D

r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
Mehanika II
Statika i Otpornost materijala
Dragoslav Kuzmanovic Gordana Kastratovic
Nenad Vidanovic
November 17, 2010
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
2
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
SADR

ZAJ
I Statika 5
1 Uvod 7
1.1 Istorijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.2 Pojam krutog tela i sistema. Zadaci statike . . . . . . . . . . 8
2 Osnovni pojmovi i denicije 11
2.1 Sila. Njutnovi principi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.1.1 Vrste sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2.1.2 Sistem sila. Rezultanta . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.1.3 Veze, vrste veza i njihove reakcije . . . . . . . . . . . . 15
2.1.4 Princip osloba
-
danja od veza . . . . . . . . . . . . . . . 16
2.1.5 Primeri idealnih veza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2.2 Moment sile za tacku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2.2.1 Svojstva momenta sile za tacku . . . . . . . . . . . . . 24
2.2.2 Analiticko odre
-
divanje momenta sile za tacku . . . . . 25
2.3 Moment sile za osu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
2.3.1 Svojstva momenta sile za osu . . . . . . . . . . . . . . 28
2.4 Spreg sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.5 Redukcija sile na tacku. Torzer . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
2.5.1 Redukcija sile na tacku . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
4
2.5.2 Glavni vektor, glavni moment. Torzer . . . . . . . . . 33
2.6 Osnovni staticki elementi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
2.7 Uslovi ravnoteze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
2.7.1 Ravanski sistem sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
2.7.2 Suceljni sistem sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
3 Gredni nosaci 37
3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
3.2 Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
3.2.1 Tipovi ravnih linijskih nosaca . . . . . . . . . . . . . . 41
3.2.2 Gredni nosac, osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . 43
3.3 Vrste sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
3.3.1 Spoljasnje sile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
3.3.2 Unutrasnje sile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
3.4 Veze i reakcije veza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
3.4.1 Staticka odre
-
denost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
3.5 Unutrasnje sile u poprecnom preseku grede (sile u preseku,
napadne velicine) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
3.5.1 Napadne velicine u poprecnom preseku . . . . . . . . . 51
3.6 Veze izme
-
du sila u preseku i linijski podeljenog opterecenja . 53
3.7 Diferencijalna veza izme
-
du napadnih velicina i spoljasnjeg
opterecenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
3.8 Analiticko i gracko predstavljanje napadnih velicina u proizvoljnom
poprecnom preseku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
3.9 Komponente unutrasnjih sila u proizvoljno opterecenom nosacu 56
3.9.1 Denicija komponenata unutrasnjih sila . . . . . . . . 56
3.9.2 Diferencijalne jednacine ravnoteze elementa stapa . . . 61
3.9.3 5.3. Uputstvo za crtanje statickih dijagrama . . . . . 65
II Otpornost materijala 67
4 Momenti ravnih povrsi 69
4.1 Geometrijske karakteristike ravnih povrsi . . . . . . . . . . . 69
4.1.1 Staticki moment povrsi (moment i reda) . . . . . . . . 69
4.2 Moment inercije ravnih povrsi (moment II reda) . . . . . . . 70
4.2.1 Neka svojstva momenata inercije . . . . . . . . . . . . 71
4.2.2 Promena momenta inercije pri transformaciji koordi-
natnog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
5
4.2.3 Promena momenata inercije povrsi pri translaciji ko-
ordinatnog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
4.2.4 Promena momenata inercije povrsi pri rotaciji koor-
dinatnog sistema oko njihovog pocetka . . . . . . . . . 75
4.3 Glavni momenti inercije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
5 Deformacija 81
5.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
5.2 Deformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
5.2.1 Veza izme
-
du pomeranja i komponentalnih deforma-
cija. Uslovi kompatibilnosti (poklapanja) . . . . . . . 86
6 Napon 91
6.1 Ravansko stanje napona u tacki napregnutog tela . . . . . . . 96
6.1.1 Glavni naponi i glavni pravci. Najveci smicuci napon . 98
6.1.2 Linearno stanje napona u tacki napregnutog tela . . . 102
6.2 Veza izme
-
du napona i deformacije . . . . . . . . . . . . . . . 104
6.3 Ravno stanje napona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
6.3.1 Glavni naponi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
6.3.2

Cisto smicanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
6.3.3 Morov krug napona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
6.4 Veza izme
-
du napona i deformacije . . . . . . . . . . . . . . . 117
6.5 Hukov zakon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Registar pojmova 122
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
povrv
sinske sile
zapreminske
sile
GLAVA
6
NAPON
Za telo koje je izlozeno dejstvu spoljasnjih sila kazemo da je optereceno ili
napregnuto.
Spoljasnje sile mogu na telo da deluju preko spoljasnje povrsi povrsinske
sile ili na svaki element tela zapreminske sile (karakteristican primer za
ovu vrstu sile je sila Zemljine teze). Kao posledica dejstva spoljasnjih sila u
telu se javljaju unutrasnje sile.
Posmatrajmo neko telo na koje deluju spoljasnje sile, koje su u ravnotezi.
Da bismo objasnili postojanje unutrasnjih sila u napregnutom telu, podelicemo
ga na dva dela (I i II) nekom zamisljenom povrsi . Da bi na ovaj nacin do-
bijeni delovi tela bili u istom stanju kao i dok su pripadali celini, potrebno je
da uticaj jednog dela na drugi zamenimo odgovarajucim silama koje deluju
na zamisljenu presecnu ravnu povrs.
Uocimo u presecnoj ravni, koja je odre
-
dena jedinicnim vektorom normale
n, element povrsine A
n
, koji sadrzi tacku P. Na element povrsine A
deluju povrsinske sile. Njihovom redukcijom na posmatranu tacku P dobija
se glavni vektor sile F
n
i glavni vektor momenta M
n
.
Velicina denisana relacijom
F
n
A
n
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
92 6 Napon
srednji
napon
srednji
naponski
spreg
vektor
napona
naziva se srednji napon, a
M
n
A
n
naziva se srednji naponski spreg.
Slika 6.1
Velicina denisana sa:
t
(n)
= lim
A0
F
A
=
dF
dA
, (6.1)
nazive se vektor napona (u daljem tekstu kratko napon) u tacki P za
presecnu ravan koja je odre
-
dena jedinicnim vektorom normale n.
Napomenimo da pri prelasku na limes tacka P uvek ostaje u A.
Dimenzija napona, prema (6.1), je:
|t
(n)
| = |sila/povrsina|,
a jedinica u SI sistemu mera:
[
N
m
2
]
= [Paskal] .
U opstem slucaju, napon ce u nekoj drugoj tacki da bude razlicit. Me
-
dutim,
i u istoj tacki, ali za neku drugu presecnu ravan vrednosti napona nisu iste,
pa zakljucujemo da napon zavisi od vektora polozaja i od polozaja presecne
ravni:
t = t(r, n),
gde je r - vektor polozaja.
Neka je t
(n)
vektor napona u nekoj tacki za presecnu ravan sa normalom
n. Unutrasnju silu, koja deluje na element povrsine dA, mozemo sada,
prema (6.1), da izrazimo u obliku:
dF = t
(n)
dA, (6.2)
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
93
ukupni
napon
totalni
napon
normalni
napon
tangencijalni
napon
smiv
cuci
napon
glavni
napon
a rezultujuca povrsinska sila, koja deluje na konacnu povrsinu A, je:
F =

A
t
(n)
dA. (6.3)
Velicina t
(n)
zove se i ukupan (totalni) napon.
Slika 6.2
Naponski spregovi se zanemaruju, tj. smatra se da je
m
(n)
= lim
A0
M
A
= 0. (6.4)
Ukupni napon mozemo da razlozimo u dve komponente: jedna je u
pravcu normale n - normalni napon
n
n, a druga lezi u presecnoj ravni
- tangencijalni (smicuci) napon
n
n

, tako da je:
t
(n)
=
n
n +
n
n

, (6.5)
gde je n

jedinicni vektor koji je upravan na n (lezi u ravni preseka).

