Nikola Boilovi UDK: 316.723: 316.

347
Filozofski fakultet Orii!al!i !au"!i ra#
Ni$


%D&N'%'&' % (N)*&N+& ,'%-) U .O'KU-'U/%



)0strakt: Autor ovoga lanka postavlja tezu da su mnogi oblici identiteta (pre svih nacionalni i
personalni identitet) danas povezani sa potkulturama. Potkulture su sredita alternativnog kulturnog
ivota; one predstavljaju svojevrsne enklave u kojima se oblikuju identiteti. Autor postulira eksplicira i
de!inie potkulturni identitet kao posebnu vrstu identiteta koji se zasniva na znaenju stila. " tu svrhu on
konstruie trijadu# potkultura $ stil $ identitet. Analizom postavljene relacije otkrivaju se kulturni obrasci
manjinskih grupa okupljenih oko slede%ih elemenata# pogled na svet strategije miljenja simboliko
predstavljanje vrednosti verovanja raspoloenja ukusi speci!ina ose%ajnost i jezika osobenost.
&ocioloka analiza pokazuje da su ovi elementi vrsto povezani sa pripadno%u klasama slojevima i
ne!ormalnim drutvenim grupama. 'aravno svaka identitarna osobina nema svoj socijalni ekvivalent $
identiteti u potkulturama su pre svega stvar linog izbora u procesu personalizacije; oni jesu najbolja
mani!estacija kulturne razliitosti otpora i alternative.

Kl1u"!e re"i: identitet potkultura socijalna struktura stil alternativa izbor otpor.





Zato identiteti, i zato potkulturni?


,o2iolo$ka 0rou"ava!1a i#e!titeta #osa# su se 3azirala 4a5o4 !a istraiva!1i4a
ko1a se ti"u 0ro2esa lo3aliza2i1e i 0ro3le4a 4ultikultural!osti. .a!1u istraiva"a
!aro"ito 1e zaoku0l1alo 0ita!1e o"uva!1a i#e!titeta lokal!e kulture u uslovi4a !1e!o
0roi4a!1a sa stra!i4 kultura4a. ,a #osta o0reza6 0a i stra5a6 le#alo se !a uti2a1e
4o!i5 kultura ko1e #olaze izva!a6 !a1"e$e sa (a0a#a. U vezi sa ti4 for4irala su se
razli"ita kolektiv!a 4i$l1e!1a o lo3aliza2i1i kao 0ro2esu u1e#i!1ava!1a "ove"a!stva. O!a
su se kretala o# ro4a!ti"arsko7afir4ativ!i5 stavova6 0reko tolera!t!i5 i u4ere!i56 sve #o
o!i5 izrazito !eativ!o i!to!ira!i56 ko1i su 0re#stavl1ali i#e1!u os!ovu
a!tilo3aliza2i1ski5 0okreta u svetu.
8elika 0a!1a #a!as s 0ravo4 se 0okla!1a lo3aliza2i1i i !1e!o4 uti2a1u !a
0ro4e!u so2i1al!e6 eko!o4ske i kultur!e 4a0e sveta. , o3ziro4 !a to #a 1e za0a#!i6 a
0ose3!o a4eri"ki uti2a16 vi#l1iv u svi4 sfera4a kultur!o ivota6 !a lo3aliza2i1u se
le#a sa 0revi$e 0esi4isti"ki5 to!ova. 9!oo3ro1!e ras0rave okre!ute su o#ovoru !a
su$ti!sko 0ita!1e6 a o!o lasi: kako sauvati svoju posebnost u okviru tendencije ka
globalizaciji a da se ne padne na nivo provincijalizma i izolacije :;olu3ovi 1<<<=. Na
os!ovu 4!o$tva o#ovora 4ou se iz#vo1iti #va o0re"!a karakteristi"!a 4i$l1e!1a. Na
1e#!o1 stra!i 0risuta! 1e !es0oko1 o# zastra$u1ue kultur!e u!ifika2i1e6 sta!#ar#iza2i1e i
u1e#!a"ava!1a. 'i 0ro2esi sveuku0!o 3ri$u 3o1e !a2io!al!i5 kultura6 a "ove"a!stvu 0reti
o0as!ost6 kako 0ro!ozira )leksa!#ar ,ole!1i2i!6 #a 0osta!e >#osa#!o 1e#!oo3raz!o>.
%z toa sle#e u0ozore!1a o 0ou3!osti >!ivelira1ue klat!a> ko1e 0reti #a urozi
raz!ovrs!ost "ove"a!stva i #ove#e #o >#u5ov!e sta!#ar#iza2i1e> sa svi4 z!a2i4a
e!tro0i1e. ,u0rot!o to4e6 &!to!i ;i#e!s :;i##e!s= iz!osi i e40iri1ski #okazu1e su0rot!u
tezu6 !ai4e #a e #u3l1i efekat lo3aliza2i1e 3iti stvara!1e vee lokal!e kultur!e
raz!olikosti6 a !e 5o4oe!osti. O! 0o#sea !a fakat #a sa4e ,1e#i!1e!e Drave
0re#stavl1a1u su$tu su0rot!ost kultur!o1 4o!olit!osti6 3u#ui #a se sasto1e o# 4!o$tva
razli"iti5 et!i"ki5 i kultur!i5 ru0a. (3o toa $to #e1stvu1e >!a!ie>6 lo3aliza2i1a tei
0ro4ovisa!1u i o3!avl1a!1u lokal!i5 kultur!i5 i#e!titeta. O#raava1ui $ire svetske
o3ras2e6 o!i se "esto sa4osves!o u#al1ava1u o# !1i5 :;i#e!s 2??@: 1A71<=. ,li"!o
raz4i$l1a i Dozef Na1 :NBe=6 0o ko4e #o3a lo3al!i5 i!for4a2i1a 4oe 0o1a"ati6 a !e
osla3iti lokal!e kulture6 te #a e kultur!a razli"itost ostati u0rkos 0roizvo#!1i o#reCe!i5
sli"!osti u eko!o4sko4 i so2i1al!o4 s4islu. Na13ol1i 0ri4er za to 1e +a0a!6 ko1i 1e 0ostao
0rva azi1ska ze4l1a ko1a se otvorila 0re4a svetu6 0ri "e4u !i1e izu3ila 1e#i!stve!ost i
vlastiti i#e!titet. U ovo4 ko!tekstu6 i#e!titeti lokal!i5 kultura6 u o#!osu !a lo3al!e
i#e!titar!e 4atri2e6 4ou se svrstati u ru0u su3kultur!i5 i#e!titeta.
.osto1e 3ro1!a istraiva!1a os!ov!i5 o3lika i#e!titeta6 kao $to su kolektiv!i6
#ru$tve!i6 !a2io!al!i6 kultur!i i#e!titet i sa4oi#e!titet :li"!i6 0erso!al!i i#e!titet=.
)!tro0olo$ke a!alize otkriva1u #a 0osto1e >i#e!titeti ko1i su za osu#u> :o!i ko1i su
stvore!i sa4o #a 3i sluili i!teresi4a eko!o4ske ili 0oliti"ke elite ili aresiv!o1 0oliti2i
!eko rei4a=6 ali isto tako i i#e!titeti ko1i4a 1e 0otre3!a za$tita6 0otvr#a i o#3ra!a.
;ovori se takoCe o >#o3ri4> i >rCavi4>6 >4irol1u3ivi4> i >u3ila"ki4> i#e!titeti4a. ,vi
o!i 0otre3!i su #a 3i !eko4e ili !eki4a6 iz4eCu ostalo6 ulivali sa4o0ouz#a!1e
:Fa3i1eti6 9alieti6 9atera 2??2: 23@=. .osto1e i #rui 0ri!2i0i klasifika2i1e i#e!titeta. 8.
D. 9. 9eke!zi :9a2ke!zie=6 le#a1ui iz ula ko40arativ!e li!vistike6 0i$e o tzv.
gramatikom identitetu6 ko1i se is0ol1ava kroz li"!e za4e!i2e6 a 0ose3!o >1a> i >4i>.
9eCuti46 3u#ui #a se >1a> i >4o1e> 0o1avl1u1u 0re >4i> i >!a$e>6 ov#e 0ro3i1a !ova vrsta
i#e!titeta D deljeni identitet. O! 0okazu1e #a se !a$a i!#ivi#ual!ost 4oe 4e!1ati u
o#!osu !a ko!tekst i #a >4i> o#!osi 0revau u #ru$tve!o4 ko!tekstu. %s0ostavl1a se #a
>1a> !i1e fiks!o i ve"!o6 kao $to !i >4i> !i1e seku!#ar!o i 0rolaz!o. )!tro0olo 9eke!zi
u !astavku uvo#i i so2iolo$ku #i4e!zi1u6 o#!os!o 0rakti"!e6 >o31ektiv!e> kriteri1u4e
i#e!titeta. 'o4 0riliko4 afir4i$e 0o14ove >#el1e!i i!teres> i >#el1e!i 0rostor>.
.ret0ostavl1a se #a o!i ko1i #ele kakav i!teres6 #ele i o#reCe!i i#e!titet6 #a !e 0osto1i
ru0a 3ez i!teresa. 9eke!zi uo"ava kauzal!u vezu ko1a 0osto1i iz4eCu i!teresa i ru0e6
0a ovori o >i!teres!o1 ru0i> ili o >ru0!o4 i!teresu>. O! 1e 0rotiv!ik svoCe!1a i!teresa
!a eko!o4sko sta!ovi$te i zaovor!ik 1e >tra!sak2io!o> :so2iolo$ko= s5vata!1a
i!teresa kao ko40leks!o. U kolo0letu i#e!titar!o 0re#stavl1a!1a 0o4e$a!i su razli"iti
i#e!titeti 1er 0ri0a#!ost 1e#!o1 i#e!titar!o1 sku0i!i !e iskl1u"u1e 0ri0a#!ost6 ili 3ar
!aklo!ost6 !eko1 #ruo1. ,uvislo 1e6 za1e#!o sa 9eke!zi1e46 0ri4etiti #a svako l1u#sko
3ie i4a !izioloki identitet6 #a 0osto1i identitet linosti6 a takoCe i politiki identitet kao
#eo so2i1al!o i#e!titeta :u0or. 9eke!zi 2??2: <7711@=.
%zle#a #a se 0ri sve4u za3oravl1a !a va!u stvar6 a to 1e #a se savre4e!a
ur3a!a #ru$tva6 kao vei!o4 4ultikultur!a6 sasto1e iz veliko 3ro1a 0otkultura6 o#!os!o
su3kultura :&ub (ulture=. ,vi !a3ro1a!i o3li2i i#e!titeta !a !eki !a"i! #oti"u se
0otkultura6 ko1e e4a!ira1u 0ose3!e i razli"ite vi#ove kultur!o ivota. 'ako6 re2i4o6
!a2io!al!i i#e!titet !a !eki !a"i! 0re#stavl1a for4u 0otkultur!o i#e!titeta6 kao $to 1e i
0erso!al!i i#e!titet o3likova! u s0e2ifi"!i4 uslovi4a kultur!o ivota. 'o !a4 #a1e za
0ravo #a ukae4o !a 0otre3u zas!iva!1a 1o$ 1e#!o ti0a i#e!titeta6 a o! se 1e#!ostav!o
4oe !azvati potkulturni identitet. 'a1 0re#stavl1a 3azu za 4!oe vrste #rui5
i#e!tetiteta.


