ENERGETSKA ELEKTRONIKA

KOLA ZA OBRADU SIGNALA

OPERACIONI POJA^AVA^

Naziv operacioni poja~ava~ poti~e od prvobitne primene za
obavqawe matemati~kih operacija.
Operacioni poja~ava~ se pravi u
integrisanoj tehnici, a ku}i{te je
osmopinsko ili 14-opinsko. Sastoji se iz
tri osnovna dela: ulaznog stepena,
naponskog poja~ava~a i izlaznog stepena.
Napajawe se naj~e{}e vr{i pomo}u dva
jednosmerna izvora, pozitivnog i
negativnog. Ulazni stepen se izvodi kao
diferencijalni poja~ava~ pa se na ulazu nalaze dva prikqu~ka (sl. 1.). Ako
se na prikqu~ak sa znakom + dovede ve}i napon nego na prikqu~ak sa
znakom "" napon na izlazu je pozitivan; ako je na "" ve}i napon nego na
"+" napon na izlazu je negativan, odnosno, invertovan. Zbog toga se "" ulaz
zove invertuju}i ulaz a "+" ulaz neinvertuju}i.
Najzna~ajnije osobine idealnog operacionog poja~ava~a su da ima
beskona~no veliko naponsko poja~awe, beskona~no veliku ulaznu
otpornost i izlaznu otpornost jednaku nuli. Zbog velike ulazne
otpornosti ulazne struje se mogu zanemariti, a zbog velikog poja~awa
napon izme|u ulaznih prikqu~aka mora biti vrlo mali (pribli`an nuli)
da bi se na izlazu dobio kona~an napon; mo`e se re}i da su oba prikqu~ka
na istom potencijalu.

OSNOVNE PRIMENE OPERACIONIH POJA^AVA^A

Operacioni poja~ava~ se
naj~e{}e primewuje u konfigura-
ciji prikazanoj na slici 2. Grana u
kojoj se nalazi impedansa Z
1
zove se
direktna grana, a grana u kojoj je Z
2

povratna.
Kada je neinvertuju}i ulaz na
nuli i invertuju}i ulaz ima isti
potencijal nula. Zbog toga {to
invertuju}i ulaz nije fizi~ki vezan
za nulu mo`e se re}i da je
invertuju}i ulaz na virtuelnoj (prividnoj) nuli.

Sl. 1. [ematska oznaka
operacionog poja~ava~a


Sl. 2. Primena operacionog poja~ava~a.


U direktnoj grani je:
I
U U
Z
U
Z
1
1
1
1
1
=

=
ul
.
U povratnoj grani je:
I
U U
Z
U
Z
2
2
2
2
2
=

=
ul
.
Zbog velike ulazne otpornosti I
ul
= 0 pa je:
I I
1 2
= ,
U
Z
U
Z
1
1
2
2
= .
Naponsko poja~awe celog sklopa je:
A
U
U
Z
Z
u
= =
2
1
2
1
.
a) mno`ewe koeficijentom
Ako su impedanse otpornosti dobija se:
U
R
R
U
2
2
1
1
= ,
odnosno, napon U
1
se mno`i koeficijentom k. Zbog znaka () naponi U
1
i U
2

su uvek suprotnog znaka pa se ovaj sklop naziva invertor. Poja~awe
invertora je:
A
U
U
k
u
= =
2
1
.
Ako je otpor u povratnoj grani ve}i
od otpora u direktnoj grani sledi |A
u
|>1,
ako je R
2
<R
1
onda je |A
u
|<1, a ako je R
2
=R
1

onda je |A
u
|=1. Invertor sa poja~awem |A
u
|=1
zove se jedni~ni invertor i slu`i za obr-
tawe znaka signala (fazni pomeraj je ).
b) integrator
Integrator u povratnoj grani ima
kondenzator.
Za koli~inu naelektrisawa kod
kondenzatora va`e relacije:
Q I t = i Q C u = ,
odakle je:
I t C u = ,
u
I
C
t = .
Ako je struja konstantna:

Sl. 3. Invertor.


u k t = ,
{to predstavqa linearnu zavisnost napona od vremena.
Ako je napon U
1
konstantan, tada je i struja puwewa (ili pra`wewa)
kondenzatora konstantna
I
U
R
1
1
= ,
i izlazni napon je linearan.
Napon na kondenzatoru je suprotnog smera od struje, pa je:
I t C U
1 2
= ,
U
I
C
t
U
RC
t k t
2
1 1
= = = .
Na slici 3. su prikazani integrator i odgovaraju}i talasni oblici.
Integrator naj~e{}e slu`i za generisawe testerastog napona.
v) diferencijator
Diferencijator u direktnoj grani ima
kondenzator (sl. 4.). Mo`e se ostvariti i sa
kalemom u povratnoj grani ali se kalem
izbegava, kada je to mogu}e, zbog slo`ene
konstrukcije.
Za analizu diferencijatora mora se
uzeti u obzir otpornost izvora. Kada napon
izvora postane pozitivan zbog malog otpora
izvora po~etna struja puwewa kondenzatora
je velika, na otporniku R ova struja
ostvaruje veliki pad napona i dobije se
strma ivica negativnog impulsa.
Kondenzator se brzo napuni i struja brzo
prestane da te~e, odnosno, izlazni napon
postaje nula. Kada napon izvora postane nula
kondenzator se zbog malog otpora izvora
prazni velikom po~etnom strujom koja na
otporniku R ostvaruje veliki pad napona i
dobije se strma ivica pozitivnog impulsa.
Kondenzator se brzo isprazni i izlazni
napon postaje nula.
Diferencijator se naj~e{}e koristi za generisawe igli~astih
impulsa.
g) sabira~
Sabira~ je predstavqen na slici 5.
I
U
R
I
U
R
I
U
R
z
a
a
b
b i
= = = , , ,
I I I = +
a b
,

Sl. 4. Diferencijator.




