Bolesti i tetoine vinje i trenje

Suenje cvetova i granica i mrka trule plodova (Monilinia spp)

U godinama u kojima zbog perioda hladnijeg vremena sa obilnim padavinama dolazi do produenog
cvetanja u velikoj meri se poveava mogunost infekcije.tete mogu biti izuzetno velike. Simtpomi se
ispoljavaju na cvetovima, letorastima, granicama i plodovima. Inficirani cvetovi dobijaju mrku boju,sue
se i opadaju. Sa inficiranih cvetova zaraza prelazi na granice koje moe prstenasto da zahvati. Iznad
zahvaenog dela dolazi do suenja granice. Trule plodova se javlja tokom njihovog sazrevanja.
Inficirani plodovi trule. Prve infekcije se deavaju u fenofazi poetka cvetanja. Infekcija cveta se najee
deava preko iga tuka i to su glavne zaraze.Obino je potrebno 3-6 dana od ostvarivanja infekcije do
pojave prvih znakova nekroze.Optimalne temperature za ostvarivanje infekcije ovim patogenom su u
intervalu od 22-25C. Na ovim temperaturama dovoljno je da cvet bude vlaan 3-4 asa. Infekcije cveta
se deavaju i na temperaturama ispod 10 C, ako kini period traje due od 24 asa.
Zatita protiv ove bolesti podrazumeva primenu agrotehnikih,pomotehnikih i hemijskih mera. Ukoliko
se agro i pomotehnike mere ne sprovedu na pravilan nain ponekad je teko spreiti trule plodova
samo primenom fungicida. Najznaajnije agro i pomotehnike mere su: formiranje uzgojnog oblika koji
e omoguiti najbolju cirkulaciju i suenje cvetova, sakupljanje i iznoenje mumuja iz vonjaka, rezidba
zaraenih granica i njihovo izbacivanje iz vonjaka,optimalno ubrenje azotom, zbog toga to su biljke
ubrene visokim koliinama azotnih ubriva osetljivije na Moniliniu. to se hemijskih mera tie
obavezna mera u periodu mirovanja vegetacije je tretman fungicidima na bazi bakra (Cuproxat), zbog
smanjenja infekcionog potencijala. U zavisnosti od vremenskih uslova,potrebno je uraditi jo, dva ili tri
tretmana. Prvi tretman se radi neposredno pre cvetanja,drugi u cvetanju, i trei 4-5 dana posle
prethodnog. Trei tretman je neophodno raditi u kiovitim godinama kada je hladno vreme i kada je
razvuen period cvetanja.
Za suzbijanje Monilinie mogu se koristiti fungicidi Chorus 50 WG i Lentos 400
Pegavost lista (Blumeriella jaapii)
Pegavost lista predstavlja problem, odnosno ekonomski je znaajna bolest u godinama sa kiovitim
proleem. tete koje priinjava ovaj patogen mogu biti velike, jer se ogledaju u prevremenom opadanju
lia, plodovi ostaju sitniji, teko sazrevaju i poremeeno je formiranje cvetnih pupoljaka za sledeu
godinu. Ukoliko se desi jai napad, voke su tokom zime osetljivije na niske temperature pa moe doi
do njihovog izmrzavnja. Gljiva moe da inficira lie, granice i plodove. Najvaniji i tipini simptomi su
na liu. Na licu lista se javljaju okrugle crvenkasto-purpurne pege. U zavisnosti od godine prvi simptomi
se mogu nai u drugoj polovini maja ili poetkom juna. Lie izmeu pega poinje da uti i na kraju
prevremeno opada.
Sakupljanje i spaljivanje opalog lia je veoma korisna mera. Ipak,primena fungicida je neophodna. Od
fungicida se najee koriste fungicidi na bazi sledeih aktivnih materija: dodin ili mankozeb. Tretmane
treba zapoeti od fenofaze precvetavanja, a kasnije nastaviti u intervalu od 7-14 dana u zavisnosti od
vremenskih uslova.
upljikavost lista i krastavost plodova (Stigmina carpophila)
Ova bolest je naroito izraena u vlanim i kiovitim godinama. Simptomi se uglavnom ispoljavaju na
listu i plodu, a ree na letorastima cvetovima i pupoljcima. Na zaraenom liu dolazi do pojave
crvenkastosmeih pega koje su oiviene uskom zonom svetlozelene ili ute boje. Tkivo u okviru pega
nekrotira i ispada i na listu nastaju upljine. Ukoliko se zaraza ostvari kasnije u toku vegetacije na
listovima se javlja samo pegavost.Zaraeno lie otpada pre vremena, ime se znaajno smanjuje
asimilaciona povrina voaka.