Osvajanje stila: potkultura

%straiva!1a 0otkultura iz!ikla su !a tra#i2i1i ur3a!e et!orafi1e #evet!aesto
veka. 'ek u 0rvi4 #e2e!i1a4a #va#eseto veka 1avl1a se !au"!o ute4el1e! teori1sko7
4eto#olo$ki 0ristu0 0otkultura4a6 !a10re u ra#ovi4a "ika$ki5 kri4i!oloa i so2ioloa
o4la#i!ski5 uli"!i5 #rui!a i #evi1a!t!i5 ru0a :lo0ova6 kri4i!ala2a6 toksiko4a!a=.
'oko4 0e#eseti5 o#i!a 0roteklo stolea 4oe se ovoriti o oz3il1!i1e4 teori1sko4
uo3li"ava!1u 0ole#a !a 0otkulturu. O to4e sve#o"e istraiva!1a o4la#i!ski5 #rui!a i
!1i5ovi5 su3kultur!i5 stilova6 zas!ova!i5 !a ro#itel1sko4 ili klas!o4 iskustvu.
Karakteristi"!i su ra#ovi ). i F. Koe!a :Eo5e!=6 8. 9ilera :9iller=6 ;. 9ar#oka
:9ur#o2k=6 9. Bre1ka :Brake=6 D. Klarka :Elarke=.
Os!ovu o3likova!1a 0otkultura 0re#stavl1a za1e#!i"ki !a"i! ivota 1e#!e so2i1al!e
ru0a2i1e6 ko1i !e 0re#stavl1a 0rostu izolova!ost ve kultur!u raz!olikost. .ose3a! !a"i!
ivota zas!ova! 1e !a s0e2ifi"!o4 kultur!o4 o3ras2u D o#reCe!o4 vre#!os!o4 siste4u6
i#e1a4a6 !or4a4a i 0ravili4a 0o!a$a!1a6 izle#u i ovoru. O!#a ka#a se su0rotstavi
vla#a1ue4 ili #o4i!a!t!o4 4o#elu kulture6 ta1 !a"i! ivota 0reo3raava se u kulturni
stil6 o#!os!o potkulturu. .otkultura 0re#stavl1a sku0 alter!ativ!i5 vre#!osti6 0ravila i
!a"i!a 0o!a$a!1a6 ko1i se6 u !a"elu6 !e 4ora1u su0rotstavl1ati lo3al!o4 siste4u. U
ko!ti!uitetu 2eloku0!o kultur!o ivota6 0otkultura se sale#ava kao >kultura u kulturi>
i !e !osi uvek !eativ!u ko!ota2i1u.
Oso3e!osti ko1e se is0ol1ava1u u vezi sa o#reCe!i4 #ru$tve!i4 ru0a4a 1avl1a1u
se !a !ivou 0ravila 0o!a$a!1a6 1ezika6 vere6 o#eva!1a6 ukusa6 ire6 za3ave6 4uzike6 s0orta.
.otkulture se for4ira1u u o#!osu !a #ru$tve!e slo1eve6 a !i$ta 4a!1e u o#!osu !a 0ol6
uzrast6 0rofesi1e i slo3o#!a za!i4a!1a. ,o2iolo$ki z!a"a1!a stvar sa#ra!a 1e u "i!1e!i2i
#a 0otkulture ukazu1u !a !esta1a!1e i#e1e 2elovitosti i #a !a1avl1u1u si43oli"ko kr$e!1e
#ru$tve!o re#a. 'u 1e re" o 0ri4e!i otpora kroz stil6 o u#al1ava!1u o# "ovekove #rue6
tzv. >la!e 0riro#e> i #olae!1u #o 0rave izraa1!e ve$ti!e i aute!ti"!o podzemnog stila.
O to4e 0i$e Dik Fe3#i# :Fe3#ie=6 4islei 0rve!stve!o !a te#i3o1e6 4o#e6 rokere6
ski!5e#e i 0a!kere. N1i5ov 0okret izaziva 2e!zuru6 fiuri$ui kao os!ov!i !osila2
z!a"e!1a u 0otkulturi. &le4e!ti s0ektakular!osti 0otkultura stvara1u 4ou!ost za
subverzivna "ita!1a i otkriva!1a sakrive!i5 :$ifrova!i5= 0oruka !a s1a1!i4 0ovr$i!a4a
stila :Fe3#i# 1<A?: 2A72<=. Uzro2i !asta!ka 0otkulture i razlozi 0ristu0a!1a 0otkulturi
!isu uvek ra2io!al!i i zato i5 !e tre3a 3ez ostatka traiti u sferi ra2io!aliteta. .otkulture
veo4a "esto !asta1u 3ez 0ose3!o 0la!ira!1a6 a #ela!1e i4 1e us4ere!o ka 2il1u ko1i svo1
raison d) *tre zas!iva !a 3ekstvu o# a!o!i4!e svako#!evi2e is0u!1e!e #osa#o46
#u5ov!o4 0raz!i!o4 i 3ezli"!o$u.
,o2ioloi1a 0otkulture 0olazi o# e40iri1ski si!ifika!t!e "i!1e!i2e #a 0otkulturu
!e "i!i sku0 3ilo ko1i56 izolova!i5 i 4alo3ro1!i5 karakteristika6 ve sa4o o!i5 ko1e
o3razu1u #uoro"!e6 relativ!o ko5eziv!e kultur!e siste4e. N1i5ova klasifika2i1a 4oe se
vr$iti 0o razli"iti4 os!ovi4a: ro#a6 0ola6 !a2i1e6 klase6 0rofesi1e. Na1"e$e 0o#ele
0otkultura 3ile su o!e 0o 0o1e#i!i4 o3lasti4a kulture :1ezik6 u4et!ost6 relii1a6 4oral6
4o#a6 s0ort=6 zati4 s o3ziro4 !a vre4e!sku #i4e!zi1u :a!ti"ka6 sre#!1evekov!a6
!ovovekov!a6 re!esa!s!a6 4o#er!a6 0ost4o#er!a=6 a takoCe i 0o os!ovu e!era2i1a i
0o1e#i!i5 stolea. Os!ov!a 0o#ela 0otkultura u so2ioloi1i o#!osi se !a fizi"ke #ru$tve!e
!osio2e6 0a tako ovori4o o o4la#i!sko16 seosko1 i ra#sko16 ra#!i"ko16 raCa!sko16
isto"!1a"ko1 i za0a#!1a"ko16 ka0italisti"ko1 i kolo!i1alisti"ko1 0otkulturi. U teritori1al!o46
eokultur!o46 s4islu 4oue 1e iz#vo1iti ti0ove evro0ske i 3alka!ske 0otkulture6 ko1i se
iz#va1a1u u 0ole#u s0e2ifika2i1e !a"i!a ivota i vizi1e sveta l1u#i ko1i ive !a ti4
0rostori4a. Giro4 sveta 4ou se !ai 3ro1!i 0ri4eri 0otkultura6 4eCu ko1i4a su6 re2i4o6
siste4 reliioz!i5 3ratstava u sre#oze4!o1 %tali1i i G0a!i1i6 e!leski 5ulia!i6 !a0re#!i
i!telektual2i6 4aso!i6 l1u3itel1i fil4a. Ove 0ri4ere !avo#e tro1i2a itali1a!ski5
a!tro0oloa6 0olazei o# 0otkultura s5vae!i5 kao >4ree> z!a"e!1a ko1a su za1e#!i"ka
za o#reCe!e 0o1e#i!2e :ali !e i za ostale= u okviru $ire ko!teksta z!a"e!1a :o#!os!o
>kulture>= ko1e4 te iste oso3e i0ak 0ri0a#a1u :v. Fa3i1eti i ostali 2??2: 2@172@2=.
.otkultura kristalizu1e6 o0re#4eu1e i 0re!osi ru0!o iskustvo6 a for4ira se izva!
2e!tral!i5 0oliti"ki5 tokova. O!a se 4oe a!aliti"ki ra$"la!iti i #efi!isati !a sle#ei
!a"i!: a= u o#!osu !a u!iverzal!u kulturu6 0otkultura 0re#stavl1a relativ!o zaokrul1e!u6
sa4osvo1!u i i#e!titar!u 2eli!uH 3= !1u "i!e vre#!osti6 0ravila i !or4e ko1e "la!ovi ru0e
usva1a1u i 0raktiku1u !a #ue vre4e6 sle#e i 0ro#uava1uH 2= 0otkulture re0reze!tu1u
oso3e!osti so2i1al!i5 ru0a6 slo1eva i !1i5ovi5 0oloa1aH #= 0otkultur!e ru0e su kreatori i
vlas!i2i razli"iti5 stilova :Boilovi 2??4: @37@4=. 're3a !alasiti #a se 0otkultura kao
so2io7kultur!i fe!o4e! !a1#irekt!i1e !a#ovezu1e !a znaenje stila. ,til 0re#stavl1a
ko!ota2i1u o#reCe!e kulture. )ko se !a"i! ivota 4oe 0ri0isati 1e#!o1 $iro1 #ru$tve!o1
za1e#!i2i ili so2i1al!o1 ru0a2i1i6 o!#a stil o3eleava karakteristiku 4a!1i5 #ru$tve!i5
ru0a D takozva!u stratei1u +a6 ko1o4 akter kroz 0otkulturu o3eleava se3e i #efi!i$e
li"!i i#e!titet. ,til 0re#stavl1a os!ov i#e!titar!i5 razlika 0o1e#i!a2a i 4a!1i5 #ru$tve!i5
ru0a6 to 1est slo1eva. %#e!titet 1e !a11e#!ostav!i1e i !a1lak$e o#re#iti 0reko stila ko1i
0o1e#i!a2 ra#i6 usva1a ili 0re!osi. ) o!o $to 0re#stavl1a stil 1e !i$ta #ruo #o delatnost
stilizacije D >aktiv!o ora!izova!1e 0re#4eta sa aktiv!osti4a i sta!ovi$ti4a ko1a
0roizvo#e 2elovit ru0!i i#e!titet6 ko1i se o3liku1e kao ko5ere!ta! i oso3e! stav o
so0stve!o4 0osto1a!1u u svetu> :Klark6 Fol6 Deferso!6 /o3erts 1<A@: 66=.


