ASINHRONE MAINE

1. UVOD
Trofazne asinhrone maine su najee kori-
ene elektrine maine u mnogim granama
industrije. Karakteriu ih niska cena, visoka
pouzdanost, dobar stepen iskorienja, lak
polazak i vrlo niski zahtevi odravanja.
!sta maina moe da radi kao motor i kao
generator, a radni reim zavisi jedino od toga
da li se mehanika energija dovodi ili odvodi.
"sinhrone maine najee rade kao motori.
"sinhroni motori se tipino proizvode za
manje i srednje snage #od $,%% do && kW' u
vrlo velikim proizvodnim serijama.
Kad se napajaju iz (( mree, asinhroni
motori lako startuju i zatim rade brzinom
definisanom konstrukcijom namotaja, a koja
se vrlo malo menja sa promenama
optereenja #tvrda mehanika karakteristika'.
2. KONSTRUKCIJA
Kao i sve rotacione elektrine maine,
asinhrone maine imaju dve grupe delova)
stator i rotor.
*tator se sastoji od sledeih komponenti)
+. statorski namotaj, najee trofazni,
postavljen u ljebove magnetnog kola
statora,
&. magnentno kolo statora, u obliku upljeg
cilindra, napravljeno od tankih tzv.
dinamo-limova koji su sa jedne strane
lakirani radi elektrine izolacije i zatim
sloeni u paket. (a unutranjem obimu
postoje aksijalni ljebovi u koje se
postavlja namotaj.
,. kuite, koje se sastoji od)
- glavnog kuita, u obliku upljeg
cilindra, koje sa unutranje strane dri
magnetno kolo, a sa spoljne strane ima
rebra za poveanje hla-ene povrine,
- dva nosaa leajeva sa leajima, a esto
i poklopac ventilatora sa jedne strane.
- prikljunu kutiju, u koju se izvode
poeci i krajevi namotaja statora,
- noge i.ili prirubnicu za ugradnju,
- prsten za kuku za prenoenje,
- natpisnu ploicu,
/. moderni motori esto imaju senzor
pozicije i.ili brzine, koji omoguuju
praenje brzine obrtanja tokom rada i
daju mogunost automatskog upravljanja
motorom u pogonu..
0otor ima sledee delove)
+. rotorski namotaj u ljebovima rotora, koji
moe biti)
- trofazni namotaj iji su krajevi spojeni
u zvezdu a poeci izvedeni na klizne
prstenove #kliznokolutne maine',
- polifazni kavez od aluminijumskih ili
bakarnih ipki iji su svi poeci spojeni
jednim a krajevi drugi provodnim
prstenom #kavezne maine'.
&. magnetno kolo sa aksijalnim ljebovima
na spoljnom obodu za smetaj namotaja,
,. vratilo,
/. ventilator koji obezbe-uje hla-enje.
Kliznokolutni motori imaju klizne prstenove
na rotoru i tri grafitne etkice na statoru,
kojima se omoguuje elektrini pristup
namotaju rotora. 1vaj sistem slui da se
dodatnim otpornikom u kolu rotora prevazi-u
problemi pokretanja i da se obezbedi
regulacija brzine. Kompleksnost ove
konstrukcije i nizak stepen iskorienja pri
regulaciji brzine imaju za posledicu visoku
eksploatacionu cenu te se ove maine danas
vrlo retko koriste.
Kavezni motori su jednostavne i vrlo robusne
konstrukcije. 2 uobiajenoj !3 %% izvedbi,
otporni su na vodu i prainu. 0edovna
odravanja su znatno re-a i manjeg obima u
odnosu na druge vrste maina. 2z pravilnu
upotrebu, vek motora je praktino odre-en
vekom leajeva rotora. (ema etkica, pa
%+
mogu da rade u istim #prehrambena,
farmaceutska, hemijska i sline industrije' ili
u eksplozivnim sredinama #petrohemija,
hemijska industrija, itd.' "sinhroni motori
mogu biti konstruisani u !3 45 ili !3 46
izvedbi, to znai da normalno rade
potopljeni u vodi ili nekoj drugoj tenosti.
3. RAD I OSNOVNE JEDNAINE
3.1. Princip Rada
Kada se na stator postave tri namotaja #svaki
sa vie navojaka' prostorno pomerena za po
+&$7 i kada se kroz njih propuste sinusoidne
struje istih amplituda i frekvencija ali
vremenski pomerene za po treinu periode
#fazni pomeraj je po +&$7', magnetopobudne
sile ovih namotaja e oformiti obrtno
magnetno polje.
1brtno magnetno polje je #u idealnom
sluaju' po unutranjem obimu statora #a
time i po obimu zazora i po spoljanjem
obimu rotora' prostorno raspodeljeno po
sinusnom zakonu tako da formira magnetne
polove. 3olje ima konstantnu amplitudu u
centrima svakog magnetnog pola, definisanu
brojem navojaka, jainom struje i duinom
zazora, ali se maksimumi i minimumi #tj.
severni i juni polovi' vremenski pomeraju
po obimu zazora, tj. u prostoru.
8rzina obrtanja polja naziva se sinhrona
brzina i definisana je frekvencijom napajanja
f i brojem pari magnetnih polova p. !zraava
se u obrtajima u minuti kao)
n
s
9 4$ f / p #+'
3ri mrenom napajanju frekvencije %$ Hz
sinhrone brzine su)
8roj pari
magnetnih
polova
+ & , /
*inhrona
brzina
:o/min;
,$$$ +%$$ +$$$ 5%$
0otor asinhrone maine obre se brzinom n
koja je razliita od sinhrone brzine obrtnog
polja. *toga se u namotaju rotora indukuju
elektromotorne sile #naponi'. 3oto su
namotaji rotora kratko spojeni, ovi
indukovani naponi prouzrokuju struje u
svakoj ipki rotorskog kaveza. Ti provodnici
sa strujom nalaze se u obrtnom polju pa
proizvode mehanike sile, a poto su
provodnici postavljeni po obodu rotora #van
centra rotacije', proizvode mehaniki
moment sile. Kada je maina povezana sa
radnom ili pogonskom mainom odre-enog
momenta, u stacionarnom radnom reimu
maina radi na tano takvoj brzini pri kojoj je
razvijeni elektromagnetni moment tano
jednak momentu radne maine < to e biti
stacionarna radna taka pogona. "ko bi se
rotor obrtao tano sinhronom brzinom, ne bi
bilo indukovanih napona niti struja u
namotaju rotora a time ne bi bilo ni
razvijenog momenta.
Kada maina radi kao motor, ugaona brzina
obrtanja rotora je nia od sinhrone, a kada
radi kao generator je vea od sinhrone. 2
motorskom reimu razvijeni moment je istog
smera kao i smer obrtanja rotora, a radna
maina se protivi obrtanju. 2 generatorskom
reimu rada razvijeni moment je suprotnog
smera od smera obrtanja.
0azlika izme-u brzine obrtanja rotora i
sinhrone brzine naziva se klizanje. Klizanje
se ponekad izraava u apsolutnim
jedinicama, o/min, a ee u relativnim
jedinicama odnosno u procentima, koji su u
odnosu na sinhronu brzinu definisani kao)
s = #n
s
n' / n
s
#&'
s :=; 9 +$$ #n
s
n' / n
s
#,'
Klizanje jednako nula predstavlja sinhronu
brzinu, a klizanje od jedan #+$$=' oznaava
mirovanje #zakoenost' ili sam trenutak
polaska. 2 nominalnom reimu klizanje
asinhronih maina kree se od +$= za
motore vrlo male snage do ispod &= za
motore vrlo velikih snaga. Kad rade u
generatorskom reimu, klizanje je od -+$=
do -&=.
%&
0azvijeni moment motora menja se sa
brzinom te se za svaki motor daju ili cela
mehanika karakteristika #dijagram moment-
brzina' ili tri karakteristine vrednosti)
nominalni, polazni i prevalni #maksimalni'
moment.
3.2. E!i!a"#n$na #%a
>kvivalentna ema asinhrone maine izvodi
se iz jednaina dva magnetno spregnuta
namotaja, od kojih jedan rotira.
1sobine i ogranienja ekvivalentne eme)
- vai za jednu fazu #sve veliine su
fazne',
- vai za stacionarna stanja,
- vai za napajanje simetrinim sinusnim
naponima,
- gubici u gvo-u su zanemareni, ali se
mogu predstaviti dodatnim otpornikom,
- ne obuhvata mehanike gubitke snage.
>kvivalentna ema asinhrone maine
prikazana je na slici +. 3odebljani simboli U i
I oznaavaju fazore, tj. rotirajue vektore
?zamrznute@ u vremenu, kojima se
predstavljaju prostoperiodine #sinusne'
veliine. *ve reaktanse date su za nominalnu
frekvenciju napajanja. 3romenljivi otpornik u
rotorskom kolu R
r
/s predstavlja i Aulove
gubitke u rotoru i elektrinu snagu
konvertovanu u mehaniku izlaznu snagu.
3arametri rotorskog namotaja ekvivalentne
eme svedeni su na stator, preko odnosa
transformacije m < broja navojaka statora
prema broju navojaka rotora. *tvarni otpor i
rasipna induktivnost rotora su m
&
puta manji,
stvarni indukovani napon m puta manji a
stvarna struja rotora je m puta vea od
odgovarajuih veliina na ekvivalentnoj
emi.
*lika +) >kvivalentna ema asinhrone maine
#po fazi'.
Trofazni namotaj statora moe biti spregnut u
zvezdu #motori snage do oko / kW' ili u
trougao. 3oto ekvivalentna ema vai za
fazne veliine, struja koja se uzima iz mree
je , puta vea od fazne u sluaju sprege
trougao.
3.3. M&%#n$na Kara$#ri'$ia
0azvijeni izlazni moment na vratilu motora
je funkcija parametara motora, napona
napajanja i klizanja. Tipian oblik momentne
karakteristike, pri nominalnom naponu
napajanja, prikazan je na slici &, gde su
oznaeni nominalni, polazni i prevalni
momenti, kao i odgovarajua klizanja.
"ko se zanemari grana magneenja, dobija se
uproena ekvivalentna ema. (a ovaj nain
se ine male greke u proraunu struje pri
malim klizanjima, ali se lako izvodi da su
struja i moment funkcije parametara maine,
klizanja i napona napajanja)
( )
&
&
&
,
lr ls
r
s
r
f
s
e
X X
s
R
R
s
R
U m
+ +

+
=

#/'
( )
&
&
lr ls
r
s
f
f
X X
s
R
R
U
I
+ +

+
=
#%'
(ormalan rad motora je u oblasti izme-u
nominalne brzine #pri nominalnom optere-
enju na vratilu' i sinhrone brzine #vratilo
neoptereeno'. Aozvoljena su povremena
kratkotrajna preoptereenja, do prevalnog
momenta, te se moe pojaviti klizanje do
prevalnog, s
pr
, iji je tipian iznos oko &%=
#maine male snage', oko +%= #srednje
snage' i oko +$= #vrlo velike snage'.
%,
2 normalnoj radnoj oblasti, brzina se menja
za oko %= od nultog to nominalnog
optereenja, to daje tzv ?tvrdu@ mehaniku
karakteristiku.
2 oblasti normalnog rada, klizanje je vrlo
malo pa je u izrazu #/' lan R
r
/s dominantan,
te se u toj oblasti momentna karakteristika
moe aproksimirati linearnim odnosom
izme-u klizanja i momenta)

s K M
m
=
#4'
gde se konstanta motora moe odrediti kao)

n n m
s M K . =
#5'
M
maksimalni #prevalni' moment, M
pr
M
pol
M
n


oblast
normalnog
rada
klizanje
+ s
pr
s
n
$
$ n
s
brzina
*lika &) Bomentna karakteristika asinhronog
motora pri nominalnom naponu napajanja.
Treba jo naglasiti da e preoptereenje na
vratilu koje je vee od prevalnog dovesti do
zaustavljanja pogona, jer motor ne moe da
proizvede tako velik moment.
3.(. P&"a)a i *a"#$
Ca praktinu primenu asinhronih motora,
poeljne su dobre startne osobine - visok
polazni moment i umerena polazna struja. 3ri
ukljuenju na mreu nominalnog napona,
tokom ubrzavanja motori povlae iz mree
struju koja je tipino 4 puta vea od
nominalne struje, to predstavlja strujno i
naponsko naprezanje za mreu #pogotovo
kod velikih motora', kao i termiko
naprezanje za sam motor. *tandardni
asinhroni motori su konstruisani tako da
proizvode bar +%$= nominalnog momenta
pri polasku, vidi sliku %.,. u zadatku % 1vim
je omoguen relativno kratak zalet, ime se
dobija kratko trajanje velikih startnih struja,
pa je opasnost od pregrevanja smanjena.
*pecijalni motori proizvode preko &$$=
momenta pri startu.
3riroda konstrukcije asinhronih motora je
takva da se malo klizanje, visok prevalni
moment, visok stepen iskorienja i dobar
faktor snage postiu na utrb velike polazne
struje i relativno niskog polaznog momenta.
Konstruktori motora moraju da kod kaveznih
motora prave kompromis < kod motora male
snage se ide na bolje polazne karakteristike, a
kod veih motora na malo klizanje i visok
stepen iskorienja. Aa bi se kod motora
veih snaga dobile i povoljne polazne
karakteristike, modifikuje se konstrukcija
rotora. Ave este konstrukcije su dvostruki
kavez #jedan kavez preovladava pri startu a
drugi pri normalnom radu' ili duboki ljebovi
na rotoru, ime se na pozitivan nain
iskoritava efekat potiskivanja struje.
Ca srednje i velike motore, strujni i naponski
udar prema mrei je relativno jak pa se
primenjuju razni elektronski sistemi za tzv.
?meki start@.
%/
1+. *ada$a, Trofazni asinhroni motor radi optereen nominalnim momentom. 1drediti brzinu
obrtanja pri podizanju i pri sputanju tereta u dizalinom pogonu.
3odaci o motoru) p = , , f = %$ Dz , s
n
9 , %.
REENJE,
*lika +4.+) Bomenti na vratilu
motora pri dizanju tereta.
2 svakom elektromotornom pogonu kretanje je posledica
dva me-usobno suprostavljena momenta) elektrini,
motorni, pogonski #m
e
' i mehaniki, koni, moment
optereenja #m
m
', slika +4.+. 2 dizalikom pogonu
moment optereenja je posledica delovanja gravitacione
sile g na teret mase m.
Teret e se pokrenuti ako je motorni moment vei od
momenta optereenja, a podizae se ravnomernom
brzinom kada su ovi momenti jednaki. *merovi momenata
i ugaone brzine prikazani su na slici +4.+. *a iste slike se
vidi da moment konverzije asinhronog motora deluje u
smeru obrtanja bubnja za koji je zakaen teret, a moment
optereenja m
m
se suprostavlja kretanju pogona. Ca ovaj
reim vai
$ >
m