Za suzbijanje ove bolesti potrebna je primena hemijskih mera. U podrujima gde se ona ee pojavljuje
preporuuje se tretiranje fungicidima na bazi bakra u jesen u vreme opadanja lia. Drugo tretiranje
preparatima na bazi bakra radi se u rano prolee,pred bubrenje pupoljaka. Ostali tretmani se izvode u
precvetavanju fungicidima na bazi hlorotalonila, kaptana ili mankozeba. Obino je dovoljno uraditi jedan
do dva tretmana,a u izrazito kinim godinama potrebno je uraditi tri tretmana protiv ove bolesti.
Trenjina muva (Rhagoletis cerasi)
Trenjina muva je najznaajnija tetoina trenje i vinje kod nas. Bez obzira na vremenske uslove javlja
se svake godine. Najvie napada srednje kasne i kasne sorte treanja, dok kod vinje napada poznije i
manje kisele sorte. Ova tetoina pravi direktne i indirektne tete. Direktne tete su crvljivost plodova,
jer takvi plodovi pripadaju drugoj klasi. Indirektne tete se ogledaju u tome to ova tetoina
ubuivanjem pravi oteenja, jer se na taj nain pojaava napad Monilinia spp. na plodovima.Trenjina
muva se pojavljuje polovinom maja, a kada je toplo moe se pojaviti i ranije. enka polae jaja na
plodove trenje i vinje kada oni poinju da menjaju boju od zelene ka crvenoj ili utoj. Na jednom plodu
moe da se poloi vie jaja,ali se u njegovoj unutranjosti razvija uglavnom samo jedna larva.
Za uspeh suzbijanja ove tetoine veoma je vana pravovremena upotreba insekticida. Najpovoljniji
momenat za primenu insekticida je nekoliko dana nakon polaganja jaja a pre ubuivanja larve u plod.U
praksi postoji i pravilo da se zatita vinje i trenje od muve sprovodi otprilike kada 50 % plodova izgubi
zelenu boju i pone da rumeni. Osim primene insekticida vana je i povrinska obrada zemljita, iz
razloga to ona prezimljava u stadijumu lutke u zemljitu, na dubini oko 10 cm. Za suzbijanje trenjine
muve moe se koristiti Mospilan 20 SP.
Vinjin svrdla (Rhynchites auratus)
Ova tetoina odreenih godina moe naneti znaajne tete u proizvodnji vinje i trenje. Prezimljava u
stadijumu larve ili imaga u zemljitu. U prolee (u vreme cvetanja) javlja se imago. Imago se hrani
cvetnim pupoljcima, cvetovima i tek zametnutim plodovima i na taj nain moe naneti znaajne tete.
Imago prepoznajemo po bakarnosjajnoj boji tela koje je prekriveno sitnim dlaicama. Poetkom maja
imago polae jaja iz kojih se za desetak dana pile larve koje se ubuuju u koticu i hrane njenim jezgrom.
Vinjin svrdla se suzbija u fazi precvetavanja.
ilogriz (Capnodis tenebrionis)
Ova tetoina moe prozrokovati suenje stabla ,naroito u mladim zasadima. Pretpostavlja se da su
uzroci jae pojave ilogriza sunije godine i redukovana primena agrotehnikih mera (smanjeno
zalivanje, redukovana obrada zemljita, neredovno ubrenje i neadekvatna zatita). ilogriz prezimljava
u stadijumu imaga. U prolee se aktivira i hrani se liem. Od juna do avgusta enka polae jaja u
zemljite. Iz jaja se pile larve koje se ubuuju u koren i korenov vrat. U sluaju jaeg napada ( posebno u
mlaim zasadima) moe doi do suenja voaka. U poslednje vreme, posebno na jugu Srbije dolo je do
jae pojave ilogriza, pa zbog toga treba obratiti posebnu panju na zatitu.
Suzbijanje ove tetoine nije jednostavno i pre svega treba preduzeti preventivne mere. Treba
obezbediti uslove koji ne odgovaraju razvoju ove tetoine, a to je pre svega odgovarajua agrotehnika i
naravno dovoljno vlage u zemljitu. Ukoliko se pri saenju konstatuje prisustvo ilogriza potrebno je
tretirati zemljite nekim od insekticida za tu namenu.