= +
U
R
U
R
U
R
iz a b
,
( )
U U U
iz a b
= + .
Izlaz je invertovani zbir
napona na direktnim granama.
Sabira~ se mo`e koristiti
za digitalno-analognu (D/A) kon-
verziju. Broj direktnih grana je
odre|en precizno{}u konverzije.
Vrednosti otpora su binarno
odre|ene. (Prakti~nije je za D/A konvertor koristiti lestvi~astu
otpornu mre`u.)
d) komparator
Komparator je predstavqen na slici 6.
Ako je ulazni napon ve}i od
referentnog napona, na izlazu se dobija
pozitivan napon; ako je mawi negativan.
Zbog velikog poja~awa operacionog
poja~ava~a promene na izlazu su vrlo brze.

Zadatak 1. Za kolo na slici 7. odrediti
otpore da naponsko poja~awe sistema bude 5.
Re{ewe:
Naponsko poja~awe sistema je:
A
R
R
u
=
2
1
.
Smenom datih podataka dobija se:
= 5
2
1
R
R
R R
2 1
5 = .
Mo`e se usvojiti R
1
= 2 k, R
2

= 10 k.
Zadatak 2. Za kolo na slici 7. odrediti R
2
.
Dato je: U
1
= 2 V, U
2
= 5 V, R
1
= 3 k.
Re{ewe:
Izlazni napon je:
U
R
R
U
2
2
1
1
= .
Otpornost R
2
je:

( )
R
RU
U
k
2
1 2
1
3
3 10 5
2
7 5 = =

= , .

Sl. 5. Sabira~.


Sl. 6. Komparator.


Sl. 7.

Zadatak 3. Za kolo na slici 8. odrediti izlazni napon.
Dato je: U
a
= 2 V, U
b
= 3 V,
R
1
= 1 k, R
2
= 2 k, R = 3 k.
Re{ewe:
Struje u direktnim granama su:
I
U
R
I
U
R
a
a
b
b
= =
1 2
, ,
a u povratnoj:
I
U
R
=
iz
.
Na osnovu I Kirhofovog zakona je:
I I I = +
a b
.
Smenom se dobija:
= +
U
R
U
R
U
R
iz a b
1 2
,
U R
U
R
U
R
iz
a b
= +
|
\

|
1 2
,
U V
iz
= +

|
\

| = +
|
\

| = 3 10
2
10
3
2 10
3 2
3
2
10 5
3
3 3
, .
Zadatak 4. Za kolo na slici 8. odrediti otpore.
Dato je: U
a
= 2 V, U
b
= 5 V, U
iz
= 10 V, R
1
= R
2
.
Re{ewe:
Na osnovu prethodnog zadatka:
U R
U
R
U
R
iz
a b
= +
|
\

|
1 2
.
Smenom R
1
= R
2
dobija se:
( ) U R
U
R
U
R
R
R
U U
iz
a b
a b
= +
|
\

| = +
1 1 1
.
Smenom datih podataka dobija se:
( ) = + 10 2 5
1
R
R
,

R
R
1
10
7
13
13
130
91
= = .
Mo`e se usvojiti R = 13 k, R
1
= R
2
= 9,1 k.





Sl. 8.

Zadatak 5. Potrebno je ostvariti funkciju
y = 2x
1
+ 3x
2
.
Re{ewe:
Na osnovu zadatka 3.:
U R
U
R
U
R
iz
a b
= +
|
\

|
1 2
.
Da bi se oslobodili znaka () uvodi se jedini~ni invertor
(otpornosti u direktnoj i povratnoj grani su jednake).
U R
U
R
U
R
R
R
U
R
R
U
iz
a b
a b
'
= +
|
\

| = +
1 2 1 2
.
Upore|ivawem sa datim izrazom dobija se:

R
R
R
R
1 2
2 3 = = ; .
Kod ovakvog tipa zadataka jedna veli~ina se usvaja a ostale ra~unaju.
Usvaja se R = 3 k.
Smenom se dobija:
R
R
k
1
3
2
3 10
2
15 = =

= , ; R
R
k
2
3
1 = = .
Za realizaciju date funkcije mo`e se koristiti kolo prikazano na
slici 9.
Zadatak 6. Za kolo na slici 10. odrediti temperaturu pri kojoj se LED
dioda pali.
Dato je: temperaturna zavisnost otpora R
T
: R
T
= 100 + 0,2T, gde se za T
[
o
C] dobija R
T
[], R
1
= 4,3 k, R
2
= R
4
= 1,3 k, R
3
= 4,7 k.
Re{ewe:
Iz date temperaturne zavisnosti se zakqu~uje da se otpornost R
T

pove}ava sa pove}awem temperature. Pove}awem otpornosti R
T
pove}ava se
napona na neinvertuju}em + ulazu i kada na neinvertuju}em ulazu napon
dostigne vrednost referentnog napona na invertuju}em ulazu, dioda se
pali.

Sl. 9.

Naponi na ulazima su:
U E
R
R R

=
+
2
1 2
,
U E
R
R R R
+
=
+ +
T
T 3 4
.
Izjedna~avawem se dobija:
E
R
R R
E
R
R R R
2
1 2 3 4
+
=
+ +
T
T
,
( ) ( ) ( )
R R R R R R R R R R R
2 3 4 2 1 2 1 2 4
+ + = + + +
T T
,
R R R R R R R R R R R R R R
2 3 2 4 2 1 2 1 4 2 4
+ + = + + +
T T T
,
R R R R R R
2 3 1 4 1
=
T
,

R
R R
R
R
T
= =

=
2 3
1
4
3 3
3
3
13 10 4 7 10
4 3 10
13 10 121
, ,
,
,
.
Temperatura se odre|uje iz:
C
R
T =

= 105
2 , 0
100 121
2 , 0
100
T
.
Zadatak 7. Odrediti vrednost poten-
ciometra P i otpornika R na slici 11. da
se dioda upali na 30
o
C.
Dato je: temperaturna zavisnost
otpora R
T
: R
T
= 100 + 0,2T, gde se za T [
o
C]
dobija R
T
[], R
1
= 6,2 k, R
3
= 3 k,
R
4
= 1 k.
Re{ewe:
Za temperaturu 30
o
C vrednost R
T
je:
R
T
= + = 100 0 2 30 106 , .
Na osnovu prethodnog zadatka je:
R
R R
R
R
T
=
2 3
1
4
.
Zamenom R
2
= P + R dobija se:

( )
( ) P R R R R R + = +
3 1 4 T
,

( )
P R + =

+ =
6 2 10
3 10
10 106 2286
3
3
3
,
.
Usvaja se R = 2,2 k i P = 200 .