Izborom stila do identiteta

Ov#e 4oe4o for4irati tri1a#u: potkultura $ stil $ identitet. O!a !e4a
1e#!os4era!6 ve i4a kru!i tok. 'o z!a"i #a se i#e!titet iskazu1e kroz 0otkulturu kao
z!a"e!1e stila6 #a stil 0re#stavl1a s0ol1a$!1u 4a!ifesta2i1u i#e!titeta6 i #a o3a faktora
sku0a ra#e 0otkulturu sa !izo4 0re0oz!atl1ivi5 karakteristika 0roistekli5 iz kultur!i5
o3raza2a 4a!1i!ski5 ru0a: stratei1e 4i$l1e!1a6 0ole#a !a svet6 vre#!osti6 verova!1a6
!or4i6 0ravila 0o!a$a!1a6 sklo!osti6 se!zi3iliteta6 ukusa6 si43oli"ko 0re#stavl1a!1a6
ras0oloe!1a6 s0e2ifi"!e osea1!osti i 1ezi"ke oso3e!osti :aro6 aro!6 sle!=. )ko 3is4o
sve to !azvali unutranjim indikatorima identiteta6 o!#a 3i spoljanje indikatore
0re#stavl1ali sle#ei "i!io2i: fizi"ki izle# :o#eva!1e6 ukra$ava!1e6 frizura=6 vi#l1ive
4a!ifesta2i1e 0o!a$a!1a6 #ra!1e6 0o3u!1e!i"ki i4i#6 iz3or 4uzike6 ve$ti!e6 rituali i
svetkovi!e. .ri to46 !e tre3a a1iti iluzi1u #a su va46 0o saz!a!1u ovi5 o0$tosti6 vrata
0otkulture $iro4 otvore!a. .rivi#!a 1as!oa re"i >0otkultura> !e 4oe sakriti isti!u #a 1e
o!a >zatr0a!a ta1a!stve!o$u> :Fe3#i#= i #a6 osi4 ta1!ovitosti6 o!a !aove$tava "itav
!iz 4aloviti5 0o14ova6 kao $to su 4aso!ske zakletve i .o#ze4l1e.
, o3ziro4 !a to #a stil !i1e 1e#!oz!a"!a i !e0ro4e!l1iva ve istori1ski relativ!a
kateori1a6 !i su3kulture !e 0re#stavl1a1u ve"!e6 4o!olit!e i oka4e!1e!e6 ve
0ro4e!l1ive i relativ!o #ifuz!e #ru$tve!e ru0e. O!e !e o3u5vata1u sa4o et!i"ke ili
1ezi"ke ru0a2i1e u!utar 1e#!o $ire #ru$tve!o okvira. Kao veo4a $iroke 0o o3i4u6
su3kulture6 0i$e ;i#e!s 4ou o3u5vatiti !aturaliste6 ;ote6 5akere6 5i0ike6 /astafari1a!2e6
l1u3itel1e 5i075o0a ili !avi1a"e fu#3alsko klu3a. Neki l1u#i6 0re4a istak!uto4
3rita!sko4 so2iolou6 4ou se3e 1as!o i#e!tifikovati sa o#reCe!o4 su3kulturo46 #ok se
#rui 4ou slo3o#!o kretati iz4eCu vi$e razli"iti5 su3kultura :;i#e!s 2??3: 27=. 'o 1e
izvo#l1ivo i real!o 4oue 1er se vre#!osti i !or4e6 iako #u3oko ukore!1e!i6 vre4e!o4
4ou 4e!1ati.
Kultur!i stil 0re#stavl1a os!ov!u for4u kroz ko1u se o3liku1u razli"iti i#e!titeti6
0o!a1vi$e 0erso!al!i. Kroz stil 0ro3i1a i!#ivi#ual!ost6 kreativ!ost6 !e0o!ovl1ivost i
osea1!ost ko1e afir4i$u 1e#!u li"!ost6 #a1ui 1o1 0re0oz!atl1ivost ko1a !i1e z!a"a1!o
istak!uta u i#e!titeti4a kakvi su6 !a 0ri4er6 et!i"ki6 !a2io!al!i i kolektiv!i. U 0ravu su
o!i ko1i kau #a 1e i#e!titet meta!ora za prepoznatljivost. 'akoCe i o!i 0o ko1i4a 1e stil
sI4 "ovek6 s !a0o4e!o4 #a se "ovek !e raCa sa stilo4. ,til se6 kao i kultura6 u"i6
o3liku1e i !a#raCu1e. .ri0a#!ost 1e#!o4 stilu6 ori1e!ta2i1i6 te!#e!2i1i s0e2ifiku1e se
su3kulturo4 ko1o1 0o1e#i!a2 tei ili 0ri0a#a. .otkultur!i stilovi 0re#stavl1a1u !a13ol1u
4a!ifesta2i1u kultur!e razli"itosti. O!i 0o #efi!i2i1i 0ri0a#a1u alter!ativi u kulturolo$ko4
s4islu re"i. Ukratko: 0otkulture su sre#i$ta u ko1i4a o4la#i!a ra#i stilove ivotaH o!e
0re#stavl1a1u svo1evrs!e kultur!e e!klave u ko1i4a se o3liku1u i#e!titeti.
Dru$tve!i 0ore#ak 4o#er!o #o3a 4oe se !a13ol1e razu4eti 0reko $ire
s5vae!o ivotnog stila6 ko1i ukazu1e !a 0rakti"!e razlike u svako#!ev!o4 ivotu.
/azli"itost u o#!osu !a Druo 0roizilazi iz6 kako 3i rekao K. ;er2 :;eertz=6 >o3i4!i5
o0isa> z!a"e!1a o!i5 stvari ko1e 0re#stavl1a1u #eo #ru$tve!o statusa i i#e!titeta. .o1a4
ivot!o stila 4oue 1e ko!stituisati 0reko izraza kao $to su >i#e!titet>6 >iz3or> i
>sa4oostvare!1e>. O! 1e kao 0o1ava !a1#irekt!i1e 0oveza! sa 4o#er!i4 #ru$tvo4.
Jivot!i stilovi !isu !i$ta #ruo #o ustal1e!i !a"i!i ko43i!ova!1a o#reCe!i5 as0ekata
svako#!ev!o ivota6 !a 1e#!o16 i #ru$tve!i5 i si43oli"ki5 vre#!osti6 !a #ruo1 stra!i. .o
De1vi#u *e1!i1u :E5a!eB=6 stilovi 0re#stavl1a1u o3ras2e #ela!1a ko1i #ifere!2ira1u l1u#e i
o! i5 vi#i kao >!a"i!e 0oirava!1a i#e!titeto4> :*e1!i 2??3: 6?=. .o$to se 0oi4a!1e stila
ivota 0ovezu1e sa si43oli"ko4 0rakso4 u savre4e!osti6 o"ile#!o 1e #a stil !e tre3a
traiti u 0re#4et!osti 4ateri1al!o sveta. N1eove o#re#!i2e veza!e su 0revas5o#!o za
#ru$tve!o i si43oli"ko z!a"e!1e ko1e 1e utka!o u 4!oostrukost svako#!evi2e.
Kultur!i stil6 ko1i 1e 0oveza! sa fu!k2io!isa!1e4 ivota u svako#!evl1u6
0re#stavl1a 0o#lou6 ali istovre4e!o i for4u6 o#!os!o 4a!ifesta2i1u ivot!o stila. O3a
stila6 ivot!i i kultur!i6 ti"u se !a"i!a o3likova!1a i#e!titeta i 0re#stavl1a1u #ru$tve!e
okvire i#e!titar!i5 oso3i!a. (a!i4l1iv 1e !a"i! !a ko1i Fe3#i#6 0oziva1ui se !a Bartove
:Bart5es= ko40ara2i1e rekla4!e slike i >!evi!e> !ovi!ske fotorafi1e6 vi#i razliku iz4eCu
0otkultur!i5 i >!or4al!i5> stilova. >.otkultur!e stilske 2eli!e D te izrazite ko43i!a2i1e
o#ee6 ire6 aroa6 4uzike it#. D sto1e u 0ri3li!o isto4 o#!osu 0re4a ko!ve!2io!al!i1i4
o3ras2i4a :K!or4al!i4K o#eli4a i kravata4a6 s0ortsko1 o#ei it#.= kao rekla4!a slika
0re4a 4a!1e sves!o ko!struisa!o1 !ovi!sko1 fotorafi1i> :Fe3#i# 1<A?: 1??=. Ovo 1e
izre"e!o u #u5u se!te!2e U43erta &ka :&2o= #a svaki 0re#4et 4oe #a se sale#a kao
z!ak.
Nalazei se !a trau Fe3#i#ovo za0aa!1a #a se i#e!titet kroz 0otkulturu
iskazu1e kao z!a"e!1e stila6 #u!i s4o #a se #etal1!i1e 0oza3avi4o rela2i1o4 ko1u tvore
0otkultura i i#e!titet. Neo05o#!o 1e #efi!isati os!ov!e 0o14ove i !a0raviti 1as!u
0o14ov!u #isti!k2i1u.
,o2iolo$ko o#reCe!1e 0otkulture osta1e !e0ot0u!o 3ez utvrCiva!1a !1e!o o#!osa
sa vla#a1uo4 ili #o4i!a!t!o4 kulturo4. Fe3#i# u 0otkulturi 0re0oz!a1e >o3lik ot0ora
u ko1e4 se #oivl1e!e ko!tra#ik2i1e i 0ri4e#3e vla#a1uo1 i#eoloi1i 0osre#!o
0re#stavl1a1u kroz stil> :1<A?: 12A=. 9eCuti46 0otkulture !isu #irekt!i rivali vla#a1uo1
kulturi6 0a 1e 4oue ovoriti o izves!o4 vi#u !1i5ove koeziste!2i1e. U o#!osu !a
leiti4!u :vla#a1uu6 o0$tu6 #o4i!a!t!u= kulturu6 o!e 0re#stavl1a1u alter!ativ!e 4o#use
ivota i o3ras2e 0o!a$a!1a. U sklo0u rela2i1e vla#a1ua kultura D 0otkultura ova #rua se
