Domai zadatak broj 2 iz predmeta Performanse raunarskih sistema

Student: Milanovi Nikola

broj indeksa: 101!"
Performanse hard diskova
# ovom domaem zadatku emo razmatrati performanse modernih hard diskova$
%bo& e&a su performanse diskova tako va'ne( )rendovi razvoja raunarsko&
hardvera pokazuju da se delovi sistema razvijaju* testiraju i proizvode odvojeno jedni
od dru&ih$ )akva strate&ija dovodi do velikih nesla&anja unutar sistema* tj$ stvaranja
uskih &rla$ Naime* brzina pro+esora se drastino uveava svake &odine* dok memorije*
matine ploe i diskovi taj razvoj prate slabijim tempom$ Naravno* najvee usko &rlo
svako& sistema je ma&istrala* ali je na njenu brzinu najte'e uti+ati zbo& stro&ih
standarda kompatibilnosti$ Sledea kritina komponenta su diskovi$ S obzirom da ,D-
./M ure0aji sa mo&uno1u brzo& upisa jo1 ne postoje na tr'i1tu* mo'e se rei da su
diskovi najsporija komponenta za uvanje podataka$ Pro+esor e dosta vremena tro1iti
u praznom hodu* ekajui da se poda+i upi1u ili proitaju sa diska$ Postoje mno&i
al&oritmi kojima se ovaj problem ubla'ava* tako 1to se posti'e paralelizam u radu pa
pro+esor radi dru&e poslove dok eka na obavljanje neke 2/ opera+ije$ Me0utim*
kljuna stvar je pobolj1ati performanse samo& diska$ )a tvrdnja dobija na te'ini ako
znamo da se memorija na diskovima u modernim operativnim sistemima koristi kao
virtuelna memorija$ Pri uitavanju strana sa diska u operativnu memoriju mo&u
nastati velika za&u1enja ako disk ima lo1e performanse* tj$ ako je spor$
# ovom delu domae& zadatka emo prvo objasniti kako se mere performanse
diskova* zatim emo definisati faktore koji utiu na performanse 3spolja1ne i
unutra1nje4* razmotriemo neke tehnike za unapre0ivanje performansi* po&ledaemo
koji su trenutno raspolo'ivi diskovi najbr'i* prikazaemo primer testa velike &rupe
diskova* a na kraju emo dati ideju projekata izrade softvera za testiranje performansi
diskova$
Merenje performansi
performanse komponenata i sistema
spoljanji i unutranji faktori
problemi pri merenju i interpretaciji rezultata
Po1to je hard disk deo raunarsko& sistema* nije mo&ue meriti nje&ove performanse
u izola+iji* jer se i samo merenje sastoji od pokretanja pro&rama koji &a vr1i$ )aj
pro&ram koristi pro+esor* memoriju pa i sam disk$ 5edina mo&unost merenja
performansi bez uti+aja ostalo& dela sistema bi bilo prikljuivanje diska na poseban
hardver* projektovan samo za tu namenu$
6eliki broj pro&rama za testiranje poku1ava da izoluje disk od ostatka sistema$
Me0utim* oni to rade sa promenljivim uspehom* pa se de1ava da se u stvari testira ke1
umesto samo& diska$ Savremeni pro&rami za testiranje se pobolj1avaju po tom pitanju*
ali je praktino nemo&ue izolovati hard disk i meriti samo nje&ove performanse: ako
uzmemo disk i istim pro&ramom izmerimo performanse na dve razliite konfi&ura+ije
3Pentium i Pentium 22 na primer4* dobiemo razliite rezultate$ %ato je najbolji metod
za merenje performansi uporedna analiza vi1e modela u istim uslovima$
5ednostavno reeno* zadatak diska je da upi1e podatke koji dolaze iz ostatka sistema
ili da ostatku sistema po1alje podatke$ # +iklusu upisa* poda+i se uzimaju putem
1
neko& interfejsa prema ostatku sistema* a zatim se upisuju na odre0eni sektor$ #
+iklusu upisa* poda+i se itaju sa diska i preko interfejsa 1alju ostatku sistema$
#sko &rlo se mo'e nalaziti u samom disku* u interfejsu ili i u jednom i u dru&om* 1to
zavisi od tipa opera+ije koja se obavlja$ %ato emo u daljem razmatranju odvojeno
posmatrati unutra1nje performanse 3one koje zavise od realiza+ije diska4 i spolja1nje
performanse 3koje zavise od interfejsa4$ Ponekad se spolja1nje performanse mo&u
znaajno unaprediti izborom dru&o& interfejsa$
Pri testiranju diskova se mora obratiti posebna pa'nja na sledee stavke:
Pore0enje diskova na osnovu jedno& testa nema smisla$ /vo se naroito odnosi na
zakljuke tipa: ako diska 7 ima vreme tra'enja od 10ms* a disk 8 vreme tra'enja
od 11ms* sledi da je disk 7 nesumnjivo bolji od diska 8$
)reba obratiti pa'nju na spe+ifika+iju brzine prenosa interfejsa$ Svi moderni
diskovi podr'avaju interfejs #ltraDM7 i brzinu prenosa od 99 M8s$ Ovaj broj
ne predstavlja stvarnu brzinu prenosa posmatranog diska. 8rzina prenosa od
99 M8s je teoretski maksimum za #ltraDM7 interfejs$ Stvarne performanse
hard diska u najveem broju sluajeva nee biti ni pribli'no jednake ovoj +ifri$
#sko &rlo predstavlja fizika realiza+ija diska* tj$ interna brzina prenosa koja i
odre0uje ukupne performanse$
5avlja se i problem izbora samih pro&rama za testiranje$ Mno&i od njih su lo1e&
kvaliteta* ne simuliraju realne uslove rada* i 1to je naj&ore* daju ba1 one rezultate
koje korisni+i oekuju$ Naravno* ti rezultati su nerealni$ Posle primene takvo&
testa* korisnik e ostati u nedoumi+i koja komponenta usporava nje&ov sistem* ili
jo1 &ore* bie uveren da to si&urno nije hard disk$
Unutranji faktori koji utiu na performanse
faktori koji utiu na pozicioniranje glave i prenos podataka
vreme traenja
latentnost
vreme pristupa
vreme promene glava
vreme promene staza
interna brzina prenosa podataka
broj obrtaja
gustina zapisa
Pro+es upisa ili itanja podataka se sastoji iz dva velika koraka: dela koji odradi sam
disk i dela koji odradi interfejs$ Disk obavlja sledee dve opera+ije: pronalazi tra'enu
adresu na disku i vr1i upis ili itanje$ /ve dve opera+ije se veoma razlikuju$ %ato
emo ih razdvojiti i nadalje zvati pozicioniranje i prenos$ /ba faktora su bitna za
ukupne performanse diska$ :oji faktori e imati vei uti+aj* zavisi od primene diska$
7ko se disk koristi u fajl serveru* vei uti+aj ima faktor pozi+ioniranja* po1to e esto
biti pristupano raznim poda+ima na +elom disku$ Sa dru&e strane* ako se disk koristi u
multimedijalnoj ma1ini* &de je kljuno brzo itanje velikih* susednih blokova
podataka* jasno je da je bitniji faktor prenos$
;inio+i koji utiu na pozi+ioniranje su:
vreme tra'enja
latentnost
vreme pristupa 3koje se izvodi iz vremena tra'enja i latentnosti4
vreme promene staza
<
vreme promene &lava
broj obrtaja
&ustina zapisa
=aktori koji utiu na brzinu prenosa su:
unutra1nja brzina prenosa
broj obrtaja
&ustina zapisa
Vreme traenja seek time!
6reme tra'enja predstavlja vreme potrebno da se &lave za upisitanje pomere izme0u
staza$ /vo je parametar koji se naje1e navodi pri spe+ifika+ijama diskova$ Me0utim*
pore0enje diskova na osnovu samo ovo& parametra mo'e biti opasno$ %ato emo
objasniti 1ta se zaista podrazumeva pod vremenom tra'enja$ Pomeranje sa staze na
stazu zahteva da aktuator fiziki pomeri &lavu diska$ Po1to je to mehaniki pro+es* za
nje&ovo izvr1avanje je potrebno odre0eno vreme$ Me0utim* vreme nije linearno
zavisno od broja staza za koji se treba pomeriti$ 6reme tra'enja se izra'ava u
milisekundama* dok su prosene vrednosti za moderne diskove od >ms do 1<ms$
Postoji nekoliko problema u pore0enju razliitih diskova na osnovu vremena tra'enja$
Prvi je 1to ne postoji standardizovan nain za merenje$ 6eina kompanija navodi
samo jednu vrednost vremena tra'enja za svoj proizvod$ /vo je u najmanju ruku
problematino* po1to je jasno da jedna vrednost ne mo'e opisati performanse +elo&
diska$ 6reme potrebno da se &lava premesti sa jedne staze na dru&u zavisi od
udaljenosti izme0u njih$ 6eina proizvo0aa zato defini1e proseno vreme tra'enja$
Postavlja se problem defini+ije proseno& vremena$ Svaki proizvo0a &a naravno
defini1e onako kako njemu od&ovara$
:ako bi se izbe&le nedoumi+e oko vremena tra'enja* svaki pro&ram za testiranje bi
morao ba obezbedi sledee informa+ije:
14 proseno vreme traenja: predstavlja proseno vreme tra'enja od jedne
sluajno izabrane staze do bilo koje dru&e$ /vo je vrednost koja se u
praksi naje1e koristi$ Prosene vrednosti su >-1<ms$
<4 traenje od staze do staze track"track seek!: vreme potrebno da se
&lava diska pomeri izme0u susednih staza$ ?kvivalentno je vremenu
promene staza$ Prosene vrednosti su <-@ms* ali mo&u biti i oko 1ms$
94 vreme punog prelaza full stroke!: je vreme potrebno da se &lava pomeri
preko povr1ine +elo& diska* od unutra1nje do spolja1nje staze$ Prosena
vrednost ovo& parametra je <0ms$
Dru&i problem je 1to veina diskova iste &enera+ije ima skoro identina vremena
tra'enja$ /na se po pravilu uvek nalaze u intervalu od jedne milisekunde$ Da stvar
bude &ora* proizvo0a nekada i ne spe+ifi+ira konkretnu vrednost vremena tra'enja*
ve navede ne1to poput A11 ms ili manjeB$
Na kraju treba dodati da* iako je vreme tra'enja bitna komponenta koja dosta utie na
ukupne performanse diska* ona nije i jedina$ Postoje situa+ije &de vreme tra'enja ne
i&ra naroito bitnu ulo&u$ 7ko se disk koristi u primenama &de se itaju veliki blokovi
susednih podataka* vreme tra'enja je manje bitno od brzine prenosa ili vemena
promene +ilindara$
#atentnost
Ploe hard diska rotiraju veoma velikom brzinom koja nije sinhronizovana sa
pro+esom kojim se &lave za upisitanje pomeraju na od&ovarajui +ilindar$ %ato se
de1ava da u momentu kada &lava sti&ne na tra'eni +ilindar* od&ovarajui sektor mo'e
9
biti bilo &de$ 6reme latentnosti predstavlja vreme koje disk mora da potro1i ekajui
da od&ovarajui sektor sti&ne na mesto &de se nalazi &lava$ /i&ledno je da je vreme
latentnosti obrnuto srazmerno broju obrtaja diska: 1to je broj obrtaja vei* tra'eni
sektor e pre stii do mesta na kome je pozi+ionirana &lava$ Po1to ne znamo &de se
nalazi tra'eni sektor u momentu pozi+ioniranja &lave* defini1u se dva vremena
latentnosti: vreme polurota+ije 3prosena vrednost4 i vreme pune rota+ije$ %avisnost
vremena latentnosti od broja obrtaja diska je prikazana u sledeoj tabeli:

