Tipovi konstrukcija:1.

Tip objedinjenja
materijalno objedinjavanje formi nastaje na
osnovu kombinacije identinih el. ili od razliitih
oblika koji ine konstrukciju. Poseban sluaj
objedinjavanja je objedinjavanje el. bez stvarne
konstruktivne kombinacije el., ved samo
meusobnim prislanjanjem elemenata dobija se
utisak konstruktivnog reenja.
2. Tip spajanja obino spajanje el. konstruisanja
nastaje izmeu onih elemenata koji dozvoljavaju
da se to izvri bez naruavanja zakona normalnog
kombinovanja. Spajajudi jedno telo s drugim, vodi
se rauna o osobinama svakog od njih. Ukoliko
postoje smetnje tom spajanju, one mogu biti
forma i konfiguracija el., kao i poloaj el. u
prostoru. Spajajudi el. tei se stvaranju eneg
novog, celovitog i harmoninog. Princip spajanja u
vedini sluajeva zahteva tredi objekat koji spaja
ostale el.
3. Tip sastavljanja pojedinani el., koji se grupiu
u jednu celinu, stvaraju konstrukciju. Samo
odreena kombinacija izvesnih delova moe
stvariti traeno reenje. Konstrukcija koja je
nastala sastavljanjem odreenih el., esto stoji
izdvojeno zato to ima karakteristinu strukturu
kompozicije.
4. Tip povezivanja povezivanje je pojava koja
doputa prelaz iz jednog stanja forme u drugo, iz
jednog oblika u drugi. Prelaz iz jedne forme u
drugu, zadravajudi jedinstvo prikaza zajedno sa
konstruktivnom vrednodu kompozicije, obavezan
je uslov povezivanja el. izmeu sebe. Povezivanje
elemenata dozvoljava prelaz iz konfiguracije
jednog sistema u novu konfiguraciju drugog
sistema, inedi to racionalno.
Pravci konstruktivizma: 1. Pravac proimanja -
predstavlja takav poloaj tela pri kom jedno telo
proima drugo telo. Ovakvi prikazi daju toliko
uproden izgled predmeta, da je u njima nemogude
ispoljiti elemente konstruktivizma, osim u sluaju
kada tela koja se proimaju imaju konstruktivne
osobine.
2. Pravac obuhvatanja predstavlja sluaj kada
jedno telo obuhvata drugo telo. Po tipu
obuhvatanja tela telom postoji itava gradacija od
prostih pravolinijskih do sloenih krivolinijskih.
3. pravac nasaivanja predstavlja sluaj kada
jednim telom zavravamo drugo telo
nasadjivanjem. To se zove tipsko uvrdivanje. Iz
ovog proizilazi da se grupa predmeta moe
objediniti novim telom putem nasaivanja.
Nasaivanje se vri odozgo, odozdo i sa strane.
4. Pravac konstruktivnosti predmeta
karakteristian je po tome to je monolitnom
jedinstvenom telu dat oblik koji na oigledan nain
demonstrira princip i sutinu konstruktivizma.to
telo sa kompaktnom masom poseduje teinu/teret
Postojanje teine pri odreenoj konfiguraciji stvara
konstruktivnost predmeta.
5. pravac dinaminosti omogudava konstrukcijama
da imaju jako delovanje na posmatraa. Dinamika
sama po sebi izaziva utisak, a pri njenom
sjedinjavanju sa konstrukcijom dobijaju se
najinteresantniji objekti za promatranje i
rumaenje. Dinamine konstrukcije se dele na dve
kategorije: prva kat prouava prosta tela, kod kojih
su u samom pokretu mase tela utemeljeni i
konstruktivnost i dinamika, druga su objekti koji
predstavljaju sloen sistem vie el. Kod dinaminih
tela obavezan je element krivine. Uloga krivih
elemenata je veoma bitna zato to krivina daje
kinamiku i konstrukciju telu.
6. Pravac stezanja predsatvlja takav sluaj kada je
jedno telo ili tela uhvadeno drugim telom ili telima
koje ga steu. Karakteristian je za maine.
7. pravac zalanavanja predstavlja konstruktivno
reenje koje dozvoljava slobodno komponovanje
delova bez tesne i neposredne povezanosti.
Tipian primer je povezanost dve ili nekoliko kuka
kada se jedna kai za drugu. Drugi tip zalanavanja
javlja se kada su elementi meusobno odreenije
povezani, ak i prinudno. Tipino je za mainogra
kada je neophodno el. obuhvatiti steznim
prstenomm ili probosti zavrtnjem ili klinom.
Melodije konstruktivizma: 1. Melodija mirnih
sigurnih spajanja tela dobija se kod sklopova
horizontalne kompozicije. Ako je neki predmet u
horizontalnom poloaju na horizontalnoj ravni,
deluje na oko i psihu posmatraa kao telo koje se
nalazi u mirnom stanju.
2.melodija uzvienog/ustremljeno konstruktivnog
sastavljanja tela dobija se kompaktnom
konstruktivnom kompozicijom grupisanih el.
Ustremljenost poseduju graevine gotike i letilice.
3. Melodija tekih/stegnutih konstruktivnih
kombinacija daje objektu formu koja izaziva osedaj
teine kod posmatraa. U postizanju osedaja teine
objekta ulogu izgraju kolorit/boja i osvetljenj/svetl.
4. melodija lakih dinamikih konstruktivnih
kombinacija daje utisak lakode objektima i maina.
Lakoda se dobija iskljuivo na raun dinamike.
5. melodija zatvorenih/uvrenih konstruktivnih
sklopova daje utisak jedinstvenosti objektima i
mainama. Harmonija konstruktivno-zatvorenih el.
odaje utisak vrstine.