o#reCu1e kao alter!ativa u o#!osu !a 0rvu6 #o4i!a!t!u ili eta3lira!u kulturu. Alternativa6
ko1a 1e o#reCe!a #ruo$u6 >o2rtava 0rostor o0ozi2io!o6 izo3li"e!o6 e!era2i1ski
su0rotstavl1e!o 4e!taliteta6 !a0a#a1ui !or4al!e vre#!osti6 o#3i1a1ui ti4e #ru$tve!u
ulou ko1u tra#i2io!al!a i ro#itel1ska kultura !a4eu 4la#i4a i e!era2i1a4a ko1e
#olaze> :9e#ak 2??4: 16=.
,o2ioloe za!i4a1u 0revas5o#!o potkulturne grupe6 ali o!e se ko!2e0tual!o
4ou #efi!isati 0reko stila6 vre#!osti6 i#eoloi1e i z!a"e!1a 1er su ove kateori1e
ese!2i1al!e o#re#!i2e 0otkulture kao fe!o4e!a. .re4a to4e6 0osto1i 0oveza!ost iz4eCu
ru0e i !1e!o si43oli"ko o3lika 0re#stavl1a!1a i to !a !a"i! #a kultur!i o3li2i ve
0osto1e6 a #a i5 ru0a 1e#!ostav!o 0reuzi4a. Na ovo1 5i0otezi 9a1kl Bre1k zas!iva li"!o
viCe!1e 0otkulture. (a !1ea 0otkulture !isu !i$ta #ruo #o >siste4i z!a"e!1a6 o3li2i
izraava!1a stilova ivota ko1e razvi1a ru0a 0o#reCe!e struktural!e 0ozi2i1e kao o#ovor
vla#a1ue4 siste4u z!a"e!1a ko1i 0rikazu1e !1i5ove 0oku$a1e #a re$e struktural!e
0rotivre"!osti !astale u $ire4 #ru$tve!o4 ko!tekstu> :Brake 1<A@: A=. Ova #efi!i2i1a
sa#ri #va struktur!a as0ekta: 0rvi 1e so2iolo$ki i o#!osi se !a pripadnost grupi6 #ok 1e
#rui6 kao kulturolo$ki i 5er4e!euti"ki6 3azira! !a a!alizi znaenja kulture. .otkultur!i
i#e!titet 0ri0a#a ru0i kolektivnih i#e!titeta6 ali se6 s o3ziro4 !a slo3o#u iz3ora :stila= o#
stra!e i!#ivi#ua6 !e iskl1u"u1e iz o3lasti individualne i#e!tifika2i1e. Gire le#a!o6 svaki
l1u#ski i#e!titet 1e6 0o re"i4a /i"ar#a De!ki!sa :+e!ki!s=6 socijalni i#e!titet 0o to4e $to
se identitet odnosi na znaenja6 a o!a su uvek stvar ko!ve!2i1e i i!ova2i1e :+e!ki!s 1<<7:
4=.
.otkulturu !e o#liku1e o!a e!eri1a ko1u 0ose#u1e 0rotivkultura :(ounter
(ulture=. O!a #e4o!strira o#reCe!i stil i !a ta1 !a"i! 0okazu1e ko1o1 si43oli"ko1
za1e#!i2i 0o1e#i!a2 0ri0a#a6 ko1e osea1!e !avike 0o#rava a ko1e s0utava i ka!1ava.
+motivna struktura "i!i os!ovu 4ikrostrukture 0otkultur!o o4la#i!sko stila6 a !1u6
0i$e /. 9ari6 o#liku1u >s!a!i izlivi sklo!osti> i >izrazita e!eri1a o#3o1!osti>. %!a"e
0ri0a#!i2i 0otkulture o0re#el1e!i su za 0ose3!a i!teresova!1aH o!i se 0osveu1u iza3ra!o1
o3lasti6 razvi1a1u za1e#!i"ku istori1u i o3liku1u sli"!e e4otiv!e !avike. Na ta1 !a"i! ra#e
si43oli"ke svetove 0ose3!i5 sklo!osti i 0oistoveu1u se sa o#a3ra!i4 sa#ra1i4a
s!a!i1e !eo sa o0$te0ri5vae!i4 vre#!osti4a za1e#!i2e. .otkultur!i stil 0rostire se kao
!ekakvo 0ol1e si43oli"ke ak2i1e6 a "i!e a sle#ei os!ov!i ele4e!ti: a= imid to 1est
s0ol1a$!i izle#6 3= muzika ko1u otive akteri 0otkulture6 2= pojava6 kao #ra!1e6 estovi
i izrazi6 #= argon6 o#!os!o 0ose3a! re"!ik6 izovor6 skrive!i s4isao ko1i 0re!osi 0oruku
i $titi ta1a!stve!i svet :9ari 1<<A: 1@<71<?=. /azliku1ui stilove 0o !ave#e!i4
oso3e!osti4a 4i za0ravo 0re0oz!a1e4o 0ri0a#!ost 0o1e#i!i4 0otkultura4a: 3it!ika6
te#i3o1a6 4o#ova6 rokera6 ski!5e#a6 0a!kera6 4etala2a6 re1vera. N1i4a val1a 0ri#o#ati i
0otkulture sa #rua"i1i4 i!teresova!1i4a i a!aova!1i4a: teozofe6 okultiste6
5o4oseksual2e i tra!svestite6 1oi7ve3a"e i veetari1a!2e6 !arko4a!e i le"e!e
alko5oli"are. U 0otrazi za vlastiti4 i#e!titeto4 ili >1a>6 4!oi se 0rikl1u"u1u !efor4al!i4
ru0a4a6 za1e#!i2a4a6 sekta4a i ostali4 $aroliki4 sku0i!a4a ko1e !aziva4o
0otkultura4a.
Osla!1a1ui se !a rezultate kulturolo$ki5 istraiva!1a u okviru kultur!i5 stu#i1a
:(ultural &tudies= D a!tro0oloi1e6 0si5oloi1e6 li!vistike6 se4ioloi1e6 et!orafi1e6
4uzikoloi1e D so2iolozi6 0o!a1vi$e 0re#stav!i2i i!terak2io!iz4a6 0osveu1u !aro"itu
0a!1u struktural!i4 0ro3le4i4a #ru$tva u ko1e4 0otkulture o3itava1u6 alter!ativ!i4
o3li2i4a #ru$tve!i5 #elat!osti ukore!1e!i5 u klas!o1 kulturi i !a"i!u os4i$l1ava!1a
slo3o#!o vre4e!a. ,o2ioloi1a otkriva real!e #ru$tve!e okvire u ko1i4a se for4ira1u
0ole# !a svet6 vre#!osti6 0ravila6 o3i"a1i6 z!a"e!1a i si43oli. O!a istrau1e #ru$tve!e
o#!ose ko1i #eter4i!i$u !asta1a!1e o#reCe!i5 su3kultur!i5 ru0a2i1a. ,o2iolo$ki le#a!o6
0otkultura 0re#stavl1a oso3e!u ne!ormalnu drutvenu grupu. .otkultura 0o#razu4eva
za1e#!i"ki stil ivota ko1i se razliku1e o# vla#a1ue kultur!o o3ras2a6 a 0roizilazi iz
s0e2ifi"!o ivot!o o0re#el1e!1a6 0otre3a i vre#!osti ko1e #ele !1e!i 0ri0a#!i2i. /azu4e
se #a takva ru0a2i1a i4a 4!oostruke so2i1al!e refere!2e. 8ei!a so2iolo$ki5
istraiva!1a toko4 #rue 0olovi!e 0ro$loa veka us4eravala 1e 0a!1u !a klas!e
#i4e!zi1e 0otkultura. ,o2ioloe 1e 0ose3!o i!teresovala rela2i1a ko1u sa"i!1ava1u
dominantna kultura roditeljska kultura i potkultura. Nai4e6 a!aliza svake 0otkultur!e
ru0e 1e !a14a!1e #vostruko artikulisa!a D 0re4a ro#itel1sko1 ili 0o#reCe!o1 kulturi i
0re4a #o4i!a!t!o1 ili 5ee4o!o1 kulturi. U ovo4 troulu 0otkultura i4a status sre#!1e
3ala!sira1ue "la!a.
O#reCu1ui kulturu kao !a"i! ivota ru0e ili klase6 sa "itavi4 arse!alo4 i#e1a6
z!a"e!1a i vre#!osti otelotvore!i5 u i!stitu2i1a4a6 #ru$tve!i4 o3i"a1i4a i !avika4a6
Do! Klark sa ru0o4 sara#!ika !e 0ro0u$ta #a istak!e kako su klase os!ov!e ru0e
4o#er!i5 #ru$tava. %z to razloa o!i 0otkulture i#e!tifiku1u u >kultur!o7klas!i4
ko!fiura2i1a4a>6 a razu4eva1u i5 kao svo1evrs!e kultur!e 0o#siste4e. %straiva!1a
0otvrCu1u #a 0otkulture uvek 0rave 3ala!s 0re4a #o4i!a!t!i4 kultura4a6 s 1e#!e stra!e6
i ro#itel1ski4 kultura4a6 s #rue. U kra1!1o1 i!sta!2i6 0otkultura e6 3ez o3zira !a
su$ti!ske razlike o# ro#itel1ske kulture ko1o1 zva!i"!o 0ri0a#a6 i0ak u svo1i4 >os!ov!i4
i!teresi4a i aktiv!osti4a> i4ati !e$to za1e#!i"ko sa ovo4 kulturo4. Na 0ri4er6 3oe4ska
kultura ava!ar#e u ra#ovi4a6 uz sve razlike u o#!osu !a ro#itel1sku kulturu ur3a!e
i!telie!2i1e sre#!1e klase6 #elie sa !1o4 4o#er!izova! izle# i sta!#ar#e o3razova!1a>
:Klark i ostali 1<A@: 2272@=. U !a1razli"iti1i4 i!terak2i1a4a i!#ivi#ua sa stilovi4a i
vizi1a4a ivota for4ira1u se 0otkultur!i i#e!titeti.