broj obrtaja u minuti
prosena latentnost (vreme
polurotacije) (ms)
najgora latentnost (vreme
pune rotacije) (ms)
$%&'' >$9 1C$D
(%)'' C$D 19$9
)%2'' "$> 11$"
)%('' "$C 11$1
&%$'' @$> !$"
*%2'' @$< >$9
+'%''' 9$0 C$0
6rednosti su prikazane i na &rafiku:
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
3600 4500 5200 5400 6300 7200 10000
broj obrtaja
v
r
e
m
e

[
m
s
]

Po1to se moderni diskovi vrte na sve veem broju obrtaja u minuti* jasno je da vreme
latentnosti opada sa svakom sledeom &enera+ijom$
:ao i vreme tra'enja* vreme latentnosti ima bitnu ulo&u u pojedinim primenama
diskova$ 7ko esto pristupamo sluajno izabranim sektorima na disku* vreme
latentnosti je jedan od o&raniavajuih faktora$ 7ko pristupamo velikim blokovima
uzastopnih podataka* latentnost je nebitna* iz razlo&a 1to se eka samo pri itanju
prvo& sektora$
Vreme pristupa
6reme pristupa izra'ava vreme potrebno da se &lave pomere na odre0eni +ilindar i
saekaju da se pojavi tra'eni sektor$ 6idi se da vreme pristupa predstavlja zbirnu
o+enu vremena tra'enja i vremena laten+ije$ 6eoma retko se koristi u pro+eni
performansi hard diskova* za razliku od ,D-./M ure0aja* &de je vreme pristupa
primarni parametar$
@
Vreme promene glava
Svaki +ilindar sadr'i odre0eni broj staza kojima se mo'e pristupiti putem jedne od
&lava$ :ako bi se pobolj1ala efikasnost* disk koristi sve staze u +ilindru kada se vr1i
sekven+ijalni upis ili itanje* jer se time 1tedi vreme neophodno za fiziko pomeranje
&lave na novi +ilindar$ Promena &lava je ist elektronski pro+es$ Me0utim* promena
&lava unutar jedno& +ilindra ipak zahteva odre0eni vremenski interval koji se naziva
vreme promene &lava$ /vo vreme se naje1e ne navodi u spe+ifika+iji diska* jer je u
pore0enju sa ostalim inio+ima relativno neva'no$ Me0utim* treba voditi rauna da e
disk sa vi1e ploa pri pristupu velikom bloku podataka e1e menjati &lave ne&o staze$
Vreme promene staza
6reme promene staza se jo1 naziva i vreme promene +ilindra$ /dre0uje vreme
potrebno da se &lave za upisitanje pomere sa jedno& +ilindra na susedni$ /vo je
mehaniki pro+es pri kome aktuator pomera &lave$ 6reme promene staza predstavlja
poseban sluaj vremena tra'enja* pri kome se tra'enje vr1i izme0u susednih staza$
/vaj parametar ima veliki znaaj* jer se prelaz na susedne staze de1ava relativno esto
pri radu diska$ Na prosenim diskovima* jedan +ilindar sadr'i oko 1M8 podataka* 1to
znali da e pri radu sa fajlovima od vi1e me&abajta dolaziti do esto& prelaska na
dru&e +ilindre$
,nterna brzina prenosa
Po1to je osnovna funk+ija diska prenos podataka* bilo pri itanju ili upisu* jasno je da
je brzina prenosa veoma bitan faktor$ Me0utim* stie se utisak da je brzina prenosa pri
testovima neopravdano zapostavljena u korist vremena tra'enja i brzine prenosa
interfejsa$ :ada &ovorimo internoj brzini prenosa* mislimo na brzinu kojom disk
fiziki mo'e da proita podatke sa povr1ine diska i prenese ih u interni ke1 ili bafer$
Ova brzina je svojstvo samog diska i na nju ne utie upotrebljeni interfejs.
2nternu brzinu prenosa ne smemo me1ati sa brzinom interfejsa koja je uvek vea$
%a1to je to tako( 2nterfejs uvek ima spremne podatke u ke1u ili baferu* dok disk mora
da ih ita sa povr1ine medijuma$ 2nterna brzina prenosa ima vi1e vrednosti$ Nijedan
disk ne mo'e da zadr'i konstantnu brzinu prenosa u toku neko& du'e& intervala$
.azlo& za to je 1to se u realnom radu sa poda+ima esto prelazi na razliite delove
diska* koriste razliite &lave i ploe tako da se* na primer* itanje 1M8 podataka sa
diska &otovo nikada nee obaviti maksimalnom brzinom$
7ko poznajemo spe+ifika+ije diska* mo'emo jednostavno izraunati internu brzinu
prenosa$ Na taj nain emo pokazati i koji elementi dizajna diskova i&raju ulo&u u
brzini prenosa$
Defini1imo brzinu prenosa kao meru koliine podataka kojoj mo'emo pristupiti u
odre0enom vremenskom periodu$ Dakle* treba da odredimo koliko podataka mo'emo
proslediti &lavi za itanjepisanje u toku jedne sekunde$ )a vrednost zavisi od &ustine
zapisa podataka 3koliine podataka po inu staze4 i brzine kojom rotiraju ploe$
Eustina zapisa se mo'e izraunati na osnovu broj sektora po stazi* po1to nam je
poznat broj bajtova u sektoru$ 8rzina rota+ije se izra'ava brojem obrtaja u minuti* pa
emo je podeliti sa C0 kako bismo dobili obrtaje u sekundi$ Na taj nain dobijamo
brzinu prenosa podataka izra'enu u me&abitima u sekundi:
brzina prenosa F 3brzina rota+ije C0 G broj sektora po stazi G "1< G >4 1 000 000
7ko 'elimo rezultat u me&abajtima u sekundi* jednainu treba podeliti sa >$
)reba napomenuti da se kod modernih diskova koristi tehnika zonsko& upisa bitova
3zoned bit re+ordin&4$ )o znai da unutra1nje staze imaju manje sektora po stazi od
"
spolja1njih$ Po1to je brzina prenosa direktno propor+ionalna broju sektora po stazi*
zakljuujemo da e brzina prenosa na spolja1njim stazama biti vea od brzine prenosa
na unutra1njim stazama$
Pri odre0ivanju interne brzine prenosa* mora se voditi rauna o nekoliko stvari:
14 Varijacije usled zonskog zapisivanja bita. :ao 1to smo pokazali* brzina
prenosa zavisi od dela diska za koji je izraunata$ 6eina proizvo0aa
navodi maksimalnu vrednost* dobijenu za spolja1nje staze$ Neki navode
minimalnu i maksimalnu vrednost* a neki prosenu$ 6eliki problem
predstavlja i popunjenost diska* jer e se za razliito popunjene diskove
oi&ledno dobiti razliiti rezultati$
<4 -ticaj kea. Mora se uzeti u obzir postojanje interno& ke1a ili bafera$
Mno&i pro&rami za odre0ivanje brzine prenosa mere brzinu prenosa iz
ke1a$ /va brzina ulazi u spolja1nju brzinu* tj$ brzinu interfejsa$ 2nterfejs je
taj koji ita podatak kada je on spreman u ke1u* i prosle0uje &a ostatku
sistema$
94 .ragmentacija fajlova. Postoji velika razlika izme0u fajla veliine 10M8
koji na disku zapisan kontinualno* i fajla koji je razba+an u nekoliko
desetina delova$ :ada se ita fra&metirani podatak* vi1e nema
kontinualno& transfera$ Svaki fra&ment unosi dodatno ka1njenje vezano za
tra'anje i pozi+ioniranje &lave* ime se brzina prenosa smanjuje$
/roj obrtaja diska
8roj obrtaja nije karakteristika koju merimo* ve osobina diska koja utie na ostale
performanse$ 8roj obrtaja predstavlja pouzdan i dobar indikator ostalih osobina: u
skoro svim sluajevima e disk sa D<00 obrtaja u minuti imati bolje performanse od
diska sa "@00 obrtaja u minuti$ 8roj obrtaja je esto korisniji parametar ak i od
navedeno& vremena tra'enja$ Dodatna po&odnost je lako odre0ivanje$ .azlo& zbo&
ko&a je broj obrtaja tako va'an je u stvari injeni+a da broj obrtaja utie istovremeno i
na vreme pozi+ioniranja i na brzinu prenosa$ 6reme pozi+ioniranja se unapre0uje
smanjenjem vremena latentnosti* dok je oi&ledno da e sa diska koji se br'e okree
ista &lava moi da proita vi1e podataka u istom vremenskom intervalu$
0ustina zapisa
Eustina zapisa diska* ili korektnije reeno &ustina zapisa na ploama* odre0uje koliko
bita se mo'e upisati u jedini+i povr1ine$ Eustina zapisa je vrlo va'an faktor koji u
mno&ome odre0uje ukupne performanse$ Na 'alost* &ustinu zapisa je ponekad te1ko
odrediti$ 6eina proizvo0aa ne navodi nikakve podatke o &ustini zapisa$ Eustina je
va'na jer utie kako na vreme pozi+ioniranja* tako i na brzinu prenosa* slino broju
obrtaja$ Eustina zapisa se sastoji od dve komponente:
14 0ustina staza. /va veliina odre0uje razmak izme0u staza$ Hto je vea
&ustina staza* manje vremena se tro1i na pozi+ioniranje &lave prilikom
promene staza$
<4 0ustina bita predstavlja &ustinu pakovanja bita po stazi$ #tie na brzinu
prenosa* koja je direktno propor+ionalna &ustini bita* kao i na vreme
pozi+ioniranja 3jer je potrebno manje promena staza po me&abajtu
podataka I vi1e informa+ija se mo'e upisati u jednoj stazi4$
/dre0ivanje &ustine zapisa je relativno te1ko* ali se mo'e koristiti sledea empirijska
formula:
kapacitet po jedinici povrine F ukupan formatiran kapa+itet broj &lava
8roj &lava je obino jednak dvostrukom broju ploa 3neki diskovi* me0utim* imaju
samo jednu &lavu za svaku plou4$ )reba obratiti pa'nju da je potrebno poznavati
C
stvarni broj &lava* a ne lo&iki koji je prijavljen u 82/S-u 3i skoro uvek iznosi 1C* bez
obzira na stvarni broj4$
Na opisani nain se jednostavno mo&u porediti performanse diskova$ #zmimo na
primer familiju Jestern Di&ital ,aviar diskova$
model priblini kapacitet (MB) broj glava
kapacitet po jedinici povrine
(MB)
1223)' >"0 @ <1<
12$+''' 1*000 C 1CD
122+''' 1*000 @ <"0
122+2'' 1*<00 @ 900
12$+&'' 1*C00 C <CD
122+&'' 1*C00 @ @00
12$2+'' <*100 " @<0
1222+'' <*100 @ "<"
12$2)'' <*"00 " "00
12$$+'' 9*100 C "1D
12$(''' @*000 C CCD
.ezultati su prikazani i na &rafikonu:
0
100
200
300
400
500
600
700
800
850 1000 1000 1200 1600 1600 2100 2100 2500 3100 4000
kapacitet [MB]
g
u
s
t
i
n
a

