JAJNIK I JAJOVOD

Seminarski rad iz anatomije

Mentor:
Violeta Djordjevic
Student:
Ana Mihajlovic
Cuprija 2013
JAJNIK JE PARNA ENSKA POLNA LEZDA
U KOJOJ NASTAJU ZRELE ENSKE POLNE
ELIJE (GAMET, OVOCIT) I KOJA STVARA
ENSKE POLNE HORMONE (ESTROGEN I
PROGESTERON).
JAJNIK IMA OBLIK I DIMENZIJE BADEMA;
4 CM3CM1CM, DOK MU SE TEINA
KREE OD 8-10G.
POVRINA JAJNIKA JE DO PUBERTETA
GLATKA A KASNIJE NABORANA (GYRI
OVARII) I NERAVNA USLED OILJAKA KOJI
ZAOSTAJU NAKON PRSKANJA ZRELIH JAJNIH
MEKOVA.
Jajnik - Ovarium
Jajniku se opisuju :
- dve strane: facies lateralis i facies medialis
- dve ivice: margo mesovaricus i margo liber i
- dva pola: extremitas tubaria i extremitas uterina
Spoljanji izgled
POLOAJ JAJNIKA



Jajnik se nalazi u peritonealnom spratu karline duplje, u visini velikog sedalnog
otvora na bonom zidu male karlice u tzv.jajnikoj jami (fossa ovarica). Jajnika
jama je plia ili dublja peritonealna jamica koja se nalazi u zavrnoj ravi
zajednike bedrene arterije (a.illiaca communis), ograniena odozgo sa a.illiacom
externom, pozadi saa.illiacom internom i ureterom, napred je lig.latum uteri, a
odozdo poetak a.uterinae.
Ispod parijetalnog peritoneuma jajnike jame prolazi n.obturatorius (to
objanjava propagaciju bola kod zapaljenja jajnika prema unutranjoj strani buta).
GRAA JAJNIKA
Jednoredni cilindrini germinativni epitel (epithelium superficiale) . Stroma se sastoji iz
gustih kolagenih vlakana na povrini (tunica albuginea), i rastresitog vezivnog tkiva u unutranjosti ovarijuma
dok
parenhim jajnika ine jajniki mekovi (folliculi ovarici) u razliitim stadijumima sazrevanja i involucije.Tkivo
jajnika
je jasno izdvojeno u dve zone, koru i sr.
Kora jajnika (cortex ovarii s. zona parenchymatosa)
Sr jajnika (medulla ovarii s. zona vasculosa).
Kora jajnika je tanak periferni pojas, debljine svega 1mm, i u njemu su smeteni jajniki mekovi u razliitim
stadijumima sazrevanja i involucije.: folliculi ovarici primarii, folliculi ovarici secundari i folliculi ovaricii
vesiculosi
Graaf veliine zrna, 1,5-2cm.
Nakon prskanja meska I oslobadjanja jajne celije u kori se formira crevno telo (corpus rubrum) usled
krvarenja
u upljinu meka.
Nekoliko dana nakon ovulacije crveno telo se transformie u uto telo (corpus luteum) koje sadri
lipohromni
pigment i i funkcionie kao endokrina lezda (lui progesteron).
Involucijom i jednog i drugog utog tela nastaje oiljno telo (corpus albicans).
Sr jajnika gradi celokupno tkivo jajnika ispod tanke kore i sastoji se iz rastresitog vezivnog tkiva,krvnih i
limfnih sudova
nervnih vlakana i glatkomiinih elija.