Glavni napon je ekstremna vrednost normalnog napona, u posmatra-
noj tacki napregnutog tela. Tada je tangencijalni napon
n
= 0, a pravac
ukupnog napona poklapa se sa normalom n, pa je t
(n)
=
n
.
Dokaz za ovo tvr
-
denje bice dato kasnije.
Napred je receno da je napon funkcija polozaja presecne ravni, pa odatle
sledi da u svakoj tacki imamo beskonacno mnogo vektora napona.
Svi vektori napona u jednoj tacki tela odre
-
duju stanje napona u toj
tacki.
Stav 1 Stanje napona u svakoj tacki tela je u potpunosti odre
-
deno vektorima
napona za bilo koje tri nekomplanarne presecne ravni u toj tacki.
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
94 6 Napon
Kov sijeva
jednav
cina
Dokaz: Da bismo dokazali ovaj stav posmatrajmo ravnotezu elementarnog
tetraedra isecenog oko tacke A (sl. 6.3), napregnutog tela.
Na osnovu pretpostavke o homogenosti stanja napona u okolini tacke
mozemo da smatramo da su naponi na stranicama tetraedra jednaki napon-
ima u posmatranoj tacki A, za paralelne presecne ravni.
Slika 6.3
Uslov ravnoteze (po silama!) je:
t
(n)
dA
ABC
t
x
dA
OBC
t
y
dA
OAC
t
z
dA
OAB
= 0. (6.6)
Kako je:
dA
ABC
= dA, dA
OBC
= dAcos ,
dA
OAC
= dAcos , dA
OAB
= dAcos ,
gde su , , - uglovi koje normala n zaklapa sa x, y i z osom, respektivno,
to dobijamo:
t
(n)
= t
x
cos +t
y
cos +t
z
cos . (6.7)

Dakle, ako su poznati naponi za tri nekomplanarne ravni (u ovom slucaju

t
x
, t
y
, t
z
), tada mozemo da odredimo napon t
(n)
za bilo koju presecnu ravan
(odre
-
denu normalom n). Ovim je stav dokazan.
Jednacina (6.7) je u literaturi poznata i kao Kosijeva jednacina (u
vektorskom obliku).
Vektore t
x
, t
y
, t
z
tako
-
de mozemo dalje da razlozimo na komponente u
pravcima x, y, z osa (sl. 6.4):
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
95
komponentalni
naponi
matrica
tenzora
napona
yx
yz
xy
xz
y
x
zy zx
z
a)
zy
zx
z
yz
yx
y
xy
xz
x
Slika 6.4
t
x
=
x
i +
xy
j +
xz
k,
t
y
=
yx
i +
y
j +
yz
k, (6.8)
t
z
=
zx
i+
zy
j +
z
k.
Dakle, stanje napona u potpunosti je odre
-
deno poznavanjem velicina
x
,

xy
,. . . ,
zy
,
z
. Od ovih velicina, koje zovemo komponentalni naponi,
moze da se obrazuje matrica:
D

= (
ij
) =

x

xy

xz

yx

y

yz

zx

zy

z

(6.9)
Ova matrica zove se matrica tenzora napona.
Pri izvo
-
denju izraza (6.7) iskoristili smo samo uslov ravnoteze po silama.
Da bi elementarni paralelopiped (sl. 6.4) bio u ravnotezi potrebno je da i
zbir svih momenata bude jednak nuli:

M
i
= 0,
ili u skalarnom obliku:

M
x
= 0;

M
y
= 0;

M
z
= 0.
U nasem slucaju moment za osu x, prema sl. 6.5, je:
Slika 6.5
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
96 6 Napon
konjugovani
naponi
ravno
stanje
napona
stanje
napona!ravno

M
x
= (
zy
dy dx) dz (
yz
dz dx) dy = 0.
Odavde dobijamo:
yz
=
zy
.
Na slican nacin, uzimajuci momente za ose z i y dobija se:

xy
=
yx
,
xz
=
zx
. (6.10)
Dakle, dobija se da su naponi u upravnim ravnima jednaki. Naponi u
upravnim ravnima nazivaju se konjugovani naponi, a jednacina (6.10)
izrazava stav o konjugovanosti smicucih napona.
Napomenimo da su konjugovani naponi usmereni ili ka preseku ili od
preseka, kao sto se vidi na sl. 6.5, pa cine momente suprotnog znaka. Kada
ne bi bilo tako imali bismo dva sprega istog pravca i smera, pa bi zbir
bio razlicit od nule, tj. element ne bi bio u ravnotezi. Ovo je posledica
zanemarivanja naponskih spregova.
6.1 Ravansko stanje napona u tacki napregnutog
tela
U opstem slucaju stanje napona u tacki napregnutog tela je prostorno sto
znaci da vektori totalnih napona za sve zamisljene presecne ravni kroz tu
tacku obrazuju prostorni sistem. U specijalnom slucaju oni mogu da leze u
jednoj ravni. Tada je u tacki ravno stanje napona.
Da bismo dosli do uslova pod kojim se javlja ravno stanje napona u
taci napregnutog tela polazimo od Kosijeve jednacine (6.7). Pretpostavimo
da se vektori totalnih napona t
x
, t
y
i t
z
, komplanarni cime odre
-
duju ra-
van koju nazivamo nenapregnuta ravan. Tada ce i vektor t
n
, koji se
odnosi na proizvoljnu presecnu ravan, lezati u istoj, nenapregnutoj ravrni,
jer je njihova linearna kombinacija. Odavde zakljucujemo: uslov da u tacki
napregnutog tela bude ravno stanje napona je da su komplanarni vektori
totalnih napona t
x
, t
y
i t
z
, za tri me
-
dusobno ortogonalne presecne ravni
kroz tu tacku. Njihov mesoviti proizvod je tada jednak nuli:
t
x
(t
y
t
z
) = 0.
Kada uvedemo vektore t
x
, t
y
i t
z
, razlozene na komponente u koordinatnom
sistemu Oxyz (6.8), leva strana izraza predstavlja determinantu matrice S
(6.9). Uslov da je u tacki napregnutog tela ravno stanje napona svodi se na
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.1 Ravansko stanje napona u tacki napregnutog tela 97
uslov da je determinanta matrice komponentnih napona jednaka nuli:
det(S) =

x

xy

xz

yx

y

yz

zx

zy

z

= 0,
pri cemu je bar jedan minor drugog reda ove determinante razlicit od nule,
jer vektori totalnih napona t
x
, t
y
i t
z
nisu kolinearni.
Slika 6.6
Pretpostavimo da svi vektori napona leze u ravan yz, tj. u njoj leze
vektori totalnih napona za sve presecne ravni u tacki napregnutog tela pa,
prema tome, i svi komponentni naponi. Dakle, prema pretpostavci je t
x
=