E m
e
F $, m
m
F $, a asinhrona maina
radi u motorskom reimu rada.
a.- Aa bi asinhrona maina mogla da radi tj. da bi se rotor mogao obrtati, mora se obezbediti
indukovani napon tj. struja u namotajima rotora. To se moe ostvariti jedino ako se rotor
asinhrone maine obre sporije od Teslinog obrtnog polja u zazoru, koje stvara statorski namotaj.
1brtno polje ima sinhronu brzinu n
s
, a brzina rotora u motorskom reimu rada je n. 0azlika
izme-u ovih brzina naziva se klizanje #s', i predstavlja relativnu vrednost brzine rotora u odnosu
na brzinu statorskog obrtnog polja. 2obiajeno je u literaturi i ininjerskoj praksi da se koristi
relativna vrednost klizanja u odnosu na sinhronu brzinu, i da se pojam relativno podrazumeva
pa se i izostavlja, tako da se upotrebljava termin klizanje, definisano kao)
. . .' . # j r
n
n n
j r s
s
s
s
s

=

#+4.+'
Klizanje se izraava i u procentima)
= +$$ +$$ #='

=
s
s
s
s
n
n n
s

#+4.&'
*inhrona brzina n
s
izraava se brojem obrtaja u minuti a sinhrona ugaona brzina brojem radijana
u sekundi. 1ve brzine zavise od frekvencije napajanja i od broja pari polova namotaja statora)
p
f
n
s

=
4$
#+4.,'
f
p
s

&
=
#+4./'
Grednosti sinhrone brzine za frekvenciju od f9%$ Dz i razliit broj pari polova p su date u tabeli)
p + & , /
n
s
:o/min; ,$$$ +%$$ +$$$ 5%$

s
:rad/s; ,+/,+4 +%5,$6 +$/,5& 56,%/
%%
2 ovom zadatku, asinhroni motor koji podie teret ima p = , para polova, tako da je njegova
sinhrona brzina)
min
+$$$
,
%$ 4$ 4$ o
p
f
n
s
=

=
s
rad
s
5& , +$/ %$
,
&
= =

#+4.%'
Ca poznatu sinhronu brzinu i poznato nominalno klizanje, iz jed. #+4.+' dolazi se do izraza kojim
se izraunava brzina obrtanja u ovom reimu rada, tj. pri podizanju tereta)
( )
s
n s n = +
#+4.4'
( )
s
s = +
#+4.5'
2 postavci zadatka je dato da je motor optereen nominalnim momentom, to prouzrokuje da je
klizanje u takvom reimu nominalno, odnosno maina se obre nominalnom brzinom od)
( )
s n n
n s n = +
#+4.6'
( )
min
H5$ +$$$ $, , $ +
o
n
n
= =
#+4.H'
0adna taka ovog reima rada je u taki A, i nalazi se na karakteristici #+' na slici +4.&. 2gaona
brzina obrtanja rotora se moe, pored izraza #+.6', izraunati i kao)
s
rad
n
n n
%56 , +$+ H5$
4$
&
4$
&
= = =

#+4.+$'
b.- Aa bi se ostvarilo sputanje tereta, prvo se mora promeniti smer obrtnog polja statora
asinhrone maine, ime se omoguuje obrtanje bubnja na suprotnu stranu.
Boment optereenja ne menja smer jer masa tereta uvek vue sajlu na dole, bez obzira na smer
kretanja #dizanje.sputanje'. 3rilikom ukljuenja motora za rad u suprotnom smeru #sputanje',
teret poveava brzinu rotora iznad sinhrone brzine, motor prelazi u generatorski reim rada i na
taj nain ograniava brzinu sputanja tereta. 2 odnosu na sliku +4.+, promenjen je smer kretanja
I$ a momenti motora i optereenja su zadrali smerove. 3oto su brzina obrtanja i
elektromagnetni moment konverzije asinhrone maine suprotnih smerova, reim rada je
generatorski. 2 ovom reimu rada klizanje je nominalno i iznosi)
. . $, , $ j r s
n
=
#+4.++'
jer je brzina obrtanja vea od sinhrone brzine, a iznosi)
( ) ( ) ( )
min
+$,$ +$$$ $, , $ + +
o
n s n
s n n
= = =
#+4.+&'
%4
*lika +4.&) 0adne take dizalinog pogona na mehanikoj karakteristici motora
(a slici +4.& prikazana je mehanika karakteristika motora i karakteristika optereenja m
m
.
Karakteristika optereenja je konstantna, i ne zavisi od brzine ni po iznosu ni po smeru - uvek se
podie i sputa isti teret. 0adna taka podizanja tereta oznaena je sa A , a radna taka sputanja
tereta oznaena je sa . 1vde je potrebno obratiti panju na izgled izlazne mehanike
karakteristike motora pri promenjenom smeru obrtnog magnentnog polja.
%5
1.. *ada$a, Trofazni kavezni asinhroni motor severnoamerikog proizvo-aa ima nominalne
podatke) !
n
= , kW , n
n
= +5/4 o/min" U
n
= &&$ #" f
n
= 4$ Hz " sprega .
a.- Ca nominalni reim rada odrediti klizanje, faktor snage, struju statora, detaljni bilans
snaga, stepen iskorienja i izlazni obrtni moment.
/.- Botor se prevee u spregu zvezda, prikljui na mreu napona /$$ # , %$ Hz i optereti tako
da mu je klizanje s
+
= s
n
. 1drediti struju, bilans snaga i moment u ovom reimu.
3odaci o motoru #za 4$ Hz') R
s
= + , R
r
= +,& , X
ls
= X
lr
= & , X
m
= 6$ , !
gm
= +4$ W
REENJE,
a.- N&%ina"ni r#0i%
3rvo se treba odrediti nominalno klizanje s
n
)
. . j r
n
n n
s
s
n s
n

=
#+5.+'
p
f
n
s

=
4$
#+5.&'
gde su n
n
- nominalna brzina,
n
s
- sinhrona brzina,
f - frekvencija napona mree na koju je prikljuen ovaj motor. *tandardne
vrednosti frekvencija svetskih mrea su %$ Hz i 4$ Hz.
p - broj pari magnetnih polova statorskog namotaja.
Aa bi se odredilo klizanje, mora se odrediti sinhrona brzina motora. Kada je motor prikljuen na
standardnu severnoameriku mreu, frekvencija je f = 4$ Hz. 2koliko pretpostavimo da je
maina dvopolna, tj. da je broj pari polova +, tada bi sinhrona brzina i klizanje bili)
min
,4$$ 4$ 4$ 4$
o
f n
s
= = =
#+5.,'
= % , %+ . . %+% , $
,4$$
+5/4 ,4$$
= =

= j r
n
n n
s
s
n s
n
#+5./'
1vakvo reenje ne odgovara stvarnosti. Kod asinhronih motora malih snaga u nominalnom radu
klizanje ne prelazi vrednost od +$=. Kod motora veih snaga nominalno klizanje je esto i ispod
&=. 3oto je klizanje blisko povezano sa Aulovim gubicima u rotoru, po ovom reenju, zbog
vrlo visokog klizanja motor bi imao vrlo mali stepen iskorienja.
Grednosti sinhrone brzine, na osnovu izraza #+5.&', za razliiti broj pari polova p i frekvencije od
%$ Hz i 4$ Hz date su u tabeli.
p 1 2 3 ( 1
f 9 %$ Hz o.min ,$$$ +%$$ +$$$ 5%$ 4$$
f 9 4$ Hz o.min ,4$$ +6$$ +&$$ H$$ 5&$
!z tabele je oigledno da je sinhrona brzina +6$$ o/min, to znai da je ovaj motor etvoropolni.
Klizanje u nominalnom reimu iznosi)
%6
= , . . $, , $
+6$$
+5/4 +6$$
= =

= j r
n
n n
s
s
n s
n
#+5.%'
>kvivalentna ema jedne faze asinhronog motora #sa vrednostima u nominalnom reimu' data je
na slici +5.+. (aponi, struje i impedanse su prikazane kao kompleksni vektori i stoga su
nadvueni. 0otorske veliine su Jsvedene? na statorsko kolo prema odnosu broja navojaka.
*lika +5.+) >kvivalentna ema asinhronog motora #po jednoj fazi'.
nf
U

- fazni napon na koji je prikljuen motor #nominalan',

s
R
- omski otpor jedne faze namotaja statora,
r
R
- omski otpor jedne faze namotaja rotora #sveden na stator',
ls
X
- reaktansa rasipanja koja opisuje rasipni fluks statora tj. onaj deo fluksa statora koji ne
prodire u magnetno kolo rotora,
lr
X
- reaktansa rasipnog fluksa rotora #svedena na stator',
$e
R
- omski otpor kojim se predstavljaju gubici aktivne snage u gvo-u. 2 ovom zadatku ovi
gubici se zanemaruju tj.
=
$e
R
,
m
X
- reaktansa magneenja magnetnog kola,
sn
I

- fazna struja statora #nominalna',

m
I

- reaktivna komponenta struje magneenja magnetnog kola,

- ukupna struja magneenja.

$e
I

- aktivna komponenta struje magneenja. 3oto je

=
$e
R
, ova struja se zanemaruje, pa
je
= I I
m

,
n r
I

- struja rotora #nominalna, svedena na stator'.

>kvivalentna impedansa, faktor snage, struja
Ca izraunavanje struje statora i faktora snage potrebno je prvo sraunati vrednost impedanse
ekvivalentne eme. Grednost ove impedanse menja se sa optereenjem, odnosno sa promenom
klizanja. 2 ovom sluaju trai se vrednost za nominalnu radnu taku. 3ostupak raunanja
ekvivalentne impedanse simboliki je prikazan na slici +5.+. !mpedanse statorskog i rotorskog
namotaja, grane magneenja i cele ekvivalentne eme date su, respektivno, kao)
+ = + = & + j jX R %
ls s s

#+5.4'
%H
+ = + = + = & /$ &
$, , $
& , +
j j jX
s
R
%
lr
n
r
r

#+5.5'
= = 6$ j jX %
m m

#+5.6'
m r
m r
s f s e
% %
% %
% % % %


+

+ = + =
#+5.H'
>kvivalentna vrednost paralelno vezanih impedansi
r
%

i
m
%

oznaena je kao f
%

)
( )

/,% , 4,
64& , H& H$ 64 , &
4566 , H+
,&$/
6& /$
6$ $% , /$
6$ & /$
6$ & /$
j
j j j
m r
m r
f
e
e
j
e e
j j
j j
% %
% %
%

=
+

=
+ +
+
=
+

=
( ) + = = +5 , +5 /,H , ,$ H/6 , ,/
/&5/ , &H
j e %
j
f

#+5.+$'
( ) + = + + + = + = +5 , +H /,H , ,+ +5 , +5 /,H , ,$ & + j j j % % %
f s e

#+5.++'
= + = = 6&, , ,4 +5 , +H /,H , ,+
& &
e e
% %

#+5.+&'
(a osnovu poznate impedanse ekvivalentne eme dobija se faktor snage)
{ }
6%/ , $
6&, , ,4
/,H , ,+ 0e
cos = = =
e
e
n
%
%

#+5.+,'
*truja statora se izraunava na osnovu 1movog zakona. Kako je trofazni namotaj statora
spregnut u trougao, fazni napon napajanja na namotaju je isti kao i napon mree, pa je fazna
struja kroz namotaj)
A
%
U
I I
e
nf
n sf n sf
H5% , %
6&, , ,4
&&$
= = = =

#+5.+/'
3oto je trofazni namotaj statora spregnut u trougao, nominalna struja koja se uzima iz mree
#linijska' je vea od fazne za faktor , , odnosno)
A I I
n sf n
,/6 , +$ H5% , % , , = = =
#+5.+%'
*lika +5.&) 3rikaz vezivanja trofaznog potroaa na trofazni sistem napona.
8ilans snaga i obrtni moment na vratilu
Ca bilo koji trofazni potroa prikljuen na trofaznu mreu napona U, #slika +5.&' elektrina
snaga uzeta iz mree izraunava se na osnovu izraza)
cos , = I U !
e
#+5.+4'
4$
2 ovom sluaju trae se podaci za nominalni reim rada, pa je)
W I U !
n n n n e
5 , ,,44 6%/ , $ ,/6 , +$ &&$ , cos , = = =
#+5.+5'
2lazna snaga je vea od izlazne za ukupne gubitke koji se razvijaju u maini,
g
!
, koje ine)
!
&' s
- gubici u bakru statora, tj. gubici usled proticanja struje kroz namotaj statora,
!
$e
- gubici u gvo-u, odnosno u magnetnom delu,
!
&'r
( gubici u bakru statora, tj. gubici usled proticanja struje kroz namotaj rotora, i
!
gm
- mehaniki gubici na trenje i ventilaciju.
gm &'r $e &'s iz 'l g
! ! ! ! ! ! ! + + + = =
#+5.+6'
Kubici usled proticanja struje kroz namotaj statora u nominalnom reimu su)
W I R !
sn s n &'s
+ , +$5 H5% , % + , ,
& &
= = =
#+5.+H'
Kubici u magnetnom kolu ove maine su po uslovu zadatka zanemareni, jer je
=
m
R
. Kako je
frekvencija struje u rotoru proporcionalna klizanju, tj. u normalnim radnim reimima iznosi do
nekoliko Derca, gubici u gvo-u su koncentrisani samo u statorskom delu magnetnog kola)
$es $er $es $e
! ! ! ! + =
#+5.&$'
2kupni gubici u asinhronoj maini za nominalni reim rada e biti)

+ + =
gm rn r sn s gn
! I R I R !
& &
, ,
#+5.&+'
Aa bi se odredili gubici u rotorskom namotu, potrebno je iz ekvivalentne eme izraunati iznos
struje
r
I
u nominalnom reimu. Kubici u namotaju rotora se mogu izraunati i iz stvarnih i iz
svedenih podataka rotorskog namotaja)
& L L &
, ,
r r r r &'r
I R I R ! = = #+5.&&'
Kod kaveznih asinhronih motora ne moe se direktno izmeriti ni rotorski otpor ni rotorska struja.
Kao drugo, sraunavanje svedene struje rotora je komplikovano. Cbog toga se gubici u namotaju
rotora izraunavaju iz elektromagnetne snage obrtnog polja !
ob
i klizanja s)
ob &'r
! s ! =
#+5.&,'
Kde se snaga obrtnog polja dobija tako to se od ulazne snage oduzmu ukupni gubici u statoru)
$e &'s e ob
! ! ! ! =
#+5.&/'
Ca nominalni reim ovog motora dobija se da snaga obrtnog polja iznosi)
W !
n ob
4 , ,&%H + , +$5 5 , ,,44 = =
#+5.&%'
pa su gubici u rotoru)
W ! s !
n ob n n &'r
6 , H5 4 , ,&%H $, , $ = = =
#+5.&4'
3o uslovu zadatka, vrednost mehanikih gubitaka na trenje i ventilaciju !
gm
iznosi +4$ W. Aakle,
ukupni gubici ovog motora u nominalnom reimu, na osnovu jednaine #+5.+6', imaju vrednost)
W ! ! ! !
gm n &'r n &'s gn
H , ,4/ +4$ 6 , H5 + , +$5 = + + = + + =
#+5.&5'
!zlazna mehanika snaga na vratilu ovog motora u nominalnom reimu rada !
iz n
e biti)
W ! ! ! !
gn n 'l n n iz
6 , ,$$+ H , ,4/ 5 , ,,44 = = = =
#+5.&6'
4+
1vo odgovara nominalnoj snazi od , kW, sa natpisne ploice motora. *tepen iskorienja svake
maine, , definie se kao odnos izlazne i ulazne snage i u nominalnom reimu je)
= & , 6H 6H& , $
5 , ,,44
6 , ,$$+
= = = = =
n e
n
n 'l
n iz
n
!
!
!
!

