-
duslov za postojanje velikih gradova bila je dobro razvijena poljoprivreda, a
to je podrazumevalo poznavanje preciznog kalendara, jer su poljoprivredni-
ci morali da znaju kad da ponu sa setvom i kako da prilagode sve poljopri-
vredne radove godinjim dobima. Ustanovljavanje preciznog kalendara nije
bilo mogue bez dobrog poznavanja matematike i stalnih astronomskih
osmatranja, a ti poslovi najvie su odgovarali svetenicima (slika prikazuje
kamen na kome je zapis o kretanju Meseca, pronaen u Mesopotamiji).
Tako su prvi astronomi bili svetena lica i logino je da su nebeska tela,
koja su oni otkrivali, dobijala imena po tadanjim vavilonskim bogovima. Mi
jo uvek koristimo ta imena, zapravo njihove
rimske prevode: Mars umesto Nergal, Venera
umesto Ishtar, Jupiter umesto Marduk i tako
dalje.
Ovde dolazimo do prvog paradoksa koji
je sastavni deo astrologije: mada su imena bo-
gova dodeljivana planetama sluajnim redo-
sledom po kome su one otkrivane, smisao i
znaaj koji svaka odreena planeta sa sobom
nosi vrsto je vezan za ulogu boga po kome je
dobila ime, i to je ostalo nepromenjeno do da-
nanjeg dana. Recimo, Nergal (Mars) je bog ra-
149
Kamen iz Mesopotamije
ASTROLOGIJA
4
4
Bog je svaku ivotinju opre-
mio sredstvom za preivljava-
nje. Astronomima je u tu svrhu
namenio astrologiju.
(Johannes Kepler)
150
ta, pa su tako leta koja su zapoinjala jaim istica-
njem sjaja planete Nergal na nebu odmah bila shva-
ena kao posebno pogodna za ratne pohode, a pro-
lea u kojima je bio istaknut sjaj Ishtara (Venere, bo-
ginje ljubavi) bila su predodreena za sklapanje
brakova.
Isto kao za planete, i za zvezdana sazvea
vailo je pravilo da su ljudima roenim u odree-
nom znaku zodijaka pripisivane osobine izvedene
iz naziva znaka. Kod Vavilonaca, broj znakova koji
su inila sazvea ispoetka se menjao izmeu 6 i
18, ali se oko 600. godine pre Hrista stabilizovao na
12. Uskoro su se pojavili i prvi horoskopi: najstariji
poznati datira od 29. aprila 410. godine pre Hrista.
Inae, podela zodijaka na 12 znakova ni danas ne
vai u celom svetu - Kineski i Indijski horoskopi
imaju po 28, a tolteke kulture (u srednjoj Americi)
20 znakova. Ipak, kod svih ovih horoskopa potuje
se princip da su osobine ljudi roenih u nekom
znaku direktno zavisne od imena tog znaka.
Najstariju sauvanu kritiku astrologije napisao je Ciceron 44. godine pre
nove ere. Njegov filozofski skepticizam nije mogao da dovede osobine ove-
ka u vezu sa astronomskim parametrima prilikom roenja. On navodi da bi
bilo loginije ako bi ustanovio uticaj meteorolokih prilika na dete u trenut-
ku roenja, ali da ni tu nije zapazio nikakvu vezu.
Grci su za astrologiju saznali kad su osvojili Vavilon u etvrtom veku
pre Hrista, a Rimljani su je preuzeli od Grka. Pred kraj dvanaestog veka iste
ideje preuzela je severna Evropa, pa je tako astrologija uskoro ula i u tada-
nji kolski sistem. Oko sedamnaestog veka, nagli uspon nauke (pre svega as-
tronomije) uzrokovao je proterivanje astrologije sa evropskih univerziteta, pa
tako dolazimo do drugog velikog paradoksa: svoje zlatno doba astrologija
ne doivljava tokom Srednjeg veka, kad su ljudi bili duboko religiozni i zna-
nja se prenosila uglavnom usmenim putem, nego tek od 1930. godine, kad je
britanski astrolog Nejlor (R. H. Naylor) u dnevnim novinama dobio zabav-
nu rubriku u koju uvodi inovaciju: horoskop! Interesovanje publike za ita-
nje sudbine bilo je takvo da su u rekordnom vremenu svi listovi dobili svoje
horoskope, a strunjaci za astrologiju na sve strane nicali kao peurke posle
kie. Danas, recimo, 96% ljudi u Evropi zna u kom znaku je roeno, a samo
34% zna svoju krvnu grupu.
Crte sa Tarot karte
Astronomija i astrologija
Ako danas neko u drutvu samo pomene zvezde, planete ili neka druga ne-
beska tela, uvidee da astronomija malo koga zanima, ali e zato odmah biti
uvuen u diskusiju o astrologiji. Da bi paradoks bio jo vei, bie dosta takvih
koji e jo uvek tvrditi da se razgovor vodi o asronomiji.
Od velike je vanosti da odmah utvrdimo razliku izmeu astronomije i
astrologije. Astronomija je nauka koja izuava pozicije, kretanje, strukturu i
evoluciju nebeskih tela i ona nema nikakve veze sa ljudskom sudbinom i ka-
rakterom. S druge strane, astrologija, bez obzira na tvrdnje nekih astrologa,
nije nauka jer se ne slui naunim metodama u radu; pre svega, ona ne za-
dovoljava prvo i najvanije pravilo da naunu hipotezu treba dokazati.
Astrolozi su, u upornim pokuajima da je proglase za nauku, uspeli da od
astrologije stvore prototip za pseudonauku. Ostaje, ipak, da neto kasnije vi-
dimo da li imamo pravo da je zbog toga odbacimo i da joj ne verujemo.
Druga greka koju bismo mogli da napravimo, ponovo se tie odnosa
izmeu astronomije i astrologije: ma koliko nauka ne priznavala astrologiju,
bilo bi nepoteno kad joj ne bi odala priznanje za zaslugu u stvaranju astro-
nomije. Naime, tek pre oko etiri veka, sa razvojem nauke, astrologija se raz-
dvojila na nauku astronomiju i astrologiju kao umetnost, kao to se, recimo,
u devetnaestom veku alhemija razdvojila na nauku hemiju i razne okultne
delatnosti, zatim semiotiku (nauku o znacima), tumaenje snova i tako dalje.
Astronomija je ak dugo bila sponzorisana zahvaljujui astrologiji - mnogi
daroviti naunici, koji su utrli put astronomiji, imali su punu slobodu u radu
zahvaljujui blagonaklonom stavu koji je prema njima gajila vlast. Ovoga ne
bi bilo da visoki slojevi drutva nisu bili opinjeni proroanstvima i horosko-
pima koje su dobijali od astronoma. Tako su astronomi mogli, zahvaljujui
tome to im je takva delatnost ostavljala dosta slobodnog vremena, do mile
volje da se bave naukom, a i da opravdaju ulaganja u skupe instrumente.
Treu veliku greku nainiemo ako o astrologiji sudimo samo na osno-
vu horoskopa koje pronalazimo u tampi. U stvarnosti, ti horoskopi se zasni-
vaju na jednom malom segmentu kojim se bavi astrologija. To su znaci Sun-
ca; ozbiljni astrolozi odmah e skrenuti panju da je stvar mnogo sloenija od
prostog deljenja ljudi na 12 tipiziranih kategorija. Najpre, horoskop se pravi
pod pretpostavkom da je osoba za koju se on pie roena tano u sredini pe-
rioda na koji se odnosi njen znak, a zanemaruju se ostali parametri, koji se
utvruju na osnovu pozicije Meseca i osam planeta (Merkura, Venere, Marsa,
Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna i Plutona) prema sazveima u tanom tre-
nutku (ne samo danu) roenja. Ovde je od znaaja i geografski poloaj mes-
ta na kome je osoba roena, to utie na pozicije 12 kua koje ulaze u kal-
151
Astrologija
kulaciju. Treba, zatim, uzeti u obzir take Meseevih polova (jer i on ima svoj
Severni i Juni pol), asteroide i jo neka nebeska tela. Posmatraju se takoe i
ugaona rastojanja (takozvani aspekti) izmeu pojedinih planeta. Treba, da-
kle, raspolagati solidnim znanjem iz astronomije (ili bar imati kompjuter i
odgovarajui program) da bi se svi ti podaci izraunali za vreme i mesto ro-
enja osobe za koju se izrauje horoskop, kako bi predikcija bila ispravna sa
astrolokog stanovita.
Tipovi astrologije
Osim natalne, koja je najire poznata, postoji jo nekoliko tipova astrologije
koji se zasnivaju na slinim metodama. To su:
Astro - meteorologija bavi se vremenskom prognozom, ali i predvianjem
prirodnih kataklizmi kao to su zemljotresi, poplave i vulkani.
Poljoprivredna astrologija najstarija je od svih nabrojanih (ak i od natalne).
U svom najranijem obliku, ljudi su se njome sluili u nedostatku stabilnog
kalendara da bi odredili najbolje vreme za poljoprivredne radove.
Medicinska astrologija predvia mogue zdravstvene probleme i propisuje
terapiju za njih.
Ezoterina astrologija koristi natalnu kartu da bi pronala odgovore na
pitanja koja se odnose na spiritualnu svest i duhovni razvoj neke osobe.
Horarna astrologija nalazi odgovore na bilo koje pitanje po karti nainjenoj
na osnovu mesta i trenutka u kome je to pitanje postavljeno (zanimljivo je da
pitanje ne sme da se postavi dvaput, jer onda odgovor ne vai!).
Izborna astrologija je podvrsta horarne astrologije i odreuje koje je vreme
najpogodnije za otpoinjanje nekog projekta, posla, rata, braka i slino.
Svetovna ili sudska astrologija sainjava horoskope na osnovu toga kada je
neka drava roena, kako bi predvidela nacionalne dogaaje i prognozi-
rala njihove ishode.
Astro-ekonomika primenjuje astroloke principe da bi pronala odgovore na
pitanja koja zanimaju poslovni i finansijski svet.
Sinastrija je posebna grana astrologije koja poreenjem dve ili vie natalnih
karata izuava meusobne odnose.
Psiholoka astrologija posebnu panju obraa na takozvanu dubinsku psi-
hologiju, pre svega pod uticajem Jungovih radova u ovoj oblasti. Astrologija
se ovde slui svojim simbolikim jezikom u proceni elemenata linosti.
152
Principi delovanja astralnih sila
Situacija postaje zanimljiva kad neki od astrologa pristane da se spusti na ni-
vo smrtnika i dozvoli da se postavi pitanje da li u astrolokim odgovorima
ima neega. Tada se obino citira omiljena astroloka izreka kako gore, ta-
ko i dole (as above, so below). Jedna od pseudonaunih razrada ovog sloga-
na oslanja se na injenicu (koju, uzgred, kvantna fizika kategorino odbacu-
je) da je makro-svet (kosmos) organizovan na isti nain kao i mikro-svet (ato-
mi), ime je automatski dokazana veza izmeu nebeskih tela i malih bia ko-
ja ive na Zemlji, a sastavljeni su od atoma.