Identitet kao prepoznavanje sebe

.o1a4 i#e!titeta !i1e lako o#re#iti s o3ziro4 !a !1eovu 4ulti#i4e!zio!al!u
0riro#u. O! 1e sa4o !aizle# 1asa! 1er se 0o# !1i4 0o#razu4eva1u vrlo razli"ite stvari.
9!oo 1e !auka i #is2i0li!a ko1e zakora"u1u u !1eov 0rostor. %0ak6 0osto1e stvari u vezi
sa !1i4 ko1e !isu s0or!e. %#e!titet 1e eti4olo$ki ukore!1e! u lati!sko1 re"i idem6 $to z!a"i
>isto>. U so2iolo$ko4 s4islu o! 0re#stavl1a 0ro2es 0oistovee!1a 0o1e#i!2a sa
o#reCe!o4 #ru$tve!o4 ru0o4 ili sku0i!o4 :0o"ev$i o# 0oro#i2e6 0reko lokal!e
za1e#!i2e i rei1e6 sve #o "ove"a!stva=. U #a!a$!1o1 eri lo3aliza2i1e i 4ultikulturaliz4a
4ou!ost o"uva!1a i#e!titeta :$to e rei: 0ose3!osti6 svo1evrs!osti6 razli"itosti6
#ruosti6 0re0oz!atl1ivosti6 so0stva6 orii!al!osti= #o3i1a 0rvorazre#a! z!a"a1.
.osto1e raz!e vrste i#e!titeta6 a so2ioloi1u 0ose3!o i!teresu1u so2i1al!o7klas!i6
et!i"ki6 verski :ko!fesio!al!i=6 !a2io!al!i6 ro#!i6 e!era2i1ski i kultur!i i#e!titet. .re4a
karakteru te4e ko1u s4o iza3rali :ili ko1a 1e !Is iza3rala= ov#e istak!uto 4esto zauzi4a
kulturni identitet. O! se so2iolo$ki #efi!i$e kao >sa4osvest 0ri0a#!ika 1e#!e ru0e ko1a
istori1ski !asta1e i razvi1a se u zavis!osti o# kriteri1u4a ko1e ta ru0a us0ostavl1a u
o#!osi4a sa #rui4 #ru$tve!i4 ru0a4a> :,to1kovi 1<<3: 26=. Kultura 0o#razu4eva
za1e#!i"ku tra#i2i1u6 verova!1e6 o3i"a1e6 4itove6 vre#!osti i si43ole6 0a se i#e!titet
zas!ova! !a kulturi 0re0oz!a1e 0o vre#!os!i4 sa#ra1i4a ko1i su ru0isa!i oko
za1e#!i"ke istori1e6 relii1e6 1ezika6 folklora6 4itoloi1e6 0rava6 o3i"a1a6 u4et!osti. .o$to
se !aro#i6 kao et!i"ke ru0e6 0o ti4 ele4e!ti4a razliku1u 1e#!i o# #rui56 "esto se
kultur!i i#e!titet 0oistoveu1e sa et!i"ki4 i#e!titeto4. Na ta1 !a"i! #olazi #o 4e!1a!1a
sa#ra1a i karaktera sa4o 0o14a kulture. Kultura se6 !ai4e6 o# 2il1a6 !or4e i i#eala
0retvara u sre#stvo ko1i4 se 4a!i0uli$e i ko1e slui 0ar2i1al!i4 i 0ra4atski4 0otre3a4a
o#reCe!i5 ru0a6 o#!os!o 0olitike i i#eoloi1e. ,toa 1e va!o istai #a6 4a koliko
i#e!titet 0o#razu4eva o"uva!1e oso3e!o i s0e2ifi"!o :!a 0la!u #ru$tva6 kulture i
li"!osti=6 traa!1e za et!i"ki4 i !a2io!al!i4 kore!i4a i#e!tifika2i1e !e iskl1u"u1e
auto4atski o0$te6 u!iverzal!e6 i 2iviliza2i1ske vre#!osti. .risea4 se re"i .re#raa
9atve1evia6 ko1e 1e o! izrekao #osta #av!o6 0ostulira1ui i5 u vi#u !ekakve teze ili
teori1sko stava. .oe!ta 1e6 ukratko6 u to4e #a !a2io!al!a kultura u !a"elu vre#i o!oliko
koliko 1e #oista kultura6 to 1est vre#!a 1e u o!o1 4eri ko1a izraava i#e!titet !aro#a ko4e
0ri0a#a6 0ovezu1ui a istovre4e!o sa kultura4a sveta. Ov#e 3i 4era ili etalo!
!a2io!al!o1 0otkulturi 3ila kultura sI4a :kao 4etafizi"ki fe!o4e!6 i#eal i vre#!ost=.
U so2iolo$ko4 i kultur!oa!tro0olo$ko4 #iskursu6 identitet se 4oe o#re#iti kao
istovetnost 0o ko1o1 1e !eko 3ie 1e#!ako sa4o4 se3i6 z!a"i s0e2ifi"!o u !eki4
s5vata!1i4a6 vre#!osti4a i o"ekiva!1i4a. %#e!titet 1e istovre4e!o i stanje i proces6 a
o#reCe! 1e 0ri0a#a!1e4 !eko4 nainu i stilu ivota. U svako4 slu"a1u6 0oveza! 1e sa
socijalnom strukturom i drutvenim grupama. Na1va!i1a oso3i!a i#e!titeta 1este ose%aj
pripadnosti s5vae! kao #eo l1u#sko osea!1a siur!osti. (ato !i iz 1e#!e vrste
i#e!titeta !e tre3a iskl1u"ivati z!a"e!1e so0stve!o >1a>6 ko1e sa#ri ko!ota2i1u vlastitosti
iliti li"!o i#e!titeta. U traa!1u za i#e!titeto4 uvek 1e 0risuta! "i! 0ro!alae!1a o!o
0erso!al!o u!utar kolektiva6 a kolektiv!a #i4e!zi1a ti"e se ro#!e6 !a2io!al!e6
0rofesio!al!e6 e!era2i1ske6 verske 0ri0a#!osti.
Novi #ru$tve!i 0okreti6 a sa !1i4a i savre4e!e teori1e #ru$tva6 !e vi#e u 0oliti"ko7
i!telektual!i4 stru1a!1i4a6 kao !eka#a6 sa4o eko!o4ski i!teres. Na1!ovi1a i!teresova!1a
okre!uta su 0ita!1i4a uo3li"ava!1a i#e!titeta kroz susrete kultura6 sa !alasko4 !a
z!a"a1u si43oli"ko 0re#stavl1a!1a. ,ve sku0a zaor!uto 1e kateori1a4a vre#!osti6
kultur!i5 0otre3a6 kvaliteta ivota i li"!o za#ovol1stva. .olazi se o# toa #a se #a!as
0ro$iru1e 0ol1e slo3o#e i li"!o iz3ora6 0ri "e4u se "oveku 0rua 4ou!ost #a 0osta!e
o!o $to sa4 o# se3e !a0ravi. U skla#u sa for4ira!1e4 i 0ro4e!a4a samoidentiteta
#o!ose se o#luke o to4e6 kako 3i rekao ;i#e!s6 !e sa4o kako %emo postupati6 !eo i ko
%emo biti. Drui4 re"i4a6 ra#i se o 0ro2esu izra#!1e so0stva :sel!=6 ali !e u s4islu
stvara!1a "isto ea6 ve so0stva raCe!o !a ko4u!ika2i1i i #ru$tve!o4 iskustvu i
i!terak2i1i 0o1e#i!2a sa #ru$tve!o4 okoli!o4. .o ;i#e!sovi4 re"i4a6 kako uti2a1
tra#i2i1e i o3i"a1a o0a#a !a svetsko4 !ivou6 4e!1a se i os!ova !a$e i#e!titeta D !a$e
osea!1e so0stva :;i#e!s 2??@: 72=. % o!#a6 #akle6 ka#a se "i!i #a i#e!titet 0osta1e
iskl1u"iva svo1i!a i stvar 0o1e#i!2a6 rezultat li"!e as0ira2i1e6 afi!iteta i iz3ora6 0resu#!u
ulou u 0osle#!1o1 i!sta!2i ostvaru1u faktori kultur!o 4il1ea i #ru$tve!e strukture.
9ultikulturaliza4 kao kultur!i 0ro1ekt 4o#er!e #ru$tve!e za1e#!i2e 0olazi o#