Sl. 10.


Sl. 11.


Zadatak 8. Za prethodni zadatak odrediti u kom opsegu se mogu regulisati
temperature.
Re{ewe:
Minimalna regulaciona temperatura se dobija za P = 0 , a
maksimalna za P = 200 .
Na osnovu zadatka 6.:
R
R R
R
R
T
=
2 3
1
4
.
Za P = 0 je:
R
Tmin
,
,
, =

=
2 2 10 3 10
6 2 10
10 64 5
3 3
3
3
; C
R
T =

= 5 , 177
2 , 0
100 5 , 64
2 , 0
100
T
min
.
Za P = 200 je:
R
Tmax
,
,
, =

=
2 4 10 3 10
6 2 10
10 161 3
3 3
3
3
; C T =

= 5 , 306
2 , 0
100 3 , 161
max
.
Zadatak 9. Kako se pona{a kolo na
slici 12. ako je napajawe opera-
cionog poja~ava~a jednostruko i
iznosi E = 10 V. Dato je: U
r
= 5 V, R
1
=
20 k, R
2
= 10 k, R = 200 k.
Re{ewe:
Za male vrednosti napona U
1

izlazni napon je 0 V pa su otpori R
2

i R u paraleli. Izlaz mewa stawe
kada napon na neinvertuju}em ulazu
dostigne referentni napon:
U U
R R
R R R
r
=
+
1
2
1 2
||
||
.
Smenom datih podataka dobija se:

( )
R R k
2
3 3
3
10 10 200 10
10 200 10
9 524 || , =

+
= ;
( )
U V
1
3
3
20 9 524 10
9 524 10
5 15 5 =
+

=
,
,
, .
Kada je U
1
iznad 15,5 V izlaz je na naponu napajawa (teorijski;
prakti~no je na ne{to mawem naponu). Promena konfiguracije dovodi do
promene vrednosti napona U
1
potrebnog za prelazak izlaznog napona za
napona napajawa na nulu.
Za neinvertuju}i ulaz sada va`i:

U
R
E U
R
U U
R
r r r
2
1
1
=

+


U
R
U
R
E U
R
U
R
r r r
2 1
1
1
+

= .
Smenom poznatih vrednosti dobija se:


Sl. 12.


U V
1
3
3 3 3
20 10
5
10 10
5
20 10
10 5
200 10
10 5 0 5 14 5 =

|
\

|
= + + = , , .
Zbog velike razlike ulaznih napona potrebnih za promenu izlaznog
napona, izlazni napon se vrlo brzo mewa i dolazi do oscilovawa.
Zadatak 10. Za kolo na slici 13. od-
rediti vrednost kondenzatora po-
trebnog za realizaciju signala pri-
kazanih na slici. Dato je: R = 10 k.
Re{ewe:
Prilikom puwewa kondenza-
tora napon na izlazu je:
U
U
RC
t
2
1
= .
Ako prava se~e apscisnu osu u t=t
o
:

( )
U
U
RC
t t
o 2
1
= .
Sa dijagrama na slici 13. se ~ita:
U
1
= 3 V, U
2
= 5 V, t = 3 ms, t
o
= 3 ms,
pa je:
( ) = =
o
t t
RU
U
C
2
1


( )
( ) F =

=

12 , 0 10 1 3
5 10 10
3
3
3
.
Zadatak 11. Objasniti kolo na
slici 14.
Re{ewe:
Po~etkom puwewa kondenzatora
ve}i deo struje direktne grane puni
kondenzator a mali deo prolazi kroz R
2
.
Kako se kondenzator C puni to mawi deo
prolazi kroz C a ve}i kroz R
2
. Kada se C
napuni sva struja prolazi kroz R
2
i tada
je na izlazu:
U
R
R
U
2
2
1
1
= .
Zakqu~uje se da otpornik R
2
u kolu na slici 14. ima ulogu da spre~i
stalno puwewe kondenzatora.




Sl. 13.

Sl. 14.

DIGITALNA ELEKTRONSKA KOLA

Digitalna elektronska kola obra|uju elektri~ne signale koji mogu
poprimiti samo dve vrednosti. Engleski matemati~ar Bul je postojawe dve
vrednosti primewivao u logici mi{qewa pa im je dao imena logi~ke
promenqive. Kola pomo}u kojih se vrednosti logi~kih promenqivih mogu
i fizi~ki predstaviti zovu se logi~ka kola. Bulova algebra obra|uje sve
operacije sa logi~kim promenqivim.

LOGI^KE OPERACIJE I OSNOVNA LOGI^KA KOLA

Uobi~ajno je da su logi~ke promen-
qive 0 (nula) i 1 (jedan). Elektri~no
one predstavqaju napone (sl. 15.).
Tri osnovne logi~ke operacije sa
logi~kim promenqivim su:
logi~ka I operacija,
logi~ka ILI operacija,
logi~ka NE operacija.
Logi~ka I operacija je lo-
gi~ko mno`ewe. Tablica stawa i
{ematska oznaka predstavqeni su
na slici 16. Logi~ka I operacija se
pi{e:
F A B = ,
i ~ita se: F jednako A i B.
Logi~ka ILI operacija je
logi~ko sabirawe. Tablica stawa
i {ematska oznaka predstavqeni
su na sl. 17. Logi~ka ILI operacija
se pi{e:
F A B = + ,
i ~ita se: F jednako A ili B.
Logi~ka NE operacija je
tablicom stawa i {ematskom
oznakom predstavqena na slici 18.
Logi~ka NE operacija se ~esto zove i
invertovawe i pi{e se:
F A = ,
i ~ita se: F jednako ne A, ili F je
komplement A, ili F je invertovano A.

Sl. 15.


Sl. 16.

Sl. 17.

Sl. 18.

U praksi se ~esto koriste i invertovane I i ILI operacije. Da bi se
izbeglo predstavqawe pomo}u dva znaka usvojeno je predstavqawe kao na
slikama 19. i 20.
Na slici 19. je NI kolo a na slici 20. NILI kolo.


Veliku olak{icu u re{avawu problema predstavqaju De Morganove
teoreme:
1. A B A B + = ,
2. A B A B = + .