#+5.&H'
Behaniki moment na vratilu maine po definiciji je kolinik mehanike snage i ugaone brzine)

iz
!
M = #+5.,$'
odnosno u traenoj nominalnoj radnoj taki)
*m
!
M
n
n
n
/& , +4
4$
&
+5/4
6 , ,$$+
= = =

#+5.,+'
/.- Pr&%#n2#n& napa2an2#
Baina se sada napaja iz mree drugaije uestanosti, to ima uticaj na sinhronu brzinu obrtnog
magnetnog polja, a time i na brzinu obrtanja rotora. *ada je)
min
+/%%
&
%$ 4$
' $, , $ + #
4$
' + # ' + #
+
+ + + +
o
p
f
s n s n
s
=

= =
#+5.,&'
Tako-e, promena frekvencije napajanja utie i na induktivnosti, koje se smanjuju za faktor %.4,
pa se, istim postupkom kao pod a.-, dobijaju sledee vrednosti ekvivalentne impedanse)
+ = + = 445 , + +
+ +
j jX R %
ls s s

#+5.,,'
+ = + = + = 445 , + /$ 445 , +
$, , $
& , +
+ +
j j jX
s
R
%
lr
n
r
r

#+5.,/'
= = 445 , 44
+ +
j jX %
m m

#+5.,%'

$,4 , %H
,64 , H& H$ ,64 , &
+ +
+ +
+
4H , 5H
&44H
,,, , 46 /$
445 , 44 $,% , /$
j
j j j
m r
m r
f
e
e
j
e e
% %
% %
%

=
+

=
+

=
( ) + = = /+ , +6 H55 , &5 /H& , ,,
,% , ,,
+
j e %
j
f

#+5.,4'
( ) + = + + + = + = $5H , &$ H55 , &6 /+ , +6 H55 , &5 445 , + +
+ + +
j j j % % %
f s e

#+5.,5'
= + = = &%/ , ,% $5H , &$ H55 , &6
& &
+ + e e
% %

#+5.,6'
{ }
6&& , $
&%/ , ,%
H55 , &6 0e
cos
+
+
+
= = =
e
e
%
%

#+5.,H'
Kako je trofazni namotaj statora spregnut u zvezdu #namotaj je na naponu izme-u faze i
neutralne take', fazni napon napajanja na namotaju je , puta manji nego napon mrenog
napajanja. *toga je struja kroz namotaj)
A
%
U
I I
e
f
n s
%%+ , 4
&%/ , ,%
, /$$
+
+ +
= = = =

#+5./$'
Cbog sprege zvezda, linijska struja #koja se uzima iz mree' je ista kao fazna.
8ilans snaga je sad)
4&
W I U !
e
% , ,5,$ 6&& , $ %%+ , 4 /$$ , cos ,
+ + + +
= = = #+5./+'
W I R !
s s &'s
5 , +&6 %%+ , 4 + , ,
& &
+ +
= = = #+5./&'
W ! ! ! !
$e &'s e em
5 , ,4$+ 5 , +&6 % , ,5,$
+ + +
= = =
#+5./,'
W ! s !
em &'r
+ , +$6 5 , ,4$+ $, , $
+ + +
= = =
#+5.//'
Grednost mehanikih gubitaka na trenje i ventilaciju !
gm
e se promeniti jer je dolo do promene
brzine. "ko se usvoji da je snaga gubitaka proporcionalna kvadratu brzine, ima se)
W
n
n
! !
gm gm
+ , +++
+5/4
+/%%
+4$
&
&
&
+
+
=

= #+5./%'
W ! ! ! !
gm &'r &'s g
H , ,/5 + , +++ + , +$6 5 , +&6
+ + + +
= + + = + + =
#+5./4'
W ! ! !
g 'l
4 , ,,6& H , ,/5 5 , ,4$+
+ + +
= = =
#+5./5'
1va izlazna snaga je neto vea od nominalne snage ali napon napajanja je sada /$$ #" a ne ,6$
# #to bi bilo &&$ , '. !ako su gubici neto manji nego u sluaju pod a.-, postoji umerena
opasnost od prekomernog zagrevanja jer je brzina motora smanjena a time i sposobnost hla-enja
sopstvenim ventilatorom. *a druge strane, stepen iskorienja i moment sada su)
= 5 , H$ H$5 , $
5 , ,4$+
4 , ,,6&
+
+
+
= = = =
'l
!
!

#+5./6'
*m
!
M & , &&
4$
&
+/%%
4 , ,,6&
+
+
+
= = =

#+5./H'
K1B>(T"0) Uz odgo+araj',' pa-nj'" asin.roni motori koji s' pred+i/eni za mre-' jednog
napona i frek+en0ije mog' se koristiti i ' dr'ga1ijoj mre-i. U o+om sl'1aj'" str'ja je malo +e,a"
faktor snage malo lo2iji" a stepen iskori2,enja malo bolji. 3a me.ani1ke strane" brzina je manja
za faktor od 4/5" moment +e,i za faktor +e,i od 5/4" a izlazna snaga ne2to +e,a.
4,
13. *ada$a, Trofazni etvoropoloni asinhroni motor sprege 4 ispituje se u praznom hodu. 3ri
naponu U
$
9 ,6$ #, %$ Dz izmerena je struja praznog hoda I
$
9 + A i snaga praznog hoda !
$
=+$$
W. Catim su pomou posebne maine izmereni mehaniki gubici od /$ W. (a kraju je motor
odspojen od mree i U(I metodom, jednosmernom strujom, izmeren otpor namotaja jedne faze,
R
s
= &,5% M. 1drediti parametre grane magneenja na ekvivalentnoj emi.
REENJE,
>ksperimenti praznog hoda i kratkog spoja izvode se radi odre-ivanja parametara ekvivalentne
eme asinhrone maine. Kad su poznati svi parametri maine, moe se predvideti ponaanje
ispitanog asinhronog motora u bilo kom reimu rada.
1gled praznog hoda asinhronog motora se obavlja tako to se oslobodi vratilo motora da se
obre bez optereenja #radi na prazno - prazan hod' a stator se napaja nominalnim naponom da
bi se postigla nominalna pobu-enost maine. 3oto na vratilu ne postoji mehaniko optereenje,
brzina obrtanja rotora je vrlo bliska sinhronoj brzini. 1va mala vrednost klizanja moe da se
meri pomou stroboskopa i toperice. Tako-e se mere napon napajanja, struja statora i aktivna
snaga. *truja rotora i aktivna komponenta struje statora #tj. aktivna ulazna snaga' slue samo da
pokrivaju mehanike gubitke motora i gubitke u gvo-u, pa su te struje vrlo male. 0eaktivna
komponenta struje statora slui za magneenje maine, a poto je zazor teko namagnetisati, ona
je znaajna i tipino iznosi od 5$= #za asinhrone maine male snage' do ,$= #za velike maine'.
Grlo mala struja rotora moe se zanemariti
$ E
r r
I s R
, pa se rotorski deo ekvivalentne
eme zanemaruje i dobija pofazna ekvivalentna ema u praznom hodu, prikazana na slici +6.+.
*lika +6.+. >kvivalentna ema asinhronog motora u praznom hodu #po fazi'
f
U

- fazni napon na koji je prikljuen motor E

s
R
- omski otpor statora E
ls
X
- reaktansa rasipanja statora E
$e
R
- omski otpor kojim se predstavljaju gubici aktivne snage u gvo-u E
X
m
- reaktansa magneenjaE sa
m
I

opisuje reaktivnu snagu potrebnu za magneenje maine E

$
I

- struja statora u praznom hoduE

- struja grane magneenja E

$e
I

- aktivna komponenta struje magneenja, koja opisuje gubitke aktivne snage u gvo-u E
m
I

- struja magneenja magnetnog kolaE

s
6

- indukovana elektromotorna sila u statorskom namotu.

4/
3arametri statora u direktnoj grani eme #R
s
i X
ls
' su mnogo manji nego parametri u poprenoj
grani #R
$e
i X
m
' tako da se moe zanemariti pad napona koji stvara struja praznog hoda na
namotaju statora. Cbog toga se moe usvojiti da je u praznom hodu)
$
U 6
s

#+6.+'
(a osnovu izmerenih vrednosti moe se odrediti faktor snage u praznom hodu)
+%& , $
+ ,6$ ,
+$$
,
cos
$ $
$
$
=

=

=
I U
!

#+6.&'
2obiajeno je da se faktor snage praznog hoda 0os
$
kree u intervalu od $,+ do $,&.
0eaktivna komponenta struje praznog hoda je)
$ $
sin = I I
m
#+6.,'
Kao to je ve reeno, ovo je struja magneenja koja obezbe-uje magnetisanje asinhrone maine.
Cbog niskog faktora snage u praznom hodu, struja magneenja je vrlo bliska po modulu sa
strujom praznog hoda, i izraunava se kao)
A I I
m
H66/ , $ +%& , $ + + cos + + sin
&
$
&
$ $
= = = = #+6./'
3oto je namotaj statora spregnut u zvezdu (N), nominalni fazni napon U
nf
je)
#
U
U
n
nf
,H , &+H
,
,6$
,
= = =
#+6.%'
0eaktansa magneenja X
m
iznosi)
= = = H5 , &&+
H66% , H
,H , &+H