x
i +
xy
j +
xz
k = 0. Kako su i, j i k linearno nezavisni vektori, to sledi:

x
= 0,

yx
=
xy
= 0,

zx
=
xz
= 0,
(6.11)
gde je koriscen Stav a konjugovanosti smicucih napona (6.10). Matrica
komponentnih napona u proizvoljnoj tacki tela postaje matrica drugog reda:
S =
(

y

yz

zy

z
)
(6.12)
koja je tako
-
de simetrcna (
yz
=
zy
).
Ravnima upravnim na nenapregnutu ravan, cije su spoljne normale: x,
-x, y i -y, isecamo element nenapregnute ravni u okolini tacke P. Na njemu
prikazujemo stanje napona u toj tacki (sl.6.6) koje odgovara matrici S (6.12).
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
98 6 Napon
Pretpostavljeno je da su svi komponentni naponi pozitivni tako da su njihovi
smerovi odre
-
deni konvencijom o znaku komponentnih napona. Znamo da je
u okolini tacke P homogeno stanje napona. Komponentni naponi, prikazani
na isecenom elementu, su istovremeno i naponi u tacki P za opisane presecne
ravni.
6.1.1 Glavni naponi i glavni pravci. Najveci smicuci napon
Prilikom rotacije koordinatnog sistema yz u nenapregnutoj ravni oko tacke
P (sl.6.6) koordinatnim osama, kao spoljnim normalama, odgovaraju druge
presecne ravni koje su tako
-
de upravne na nenapregnutu ravan. U njima
se javljaju druge vrednosti komponentnih napona jer, u opstem slucaju,
razlicitim presecnim ravnima odgovaraju razliciti vektori totalnih napona.
Moze se formulisati sledeci zadatak: za koje se presecne ravni javljaju
ekstremne vrednosti normalnih napona i kolike su te vrednosti.
Resenje.
Slika 6.7
Kako je
n = (0, cos , sin ) = cos j + sin k,
m = (0, sin , cos ) = sin j cos k
i
t
n
= t
y
cos +t
z
sin ,
t
m
= t
y
sin t
z
cos ,
t
y
=
y
j +
yz
k,
t
z
=
zy
j +
z
k,
(6.13)
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.1 Ravansko stanje napona u tacki napregnutog tela 99
glavni
pravci
to se za komponentalne napone dobija:

n
= t
n
n = (t
y
cos +t
z
sin ) (cos j + sin k) =
=
y
cos
2
+ 2
yz
sin cos +
z
sin
2
,
(6.14)

nm
= t
n
m = (t
y
cos +t
z
sin ) (sin j cos k) =
=
y
sin cos +
zy
sin
2

yz
cos
2

z
sin cos .
(6.15)
Ekstremne vrednosti normalnih napona (6.14), koji su funkcija ugla ,
dobijaju se iz jednacine
d
n
d
= 2(cos sin )
y
+ 2
yz
(cos cos sin sin ) + 2
z
sin cos = 0
tg2 =
2
yz

z
. (6.16)
a) Od svih presecnih ravni kroz tacku P ekstremne vrednosti normalnih
napona javljaju se u dve me
-
dusobno upravne presecne ravni. Njihove spoljno
normale oznacavamo sa (1) i (2) i to su glavni pravci ili pravci glavnih
napona. Ugao
1
izme
-
du pozitivne ose y i glavnog pravca (1) meren od ose
y ka z odre
-
den je izrazima (6.16):
tg2
0
=
2
zy

z
. (6.17)
Kako je veza izme
-
du sin , cos i tg:
sin 2 =
tg2

1 + tg
2
2
,
cos 2 =
1

1 + tg
2
2
,
to se za sin 2 i cos 2 dobija:
sin 2
0
=
2
zy

(
y

z
)
2
+ 4
2
zy
,
cos 2
0
=

y

(
y

z
)
2
+ 4
2
zy
.
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
100 6 Napon
glavni
naponi
Zamenivsi ove vrednosti u izrazu za normalni napon (6.14), dobija se:

=
0
=

y
+
z
2

1
2

(
y

z
)
2
+ 4
2
yz
=
1,2
. (6.18)
Glavni pravac (2) zaklapa sa osom y ugao
2
=
1
+ 1/2.
b) Ekstremne vrednosti normalnih napona
1
i
2
zovu se glavni naponi
pri cmu je usvojeno
1
>
2
. Njihove vrednosti:

1/2
=
1
2
(
y
+
z
)
1
2

(
y

z
)
2
+ 4
2
zy
. (6.19)
Pravci glavnih napona
1
i
2
poklapaju se sa glavnim pravcima (1) i (2).
c) U presecnim ravnima u kojima se javljaju glavni naponi
1
i
2
smicuci
naponi su jednaki nuli (zameniti u (6.15) vrednosti za
0
iz (6.16)):

12
=
21
= 0. (6.20)
U vezi sa odre
-
divanjem ugla
1
, koji gradi osa (1) sa y osom, potrebna
je napomenuti sledece. Ugao 2
1
lezi u granicama 0 < 2
1
< 2, a perioda
funkcije tg2
1
je . U intervalu (0, 2) dobijamo zato iz izraza (??) dve
vrednosti za ugao 2
1
. Da bismo jednoznacno odredili ugao potrebno je jos
da poznajemo znak velicine sin 2
1
(??), odnosno znak smicuceg napona

zy
. Ako je on pozitivan ugao 2
1
je u intervalu (0, ), a ako je negativan
2
1
je u intervalu (, 2).
Slika 6.8
Na isecenim elementima u nenapregnutoj ravni yz (sl.6.8) pokazano je
stanje napona u tacki P napregnutog tela i to: komponentni naponi dati
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.1 Ravansko stanje napona u tacki napregnutog tela 101
dijagonala
smicanja
matricom S (6.12), glavni naponi
1
i
2
(6.19), kao i ravni u kojima se
oni javljaju. Pretpostavljeno je da su oba glavna napona i svi komponentni
naponi pozitivni i da je
y
>
z
. U ravnima upravnim na nenapregnutu
ravan, cije su spoljne normale glavni pravci (1), (2), -(1) i -(2), vide se
glavni naponi
1
i
2
. Na slici 6.8 oznaceni su i uglovi
1
, odnosna
2
,
izme
-
du glavnog pravca (1), odnosno (2), i y ose.
Dijagonala elementa koja prolazi kroz temena u kojima se susticu smicuci
naponi
yz
=
zy
, zove se dijagonala smicanja. Na slici 6.8 ona je oznacena
sa d d. Moze se pokazati da vazi sledece pravilo: pravac veceg glavnog
napona
1
tj. glavni pravac (1), lezi izme
-
du dijagonale smicanja i algebarski
veceg normalnog komponentnog napona. Kako je pretpostavljeno da je
y
>

z
glavni pravac (1) na slici 6.8 30 lezi izme
-
du y ose i dijagonale smicanja.
Bez dokaza navodimo da se u tacki napregnutog tela javljaju sledece
maksimaine vrednosti smicucih napona:
max =
1
2
(
1

2
), ako je
1
> 0,
2
< 0,
max =
1
2
|
2
|, ako je
1
< 0,
2
< 0, (6.21)
max =
1
2

1
, ako je
1
> 0,
2
> 0,
Prva od ovih vrednosti max javlja se u ravnima upravnim na nenapreg-
nutu ravan yz koje polove uglove izme
-
du glavnih pravaca (1) i (2). To su
ustvari ravni koje sadrze normalu na nenapregnutu ravan, osu z, i polove
uglove izme
-
du glavnih pravaca (1) i (2). Druga vrednost max javlja se
u ravnima kaje sadrze glavni pravac (1) i polove uglove izme
-
du glavnog
pravca (2) i ose z. Treca vrednost max javlja se u ravnima koje sadrze
glavni pravac (2) i polove uglove izme
-
du glavnogpravca (1) i ose z. Poslednje
dve ravni su kose u odnosu na nenapregnutu ravan yz i sa njima obrazuju
uglove 1/4.
Na osnovu poznate matrice komponentnih napona S (6.12) u tacki napreg-
nutog tela odre
-
dujemo: glavne napone
1
i
2
, polozaje glavnih pravaca (1)
i (2) i najvece smicuce napone max .