Osim toga, nesumnjivo je da nebeska tela, po pravilima nebeske meha-
nike, meusobno deluju jedno na drugo (samim tim i na Zemlju), pa se tako
namee zakljuak da isto tako deluju i na ljude i na sav ivi svet na naoj pla-
neti. Ovako formulisan stav bi moda prihvatila i nauka, naravno ako bi se
pronalo objanjenje mehanizma delovanja ovih sila na nau sudbinu i na
profil nae linosti.
Postoji jo jedna varijanta ovog stava koja se poziva na rezonanciju
izmeu svemira i onoga to se dogaa na Zemlji. S obzirom na to da i ova
pseudonauna postavka, inae bazirana na Jungovom uenju, ima isti nedo-
statak (da niim ne objanjava vezu izmeu uzroka i posledice), ona takoe
nema naina da se razvije u ozbiljnu teoriju, pa se tako zavrava na samom
poetku.
Malo suptilnija (mada i apstraktnija) ideja kree od toga da Zemlja i sve-
mir dele isti prostor i vreme, pa su tako jedno isto i deluju zajedno; iz toga
proizilazi da je pogreno gledite po kome kosmiki dogaaji deluju na ze-
maljske, a ispravno je da su to jedni te isti dogaaji, samo vieni na razliite
naine. Ni zemaljski ni kosmiki fenomeni nisu uzrok jedni drugima, nego su
ravnopravni proizvod jednog istog trenutka u vremenu, pa su zato isti - jedni
gore, a drugi dole. Ipak, ovo bi pre moglo da se proglasi za pesniku viziju
nego za teoriju.
Bez obzira na to koji od ovih stavova prihvatimo, trebalo bi da vidimo
kako se, po pravilima koja vae u astrologiji, meusobno odnose pozicije ne-
beskih tela prema naim linostima i sudbinama.
Kad dobijemo duu, dobili smo i sudbinu
U trenutku roenja deteta Sunce (bar prividno) boravi u nekom od dvanaest
sazvea koja se nalaze na njegovoj putanji. Smatra se da je tada novoroen-
etu ve odreena sudbina, jer je doivotno vezana za taj znak. Od vanosti
153
Astrologija
je i sazvee u kome se nalazi Mesec i osam planeta Sunevog sistema. Tu-
maenja mogu da budu razliita (i svaki astrolog e, naravno, tvrditi da je sa-
mo njegovo ispravno), ali najee se Sunev znak vezuje za ono to e se oso-
bi dogaati i kako e ona u pojedinim situacijama nastupati i ispoljavati svo-
ju linost, Meseev znak za to kako e se oseati i ispoljavati svoje emocije, a
Istoni znak (koji je odreen sazveem koje je u trenutku raanja bilo na is-
toku) odreuje kako e ta osoba izgledati. Ovo ipak treba prihvatiti sa rezer-
vom, jer postoji bezbroj lokalnih tumaenja, esto sasvim suprotnih.
Kasnije e biti od vanosti koja planeta boravi u znaku za koji je vezana
sudbina osobe, ali se to uglavnom odnosi na prolazne dogaaje; sve karak-
terne osobine ve su definisane pozicijama nebeskih tela u trenutku roenja.
Neka opta pravila za astroloka tumaenja postoje, ali se u velikoj me-
ri ostavlja astrologu sloboda da poloaje planeta tumai kako eli. Osim to-
ga, nebeska tela ne utiu na sve ljude jednako - neki ljudi imaju dominantnu
crtu linosti na materijalnom, neki na intelektualnom, neki na emocional-
nom, a neki na duhovnom planu. Zbog toga je poeljan neposredan kontakt
izmeu astrologa i naruioca horoskopa, jer postoje neki parametri koje
strunjak moe samo subjektivno da proceni.
Tako je astrolog stvorio sve uslove da nas impresionira poznavanjem
svoje profesije i da nas u startu obeshrabri u pokuaju da poneto sami shva-
timo. Ako je neko pokuao da pokae interesovanje i da s nekim od astrolo-
ga povede struan razgovor, uglavnom je dobijao odgovor da je to suvie slo-
eno i da je za savladavanje te nauke potrebno nekoliko godina uenja.
Da li je ba tako? ak i ako zanemarimo astroloke kompjuterske pro-
grame (uz iju upotrebu svako od nas moe da postane kakav- takav astro-
log za pola sata), videemo da je tolika mistifikacija ipak bila nepotrebna. A
usput emo se uveriti i da astrolozi prave tako krupne previde, da bismo mo-
gli celu stvar da dovedemo u pitanje. Ali, za ovo nam treba malo predznanja
iz astronomije.
154
Svemir iz ablje perspektive
Nebeska tela oko nas nalaze se na razliitim udaljenostima, ali se za neka as-
tronomska istraivanja stvar moe pojednostaviti tako to se pretpostavi da
se sve nalazi na podjednakoj udaljenosti od Zemlje, na zamiljenoj lopti koja
se zove nebeska sfera. Na slici 1 je, radi jednostavnosti, ova sfera nacrtana
kao da je malo vea od Zemlje, ali bi teoretska razmatranja bila ispravna sa-
mo ako je ona mnogo vea. Na toj sferi imaemo lepo sloena sva sazvea,
onako kako ih vidimo sa Zemlje, umesto to bi bila razbacana po trodi-
menzionalnom svemiru. Isto kao to na nebesku sferu projektujemo sva ne-
beska tela, projektovaemo i ekvatorijalni pojas Zemlje, koji emo nazvati ne-
beski ekvator, a i zamiljenu putanju Sunca, onako kako je vidimo sa Zemlje;
ravan u kojoj se nalazi elipsasta putanja Zemlje oko Sunca naziva se eklipti-
ka, a ovaj prsten je zapravo presek ravni ekliptike sa nebeskom sferom.
S obzirom na to da osa rotacije Zemlje nije paralelna sa osom njene ro-
tacije oko Sunca, nee se poklopiti ni nebeski ekvator sa prstenom ekliptike.
Ovaj ugao greke ose Zemljine rotacije iznosi neto vie od 23 ugaona ste-
155
Astrologija
NEBESKA SFERA
OSA ROTACIJE
PROJEKCIJA
SUNCA
PUTANJA ZEMLJE
OKO SUNCA
NEBESKI EKVATOR
EKLIPTIKA
Slika 1: Zemlja i nebeska sfera
pena i zbog njega imamo godinja doba. Na slici 1 predstavljen je trenutak u
kome je severni pol najvie okrenut ka Suncu, i koji je nazvan letnja dugo-
dnevica. To se dogaa svake godine 22. juna (sa moguim odstupanjem od
jednog dana zbog prestupnih godina i konvencije o raunanju vremena). Su-
protno od toga je zimska kratkodnevica (22. decembar), a prelomni trenuci
su prolena i jesenja ravnodnevica (21. mart i 23. septembar).
ta su sazvea?
Ve i sam naziv kae da su sazvea grupe zvezda, ali je najvanije da zna-
mo da ona postoje samo u naoj mati i da su obina konvencija koja nam po-
mae da se snaemo u bezbroju zvezda na nebu. Zaista, ko god da je stvorio
zvezde i rasporedio ih, nije ba vodio rauna o tome da nam bude lako da se
meu njima snaemo; zato smo morali nekako da ih sistematizujemo, na na-
in koji e biti lak za pamenje i orijentaciju. Recimo, im pogledamo zvezda-
no nebo, zapaziemo tri zvezde priblino jednakog sjaja koje stoje u nizu, i
moi emo da kaemo: To je pojas Oriona, i odmah emo iscrtati u sebi os-
tatak sazvea: sjajna zvezda na levom ramenu je Betelgeuse, a na stopalu je
Rigel. Znaemo i da je iznad Orionove leve ruke sazvee Blizanci, iznad
desne Bik i tako dalje.
Na celoj nebeskoj sferi postoji 88 sazvea, ali poto astrolozi smatraju
da od njih ak 76 nema nikakvog uticaja na nas, mi emo se zadrati na pre-
ostalih 12: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, korpija, Strelac, Ja-
rac, Vodolija i Ribe (mali broj astrologa uzima u obzir i trinaesto sazvee,
Ophiuchus). Svako od ovih sazvea ima svoje mesto na nebeskoj sferi, ma-
nje - vie oko same ekliptike. Astrolozi su radi lakeg prouavanja nainili
njihove geometrijske projekcije na prsten ekliptike, zapravo na mali kai
nebeske sfere koji se prostire na oko 8 stepeni ka severu i ka jugu oko eklip-
tike, i zove se zodijak. Ipak, ove projekcije sazvea nisu se ba precizno slo-
ile sa podelom zodijaka na 12 jednakih delova, jer se na nekim mestima
(naroito oko sazvea Raka i Blizanaca) javljaju primetne pauze, a na dru-
gim (posebno izmeu Jarca i Vodolije) znaajna preklapanja. Zato su astrolo-
zi zamurili na jedno oko i malo doterali stvar, ime su usvojili sledeu
konvenciju:
Svi znaci dele zodijak na 12 jednakih delova, tako svaki od njih poteno
dobija po 30 ugaonih stepeni pojasa koji prelazi preko istoka i zapada, bez
obzira na to to su poklapanja sa sazveima samo priblina. Ovan, Rak, Va-
ga i Jarac (takozvani kardinalni znaci), prema ovoj konvenciji, zapoinju u is-
tom trenutku kad i godinja doba, odnosno u trenucima prolene i jesenje
ravnodnevice, letnje dugodnevice i zimske kratkodnevice.
156
Astrologija
Ipak, to nije najvea greka koja stoji na savesti same ideje astrologije.
Da bismo objasnili problem precesije, trebae nam jo malo astronomskih po-
dataka. Pre toga raistiemo samo jo jednu stvar: ta znai biti roen u ne-
kom od znakova zodijaka?
Znamo da Zemlja za godinu dana naini jedan krug oko Sunca. Sve
zvezde koje ine sazvea moemo da smatramo za nepokretne, kao i samo
Sunce; zanemariemo kretanja svih nebeskih tela osim planeta Sunevog sis-
tema, a u ovom trenutku bie nam vano samo kretanje Zemlje. Slika 2 ilus-
truje njenu putanju oko Sunca, kao i jedan deo zodijaka.