Zadatak 12. Realizovati funkciju:
F AB AB AB = + + .
Re{ewe:
Data funkcija je realizovana na slici 21.
Zadatak 13. Realizovati funkciju:
F AB AB AB = + + .
Re{ewe:
Data funkcija je realizovana na
slici 22.


Zadatak 14. Odrediti funkciju sklopa prikazanog na slici 23.
Re{ewe:
Na slici 24. su prikazani me|ukoraci u realizaciji funkcije.
F ABC ABC = .



Sl. 19.


Sl. 20.


Sl. 21.

Sl. 22.

Zadatak 15. Realizovati pomo}u NI kola funkciju:
F AB AC BC = + + .
Re{ewe:
F AB AC BC AB AC BC = + + = .

Zadatak 16. Realizovati pomo}u NI kola
funkciju:
( )
( )
F A B A B = + + .
Re{ewe:
F A B A B AB AB AB AB AB AB = + + + = + = + =
.








Sl. 23.

Sl. 24.


Sl. 25.


Sl. 26.

ELEMENTI ENERGETSKE ELEKTRONIKE

U energetskoj elektronici su gubici na
elementima zna~ajan faktor. Idealan slu~aj je da pri
provo|ewu kroz neki elemenat nema gubitaka, odnosno,
da je pad napona na tom elementu jednak nuli, kao i
kada elemenat ne provodi da nema protoka struje, {to
se mo`e predstaviti slikom 27.
Kod poluprovodnika se ne mo`e spre~iti disi-
pacija i zato se koriste oni poluprovodni~ki ele-
menti koji najpribli`nije zadovoqavaju kriterijum
idealnog elementa.
Prema na~inu rada energetski poluprovodni~ki
elementi se dele na usmera~ke diode, energetske tranzistore,
~etvoroslojne diode, dijake, tiristore i trijake.
Prema stepenu upravqivosti dele se na potpuno neupravqive
(usmera~ke diode, dijaci), delimi~no upravqive (tiristori) i potpuno
upravqive (energetski tranzistori).
Dvoslojni i troslojni poluprovodni~ki elementi u provodnom smeru
imaju relativno veliku otpornost i tek pojavom ~etvoroslojnih elemenata
nastaje ve}e kori{}ewe poluprovodni~kih elemenata za regulaciju
velikih snaga. ^etvoroslojni elementi imaju u provodnom smeru malu
otpornost, malih su dimenzija, imaju ve}u pouzdanost i nama pojave
varni~ewa.
Razvojem tehnologije kod tranzistora je smawena otpornost u
provodnom smeru i sve vi{e postaju elementi energetskih ure|aja.

SNA@NE DIODE

Princip rada sna`nih dioda je
isti kao i dioda malih snaga:
razlika je u obliku. Zbog velike
disipacije ku}i{te sna`nih dioda
mora biti prilago|eno postavqawu
na hladwake. Za sredwe snage u tu
svrhu deo ku}i{ta je u obliku vijka;
za velike snage ku}i{te je
kerami~ko sa dve metalne plo~e koje
se pri~vr{}uju u hladwak.
Najbitniji parametri koji
defini{u sna`nu diodu su: maksimalna disipacija P
Dmax
, maksimalna struja
u provodnom smeru I
Dmax
i maksimalni inverzni napon U
imax
.
Najve}a primena sna`nih dioda je za ispravqawe naizmeni~nih
napona; najvi{e se primewuje Grecov spoj.

Sl. 27. Karakteris-
tika idealizovanog
prekida~kog
elementa.


a) b)

Sl. 28. Oblici sna`nih dioda za: a) sredwe
snage, b) velike snage.


ENERGETSKI TRANZISTORI

Da bi se disipacija kod energetskih
tranzistora svela na minimum, koristi se
zona zasi}ewa tranzistora; pri tome je pad
napona na tranzistoru najmawi i mo`e
provoditi veliku struju.
Energetski tranzistori rade u pre-
kida~kom re`imu (ili neprovodno stawe
ili stawe zasi}ewa). Za ve}e u~estanosti
mora se obratiti pa`wa na vreme ka{wewa
odziva zbog kona~nog vremena promene
{irine prostornog tovara.
Najbitiniji parametri koji defini{u
energetski tranzistor su: maksimalni napon
koji tranzistor mo`e da izdr`i U
C-Emax
, maksimalna kolektorska struja I
cmax

i napon zasi}ewa U
CEs
.
Kao i sna`ne diode, i energetski tranzistori su konstrukciono
prilago|eni postavqawu na hladwake.

Darlingtonov spoj tranzistora

Tranzistori velikih snaga imaju malo
strujno poja~awe; da bi se postiglo zna~ajno
strujno poja~awe koristi se Darlingtonov spoj.
Ulazni (pobudni) tranzistor ne mora biti
energetski jer se glavna disipacija vr{i na
izlaznom tranzistoru.

^ETVOROSLOJNA DIODA (DINISTOR)

Sastav dinistora i oznaka su
prikazani na slici 31.
Na slici 32. je predstavqena
karakteristika dinistora. Ukoliko je
anodni napon ve}i od katodnog, sredwi
spoj je inverzno polarisan. Kada razlika
napona dostigne vrednost U
bo
dolazi do
nedestruktivnog proboja i struja naglo poraste a napon naglo pada na
vrednost odre|enu elementima kola u kome se dinistor nalazi. Vrednost
napona U
bo
(bo - breakover) se naziva napon ukqu~ewa, napon paqewa ili
prelomni napon jer dinistor prelazi iz neprovodnog u provodno stawe.
Pri smawewu napona u provodnom stawu zadr`ava se provodno stawe sve
dok se struja ne smawi do I
h
(h - holding) i naziva se struja dr`awa.

Sl. 29. Izlazne karakteristike
energetskog tranzistora:
- zona zasi}ewa.


Sl. 30. Darlingtonov
spoj tranzistora.

a) b)

Sl. 31. ^etvoroslojna dioda:
a) sastav, b) oznaka.


Inverzni probojni napon se ozna~ava sa U
ra
(ra - reverse avalanche).
Prikqu~ivawe naizmeni~nog napona na dinistor predstavqeno je na
slici 33.