I
U
I
6
X
nf
m
s
m #+6.4'
*lian postupak se (> B1O> 30!B>(!T! za aktivnu komponentu struje, odnosno
$ $
cos I I
$e
#+6.5'
jer aktivna komponenta struje pokriva i mehanike gubitke, koji (!*2 182DG"P>(!
ekvivalentnom emom. *truja I
$e
kroz otpor R
Qe
predstavlja samo gubitke u gvo-u statora)
&
,
$e $e $e
I R ! = #+6.6'
*a druge strane, aktivna snaga koju motor u praznom hodu povlai iz mree troi se na Aulove
gubitke usled proticanja struje praznog hoda kroz namotaje statora !
&' $
, gubitke u gvo-u !
$e
i
gubitke na trenje i ventilaciju !
gm
)
gm $e &'
! ! ! ! + + =
$ $ #+6.H'
Aulovi gubici u reimu praznog hoda !
&' $
mogu se odrediti uobiajenim izrazom)
W I R !
s &'
&% , 6 + 5% , & , ,
& &
$ $
= = = #+6.+$'
(a osnovu izraza #+6.H' dobija se)
W ! ! ! !
gm &' $e
5% , %+ /$ &% , % +$$
$ $
= = =
#+6.++'
!z izraza #+6.6' dobija se vrednost omskog otpora kojim se predstavljaju gubici aktivne snage u
gvo-u, a zatim i vrednost aktivne komponente struje #I
$e
')
= = = , , &5H$
5% , %+
,H , &+H
, ,
&
&
$e
nf
$e
!
U
R #+6.+&'
4%
A
R
U
R
6
I
$e
nf
$e
$e
$564 , $
/ , &4,5
,H , &+H
= = =
#+6.+,'
A!*K2*!R") 7'bi0i ' g+o-/' !
$e
postoje prakti1no samo ' stator' a za+ise od ni+oa magnetne
ind'k0ije i od frek+en0ije magnetnog polja 8tj. str'je9. $rek+en0ija rotorske str'je srazmerna je
klizanj'. !o2to je klizanje ' nominalnom re-im' od :% do ;<%" a ' re-im' praznog .oda je
klizanje pribli-no n'la" mo-e se zaklj'1iti da s'" ' normalnim radnim re-imima" a pogoto+o '
praznom .od'" g'bi0i ' g+o-/' asin.rone ma2ine sko0entrisani ' stator')
$es $er $es $e
! ! ! ! + =
#+6.+/'
=+a snaga se >tro2i? na g'bitke naizmeni1nog/periodi1nog magne,enja feromagnetnog jezgra"
koji se ja+ljaj' 'sled .isterezisnog pona2anja feromagnetnog materijala i 'sled +rtlo-ni. str'ja '
feromagnetnom materijal'.
Kako s'" preko magnetne ind'k0ije i frek+en0ije" g'bi0i ' g+o-/' po+ezani sa elektromotornom
silom statora 6
s
" a koja se #zbog relati+no mali. +rednosti R
s
i X
ls
' +rlo malo menja" mo-e se
zaklj'1iti da g'bi0i ' g+o-/' *6 %A#I36 =@ =!A6R6B6*CA ' normalnim re-imima rada. Ao
zna1i da s' g'bi0i ' g+o-/' ' re-im' praznog .oda pribli-no isti kao i pri nominalnom
optere,enj'" pod 'slo+om da je napon napajanja nepromenjen.
A!K0>*!R")
=gled praznog .oda mo-e se +r2iti za nekoliko ni+oa napona napajanja" tipi1no od D<E do
;F<E od nominalnog" a 1esto i pri ni-im naponima . *a taj na1in se mog' dobiti d+e st+ari)
;. Analizom za+isnosti I
$
= f #U
$
' dobija se kri+a koja predsta+lja deo kri+e magne,enja" te se
mo-e pro0eniti da li je ma2ina malo ili 'mereno zasi,ena pri nominalnom napon' napajanja.
:. 3ra1'na se snaga
( )
$ $ &'
! !
i na0rta kao f'nk0ija od U
$
. =+a snaga se nazi+a snaga '-i.
g'bitaka praznog .oda" a ' st+ari predsta+lja zbir #!
$e
G!
gm
'. 6kstrapola0ijom o+e kri+e ka
n'ltom napon' teoretski bi se mogli razd+ojiti me.ani1ki g'bi0i iz o+og zbira. Kako je o+'
ekstrapola0ij' te2ko iz+esti sa pri.+atlji+om ta1no2,'" 1esto se razmatra f'nk0ija
' # ' #
&
$ $ $
U f ! !
&'
= . !od 'slo+om da magnentno kolo nije +rlo zasi,eno" o+a f'nk0ija
predsta+lja pra+'" 1ijom se ekstrapola0ijom do n'ltog napona dobija iznos me.ani1ki.
g'bitaka. =+aka+ post'pak se nazi+a Ri.tero+a metoda razd+ajanja g'bitaka kod asin.roni.
motora.
44
15. *ada$a, "sinhroni motor iz prethodnog zadatka ispituje se u kratkom spoju. Kada je
prikljuen na napon U
k
9 +$$ #, izmereni su struja I
k
9 / A i snaga !
k
9 &/$ W. 1drediti
parametre ekvivalentne eme i polazni moment, kao i polazni moment pri nominalnom naponu.
REENJE,
3od terminom kratak spoj asinhronog motora podrazumeva se stanje u kome se na stator dovodi
trofazni napon, a rotor je mehaniki zakoen i ne obre se tj. n 9 $. 2 ovom reimu struja motora
je viestruko vea od nominalne, a rotor miruje te nema hla-enja ventilatorom, pa bi vrlo brzo
dolo do intenzivnog zagrevanja namotaja statora i rotora. Cbog toga se ovaj ogled obino vri sa
snienim naponom, ali i tada sa oprezom da se motor ne pregreje. 1gled se moe vriti i sa
punim naponom nf k
U U =
, ali trajanje ogleda mora biti vrlo kratko, jer je struja izrazito velika.
1gled kratkog spoja izvodi se u cilju odre-ivanja parametara elektromagnentog rasipanja statora
i rotora, polaznog momenta i polazne struje. Bere se napon, struja i ulazna snaga, a esto i
moment na vratilu. 3oto je u ovom ogledu rotor ukoen, klizanje je veliko #s 9 +', te je ukupna
impedansa rotorskog namotaja
r
%

viestruko manja od impedanse grane magneenja. Cato se

grana magneenja moe zanemariti, ime se izraunavanja znaajno uprouju, a ne gubi se
mnogo na preciznosti. >kvivalentna ema data je na slici +H.+.
*lika +H.+. >kvivalentna ema asinhronog motora u reimu kratkog spoja #zakoen'.
Cbog znaajno snienog napona napajanja, gubici u gvo-u se mogu zanemariti, !
$e k
9 $. 3oto
rotor miruje, nema ni trenja u leajima ni ventilacije, pa ni mehaniki gubici ne postoje, te je
!
gm
9 $. 2lazna snaga u mainu pri ovom ogledu je)
k sk k k
I U ! cos , =
#+H.+'
3oto rotor miruje, maina ne odaju nikakvu korisnu snagu te je i izlazna snaga jednaka nuli,
Aakle, ulazna snaga kratkog spoja pokriva samo gubitke nastale usled proticanja struje kroz
namotaje statora i rotora u ovom reimu)
&'r &'s k
! ! ! + =
#+H.&'
3odaci dobijeni merenjem tokom ovog ogleda mogu posluiti za dobijanje parametara direktne
grane ekvivalentne eme.
& &
, ' # ,
sk k sk r s k
I R I R R ! = + = #+H.,'
= =

= &% , & 5% , & % 5% , &

/ ,
&/$
,
& &
s
sk
k
r
R
I
!
R
#+H./'
!z jednaine naponske ravnotee ekvivalentne eme)
45
( ) ( )
sk k sk lr ls sk r s k
I % I X X j I R R U

= + + + =
#+H.%'
moe se dobiti ekvivalentna reaktansa rasipanja cele maine u reimu kratkog spoja)
= = = /,/ , +/
/
,
+$$
k
k
k
I
U
%
#+H.4'
= = = %/ , +, % /,/ , +/
& & & &
k k k
R % X #+H.5'
0eaktansa X
k
predstavlja zbir reaktansi rasipanja
lr ls
X X +
. 0azdvajanje zbira ove dve reaktanse
vri se na taj nain to se usvaja da su one me-usobno jednake, ako nije drugaije naglaeno ili
specijalnim eksperimentima mereno. 2 skladu sa tim, ovde e reaktanse biti)
= = = = 55 , 4
&
%/ , +,
&
k
lr ls
X
X X #+H.6'
*ituacija kratkog spoja se uvek javlja u trenutku polaska motora, kada je n 9 $, odnosno s 9+.
Boment konverzije koji tada postoji je polazni moment, koji se moe definisati kao odnos snage
obrtnog polja i sinhrone ugaone brzine. *naga obrtnog polja se sraunava oduzimanjem snage
Aulovih gubitaka statora od ulazne snage u ovom reimu rada)
$ ,
&
= =
k s k $e &'s k ob
I R ! ! ! ! !
W !
ob
+$6 +,& &/$ / 5% , & , &/$
&
= = = #+H.H'
dok je sinhrona brzina
s
rad
f
p
s
$6 , +%5 %$
&
& &
= = =

#+H.+$'
*ada je moe sraunati polazni moment u ogledu kratkog spoja)
*m
!
M m
s
ob
pol 0
466 , $
$6 , +%5
+$6
= = = =

#+H.++'
1vo je polazni moment za motor napajan naponom kratkog spoja U
k
9 +$$ #. "ko se tokom
ogleda meri polazni moment na vratilu, rezultat sraunavanja i merena vrednost se porede i na taj
nain proverava da li su vrednosti otpora R
s
i R
r
dobro odre-ene.
3romenom napona napajanja motora dolazi do promene polaznog momenta. Boment koji motor
razvija je direktno zavisan od kvadrata napona napajanja, pa se polazni moment motora pri
napajanju nominalnim naponom U
n
odre-uje kao)
*m M
U
U
M
k pol
k
n
n pol
H&6 , H 466 , $
+$$
,6$
&
&
&
&
= = =
#+H.+&'
3olazna struja ovog motora, napajanog nominalnim naponom U
n
9 ,6$ #, a poznavajui struju
kratkog spoja I
k
pri snienom naponu napajanja U
k
9 +$$ #, polazna struja pri nominalnom
naponu napajanja moe se odrediti izrazom)
A I
U
U
I
k
k
n
n pol
& , +% /
+$$
,6$
= = =
#+H.+,'
46
26. *ada$a, Botor iz prethodnih zadataka optereen je radnom mainom konstantnog otpornog
momenta i pri nominalnom napajanju ima klizanje s
+
9 &,/ %.
a.- 1drediti moment, struju, faktor snage, bilans gubitaka i stepen iskorienja.
/.- (a koju vrednost treba smanjiti napon da bi se imala brzina obrtanja n
&
9 +/+$ o/min S
Catim odrediti struju, faktor snage, bilans gubitaka i stepen iskorienja.
Canemariti granu magneenja, kao i promene !
gm
.
REENJE,
1snovna jednaina obrtnog kretanja #&$.+' prikazuje dejstvo dva suprostavljena momenta na
rotacionu masu, i mora biti zadovoljena u svim reimima rada maine.
m
m
m m e
K
dt
d
C m m

+ = #&$.+'
m
e
- pogonski, elektromagnetni, motorni moment sile,
m
m
- mehaniki, otporni moment sile radne maine ,
C
m
- polarni moment inercije rotora ,

m
- ugaona brzina obrtanja ,
K - konstanta trenja.
3o uslovu zadatka zanemaruju se promene mehanikih gubitaka, pa samim tim se zanemaruje i
lan u izrazu #&$.+' koji opisuje trenje, ali se konstantni moment koji predstavlja trenje moe
pridodati momentu radne maine. 2 ustaljenom stanju brzina je konstantna pa je i moment
ubrzanja C
m
d
m
/ dt jednak nuli. *toga se jednaina kretanja svodi na ravnoteu momenata)
$ =
m e
m m
#&$.&'
2zimajui uproenu ekvivalentnu emu, pogonski moment koji razvija asinhroni motor u
stacionarnom stanju je)
( )
&
&
&
,
lr ls
r
s
r
f
s
m e
X X
s
R
R
s
R
U m m
+ +

+
= =

#&$.,'
Aakle, razvijeni moment zavisi od napona napajanja motora i od klizanja tj. brzine obrtanja.
Bomentna karakteristika asinhronog motora u funkciji klizanja, a sa razliitim vrednostima
napona napajanja prikazana je na slici &$.+, sa momentom radne maine koji je stalan u vremenu
i nezavisan od brzine - tipian za dizaline pogone.
a- P7n nap&n napa2an2a Ca reim rada u taki + na krivoj
9 a 8
#U
f
9 U
nf
i s 9 s
+
9 $,$&/'
pogonski moment motora jednak je momentu radne maine #plus mehaniki gubici !
gm
, koje
smo u ovom zadatku pridruili radnoj maini radi jednostavnijeg a preciznog razmatranja')
*m M $54 , H
%/ , +,
$&/ , $
&% , &
5% , &
$&/ , $
&% , &
,
,6$
%$
&
&
,
&
&
&
+
=
+

#&$./'
4H
*lika &$.+. Bomentne karakteristike asinhronog motora napajanog razliitim naponima
2 ovom reimu rada, struja statora je)
A
X
s
R
R
U
I
k
r
s
nf
&% , &
%/ , +, % , H4
/ , &+H
%/ , +,
$&/ , $
&% , &
5% , &
/ , &+H
& &
&
&
&
&
+
=
+
=
+

+
=
+

+
=
#&$.%'
Qaktor snage #uz zanemarenje grane magneenja' je)
{ }
HH , $
//% , H5
% , H4 0e
cos
+
+
+
= = =
e
e
%
%

#&$.4'
2lazna elektrina snaga je)
W I U !
e
% , +/45 HH , $ &% , & ,6$ , cos ,
+ + + +
= = =
#&$.5'
Aulovi gubici u statoru su)
W I R !
s &'s
6 , /+ &% , & 5% , & , ,
& &
+ +
= = =
#&$.6'
Kubici u magnetnom kolu #iz zadatka +6' su)
W ! !
n $e $e
5% , %+
+
=
#&$.H'
*naga obrtnog polja)
W ! ! ! !
$e &'s e ob
H% , +,5, 5% , %+ 6 , /+ % , +/45
+ + +
= = =
#&$.+$'
pa su gubici u rotoru)
W ! s !
ob &'r
,, H% , +,5, $&/ , $
+ + +
= = =
#&$.++'
!zlazna mehanika snaga na vratilu e biti)
W ! ! ! !
gm &'r ob
H% , +,$$ /$ ,, H% , +,5,
+ + +
= = =
#&$.+&'
Konano, stepen iskorienja je)
= 4% , 66 6664% , $
% , +/45
H% , +,$$
+
+
+
= = = =
e
!
!

#&$.+,'
/- S%an2#ni nap&n napa2an2a
5$
"ko je potrebno da se maina obre nekom novom manjom brzinom n
&
I n
+
, mora da se smanji
sinhrona brzina ili da poraste klizanje, s
&
H s
+
. 3oto se u ovom pogonu ne menja frekvencija
napajanja a time ni sinhrona brzina, porast klizanja se postie smanjenjem efektivnog napona
napajanja na neku novu vrednost U
&f
. (astaje novi stacionarni reim u radnoj taki &, koja je na
krivoj #b9 na slici &$.+ Klizanje u ovom stacionarnom stanju je)
. . $4 , $
+%$$
+/+$ +%$$
&
&
j r
n
n n
s
s
s
=

=
#&$.+/'
! pri novoj brzini, tj. klizanju, motor mora razviti moment koji e opet biti jednak momentu
radne maine, koji se u ovom pogonu ne menja. *toga je)
( )
RM
lr ls
r
s
r
f
s
M
X X
s
R
R
s
R
U M =
+ +

+
=
&
&
&
& &
& &
,

#&$.+%'
2 ovom izrazu nepoznat je samo napon napajanja. 2vrtavanjem brojnih vrednosti, dobija se)
$54 , H
%/ , +,
$4 , $
&% , &
5% , &
$4 , $
&% , &
$6 , +%5
,
&
&
&
&
=
+

+

f
U
#&$.+4'
!zraunavanjem ovog izraza nalazi se vrednost novog napona)
# U
f
& , +%+
&
=
#&$.+5'
Aobijeni rezultat je vrednost faznog napona, a linijski je , puta vei jer je motor spregnut u 4.
# U U
f
6 , &4+ & , +%+ , ,
& &
= = =
#&$.+6'
!stim postupkom kao u delu zadatka pod a), za struju i bilans snaga dobija se sledee)
A
X
s
R
R
U
I
k
r
s
f
%4 , ,
%/ , +, &% , /$
/ , +%+
%/ , +,
$4 , $
&% , &
5% , &
& , +%+
& &
&
&
&
&
&
&
=
+
=
+

+
=
+

+
=
#&$.+H'
{ }
H/56 , $
/45 , /&
&% , /$ 0e
cos
&
&
&
= = =
e
e
%
%

#&$.&$'
W I U !
e
5 , +%&H H/56 , $ %4 , , 6 , &4+ , cos ,
& & & &
= = =
#&$.&+'
W I R !
s &'s
% , +$/ %4 , , 5% , & , ,
& &
& &
= = =
#&$.&&'
3oto je napon smanjen, smanjuje se i nivo magneenja maine, pa e i gubici u magnetnom kolu
biti smanjeni. 1bino se usvaja da se gubici u gvo-u menjaju sa kvadratom napona)
W
U
U
! !
$e $e
4 , &/
,6$
6 , &4+
5% , %+
&
&
+
&
+ &
=

#&$.&,'
W ! ! ! !
$e &'s e ob
4 , +/$$ 4 , &/ % , +$/ 5 , +%&H
& & & &
= = =
#&$.&/'
W ! s !
ob &'r
6/ 4 , +/$$ $4 , $
& & &
= = =
#&$.&%'
5+
W ! ! ! !
gm &'r ob
4 , +&54 /$ 6/ 4 , +/$$
& & &
= = =
#&$.&4'
*tepen iskorienja sad je)
= /% , 6, 6,/% , $
5 , +%&H
4 , +&54
&
&
&
= = = =
e
!
!