0rava !a razli"itost6 a 1e#!a o# !1eovi5 vo#ei5 0ostavki ti"e se 0ita!1a i#e!titeta i
!1eovo 0riz!ava!1a. U 0o14u kulturnog identiteta #irekt!o se su"el1ava1u 0otre3e za
u!iverzaliza2i1o4 o0$ti5 vre#!osti :2iviliza2i1ski slo1= uz !e4i!ov!o 0o$tova!1e svi5
oso3e!osti :kultur!i !ivo=. Kultur!i i#e!titet 0ovezu1e o#reCe!u ru0u l1u#i sa isti4 ili
sli"!i4 sklo!osti4a6 i#e1a4a i stre4l1e!1i4a. Os!ov i#e!tifika2i1e 0o"iva !a svesti o
za1e#!i"ki4 karakteristika4a :1ezik6 o3i"a1i6 4oral!e !or4e6 tra#i2i1a6 vre#!osti6 o3ras2i
0o!a$a!1a=. ,o2iolozi ovu vrstu i#e!titeta 0ovezu1u sa 0ri0a#!o$u ru0i6 3u#ui #a o!a
o4ouava 0o1e#i!2u #a svo1 i#e!titet !a10re stekne6 #a a odrava i6 !a0oko!6 #a a
promeni. U to4 ko!tekstu kultur!i i#e!titet 0osta1e va!o 0ita!1e !auke so2ioloi1e. O!
se #a!as is0ol1ava !a1"e$e kroz !a1razli"iti1e o3like 0otkultur!o ru0isa!1a. U sloe!i4
#ru$tvi4a 0otkulture 0re#stavl1a1u is5o#i$ta razli"iti5 i#e!titeta kao alter!ativ!i5 stilova
ivota. O!e oz!a"ava1u za"etke i 0uteve !ovi5 4o#ela 0luralisti"ko kultur!o razvo1a i
ko4u!i2ira!1a :v. Kokovi 1<<7: 27?=. *i!i se va!i4 0ovezati i#e!titet sa kultur!i4
0ro4e!a4a. Ne4oue 1e 4e!1ati kulturu a #a 0ol1e i#e!titeta osta!e !etak!uto. Kao $to
se kultura !e 4oe o#re#iti kao sta!1e i 4uze1ska vre#!ost6 isto tako !i i#e!titeti !isu
!ekakve oka4e!1e!e tvrCave u ko1e se !e 4oe ui i iz ko1i5 se !e 4oe izai. Na0rotiv.
Kultur!e 0ro4e!e 0o#razu4eva1u i o#reCe!e i#e!titar!e 0o4ake. 8alter Bil :BL5l= 1e
kulturu #efi!isao kao s0oso3!ost za stvaralake promene6 ali 1e o0se 0ro4e!a vezao za
za1e#!i"ku e!erativ!u :i#e!titar!u= 4atri2u. U to4 s4islu o! 1e kulturu s5vatio kao
>stal!o #elu1ui kreativitet> uz eks0li2it!u tvr#!1u #a kultura 0re#stavl1a >i#e!titet u
0ro4e!i> :BL5l 1<A7: 164=.
.otkultur!i i#e!titet 1e 1e#!a o# 3ro1!i5 vari1a!ti kultur!o i#e!titeta. O! 1e
#irekt!o veza! za 0otkulturu i sa !1o4 #eli za1e#!i"ku su#3i!u. Nau"!a istraiva!1a ovi5
4eCuso3!o 0oveza!i5 #ru$tve!i5 fe!o4e!a !e seu u !eku #aleku 0ro$lost. .rvi
so2iolo$ki o3risi u istraiva!1i4a ovoa ti0a6 kao $to 1e re"e!o6 !alaze se u ra#ovi4a
0ri0a#!ika "ika$ke $kole6 s kra1a M%M !a MM vek. *ika$ki so2iolozi 0rvi su 0ri4e!ili
interakcionistiku paradigmu u a!alizi ivota svako#!ev!i5 za1e#!i2a. ,i43oli"ki
i!terak2io!iza4 1e #o2!i1e6 va! svake su4!1e6 o3likovao savre4e!u sociologiju
svakodnevice ko1a is0itu1e i!terak2i1u i ko!kretizu1e veze iz4eCu 0o1e#i!2a i #ru$tva6 a
3avi se takoCe istraiva!1e4 0ratei5 kateori1a kao !1i5ovi5 0osre#!ika. Na1z!a"a1!i1e
su kateori1e situa2i1e i 0otkulture. %straiva"i "i!e ko0er!ika!ski o3rt D !15ova 0a!1a
0reus4erava se sa #evi1a!ata !a !e#evi1a!te6 #ru$tvo. %!terak2io!isti"ka >teori1a
etiketira!1a> !a#ovezu1e se !a istraiva!1a 4ari!al!i5 i kri4i!al!i5 ru0a u okviru
"ika$ke $kole6 ali stavl1a 1as!i1i !alasak !a !e0osre#!e i!terak2i1e. 'i4e su u#are!i
te4el1i 1e#!e sociologije potkulture6 ko1a vre4e!o4 0ro$iru1e svo1 o0se i #o4a$a1 sa
istraiva!1a #eli!kve!t!i5 i kri4i!oe!i5 ru0a !a $ire s5vae!e o4la#i!ske 0otkulture6
a zati4 !a ras!e i et!i"ke 4a!1i!e6 e!e6 5o4oseksual2e6 !arko4a!e. .otkulture ota#a !e
!ose iskl1u"ivo vre#!os!o !eativa! 0re#z!ak. +e#!ostav!o6 uviCa se "i!1e!i2a #a 1e
#ru$tvo razloe!o !a 4!o$tvo 4ali56 relativ!o auto!o4!i5 kultur!i5 0o#svetova. .a!1a
istraiva"a sve vi$e se usre#sreCu1e !a 0o1a4 i z!a"e!1e i#e!titeta. .ri to4 0otkultur!e
sku0i!e 0osta1u 0ol1a o4la#i!sko ru0isa!1a u ko1i4a se for4ira1u razli"iti o3li2i
alter!ativ!o kultur!o ivota :v. ,0asi 2??4: 11?=.
*i!i se #a su 0otkulture 0ravo 4esto i#e!titar!o ru0isa!1a. Kao 4a!1i!ske
kultur!e ru0e o!e uo3li"ava1u6 kako 3i Kastels :Eastells= rekao6 identitet za otpor. Ot0or
4oe i4ati razli"ite for4e. Na1"e$e 1e re" o vrsti 0asiv!e reziste!2i1e6 4a#a !isu
iskl1u"e!i !i aktiv!i6 aresiv!i vi#ovi ot0ora. O# 0rezira6 0rkosa6 0o#s4e5a6 iro!i1e6
0aro#i1e6 sarkaz4a ili6 1e#!ostav!o6 kee!1a o!6 #akle6 4oe za#o3iti i !asila! o3lik
:o#3i1a!1e6 o0struk2i1e6 #e4o!stra2i1e6 #iverzi1e6 fizi"ki izlivi 3esa !a l1u#i4a ili
stvari4a=. U slu"a1evi4a ra#ikal!i1e ekstre4iz4a6 0otkulture 0relaze u ko!trakulture.
%0ak6 ot0or se !a10re #ovo#i u vezu sa 0otkultur!i4 i i#e!titar!i4 razlika4a6 ko1e
za0o"i!1u !a10re !a 0oro#i"!o4 o!1i$tu6 u i!ti4i 0oro#i"!o ivota. 'u se ra#i6 0o
4i$l1e!1u Fe3#i#a6 o alternativnom identitetu 4la#i5 0ri0a#!ika 0otkulture6 ko1i
0oku$ava1u #a 0ro!aCu s4isao iz4eCu ro#itel1ske kulture i vla#a1ue i#eoloi1e.
.otkultur!i i#e!titet karakteri$u subverzivne implikacije stila. Ova1 se 0re0oz!a1e 0o
statusu i z!a"e!1u revolta6 !e0rikrive!o4 O#3i1a!1u6 "ak uz#iza!1u zlo"i!a u u4et!ost. U
4il1eu 0otkultur!o ivota >!a1svetov!i1i 0re#4eti>6 kao $to su zi5er!a#la6 za$il1e!a
2i0ela i 4oto2ikl6 0reuzi4a1u si43oli"!u #i4e!zi1u. U stilovi4a sa"i!1e!i4 o# svetov!i5