Cisto smicanje
Specijalan slucaj ravnog stanja napona u tacki napregnutog tela je cisto
smicanje. Tada su oba normalna napona jednaka nuli,
y
=
z
= 0, a
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
102 6 Napon
stanje
napona!linearno
matrica komponentnih napona (6.12) je oblika:
S =
(
0
yz

zy
0
)
,
yz
=
zy
. (6.22)
Glavni naponi
1
i
2
su jednakih velicina, a razlikuju se samo po znaku:

1
= |
yz
|,
2
= |
yz
|, (6.23)
sto se vidi iz (6.19) i (6.22). Iz izraza (??) i (??) odre
-
dujemo ugao
1
izme
-
du
y ose i glavnog pravca (1). Prvi izraz daje: tg2
1
, sto znaci da 2
1
moze da ima vrednost (1/2) ili (3/2). Znak sin 2
1
, odnosno znak napona

yz
, odre
-
duje tada ugao:

yz
> 0,
1
=
1
4
,
yz
< 0,
1
=
3
4
.
Slika 6.9
Stanje napona u tacki P napregnutog tela pokazano je na isecenim ele-
mentima u nenapregnutoj ravni yz oko te tacke. Na njima se vide kompo-
nentni naponi
yz
=
zy
i glavni naponi
1
i
2
i to u dva slucaja: kada je

yz
> 0 i
1
= (1/4) (sl.6.9a) i kada je
yz
< 0 i
1
= (3/4) ((sl.6.9b).
Glavne pravce (1) za dva posmatrana slucaja mogli smo odrediti i pri-
menom pravila o njihovom polozaju u odnosu na dijagonalu smicanja. Posto
su oba normalna komponentna napona jednaka,
y
=
z
= 0, glavni pravci
(1) poklapaju se sa dijagonalama smicanja.
Maksimalni smicuci napon u tacki dobljamo iz (6.21) za
1
> 0 i
2
< 0,
jer vazi (6.23):
max = |
zy
|. (6.24)
6.1.2 Linearno stanje napona u tacki napregnutog tela
U specijalnom slucaju kada vektori totalnih napona za sve presecne ravni u
tacki napregnutog tela leze na jednom pravcu u tacki je linearno stanje
napona.
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.1 Ravansko stanje napona u tacki napregnutog tela 103
Ako su kolinearni vektori totalnih napona t
x
, t
y
i t
z
, za tri ortogonalne
presecne ravni tada se dva vektora izrazavaju preko treceg na sledcd nacin:
t
x
= t
z
, t
y
= t
z
, (6.25)
gde su i proizvoljne skalarne konstante. Na osnovu Kosijeve jednacine
(??) vektor totalnog napona t
n
za proizvoljnu presecnu ravan kroz posma-
tranu tacku tako
-
de je kolinearan sa njima, jer je:
t
n
= (cos +cos + cos )t
z
.
Odavde zakljucujemo: uslov da u tacki napregnutog tela bude linearno
stanje napona je da su kolinearni vektori totalnih napona t
x
, t
y
i t
z
za
tri me
-
dusobno ortogonalne presecne ravni kroz tu tacku. Determinanta ma-
trice komponentnih napona S (??) tada je jednaka nuli, jer su, zbog veza
(6.25), sve tri vrste ove determinante proporcionalne:
det(S) =

x

xy

xz

yx

y

yz

zx

zy

z

= 0,
a uz to su i svi njeni minori drugog reda jednaki nuli. To je na drugi nacin
iskazan uslov da je linearno stanje napona u tacki napregnutog tela.
Pravac na kome leze svi vektori totalnih napona, a prema tome i svi
komponentni naponi, vezujemo za koordinatnu osu z. Komponentni naponi
koji imaju pravce osa x i y su tada jednaki nuli. Kada jos uzmemo u obzir
Stav o konjugovanostismkcucih napona vidimo da je:

x
= 0,
y
= 0,
xy
=
yx
= 0,
yz
=
zy
= 0,
zx
=
xz
= 0,
usled cega matrica komponentnih napona (??) ima oblik:
(S) =

0 0 0
0 0 0
0 0
z

. (6.26)
U ovom slucaju postoji neogranicen broj nenapregnutih ravni, a to je
svezanj ravni koje sadrze osu z.
Shvatajuci linearno stanje napona kao specijalan slucaj ravnog, kada je:

y
= 0,
xy
=
yx
= 0, (6.27)
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
104 6 Napon
na osnovu (6.27), (6.19) i (??) zakljucujemo da postoji samo jedan glavni
napon razlicit od nule i jedan glavni pravac za koji je
1
= 0:

1
=
z
, (1) z. (6.28)
Stanje napona u tacki P napregnutog tela pokazano je na isecenom ele-
mentu u jednoj od nenapregnutih ravni. Pretpostavljeno je da je napon
z
pozitivan. Osa z je istovremeno glavni pravac (1), a
z
je glavni napon
1
.
Kako postoji samo jedan glavni napon razlicit od nule,
1
= 0, iz
izraza (6.21) i (6.28) dobijamo vrednost za maksimalni smicuci napon u
tack napregnutog tela:
max =
1
2
|
z
|. (6.29)
Ona se javlja u presecnim ravnima kroz tacku P cije spoljne normale za-
klapaju uglove 1/4 sa osam (1) z i tako obrazuju izvodnice konusa sa
vrhom u toj tacki.
Slika 6.10
6.2 Veza izme
-
du napona i deformacije
6.3 Ravno stanje napona
Kao sto je ranije receno, u opstem slucaju vektori napona u nekoj tacki tela,
za razlicite presecne ravni, imaju razlicite pravce, tj. nalaze se u trodimen-
zionalnom prostoru.
Dakle, u opstem slucaju, stanje napona je prostorno. Me
-
dutim, u
nekim posebnim slucajevima, desava se da svi ti vektori napona, za tacku
tela, a za sve presecne ravni, leze u jedoj ravni. Tada kazemo da je stanje
napona ravno.
Pri ravnom stanju napona jedan od glavnih napona (ima ih tri) jednak
je nuli, jer svi vektori napona leze u jednoj ravni, pa nema vektora izvan te
ravni. Stoga, ravno stanje napona mozemo da denisemo i na sledeci nacin:
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.3 Ravno stanje napona 105
Ako u tackama nekog napregnutog tela postoje povrsine u kojima je
jedan od glavnih napona jednak nuli, tada kazemo da u telu vlada ravno
stanje napona.
Posmatracemo sada tanku plocu, koja je opterecena po konturi ravnoteznim
sistemom sila koje leze u jednoj ili paralelnim ravnima.
Za ovako optereceno telo moze da se kaze da se nalazi u ravnom stanju
napona.
Kao sto smo vec rekli, jedan od zadataka je da na
-
demo stanje napona u
proizvoljnoj tacki (recimo C).
Pre nego sto pre
-
demo na izvo
-
denje, napomenimo da cemo ubuduce da
pretpostavljamo da je vektor napona t
(n)
neprekidna funkcija po koordi-
natama. To znaci da ce vektori napona za dve bliske tacke, a za paralelne
ravni, da budu priblizno iste.
Zadatak je da odredimo stanje napona u tacki, ako su poznati normalni
i tangencijalni napon za dve (upravne) ravni.
Posmatrajmo sada neku napregnutu tanku plocu, debljine d, koja je
opterecena ravnim sistemom sila u ravnotezi. Iz nje isecimo elementarnu
trostranu prizmu, (sl. 6.11 i 6.12).
Vec smo ranije pokazali, relacija (1.9), da su konjugovani naponi (tan-
gencijalni naponi u upravnim ravnima) jednaki, tj.:

xy
=
yx
. (6.30)
Tangencijalni naponi
xz
=
yz
= 0, jer u pravcu z-ose nema sila.
Da bismo nasli stanje napona, u tacki, posmatrajmo prizmu (6.12), koju
napada sistem sila u ravnotezi (kao i za celo telo).
Slika 6.11
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
106 6 Napon
Slika 6.12
Nas interesuje napon za presecnu ravan n

. Me
-
dutim, na osnovu pret-
postavke o neprekidnosti vektora napona, po koordinatama, rekli smo da
ce taj napon da bude priblizno isti u bliskoj okolini posmatrane tacke, a za
paralelnu ravan nn. Na osnovu ovog sledi da ce napon t
(n)
biti priblizno
jednak trazenom naponu u tacki C, a za presecnu ravan n

.
Sada posmatrajmo ravnotezu sila koje deluju na ovu prizmu. Uslove
ravnoteze (po silama) mozemo da predstavimo opstom relacijom:

i
S
i
= 0. (6.31)
Projektujmo ovu vektorsku jednacinu na pravac normale i pravac upra-
van na normalu:

S
i
n =
n
P
(

y
P

)
sin
(

x
P

)
cos +
+
xy
P

cos +
yx
P

sin = 0,
(6.32)

S
i
n

=
n
P +
(

y
P

)
cos
(

x
P

)
sin +
+
xy
P

sin
yx
P

cos = 0,
(6.33)
gde je:
P
aa

bb
= P, P
aa

cc
= P

, P
bb

cc
= P

, (6.34)
P

= P sin , P

= P cos . (6.35)
Kako je i
xy
=
yx
= , to prethodni uslovi ravnoteze postaju:

n
=
x
cos
2
+
y
sin
2
2 sin cos , (6.36)

n
=
1
2
(
x

y
) sin 2 + cos 2. (6.37)
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.3 Ravno stanje napona 107
Dakle, kada znamo napone za dve ravni (
x
,
y
, ), tada mozemo da
izracunamo napone u bilo kojoj ravni (
n
,
n
), koja prolazi kroz tacku C.
Verujemo da je jasno da se ovde pod bilo koja ravan podrazumevaju samo
ravni cije normale leze u xy ili paralelnim ravnima, jer se radi o ravnom
stanju napona.
Napomenimo da je ovo samo poseban slucaj (dvodimenzionalno stanje
napona) opstijeg stava (trodimenzionalno stanje napona, str.7), koji smo
vec dokazali.
Relacije (6.36) i (6.37) mogli smo da dobijemo i direktno iz opstih relacija
(1.6), (1.7), uz koriscenje (1.9).
Kako za ravno stanje napona, prema deniciji, svi vektori napona leze u
jednoj ravni, recimo ravni xy, to je

t
z
= 0. Dalje, prema konvenciji o znaku
(str. 31, sl.3.6), a prema sl. 6.12, iz (1.9) sledi:

xy
=
yx
= , > 0.
Dakle, prema prethodnom, iz (1.6) i (1.7), dobijamo:

t
(n)
=

t
x
cos +

t
y
cos = (6.38)
=
(

j
)
cos +
(

i +
y

j
)
sin = (6.39)
= (
x
cos sin )

i + ( cos +
y
sin )

j. (6.40)
Ovde smo iskoristili da je =

2
, pa je: cos = sin .
n = (cos )

i + ( sin )

j, (6.41)
n

= (sin )

i + (cos )

j. (6.42)
Slika 6.13
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
108 6 Napon
Dalje, kako je
n
=

t
(n)
n i
n
=

t
(n)
n

, a prema sl. 4.2 a, dobijamo:

n
= (
x
cos sin )

i n + ( cos +
y
sin )

j n (6.43)

n
=
x
cos
2
+
y
sin
2
2 sin cos , (6.44)

n
= (
x
cos sin )

i n

+ ( cos +
y
sin )

j n

(6.45)

n
=
1
2
(
x

y
) sin 2 + cos 2. (6.46)
6.3.1 Glavni naponi
Potrazimo sada ekstremne vrednosti normalnih napona i polozaj ravni u
kojoj se oni nalaze.
d
n
d
= 2
x
cos sin + 2
y
sin cos 2 cos 2 = 0 (6.47)

x
sin 2 +
y
sin 2 2 cos 2 = (6.48)
= (
x

y
) sin 2 2 cos 2 = 0 (6.49)
tg2 =
2

y
. (6.50)
Ako ovu vrednost za ugao zamenimo u izrazu za
n
(4.6), dobijamo:

n
=
1
2
(
x

y
) (cos )
(
tg2 +
2

y
)
= 0.
Prema deniciji, relacijom (6.50) je odre
-
den pravac glavnih napona. Nji-
hovu vrednost cemo da dobijemo, ako u izrazu za normalni napon (??)
odgovarajuce velicine zamenimo sa (6.50).
Iskoristivsi identitete:
cos
2
=
1
2
(1 + cos 2); sin
2
=
1
2
(1 cos 2),
sin 2 = 2 sin cos =
tg2

1 + tg
2
2
,
cos 2 = cos
2
sin
2
=
1

1 + tg
2
2
i relaciju (6.50), dobijamo, iz (??), vrednosti glavnih napona:

1,2
=

x

y
2

1
2

(
x

y
)
2
+ 4
2
. (6.51)
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.3 Ravno stanje napona 109
6.3.2

Cisto smicanje
Specijalan slucaj ravnog stanja napona, kada je element zapremine izlozen
samo smicucim naponima, zovemo cisto smicanje. Ovakvo stanje napona
se javlja kod tanke pravougaone ploce, stalne debljine, koja je u jednom
pravcu zategnuta, a u drugom pritisnuta silama istog intenziteta. Ove sile
su ravnomerno raspore
-
dene po osnovi ploce i u ravnotezi su.