Smatra se da je na
znak onaj u kome je Sunce
prividno boravilo u trenut-
ku naeg roenja. To prak-
tino znai da se Zemlja u
tom trenutku nalazila na
suprotnom delu svoje pu-
tanje, najdalje od naeg
znaka. Na slici 2 je primer
koji vai za poetak meseca
maja: gledano sa Zemlje,
Sunce se tada nalazi u saz-
veu Bika. Moglo bi se
uiniti neloginim to to se
usvaja znak koji je u tom
trenutku praktino nevid-
ljiv (jer je zaista teko danju videti zvezde, naroito ako se one nalaze iza Sun-
ca), ali neka to poslui kao dokaz da su antiki astronomi umeli da izrauna-
ju i ono to nisu mogli da vide, a mogue je i da su posmatrali sazvee ko-
je se u zoru pojavljuje i odmah gasi na istoku, tamo gde u isto vreme izla-
zi Sunce.
Stvar je jasna: mesec dana posle trenutka prikazanog na slici 2, Zemlja
e se oko Sunca okrenuti za 30 ugaonih stepeni u smeru suprotnom od kre-
tanja kazaljke na satu, Sunce e se iz sazvea Bika prividno preseliti u Bli-
zance, i tako dalje.
Sad ve imamo dovoljno znanja iz astronomije da bismo, kao i antiki
astronomi, mogli svojim oima da se uverimo u sve ovo. Verovatno je da ne-
emo moi ba da vidimo koje se sazvee nalazi iza Sunca, ali moemo da
se posluimo trikom - u pono bi tano iznad nas moralo da se nalazi suprot-
no sazvee, koje je za 180 stepeni pomereno u odnosu na ono koje traimo.
157
Slika 2: Kako se odreuje znak Zodijaka
Zemlja
Sunce
zodijak
Ne muite se, evo odgovora: neete videti sazvee koje oekujete. Ako
osmatranje, recimo, pravite poetkom maja, verovatno mislite da se sunce
nalazi u sazveu Bika, ali ono je, gle uda, u sazveu Ovna. Ko ovde grei?
Pa, na neki nain, niko. Osim, moda, onaj ko tvrdoglavo misli da astro-
logija uvek mora da se zasniva na injenicama.
Precesija
Kao to smo na poetku rekli, osa Zemljine rotacije je za oko 23 stepena za-
krenuta u odnosu na osu okretanja oko Sunca. Ova osa je stalno nagnuta
na istu stranu, pa e na jednoj strani svoje godinje putanje severni pol biti
malo vie okrenut Suncu (pozicija 1 na slici 4), a na drugoj to e biti juni pol
(pozicija 3).
Ipak, ni ova osa nije sasvim stabilna: i ona se
obre! Zahvaljujui tome to Zemlja ima malo vei
prenik na ekvatoru nego na polovima, kombinacija
privlanih sila Sunca i Meseca ini da se Zemlja obre
oko svoje ose slino igri koja se kruno njie pre ne-
go to e da padne (slika 3). Ova osa se, dakle, i sama
okree oko zamiljene idealne ose (paralelne osi
okretanja oko Sunca), tako da sama osa pravi putanju
koja lii na dva konusa, vrhovima okrenuta jedan ka
drugom. Ovo pomeranje ose obrtanja Zemlje astro-
nomi zovu precesija. Istina, ovo obrtanje je, mereno
naim merilima, relativno sporo jer ceo ciklus od 360
stepeni ona napravi za oko 25920 godina.
Pojavu precesije primetili su Vavilonci nekoliko
vekova pre Hrista, a nju je opisao i grki astronom
Hipparchus u drugom veku nove ere. Ipak, ona nije
dobila nauno objanjenje niti je precizno izmerena
sve do 17. veka.
Kakve su posledice jedne ovako dugotrajne pojave? Najprostije reeno,
kratkodnevica, obe ravnodnevice i dugodnevica nastupaju ranije nego to bi
se to oekivalo, odnosno pre nego to Zemlja napravi ceo krug oko Sunca.
Ovo pomeranje poetka godinjih doba iznosi oko 20 minuta godinje, a po-
sledica je da Zemlja za godinu dana ne napravi pun krug oko Sunca, nego
neto manje. Kad se ta greka vremenom akumulira, dolazimo do toga da po-
meranje ugaone pozicije Zemlje za neto manje od 72 godine iznosi jedan ste-
pen, a za 2160 godina 30 stepeni - a to je rastojanje izmeu dva susedna zna-
158
Slika 3: Rotacija ose
ka zodijaka! Brojevi od 1 do
4 na slici 4 prikazuju pozici-
je Zemlje u odnosu na Sunce
u trenutku smene godinjih
doba, a brojevi od 1A do 4A
su isti datumi u godini, sa is-
tim smenama godinjih do-
ba, samo oko dva mileniju-
ma kasnije. Prvi su, recimo,
vaili neto pre Hrista, a
drugi danas.
Tako je prolena ravno-
dnevica, kojom svake godi-
ne zapoinje znak Ovna, za proteklih dve hiljade godina polako ali sigurno
otklizala preko celog sazvea Ribe i pribliila se sazveu Vodolije. Sma-
tra se da je znak u kome se svake godine raa prolee u stvari znak celog
oveanstva i da on diktira duh koji vlada meu svim ljudima na Zemlji.
Poslednja dva milenijuma bio je to znak Ribe; on je vodeni znak i njega je
obeleio Isus Hristos. Analogija je pronaena u tome to je njegova krv vino,
to je on mogao da hoda po vodi i to se njegova majka zvala Marija (mo-
re). Grka re Ihtis (u znaenju "riba") je sadrala poetna slova izraza "Isus
Hristos Sin Boga Spasioca" (Isus Hristos Teu Ios Sotir). Osim toga, krst se
kao simbol hrianstva pojavio znatno posle Hrista, a umesto njega se,
izmeu ostalih, u to vreme upotrebljavali su se riba, sidro i delfin.
Kad se roendan prolea konano preseli iz sazvea Ribe u Vodoliju
(koja je znak vazduha), nastupie Novo doba (New Age) i svetom e po tu-
maenju modernih astrologa zavladati mir i harmonija, inteligencija i komu-
nikacija meu ljudima. Ovo je vano verovanje iz domena savremenog suje-
verja i o njemu emo uskoro opirnije govoriti, a sada se vraamo centralnom
pitanju: kada su znaci zodijaka, koji su danas vaei, ustanovljeni i kad su ve-
zani za odgovarajue datume?
Bilo je to kad su Grci upali u Vavilon, osvojivi ga, i tom prilikom pre-
uzeli ideje astrologije. Ve tada je prihvaena pozicija znakova Zodijaka koja
e vaiti tek za oko dva veka, da bi se znak Ovna podesio tako da poinje
tano u vreme prolene ravnodnevice. Vavilonski astronomi su, dakle, znali
za precesiju i svoja znanja o tome pokuali da prenesu Grcima, ali izgleda da
je to njima bilo komplikovano pa su prosto fiksirali sliku neba i takvu je irili
Mediteranom ne obazirui se na promene koje je donosio protok vremena.
Rimljani su ovu sliku preuzeli bez ikakve sumnje u njenu ispravnost...
uostalom, kao to i mi danas inimo.
159
Astrologija
Slika 4: Pomeranje take ravnodnevnice
Vreme je polako ali sigurno proticalo. Otprilike u doba Hrista prolena
ravnodnevica se preselila iz znaka Ovan u znak Ribe i pozicije svih sazve-
a nastavile su da se pomeraju u odnosu na kalendar (ili kalendar u odnosu
na sazvea) za oko 24 ugaona stepena, to nije daleko od jednog celog zna-
ka, koji iznosi 30 stepeni. Na slici 5, koja prikazuje pozicije sazvea u odno-
su na znake zodijaka, vidi se gde su ta sazvea bila pre skoro 2 milenijuma;
u donjem redu su korigovane pozicije, kakve bi trebalo da vae danas. Ba ta-
ko: trebalo bi da vae, ali ne vae, jer astrolozi nikako da ustanove novu kon-
venciju. Aevo kako bi danas izgledao taan kalendar sazvea:
Ovan 14. april - 12. maj
Bik 13. maj - 13. jun
Blizanci 14. jun - 15. jul
Rak 16. jul - 15. avgust
Lav 16. avgust - 16. septembar
Devica 17. septembar - 16. oktobar
Vaga 17. oktobar - 15. novembar
korpion 16. novembar - 16. decembar
Strelac 17. decembar - 14. januar
Jarac 15. januar - 13. februar
Vodolija 14. februar - 15. mart
Ribe 16. mart - 13. april
Ja sam, recimo, roen 12. jula, ali... gle! Ne u znaku Raka, kao to sam do ne-
davno mislio, nego u znaku Blizanaca. Ili sam moda roen u znaku Raka
160
Slika 5: Pomeranje znakova zodijaka usled precesije
ba zato to je Sunce boravilo u sazveu Blizanaca? Ovo i nije tako teko pri-
hvatiti - treba se samo odrei razmiljanja, logike i zdravog razuma.
Kurioziteta radi, upitajte nekog astrologa da li ume da objasni ovo. Je-
dan ekspert bi morao da poznaje tako elementarnu stvar. U suprotnom bi tre-
balo ozbiljno da preispita svoju tvrdnju da je astrologija nauka.
Tropska i sideralna astrologija
Nije da niko nije pokuao da razrei ovu zbrku, ali izgleda da je umesto toga
stvorena jo vea. Uvedena je nova astroloka konvencija koja se oslanja na
tane znake prema pozicijama sazvea, ali nju mali broj astrologa prihvata.
Koji je razlog da ogromna veina jo uvek radi sa netanim podacima? Da li
nisu imali hrabrosti da priznaju greku, ili im je ionako bilo svejedno?
Polako ali sigurno istina se probila i do publike. Hrabriji astrolozi, koji
su prihvatili novu konvenciju, na ovo su reagovali objavivi nova pravila igre
koja kau: daleko od toga da je sve ovo do sada bila greka; istina je da pos-
toje dve konvencije, prva se zove tropska, a druga sideralna, to znai zvez-
dana. Prva, koju koristi velika veina astrologa i na kojoj se zasnivaju svi
horoskopi u tampi, oslanja se na opte usvojene (mada netane) znake zodi-
jaka, a druga na injenino stanje sa gledita astronomije, dakle na tane pozi-
cije sazvea.
Izlaz iz neugodne situacije u kojoj su se nali bio je maestralan, jer je po-
raz ubrzo pretvoren u pobedu. Situacija je iskomplikovana time to su pru-
ena razna pseudonauna objanjenja koja opravdavaju oba pristupa, a razli-
ka izmeu njih je proglaena, ni manje ni vie, nego za imperativ savremene
astrologije (bez razlonog objanjenja za ovu uoptenu tvrdnju). Tako je as-
troloka vetina za jo jedan korak udaljena od smrtnika, jer oni koji u sva-
kom zakljuku trae razum i logiku (uglavnom protivnici astrologije) tek sa-
da ne mogu nita da shvate.