Tipovi konstrukcija:1. Tip objedinjenja
materijalno objedinjavanje formi nastaje
na osnovu kombinacije identinih el. ili od
razliitih oblika koji ine konstrukciju.
Poseban sluaj objedinjavanja je
objedinjavanje el. bez stvarne
konstruktivne kombinacije el., ved samo
meusobnim prislanjanjem elemenata
dobija se utisak konstruktivnog reenja.
2. Tip spajanja obino spajanje el.
konstruisanja nastaje izmeu onih
elemenata koji dozvoljavaju da se to izvri
bez naruavanja zakona normalnog
kombinovanja. Spajajudi jedno telo s
drugim, vodi se rauna o osobinama
svakog od njih. Ukoliko postoje smetnje
tom spajanju, one mogu biti forma i
konfiguracija el., kao i poloaj el. u
prostoru. Spajajudi el. tei se stvaranju
eneg novog, celovitog i harmoninog.
Princip spajanja u vedini sluajeva zahteva
tredi objekat koji spaja ostale el.
3. Tip sastavljanja pojedinani el., koji se
grupiu u jednu celinu, stvaraju
konstrukciju. Samo odreena kombinacija
izvesnih delova moe stvariti traeno
reenje. Konstrukcija koja je nastala
sastavljanjem odreenih el., esto stoji
izdvojeno zato to ima karakteristinu
strukturu kompozicije.
4. Tip povezivanja povezivanje je pojava
koja doputa prelaz iz jednog stanja forme
u drugo, iz jednog oblika u drugi. Prelaz iz
jedne forme u drugu, zadravajudi
jedinstvo prikaza zajedno sa
konstruktivnom vrednodu kompozicije,
obavezan je uslov povezivanja el. izmeu
sebe. Povezivanje elemenata dozvoljava
prelaz iz konfiguracije jednog sistema u
novu konfiguraciju drugog sistema, inedi
to racionalno.
Pravci konstruktivizma: 1. Pravac
proimanja - predstavlja takav poloaj tela
pri kom jedno telo proima drugo telo.
Ovakvi prikazi daju toliko uproden izgled
predmeta, da je u njima nemogude ispoljiti
elemente konstruktivizma, osim u sluaju
kada tela koja se proimaju imaju
konstruktivne osobine.
2. Pravac obuhvatanja predstavlja sluaj
kada jedno telo obuhvata drugo telo. Po
tipu obuhvatanja tela telom postoji itava
gradacija od prostih pravolinijskih do
sloenih krivolinijskih.
3. pravac nasaivanja predstavlja sluaj
kada jednim telom zavravamo drugo telo
nasadjivanjem. To se zove tipsko
uvrdivanje. Iz ovog proizilazi da se grupa
predmeta moe objediniti novim telom
putem nasaivanja. Nasaivanje se vri
odozgo, odozdo i sa strane.
4. Pravac konstruktivnosti predmeta
karakteristian je po tome to je
monolitnom jedinstvenom telu dat oblik
koji na oigledan nain demonstrira
princip i sutinu konstruktivizma.to telo sa
kompaktnom masom poseduje
teinu/teret
Postojanje teine pri odreenoj
konfiguraciji stvara konstruktivnost
predmeta.
5. pravac dinaminosti omogudava
konstrukcijama da imaju jako delovanje na
posmatraa. Dinamika sama po sebi
izaziva utisak, a pri njenom sjedinjavanju
sa konstrukcijom dobijaju se
najinteresantniji objekti za promatranje i
rumaenje. Dinamine konstrukcije se
dele na dve kategorije: prva kat prouava
prosta tela, kod kojih su u samom pokretu
mase tela utemeljeni i konstruktivnost i
dinamika, druga su objekti koji
predstavljaju sloen sistem vie el. Kod
dinaminih tela obavezan je element
krivine. Uloga krivih elemenata je
veoma bitna zato to krivina daje kinamiku
i konstrukciju telu.
6. Pravac stezanja predsatvlja takav sluaj
kada je jedno telo ili tela uhvadeno drugim
telom ili telima koje ga steu.
Karakteristian je za maine.
7. pravac zalanavanja predstavlja
konstruktivno reenje koje dozvoljava
slobodno komponovanje delova bez tesne
i neposredne povezanosti. Tipian primer
je povezanost dve ili nekoliko kuka kada se
jedna kai za drugu. Drugi tip zalanavanja
javlja se kada su elementi meusobno
odreenije povezani, ak i prinudno.
Tipino je za mainogra kada je
neophodno el. obuhvatiti steznim
prstenomm ili probosti zavrtnjem ili
klinom.
Melodije konstruktivizma: 1. Melodija
mirnih sigurnih spajanja tela dobija se
kod sklopova horizontalne kompozicije.
Ako je neki predmet u horizontalnom
poloaju na horizontalnoj ravni, deluje na
oko i psihu posmatraa kao telo koje se
nalazi u mirnom stanju.
2.melodija uzvienog/ustremljeno
konstruktivnog sastavljanja tela dobija se
kompaktnom konstruktivnom
kompozicijom grupisanih el. Ustremljenost
poseduju graevine gotike i letilice.
3. Melodija tekih/stegnutih
konstruktivnih kombinacija daje objektu
formu koja izaziva osedaj teine kod
posmatraa. U postizanju osedaja teine
objekta ulogu izgraju kolorit/boja i
osvetljenj/svetl.
4. melodija lakih dinamikih
konstruktivnih kombinacija daje utisak
lakode objektima i maina. Lakoda se
dobija iskljuivo na raun dinamike.
5. melodija zatvorenih/uvrenih
konstruktivnih sklopova daje utisak
jedinstvenosti objektima i mainama.
Harmonija konstruktivno-zatvorenih el.
odaje utisak vrstine.