DIJAK

Dijak nastaje antiparalelnim vezivawem dva dinistora {to se mo`e
predstaviti slikom 34.
Prikqu~ivawe naizmeni~nog napona na dinistor predstavqeno je na
slici 35.




Sl. 32. Karakteristika dinistora.


Sl. 33. Oblici napona u kolu sa dinistorom.


TIRISTOR

Tiristor je ~etvoroslojna dioda sa
upravqa~kom (pobudnom) elektrodom koja
se zove gejt i ima oznaku G. Naponskim,
odnosno, strujnim delovawem na gejt uti~e
se na vrednost prelomnog napona U
bo
, {to

je
prikazano na slici 36. Karakteristika
tiristora je prikazana na slici 37.


Sl. 34. Dijak: a) {ema, b) oznaka, v)
karakteristika.

Sl. 35. Oblici napona u kolu sa dijakom.

a) b)

Sl. 36. Tiristor: a) sastav,
b) oznaka.


Ukoliko je I
g
= 0 karakteristika tiristora se poklapa sa
karakteristikom dinistora. Pove}avawem I
g
smawuje se vrednost U
bo
i za
dovoqno veliko I
g
tiristor se pona{a kao dioda. Za negativno I
g
pove}ava
se U
bo
.
Sve karakteristi~ne vrednost tiristora se navode u prate}im
katalozima. Probojni napon se kre}e od 10010
.
10
3

V, pad napona u pro-
vodnom stawu od 12 V, radna struja od nekoliko ampera do 3
.
10
3
A, strujni
udari su do 10 puta ve}i od radnih struja, radna u~estanost do 50 kHz.

TRIJAK

Trijak je zamena za antipa-
ralelnu vezu dva tiristora pa se
ne mora voditi ra~una o polari-
tetu prikqu~enog napona, odnos-
no, trijak mo`e provoditi i u
pozitivnoj i u negativnoj polu-
periodi prikqu~enog napona.











Sl. 37. Karakteristika tiristora.


Sl. 38. Trijak predstavqen {emom i
simbolom.

OSNOVE UPRAVQAWA TIRISTORA I
TRIJAKA

NA^INI UKQU^IVAWA TIRISTORA

Ukqu~ivawe preko anode

Ukqu~ivawe na ovaj na~in odgovara ukqu~ivawu dinistora i ne
primewuje se u praksi.

Ukqu~ivawe preko upravqa~ke elektrode

[ema i oblici napona u kolu su prikazani na slici 39.
U vremenu do delovawa impulsa tiristor je neaktiviran i na
potro{a~u R nema napona pa napon na tiristoru prati napon napajawa.
Delovawem impulsa tiristor se aktivira i na wemu je, u odnosu na napona
napajawa, zanemarqivo mali napon pa napon na potro{a~u prati napon
napajawa. Po prestanku delovawa impulsa tiristor je i daqe aktiviran.
Tiristor se deaktivira kada struja opadne na vrednost struje deaktivira-

Sl. 39. Oblici napona u kolu sa tiristorom.


wa, odnosno, kada je na tiristoru vrlo mali napon pa se mo`e smatrati da
se tiristor deaktivira kada sinusoidni napon poprimi vrednost nula.

Osnovne elektri~ne {eme pobudnog kola tiristora i
trijaka

Najprostiji na~in sinhronog dovo|ewa tiristora u aktivno stawe
prikazano je na slici 40.
Deo anodnog napona tiristora se preko otpornika R
G
dovodi na gejt.
Pove}awem I
G
dosti`e se potrebni nivo i tiristor se aktivira. Ukoliko
je otpornik R
G
mawi I
G
pre dosti`e potrebni nivo i tiristor se ranije
aktivira. Otpornik R
G
ne sme biti ve}i od grani~nog slu~aja jer se
tiristor ne bi nikada aktivirao.
Na ovaj na~in se ne ostvaruje potpuna upravqivost tiristorom, mo`e
se upravqati samo ~etvrtinom periode napona napajawa.
Da bi se eliminisao deo I
G
koji ne u~estvuje u pobu|ivawu tiristora
u kolo gejta se dodaje dinistor (Slika 41.). Istovremeno se posti`e i br`e
aktivirawe tiristora.
Da bi se ostvarila potpuna upravqivost tiristora ili trijaka koristi se
{ema predstavqena na slici 42. Napon na kondenzatoru C je fazno
pomeren za =arctg(CR) tako da se mo`e promenom R (teoretski i C)

Sl. 40. Oblici napona u kolu sa tiristorom.


mewati trenutak aktivirawa tiristora ili trijaka. Na dijagramu je
predstavqen napon na kondenzatoru i struja gejta u kolu sa trijakom.

Sl. 42. Fazna regulacija.






Sl. 41. Uticaj dinistora na oblik struje gejta.


NA^INI ISKQU^IVAWA TIRISTORA

Tiristor se deaktivira kada se I
A-K
smawi ispod vrednosti dr`awa I
h

i u kolu naizmeni~ne struje se ovo de{ava automatski. U kolima
jednosmerne struje iskqu~ivawe se vr{i rednim prekida~em prekidawem
strujnog toka ili paralelnim prekida~em dovo|ewem U
A-K
na nulu.
Tiristor se mo`e iskqu~iti i pomo}u oscilatornog kola, pomo}u
prethodno napuwenog kondenzatora i pomo}u spoqweg izvora.























Sl. 43. Iskqu~ivawe tiristora: a)
rednim i b) paralelno vezanim prekida~em.


PRELAZNI PROCESI U ELEKTRI^NIM
KOLIMA

PRELAZNI PROCESI I INERCIJALNI ELEMENTI

Do sada su prou~avana kola u ustaqenim re`imima rada. Pod
ustaqenim (stacionarnim) stawima podrazumevaju se re`imi rada pri
kojima struje u pojedinim granama i naponi na pojedinim delovima kola
ostaju nepromenqivi ili se mewaju po jednom istom zakonu u toku
proizvoqno dugog intervala vremena.
Prelazni procesi su elektromagnetski procesi koji nastaju u
elektri~nom kolu pri prelazu iz jednog ustaqenog stawa u drugo.
Za{titni ure|aji ostvaruju automatsku za{titu elektri~nog kola od
prenapona i prekomernih struja koji se javqaju u toku prelaznih procesa.
Kalem i kondenzator predstavqaju inercione elemente jer se
promena energije nagomilane u magnetnom poqu kalema i elektri~nom
poqu kondenzatora ne mo`e izvr{iti trenutno.
Struja u toku prelaznog procesa mo`e se predstaviti kao:
i = i
us
+ i
pp
.
Komponenta i
us
predstavqa struju koja se formira kada se prelazni
proces zavr{i. Komponenta i
pp
karakteri{e prelazni proces i ona te`i
nuli a wen oblik zavisi od po~etnih uslova.
Sli~no va`i i za napone
u = u
us
+ u
pp
.