Prvobitna tvrdnja, da se cela astrologija zasniva na uticaju koji zvezde
imaju na novoroene, morala bi da padne u vodu jer niko ne bi mogao da
opravda tumaenje delovanja pogrenih zvezda. Ali, ona se dri, i astrolozi
(bar oni koji su nauli neto o precesiji) vie vole da se to i ne pominje.
Zato jednostavno svi ne prihvate novu, ispravnu konvenciju? To je te-
ko rei, ali je sigurno da bi u tom sluaju prvo morali da kau: Jeste, dosad
smo greili, ali odsad...
161
Astrologija
ta je to Novo doba?
Pojam Novo doba (na engleskom govornom podruju New Age) u svom naj-
preciznijem znaenju odnosi se na doba Vodolije, kad se Sunce nalazi u tom
sazveu u trenutku prolene ravnodnevice. Mi se ve oko dva milenijuma
nalazimo u dobu Ribe (obratite panju na zaokruenu strelicu u desnom delu
slike 5, oznaenu kao prolena ravnodnevica) i uskoro emo ga napustiti, a
kada e nastupiti smena doba nije mogue precizno utvrditi jer se astroloke
konvencije zasnivaju na pozicijama sazvea u kojima, kao to smo videli,
ima dosta zaokruivanja i doterivanja. Po najire prihvaenoj proceni,
doba Ribe zapoelo je oko 70. godine pre Hrista. Poto je ciklus precesije
podeljen na 12 jednakih delova, svako doba traje po 2160 godina i po toj rau-
nici bi doba Vodolije zapoelo krajem 21. veka. Ipak, mnogi su nestrpljivi i
smatraju da treba dobro otvoriti oi, jer e se promena uskoro pokazati.
Najbolja ilustracija svega toga je pesma Vodolija iz mjuzikla Kosa:
When the Moon is in the Seventh House Kad Mesec bude u Sedmoj Kui,
And Jupiter aligns with Mars I Jupiter se poklopi sa Marsom,
Then peace will guide the planet Tada e mir povesti planetu
And love will steer the stars I ljubav e voditi zvezde
This is the dawning of the age of Aquarius... Ovo je svitanje doba Vodolije...
Harmony and understanding Harmonija i razumevanje
Sympathy and trust abounding Saoseanje i obilje poverenja
No more falsehoods and derisions Nee biti lai i prezira
Golding living dreams of visions Zlatno ivi snovi vizija
Mystic crystal revelation Mistino kristalno otkrie
And the minds true liberation I istinsko osloboenje svesti
Aquarius! Vodolija!
Termin Novo doba preuzele su pristalice savremenog sujeverja i ezote-
rinog pogleda na svet i on sada oznaava novi pokret koji je jasno odreen,
ali ipak nije lako definisati ga. Novo doba nije religija iako se oslanja na mno-
ge religije, a nije ni sekta mada njegovu filozofiju podravaju i prate mnoge
sekte. Ipak, mnogi sledbenici Novog doba nisu udrueni ni u kakve grupe.
Ovaj pokret sainjen je od smese hrianstva i istonjake filozofije, as-
trologije, mistike, nadrilekarstva i mnogo ega slinog. Pa opet, to ne znai
da su svi poklonici ovih verovanja pripadnici pokreta Novog doba.
Postoji nekoliko shvatanja koja su zajednika svim pripadnicima ovog
pokreta. Pre svega, to je verovanje u jednog Boga, ali taj Bog je sve i nalazi se
u svemu i u svakome od nas. To je hinduistiki koncept panteizma, po kome
162
ne postoji tvorac tamo negde (kao to nas ui hrianstvo), nego jedan za-
jedniki duh ili sila koja je svuda - oko nas i u nama.
Tako je svaki ovek u isto vreme i Bog, ali tek kad (i ako) postane sves-
tan toga, to znai ako prihvati verovanja Novog doba. Ukljuivanjem u taj
pokret, svako e u sebi pronai boanske sile i ovladae paranormalnim i nat-
prirodnim sposobnostima kao to su telepatija, psihokineza ili vidovitost.
Ines Trkulja je u asopisu Start (broj 536 iz 1989. godine) napisala:
Svete knjige, tehnike, nauka... spajaju se s praktinim problemima kao to
su usamljenost, otuenost, bol u krstima, loa probava... Metafizika za mase.
Ono to mi danas smatramo za novo doba nekada je smatrano prazno-
verjem, ali ne u smislu crne make ili dimniara, ve kao verovanje u alter-
nativne bogove. Inferiorni kultovi za mase uvek se stihijski pojavljuju na
kraju epohe i predstavljaju regresivni nain miljenja u odnosu na domet
epohe - a obraaju se onima od kojih nita ne zavisi, najmanje epoha. I ui-
telji i uenici, bez obzira na njihov intelektualni domet, zapravo su autsaj-
deri, pa bi se cilj Novog doba mogao ukratko formulisati kao autsajderi
ue autsajdere kako biti u sreditu.
S obzirom na to da Novo doba nije nikakvo udruenje niti je pod bilo ijom
organizacijom, ne postoji formalna pripadnost tom pokretu. Postoji mnogo
tehnika ijim ovladavanjem se neformalno postaje sledbenik Novog doba i
svaka je od njih prilagoena po nekom sloju publike. Verovanje u mistinu
snagu kristala ili crvenih konia prihvaeno je od slojeva kojima nije svoj-
stven kritiki nain razmiljanja, ali za one druge postoje i vrlo prefinjene
tehnike kao to je transcendentalna meditacija, Silva metod ili neki oblici joge.
Sva verovanja Novog doba oslanjaju se na znanja koja su metafizika, to
znai da se ne baziraju na iskustvu nego su prikupljena intuitivno i natulno.
Ova saznanja nisu proverljiva (ili bar ne bi opstala ako bi bila podvrgnuta
proveri) pa su, samim tim, u suprotnosti sa naunim pogledom na svet. Ma-
da e svaki poklonik pokreta Novog doba rado uivati u udobnosti koje mu
nudi savremena nauka, nikad ga neemo uti da se pohvalno izraava o njoj.
U najboljem sluaju, iznee miljenje da e postepeno nestati razlika izmeu
religije i nauke, a poto Novo doba podrazumeva pobedu spiritualnog nad
materijalnim, jasno je ko e se kome u ovom spajanju prikloniti.
U filozofiju Novog doba ugraeno je shvatanje da svako sledee doba
donosi po neki novi kvalitet. Doba Ribe zapoelo je Isusom Hristom koji je
doneo ljubav, toleranciju i oprotenje grehova, a doba Vodolije uskoro e nam
doneti mir, inteligenciju i komunikaciju. Po tom shvatanju i informatika era,
koja je upravo zapoela, svedok je da smo upavo zakoraili u Novo doba.
163
Astrologija
ta bi o astrologiji rekla nauka
Meu zagovornicima astrologije ne postoji slaganje oko objanjenja meha-
nizma kojim nebeska tela utiu na sudbinu novoroeneta, to vezuje ruke
svima koji bi stavove astrologije podvrgli proveri. Tako su uporni skeptici
uinili jedino to im je preostalo - postavili su sve mogue pretpostavke do
kojih je nauka mogla da stigne i jednu po jednu analizirali.
Dananja fizika poznaje samo etiri fundamentalne sile: elektromagnet-
nu, gravitacionu, slabu nuklearnu i jaku nuklearnu silu. Poslednje dve delu-
ju iskljuivo unutar granica atoma, pa nam tako za dalju analizu ostaju samo
prve dve.
I elektromagnetna i gravitaciona sila su predvidljive i lako merljive u fi-
zici. Koja e od njih objasniti uticaje planeta na nas? Ako je elektromagnetna,
onda bi trebalo da znamo da su uticaji ovih sila na na organizam manje-vi-
e poznati i ni jedan od njih ne vodi zakljuku koji bi makar izdaleka podrao
astroloke tvrdnje. Osim toga, nas ve okruuje veliki broj izvora ove sile i
oni se uglavnom nalaze u naoj neposrednoj blizini, zbog ega bi njihov uti-
caj morao da bude znatno jai. Recimo, elektromagnetno polje koje emituje
samo jedna sijalica u sali za poroaje deluje na novoroene silom koja je ne-
uporedivo snanija od elektromagnetne sile kojom deluju sva nebeska tela
zajedno.
Ostaje jo gravitaciona sila, ali i ovde imamo slian ishod - ak je i gra-
vitaciono polje babice koja obavlja poroaj takvo da na dete deluje silom koja
je, po jaini, uporediva sa silama svih okolnih planeta. Naravno, sve te sile su
zanemarljive u odnosu na silu koju stvara gravitaciono polje Zemlje.
Da li je to moda neka nova fundamentalna sila, za koju fizika do sada
nije znala? Ako jeste, trebalo bi je bez odlaganja definisati i objasniti - kakva
je priroda te sile, na koji nain ona deluje na ivi svet i na predmete. Ovo ot-
krie bi stvorilo veliki preokret u nauci.
Ako nije sila, moda je energija? Nauka poznaje mnogo vrsta energije:
kinetiku, potencijalnu, elastinu, hemijsku, nuklearnu i tako dalje.
Ozbiljan kandidat mogli bi da budu elektromagnetski talasi, jer se oni
ve uveliko koriste za komunikaciju na veim udaljenostima, ali za svaki od
moguih opsega opet vai da se u fizici detektuju i mere sa visokom tano-
u. To su niskofrekventni elektromagnetni talasi, zatim dugi, srednji i kratki
radio-talasi, pa metarski (VHF), decimetarski (UHF), centimetarski (SHF),
mikrotalasi, toplotni (infracrveni), vidljivi (svetlosni), hemijski (ultraljubias-
ti), rentgenski i gama zraci. Svaki od ovih opsega drugaije utie na ljudski
164
organizam, ali ni za jedan od njih nije poznato da deluje samo u trenutku ro-
enja (a ne i kasnije) ili da ima suptilnu mogunost upravljanja ljudskom
sudbinom.
Da li samo ljudskom? Ako je odgovor da, onda zato samo ljudskom,
a ako deluje i na ivotinje i biljke, onda kakvo je delovanje na njih?
Ma kakva da je sila ili energija kojom sazvea deluju, postoji neto to
tu ideju ipak dovodi u pitanje. To je fantastino velika razlika u udaljenosti
nebeskih tela koja ine sazvea. Zapravo mi nemamo pravo da govorimo o
sazveima kao o grupama zvezda, osim ako to koristimo kao pomo za lak-
u orijentaciju. Iz neke druge take u svemiru te zvezde ne bi imale isti ras-
pored, ne samo prostorno nego i vremenski, pa je pitanje koje bi od njih uop-
te postojale u tom obliku u kome ih vidimo. No, ovome je potrebno detalj-
nije objanjenje.