z
a
p
i
s
a

[
M
B
]
:ao 1to se sa &rafikona mo'e videti* &ustina se poveava sa pojavom novih diskova*
vee& kapa+iteta$ Me0utim* mo'e se primetiti da neki diskovi imaju isti kapa+itet* ali
veu &ustinu$ .azlo& tome je 1to pripadaju novoj &enera+iji diskova ija su tehnolo1ka
pobolj1anja dovela do fiziki vee &ustine pakovanja$
)reba uzeti u obzir jo1 jednu injeni+u: diskovi sa veom &ustinom zapisa su po
pravilu noviji$ )o znai da imaju i bolje kontrolere* bafere i ostalu prateu opremu$ Ne
bi trebalo sav dobitak u performansama pripisati samo poveanoj &ustini zapisa$
Spoljanji faktori koji utiu na performanse
brzina interfejsa i spoljanja brzina prenosa
uticaj ostatka sistema
keiranje
fajl sistem
/rzina interfejsa i spoljanja brzina prenosa
Pro+es upisa ili itanja podataka sa diska se* kao 1to smo ve rekli* de1ava u dva
koraka$ Neka je potrebno proitati neki podatak sa diska$ Prvo se vr1i fiziko itanje
sa ploe i informa+ija se sme1ta u interni bafer ili ke1 diska$ %atim se podatak iz ke1a
D
prosle0uje u sistem 3memorija* re&istarK4$ Spolja1nja brzina prenosa se esto naziva
brzina prenosa interfejsa* a defini1e se kao brzina kojom se razmenjuju poda+i izme0u
operativne memorije i ke1a ili bafera u&ra0eno& na disku$ Spolja1nja brzina prenosa je
mno&o vea od interne brzine prenosa samo& diska$ .azlo& je injeni+a da je prenos
podataka iz ke1a u memoriju isto elektronska opera+ija i da nema mehanikih
pro+esa kao na primer pomeranja &lave* rotiranja ploa i slino$ /vo je i &lavni razlo&
zbo& ko&a moderni diskovi imaju interni bafer$
Spolja1nja brzina prenosa zavisi od tipa kori1eno& interfejsa* kao i od re'ima u kome
on radi$ Da bi interfejs radio u odre0enom re'imu* moraju &a podr'avati kako sam
disk tako i sistem 3misli se na 82/S i set ipova4$ Dva interfejsa koji su danas u
1irokoj upotrebi su 424, i ,567181 3kao i njihova mno&obrojna pro1irenja4$ 2D?
interfejs mo'e da radi u dva re'ima P2/ i DM7$ #poredne karakteristike svih 2D? i
S,S2 interfejsa su date u sledeoj tabeli:
Interfejs Reim
Teorijska brina
prenosa (MB!sec)
,567181 Sin&le Jord DM7 0 <$1
,567181 P2/ 0 9$9
,567181 Sin&le Jord DM7 1 @$<
,567181 MultiLord DM7 0 @$<
4tandard 424, -- "$0
,567181 P2/ 1 "$<
,567181 P2/ < >$9
,567181 Sin&le Jord DM7 < >$9
9ide 424, -- 10$0
.ast 424, -- 10$0
6,567181"2 P2/ 9 11$1
6,567181"2 MultiLord DM7 1 19$9
6,567181"2 P2/ @ 1C$C
6,567181"2 MultiLord DM7 < 1C$C
.ast 9ide 424, -- <0$0
-ltra 424, -- <0$0
-ltra 181
MultiLord DM7 9@
3DM7-994
99$9CC$C
-ltra 9ide 424, -- @0$0
Najva'nije je da spolja1nja brzina prenosa bude vea od interne$ 7ko to nije sluaj*
poten+ijali diska nee biti iskori1eni do kraja i tada je vreme za nado&radnju
interfejsa$ Najpopularniji hard disk interfejs koji se do danas koristio je ?2D? ili
7)7-< 3P2/ @ re'im ili DM7 < re'im4* ime se dobija teoretski maksimum od 1C$C
M8s* ali je u poslednje vreme potisnut od strane #ltra 7)7 interfejsa sa brzinom
prenosa od 99M8s i CC M8s$ /va vrednost prevazilazi internu brzinu prenosa svih
diskova koji se mo&u nai na tr'i1tu$
:ada prevazi0emo internu brzinu prenosa* dodatna brzina ima smisla jedino ako je
podatak koji 'elimo da proitamo ve u ke1u ili baferu$ 7ko hard disk mo'e da ita
brzinom od D M8s* tada dodatnih !$C M8s nee biti od prevelike koristi$
# +eloj prii o interfejsima postoji jo1 jedna vrlo bitna stvar: broj ure0aja koji &a dele$
)o je naroito znaajno kod S,S2 interfejsa koji omo&uavaju vezivanje veliko& broja
ure0aja 32D? dozvoljava samo dva po kanalu4$ 7ko na primer raunar koristi etiri
diska sa internom brzinom prenosa > M8s* tada e #ltra Jide S,S2 koji ima brzinu
prenosa @0 M8s biti vi1e ne&o zaposlen$
>
Modernim interfejsima 3#ltra DM7 i #ltra S,S24 emo se pozabaviti pojedinano u
jednom od narednih po&lavlja ovo& domae& zadatka$
-ticaj ostatka sistema
:ao 1to smo do sada vi1e puta napomenuli* na performanse diska utie i okru'enje u
kome radi* tj$ ostale komponente u raunaru$ %ato je skoro nemo&ue izolovano
izmeriti performanse neke komponente* a to se naroito odnosi na diskove$ Sledee
komponente sistema direktno utiu na performanse diskova:
14 Procesor. 5asno je da pro+esor mora da izvr1i svaku instruk+iju pro&rama
za testiranje$ 8r'i pro+esor e br'e izvr1iti pro&ram za testiranje$ Pokazuje
se da testiranje istih diskova na br'im pro+esorima pokazuje bolje
rezultate$ )o naroito dolazi do izra'aja kada se koristi sistem za prenos
podataka koji ukljuuje i pro+esor* kao 1to je P2/* koji je verovatno danas
i najzastupljeniji$
<4 :atina ploa% magistrala i set ipova. Mo&ino je da e br'a ma&istrala
doprineti veoj spolja1njoj brzini prenosa$ Da bi se uop1te koristile
prednosti modernih interfejsa kao 1to je na primer #ltra 7)7* matina
ploa mora biti projektovana tako da &a podr'ava$
94 /,O4 utie na performanse diskova na nekoliko naina$ Prvo* on mora da
obezbedi podr1ku za vee brzine prenosa$ Dru&o* utie na efikasnost
izvr1avanja pro&rama koji koriste 82/S pozive$ )ree* neke vrste
podr'avaju napredne tehnike za rad sa diskovima* kao 1to je blo+k mode$
;eiranje diskova
:e1iranje se uvodi kako br'i pro+esi prilikom obraanja disku ne bi ekali na sporije$
Postoji nekoliko nivoa ke1a$ Na samom disku se nalazi inte&risana ke1 memorija$
Njena funk+ija je da razdvoji interni pro+es itanja i upisa od obraanja ostatku
sistema preko interfejsa i ma&istrale* kao i da uva podatke kojima se skoro
pristupalo$ 6ea koliina ke1 memorije dovodi do unapre0ivanja performansi tako 1to
smanjuje broj fizikih obraanja disku$ 6eoma je bitna i struktura al&oritama za
ke1iranje$
Pored hardversko& ke1iranja* veina operativnih sistema dozvoljava i softversko
ke1iranje$ Po1to je operativna memorija br'a od diskova za nekoliko redova veliine*
neki delovi memorije se odvajaju kao ke1 memorija$ 2 u ovom sluaju se uveavanjem
koliine memorije koja se koristi kao ke1 dobijaju bolje performanse$ Me0utim* mora
se voditi rauna da se ostavi dovoljno slobodne memorije za nesmetan rad ostatka
sistema$ 7ko suvi1e opteretimo operativnu memoriju doiemo do paradoksa da
koristimo virtuelnu memoriju sa diska* 1to je suprotno prvobitnoj nameri$ Neki S,S2
adapteri imaju jo1 jedan nivo ke1a na sebi 3ke1 kontroleri4$ /vaj ke1 je veliine