Cisto smicanje
se, kod ovako napregnute ploce, javlja u ravnima koje grade ugao od 45
o
u
odnosu na stranice ploce (sl. 6.14). Ovo cemo kasnije i da dokazemo.
Ovaj specijalan slucaj cemo da posmatramo, jer je najlakse prouciti
deformacije koje nastaju pod dejstvom tangencijalnih napona, u slucaju
cistog smicanja.
Slika 6.14
Zapazimo (sl. 6.14) da su ravni I i II glavne ravni, pa su naponi koji se
u njima javljaju:

x
= zatezanje, (6.52)

y
= pritisak. (6.53)
Ovi naponi su jednaki, jer su i bocne sile, po pretpostavci, jednake.
Da bismo odredili stanje u ravnima pod uglom od 45

, isecimo, jedan
takav element (sl. 6.14b, 6.15):
Slika 6.15
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
110 6 Napon
Kako su uglovi
i
=
2i 1
4
, za i = 1, 2, 3, 4, a
xy
= 0, jer su ravni I i
II glavne, to relacije (??) i (??) postaju:

ni
=
1
2
( ) = 0, (6.54)

ni
=
1
2
(
x

y
) =
1
2
[ ()] = ,
ni
= (6.55)
Ovim smo dokazali prethodno tvr
-
denje.
Pri izvo
-
denju posli smo od toga da posmatrane ravni grade uglove od
/4 i da su glavni naponi:

x
=
y
= . (6.56)
Me
-
dutim, kada bismo posli od relacija (??) i (??), uz uslov (6.56), dobili
bismo:

n
=
(
cos
2
sin
2

)
= cos 2, (6.57)
.12 (4)

n
= sin 2, (6.58)
i ako sada zahtevamo da su u ovim ravnima normalni naponi jednaki nuli
(
n
= 0), dobijamo:
cos 2 = 0 2 =

2
+k =

4
+
k
2
(k = 0, 1, 2, 3).
Ovim smo pokazali da je prizma, sa osnovomABCD, sl. 6.15, opterecena
na cisto smicanje. Ovu cinjenicu cemo da iskoristimo pri nalazenju veze
izme
-
du napona smicanja i klizanja.
Pri ovakvom stanju napona prvobitni kvadrat (osnova prizme) ABCD
deformise se u romb A

(sl. 6.16).
Slika 6.16
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.3 Ravno stanje napona 111
Pravi uglovi, u temenima A i C, smanjuju se i postaju

2
, a pravi
uglovi u tackama B i D povecavaju se i prelaze u uglove

2
+ . Prema
deniciji (1.11), (tacnije
xy
) predstavlja klizanje (izme
-
du pravaca x i y).
Posmatrajmo sada promenu dijagonale AC i BD.
Slika 6.17
Prema deniciji (1.10) imamo:

x
=
A

AC
AC
=
A

AC
1 (6.59)
(6.60)

y
=
B

BD
BD
=
B

BD
1. (6.61)
Dalje, prema (2.7) i (6.56), a posto je
z
= 0, imamo:

x
=
1
E
(
x

y
)=
1
E
[ ()] =
1 +
E
, (6.62)
(6.63)

y
=
1
E
(
y

x
)=
1
E
[() ] =
1 +
E
. (6.64)
Prema sl. 6.17 i sl. 6.16 je:
tg

2

2
=
OD

OC

=
1
2
B

1
2
A

=
B

BD
BD
A

AC
AC
, (6.65)
tg

4
=
OD
OC
=
1
2
BD
1
2
AC
=
BD
AC
= 1, (6.66)
tg

2

2
=
1 tg

2
1 + tg

2
. (6.67)
(6.68)
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
112 6 Napon
Kombinujuci (6.60), (6.65), (6.66) i (6.67) dobijamo:
1 tg

2
1 + tg

2
=
1 +
y
1 +
x
=
1
1 +
E

1 +
1 +
E

. (6.69)
Odavde, a prema (6.55), dobijamo:
tg

2
=
1 +
E
=
1 +
E
. (6.70)
U uvodnom delu rekli smo da cemo u ovom kursu da se zadrzimo na malim
deformacijom. Iskoristivsi ovu cinjenicu, tj.:
tg

2


2
,
relacija (6.70) postaje:
=
2(1 +)
E
=
1
G
. (6.71)
Dakle, dobili smo vezu izme
-
du klizanja i smicuceg napona. Ovu vezu smo
vec dobili pri izvo
-
denju generalisanog Hukovog zakona (2.7).
Na kraju napomenimo da cisto smicanje nalazi primenu pri dimenzion-
isanju elemenata kojim se ostvaruje veza izme
-
du dva tela u dodiru (zavrtnji,
zakivci, varovi itd.).
6.3.3 Morov krug napona
Prethodno videli smo kako mozemo da odredimo napon u nekoj tacki, pri
zadatom polozaju presecne ravni (poznato: ,
x
,
y
, ; trazi se:
n
,
n
).
Me
-
dutim, mozemo da postavimo i obrnuti zadatak. Kako naci polozaj ravni
(=?) za koju znamo napone (
n
,
n
)?
Da bismo resili ovaj zadatak, mozemo ponovo da iskoristimo jednacine
(??) i (??). Me
-
dutim, za zadato
n
iz (??) mogli bismo da na
-
demo ,
ali kako je i
n
poznato, to ne bi moralo da zadovolji i drugu jednacinu
(??). Odavde sledi da postoji neka veza izme
-
du
n
i
n
. Na
-
dimo je! Prvo
napisimo (??) i (??) u obliku:

n
=

x
+
y
2
+

x

y
2
cos 2 sin 2, (6.72)

n
=

x

y
2
sin 2 + cos 2. (6.73)
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.3 Ravno stanje napona 113
Dalje, iskoristivsi osnovnu trigonometrijsku identicnost:
sin
2
+ cos
2
= 1,
dobijamo:
(

x
+
y
2
)
2
+
2
n
=
(

y
2
)
2
+
2
. (6.74)
Dakle, samo one vrednosti
n
,
n
koje zadovoljavaju ovaj uslov mogu da
predstavljaju normalni i tangencijalni napon u nekoj presecnoj ravni kroz
tacku tela, u kojoj su poznati komponentalni naponi
x
,
y
, .
Geometrijski ova relacija (6.74) predstavlja krug (u koordinatnom sis-
temu , ) poluprecnika:
r =

y
2
)
2
+
2
,
sa centrom u tacki O
1
(

x
+
y
2
, 0
)
. Ovaj krug zovemo Morov krug
napona.
Konstrukcija Morovog kruga

Cinjenica da sve vrednosti napona (u jednoj tacki) leze na krugu iskoriscena

je da bismo gracki odredili vrednost napona za neku presecnu ravan, ako
su poznati naponi za dve ravni, ravno stanje napona, odnosno za tri ravni,
u slucaju prostornog stanja.
Pretpostavimo da su poznati naponi u ravnima sa normalama u pravcu
x (n
x
) i y ose (n
y
):

x
,
y
,
xy
(
x
>
y
> 0,
xy
> 0) (sl. 6.18).
Slika 6.18
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
114 6 Napon
Zadatak je da na
-
demo vrednost glavnih napona (
1
,
2
) i polozaj glavnih
ravni (), kao i vrednost napona za presecnu ravan cija normala n gradi ugao
sa x-osom.
Konstruisacemo Morov krug, u ravni , tako sto cemo prvo ucrtati
tacke D
x
(
x
,
xy
) i D
y
(
y
,
xy
). Njihovim spajanjem dobijamo centar
kruga C.
Slika 6.19
Rastojanje CD
x
predstavlja poluprecnik kruga, koji sece -osu u tackama
A i B. Rastojanje OA predstavlja (u odgovarajucoj razmeri) vrednost
glavnog napona
2
, a duz OB vrednost napona
1
. Ugao