Dobra vest se iri svemirom
Kad pogledamo u zvezdano nebo, mi ne gledamo samo kroz prostor, nego i
kroz vreme. Recimo, jedna od najsjajnijih taaka u sazveu Andromeda nije
zvezda, nego velika galaksija koja se sastoji od nekoliko stotina miliona Su-
naca. Mi nemamo naina da doznamo kako ta galaksija sada izgleda, jer je vi-
dimo kakva je bila pre 2,3 miliona godina, dok je na Zemlji na davni predak
australopitekus naseljavao Afriku; tano toliko bilo je potrebno da svetlost
dopre od nje do naeg oka, brzinom od tri stotine hiljada kilometara u sekun-
di. Susedna sjajna zvezda u istom sazveu je Mirach, a pogled na nju nije
gledanje u tako daleku prolost, nego tek pola veka unazad. Sunce je na sve-
ga osam minuta od nas, planete Sunevog sistema su u svojim orbitama pa
se udaljenost stalno menja, ali se vreme potrebno da svetlost sa njih stigne do
nas opet meri minutima. Kakvog smisla onda ima rei da Sunce ili neka pla-
neta borave u nekom sazveu?
Po Ajntajnu, nita ne moe da se kree brzinom veom od brzine svet-
losti u vakumu. U realnom svetu to nije samo najvea mogua, nego na neki
nain i beskonano velika brzina. Kad se neto dogodi, ne samo da informa-
cija o tome ne moe da putuje bre od svetlosti, nego se na veoj udaljenosti
taj dogaaj, zapravo, nije jo ni dogodio! Ovo nije samo ajntajnovsko gleda-
nje na svet, nego globalno nauno shvatanje svemira u kome ivimo.
Tako, ako upravo proslavljate 30. roendan, vi zapravo i ne postojite
van dinovske lopte iji je poluprenik 30 svetlosnih godina. Stariji ljudi ima-
ju veu sferu nego mlai, ali ak i Isus Hristos danas ima sferu koja zahvata
tek jedan 200-milionito-milioniti deo poznatog svemira.
165
Astrologija
Riard Dokins (Richard Dawkins) je u lanku Zvezdana Romansa, ob-
javljenom u britanskom nedeljniku The Independent on Sunday, rekao:
Navedite bilo koju godinu u istoriji i na nebu e se nai zvezda ija e vam
svetlost omoguiti pogled na neto to se dogodilo ba te godine. Ma kada
da ste roeni, na nonom nebu moete da pronaete vau zvezdu, koju vi-
dite u vreme vaeg roenja (ili vie njih, jer je broj proporcionalan treem
stepenu vae dobi). Ta svetlost e vas vratiti u prolost i vi ete videti ter-
monuklearni plamen koji oglaava vae roenje. Prijatna vest, i to je sve;
ta zvezda vaeg roenja nee izvoleti da vam kae nita o vaoj linosti, bu-
dunosti ili o ljubavnom ivotu. Zvezde imaju opiran dnevni red, ali u
njemu nema mesta za ljudske preokupacije i slabosti.
Zvezda vaeg roenja je, naravno, vaa samo tokom ove godine. Sledee
godine moraete da pronaete novu zvezdanu lepezu, koja je udaljenija za
jednu svetlosnu godinu. Razmiljajte o ovom rastuem mehuru kao o radi-
jusu dobre vesti, vesti o vaem roenju, koja se sve dalje oglaava sve-
mirom.
Blizanci nam otkrivaju tajne
Svako od nas ima osobine koje su, u strogom smislu, svojstvene samo njemu.
Neke od njih su rezultat genetskog naslea a neke posledica uticaja sredine.
Ponekad se u psihologiji, a i u nekim drugim naukama, pojavi zadatak da se
odredi koliko u nekoj ljudskoj osobini udela ima naslee, a koliko drutvo i
okolnosti odrastanja. Jedan od elegantnih naina naunog reenja ovog pro-
blema je prouavanje blizanaca.
Znamo da postoje jednojajni (homozigoti) i dvojajni blizanci (heterozigo-
ti). Prvi su nastali iz jedne elije i zato nose jednake, a drugi razliite hromo-
zome, kao braa ili sestre koji su sluajno roeni u isto vreme. Jednojajni bli-
zanci morali bi da imaju jednake nasleene a razliite steene osobine, ali je
nevolja u tome to oni uglavnom i odrastaju pod jednakim uslovima. Tako su
im sve osobine manje-vie jednake pa je opet teko rei koje su nasledili, a ko-
je stekli. Zato najzanimljiviju grupu ine jednojajni blizanci koji su, sticajem
okolnosti, rasli u razliitim okolnostima jer se, pojednostavljeno reeno, nji-
hovim poreenjem sa velikom verovatnoom moe utvrditi koju su osobinu
nasledili a koju stekli odrastanjem. Na svetu postoji nekoliko hiljada ovakvih
parova, od kojih neki ive ak na razliitim kontinentima i u razliitim kul-
turama, to nauci daje nepresuan izvor dragocenih informacija.
Kako astrologija objanjava fenomen blizanaca? Njen generalni stav je
da ljudske osobine nemaju mnogo veze sa genetikom, nego sa astralnim uti-
166
cajima. Na pitanje kako to da blizanci, mada roeni na istom mestu i skoro u
isto vreme, ipak nemaju jednake ivotne tokove i sudbine, standardni odgo-
vor astrologa je da ipak postoji mala vremenska razlika u trenucima kad su
doli na svet. To moe da bude i nekoliko minuta, to je ipak dovoljno da pro-
meni neke aspekte (uglove izmeu pojedinih nebeskih tela) i pozicije kua, ta-
ko da e svakoga od njih kroz ivot voditi druga sudbina.
Ako je sve to tano, zato su onda jednojajni blizanci tako slini? Aako
bi se odgovor na ovo pitanje (ma kakav on bio) primenio i na dvojajne, zato
su onda oni tako razliiti? Poto astrolozi ne nude odgovor na ovaj para-
doks, trebalo bi da daju za pravo genetiarima jer ga oni ve imaju.
Vreme i mesto roenja
Svaki astroloki prirunik ui nas kako da pronaemo odgovore na pitanja
koja nas interesuju, oslanjajui se na samo dva podatka: vreme i mesto roe-
nja. Nejasno je zato je roenje tako znaajan trenutak, jer je u njemu dete
(koje je ve potpuno formirano) samo promenilo sredinu; zar ne bi bilo logi-
no da se rauna vreme i mesto zaea? Naalost, ovaj podatak esto nemaju
ni roditelji, a moda bi bilo i nezgodno da astrolog postavlja takvo pitanje.
U obzir se, dakle, uzima samo trenutak roenja i iz njega izvodi itav
niz astronomskih parametara koji se onda svode na astroloke i za njih se tvr-
di da nas doslovno vode kroz ivot. Mada je ova postavka sasvim jednostav-
na, ostala su neka pitanja koja zagovornici astrologije uglavnom zaobilaze
pod izgovorom da su banalna, ali bi ipak dali veliki doprinos razreenju di-
leme kad bi bar pokuali da pronau odgovore na njih.
Recimo, ta da radi ovek koji je roen na Severnom ili na Junom po-
lu? Koncept takozvanih kua na osnovu kojih se odreuje podznak osobe u
horoskopu, a koji se zasniva na geografskoj duini mesta roenja, morao bi
da padne u vodu jer je na tim mestima geografska duina nedefinisana. Jo
manje je jasno kakva sudbina eka osobu roenu na Mesecu (verovatno je da
e i ovo uskoro biti stvarnost) ili na nekom drugom nebeskom telu, pa ak i
u svemirskom brodu negde izmeu dve galaksije?
Ironija postaje jo vea kad pretpostavimo da je to mesto toliko udalje-
no od Sunevog sistema da su zvezde i galaksije koje ine sazvea tako ras-
poreene da vie ni u mati nije mogue formirati sazvea na isti nain. Na
kojoj dvanaestini zodijaka je, na primer, sazvee Vodolije ili Device kad su
nebeska tela, gledano sa tog mesta, tako rasporeena kao da je neko sve zvez-
de stavio u dinovski eir, promeao ih i prosuo po nebeskoj sferi na sasvim
nov nain? Pa ak ako bismo i to nekako definisali, ostaje nejasno kako bi se
167
Astrologija
planete Sunevog sistema etale kroz ta sazvea kad bi se sve, gledano sa
tog mesta roenja, stajale praktino nepokretne, skoro u jednoj taki negde
daleko u nekom tamo jedva vidljivom Sunevom sistemu.
Sledee pitanje odnosi se na udno pravilo da se naini delovanja i tu-
maenja pojedinih planeta vezuju za njihova imena. ta ako bi se sutra pro-
nala nova planeta u Sunevom sistemu i ako bi ona dobila ime XR14293? Da
li bi ljudi roeni pod uticajem ove planete bili matematiari? Aako bi se zva-
la Bahus (ili Dionis), po bogu vina, da li bi ti ljudi imali anse da se odupru
izazovu alkohola?
Zaista je neobina praksa da se svakom novodefinisanom pojmu najpre
nasumino da ime, pa se onda osobine te stvari ili pojave odreuju prema
tom imenu. Ako uzmemo za primer periodni sistem elemenata, pod rednim
brojem 92 nai emo Uranijum, ije osobine je nauka dobro ispitala i nije joj
palo na pamet da ih vezuje sa Uranom, bogom neba kod starih Grka. A na
mestu 104 je element koji se, da prostite, zove Kuratovijum. Kakve li bi on
osobine imao kad bismo dozvolili astrolozima da ih odreuju?
Evo jo nekoliko praktinih pitanja koja namee zdrav razum. Da li su
svi nesrenici koji su se 26. aprila 1986. nali u okolini ernobilja bili roeni
pod istim znakom, kad su ve doiveli istu uasnu sudbinu? Slino pitanje
odnosi se i na stranu smrt 2500 Indijaca koji su u noi izmeu 2. i 3. decem-
bra 1987. u Bopalu mirno spavali dok je iz tanka kroz neispravni ventil curio
smrtonosni gas, ili za 17 000 ljudi u Turskoj koji su 17. avgusta 1999. nali
smrt pod milionima tona betona u trenutku katastrofalnog zemljotresa. A
kad se dogodi avionska tragedija, da li sudbine nekoliko stotina ljudi koji
gube ivot u istom deliu sekunde, vodi ista zvezda? Ako astrologija ima
ikakvog smisla, onda predlaem da se na aerodromima proveravaju natalne
karte za sve putnike koji ulaze u avion. Kad bih zatraio da mi se prizna
patent na ovu ideju, da li bi me podrao neko od astrologa?