#&$.&5'
A!*K2*!R") U o+a d+a re-ima imaj' se slede,e +eli1ine)
!
izl
:T; I :"; !
'l
:T; !
g
:T; :=;
3un napon +,$$,H &,&% +/45,% +44,4 66,4%
*manjen napon +&54,4 ,,%4 +%&H,5 &%,,+ 6,,/%
Iako je napon smanjen" str'ja koja se 'zima iz mre-e je zna1ajno porasla" zato 2to motor mora
radnoj ma2ini da obezbedi neop.odni me.ani1ki moment tj. me.ani1k' snag'.
%bog po+e,ane str'je zna1ajno rast' g'bi0i ' bakr' 8i statora i rotora9 pa stoga i 'k'pni g'bi0i.
Ako je moment optere,enja blizak nominalnom" motor ,e biti preoptere,en" a prekomerni g'bi0i
,e do+esti do pregre+anja ako motor d'gotrajno radi sa sni-enim naponom.
K1B>(T"0) !romena napona napajanja je jedan od na1ina reg'la0ije brzine asin.roni.
motora. !otreban je elektri1ni iz+or promenlji+og napona" pri 1em' '1estanost napajanja ostaje
nepromenjena 8mre-na9. =+aka+ iz+or se mo-e posti,i tria0ima odgo+araj',eg str'jnog
kapa0iteta ' s+akoj fazi" 2to je +rlo jeftino re2enje.
3a dr'ge strane" o+aj na1in reg'la0ije brzine ima nekoliko nedostataka. Kao pr+o" opseg
reg'la0ije brzine o+im na1inom je +rlo mali I teoretski samo do pre+alnog klizanja" a prakti1no
jo2 manji 8'-i9 od teoretskog. 3a promenom napona napajanja" pre+alni moment se smanj'je sa
k+adratom napona. 3toga se preopteretlji+ost ma2ine" definisana kao M
pr
/ M
n
" jako brzo
smanj'je sa smanjenjem napona" 2to je lo2a osobina o+ak+e reg'la0ije.
Aako/e" nedostatak je to 2to se sa po+e,anjem klizanja po+e,a+aj' i g'bi0i 8posebno ' rotor'9"
pa postoji opasnost od prekomernog zagre+anja motora. Isto tako" stepen iskori2,enja ma2ine
se smanj'je. Kona1no" iako o+o nije obra/eno ' zadatk'" treba napomen'ti da str'je reg'lisane
triakom postaj' nesin'sne" 2to izazi+a dodatne g'bitke.
5&
21. *ada$a, Botor iz prethodnog zadatka napaja se iz trofaznog izvora promenljive amplitude
i frekvencije. 1drediti brzinu obrtanja, struju i bilans gubitaka pri napajanju sa +H$ #, &% Hz .
REENJE,
Aa bi se prevazili problemi regulacije brzine promenom amplitude napona #videti prethodni
zadatak', u modernim pogonima koji zahtevaju regulaciju brzine u irokom opsegu, primenjuju
se pretvarai energetske elektronike. (jima se menja frekvencija napajanja, a time i sinhrona
brzina obrtnog magnetnog pola u motoru. Qinom regulacijom frekvencije napajanja moe se
postii bilo koja brzina obrtanja rotora.
2obiajeno se motor za odre-eni pogon bira tako da brzina motora pri nominalnoj frekvenciji
odgovara maksimalnoj brzini radne maine. *toga se pri regulaciji brzine pogona zahteva
smanjenje brzine, to se postie smanjenjem frekvencije napajanja. "ko bi se tada napon
zadrao na nominalnom nivou, za indukovanje pune elektromorne sile statora
s
6

bilo bi
potrebno poveanje magnetnog fluksa u maini, a to je nemogue zbog zasienja magnetnog
kola. *toga se, istovremeno sa naponom, smanjuje i amplituda napona napajanja, najee tako
da je odnos napona i frekvencije konstantanE U/f = 0onst.
2vo-enje pretvaraa energetske elektronike otvara i mogunost startovanja pogona sa
napajanjem snienog napona i frekvencije, to ima prednosti da je struja polaska smanjena sa
viestruko vee od nominalne na umerenije vrednosti od otprilike & ili , puta vee od nominalne.
3ri promeni napajanja, u jednaini momenta #&$.,', menjaju se sledee veliine)
*inhrona brzina)
o.min 5%$ & . &% 4$ . 4$
+ +
= = = ! f n
s
#&+.+'
odnosno)
rad.s %/ , 56 & . &% & . &
+ +
= = = ! f
s
#&+.&'
0eaktansa rasipanja)
= = = 55 , 4 & . %/ , +, & .
+ k k
X X
#&+.,'
(aravno, menja se i klizanje rotora na novu vrednost
&
s
, te je razvijeni moment sada)
&
+
&
&
& &
+
,
k
r
s
r
f
s
e
X
s
R
R
s
R
U m
+

+
=

#&$.,'
3oto je moment optereenja nepromenjen, ima se da je)
*m
s
s
M $54 , H
55 , 4
&% , &
5% , &
&% , &
,
+H$
%/ , 56
,
&
&
&
&
&
+
=
+

=
#&+./'
1vo je kvadratna jednaina po nepoznatom klizanju
&
s
i moe se reiti sledeim postupkom)
Kornji izraz se prebacivanjem binoma svodi na)
s s
&% , &
,
+H$
%/ , 56
,
$54 , H
+
55 , 4
&% , &
5% , &
&
&
&
= +

+ #&+.%'
Bnoenjem sa s
&
i razvijanjem, dobija se)
5,
s s s = + + + H% , ++, &% , & 5% , & &% , & & ' 55 , 4 5% , & #
& & & &
#&+.4'
to se svodi na kvadratnu jednainu oblika)
$ $4&% , % %5% , +$+ ,H%/ , %,
&
= + s s #&+.5'
1va jednaina ima dva reenja) s
+
9 +,6%+ i s
&
9 $,$%+&&.
Klizanje kod asinhronih motora se kree u intervalu od &% do +$%, tako da prvo od ova dva
dobijena reenja nije realno. 8ira se)
= +& , % $%+&& , $
&
= = s
#&+.6'
2 apsolutnom iznosu klizanje e biti)
o.min / , ,6 $%+&& , $ 5%$
& & &
= = = s n s
s
#&+.H'
1dnosno brzina obrtanja je)
( ) o.min 4 , 5++ ' $%+&& , $ + # 5%$ +
& & &
= = =
s
n s n
#&+.+$'
*lika &+.+. Bomentne karakteristike asinhronog motora, U/f = 0onst napajanje.
("31B>(") Areba primetiti da s' apsol'tne +rednosti klizanja bliske ( F5 o/min i FJ o/min"
pri 4< Hz i pri :4 Hz. Me/'tim" relati+no klizanje se zna1ajno razlik'je) :"KE prema 4";:E.
8i"an' 'na9a, Kao u prethodnom zadatku, ali vodei rauna o jed. #&+.+' < #&+.,', ima se)
5/
&
&
&
+
&
&
+
&
55 , 4
$%+&& , $
&% , &
5% , &
, . +H$
+

+
=
+

+
=
k
r
s
f
X
s
R
R
U
I
#&+.++'
A I ,&4 , &
55 , 4 456 , /4
5 , +$H
& &
&
=
+
=
#&+.+&'
{ }
H6H4 , $
+44 , /5
456 , /4 0e
cos
&
&
&
= = =
e
e
%
%

#&+.+,'
W I U !
e
/ , 5%5 H6H4 , $ ,&4 , & +H$ , cos ,
& & & &
= = =
#&+.+/'
W I R !
s &'s
4 , // ,&4 , & 5% , & , ,
& &
& &
= = =
#&+.+%'
3oto je frekvencija smanjena, gubici u magnetnom kolu e biti manji. Disterezisni gubici
menjaju se linearno, a gubici vrtlonih struja kvadratno sa frekvencijom promene polja. 0adi
jednostavnosti, moe se usvojiti da se gubici u gvo-u menjaju linearno sa frekvencijom)
W
f
f
! !
$e $e
H , &%
%$
&%
5% , %+
+
&
+ &
= =
#&+.+4'
W ! ! ! !
$e &'s e ob
H , 464 H , &% 4 , // / , 5%5
& & & &
= = =
#&+.+5'
W ! s !
ob &'r
& , ,% H , 464 $%+&& , $
& & &
= = =
#&+.+6'
Kako je brzina znaajno smanjena, i mehaniki gubici e se smanjiti < usvajamo da se menjaju
kvadratno sa brzinom)
W
n
n
! !
gm gm
/% , H
+/4/
4 , 5++
/$
&
&
+
&
+ &
=

#&+.+H'
!zlazna snaga)
W ! ! ! !
gm &'r ob
, , 4/& / , H & , ,% H , 464
& & &
= = =
#&+.&$'
*tepen iskorienja sad je)
= 6 , 6/ 6/6 , $
/ , 5%5
, , 4/&
&
&
&
= = = =
e
!
!

#&+.&+'
2kupni gubici su)
W !
g
+ , ++% , , 4/& / , 5%5 = =
#&+.&&'
K1B>(T"0) Reg'la0ija brzine promenom frek+en0ije mo-e se oba+ljati ' 2irokom opseg'
brzina ( od n'lte brzine do iznad nominalne. !ri reg'la0iji brzine po zakon' U/f = 0onst" ni+o
fl'ksa ' zazor' odr-a+a se na pribli-no konstantnom" nominalnom ni+o'. 3toga se nominalni
moment posti-e nominalnim ni+oom str'je" te se g'bi0i ' bakr' ne po+e,a+aj'" kao 2to je to
sl'1aj pri promeni napona napajanja 8pret.odni zadatak9.
Kada je otpornost statora +rlo mala" kao 2to je to sl'1aj kod motora srednji. i +e,i. snaga" iznos
pre+alnog momenta ostaje nepromenjen pri napajanj' po zakon' U/f = 0onst. Kod motora
manji. snaga" parametri statora imaj' relati+no +e,e +rednosti te pad napona na stator' nije
zanemari+" 2to pro'zrok'je malo smanjenje fl'ksa ' ma2ini" te opada +rednost pre+alnog
momenta.
$rek+en0ija i brzina se mog' po+e,a+ati i iznad nominalni. +rednosti" ali se amplit'da napona
ne sme po+e,a+ati iznad nominalne +rednosti" da ne bi do2lo do proboja izola0ije. !ri frek+en(
5%
0iji +i2oj od nominalne dobija se radni re-im sli1an onom ' pret.odnom zadatk'" kada se dobija
slabljenje magnetnog polja i kada str'ja po1inje prekomerno da raste.
("31B>(") 1vaj zadatak moe se reiti i primenom propocija, na sledei nain)
1dnos nominalne i radne frekvencije je)
% , $
%$
&%
+
= = =
n
f
f
a
#&+.&,'
3ri nominalnom napajanju, razvijeni moment je)
( )
& &
&
&
,
' #
k n r s
n r
n
n
n en
X s R R
s R
U
f
!
f f M
+ +
= =

#&+.&/'
3ri snienom napajanju napajanja aU i snienoj frekvenciji af , imae se sniena reaktansa aX
i novo, nepoznato klizanje s
&
, te je moment)
( )
& & &
&
& &
+
' #
&
,
' #
k r s
r
n
n
n e en
X a s R R
s R
aU
f a
!
af f M M
+ +
= = =

#&+.&%'
3oto je radna maina konstantnog momenta, ova dva razvijena momenta su jednaka, pa se ima)
( ) ( )
& & &
&
&
& &
X a s R R
s aR
X s R R
s R
r s
r
n r s
n r
+ +
=
+ +
#&+.&4'
2vrtavanjem poznatih vrednosti parametara, dobija se)
( ) ( )
& &
&
&
& &
55 , 4 &% , & 5% , &
&% , & % , $
%/ , +, $&/ , $ &% , & 5% , &
$&/ , $ &% , &
+ +

=
+ + s
s
#&+.&5'
Aesna strana jednaine se proiri sa
&
&
s )
&
&
& &
&
&
&
&
&
& &
55 , 4 &% , & 5% , & &% , & & 5% , &
+&% , +
%/ , +, % , H4
5% , H,
s s s
s
+ + +
=
+
#&+.&6'
&
&
&
&
& &
&
% , && ,5% , +& ' 55 , 4 5% , & #
+&% , +
&64 , +$+
+
+ + +
=
s s
s
#&+.&H'
Uto se svodi na ve dobijeni izraz)
$ $4&% , % %5% , +$+ ,H%/ , %,
&
= + s s #&+.5'
Aalje reavanje ide po ve prikazanom postupku.
54
22. *ada$a, Trofaznom etvoropolnom motoru iz prethodnih zadataka regulie se brzina
prema U/f = 0onst zakonu. 1drediti)
a.- 1dnos struja i momenata pri polasku, pri napajanju od &$ Hz i od %$ Hz.
/.- 3revalna klizanja i prevalne momente pri &$ Hz i pri %$ Hz.
Canemariti granu magneenja i promenu mehanikih gubitaka.
REENJE,
Vilj ovog zadatka je da se prikae ponaanje motora u pogonu, pri napajanju U/f = 0onst. Ge je
pokazan rad sa nominalnim momentom, dok se sad razmatra uticaj napajanja snienom
frekvencijom na startni i polazni moment. Kako je ve napomenuto, pri U/f upravljanju, fluks u
motorima manje snage ne ostaje na nominalnom nivou, jer pad napona na otporu R
s
postaje
relativno velik kako se smanjuje amplituda napona. Cbog toga prevalni moment opada u
motorskom, ali zato raste u generatorskom reimu rada.
3rvo e se, radi lake notacije, uvesti odnos radne i nominalne frekvencije, koji je)
/ , $
%$
&$
+
= = =
n
f
f
a
#&&.+'
3ri promeni frekvencije, smanjuje se amplituda napona, ali i reaktanse, koji su tako-e a puta
manji od svojih nominalnih vrednosti)
kn k n
X a X U a U = =
+ +
E
#&&.&'
a- P&"a)a, 3olazei od izraza za razvijeni moment,
&
&
&
,
k
r
s
r
f
s
e
X
s
R
R
s
R
U M
+