ZAKONI KOMUTACIJE

Promena stawa u elektri~nom kolu se u op{tem slu~aju naziva
komutacija. Prvi zakon komutacije se odnosi na struju a drugi na napon.
Struja u induktivnom elementu (i
L
) i napon na kapacitivnom elementu (u
C
)
neposredno pre (t
+
) i neposredno posle (t

) komutacije su isti
i
L
(t

) = i
L
(t
+
), u
C
(t

) = u
C
(t
+
)
odnosno, struja u induktivnom elementu i napon na kapacitivnom elementu
elektri~nog kola se ne mogu naglo promeniti (za kona~nu veli~inu u toku
beskona~no malog vremena).
Va`no je napomenuti da se po delovawu stalnog napona na rednom RL
kolu uspostavqa struja
i
U
R
e
t
=
|
\

|
|

1

,
gde je =L/R vremenska konstanta kola.


Sredwa i efektivna vrednost

Za periodi~ne signale sredwa vrednost
predstavqa povr{inu ispod aktivnog dela
krive f(t) podeqenu sa ugaonom osnovicom;
efektivna vrednost predstavqa kvadratni
koren povr{ine ispod aktivnog dela krive
f
2
(t) podeqenu sa ugaonom osnovicom.
( ) A U
d m
= cos cos ,
( )
( )
( )
A
U
r
m
=

(
(
2
2
2 2
2

sin sin
,
U
A
d
d
=
ugaona osnovi ca
,
U
A
r
r
=
ugaona osnovi ca
.

ENERGETSKI PRETVARA^I

Osnovni oblici preobra`aja elektri~ne energije

Osnovni oblici preobra`aja elektri~ne energije su:
usmeravawe (pretvarawe naizmeni~ne struje u jednosmernu);
invertovawe (pretvarawe jednosmerne u naizmeni~nu struju);
pretvarawe u~estanosti (pretvarawe naizmeni~ne struje jedne
u~estanosti u naizmeni~nu struju druge u~estanosti).

USMERA^I

Podela prema snazi: male snage (do 1 kW), sredwe snage (do 100 kW) i
velike snage (iznad 100 kW).
Podela prema naponu: niskog (do 250 V), sredweg (do 1 kW) i visokog
napona (iznad 1 kW).
Podela prema broju faza primarnog napotaja: jednofazni i
trofazni.







Sl. 44. Uz definiciju sredwe i
efektivne vrednosti.


OSNOVNE [EME USMERAVAWA

Za idealizovane {eme usmeravawa va`e slede}e pretpostavke:
usmera~ki elementi su idealni; u stawu provo|ewa imaju otpornost
jednaku nuli (R
f
= 0) a u neprovodnom stawu provodnost jednaku nuli (1/R
f
=
0),
usmera~ki elementi u stawe provo|ewa i neprovo|ewa dolaze
trenutno, bez prelaznih procesa,
otpornosti provodnika u kolu jednake su nuli,
otpornosti namotaja transformatora i gubici su jednaki nuli.

a Jednofazna polutalasna {ema usmeravawa (Sl. 45.).


a) b)

Sl. 45. Jednofazni punotalasni usmera~: a) {ema, b) dijagrami napona.

Na sekundaru transformatora je napon:
( ) ( ) u U t U t
ab m
= =
" "
sin sin 2 .
Struja kroz potro{a~ postoji samo za pozitivnu poluperiodu
sekundarnog napona i ima vrednost:
( ) ( ) i
u
R R
u
R
U
R
t I t
d
ab
f d
ab
d d
m
=
+
= = =
2
"
sin sin .
U negativnoj poluperiodi je:
i
u
R R
d
ab
f d
=
+
= 0 .
Jednosmerna komponenta napona na potro{a~u (U
d
) je sredwa
vrednost napona za celu periodu i iznosi:
( )
U
U
U
U
d
m
m
=

= =
"
"
"
cos cos

0
2
2
.
Sli~no se mo`e izra~unati i sredwa vrednost usmerene struje:

I
I
d
m
=

.
Ukoliko se kao usmera~ki element koristi tiristor dovo|ewem
upravqa~kog signala na gejt u trenutku kada u
ab

postane pozitivan dobija se
ve} izlo`eni re`im. Tada je upravqa~ki ugao = 0. Sredwa vrednost
usmerenog napona (i struje) mo`e se mewati promenom i iznosi:
( )
( ) ( ) U
U
U
U
d
m
m
=

= + = +
"
"
"
cos cos
cos cos

2 2
1
2
2
1 ,
( ) I
I
d
m
= +
2
1

cos .

b Jednofazna punotalasna {ema sa sredwom (neutralnom)
ta~kom (Sl. 46.).
1 Rad pri aktivnom optere}ewu i uglu upravqawa = 0 mo`e se
objasniti pomo}u dijagrama na slici 47.
Jednosmerna komponenta (I
d
) struje potro{a~a (i
d
) je dva puta ve}a
nego u slu~aju jednofaznog polutalasnog usmera~a i iznosi:
I
I
d
m
= 2

.
Jednosmerna komponenta
napona potro{a~a je tako|e dva
puta ve}a nego kod jednofaznog
polutalasnog usmera~a i iznosi:
U U
d
= 2
2

"

2 Rad pri aktivnom opte-
re}ewu i uglu upravqawa > 0
mo`e se objasniti pomo}u dija-
grama na sl. 48.
Sredwa vrednost usmerenog
napona iznosi:

Sl. 46. Jednofazni punotalasni usmera~.


Sl. 47. Dijagrami pri aktivnom optere|ewu
i uglu = 0.