Dobro bi bilo ako bismo od branilaca astrologije dobili nedvosmislen
odgovor na pitanje da li horoskopi, koje itamo u dnevnoj tampi, zaista ima-
ju ikakvog smisla. Princip na koji se oni oslanjaju suvie je jednostavan: ljudi
se dele na 12 tipiziranih grupa, pa e tako u svakom danu pola milijarde ljudi
na svetu pratiti ista sudbina. Uvek e jedna dvanaestina oveanstva (blizu
500 miliona ljudi), bez obzira na klimu i meteoroloke prilike, morati da se
uva od prehlade, druga dvanaestina e sresti staru, davno zaboravljenu lju-
bav to e se pretvoriti u burnu romansu, a za treu bi najbolje bilo da ceo dan
ostane u krevetu pokrivena do nosa jer joj predstoji teak materijalni gubitak.
Osim toga, ako zvezde i planete zaista deluju na novoroene nekim za
nas nepoznatim silama, kako je mogue da se te sile ne menjaju svih tridese-
168
tak dana trajanja tog znaka, a onda se naglo promene u pono, kao da je neko
munjevito premestio sva nebeska tela? O ovome bi mogao da odlui i deli
sekunde (svake sekunde na Zemlji se rode u proseku po tri bebe). ta ako je
neko roen ba tokom te prelomne noi i ako o njegovom znaku odluuje to
da li je na snazi letnje raunanje vremena (to je ista konvencija) ili to kojoj
vremenskoj zoni pripada zemlja u kojoj je roen? ta ako se grad u kome je
neko roen, iz politikih razloga pripoji susednoj zemlji za koju vai druga
vremenska zona, pa se time promeni i njegov znak?
Mnogi astrolozi, u nemogunosti da odbrane neodbranjivo, rei e da je
ovakvo gledanje na stvari zaista besmisleno i da to piu ljudi koji nemaju ve-
ze sa astrologijom. Ipak, to nije tano - horoskope piu i oni koji sebe zaista
nazivaju astrolozima. Jeste, ali su to loi astrolozi - rei e oni prvi.
Ovim se otvara mnogo novih pitanja. Prvo, kako to da su ba oni najlo-
iji dobili pristup do iroke publike a najbolji ostali u senci? Drugo, zato su
dobri tako indiferentni i ne bore se protiv zloupotrebe astrologije od stra-
ne onih loih, jer je to lano predstavljanje, koje itekako ugroava pozicije
pravih strunjaka za tu oblast? Atree pitanje je za nas najvanije: kako razli-
kovati dobrog od loeg astrologa?
Izgleda da emo ovde najtee dobiti odgovor, jer je mala ansa da e
nam neko od astrologa dati podatke koji, bar u podtekstu, ne sadre stav ja
sam dobar, a oni su loi. Neemo biti bolje sree ni ako sami potraimo od-
govor na ovo pitanje, jer objektivna merila nikad nisu utvrena.
Na prvi pogled, odgovor je prost - sami rezultati svedoe o kvalitetu ra-
da; ako ima dobrih rezultata, to je znak da je astrolog dobar. Samo, ta su ov-
de dobri rezultati? Veliki broj stalnih klijenata, ugled u drutvu, drutveni
status - sve te osobine stvar su subjektivne procene, a osim toga mogu da bu-
du i rezultat dobre psiholoke obrade klijenata. Moda bi uz neki objekti-
van test, sproveden u kontrolisanim uslovima, mogla da se napravi rang -
lista, no mala je verovatnoa da e astrolozi prihvatiti ovo; udno, ali oni
uglavnom ne pristaju na testove bilo koje vrste. Pa i pored toga, nekoliko pu-
ta su ovi testovi raeni u svetu ali je rezultat u svim sluajevima bio poraa-
vajui: nikada nije pronaena ni najtananija veza izmeu astrolokih para-
metara i ljudskih osobina.
169
Astrologija
Sportski ampioni i efekat Marsa
Postoji jedna studija koju astrolozi rado istiu u prvi plan svaki put kada se
povede diskusija o naunoj proverljivosti njihovih metoda. S obzirom na to
da astrolozi u svojoj literaturi ovo redovno iznose kao nesumnjivi dokaz da
postoji nauno potvrena veza izmeu astralnih uticaja i ljudskih osobina,
dobro bi bilo da se ovim paljivije pozabavimo.
Miel Goklen (Michel Gauquelin) je 1949. godine zapoeo studiju kojom
je eleo da na nauni nain opovrgne valjanost astrolokog pogleda na svet.
est godina kasnije objavio je rezultate koji su bili po mnogo emu neoeki-
vani, tako da je i on sam promenio svoja ubeenja i poeo da izuava neto
emu je nadenuo ime astrobiologija.
Bie nam potrebno malo uvoda. Zamislimo da smo projekciju putanje
Marsa na nebesku sferu podelili na 12 jednakih delova, takozvanih sektora
(od kojih je prvih est od izlaska do zalaska Marsa, a poslednjih est na su-
protnoj strani neba). Tako je, recimo, prvi sektor na prvih 30 stepeni od isto-
ka, a etvrti je sledeih 30 stepeni od zenita. Ova dva sektora, prvi i etvrti,
Goklen je nazvao kljuni sektori. Videemo uskoro zato.
On je zapoeo statistiko ispitivanje u kome je uzimao podatke za deset
tipinih grupa ljudi (lekari, sportisti, vojnici, slikari, vajari, glumci, naunici,
svetenici, politiari i kriminalci) i podatke o poloajima 10 astroloki znaaj-
nih nebeskih tela u trenutku njihovog roenja. Raunao je statistike korela-
cije izmeu ovih grupa i poloaja planeta, za podele na 12 i 18 sektora. Nije
pronaao znaajnu zavisnost, osim kod veze izmeu poloaja Marsa i spor-
tista za podelu od 12 sektora. Pokazalo se da su se sportisti ee raali ako
je Mars bio u 1. ili u 4. sektoru, zbog ega ih je on nazvao kljunim sektorima.
Ova dva sektora zajedno zauzimaju 1/6 ukupne putanje Marsa, pa bi se
moglo oekivati da e u svakoj grupaciji nai priblino 17%ljudi roenih kad
je Mars boravio u nekom od njih. Meutim, analiza je pokazala da je za
vrhunske sportiste taj procenat bio 22%, to moda ne izgleda kao velika raz-
lika, ali sa gledita statistike ovo je znaajan rezultat, koji ne moe da se obja-
sni sluajnou. U nekim astrolokim knjigama pronai emo podatak da je
mogunost da je ovo bila sluajnost jedan prema milion, to je moda prete-
rana procena, ali bi ipak trebalo ispitati u emu je stvar.
Astrolozi su se prilino uzbudili zbog ovog dara s neba koje im je sti-
glo od jednog naunika (Miel Goklen je bio psiholog), ali ni naunici nisu bi-
li hladnokrvni, jer bi takav rezultat mogao ozbiljno da uzdrma nauku - ili da
joj, ko zna, otvori neka nova podruja istraivanja.
170
Jedna od vanih osobina koju nauka zahteva od testova je ponovljivost.
To znai da, ako je test bio ispravan, on mora pri svakom ponavljanju da pru-
i isti ili bar slian odgovor. Prva takva provera je izvedena od strane Belgij-
skog Komiteta za parapsiholoka istraivanja 1967. godine, koji je ovlastio
astrologa Luc De Marrea da sakupi podatke (mesto i tano vreme roenja) za
62 belgijska fudbalera, a Goklen je sakupio podatke za 473 francuska sport-
ska ampiona, to nije bio problem jer je mnoge ve imao u svom registru. Re-
zultat je ubedljivo potvrdio tezu: 22,24% sportista bilo je roeno u trenutku
kad je Mars boravio u kljunim sektorima.
Komitet za parapsiholoka istraivanja jo uvek nije bio zadovoljan, jer
je smatrao da bi trebalo proveriti da li je u populaciji obinih ljudi procenat
zaista bio oekivanih 17%, zbog sumnje u ispravnost Goklenovog naina pri-
kupljanja podataka. Statistiar Marvin Zelen je nainio proveru, i dobio isti
rezultat. To je potvrdio ispravnost Goklenovih istraivanja i zakljuaka.
Izgleda da je teza ovim dokazana, ali je veliina ovog otkria za nauku
bila takva da niko nije ni pomiljao da zatvori sluaj. Sledee ispitivanje ura-
eno je u Americi nad 408 sportskih ampiona i rezultat je bio poraavajui:
samo 13,48% ispitanika pripadalo je kljunim sektorima! Jo jedan test u
Francuskoj nainjen je od strane Francuskog Skeptikog Komiteta (CFEPP)
nad 1120 sportista i ogromnim brojem obinih graana (samo iz Pariza pre-
ko 24 000) i ponovo nita - 18,66% meu sportistima prema 17,70% u kontrol-
noj grupi (meu obinim graanima). Ova razlika je beznaajna.
Rezultati ovih ispitivanja pokrenuli su lavinu diskusija, pa diskusija o
tim diskusijama, dok se na kraju nisu svi nali u situaciji da se ne zna ni ko
pije ni ko plaa. Jedno je ipak bilo izvesno - rezultati su pokazivali statisti-
ku korelaciju u prilog Goklenove teze samo kad je on uestvovao u prikuplja-
nju podataka, a nikakav znaajan rezultat nije se dobijao kad on nije mogao
da utie na ishod.
Postavlja se pitanje kako bi neko uopte mogao da utie na ishod jednog
matematiki objektivnog istraivanja? Sama obrada podataka nije mogla da
unese nikakvu greku u postupak, ali je zato prikupljanje podataka itekako
moglo. Izvori za vreme i mesto roenja najpre su bile razne publikacije sa
sportskih takmienja, ali se ispostavilo da su oni prepuni greaka i da im ne-
dostaju vane injenice, pa je svaki sportista morao da se proverava pojedi-
nano. ak i onda je bilo problema - kod razliitih sportista imena su se po-
navljala i po deset puta ili su nazivi gradova u adresama iz celog sveta bili
neprecizno napisani pa vie niko nije mogao da im ue u trag. Zato su se po-
javljivale velike kategorije ispitanika za koje su podaci bili nepouzdani, i jo
vee onih koji su se smatrali izgubljenim.