BAD
x
=
1
odre
-
duje pravac glavnog napona
1
.
Da bismo odredili napone za neku presecnu ravan, cija normala gradi
ugao sa x-osom, treba povuci polupravu, iz tacke A, koja gradi ugao
sa pravcem AD
x
. Ova poluprava sece Morov krug u tacki M (
n
,
n
).
Koordinate ove tacke predstavljaju (u razmeri) vrednost napona u ravni sa
normalom n.
Dokaz
Prvo dokazimo da duzi OA i OB odgovaraju glavnim naponima. Prema
sl. 6.19 imamo:
OA = OC CA, OB = OC +CB, (6.75)
CA = CB = CD
x
= CD
y
= r =

(
CD

x
)
2
+
(
D
x
D

x
)
2
, (6.76)
CD

x
= CD

y
=

x

y
2
, D
x
D

x
= , (6.77)
r =

y
2
)
2
+
2
=
1
2

(
x

y
)
2
+ 4
2
, (6.78)
OC = OD

x
CD

x
=
x

y
2
=

x
+
y
2
. (6.79)
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.3 Ravno stanje napona 115
Konacno dobijamo:
OA =

x
+
y
2

1
2

(
x

y
)
2
+ 4
2
=
2
(6.80)
OB =

x
+
y
2
+
1
2

(
x

y
)
2
+ 4
2
=
1
(6.81)
Pokazacemo sada da je uglom
1
odre
-
den pravac glavnog napona
1
.
Kako je ACD
x
jednakokraki, to su uglovi kod temena A i D
x
jednaki.
Dalje, ugao

D

x
CD
x
, kao spoljasnji za posmatrani trougao, jednak zbiru
nesusednih unutrasnjih uglova, tj.

x
CD
x
=
1
+
2
= 2
1
.
Konacno, iz D
x
CD

x
, dobijamo:
tg2
1
=
D
x
D

x
CD

x
=

y
2
=
2

y
.
Ovim smo dokazali prvi deo tvr
-
denja. Pre nego sto pre
-
demo na dokazi-
vanje drugog dela, primetimo da je ugao

MAD
x
periferijski ugao kome
odgovara centralni ugao

MCD
x
. Iz geometrije je poznato da je centralni
ugao dvaput veci od odgovarajuceg periferijskog, tj.:

MCD
x
= 2

MAD
x
= 2.
Kako je, prema sl. 6.19:
OM

= OC +CM

,
a iz MCM

i CD

x
D
x
:
Slika 6.20
CM

= CM cos(2 2
1
) = r(cos 2 cos 2
1
+ sin 2 sin 2
1
), (6.82)
r sin 2
1
= , r cos 2
1
= CD

x
=

x

y
2
, (6.83)
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
116 6 Napon
to dobijamo:
OM

=

x
+
y
2
+

x

y
2
cos 2 sin 2 =
n
, (6.84)
MM

= r sin(2 2
1
) = r sin 2 cos 2
1
r sin 2
1
cos 2 = (6.85)
=

x

y
2
sin 2 + cos 2 =
n
. (6.86)
Ovim smo dokazali i drugi deo tvr
-
denja.
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.4 Veza izme
-
du napona i deformacije 117
radni
dijagram
dijagram
materijala
6.4 Veza izme
-
du napona i deformacije
Vec je receno u Uvodu da razliciti materijali razlicito reaguju na iste spoljasnje
uticaje. Ponasanje materijala se ispituje u laboratorijama i na osnovu toga se
(ponasanje) opisuje nekim analitickim izrazima koje nazivamo matematicki
model ponasanja materijala.
Najprostiji eksperiment se odnosi na ispitivanje uzorka (epruveta), koji je
napravljen od materijala koji ispitujemo na aksijalno zatezanje. Pri ovakvom
eksperimentu meri se dusina i sila S, a na dijagram, kojim se prikazuju
rezultati eksperimenta, nanose se:
srednja dilatacija
=
l l
0
l
,
gde je l
0
pocetna, a ltrenutna duzina, i:
=
S
P
0
,
gde je Saksijalna (trenutna) sila, a P
0
povrsina poprecnog preseka uzorka
u pocetku eksperimenta (neopterecenog uzorka).
Kao sto se vidi napon se ne meri, vec se meri sila, a napon se izracunava
kao kod aksijalnog naprezanja.
Ovako dobijen dijagram naziva se radni ili e dijagram materijala.
Napomenimo da ovaj napon (koji se nanosi na osu) nije srednji napon,
jer se tokom eksperimenta povrsina poprecnog preseka menja, a mi uvek
delimo sa pocetnom povrsinom P
0
.
Karakteristican radni napon prikazan je na sl.6.21.
Slika 6.21
Oznacene tacke na ovom dijagramu predstavljaju odre
-
dena granicna po-
drucja. Tako, na primer, tacka P predstavlja granicu do koje je napon
proporcionalan dilataciji (granica proporcionalnosti), tj. deo krive OP je
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
118 6 Napon
jav cina
materijala
napon pri
lomu
napon pri
kidanju
pravolinijski. Ovaj deo se karakterise i time sto pri rasterecenju (sila se
smanjuje do nule) dobijamo istu duz PO. Dakle, materijal se ponasa elasticno.
Me
-
dutim, ako nastavimo sa opterecenjem, pa sa rasterecenjem, ove putanje
(po kojima se odvijaju ovi procesi) ce da budu iste (i za opterecenje i za
rasterecenje), dok ne do
-
demo do granice elasticnosti. Ta granicna vrednost
elasticnosti je na ovom dijagramu oznacena sa E.
Napomenimo samo da na delu PE dijagram nije pravolinijski, pa na tom
delu napon nije proporcionalan deformaciji.
Ako pre
-
demo sa opterecenjem preko granice E, tada se rasterecenje ne
odvija duz iste krive kao i opterecenje, vec se vraca (ali ne u prvobitno stanje
!) po pravoj koja je priblizno paralelna sa pravom OP. Dakle, ako je uzorak
opterecen preko granice elasticnosti, tada se ukupna deformacija sastoji iz
dva dela:
-
e
elasticna deformacija (ovaj deo se vraca u prvobitno stanje po
rasterecenju),
-
p
plasticna deformacija (trajno-nepovratna deformacija):
=
e
+
p
. (6.87)
Na datom dijagramu (sl. 6.21) uocavamo jos neke karakteristicne tacke:
tacke T

i Tnazivaju se gornja i donja granica tecenja materijala. Do

tacke T

sa povecanjem sile raste i deformacija. Me

-
dutim, kada dostignemo
vrednost sile koja odgovara naponu

, tada dolazi do pojave deformacija

iako ne povecavamo silu (cak i sa manjom silom, jer na dijagramu napon se
smanjuje do tacke T).