+
=

#&&.,'
za polazni moment treba uvrstiti s 9 + , tako da je pri nominalnom napajanju
( )
& &
&
%$
,
k r s
r
f
s
pol
X R R
R
U M
+ +
=

#&&./'
a pri napajanju snienim naponom i frekvencijom)
( )
& & &
& &
&$
,
k r s
r
f
s
pol
X a R R
R
U a
a
M
+ +
=

#&&.%'
1dnos polaznih momenata dobija se kad se podeli #&&.%' sa #&&./')
( )
( )
+
& &
& & &
%$
&$
k r s
k r s
pol
pol
X R R
X a R R
a
M
M
+ +

+ +
= #&&.4'
%,/ , +
,,, , %/
,, , &$6 / , $
+
%/ , +, %
%/ , +, / , $ %
/ , $
& &
& & &
%$
&$
=

=
+

+
=
pol
pol
M
M
#&&.5'
Grednosti su)
( )
*m M
pol
H, , H
%/ , +, &% , & 5% , &
+
/ , &+H
%$
,
& &
&
%$
=
+ +
=

#&&.6'
55
( )
*m M
pol
&, , +%
' %/ , +, / , $ # &% , & 5% , &
+
' / , &+H / , $ #
&$
,
& &
&
&$
=
+ +
=

#&&.H'
(a slian nain se dobija i odnos polaznih struja)
( )
& &
%$
k r s
f
pol
X R R
U
I
+ +
=
#&&.+$'
( ) ( )
&
&
& & & &
&$
k
r s
f
k r s
f
pol
X
a
R R
U
X a R R
U a
I
+
+
=
+ +

=
#&&.++'
( )
( )
56,& , $
%6 , ,,H
,, , &$6
%, , +/
/ , $
%
%, , +/ %
&
&
& &
&
&
&
& &
%$
&$
= =
+

+
=
+
+
+ +
=
k
r s
k r s
pol
pol
X
a
R R
X R R
I
I
#&&.+&'
2 apsolutnim vrednostima, polazne struje iznose)
A I
pol
&, , +%
%/ , +, %
/ , &+H
& &
%$
=
+
=
E
A I
pol
H% , ++
' %/ , +, / , $ # %
/ , &+H / , $
& &
&$
=
+

=
#&&.+,'
3romene struja u zavisnosti od klizanja prikazane su na slici &&.+. Treba napomenuti da su ovo
struje koje se dobijaju uz usvajanje da je struja magneenja konstantna, I
m
9 $,H66% ", po izrazu
#+6./'. 1vim pristupom dobija se mala greka pri malim klizanjima, ali su pri veim strujama i
pri polasku #s 9 +' razmatranja vrlo tana. Grednosti polaznih struja sumirane su u tabeli &&.+.
*lika &&.+. 3romena struje asinhronog motora u funkciji klizanja pri U/f napajanju.
56
C"KWR2X"K) 3tarto+anje sni-enim naponom i frek+en0ijom smanj'je polazn' str'j'. !ri :<
Hz ima,e se oko DJE ' odnos' na polazn' str'j' pri 4< Hz L dakle 'mesto tipi1ni. 5 I
n
ima,e se
oko K"4 I
n
. U isto +reme" polazni moment raste za oko 4F E. =bja2njenje za o+ak+e odnose le-i
' faktor' snage I pri sni-enoj frek+en0iji ind'kti+nosti opadaj' a omski otpori s' ostali
nepromenjeni" pa je faktor snage kratkog spoja zna1ajno po+e,an.
,/4 , $
%/ , +, %
%
cos
& &
%$
=
+
=
k

E
456 , $
' %/ , +, / , $ # %
%
cos
& &
&$
=
+
=
k

#&&.+/'
/- Pr#!a"n& "i)an2# i pr#!a"ni %&%#n$
3ostoji nekoliko naina da se razmatraju maksimalni #prevalni' momenti. 3rvi pristup koji je
predstavljen ovde je precizan i moda jednostavan nekim itaocima, a drugi, sa detaljnim
izvo-enjem, je neto manje precizan.
3rvi pristup)
3rvo se izvodi izraz za prevalno klizanje. 2 uproenom izrazu za elektromagnentni moment u
funkciji klizanja, #&&.,', i brojilac i imenilac se mogu pomnoiti sa kvadratom klizanja)
&
&
&
&
&
&
&
&
,
s
s
X
s
R
s
R
R R
s
R
U M
k
r r
s s
r
f
s
e

+ + +
=

#&&.+%'
dobija se
& & & &
&
' & # ' #
,
r r s k s
r
f
s
e
R R R s X R s
sR
U M
+ + +
=

#&&.+4'
"ko se trai maksimum momenta po klizanju, moe se prepoznati da je ova funkcija vrlo slinog
oblika kao zavisnost stepena iskorienja od struje iz zadatka &)
&
&
&
&I I A kI
kI
! !
!
g
+ + +
=
+
=
#&./'
gde je pokazano da maksimum nastaje kad se izjednae nezavisni i kvadratno zavisni lan.
& & & &
' #
r k s
R X R s = + #&&.+5'
Aakle,)
& &
k s
r
pr
X R
R
s
+
=
#&&.+6'
3ozitivan predznak oznaava motorski a negativan generatorski reim rada. 3ri napajanju
razliitim frekvencijama, induktivnosti se menjaju, pa e brojane vrednosti biti)
+4&6 , $
%/ , +, 5% , &
&% , &
& &
%$
=
+
=
pr
s
E
,5 , $
' %/ , +, / , $ # 5% , &
&% , &
& &
&$
=
+
=
pr
s
#&&.+H'
Kada se ove dve vrednosti uvrste u izraz #&&.,', dobijaju se motorski prevalni momenti)
*m M
pr
5% , &5
%/ , +,
+4&6 , $
&% , &
5% , &
+4&6 , $
&% , &
/ , &+H
$6 , +%5
,
&
&
&
%$
=
+

+
=
#&&.&$'
5H
*m M
pr
6/ , &$
' %/ , +, / , $ #
,5 , $
&% , &
5% , &
,5 , $
&% , &
' / , &+H / , $ #
$6 , +%5 / , $
,
&
&
&
&$
=
+

=
#&&.&+'
i njihov odnos je
5%+ , $
5% , &5
6/ , &$
%$
&$
= =
pr
pr
M
M
#&&.&&'
C"KWR2X"K) !re+alni moment 8a time i preoptereti+ost9 motora smanj'je se za oko :4E.
Behanike karakteristike #promene momenata u zavisnosti od brzine' prikazane su na slici &&.&.
" vrednosti polaznih i prevalnih momenata i struja date su u tabeli.
f :Hz; 16 26 36 (6 16
Polazak
M
pol
:*m; +&,6 +%,&, +,,4/ ++,4, H,H,
I
pol
:A; 5,56 ++,H% +,,6/ +/,5% +%,&,
Rad sa
prevalnim
(vrnim)
momentom
s
pr
$,%6, $,,5 $,&4& $,& $,+4,
M
pr
:*m; +,,H &$,6/ &/,,% &4,/ &5,5%
I
pr
:A; +$,, +$ H,% 6,%, 4,&&
*lika &&.& Bomentne karakteristike asinhronog motora pri U/f napajanju
Arugi pristup)
6$
0adi lakeg izvo-enja, a uz prihvatljivo malu greku, pri malim i umerenim vrednostima
klizanja, moe se usvojiti da je)
s
r
R
s
R
>> #&&.&,'
te se ima
&
&
&
,
k
r
r
f
s
e
X
s
R
s
R
U M
+

#&&.&/'
Baksimalni moment nastaje kad je prvi izvod po klizanju jednak nuli)

=
&
&
,
&
&
&
&
&
&
,
k
r
r r
k
r r
f
s
e
X
s
R
s
R
s
R
X
s
R
s
R
U
ds
dM

#&&.&%'
Aakle, prevalno klizanje je)
$ &
/
,
&
& /
,
= +
s
R
X
s
R
s
R
r
k
r r
#&&.&4'
/
,
&
&
s
R
X
s
R
r
k
r
= #&&.&5'
k
r
pr
X
R
s

=
#&&.&6'
2 nominalnom reimu napajanja, pri %$ Hz, prevalno klizanje je)
+44 , $
%/ , +,
&% , &
%$
= =
pr
s
#&&.&H'
Cbog promene frekvencije menja se reaktansa rasipanja , pa e se promeniti i prevalno klizanje)
/+% , $
/ , $
+44 , $ &$
&$
= = =

=
a
s
X a
R
s
pr
k
r
pr
#&&.,$'
0azmatrajui izraze za prevalni moment pri napajanju nominalnim naponom i frekvencijom,
&
&
%$
%$ &
%$
,
k
pr
r
s
pr
r
f
s
pr
X
s
R
R
s
R
U M
+

+
=

#&&.,+'
i pri napajanju snienim naponom i frekvencijom, gde su napon, frekvencija i reaktansa manji a
puta , a prevalno klizanje vee a puta)
&
&
&$
&$
&
&$
' #
' #
,
k
pr
r
s
pr
r
f
s
pr
aX
s
R
R
s
R
a
aU
a
M
+

+
=

#&&.,&'
6+
&
&
&
&
%$
%$
&
&$
+
+
' #
' #
,
a
a
aX
s
R
a R
s
R
a
aU
a
M
k
pr
r
s
pr
r
f
s
pr

+

+
=

#&&.,,'
&
&
%$
&
%$ &
&$
,
k
pr
r s
pr
r
f
s
pr
X
s
R
a
R
s
R
U M
+

+
=

#&&.,/'
1dnos prevalnih momenata se dobija kad se podeli #&&.,/' sa #&&.,+')
&
&
%$
&
&
&
%$
%$
&$
k
pr
r s
k
pr
r
s
pr
pr
X
s
R
a
R
X
s
R
R
M
M
+

+
+

+
=
#&&.,%'
Kad se uvrste brojne vrednosti, ima se)
5/5% , $
%/ , +, /, , &$
%/ , +, , , +4
%/ , +,
+44 , $
&% , &
/ , $
5% , &
%/ , +,
+44 , $
&% , &
5% , &
& &
& &
&
&
&
&
%$
&$
=
+
+
=
+

+
+

+
=
pr
pr
M
M
#&&.,4'
"psolutni iznosi su)
*m M
pr
5/ , &5
%/ , +,
+44 , $
&% , &
5% , &
+44 , $
&% , &
/ , &+H
$6 , +%5
,
&
&
&
%$
=
+

+
=
#&&.,5'
*m M
pr
5/ , &$
' %/ , +, / , $ #
/+% , $
&% , &
5% , &
/+% , $
&% , &
' / , &+H / , $ #
$6 , +%5 / , $
,
&
&
&
&$
=
+

=
#&&.,6'
K1B>(T"0) Kao 2to je +e, re1eno" izraz 8::.:J9 je pribli-an" jer je 8::.F9 aproksimiran sa
8::.:K9. !ore/enjem +rednosti dobijeni. pr+im i dr'gim prist'pom" +idlji+a razlika se jedino
dobija ' &$ pr
s
i &$ pr
M
" kao i ' odnos' pre+alni. momenata.
6&
23. *ada$a) Kliznokolutni trofazni asinhroni motor, sprege , &p 9 4, optereen je radnom
mainom konstantnog otpornog momenta M
RM
9 &+$ *m. Krana magneenja i mehaniki gubici
mogu se zanemariti. 1drediti)
a.- klizanje i struju u ovom radnom reimu,
/.- struju i moment pri polasku,
c.- struju i moment pri polasku, ako se u kolo rotora prikljui i dodatni otpornik vrednosti
R
dod
9 + M/fazi
d.- vrednost dodatnog otpornika da bi se ostvario polazak sa maksimalnim momentom, kao i
struju i moment pri takvom polasku.
3odaci) R
s
9 $,/4 M E R
r
9 $,%/ M E X
ls
9 &,&/ M E X
lr
9 &,+4 M E U
n
9 /$$ # E f
n
9 %$ Hz
REENJE,
a.- *tacionarno stanje e nastati kada se izjednae pogonski moment i moment radne maine,
koji je u zadatku stalan i iznosi &+$ *m.
*m M m
RM 0
&+$ = =
#&,.+'
>lektrini moment #moment konverzije' koji razvija asinhroni motor u stacionarnom stanju moe
se izraziti kao funkcija snage obrtnog polja, jer su mehaniki gubici zanemareni.
&
&
&
,
k
r
s
r
f
s s
ob
0
X
s
R
R
s
R
U
!
m
+

+
= =

#&,.&'
*inhrona brzina ovog motora je)
s
rad
f
p
s
5& , +$/ %$
,
& &
= = =

#&,.,'
2vrtavajui poznate brojne vrednosti u izraz #&,.&' dobija se jednaina u kojoj je samo klizanje
s nepoznato.
( )
&
&
&
+4 , & &/ , &
%/ , $
/4 , $
%/ , $
/$$
5& , +$/
,
&+$
+ +

+
=
s
s
#&,./'
Kornji izraz se svodi na)
s s
%/ , $
&+$
/$$
5& , +$/
,
/ , /
%/ , $
/4 , $
&
&
&
= +