nekoliko me&abajta i lo&iki se nalazi izme0u sistemsko& ke1a i interno& ke1a samo&
diska$
.ajl sistem
Postoji nekoliko faktora vezanih za lo&iku or&aniza+iju diska koji u velikoj meri
utiu na performanse$ /ni su nezavisni od modela diska$
14 4truktura fajlova i veliina klastera. 7ko koristitmo vee klastere*
&ubimo prostor* ali unapre0ujemo performanse jer smanjujemo
verovatnou fra&menta+ije$ )ako0e* =7) 3file allo+ation table4 je manja i
lak1e ju je odr'avati$ Primer su =7)1C i =7)9< sistemi* na kojima e isti
disk pokazati razliite performanse$
!
<4 .ragmentacija. 7ko je disk fra&mentisan* doi e do znaajno& pada u
performansama$ .azlo& je oi&ledan: &lava se puno puta mora pomerati*
mora se ekati na vreme tra'enja i latentnosti$ Defra&menta+ija diska i
ponovno izvr1enje testova e skoro uvek rezultirati malim pobolj1anjima$
94 Particije. Nain na koji je disk parti+ionisan mo'e imati uti+aja na
performanse$ /vo je vezano sa veliinom klastera* jer manje parti+ije
obino imaju vee klastere i obrnuto$ )ako0e* ako podelimo disk na tri
lo&ika diska* prvi e imati najbolje performanse jer koristi +ilindre koji se
nalaze na spolja1njem obodu diska* a pokazali smo da je pristup toj zoni
najbr'i$
Tehnike za unapreivanje performansi diskova
magnetno rezistivne glave
arbitrirana petlja sa optikim vlaknima
-ltra 181 interfejs
keiranje diskova
<1,5 sistemi
:agnetno rezistivne glave
Najvei broj dana1njih diskova koristi konven+ionalne ma&netne &lave za snimanje i
itanje podataka$ Prin+ip pristupa poda+ima se zasniva na kori1enju &lave premazane
tankim slojem filma$ ?lement za itanje detektuje promene ma&netno& fluksa na
povr1ini medijuma za skladi1tenje$ :ada konven+ionalna &lava pro0e iznad
ma&netno& polja* &eneri1e se si&nal koji se pojaava* filtrira i prevodi u svoju
di&italnu predstavu$
.ad ma&netno rezistivnih 3dalje M.4 &lava se zasniva na potpuno dru&aijem
fizikom fenomenu* poznatom kao ma&netno-rezistivni efekt$ Pojedini metali* kada su
izlo'eni ma&netnom polju menjaju otpornost$ /va osobina se koristi pri konstruk+iji
M. &lava$ ;itanje se ostvaruje konstantim propu1tanjem struje kroz &lavu$ :ada
&lava pro0e iznad ma&netno& polja* menja se njena otpornost 1to se detektuje
promenom jaine struje$
6elika prednost M. &lava je 1to obezbe0uju poveanu &ustinu zapisa$ )o se posti'e
sposobno1u M. &lava da itaju si&nale kada su biti napakovani &u1e ne&o 1to je to
sluaj kod konven+ionalnih ma&netnih &lava$ )ako0e* M. &lave bolje razlikuju bite iz
susednih staza* pa se i staze mo&u pakovati &u1e jedna do dru&e$ Dru&a &enera+ija
diskova sa M. &lavama je obezbedila poveanje od 90N u &ustini staza i 1"N u
&ustini pakovanja bita$
Projektanti modernih diskova velikih kapa+iteta imaju verovatno najvi1e problema
upravo sa &lavama$ 2nduktivne &lave prevuene tankim filmom imaju ne&ativnu
osobinu da sa obe strane vr1no& si&nala &eneri1u podbaaje$ /va pojava je uro0ena
svim konven+ionalnim &lavama* a prevazilazi se tako 1to se u&ra0uje dodatna
elektronika za filtriranje$ Nasuprot tome* M. &lave daju dobro formirane oblike
si&nala ime se pojednostavljuje kako dizajn* tako i sama implementa+ija diska$ .ad
konven+ionalnih &lave veoma zavisi od brzine kojom disk rotira$ :onkretno* da bi
konven+ionalna &lava ispravno radila* disk mora rotirati u odre0enom opse&u
linearnih brzina$ /vo postaje znaajno o&ranienje pri projektovanju diskova malih
dimenzija$ 7ko smanjimo prenik diska* linearna brzina se smanjuje ak i kada broj
obrtaja u jedini+i vremena ostaje konstantan$ %a razliku od konven+ionalnih &lava* rad
M. &lava ne zavisi od brzine$ )o postaje naroito znaajno pri projektovanju <$"-
innih i manjih diskova$ M. &lave su &otovo idealno re1enje za diskove manjih
10
dimenzija* jer istovremeno obezbe0uju veu &ustinu zapisa i nezavisnost od linearne
brzine$
6a'no je uoiti da razvoj M. &lava ne znai i kraj konven+ionalne tehnolo&ije izrade
&lava* jer jo1 ostaje dosta prostora za napredak i u toj oblasti* naroito u poveanju
&ustine pakovanja i broja obrtaja diskova$
1rbitrirana petlja sa optikim vlaknima
Pored nesumnjivo najznaajnije upotrebe optikih vlakana I u telekomunika+ijama I
ona su za'ivela i u oblasti povezivanja vee& broja ure0aja na jedan port na prilino
ekonomian nain$ /va primena ja opisana spe+ifika+ijom =ibre ,hannel I 7rbitrated
Moop 3dalje =,-7M4$ /va spe+ifika+ija je omo&uila upotrebu optikih vlakana kao
direktno& interfejsa za diskove i servere* ime se otvara mno1tvo naina za
unapre0enje kritinih 2/ performansi$ :ao protokol je definisan S,S2-9* ili S,S2-
=,P 3S,S2-=ibre ,hannel Proto+ol4$ Mi emo se dalje baviti samo povezivanjem
diskova$
/ptika vlakna su du&o smatrana nepraktinim za upotrebe nisko& nivoa kao 1to je
povezivanje periferijskih ure0aja$ .azlozi su pre sve&a bili visoka +ena i velika
potro1nja$ %ato se postavlja pitanje za1to i kako iskoristiti optiko vlakno kao interfejs
prema periferijama(
%a razliku od standarda S,S2 ili 2P2 koji su definisani nalik na ma&istrale* =,-7M
interfejs je or&anizovan kao petlja na koju mo'e da se ve'e do 1<C ure0aja$
Pozabaviemo se detaljnije arhitekutrom same petlje$ Naravno* pre to&a treba
napomenuti da se istim postupkom mo&u povezati i serveri$
Postoje tri osnovne topolo&ije: point-to-point 3direktna veza izme0u raunara i diska4*
sLit+hed fabri+ 3svaki disk pojedinanim kablom4 ili loop 3kru'na petlja4$
Na sledeoj sli+i je prikazana point-to-point veza:
/vakva veza ima nekoliko oi&lednih prednosti: najvei propusni opse& i najmanje
vreme ekanja$ )ako0e je ovakvu topolo&iju i najlak1e implementirati$ Neodstatak je*
me0utim* oi&ledan: mo'emo povezati samo dva ure0aja$
%a razliku od point-to-point* topolo&ija sLit+hed fabri+ obezbe0uje najveu mo&uu
meru me0usobne povezanosti$ Svaki disk je prikljuen na sLit+h i ima direktnu
putanju do bilo ko& dru&o& diska ili servera$ 7ko poraste broj diskova* sLit+h-evi se
me0usobno povezuju$ /vakva topolo&ija je prikazana na sli+i:
11
Petlja povezuje do 1<C servera ili diskova u prsten$ Naje1e se primenjuje arbitrirana
petlja u kojoj svaki disk tra'i pristup petlji i kada &a dobije ima posveenu vezu do
raunara$ Petlja je prikazana na sledeoj sli+i:

Prevashodni razlo& za upotrebu petlji je +ena$ )ako0e* petlja se lako skalira* jer
podr'ava od 9 do 1<C ure0aja$ Naje1e se upotrebljava ba1 u sistemima za uvanje
podataka* a re0e za povezivanje servera$ .azlo& je veliko vreme latentnosti kada se
radi o povezivanju u mre'u$ 2pak* ovo je najekonominije re1enje$
Pristup petlji se odre0uje arbitra+ijom$ Svaki ure0aj tra'i pristup petlji* i kada je dobije
ima posveenu liniju do raunara$ #kupni propusni opse& se deli izme0u svih ure0aja*
ime se obezbe0uje optimalni odnos +enaperformanse$ Pro+es povezivanja se vr1i
putem =,-7M porta 3na sli+i MOPort4 koji tra'i pristup$ :ada jedan port dobije
1<
arbitra+iju* 1alje podatke 3pakete4 na odredi1ni port$ Petlja se ne sme dodeliti
nijednom dru&om disku dok tekui ne zavr1i svoju sekven+u$
/sobine arbitrirane petlje sa optikim vlaknima su date u sledeoj tabeli:
"sobine arbitrirane petlje sa optikim vlaknima
maksimalan broj ure=aja 1<C
brzina prenosa 100 M8s
udaljenost za povezivanje 90 m za koaksijalni kabl
tipovi kablova tvinaksijalni* koaksijalni* optiki
otpornost na greke dual portovanje* hot plu&&in&
kratkospojnici ne koriste se
-ltra 181 interfejs
/ri&inalni 7)7 interfejs je zasnovan na ))M tehnolo&iji koja se primenjivala pri
izradi ma&istrala* a koja je sa svoje strane korene vukla iz standarda vezanih jo1 za
2S7 ma&istralu$ /vaj protokol koristi asinhroni prenos podataka$ Poda+i i upravljaki
si&nali se 1alju uz jedan impulsni si&nal 3strobe4$ Me0utim* oni se moraju slati
odvojeno* 1to znai da se zahtev za nekim podatkom mora izvr1iti do kraja pre ne&o
1to se po1alje novi$ Poev od 7)7-< interfejsa* upotrebljava se efikasniji metod*
sinhroni prenos$ # takvom re'imu* disk kontroli1e si&nalni impuls i sinhronizuje
podatke i upravljake si&nale sa uzlaznom ivi+om svako& impulsa$ Svaki impuls mo'e
oznaavati ili podatak ili upravljaki si&nal* pa se tako oni mo&u kombinovati u jednoj
povor+i$ :ako bi se unapredile performanse* oi&ledno treba poveati frekven+iju
impulsa$ Me0utim* tada sistem postaje osetljiv na elektroma&netne smetnje$ Na sli+i
su prikazani sinhroni protokoli:
:ao 1to se sa slike vidi* kod 7)7-< i 7)7-9 protokola* poda+i se prenose samo na
uzlaznoj ivi+i impulsa$ #ltra 7)7 protokol koristi obe ivi+e impulsa kao separator
si&nala$ Na taj nain se koliina podataka koja se mo'e preneti u istom vremenskom
intervalu udvostruuje$ Dok je teorijski maksimum 7)7-< i 7)7-9 diskova 1C$C
M8s* brzina prenosa #ltra 7)7 interfejsa je 99$9 M8s$ #ltra 7)7CC protokol se
dobija smanjivanjem 1irine impulsa za sinhroniza+iju* ime se dobija teorijska
maksimalna brzina prenosa od ak CC$C M8s$
Pored unapre0enja performansi* #ltra 7)7 interfejs je doneo i poveanu za1titu
inte&riteta podataka i pobolj1anu detek+iju &re1ke putem ,., 3+P+li+al redundan+P
+he+kin&4 metoda$ 7l&oritam radi na sledei nain: za svaki niz podataka koji se 1alje
preko #ltra 7)7 interfejsa se rauna odre0ena vrednost 3+he+ksum4 koja se dobija
deljenjem podataka nekim polinomom$ %atim se* posle poslatih podataka* 1alje i sama
kontrolna vrednost$ #re0aj koji prima podatke ponovo rauna kontrolnu vrednost i
upore0uje je sa poslanom$ 7ko se vrednosti razlikuju* +iljni ure0aj tra'i da se poda+i
ponovo po1alju* a mo'e da zahteva i da se radi bezbednije& prenosa smanji brzina$
19
8itno je znati da se ,., al&oritam koristi samo ako disk radi u #ltra DM7 re'imu$
,eo pro+es se mo'e prikazati na sledei nain:
;eiranje diskova
Po1to se poda+ima na disku esto pristupa na sekven+ijalan* ili neki dru&i predvidljiv
nain* performanse se mo&u veoma uveati itanjem vi1e podataka i njihovim
sme1tanjem u ke1 memoriju$ Na taj nain e* kada pro+esor bude zahtevao sledeu re
podataka* ona ve biti u memoriji$ Po1to je vreme pristupa memoriji nekoliko hiljada
puta vee od vremena pristupa disku* jasno je kakva se u1teda posti'e$ )estovi su
pokazali da ako pro+esor zahteva podatke sa odre0ene adrese na disku* postoji >0-
!0N 1anse da e sledei zahtev za itanjem biti ba1 na susednoj adresi$ :e1iranje se
svodi na predvi0anje adrese sa koje e biti zatra'en sledei podatak i nje&ovo&
dovlaenja u memoriju pre ne&o 1to &a pro+esor zaista i zatra'i$ :e1iranje se mo'e
obavljati na vi1e nivoa$ Na primer* moderni diskovi na sebi imaju inte&risanu ke1
memoriju$ Neki 3npr$ Sea&ate familija 8arra+uda4 imaju ak 1M8 inte&risane ke1
memorije$ )a koliina je neophodna u zahtevnim okru'enjima kakva su radne stani+e
i serveri$
Svaki put kada pro+esor zatra'i podatak koji je u ke1 memoriji* ka'emo da se desio
po&odak$ :ada se tra'eni podatak ne nalazi u ke1 memoriji* disk mora da &a dovue
sa ploe i tada ka'emo da se desio proma1aj$ Mera efikasnosti al&oritma za ke1iranje
je odnos po&odaka i proma1aja$ :ako bi se broj proma1aja smanjio koriste se tehnike
poznate kao se&mentno ili adaptivno ke1iranje$ :od se&mento& ke1iranja se ke1
memorija deli na se&mente i svaka se dodeljuje odre0enom pro+esu$ :ada se desi
proma1aj* nije neophodno prazniti +eo ke1* ve samo onaj se&ment u kome se desio
proma1aj$ :e1 memorija se naje1e deli na dva ili etiri se&menta$ 7daptivno
ke1iranje sadr'i dve tehnike$ Prva bi se mo&la nazvati adaptivno se&mentiranje* jer
disk u zavisnosti od broj proma1aja menja broj se&menata$ Dru&a tehnika koristi