( ) U U
d
= +
2
1

"
cos
3 Rad pri aktivnom opte-
re}ewu i uglu upravqawa = 0
mo`e se objasniti pomo}u dija-
grama na sl. 49. Usmereni napon i
wegova sredwa vrednost su isti
kao i pri aktivnom optere}ewu,
ali je struja prakti~no konstant-
na i jednaka sredwoj vrednosti pri
aktivnom optere}ewu.
Induktivnost je inercioni
element kola i i
d
raste (opada)
sporije ukoliko je ve}a vremenska
konstanta
d
=L
d
/R
d
kola optere}e-
wa. Po Lencovom pravilu elektro-
motorna sila samoindukcije pro-
tivi se uzroku koji ju je izazvao,
odnosno, induktivni kalem mo`e
da se posmatra kao rezervoar
energije. Ukoliko je vrednost
d

ve}a utoliko je struja ravnija,
odnosno, ako bi
d
bilo
beskona~no usmerena struja bi
bila idealno ravna. Prakti~no se
ovakva struja dobija ve} pri
d
>
5; induktivnosti u energetici su
velike i mo`e se smatrati da je
usmerena struja uvek idealno
izravnata.
4 Rad pri aktivno-induk-
tivnom optere}ewu i uglu uprav-
qawa > 0. Usled magnetne ener-
gije koja se nagomilava u kalemu u
kolu postoji struja i posle
prolaska napona sekundarnog
polunamotaja kroz nulu (sl. 50.).
Ako je induktivnost dovoqno ve-
lika (prakti~no uvek zadovoqe-
no), struja }e te}i do pojave
upravqa~kog signala na odgova-
raju}em tiristoru.


Sl. 48. Dijagrami pri aktivnom optere|ewu
i uglu > 0.


Sl. 49. Dijagrami pri aktivno-induktivnom
optere|ewu i uglu = 0.


Sl. 50. Dijagrami pri aktivno-induktivnom
optere|ewu i uglu > 0.

Sredwa vrednost usmerenog napona data je izrazom:
( )
[ ] [ ] U
U U U
m
d
m m
=

+ =

=
" " "
cos cos cos cos cos

2
.

Zadatak 17. Za jednofazno polutalasno usmeravawe odrediti sredwu
vrednost napona i struje.
Dato je: U = 700 V, R
d
= 10 , = 0.
Re{ewe:
Za jednofazno polutalasno usmeravawe sredwa vrednost napona je:
( ) ( ) U
U U
d
m
= + = +
" "
cos cos
2
1
2
2
1

.
Sredwa vrednost struje je:
( ) I
U
R
d
d
= +
2
2
1
"
cos

.
Smenom datih podataka dobija se:
( ) U V
d
=

+ =
2 700
2
1 1 3151

, ,
I A
d
= 3151 , .
Zadatak 18. Za jednofazno polutalasno usmeravawe odrediti upravqa~ki
ugao .
Dato je: U = 300 V, U
d
= 100 V.
Re{ewe:
Za jednofazno polutalasno usmeravawe ( > 0) sredwa vrednost
napona je:
( ) U
U
d
= +
2
2
1
"
cos

Upravqa~ki ugao je:
cos ,
"

= =

=
2
2
1
2 100
2 300
1 0 481
U
U
d
= 61 25 ,
o
.
Zadatak 19. Za jednofazno punotalasno usmeravawe odrediti efektivnu
vrednost sekundarnog napona.
Dato je: U
d
= 100 V, = 0.
Re{ewe:
Za jednofazno punotalasno usmeravawe sredwa vrednost napona je:
( ) U
U
d
= +
2
1
"
cos

Efektivna vrednost sekundarnog napona je:
( )
( )
U
U
V
"
cos
, =
+
=

+
=

d
2 1
100
2 1 1
1111 .

Zadatak 20. Za jednofazno punotalasno usmeravawe odrediti upravqa~ki
ugao
2
pri kome je sredwa vrednost napona dva puta ni`a nego pri
upravqa~kom uglu
1
.
Dato je: U = 220 V,
1
= 30
o
.
Re{ewe:
Za jednofazno punotalasno usmeravawe sredwa vrednost napona je:
( )
U
U
V
d1 1
2
1
2 220
1
3
2
184 8 = + =

+
|
\

| =
"
cos ,

.
Polovina ovog napona je:
U V
d2
92 4 = , .
Odgovaraju}i upravqa~ki ugao je:
cos
,
, ,
"

2
2
2
1
2 92 4
2 220
1 0 933 1 0 067 = =

= =
U
U
d
,
2
93 84 = ,
o
.
Zadatak 21. Jednosmerni motor se napaja jednofaznim punotalasnim
usmera~em. [ta se de{ava kada se ugao upravqawapromeni od /6 na 2/3?
Dato je: U = 220 V.
Re{ewe:
Sredwa vrednost napona je:
U
U
d
=
2 2
"
cos

.
Kako je cos /6 > 0, a cos 2/3 < 0 zakqu~uje se da }e motor promeniti
smer. Odgovaraju}e sredwe vrednosti napona su:
U V
d1
2 2 220
6
1715 =

=

cos , ,
U V
d2
2 2 220 2
3
99 =

=

cos .

Kod trofaznog sistema fazni naponi su pomereni za 2/3. Prilikom
crtawa sinusoida trofaznog sistema koristi se vrednost sin /6 = 1/2 i pre
crtawa potrebno je apscisu podeliti na segmente po /6 a na ordinatu se
nanosi mksimalna vrednost i polovina maksimalne vrednosti. Prvi fazni
napon polazi iz nule, za /6 je polovina maksimalne vrednosti, za /2
dosti`e se maksimalna vrednost, za 5/6 je polovina maksimalne vrednosti,
za vrednost je 0, za 7/6 je polovina negativne maksimalne vrednosti, za
3/2 dosti`e se minimalna maksimalna vrednost, za 11/6 je polovina
negativne maksimalne vrednosti, za 2 je 0 i postupak crtawa se ponavqa.
Druga sinusoida polazi iz 2/3, tre}a iz 4/3 a tehnika crtawa je ista. Za
lak{e pra}ewe pojava po`eqno je sinusoide crtati razli~itim bojama,
ili, na primer, jednu punom linijom, jednu isprekidano, i jednu ta~kasto.