171
Astrologija
Jan Willem Neinhuys, jedan od istraivaa koji su radili na tom sluaju,
dosetio se da uporedi podatke za sportiste koji su se pojavljivali i kod Gok-
lena i kod CFEPP-a, i ustanovio da postoje ak 132 razlike! Ponovo su priku-
pljeni podaci, a onda je Goklen preuzeo posao auriranja i objavio korigova-
ne tablice rezultata, to je, naravno, odmah unelo ispravke u korist njegove
tvrdnje. Ubrzo se pokazalo da je Goklen nainio jo jedan prestup, jer je od
132 ispravke uzeo u obzir samo 39, u kojima je bilo 20 sluajeva koji su, pros-
to reeno, radili za njega (u prvom testu su raunati kao ne-kljuni sektori,
a utvreno je da pripadaju kljunim), i ni jedan od 17 sluajeva sa suprotnim
ishodom (grekom voeni kao kljuni, a ustvari su ne-kljuni). Posle ove is-
pravke ishod je ponovo korigovan, pa test opet nije potvrdio nikakve statis-
tiki znaajne korelacije, ali kasno - Miel Goklen se u meuvremenu prosla-
vio time to je uspeo da sprei jo jednu podvalu poraenih naunika.
Predaleko bi nas odvelo prepriavanje svih rasprava izmeu naunih i
pseudonaunih institucija, ali emo ukratko navesti jo dva detalja koji se ba-
ziraju na Goklenovoj pomoi oko prikupljanja podataka:
Test koji je vodio CFEPP: Goklen je za grupu od 47 sportista prijavio da
ne moe da pronae podatke, a kasnije je uvreno da su podaci bili lako dos-
tupni. Zato? Moda sluajno, a moda i zato to je u toj grupi od 47 sportis-
ta samo 3 dokazivalo njegovu tezu (roeni u kljunom sektoru).
Test Para Komiteta: Goklen je uspeo da pronae podatke za jo 114
sportista od kojih je 30,9% roeno u kljunim sektorima, a sluajno je pre-
video grupu od 44 sportiste od kojih su samo trojica (to je 6,8%) bili roeni
u kljunim sektorima.
Test je izveden jo nekoliko puta od strane raznih svetskih institucija i,
ukratko reeno, svaki put kad Miel Goklen nije rukovodio prikupljanjem
podataka nikakva statistiki znaajna korelacija nije pronaena. Ipak, astro-
loka literatura obiluje tvrdnjama koje govore da je on uspeo da izvede nau-
ni dokaz o vezi izmeu poloaja planeta i rezultata sportista. Ove tvrdnje
esto prati i miljenje da su naunici neozbiljni jer se nisu dovoljno bavili
ovim sluajem kao i miljenje da su svakako bili impresionirani rezultatima
jer su se previe bavili ovim sluajem. Moda su obe tvrdnje tane?
Konaan rasplet ove prie je dramatian i uinio je da svaka nova ras-
prava o rezultatima ovih istraivanja bude jo punija gorine. U aprilu 1991.
godine, neposredno posle susreta sa Klodom Benskim (Claude Benski),
lanom CFEPP-a u Parizu, na kome je trebalo da utvrde pravi uzrok tako
velikih razlika u Goklenovim i CFEPP-ovim analizama, Goklen je izvrio
samoubistvo unitivi pre toga celu dokumentaciju o ovom sluaju.
172
Astrologija u eliji smrti
lanovi Komiteta za skeptika istraivanja iz Kanzas Sitija doli su na ideju
kako da podvrgnu proveri tvrdnju da astrologija radi. Jedan od lanova
komiteta posetio je nekoliko najvienijih i najskupljih lokalnih astrologa, sa
zahtevom da mu pomognu oko izbora zanimanja jer mu je bio ponuen po-
sao u kome ima dosta rada sa decom. Trik je bio u tome to je on, umesto svog
datuma, vremena i mesta roenja, dao podatke Dona Gejsija (John Gacy),
koji je tada u eliji smrti u ikagu ekao izvrenje smrtne kazne za vie svi-
repih ubistava.
Da bi se bolje razumela linost Dona Gejsija (na slici), treba znati deta-
lje o zloinima za koje je osuen na 12 smrtnih kazni i 21 doivotnu robiju.
On je ubio 33 deaka (uglavnom tinejdera) tako to ih je namamio u svoju
kuu, vezivao ih, silovao i ubijao. Za to je koristio poseban postupak: poto
je na prevaru svakog od njih doveo u kuu, sebi je na ruke stavljao lisice da
bi pokazao kako moe sam da ih skine. Kad je ponudio gostu da izvede isti
trik, jednim pokretom prsta bi zakljuavao lisice i nesrenom deaku vezivao
usta u koja bi mu pre toga stavio donji ve, kako ne bi vikao. Zatim ga je si-
lovao i potom uguio tako to bi mu duboko u grlo gurnuo isti taj ve.
Za ovaj test odabran je Don Gejsi jer bi profil linosti sadistikog, sek-
sualno motivisanog masovnog ubice morao da bude jasno vidljiv pod isprav-
nim indikatorom; ako su astrolozi zaista u stanju da vide linost i sudbinu
neke osobe gledajui natalnu kartu, onda e sa Gejsijem imati lak posao.
Prvi na listi bio je meunarodno priznati astrolog Nil Mielsen (Niel
Michelsen), ali od njega je zatraeno samo da izradi natalnu kartu, jer je spe-
cijalizovan za taj tehniki posao i u njegovu strunost niko ne sumnja. Aon-
da su ostali astrolozi dobili podatke o Gejsijevom roenju i natalnu kartu, pa
su se dali na posao. Evo ta mu je svaki
od njih savetovao.
Don Sendbak (John Sandbach),
autor est knjiga iz oblasti astrologije,
dao mu je savet da ne optuuje sebe to
nije pruio vie od sebe u nekim ranijim
sluajevima, jer je preterano popustljiv i
nije pokazao dovoljno odlunosti. Save-
tovao mu je da svakako radi sa mladim
ljudima zbog sposobnosti da im pomo-
gne da ispolje svoje prave kvalitete.
173
Astrologija
Don Gejsi u eliji
Lokalni astrolog Rendi Gudmen (Randy
Goodman), koji je 1985. godine pobudio panju
medija time to je istraivao fenomen tajan-
stvenih leteih virli, rekao je za svog klijenta da
je zaista roen za to da slui ljudima. Njegov
rezime je bio: Vae prisustvo ima blagotvoran
uticaj na ljude. U prolosti ste koristili svoju ener-
giju na veoma dobar nain pa, prema tome, i u
ovom ivotu moete dosta dobrog da uinite. Sve u
svemu, moe da se kae da je va ivot vrlo, vrlo
pozitivan.
Sledei astrolog, Norma Najt (Norma Knight), opisala ga je kao veoma
senzibilnu osobu. Kad joj je pomenuo ponudu za posao u kome bi radio sa
mladima, odgovorila je: Vi moete da budete dobri u radu sa decom i za vas
to moe da bude dobar put da nauite da jo vie pruate i primate. Uvek ste
spremni da pomognete drugima. Povremeno ak pokazujete preteranu naivnost
prema svima koji zatrae pomo... ljubazan, nean, obziran kad se radi o potre-
bama drugih.
Beverli Forel (Beverly Farrel), koja u svojoj knjizi sebe predstavlja kao
meunarodno priznatog autora, predavaa i nastavnika religije, metafizike
i astrologije, sa 30 godina iskustva u domenu paranormalnog, takoe mu je
savetovala rad sa mladima: Imate veoma dobro zaokruenu linost i moete
da budete dobar model drugima. Ako budete radili sa decom, neete imati veli-
kih problema. Vrlo ste upeatljivi i zraite nesebinu ljubav. Vaa instinktivna
svest i nesputan odnos prema ivotu moe da oplemeni svakog s kim ste u
kontaktu.
174
Natalna karta Dona Gejsija
Prognoze u osvit rata
Dr Radovan Kazimirovi u knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu veo-
ma afirmativno govori o astrologiji i, na kraju poglavlja, hrabro prilae neko-
liko predvianja (koja je preneo iz tampe) poznatog astrologa Aleksandra
Muinia za nastupajui period. Knjiga je izdata 1940. godine, pa tako ove
citate treba posmatrati u svetlu dogaaja i u duhu jezika toga vremena.
Nekoliko prognoza naih astrologa. Izneemo nekoliko prognoza naih
astrologa, kojima pokuavaju da otkriju veo sa velike Tajne, koja se zove
budunost. Iznosimo ovo kurioziteta radi, a vreme e najbolje pokazati uko-
liko su ta predvianja tana.
Izostaviemo opirno predvianje pod naslovom Sudbina jedne sirote udo-
vice, jer se odnosi na dogaaje koji su se navodno odigrali pre izdavanja
knjige, pa tako nemamo naina da proverimo da li je zaista re o predvia-
nju ili o naknadnoj manipulaciji. Ova pria govori patetinim jezikom o
anonimnoj osobi i oslanja se iskljuivo na svedoenje samog astrologa Fran-
ca Terana, koji svoju besedu zapoinje tvrenjem da je mnogima stvarno
predskazao uspeh u ivotu i da je, stoga, njegov rad od koristi. Umesto ovog
predvianja (koje se, po tvrenju astrologa, naravno, do poslednje rei ispu-
nilo), preneemo prognoze koje su za nas znatno interesantnije jer se odnose
na period posle njihovog objavljivanja i lako moemo sami da proverimo ko-
liko su se ostvarile. Dr Kazimirovi je preneo Muinieve prognoze iz tampe
(objavljene poetkom 1939. godine, neposredno pred poetak drugog svet-
skog rata):
O Hitleru i Nemakoj. Aleksandar Muini je rekao: Hitler e imati novih
uspeha, koji e dovesti njegovu zemlju do vrhunca slave. Sve to bude pre-
duzimao ispae mu za rukom bez prolivanja krvi. Tako e Nemakoj biti
vraene kolonije (Zagrebake Novosti, 1. januar 1939).
Sudbina panskog diktatora generala Franka. Iz priloenog horoskopa
vidi se da e njegova slava biti na vrhuncu 1940. godine, ali da e zatim u
roku od tri godine pasti na ulici kao rtva atentata i to zbog dejstva nekog
jakog otrova (Novosti, 1. januar 1939).
Budunost Jugoslavije. Ove godine na narod e se plaiti rata. Zavladae
ratna psihoza, ali do velikih katastrofa nee doi... Za vreme vlade Nj. V.
Kralja Petra Drugog naa drava nee ui ni u kakve ratne zaplete. Budu-
nost Jugoslavije je u redu, miru i poljoprivredi, koja e se razviti na mo-
dernoj osnovi...
175
Astrologija
Budue velike promene i katastrofe. Ove godine - veli Muini - nee biti
velikih dogaaja za celo oveanstvo. Znaajna konjunkcija mnogih plane-
ta pada u maju 1942. u sazveu bika, kao i konjunkcija Urana sa Satur-
nom u maju 1942. Tih godina nastae velike promene u politikom i eko-
nomskom pogledu.