Cesto se granica tecenja u slucaju zatezanja naziva granica razvlacenja,

a u slucaju pritiska granica gnjecenja.
Od tacke T dilatacija (deformacija) ponovo raste sa povecanjem napona
sve do tacke M (maksimum ovog dijagrama). Ova oblast se naziva oblast
ojacanja materijala.
Napon u tacki M naziva se jacina materijala.
Posle tacke M naglo dolazi do smanjenja napona i loma (kidanja) uzorka.
Napon u tacki S zove se napon pri lomu (kidanju).
U praksi su deformacije do granice tecenja veoma male, pa je tesko odred-
iti granicu proporcionalnosti i elasticnosti. Iz tog razloga se za resavanje
problema daje jedan podatak (propisan standardima) koji zovemo tehnicka
granica elasticnosti (ovoj granici odgovara vrednost napona
E
). Sve dok
je stvarni napon
E
smatramo da je materijal elastican i da je propor-
cionalan deformaciji.
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.5 Hukov zakon 119
provera
nosivosti
dopuv
steni
napon
U praksi se primena otpornosti materijala svodi na dva zadatka:
1. dato: sile koje deluju na deo konstrukcije,
odrediti: dimenzije tog elementa.
Ovaj zadatak nazivamo dimenzionisanje.
2. Dat je: deo konstrukcije,
odrediti:
(a) najveci intenzitet sile koju taj deo moze da izrzi, a da se ne slomi
ili plasticno deformise.
Ovo je zadatak o proveri nosivosti.
U oba slucaja koristimo kriterijum koji se svodi na to da najveci naponi
u telu ne smeju da prekorace dopustene vrednosti napona.
Dopusteni napon (
dop
) je vrednost napona koja se propisuje za-
konom. Ova vrednost se odre
-
duje na osnovu ispitivanja (dijagram sl. 6.21).
Kao sto smo rekli, pri proucavanju konstrukcija, ili njihovih delova, do-
bijeni naponi ne smeju da pre
-
du granicu tecenja ili da dovedu do loma, pa
dopusteni napon odre
-
dujemo sa:

dop
=

M
n
M
ili
dop
=

T
n
T
(6.88)
Sa n
M
, odnosno n
T
, oznacili smo neimenovan broj koji nazivamo ko-
ecijent (stepen) sigurnosti. Njegova vrednost se krece izme
-
du 1 i 10,
sto zavisi od vrste materijala, tacnosti pri odre
-
divanju opterecenja, namene
konstrukcije, itd.
6.5 Hukov zakon
Vec smo videli da su na jednom delu dijagrama (OP, sl. 6.21), napon i
deformacija proporcionalni, tj. :
= E , (6.89)
gde je: normalan napon, dilatacija u pravcu ose stapa, a Emodul
elasticnosti (Jungov (Young) modul).
Pored toga, vec smo rekli, eksperimentalno je primeceno da se delovan-
jem aksijalnih sila javljaju i poprecne deformacije (1.29):

p
= =

E
. (6.90)
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
120 6 Napon
Hukov
zakon
Analiticki izrazi:
=

E
i
p
=

E
, (6.91)
poznati su u literaturi kao Hukov (Hooke) zakon. Relacija (6.91) vazi
samo u slucaju linearnog naprezanja. Me
-
dutim, u slucaju prostornog stanja
napona, prema stavu sa str.7, imali bismo tri glavna napona. Ovim napon-
ima bi odgovarale sledece deformacije, od napona:

1
:

1
=

1
E
,

2
=

3
=

1
E
,

2
:

2
=

2
E
,

1
=

3
=

2
E
,

3
:

3
=

3
E
,

1
=

2
=

3
E
.
Primenom principa superpozicije konacno dobijamo ukupne dilatacije u
pravcu glavnih napona:

1
=
1
E
[
1
(
2
+
3
)] ,

2
=
1
E
[
2
(
3
+
1
)] , (6.92)

3
=
1
E
[
3
(
1
+
2
)] .
Relacije (6.92) predstavljaju Hukov zakon za prostorno stanje napona.
Odavde mozemo da izrazimo i glavne napone preko dilatacija:

1
= 2 G
[

1
+

1 2
(
1
+
2
+
3
)
]
,

2
= 2 G
[

2
+

1 2
(
1
+
2
+
3
)
]
, (6.93)

3
= 2 G
[

3
+

1 2
(
1
+
2
+
3
)
]
,
gde smo uveli sledecu oznaku:
G =
E
2(1 +)
.
Konstanta G naziva se modul klizanja (smicanja).
Relacijama (6.92) uspostavili smo vezu izme
-
du glavnih napona i glavnih
dilatacija. Da bismo uspostavili vezu izme
-
du napona i dilatacija za bilo koja
tri ortogonalna pravca (x, y, z), potrebno je uspostaviti veze izme
-
du napona
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
6.5 Hukov zakon 121
generalisan
Hukov
zakon
za glavne ose i ose x, y, z kao i za odgovarajuce deformacije. Kada se ovo
uradi, dobijamo sledece relacije:

x
=
1
E
[
x
(
y
+
z
)] ,
xy
=
1
G

xy

y
=
1
E
[
y
(
z
+
x
)] ,
yz
=
1
G

yz

z
=
1
E
[
z
(
x
+
y
)] ,
zx
=
1
G

zx
.
Ove relacije u literaturi poznate su kao generalisan Hukov zakon.
Do relacija za
x
,
y
,
z
bismo mogli da do
-
demo na isti nacin kao i do
relacija
1
,
2
,
3
, ali ne bismo mogli da dobijemo i relacije za tangentne
napone
ij
=
1
G

ij
(oni su jednaki nuli za glavne ose !).
Prethodno smo izveli generalisan Hukov zakon. U tim relacijama zane-
marili smo uticaj temperature na deformaciju. Me
-
dutim, imajuci na umu
(1.30), mozemo uticaj temperature da ukljucimo primenom principa super-
pozicije (za slucaj malih deformacija!), pa dobijamo:

x
=
1
E
[
x
(
y
+
z
)] +t,
xy
=
1
G

xy
,

y
=
1
E
[
y
(
z
+
x
)] +t,
yz
=
1
G

yz
,

z
=
1
E
[
z
(
x
+
y
)] +t,
zx
=
1
G

zx
.
Ove jednacine poznate su u literaturi kao Nojman (Neumann) Di-
jamelove (Duhamel) jednacine.
Na kraju napomenimo da se veze izme
-
du napona i deformacija zovu i
konstitutivne jednacine ili jednacine ponasanja materijala.
D
r
a
g
a
n
-
G
o
c
a
-
N
e
n
a
d
REGISTAR POJMOVA
dijagonala smicanja, 101
dijagram materijala, 117
dopusteni napon, 119
generalisan Hukov zakon, 121
glavni napon, 93
glavni naponi, 100
glavni pravci, 99
Hukov zakon, 120
jacina materijala, 118
komponentalni naponi, 95
konjugovani naponi, 96
Kosijeva jednacina, 94
matrica tenzora napona, 95
napon pri kidanju, 118
napon pri lomu, 118
normalni napon, 93
povrsinske sile, 91
provera nosivosti, 119
radni dijagram, 117
ravno stanje napona, 96
smicuci napon, 93
srednji napon, 92
srednji naponski spreg, 92
stanje napona
linearno, 102
ravno, 96
tangencijalni napon, 93
totalni napon, 93
ukupni napon, 93
vektor napona, 92
zapreminske sile, 91