Sl. 51. Sinusoide trofaznog sistema.

v Trofazna {ema usmeravawa sa sredwom ta~kom (Slika 52.).

Primar je spregnut u
trougao, a sekundar u zvezdu.
Po{to se usmerava samo jedan od
polutalasa naizmeni~nog napona
svake faze ova {ema ima naziv i
trofazna polutalasna {ema
usmeravawa.
1 - Rad pri uglu upravqawa
= 0 prikazan je na slici 53.
Svaki tiristor provodi u
toku tre}ine periode kada je
odgovaraju}i napon faze sekundara
ve}i od ostala dva.
Sredwa vrednost usmerenog
napona data je izrazom:

U
U
U
U
U
d
m
=
+
|
\

(
=

(
=

(
(
=
"
"
"
"
cos cos
cos cos

6
2
3 6
2
3
2
5
6 6
2
3
3 2
3
2
3
2
2
3 6
2

a sredwa vrednost usmerene struje:
I I
d m
=
3 3
2
"
.
2 - Rad pri uglu upravqawa > 0 prikazan je na slici 54.
Upravqa~ki ugao ra~una se u odnosu na trenutke kada fazni naponi
sekundarnih navoja transformatora prolaze kroz nulu, a da su pri tome
dva fazna napona pozitivna.



Sl. 52. Trofazni usmera~ sa sredwom
ta~kom.

U zavisnosti od ugla a
mo`emo razlikovati tri re`ima
rada: sa neprekidnom usmerenom
strujom (0<</6), isprekidanom
usmerenom strujom (/6<<5/6) i grani~ni neprekidni re`im rada (=/6).
Sredwa vrednost usmerenog napona u re`imu neprekidne usmerene
struje odre|uje se pomo}u izraza:
3
2
2
6 6
5
sin
2
6 6
5
sin 2
3
2
6
cos
6
5
cos
"
m
"
m
d

(
(
(
(

\
|
+

\
|
+

\
|
+

+ |

\
|
+

\
|
+

\
|
+

=
U
U
U

( )
( )
U
U
U
U
U
d
m
m
m
=

+

(
(
(
=
+
|
\

(
=

(
(
=
"
"
"
"
sin sin
sin sin
cos
cos
2
2
2
4
6
2
2
3
3 2
2 3
2
3
3
2
3 3 2
2

U
U
d
=
3 6
2
"
cos

,
a u re`imu sa isprekidanom usmerenom strujom:
U
U
U
d
m
=
+
|
\

(
= + +
|
\

(
"
"
cos cos
cos

6
2
3
3 2
2
1
6
.
Smenom = /6 u bilo kojoj jedna~ini dobija se:
U U
d
=
9 2
4
"


0 < < /6 = /6 /6 < < 5/6

Sl. 54. Dijagrami pri > 0.

Sl. 53. Dijagram pri aktivnom
optere}ewu i = 0.


Pri aktivno-induktivnom optere}ewu i za
d
> 5 energija
nagomilana u induktivnom elementu je dovoqna da obezbedi proticawe
struje i ne dolazi do prekida. Sredwa vrednost se izra~unava prema izrazu
za neprekidni re`im rada.
g - Trofazna mosna {ema usmeravawa (Slika 55.).

U radu su uvek provodna dva ti-
ristora i na potro{a~u je sekundarni
me|ufazni napon. Za daqa izra~unava-
wa potrebno je matemati~ki predstavi-
ti sekundarni me|ufazni napon. Ako se
posmatraju sekundarni linijski naponi
u
a
i u
b
, fazni napon u
ab
mo`e se
odrediti kao:
u U t
ab m
= +
|
\

|
3
6
"
sin

.

Sl. 56. Fazni napon u
ab
.
1 Rad pri uglu upravqawa = 0 prikazan je na sl. 57. Po~etni ugao
je /6, a krajwi /6 + /3 = /2.
Sredwa vrednost usmerenog napona data je izrazom:
U
U
U U
U
d
m
m
=
+
|
\

|
+
|
\

(
=

(
=

(
=
3
2 6 6 6
3
3
2
3 3
3
3 3 2
1
2
1
2 3 6
"
" "
"
cos cos
cos cos

a sredwa vrednost usmerene struje:
I I
d m
=
3 3

"
.
2 Rad pri uglu upravqawa > 0 prikazan je na slici 58.
Upravqa~ki ugao ra~una se isto kao i kod polutalasnog
usmeravawa.
Kao i kod trofaznog usmera~a sa sredwim izvodom pri radu sa
aktivnim optere}ewem razlikuju se: re`im sa neprekidnom usmerenom
strujom (0 < < /3), sa isprekidanom usmerenom strujom (/3 < < 2/3) i
grani~ni neprekidni re`im rada ( = /3).

Sl. 55. Trofazni mosni usmera~.

Sredwa vrednost usmerenog
napona za 0 < </3 dobija se pomo}u
izraza:
U
U U
d
m m
=
+ +
|
\

|
+ +
|
\

(
=
+
|
\

|
+
|
\

(
3
2 6 6 6
3
3
2
3 3
3
" "
cos cos cos cos

U
U U
d
=
+
|
\

|
+ +
|
\

|
+
|
\

|
+
|
\

|
=
+ 3 6
2
2
3 3
2
2
3 3
2
3 6
2
2
2 6
" "
sin sin sin sin

U
U U
d
= +
|
\

|
=
3 6
2
2
1
2
3 6
" "
sin cos

,
a u re`imu sa isprekidanom usmerenom strujom, za /3 < < 2/3 pomo}u
izraza:
U
U
U
d
m
=
+
|
\

|
+ +
|
\

(
= + +
|
\

(
3
3 6 6 6
3
3 6
1
3
"
"
cos cos
cos

.
Pri aktivno-induktivnom optere}ewu i za
d
> 5 energija
nagomilana u induktivnom elementu je dovoqna da obezbedi proticawe
struje i ne dolazi do prekida. Sredwa vrednost se izra~unava prema izrazu
za neprekidni re`im rada.


Sl. 57. Dijagrami pri = 0.


0 < < /3 = /3 = /2

Sl. 58. Dijagrami napona.