Za to vreme ljudi e doiveti velike katastrofe pa e biti i veliko poveanje
broja smrtnih sluajeva. Zavladae novi pogledi na ivot i novi sistemi, ko-
ji e se bitno razlikovati od odsadanjih i oveanstvo e posle ovoga dugo
iveti u miru i blagostanju. Mnogi e se u budue posvetiti duhovnoj
kulturi oveka, pa e i najsiromaniji biti u mogunosti da se obrazuju i
vaspitaju.
176
Prosto pitanje: kako?
Racionalan nain da se shvati svet, koji zastupa nauka, namee pravilo da se
koriste i mehanizmi delovanja koji nisu poznati, naravno ako se pokae da
su oni delotvorni. U medicini, recimo, postoji niz medikamenata za koje se ne
zna do kraja na koji nain funkcioniu, ali se ipak primenjuju - popularan pri-
mer je aspirin za koji je od 1899. godine, kad je pronaen, trebalo da proe
punih 80 godina da bi se utvrdio mehanizam njegovog delovanja, ali je i po-
red toga sve vreme bio iroko korien uz blagoslov medicine.
Od pronalaska nekog mehanizma koji funkcionie (bez obzira da li u
prirodi, drutvu, medicini ili tehnici) pa do otkrivanja naina njegovog delo-
vanja, meu naunicima vlada prava groznica izazvana pokuajima da se ot-
krije svaki nepoznat detalj. Razlozi za ovo nisu samo trine prirode, oni le-
e i u ljudskom biu. Ljubopitljivost nas je i dovela do toga da upoznamo
mnoge tajne prirode i da ponemo da ih koristimo.
Informacije koje dobijamo od astrologa usmerene su na to da nam po-
mognu da pronaemo preice kojima emo reiti neke nae line probleme.
Izbor je prilagoen prohtevima naruioca informacije: 1. posao (nagon za sa-
moodranjem), 2. ljubav (nagon za produenjem vrste) i 3. zdravlje (nagon
za ouvanjem telesnog integriteta). Opseg mehanizma delovanja (naravno,
ako on zaista postoji) tako je irok da bi zaista bilo teta ne prouiti ga.
Kojoj kategoriji, dakle, pripadaju astrolozi koji najmanje napora ulau u
to da otkriju nain na koji planete i sazvea upravljaju naim sudbinama?
Oni ne samo da ne pokuavaju da upoznaju mehanizme delovanja svoje na-
uke, nego se stie utisak da se svojim neznanjem ak i hvale! Najvie to od
njih moemo da dobijemo jeste analogija, a ne teorija: pa planete isto tako
deluju i na plimu i oseku, zar ne? I umesto da prodube i upotpune znanje,
oni su proirili svoje uenje i uinili ga jo manje preglednim: dobili smo
izbornu, svetovnu, medicinsku, meteoroloku, kinesku (12-godinju), mileni-
jumsku i jo mnoge druge astrologije. Pa i pored ovog uslonjavanja,
astrologija nije nita uinila da bi nam pomogla da se pribliimo tajnama sve-
ta, ivota i prirode. Za razliku od astrologije, nauka kao samostalna disci-
plina postoji tek nekoliko vekova a odvela nas je na Mesec i na dno okeana,
donela nam fotografije svih planeta do kraja Sunevog sistema, uinila nam
ivot znatno udobnijim i pobedila mnoge doskora neizleive bolesti.
Nesumnjivo je da za nekoliko milenijuma postojanja astrologija nije ui-
nila ni najmanji pomak u svom razvoju. Jedini logian odgovor je da se njo-
me bavi kategorija ljudi koja je svoj cilj ve ostvarila i da zato nema razloga
da bilo ta menja. Drutveni status zvezdoataca uvek je bio na neki nain
177
Astrologija
privilegovan: plemenski vra nije morao da radi i da ratuje a uvek je koristio
sve privilegije, dvorski vidovnjak takoe, a savremeni astrolog, koji produk-
tivnost uveava kompjuterom, uiva potovanje solidnog broja svojih nese-
binih donatora. emu onda napor?
Epilog
Ameriki asopis Humanist, koji se preteno bavi socijalnim problemima i
pitanjima koja se tiu verovanja u iracionalno, u broju iz septembra 1975.
godine objavio je proglas pod nazivom Zapaanja o astrologiji. Ovaj pro-
glas potpisalo je 186 vodeih svetskih naunika, meu kojima i 18 dobitnika
Nobelove nagrade. Evo izvoda iz tog proglasa:
Naunici iz raznih oblasti iskazuju svoju zabrinutost zbog sve veeg pri-
hvatanja astrologije u mnogim delovima sveta. Mi, potpisnici ovog progla-
sa - astronomi, astrofiziari i naunici iz drugih oblasti - elimo da upozo-
rimo javnost na nekritiko prihvatanje proroanstava i saveta koji se daju
privatno ili javno od strane astrologa. Oni koji ele da veruju u astrologi-
ju treba da znaju da se njeni principi ne zasnivaju ni na kakvom naunom
osnovu.
Zato verujemo u astrologiju? U ovim nemirnim vremenima mnogi ljudi
oseaju potrebu za sigurnou koju bi im pruila neija pomo u donoe-
nju odluka. Oni bi eleli da veruju da je njihova sudbina predodreena
astralnim silama koje su van njihovog uticaja. Ipak, mi moramo da se suo-
imo sa svetom koji nas okruuje i da shvatimo da naa budunost lei u
nama, a ne u zvezdama.
Poto je nauka pripremila polje, postalo je lako pobiti injenicama sve argu-
mente kojima astrolozi brane svoju odstupnicu; pitanje je samo da li neko eli
da saslua te injenice i da ih razume. Po logici stvari delatnost astrologa mo-
rala bi da ostane samo deo prolosti ali, kao to su to naunici u ovom pro-
glasu napomenuli, interesovanje za nju danas je u porastu. Svi pokuaji skep-
tika da javno obore temelje na kojima poiva astrologija, padaju u vodu pred
arolijom koju ona nudi na pola puta izmeu naeg svesnog i nesvesnog. To
je ono to Karl Gustav Jung naziva simbolikom funkcijom i to se nalazi na
mestu u nama na kome se duhovno bie susree sa materijalnim.
Ono to astrologiju ini tako primamljivom jeste to to se ona slui jezi-
kom simbola. Zapravo, jezik simbola je jedino to ona poznaje, ali je to nee
uiniti manje vrednom, naprotiv - istim jezikom slui se i umetnost, pa ipak
niko ne porie da umetnost funkcionie, bar na relaciji izmeu svesnog i ne-
svesnog. Anajzanimljiviju analogiju dobiemo ako stavimo umetnost na test
178
kreiran po pravilima nauke, jer i ona e proi isto kao astrologija: bie optu-
ena za prevaru.
Ko grei u ovom duelu, nauka ili astrologija? Nauka je u svojoj osnovi
samodokaziva, ali ak ni ona ne moe da se pohvali jednoznanou svojih
stavova. Dosad je, kao to emo videti u poglavlju Nauka i pseudonauka, po-
znato nekoliko razliitih koncepata shvatanja sveta koje nudi nauka, a ne-
prestano se pojavljuju novi. S jedne strane je njutnovski u kome predmeti, si-
le i energija imaju svoje konane i izmerljive domete, sa druge ajntajnovski
u kome je sve relativno, ne samo prostor i vreme nego ak i redosled doga-
aja zavisi od take sa koje se posmatraju. Kvantna fizika ide i dalje, jer ek-
sperimentima dokazuje da dve estice, od trenutka kad se razdvoje, na neki
nain kao da imaju informacije jedna o drugoj, tako da sudbina jedne utie
na drugu ak brzinom veom od brzine svetlosti - kao da nisu ni razdvojene,
kao da su i dalje jedno. I na ovo e astrolozi, u maniru pseudonauke, lakon-
ski rei: Naravno, mi smo to oduvek tvrdili... ovek i zvezde su jedno; njihove
sudbine vezane su jedna za drugu. Zato im je trebalo toliko muke da bi zaklju-
ili neto to mi znamo ve hiljadama godina?
Da li ovde astrologija pobija nauku? Ne, mi se svakodnevno sluimo
plodovima nauke u toj meri da vie niko ne sumnja u njenu istinitost. Ako ni-
je pobila nauku, da li je bar nadigrala? Teko, jer je pala na svim statistikim
proverama, proputajui da se bar empirijski dokae. Da li se pokazala do-
miljatijom i otroumnijom? Ne, jer nije uspela (a ni pokuala) da objasni
nijedan od mehanizama svoga delovanja. Da li je perspektivnija, tako da se
bar u budunosti moe nadati izmeni snaga u svoju korist? Ponovo je odgo-
vor ne, jer za nekoliko hiljada godina nije odmakla daleko od take na kojoj
se nalazila na poetku.
Teko je nai objanjenje za sve ove paradokse, osim moda to da je as-
trologija sreno pronala mesto u ljudskoj dui, mesto u kome se tako lepo
smestila da vie nita ne moe odatle da je ukloni. Pisac Kurt Fonegut (Kurt
Vonnegut) kae: to se tie astrologije i itanja sudbine iz dlana, mislim da je
sve to sjajno jer ljude ini snanijim i matovitijim nego to jesu i nudi im mno-
go raznih mogunosti. Te stvari predstavljaju komunizam u svom najboljem
obliku. Svako ima svoj roendan i skoro svako ima dlan.
Moda, zaista, astrologiju treba ostaviti tu gde jeste, jer ako se ona ba-
vi pitanjima nae due i ako nas motivie da razmiljamo o sebi, onda nas i-
ni duhovno bogatijima, a toga nikada neemo imati previe. Ovakav kom-
promis, naravno, vai samo do take na kojoj poinje zloupotreba astrologi-
je. Kao to se i plodovi nauke koriste u slubi zla ili umetnika dela za poli-
tiku propagandu i ostvarivanje profita, tako se i astrologija zloupotrebljava
179
Astrologija
za uspostavljanje nevidljive vlasti nad lakovernim ljudima. To se ne odnosi
samo na visoke honorare koje zgru oni koji tvrde da su im dostupne tajne
koje nama nisu, nego i na to to su sebi dali slobodu da upravljaju naim
sudbinama.
Ovako posmatrano, svaki horoskop koji pronaemo u tampi dobar je
koliko i struno sainjena karta koju nam je skupo naplatio astrolog. ak i
bolji, jer umesto da se pokoravamo neijem autoritetu i ponaamo se po nje-
govim pravilima, mi ostajemo na terenu na kome zadravamo svoje dosto-
janstvo, privatnost i kritiki odnos prema onome to smo proitali. Tako do-
nosimo odluke koje odgovaraju naim potrebama i niko ne moe da nas pri-
sili da se ponaamo u suprotnosti sa svojom prirodom.
180