adaptivne al&oritme$ ,ilj je da se pri ne prazni +eo ke1 ve samo poda+i kojima du&o
nije pristupano$
Pokazalo se da dobro odmerena koliina ke1a i inteli&entan al&oritam za ke1iranje
mo&u da unaprede performanse diska za nekoliko redova veliine$
Pored ke1a u operativnoj memoriji i na samom disku* mo&u se koristiti i posebni S,S2
ke1 kontroleri$ /ni uba+uju jo1 jedan sloj ke1 memorije 3od vi1e me&abajta4 izme0u
ke1a u memoriji i ke1a na disku$ ,ilj ovo& ke1a je da smanji broj proma1aja u ke1u
koji je inte&risan na disku* jer nas taj proma1aj najvi1e ko1ta: moramo da dovlaimo
novi podatak sa diska* 1to je vremenski najzahtevnija opera+ija$
1@
<1,5 sistemi
Do sada smo* pominjui performanse diskova* &ovorili u&lavnom o ovoj ili onoj
brzini$ Dobro je imati brz disk* ali &de se tu nalazi pouzdanost( :akvu fun+kiju ima
disk iji poda+i nisu bezbedni( Na malim i srednjim ma1inama* problem bezbednosti
podataka ipak nije toliko bitan da bi se re1avao posebnim konfi&ura+ijama ija je +ena
uporediva sa +enom same ma1ine$ Me0utim u server okru'enjima* bezbednost
podataka je na prvom mestu$ %ato emo sada ne1to vi1e pa'nje posvetiti nainima za
smanjenje verovatnoe kvara i oporavka od &ubitka podataka$
%a sisteme koji zahtevaju visoke performanse i vrhunsku za1titu podataka* nema
mno&o razmi1ljanja o izboru interfejsa I re1enje koje se samo namee je S,S2 3Small
,omputer SPstem 2nterfa+e4$ .azlika u odnosu na 2D? je u efikasnijem radu sa veim
brojem ure0aja i u veoj propusnoj moi$ )ako0e* razlika je i u prin+ipu rada: S,S2
kontroler samostalno upravlja diskovima i ne optereuje pro+esor$ Mo&u se zadavati
istovremene komande za vi1e ure0aja* pa se posti'e izvestan paralelizam u radu$ Prva
S,S2 spe+ifika+ija je imala brzinu prenosa do " M8s$ Masovno je prihvaen S,S2-<
standard sa maksimalnom brzinom prenosa od 10 M8s$ S,S2-< prihvata
prikljuivanje do > ure0aja$
Standard je vremenom usavr1avan$ Prvo je pro1iren kabl koji spaja disk sa
kontrolerom na 1C linija$ )o je tzv$ Jide S,S2 sa maksimalnom brzinom prenosa od
<0 M8s$ /va spe+ifika+ija se naziva i S,S2-9 i omo&uava istovremeno
prikljuivanje do 1" ure0aja$ %atim je poveana frekven+ija sa poetnih 10MQz na
<0MQz$ )ako je dobijen #ltra Jide S,S2 sa maksimalnom brzinom prenosa od @0
M8s$ Savremeniji 3i skuplji4 S,S2 kontroleri na sebi imaju i ke1 memoriju I ke1
kontroleri$
:ada je S,S2 interfejs 1iroko prihvaen javila se ideja o re1enju za1tite podataka za
male i srednje sisteme$ ,ilj je bila za1tita od fiziko& o1teenja diskova i tako je
nastao .72D 3.edundant 7rraP of 2ndependent Disks4$ .e1enje se zasniva na ideji da
se isti poda+i pi1u na vi1e mesta istovremeno* pa ako jedan disk otka'e* sistem mo'e
nesmetano da radi do popravke$ Postoji nekoliko nivoa .72D za1tite$
Najjednostavnije re1enje je .72D 1$ )o je paralelni rad dva fiziki jednaka diska
3mirrorin&4$ Svi poda+i koji se upisuju na jedan disk upisuju se i na dru&i$ #z podatke
se upisuju i kontrolni kodovi na osnovu kojih se proverava ispravnost$ 7ko jedan disk
otka'e* ili se na njemu desi neka &re1ka* funk+iju preuzima samo preostali disk$ Do
&ubitka brzine pri upisu nema* dok se upotrebom ke1a ak mo'e poveati brzina
itanja* jer se jedan deo podataka mo'e itati sa jedno& diska* a dru&i* paralelno* sa
dru&o&$ Eubitak kapa+iteta je veliki$
7ko iz .72D 1 mehanizma izba+imo ideju o paralelnom upisu* dobijamo .72D 0$
Nekoliko diskova se vezuje u +elinu koja se vidi kao jedan veliki disk$ Pri itanju*
poda+i se dovlae paralelno i tu je &lavni dobitak$ Posao deljenja podatke na odvojene
diskove obavlja kontroler i to je za korisnika transparentno$ /vakvi sistemi se koriste
u multimedijalnim primenama$ /i&ledan nedostatak je nemo&unost oporavka usled
kvara$
:od fajl servera se te'i maksimalnoj za1titi podataka uz umereni &ubitak na
kapa+itetu i performansama$ )ako je nastao sistem .72D @* koji se zasniva na
kontrolnim sumama od&ovarajuih sektora na diskovima koje se upisuju na poseban
disk$ 7ko neki od diskova otka'e* na osnovu kontrolno& diska i ostalih diskova se
mo'e restaurirati sadr'aj$ ?vo malo& primera$ Pretpostavimo da imamo dva diska sa
poda+ima* 7 i 8 i kontrolni disk S$
:ontrolni poda+i se zapisuju na sledei nain:
1"
# B $%# v B
0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 0
7ko otka'e disk 8* na osnovu 7 i S se mo'e odrediti sadr'aj 8$ 7ko otka'e disk 7*
nje&ov sadr'aj se mo'e utvrditi na osnovu 8 i S$ 7ko otka'e S* nema stvarno& &ubitka
podataka* ali se moraju ponovo izraunati kontrolne vrednosti$
Daljim usavr1avanjem ove ideje se do1lo do sistema .72D "$ :ada se danas ka'e
.72D* u&lavnom se misli na .72D "$ # prethodnoj realiza+iji kontrolni poda+i su bili
na posebnom disku$ 7ko ih ravnomerno rasporedimo na ostale diskove dobiemo
.72D "$ )ime se smanjuje brzina upisa* jer se poda+i moraju upisivati na dva mesta$
8rzina itanja je vea* jer se poda+i ravnomerno raspore0uju po diskovima* pa se
mo&u paralelno uitavati u ke1 memoriju$
Poslednja generacija diskova
4eagate /ararcuda 181
,/: -ltrastar *2>? i $& #>?
pore=enje performansi
Posle prie o performansama diskova i tehnikama za njihovo unapre0ivanje*
po&ledajmo kako iz&leda vrh trenutne ponude diskova$ 2zabrana su tri diska$ Sea&ate
8arra+uda e biti opisan zato 1to je prvi disk sa D<00 obrtaja u minuti namenjen P,