+ #&,.%'
Bnoenjem sa s
&
i razvijanjem, dobija se)
s s s = + + + 5644 , ++ %/ , $ %/ , $ /4 , $ & ' / , / /4 , $ #
& & & &
#&,.4'
to se svodi na kvadratnu jednainu oblika)
$ &H+4 , $ &6H6 , ++ %5+4 , +H
&
= + s s #&,.5'
1va jednaina ima dva reenja) s
+
9 $,$&5+ i s
&
9 $,%/H5. Klizanje kod asinhronih motora se
kree u intervalu od &% do +$%, tako da drugo od dva dobijena reenja nije realno. 8ira se)
6,
= 5+ , & $&5+ , $
+
= = = s s
#&,.6'
Bomentna karakteristika ovog reima rada prikazana je na slici &,.+ i oznaena je krivom #a'.
0adna taka je oznaena sa +.
3revalno klizanje ovog motora je )
+&& , $
/ , / /4 , $
%/ , $
& & & &
=
+
=
+
=
k s
r
pr
X R
R
s
#&,.H'
K1B>(T"0) !re+alno klizanje 8a i klizanje ' normalnim radnim re-imima9 o+og motora
prili1no je malo" 2to je i 'obi1ajeno kod kliznokol'tni. motora srednji. i +e,i. snaga. =+o je
dobijeno projekto+anjem detalja magnetnog kola i namotaja motora" sa moti+a0ijom da se
dobije malo klizanje" a time i +e,i stepen iskori2,enja" ' normalnim radnim re-imima. Mo2a
posledi0a o+ak+og projekto+anja je nizak polazni moment pri direktnom starto+anj'" 2to ,e se
pokazati ' del' zadatka pod b9.
Qazna struja #kroz namotaje statora' u ovom reimu rada je)
A
X
s
R
R
U
I
k
r
s
nf
f
+6 , +H
/ , /
$,$%4 , $
%/ , $
/4 , $
,6$
&
&
&
&
+
=
+

+
=
+

+
=
#&,.+$'
* obzirom da je motor vezan u spregu trougao, linijska struja koja se uzima iz mree je)
A I I
f
& , ,, , ,
+ +
= = =
#&,.++'
/.- S$ar$
3olazna struja i polazni moment se izraunavaju izrazima #&,.+$' i #&,.&' uz injenicu da je
klizanje jednako jedinici s 9 +.
( ) ( )
A
X R R
U
I
k r s
nf
fpol
4% , 66
/ , / %/ , $ /4 , $
/$$
& & & &
+
=
+ +
=
+ +
=
#&,.+&'
A I I
fpol pol
%/ , +%, 4% , 66 , ,
+ +
= = =
#&,.+,'
( )
& &
&
+
,
k r s
r
nf
s
pol
X R R
R
U M
+ +
=

( )
*m M
pol
%5 , +&+
/ , / %/ , $ /4 , $
%/ , $
/$$
5& , +$/
,
& &
&
+
=
+ +
=
#&,.+/'
Aa bi motor uopte startovao, motor pri polasku mora razviti moment koji je vei od otpornog
momenta radne maine M
RM
9 &+$ *m. 3oto je RM pol
M M <
+ , nije zadovoljen uslov za start
pod datim optereenjem, te ovaj pogon ne moe startovati.
c.- D&da$ni &$p&rni
Aa bi se struja pri polasku i tokom zaleta smanjila, a ujedno i poveao polazni moment, u kolo
rotora se povezuje dodatni otpornik R
dod
. Grednosti dodatnog otpornika prikazane u ovom
6/
zadatku su vrednosti svedene na stator, na isti nain kako se u ekvivalentnoj emi rotorske
veliine svode na stator. 2kupna svedena otpornost u rotorskom kolu e tada biti)
= + = + = %/ , + + %/ , $
& dod r 'k
R R R
#&,.+%'
3olazna struja I
pol &
i polazni moment M
pol &
e sada biti)
( ) ( )
A
X R R
U
I
k 'k s
nf
pol
,% , +/,
/ , / %/ , + /4 , $
/$$ ,
,
& & & &
&
&
=
+ +
=
+ +
=
#&,.+4'
( )
& &
&
&
&
&
,
k 'k s
'k
nf
s
pol
X R R
R
U M
+ +
=

#&,.+5'
( )
*m M
pol
+6 , ,$&
/ , / %/ , + /4 , $
%/ , +
/$$
5& , +$/
,
& &
&
&
=
+ +
=
#&,.+6'
*a ovim dodatnim otporom u kolu rotora polazni moment je povean, a prevalni, maksimalni
moment koji maina razvija, je ostao isti, samo je pomeren ka niim brzinama + & pr pr
s s >
.
Grednost prevalnog klizanja je sad)
,/6 , $
/ , / /4 , $
%/ , +
& & & &
&
&
=
+
=
+
=
k s
'k
pr
X R
R
s
#&,.+H'
Boment koji se razvija na vratilu motora pri klizanju jednakom jedinici je polazni. Bomentna
karakteristika ovog motora sa dodatnim otpornikom R
dod
od + oznaena je sa #b' na slici &,.+.
*ada motor moe da startuje, jer je RM pol
M M >
& .
*lika &,.+. Bomentna karakteristika klizno-kolutnog asinhronog motora sa razliitim
vrednostima dodatnog otpora u kolu rotora.
d.- P&"a)a 'a %a'i%a"ni% %&%#n$&%
Aa bi prevalni moment bio jednak polaznom, mora se dodati otpornik takve vrednosti da
prevalno klizanje postane s
pr
9 +. !z jed. #&,.+H' dobija se)
= + = + = /&/ , / / , / /4 , $ +
& & & &
, k s 'k
X R R #&,.&$'
Aakle, vrednost dodatnog otpornika je)
6%
= = + = 66/ , , %/ , $ /&/ , /
& &
, r k s dod
R X R R #&,.&+'
3olazna struja I
pol ,
i polazni moment M
pol ,
e sada biti)
( ) ( )
A
X R R
U
I
k 'k s
nf
pol
,H , +$%
/ , / /&/ , / /4 , $
/$$ ,
,
& & & &
,
=
+ +
=
+ +
=
#&,.&&'
( )
& &
&
,
,
k 'k s
'k
f
s
pol
X R R
R
U M
+ +
=

#&,.&,'
( )
*m M
pol
, , /4H
/ , / /&/ , / /4 , $
/&/ , /
/$$
5& , +$/
,
& &
&
,
=
+ +
=
#&,.&/'
*a ovim dodatnim otporom u kolu rotora polazni moment je maksimalan, jednak prevalnom, a
prevalno klizanje je sada
+
,
=
pr
s
. Bomentna karakteristika motora sa dodatnim otpornikom
R
dod ,
oznaena je sa #0' na slici &,.+. Botor moe da startuje i ima znaajnije ubrzanje, pa e
zalet biti kraeg trajanja.
Treba primetiti da e se pogon zaleteti do brzine n
,
, tj. do klizanja s
,
. 3ostupkom kao pod a'
moe se izraunati da e to klizanje iznositi $,&&, tj. brzina n
,
e biti 56$ o/min.
2obiajeno je da je dodatni otpor koji omoguuje lake startovanje klizno-kolutnih asinhronih
motora viestepen ili sa kontinualnom promenom otpornosti. 3ri prikljuenju na mreu, dodatni
otpor se postavi na najveu potrebnu vrednost, a potom se smanjuje sve dok se sasvim ne
iskljui.
Korienjem promenljivog dodatnog otpornika omoguuje se i regulacija brzine klizno-kolutnog
asinhronog motora. Aodavanjem otpora u kolo rotora, menja se klizanje, tj. brzina, a prevalni
moment ostaje isti. To omoguuje vei opseg regulacije nego metodom promene napona
napajanja, zadatak &$. 1vakav nain regulacije brzine ima efekta samo za radne maine sa
priblino konstantnim momentom optereenja. (edostatak ovog naina regulacije brzine je to
mora postojati ure-aj kojim se podeava vrednost dodatnog otpora. 3oveavaju se i gubici u
bakru u rotorskom kolu. Be-utim, ovi gubici ostaju izvan maine, jer je R
dod
izvan maine, to je
povoljna okolnost.
Aetaljnija mehanka karakteristika data je na slici &,.&, a simulacija zaleta pogona ukupne
inercije od & kgm
&
sa dve vrednosti dodatnog otpornika data je na slici &,.,.
64
*lika &,.&. Bomentne karakteristike motora iz ovog zadatka.
*lika &,.,. Gremenske karakteristike zaleta za R
dod
9 + i za R
dod
9 /,/&/ .
65
2(. *ada$a, Trofazni kavezni asinhroni motor sprege < za U
n
= /$$ #, pogoni ventilator i
puta se u rad pomou runog prebacivaa zvezda-trougao.
.) 1drediti polaznu struju i polazni moment u sprezi zvezda.
.) Boment ventilatora je takav da se zalet u sprezi zvezda obavi do brzine od +,H% o/min.
!zraunati moment pri toj brzini. Catim izraunati koliki e biti konana brzina i moment
ventilatora nakon prebacivanja u spregu .
.) 1drediti polaznu struju i polazni moment koji bi se razvili pri polasku u sprezi .
3odaci o motoru) R
s
= +,& N, R
r
= +,, N, X
ls
= X
lr
=, N . Canemariti magneenje, !
$e
i !
me.

REENJE,
3rebaciva zvezda-trougao se iroko koristi za startovanje veine asinhronih kaveznih motora, pa
ak i onda kad nije neophodan. 3rvi cilj je smanjenje polazne struje, koja utie na pad napona u
mrei, a time i na susedne potroae. Arugi cilj ovakvog startovanja je smanjenje mehanikog
trzaja pri samom polasku.
*a druge strane, ovako se mogu pokretati samo motori koji normalno rade u sprezi trougao, a to
su uglavnom motori za mreni napon od /$$ G a snage preko , kT. 3olazni moment pri sprezi N
je , puta manji od polaznog momenta u sprezi , pa se ne mogu pokrenuti sve vrste radnih
maina < posebno su problematini dizalini pogoni, jer se i pri polasku ima puni otporni
moment radne maine.
3ri ukljuenju motora u sprezi N, napon na svakom faznom namotaju je , puta manji od
linijskog napona mree, pa je fazna struja , puta nia, a zbog sprege linijska struja je ista kao
fazna. *toga je polazna linijska struja , puta manja u sprezi N nego u sprezi , ali je i polazni
moment smanjen , puta. "ko je takav polazni moment vei od momenta radne maine, motor e
pokrenuti pogon i ubrzavati sve do neke ustaljene brzine n
+
, gde bi radio kad bi mu stator ostao
povezan u spregu N. Kada se statorski namotaj prebaci u spregu , svaki statorski namotaj
postaje prikljuen na pun linijski napon, te se razvija vei moment i pogon dalje ubrzava do
konanog stacionarnog stanja.
2 ovom zadatku, brzina n
+
je +,H% o.min, to znai da je sinhrona brzina +%$$ o.min, tj. da je
motor etvoropolni.
a- 2 sprezi N polazni struja i moment su)
( ) ( )
A
X R R
U
I
k r s
nf
O pol
%, , ,%
4 , , + & , +
, . /$$
& & & &
=
+ +
=
+ +
=
#&/.+'
( )
*m
X R R
R
U M
k r s
r
nf
s
O pol
,/ , ,+
4 % , &
, , +
,
/$$
%$
, ,
& &
&
& &
&
=
+
=
+ +
=

#&/.&'
/- Pr#/aci!an2# i) 4 7
8rzina od od +,H% o/min daje klizanje od
$5 , $
+%$$
+,H% +%$$
+
+
=

=
s
s
n
n n
s
#&/.,'
3ri tom klizanju i faznom naponu u sprezi zvezda, razvijeni moment je)
66
*m
X
s
R
R
s
R
U M
k
r
s
r
f
s
e
+6 , /6
4
$5 , $
, , +
& , +
$5 , $
, , +
,
/$$
+%5
, ,
&
&
&
&
&
+
+ &
+
=
+

=
+

+
=

#&/./'
2 trenutku prebacivanja u spregu trougao, napon e se poveati na pun linijski napon, pa e se
moment poveati , puta i pogon e nastaviti da ubrzava do nove brzine n
&
odnosno klizanja s
&
.
3oto je pogon ventilatorski, moment radne maine e se poveati sa poveanjem brzine. (ovu
radnu taku je mogue odrediti na na nekoliko naina.
Taan pristup)
Ca ventilatorski pogon, moment radne maine se menja sa kvadratom brzine, a to se moe
izraziti i preko klizanja)
&
&
&
&
&
+
&
+ &
' + # 5+ , %%
+,H%
' + # +%$$
/$ s
s
n
n
M M =

= #&/.%'
2 stacionarnom stanju, ovaj moment je jednak momentu razvijenom u motoru)
&
&
&
& &
&
,
k
r
s
r
f
s
X
s
R
R
s
R
U M
+

+
=

#&/.4'
Kad se #&/.%' izjednai sa #&/.4', dobija se jednaina etvrtog reda po klizanju s
&
i njeno reenje
e dati tanu vrednost klizanja pa zatim i brzine.
!terativni pristup)
2svajamo za poetak da e, zbog poveanja napona , puta, prevalni moment biti , puta vei
od prevalnog u sprezi N, pa e zbog toga u stacionarnom radu klizanje biti , puta manje. 1vo je
posledica usvojene aproksimacije da u normalnoj radnoj oblasti motor razvija moment
proporcionalan klizanju.
$&,, , $
,
$5 , $
,
+
&
= =
s
s #&/.5'
3rva procena nove brzine je)
min . +/4% ' $&,, , $ + # +%$$ ' + #
& &
o s n n
s
= = =
#&/.6'
3ri toj novoj brzini, procena je da e moment radne maine poraste na vrednost)
*m
n
n
M M +/ , %,
+,H%
+/4%
+6 , /6
&
&
+
&
+ &
=

= #&/.6'
*ad se tanija vrednost novog klizanja izraunava iz momentne jednaine)
6H
&
&
&
& &
&
,
k
r
s
r
f
s
X
s
R
R
s
R
U M
+

+
=

#&/.H'
2vrtavajui dobijene brojne vrednosti u izraz #&,.6', dobija se jednaina u kojoj je samo
klizanje s
&
nepoznato.
&
&
&
& &
4
, , +
& , +
, , +
/$$
%$
,
+/ , %,
+

+
=
s
s

#&/.+$'
Kornji izraz se svodi na)
s s
, , +
+/ , %,
/$$
%$
,
4
, , +
& , +
&
&
&
&
= +