0re#4eta iz#va1a se #vostruko z!a"e!1e: >is0rava!> svet u0ozorava !a !1i5ovo zloko3!o
0risustvo :kao >0risustvo razlike>=6 #ok za o!e ko1i i5 0retvara1u u iko!e ti 0re#4eti
0osta1u oz!ake zabranjenog identiteta6 izvori vre#!osti. O#3i1a!1e se6 0re4a to4e6 vezu1e
za !eku vre#!ost6 !a1"e$e su3verziv!u :u0or. Fe3#i# 1<A?: 1371@=.
%40resiva! 1e !a"i! !a ko1i /. 9ari o31a$!1ava #elova!1e 4la#i5 u uo3li"ava!1u
slike so0stve!e kulture u savre4e!osti. ,a#ra1i 0otkultur!i5 aktiv!osti 4la#ia i
#evo1aka o#vi1a1u se u ras0o!u iz4eCu izbora i otpora. )ktiv!osti su us4ere!e !a ot0or6
0ri "e4u !osio2i 0otkulture o#a3ira1u su3verziv!e z!ake6 0rikla!1a1u se >izazovu
!ezavis!e 0roizvo#!1e> i o"uva!1a si43oli"ko sveta. .otkultur!i self sa#ri o#reCe!
ste0e! >si43oli"ke aresi1e>6 us4ere! !a o3likova!1e oso3e!o ukusa 4la#i5. ,ve 1e
za"i!1e!o >3ezo3raz!i4 ira4a> izruiva!1a autoritetu6 otkaziva!1e4 0oslu$!osti i
z3u!1iva!1e4 >0rotiv!ika> stila. Drav!a 3irokrati1a6 oli"e!a u i!stitu2i1a4a ko1e 4ou
#a ko!troli$u >#rskost> 4la#i56 o#4erava razlike6 sa!k2io!i$e !asil1e6 u"vr$u1e
5i1erar5i1e uti2a1a i 0rilaoCava zako!e #elova!1a i!teresi4a 0rivre!i5. U su3verziv!i4
stilovi4a o4la#i!ske 0otkulture 0osto1e #ve faze: 1e#!a 1e izazivanje autoriteta stroo
#u$e3ri!ika6 protivljenje propisima #osa#!o ko!teksta6 nipodatavanje o#3o1!i5
0ravila6 ignorisanje >3a1ato sa#ra1a>6 a #ruu "i!i #oivl1a1 zadovoljenja
samoprihvatanja i oputanja u >svo4> svetu 4eCu >isto4i$l1e!i2i4a>. (!a"a1!o 1e #a
istovre4e!o akteri o3liku1u ritual pribliavanja cenjenim osobama6 0o$tu1u odabrane
vrednosti6 stvara1u prihvatljiv stil i 2e!e uzor i smislen model ponaanja u 0otkultur!o1
za1e#!i2i :u0or. 9ari 2??2: 2?672?<=.
.osto1e orii!al!a s5vata!1a i#e!titeta6 ko1a se u o#reCe!o4 ko!tekstu 4ou
0ri0isati s0e2ifi"!osti4a 0otkultur!o ivota. +e#!a o# oso3e!i5 teori1a kulture i
i#e!titeta 4oe se 0re0oz!ati u >!eotri3aliz4u> fra!2usko a!tro0oso2ioloa 9i$ela
9afezoli1a :9affesoli=. 9afezoli1eva so2ioloi1a u 2elosti zaovara 1e#!u veliku
re5a3ilita2i1u svako#!ev!o6 ko1a se ole#a u 0ot0u!o4 i ko!a"!o4 o#sustvu
vre#!ova!1a. (a!i4l1iv 1e 0ristu0 ko1i4 o! 0okazu1e kako u !ovo46 0ost4o#er!o4
iz#a!1u >0le4e> zauzi4a 4esto klasa. .ost4o#er!o sta!1e karakteri$e fra4e!ta2i1a !a
5eteroe!e ru0a2i1e ko1e se oku0l1a1u oko !eki5 0o1e#i!a"!i5 vre#!osti6 ivot!i5 stilova
i 0raksi6 o3liku1ui takozva!e a!ektivne kolektivitete. U 0ri4eri4a >!ovi5 0le4e!a> 4ou
se i#e!tifikovati 0otkultur!e sku0i!e6 a to su: s0ortski klu3ovi6 #ru$tva u kafiu6 klu3ovi
s0ortski5 !avi1a"a i o3oavatel1a zvez#a6 ru0e za 0ritisak6 5o3i7u#rue!1a6 lokal!e
0oliti"ke ora!iza2i1e. U ti4 ru0a4a6 kr5ki4 i !estal!i46 autor !e vi#i 0ose3!o
i!terisa!e #ru$tve!e e!titete6 ve 0re0oz!a1e !a"i! i 0ostu0ke ko1i 0re#stavl1a1u
kolektiv!i !a0or 0o1e#i!2a #a se sa4o#efi!i$e i ko!stitui$e vlastiti i#e!titet. Ova1
i#e!titet 1e u 0ravo4 s4islu situacioni 1er 0o#lee stal!o4 :re=ko!struisa!1u. 9afezoli1ev
0o5vala! o0is >!eotri3aliz4a>6 u ko4e se stavl1a !alasak !a fleksi3il!e6 e4a!2i0atorske
i razotuCu1ue 0ote!2i1ale >!ovi5 0le4e!a> :alias 0otkultur!i5 sku0i!a D N. B.= kritiku1u
i #ovo#e u 0ita!1e #rua"i1e ko!2e02i1e !eki5 autora. 'ako6 !a 0ri4er6 (i4u!# Bau4a!
u okviru !ovi5 o3lika su3kultur!o u#ruiva!1a ukazu1e i !a 4ou!ost !asil!o i
!etolera!t!o za1e#!i$tva D tak4i"e!1a6 su0ar!i$tva6 4r!1e :u0or. ,0asi6 231=.
,ve okol!osti i !evol1e u vezi sa i#e!titeti4a i i#e!tifika2i1o4 i4a1u svo1u
razvo1!u li!i1u i 4ou se sale#ati istori1ski. U tradicionalnom #ru$tvu6 u ko1e4 1e
sre#i$te 2eloku0!o ivota 3io sro#!i"ki siste46 4esto 0o1e#i!2a u ru0i !i1e i4alo
!aro"itu va!ost. ,odernost 1e 3it!o o3elee!a !asta1a!1e4 >#ruosti> i 0osto1a!1e4
razli"iti5 4ou!osti. Postmodernizam o#3a2u1e i#e!titet >1a> u i4e us0ostavl1a!1a
odnosa :>+a 0ot0u!o !esta1e u o#!osi4a> D K. ;ere!=6 ali se sa 0ost4o#er!iz4o4
1avl1a1u a43ivale!t!ost6 5eteroe!ost6 4ulti0li2itet6 razli"itost i otvore!ost 0ers0ektiva :v.
;olu3ovi 1<<<=. .otkultur!i i#e!titeti u savre4e!i4 uslovi4a 0osta1u "vor!e ta"ke
i#e!titar!o o3likova!1a svesti 0o1e#i!a2a i ru0a. O!i su i!kor0orisa!i u o3a os!ov!a
0ola i#e!tifika2i1e6 to 1est u 0erso!al!i i#e!titet6 kao >su31ektiv!i> as0ekt6 i kolektiv!i
i#e!titet6 kao >o31ektiv!i> as0ekt 0ro2esa i#e!tifika2i1e. .oz!ato 1e #a 1e iz3or
0otkultur!o stila u 0ri!2i0u slo3o#a!6 voCe! e4o2i1a4a i #u3oko li"a!6 4eCuti4 i sI4
0erso!al!i karakter i#e!tifika2i1e zas!ova! 1e !a o31ektiv!i4 "i!io2i4a so2io7kultur!e
sre#i!e. /e"1u6 kolektiv!i i#e!titeti 0re#stavl1a1u o31ektiv!u os!ovu 0erso!al!i5
i#e!titeta i sa4oi#e!titeta6 a 0otkultur!i i#e!titeti ira1u ulou !ekakvo sre#!1e6
3ala!sira1ue "la!a. O!i 0re#stavl1a1u veziv!o tkivo ko1e i!teri$e #ru$tve!u i
0erso!al!u stra!u 0ro2esa i#e!tifika2i1e.