korisni+ima$ 28M-ov disk D<%R je trenutno 3novembar 1!!!$4 svetski rekorder u
kapa+itetu i &ustini zapisa$
4eagate /arracuda 181
Sea&ate 8arra+uda je prvi disk namenjen P, korisni+ima sa D<00 obrtaja u minuti$
:apa+itet diska iznosti <> E8$
8arra+uda je trenutno najbr'i disk u porodi+i Sea&ate diskova$ Sa poveanim brojem
obrtaja* on e nai primenu u nelinearnom video montiranju* pravljenu muzike*
bavljenju &rafikom visoke rezolu+ije i slino$ #z disk takvih performansi* mo&ue je i
snimiti video konferen+ije* editovati filmove* preuzimati velike koliine informa+ija
sa Jeba* skidati i menjati )6 sliku$
Spe+ifika+ije diska su 3kako ih navodi proizvo0a4:
- kapa+itet <> E8
- D<00 obrtaja u minuti
- vreme tra'enja >$C ms
- interna brzina prenosa preko @0 M8s
- #ltra 7)7CC interfejs
,/: -ltrastar *2>? i $& #>?
Nasuprot najbr'e& diska namenjeno& P, korisni+ima 3Sea&ate 8arra+uda 7)74* sada
emo predstaviti apsolutno najbr'i disk na svetu$ 28M #ltrastar D<%R disk je trenutni
svetski rekorder u kapa+itetu i &ustini zapisa$ /dlikuje se brzinom od 10 000 obrtaja u
minuti* &ustinom zapisa od D$0@ milijarde bita po inu i kapa+itetom od D9 E8$
Naravno* namenjen je iskljuivo serverskim okru'enjima$ Model 9CM%R se razlikuje
po brzini od D<00 obrtaja u minuti i manjim kapa+itetom od Asve&aB 9C E8$
1C
/va familija diskova podr'ava #ltra 7)7* S,S2 i =,-7M interfejse$ 2sporuuju se sa
kapa+itetima od D< do 1> E8$ 6eliina sektora je "1< bajtova* proseno vreme
tra'enja je "$9 ms$ /stali tehniki poda+i su navedeni u tabeli:
parametar &' () *+ ,()
kapacitet @:/A D9$@ 9C$D 1>$9 !$1
veliina sektora "1< "1<
zone snimanja 11 11
broj glava << 1<C9
broj ploa 11 C9<
gustina zapisa maB! D0@0 mbitakv$in D0@0 mbitakv$in
gustina zapisa 9"<000 bitain 9"<000 bitain
gustina staza <0 000 stazain <0 000 stazain
bafer za podatke 1CM8 @M8
brzina rotacije 10 000 obr$min D<00 obr$min
vreme latentnosti pros.! <$!! ms <$!! ms
interna brzina prenosa <<$1-9D$@ M8s <1$"-9C$1 M8s
proseno vreme traenja "$9 ms @$! ms
track"track 0$C ms 0$" ms
pun prelaz 11$0 ms 10$" ms
pouzdanost 1 &re1ka u 10?19 bita 1 &re1ka u 10?19 bita
Da bismo videli kako se razvijaju prerformanse diskova* po&ledaemo karakteristike
prethodne &enera+ije$ Neka to budu diskovi iz 1!!>!!$ &odine$ Poda+i su dati po
proizvo0aima:
Cuantum
=ireball
?M<$"7
=ireball
S?@$9 7
=ireball
?M"$17
=ireball
?MD$C7
=ireball
S?>$@7
6ikin& 22
@$"S
proseno
kapa+itet
SE8T
2.$3 (.'+ (.** *.+& *.3( (.2( ).'
interni
bafer
S:8T
(+3 3' (+3 (+3 3' $3( $''
interni
prenos
SM8sT
D.& D.$ D.* D.3 D.D ++.* +'
vreme
latentnos
ti SmsT
).& ).& ).& ).& ).& (.+ ).$)
proseno
vreme
tra'enja
SmsT
++.( D.* ++.' +2.2 +'.* D.3 +'.3
broj
obrtaja
)$*2 )$*' )$3$ )$*D )$3) *2)* )&D+
9estern 5igital
1D
,aviar
<<100
,aviar
<9<00
,aviar
9"100
?nterprise
<1D0
?nterprise
@9C0
proseno
kapa+itet
SE8T
+.D* $.'2 (.3 2.'2 (.'& $.+*(
interni
bafer
S:8T
+23 2)& 2)& )+2 +'2( ($&
interni
prenos
SM8sT
&.$ 3.) 3.$ 3.2 3.) *.D&
vreme
latentnos
ti SmsT
).* ).) ).) (.+ (.+ (.D3
proseno
vreme
tra'enja
SmsT
+2.3 ++.$ +2.) ++.2 ++.) ++.3&
broj
obrtaja
)22D )(+3 )(($ *2(D *2)) &++3
4eagate
Medalist
9<<1
Medalist
@9<1
Medalist
C"91
Medalist
>C@1
8arra+uda
@RM
proseno
kapa+itet
SE8T
$ ( &.'( *.3( (.2( ).'2(
interni
bafer
S:8T
+23 +23 +23 +23 )+2 2'(
interni
prenos
SM8sT
*.3 3 3 3.+ D.2 3.22
vreme
latentnos
ti SmsT
).) ).) ).) ).) (.+ ).22
proseno
vreme
tra'enja
SmsT
+2.+ +$.' +$.& +$.3 +'.( +2.)3
broj
obrtaja
)(2) )($& )($$ )($& *23' )3+(
:ao ilustra+iju koliko su napredovale performanse diskova u poslednje tri &odine*
navodimo i performanse diskova prethodne &enera+ije 31!!C!D$ &odina4:
diskovi iz +DD&7D*. godine
1>
=ireball
"@07
Siro++o
<""07
,aviar
<@<0
,aviar
<D00
,aviar
91<00
Sea&ate
1D<0
proseno
kapa+itet
SE8T
'.)+ 2.$3 '.(' '.&3 +.+D +.)D +.+2)
interni
bafer
S:8T
3( *) &( +23 &( +23 D'.)
interni
prenos
SM8sT
$.2 (.$ +.3 2.D 2.D (.* $.$
vreme
latentnos
ti SmsT
).) &.& 3.D &.& &.& &.& &.3
proseno
vreme
tra'enja
SmsT
+$.) ++.' +(.( +2.) +2.2 +$.& +$.'
broj
obrtaja
)((3 ()($ $$*+ ()&* ())( ()(2 ()'(
Sada emo uporediti performanse diskova iz !C!D* !>!!$ &odine sa predstavni+ima
najnovije &enera+ije diskova* Sea&ate 8arra+uda 7)7 i 28M #ltrastar D<%R:
1!!C!D$ &od 1!!>!!$ &od
8arra+uda
7)7
<000$ &od
#ltrastar
D<%R
<001$ &od
kapa+itet
SE8T
+.+2) (.( 23 *$
interni
bafer
S:8T
D'.) $+( (:/ +&:/
interni
prenos
SM8sT
$.2 3.*2 2' $*
vreme
latentnos
ti SmsT
&.3 ).+3 2.DD 2.DD
proseno
vreme
tra'enja
SmsT
+$.) ++.*( 3.& ).$
broj
obrtaja
()'( )3D+ *2'' +' '''
%a disk Sea&ate 8arra+uda 7)7 nije bilo mo&ue dobiti podatke o veliini interno&
ke1a i vremenu latentnosti$ %ato su umesto tih podataka uzeti poda+i za model
#ltrastar 9CM%R koji spada u istu klasu$ )ako0e ja za model 8arra+uda navedena
brzina od @0M8s* 1to je spolja1nja brzina prenosa iz ke1a$ #zet je podatak za 28M-
ov disk kao verodostojniji za datu klasu ure0aja$
1!
Na sledeim &rafikonima je prikazana promena performansi diskova u toku poslednje
etiri &odine* kao i predvi0anje za <000$ i <001$ &odinu$ Predvi0anje je obavljeno na
osnovu 28M modela$
0
10
20
30
40
50
60
70
80
1996 1998 2000 2001
godina
k
a
p
a
c
i
t
e
t
0
2000
4000
6000
8000
10000
12000
14000
16000
18000
1996 1998 2000 2001
godina
v
e
l
i
c
i
n
a