SUDOVI I IVCI JAJNIKA
Jajnik je vaskularizovan ovarijalnom arterijom (a.ovarica), grana trbune aorte, i ovarijalnom
granom materine
arterije (a.uterina- r.ovaricus).
Venski sudovi jajnika grade dobro razvijen kitnjasti venski splet (plexus pampiniformis) iz
ijeg se spoljanjeg
kraja izdvaja ovarijalna vena (v.ovarica), a iz unutranjeg jedna od poetnih pritoka
materinih vena.
Limfni sudovi se dreniraju u lumbalne limfne vorove (nodi lymphoidei lumbales).
Deo vegetativnih vlakana dolazi iz celijanog spleta preko periarterijalnog spleta koji prati
ovarijalnu arteriju
(plexus ovaricus). Deo vegetativnih vlakana jajnik dobija i iz karlinog spleta du materine
arterije
(plexus uterovaginalis).
JAJOVOD (TUBA UTERINA)
Jajovod ili materina tuba je parni sluzokono miini kanal koji se prua od materine duplje
do jajnika, na kojem se zavrava abdominalnim otvorom.
Uloga jajovoda je da prihvati osloboenu jajnu eliju iz jajnika nakon ovulacije i da je
transportuje do materine duplje. U njenom proirenom delu dolazi do oploenja. Kod ena
je peritonealna duplja posredstvom jajovoda u vezi sa spoljanjom sredinom preko duplje
materice i vagine, za razliku od mukaraca kod kojih je peritonealna duplja zatvorena.
Neprolaznost jajovoda, uroena ili steena usled estih zapaljenja, jedan je od najeih
uzroka steriliteta kod ena.
SPOLJANJI IZGLED
Duina 14cm, kalibra od 1-8mm. S obzirom na razliit pravac i kalibar jajovodu se opisuju 4
topografska dela i
dva otvora, unutranji i spoljanji.
Materini otvor(ostium uterinum tubae uterinae).
Materini deo jajovoda (pars uterina) dug 1cm, kalibra 1-2mm,
Tesnac jajovoda (isthmus tubae uterinae)je horizontalni deo jajovoda dug 3-4cm,
Krukasto proirenje (ampulla tubae uterinae)je njegov najdui deo (oko 8cm), 7-8mm
Levak jajovoda (infundibulum tubae uterinae) je njegov spoljni slobodni kraj, dug 2cm. Od
oboda levkastog
dela jajovoda odvajaju se 10-15 rojti jajovoda (fimbriae tube), u vidu tankih jeziaka dugih
12-15mm, od kojih
jedan, dvostruko dui od ostalih jejajnika rojta (fimbria ovarica).
Spoljanji, abdominalni otvor (ostium abdominalae tubae uterinae) nalazi se na dnu levka.
GRAA JAJOVODA
Zid jajovoda je debljine 2-3mm, izgraen je od 4 sloja idui od povrine prema unutra:
Tunica serosa- peritoneum koji pokriva jajovod sa svih strana sem du donje ivice
Tela subserosa tanak sloj rastresitog vezivnog tkiva
Tunica musclaris stratum longitudinale i stratum circulare
Tunica mucosa jednoredan cilindrini epitel sa trepljama, iji su pokreti usmereni prema duplji
materice i u skladu sa peristaltikim pokretima miinog sloja jajovoda potiskuju jajnu eliju prema
materici. Sluzokoa jajovoda je jako naborana (plicae tubariae),
Ponekad se deava da se oploena jajna elija na svom putu ka materici zadri i ugnezdi u
sluzokoi jajovoda, u kojem se dalje razvija, pa dolazi do vanmaterine, tubarne trudnoe
(graviditas extrauterina, graviditas tubaris).
SUDOVI I IVCI JAJOVODA
Arterijsku vaskularizaciju jajovoda obezbeuju tubarna grana materine arterije
(a.uterina-r.tubarius) i tubarna grana ovarijalne arterije (a.ovarica-r.tubarius) koja je
naznatnog kalibra. Vene spoljanjeg dela jajovoda pritoke su kitnjastog spleta (plexus
pampiniformis) dok su vene unutranjeg dela jajovoda pritoke materinih vena
(vv.uterinae). Inervaciju jajnika obezbeuju dva vegetativna splata, plexus
uterovaginalis i plexus ovaricus.