#&/.+&'
Bnoenjem sa s
&
i razvijanjem, dobija se)
s s s = + + + &56, , 6+ , , + , , + & , + & ' 4 & , + #
& & & &
#&/.+,'
to se svodi na kvadratnu jednainu oblika)
$ 4H , + 4,%% , 5+ // , ,5
&
= + s s #&/.+/'
1va jednaina ima dva reenja) s
+
9 $,$&,6H i s
&
9 +,6H. 1ekivano klizanje je oko &%, tako da
drugo od dva dobijena reenja nije realno. Aakle)
= ,6H , & $&,6H , $
&
= = s
#&/.+%'
Aakle, konana brzina je)
min . & , +/4/ ' $&,6H , $ + # +%$$ ' + #
& &
o s n n
s
= = =
#&/.+4'
0adi provere, razvijeni elektromagnetni moment pri ovom klizanju iznosi)
*m M
e
+/ , %,
4
$&,6H , $
, , +
& , +
$&,6H , $
, , +
/$$
%$
,
&
&
&
=
+

+
=

#&/.+5'
1vo je tano, pa nova iteracija nije ni potrebna.
H$
*lika &/.+. Bomentne karakteristike asinhronog motora u spregama N i . #strelicama je
oznaeno pomeranje radne take tokom zaleta u N i zatim pri prebacivanju u '
c- 2 sprezi polazna struja bi bila)
( ) ( )
A
X R R
U
I
k r s
f
pol
%/ , 4+
4 , , + & , +
/$$
& & & &
=
+ +
=
+ +
=

#&/.+6'
3oto je namotaj statora sad spregnut u trougao, linijska struja #koja se uzima iz mree' je vea
od fazne za faktor , , odnosno)
A I I
pol pol
4 , +$4 %/ , 4+ , , = = =

#&/.+H'
3olazni moment je)
( )
*m
X R R
R
U M
k r s
r
f
s
pol
H/
4 % , &
, , +
/$$
%$
, ,
& &
&
& &
&
=
+
=
+ +
=


#&/.&$'
C"KWR2X"K) !olazni moment i str'ja ' sprezi z+ezda s' F p'ta manji nego ' sprezi tro'gao.
%bog magnetni. poja+a ' ma2inama" koje o+de nis' '+a-ene" kod razni. ma2ina se ima da je
odnos ne2to dr'ga1iji" ali je op2te pri.+a,eno da se 'zima da je o+aj odnos ta1no F.
H+
21. *ada$a, Kra-evinska dizalica ima bubanj prenika $,, m i sajlu debljine &$ mm. Aizalica
treba da bude sposobna da die terete do &$$ kg, brzinom od oko $,% m/s. Teina sajle i kuke
#prazne dizalice' je %$ kg, a trenje iznosi +4 *m.#rad/s', svedeno na bubanj. (a raspolaganju su
reduktori brzine sa prenosnim odnosima +)+6 , +),$ , +)/% , +)4$ , +)5% i +)+$$.
!zabrati trofazni asinhroni motor za pogon dizalice i zatim proveriti performanse pogona.
Katalog ?"T8 *ever@ *ubotica < (iskonaponski trofazni zatvoreni motori sa kaveznim rotorom
D!&p&"ni
Tip motora !
n
#kW'
n
n
#min
-+
'

#='
0os I
n
8A9
M
n
8*m9
I
pol
/ I
n
M
pol
/
M
n
M
maY
/
M
n
C #+$
-,
kgm
&
'
masa
#kg'
+.CK 6$ "-& $,5% &55$ 5+ $,6$ +,H &,4 /,6 &,+ &,% $,%% 6,,
+.CK 6$ 8-& +,+ &55$ 5, $,6/ &,4 ,,6 /,/ &,& &,, $,44 H,+
+.CK H$ *-& +,% &6+$ 5/ $,6% ,,/ %,+ %,$ &,/ &,/ +,&, +&,%
+.CK H$ W-& &,& &6,$ 6$ $,6% /,5 5,/ 4,$ &,H &,5 +,6/ +4
&.CK +$$ W-& , &6&$ 56 $,6, 4,5 +$ 4,% &,5 ,,& , +H
&.CK ++& B-& / &6,$ 6& $,H 5,6 +, 5,4 ,,& ,,, % &/
+.CK +,& *k-& %,% &6/$ 64 $,66 +$,5 +6 6,% ,,4 ,,6 +$ /5
+.CK +,& *-& 5,% &64$ 6/ $,H$ +/,, &% 6,% ,,5 /,$ +, %4
+.CK +4$ Bk-& ++ &H+$ 64 $,65 &+ ,4 6,% ,,5 ,,H &+ 6H
+.CK +4$ B-& +% &H+$ 65 $,66 &H /H 6,% ,,5 ,,H &6 +$6
+.CK +4$ W-& +6,% &H+$ 66 $,66 ,/ 4+ 6,H ,,5 ,,H ,/ ++,
+.CK +6$ B-& && &H&$ 6H $,66 /+ 5& 6,$ ,,% ,,/ %5 +,6
#$!&r&p&"ni
Tip motora !
n
#kW'
n
n
#min
-+
'

#='
0os I
n
8A9
M
n
8*m9
I
pol
/ I
n
M
pol
/
M
n
M
maY
/
M
n
C #+$
-,
kgm
&
'
masa
#kg'
+.CK 6$ "-/ $,%% +,5% 4H $,5% +,% ,,6 ,,6 +,H &,$ $,H 6,&
+.CK 6$ 8-/ $,5% +,5% 5& $,5% &,$ %,& ,,6 &,+ &,& +,+ H
+.CK H$ *-/ +,+ +/+$ 5/ $,56 &,6 5,% /,+ &,, &,, &,, +,,&
+.CK H$ W-/ +,% +/$% 54 $,5H ,,4 +$ /,% &,5 &,% ,,& +%,6
&.CK +$$ W-/ &,& +/+$ 56 $,6+ %,$ +% %,4 &,4 &,6 %,/ &$,%
&.CK +$$ Wd-/ , +/+$ 54 $,6$ 5,+ &$ %,5 &,/ &,5 5,+ &&,4
&.CK ++& B-/ / +/&$ 6+ $,6& 6,4 &5 4,% &,H ,,$ +, &6,/
+.CK +,& *-/ %,% +/%$ 6% $,6& ++,/ ,4 4,% &,% ,,+ +H %,
+.CK +,& B-/ 5,% +/%$ 64 $,6$ +%,5 /H 4,% &,/ ,,& &% 4/
+.CK +4$ B-/ ++ +//$ 66 $,6, && 5, 4,% &,6 ,,$ %% 6H
+.CK +4$ W-/ +% +//$ 66 $,6& ,$ HH,% 4,6 ,,$ ,,$ 5, ++6
+.CK +6$ B-/ +6,% +/4$ 66 $,6& ,5 +&+ 4,& &,6 &,4 64 +/$
+.CK +6$ W-/ && +/4$ 6H $,6+ // +// 4,& &,6 &,% +$& +%%
Botori snage do +,% kW spregnuti su u zvezdu #N', a iznad u trougao #'.
H&
REENJE,
Aa bi se preliminarno odredila snaga motora, prvo treba proceniti kontinualnu snagu neophodnu
za pogon, koja je u pravolinijskom sistemu)
W + g M m + $ !
m
+&&4 % , $ 6+ , H ' %$ &$$ # ' # = + = + = =
#&%.+'
3oto razni gubici u mehanikom prenosnom sistemu nisu ukljueni u ovu procenu, bie
potreban vei motor.
R#d7$&r) !zbor reduktora zavisi od nominalne brzine motora, tj. od broja pari polova. Ca istu
snagu od npr.+,% kT, dvopolni motori imaju sledee prednosti u odnosu na etvoropolne motore)
- manji su i laki, te je i moment inercije nii,
- neto manja nominalna struja i bolji faktor snage.
*a druge strane, etvoropolni motori su bolji zbog)
- manje polazne struje,
- veeg startnog momenta i vee preopteretivosti,
- potreban odnos redukcije e biti nii, pa e prenosni mehanizam biti jeftiniji i sa boljim
stepenom korisnog dejstva.
Ca poetak se bira etvoropolni motor. Aakle, ako se koristi etvoropolni motor ija je
nominalna snaga +,% ili &,& kW, njegova nominalna ugaona brzina e biti otprilike +/$$ o/min,
to je +/4,4 rad/s. Aa bi se dobila linijska brzina od $,% m/s, potreban redukcioni odnos e biti)
H5 , /,
+% , $ . % , $
4 , +/4
.
= = =
b'bnja
mot
r +
R

#&%.&'
8iramo reduktor sa redukcionim odnosom +)/%.
2 najgorem sluaju, kada je bubanj ve prilino namotan, poluprenik bubnja e da poraste jer
na njemu ima ve jedan sloj sajle, pa e se teret dizati bre. 3rva provera brzina u praznom hodu
i pri sputanju tereta daje)
s
m
r R
+
b'bnja
%H, , $
' $& , $ +% , $ .# /%
%% , H . +%$$
.
$
$
=
+
= =

#&%./'
s
m
r R
+
b
sp'
gen
4, , $
' $& , $ +% , $ .# /%
%% , H . +%H$
.
=
+
= =

#&%.,'
3ri namotanom bubnju #pri lakim optereenjima, kao i pri sputanju' linijska brzina e biti
prilino via od eljene brzine $,% m/s. "ko je takva brzina brzina prihvatljiva ostavlja se
izabrani reduktor +)/%, a ako nije, usvaja se reduktor prenosnog odnosa +)4$, to e biti ura-eno
u drugom delu zadatka.
N#&p=&dan %&%#n$,
Bora se uzeti u obzir da reduktor ima neke gubitke na trenje, te e mu stepen iskorienja biti
oko H$=. Tako-e, opet se moe uzeti u razmatranje da postoji mogunost da se kabl namota u
dva sloja, pa se radijus namotavanja na bubanj poveava. 2z ove pretpostavke, u stacionarnom
stanju e neophodni pogonski moment biti)
H,
*m
R
k g M m r
M
R
b tr b'b
%6 , ++
H , $ /%
/% . 4 , +/4 +4 6+ , H ' &$$ %$ '# $& , $ +% , $ # ' #
+
=

+ + +
=

+ +
=

#&%.%'
!z kataloga fabrike *>G>0, moe se izabrati motor &.CK +$$ W-/ nominalne snage &,& kW,
brzine +/+$ o/min, momenta +% *m, preopteretivosti &,6 i polaznog momenta &,4 puta vieg od
nominalnog.
Pr&!#ra p#r>&r%an'i
Ca praznu dizalicu moment podizanja je)
*m
R
k mg r
M
R
tr b
/,5 , ,
H , $ /%
/% . +%5 +4 6+ , H %$ ' $& , $ +% , $ #
$
$
=

+ +
=

+
=

#&%.4'
Klizanje e otprilike biti
min
4 , &$
+%
/,5 , ,
H$
$
$
o
M
M
s s
n
n
= = =
#&%.5'
Te e maksimalna brzina podizanja prazne dizalice biti
s m
R
r +
b diz
. %6% , $
/%
%% , H . ' 4 , &$ +%$$ #
+5 , $
maY
maY
=

= =

#&%.6'
Ca bubanj dizalice optereen sa &%$ kg, klizanje e otprilike biti)
min
% , 4H
+%
%6 , ++
H$
+
+
o
M
M
s s
n
n
= = =
#&%.H'
Te e nominalna brzina biti)
s m
R
r +
n
b n
. %44 , $
/%
%% , H . ' % , 4H +%$$ #
+5 , $ =

= =

#&%.+$'
3rihvatljivo
Dr79i r#d7$&r
"ko brzina via od $,% m/s nije prihvatljiva iz recimo strukturnih ili bezbednosnih razloga, bira
se reduktor sa redukcionim odnosom +)4$. *ada je neophodan moment motora u stacionarnom
stanju sa punim optereenjem)
*m
R
k g M m r
M
R
tr b
// , 6
H , $ 4$
4$ . 4 , +/4 +4 6+ , H ' &$$ %$ '# $& , $ +% , $ # ' #
+
=

+ + +
=

+ +
=

#&%.++'
!z kataloga se moe izabrati motor +.CK H$ W-/ nominalne snage +,% kT, momenta +$ (m,
brzine +/$% o.min, preopteretivosti &,5 i polaznog momenta &,% puta vieg od nominalnog.
3rovera performansi)
Ca praznu dizalicu ima se
*m
R
k mg r
M
R
tr b
,& , &
H , $ 4$
4$ . +%5 +4 6+ , H %$ ' $& , $ +% , $ #
$
=

+ +
=

+
=

#&%.+&'
Klizanje e priblino iznositi)
min
&&
+$
&6 , &
H%
$
$
o
M
M
s s
n
n
= = =
#&%.+,'
H/
Te e maksimalna brzina podizanja biti)
s m
R
r +
b pod
. /,6 , $
4$
%% , H . +/56
+5 , $
$
maY
= = =

#&%.+/'
Ca dizalicu optereenu sa &$$ kg, klizanje e biti
min
&& , 6$
+$
// , 6
H%
&
&
o
M
M
s s
n
n
= = =
#&%.+%'
te e linijska brzina podizanja pod punim optereenjem biti)
s m
R
r +
n
b n
. /&+ , $
4$
%% , H . ' && , 6$ +%$$ #
+5 , $ =

= =

#&%.+4'
Baksimalna brzina sputanja pune dizalice e otprilike iznositi)
s m
R
r +
g
b g
. /4H , $
4$
%% , H . ' 6$ +%$$ #
+5 , $
maY
=
+
= =

#&%.+5'
! ova kombinacija motor.reduktor predstavlja prihvatljivo reenje.
H%
*adaci )a !#0/an2#,
2+. *ada$a Ca pogon iz zadatka &% izabrati dvopolni motor i odgovarajui reduktor, te
proveriti performanse.
2.. *ada$a, 3onoviti zadatak &% za veu dizalicu sa platformom.
Teina platforme je &$$ kg , teret je do 6$$ kg , prenik bubnja $,% m, a trenje je %$ *m.#rad/s',
23. *ada$a, !zabrati asinhroni motor da pogoni radnu mainu ija je karakteristika otpornog
momenta data izrazom
; : & , $ &$$ *m m
m
+ =
, do maksimalne brzine od oko)
a.- +/%$ o.min
/.- &H$$ o.min
c.- 2 cilju smanjenja polazne struje predvi-ena je upotreba preklopnika zvezda-trougao za
pokretanje pogona. 3roveriti da li izabrani motor moe da startuje.
H4