-iteratura

Boilovi6 Nikola :2??4= .ok kultura. Ni$: ,tu#e!tski kultur!i 2e!tar.
Brake6 9i25ael :1<A@= (omparative /outh (ulture. -o!#o!: /outle#e N Kea! .aul.
BL5l6 Oalter -. :1<A7= 0ultur12andel# 34r eine d5namische 0ultursoziologie.
Dar4asta#t: Oisse!s25aftli25e Bu25esells25aft.
*e1!i6 De1vi# :2??3= 6ivotni stilovi. Beora#: Elio.
Fa3i1eti6 UoP9alieti6 /o3ertoP9atera6 8i!"e!2o :2??2= "vod u antropologiju (od
lokalnog do globalnog). Beora#: Elio.
;i#e!s6 &!to!i :2??3= &ociologija. Beora#: &ko!o4ski fakultet.
;i#e!s6 &!to!i :2??@= 7dbegli svet. 0ako globalizacija preoblikuje nae ivote. Beora#:
,tu3ovi kulture.
;olu3ovi6 (aorka :1<<<= 8a i drugi# antropoloka istraivanja individualnog i
kolektivnog identiteta. Beora#: /e0u3lika.
izvor 5tt0:PPQQQ.Buro0e.2o4Pzi!esPre0u3likaPar5ivaP<<P1ai#ruiP6.5t4l
Fe3#i#6 Dik :1<A?= Potkultura# znaenje stila. Beora#: /a#.
+e!ki!s6 /i25ar# :1<<7= .ethinking +thnicit5. Arguments and +9plorations. -o!#o!:
,ae.
Klark6 Do!PFol6 ,t1uar#PDeferso!6 'o!iP/o3erts6 Bra1a! :1<A@= >.otkulture kulture i
klasa>. Potkulture:; Beora#: %%E ,,O ,r3i1e.
Kokovi6 Draa! :1<<7= Pukotine kulture. Beora#: .rosveta.
9ari6 /atka :1<<A= >.otkultur!i stil kao 0ol1e si43oli"ke ak2i1e>. Beora#: &ociologija6
3r. 26 vol. 4?6 1@<71<?.
9ari6 /atka :2??2= >;ovor 0otkultur!i5 stilova>. Beora#: <skustva 3r. 11712 :%8=6 2?27
221.
9e#ak6 'o4islav :2??4= >Dru$tve!u su3verzi1u za4e!1u1u ivot!i stilovi>. Beora#: Pop
kult 3r. 6 :%=.
9eke!zi6 8. D. 9. :2??2= >Del1e!i i#e!titet>. U: *u0i6 *e#o4ir6 Politika
antropologija. Beora#: F.N u Beora#uP*io1a $ta40a6 <77116.
,0asi6 %va!a :2??4= &ociologije svakodnevnog ivota. Beora#: (avo# za u#3e!ike i
!astav!a sre#stva.
,to1kovi6 Bra!i4ir :1<<3= +vropski kulturni identitet. Ni$: .rosveta.





Nikola Boilovi

%D&N'%'R )ND 'F& 9&)N%N; OF ,'R-& %N ,UBEU-'U/&

&ummar5

'5e aut5or of t5is arti2le a#va!2es t5e t5esis t5at 4a!B for4s of i#e!titB
:0ri4arilB !atio!al a!# 0erso!al i#e!titB= are to#aB 2o!!e2te# Qit5 su32ultures.
,u32ultures are t5e 2ore of t5e alter!ative 2ultural lifeH t5eB re0rese!t 0arti2ular e!2laves
i! Q5i25 i#e!tities are s5a0e#. '5e aut5or 0ostulates6 eS0lai!s a!# #efi!es t5e su32ultural
i#e!titB as a s0e2ial ki!# of i#e!titB6 3ase# o! t5e 4ea!i! of stBle. For t5at 0ur0ose6 5e
2o!stru2ts t5e tria#: su32ulture D stBle D i#e!titB. BB a!alBzi! t5e state# relatio! 5e
#is2overs t5e 2ultural 0atter!s of t5e 4i!oritB rou0s at5ere# rou!# t5e folloQi!
ele4e!ts: vieQs o! t5e Qorl#6 strateies of t5i!ki!6 sB43oli2 re0rese!tatio!6 values6
3eliefs6 4oo#s6 tastes6 s0e2ifi2 se!si3ilitB a!# la!uae #isti!2tive!ess. ,o2ioloi2al
a!alBsis s5oQs t5at t5ese ele4e!ts are ti5tlB 2o!!e2te# Qit5 3elo!i! to 2lasses6 laBers
a!# i!for4al so2ial rou0s. Of 2ourse6 everB i#e!tifBi! 25ara2teristi2 #oes !ot 5ave its
so2ial eTuivale!t D i#e!tities i! su32ultures are6 i! t5e first 0la2e6 t5e 4atter of o!eKs oQ!
25oi2e i! t5e 0ro2ess of 0erso!alizatio!H t5eB are t5e 3est 4a!ifestatio! of 2ultural
#iversitB6 resista!2e a!# alter!ative.

0e52ords: i#e!titB6 su32ulture6 so2ial stru2ture6 stBle6 alter!ative6 25oi2e6
resista!2e.