k
e

a

(
K
B
)
0
5
10
15
20
25
30
35
40
1996 1998 2000 2001
godina
b
r
z
i
n
a

p
r
e
n
o
s
a

[
M
B
/
s
]
<0
0
1
2
3
4
5
6
7
8
1996 1998 2000 2001
godina
v
r
e
m
e

l
a
n
e
n
t
n
o
s
t
i

[
m
s
]
0
2
4
6
8
10
12
14
16
1996 1998 2000 2001
godina
v
r
e
m
e

t
r
a

e
n
j
a

[
m
s
]
0
2000
4000
6000
8000
10000
12000
1996 1998 2000 2001
godina
b
r
o
j

o
b
r
t
a
j
a
/
m
i
n
]
Na kraju emo i prokomentarisati dobijene rezultate$ :ao 1to mo'emo videti*
kapa+itet diskova se drastino uveava$ Proseni kapa+iteti prethodne &enera+ije
diskova su bili oko 1E8* sada1nji diskovi imaju proseni kapa+itet oko @$@E8$
Mo&ino bi bilo oekivati da e sledea &enera+ija imati kapa+itete od oko 1"E8$
<1
Me0utim* kao 1to mo'emo videti* na tr'i1tu ve postoje diskovi kapa+iteta <> i 9CE8
koji su po +eni uporedivi sa diskovima kapa+iteta 10E8$ ;ini se da je +ela jedna
&enera+ija diskova preskoena$ )a tvrdnja dobija na te'ini ako se uzme u obzir da e
sa zaka1njenjem od oko dve &odine 3<001$4 i vrhunski diskovi kapa+iteta D9E8
si&urno biti pristutni i na P, platformama$ /vaj skok performansi se delom mo'e
objasniti upotrebom nove tehnolo&ije ma&netno rezistivnih &lava koje omo&uavaju
smanjivanje dimenzija diskova i poveanje &ustine zapisa$
Propor+ionalno veliini diskova* raste i veliina interno& ke1a$ Dana1nji diskovi na
sebi retko imaju vi1e od 1M8 ke1a* dok vrhunski diskovi namenjeni serverima imaju
oko @M8$ 28M tu &rani+u smelo pomera na itavih 1CM8$ 7ko se toj +ifri doda jo1
toliko ke1a na S,S2 kontroleru* dobija se zaprepa1ujua +ifra od 9<M8 ke1
memorije* 1to je uporedivo sa prosenom veliinom operativne memorije na slabijim
P, konfi&ura+ijama$ Naravno da velika koliina ke1 memorije sama po sebi nije
dovoljna bez efikasno& al&oritma$ )ako0e treba primetiti da se ke1 memorija
dru&aije koristi u topolo&ijama petlje sa optikim vlaknima$
%ahvaljujui smanjivanju dimenzija diskova i upotrebi novih tehnolo&ija za izradu
&lava* poveava se i brzina fiziko& pristupa disku$ %ato raste i interna brzina prenosa$
Naravno* &lavni Akriva+B za poveanje interne brzine prenosa je broj obrtaja diska
koji tako0e raste sa svakom novom &enera+ijom$ /vde bi trebalo napomenuti da se sa
porastom interne brzine prenosa razvijaju i interfejsi koji te brzine mo&u da prate* kao
1to su S,S2-9* =,-7M ili #ltra 7)7 CC i #ltra 7)7-1C0$
Na vreme latentnosti utie brzina rota+ije i primeuje se da se ono smanjuje* ali ne
onim tempom kojim rastu kapa+itet i brzine prenosa$ .azlo& je injeni+a da je vreme
latentnosti veim delom mehaniki problem$
:ao 1to se mo'e videti sa &rafikona* srednje vreme tra'enja &otovo linearno opada sa
pojavom novih &enera+ija diskova$ %adivljuje injeni+a da je srednje vreme tra'enja
najsavremenijih diskova postalo uporedivo sa do sada prosenim vrednostima tra'enja
od staze do staze* koje je sada manje od 1ms$
8roj obrtaja diska je mo'da i faktor koji najobuhvatnije deluje na ukupne
performanse* jer popravlja kako mehanike* tako i elektronske nedostatke$
Poveavanjem broja obrtaja u minuti se smanjuju sva parazitna vremena* a rastu
brzine prenosa$ %ato nije sluajno 1to se trenutni svetski rekorder u brzini vrti na ak
10 000 obrtaja u minuti* a 28M na&ove1tava i diskove sa 1< 000 obrtaja u minuti$
Predlog projekta: izrada softvera za testiranje
diskova
2deja je da se uz pomo 82/S poziva realizuje jednostavan pro&ram za testiranje
performansi diskova$ Pri testiranju bi se koristio sledei model$ #kupno vreme
potrebno za izvr1enje neke ak+ije bi se predstavilo kao:
) F )
p
U )
t
&de je )
p
vreme potro1eno na pristup poda+ima* a )
t
vreme utro1eno na transfer$ #
ovom radu bi se bavili samo odre0ivanjem vremena )
p
jer bi realiza+ija merenja
vremena )
t
bila ne1to slo'enija$
Neka se )
p
sastoji od t
&
i t
r
$ t
&
je vreme potrebno da se &lava dovede na tra'eni +ilindar*
a t
r
vreme koje potrebno da tra'eni sektor do0e do &lave$ t
r
se opisuje prosenom
veliinom:
t
r
F )
r
<*
<<
&de je )
r
vreme polurota+ije$
6reme t
&
bi se odredilo eksperimentalno* merenjem sledeih vremena: vreme
preba+ivanja sa staze na stazu 3tra+k-tra+k seek4* srednje vreme pristupa bilo kom
+ilindru sa nulto& +ilindra 3srednje vreme tra'enja4* vreme puno& pomeraja 3full
stroke4$
/va merenja bi se mo&la zakomplikovati odvojenim posmatranjem smera kretanja
&lave I AnapredB i AnazadB$
Samo pomeranje &lave i itanje bi se obavilo 82/S pozivom za itanje na sledei
nain:
2nterapt: 19h
.e&istri:
7Q F < 3komanda za disk read4
7M F broj sektora koje treba pro+itati$ Ne bi trebalo staviti nulu$
?S:8R F pointer na bafer za smestanje pro+itanih podataka$
,M F nizih sest bita je broj sektora$ Najvisa dva bita su dva najvisa bita broja +ilindra
3tra+k4$
,Q F nizih osam bita broja +ilindra
DM F broj drajva 30-9 - flopiV >0h->Dh - hard4
DQ F strana* tj$ &lava diska
Na primer* ovako bismo proitali jedan sektor u )?S):
)?S) D8 "1< D#P3(4
M/6 7Q*0<Q zahtev za itanjem
M/6 7M*01 itamo jedan sektor
M?7 8R* )?S) ulazni bafer 3?S:8R4
M/6 ,Q*0" staza "
M/6 ,M* 09 sektor 9
M/6 DQ*00 &lava 0
M/6 DM*09 drajv 9
2N) 19Q 82/S poziv
Poziv vra+a: ako je doslo do &reske setovan je +arrP fle& i error +ode se nalazi u
re&istru 7Q$
Pri realiza+iji bi vei problem bilo merenje vremena* jer P, tajmer za real-time +lo+k
otku+ava svakih ""ms 1to je suvi1e velika vrednost$ %ato bi se verovatno vr1ilo
nekoliko stotina merenja* a zatim bi se obra0ivali rezultati$ Pri tom bi se pretpostavila
normalna raspodela$
Softver bi bio pro1iriv* jer bi se pozivom dru&ih 82/S funk+ija mo&la meriti razliita
vremena$
Na kraju bi se realizovao &rafiki interfejs u nekom JindoLs razvojnom okru'enju
36isual 8asi+ ili Delphi4 koji bi itao rezultate i pre&ledno ih prikazivao$
#iteratura
14 EEE.seagate.com +2.++.+DDD.!
<4 EEE.ibm.com +2.++.+DDD.!
94 EEE.Fuantum.com +2.++.+DDD.!
@4 1leksandar GunjarH 5iskovi na probi% P2 Press broj $3% str. (&"(3%
septembar +DD3.
"4 5ragan 4retenoviI% Pore diskovi% P2 Press broj $+% str. (+"()% januar +DD3.
C4 Peter 1belH ,/: P2 1ssemblJ language and programming% Prentice Kall%
+DD).
<9