il Delez i Feliks Gatari o anti-Edipu

Jedan od vas je psihoanalitiar, drugi je filozof; vaa knjiga pokuava da preispita i psihoanalizu i
filozofiju i da donese neto novo: izoanalizu. Dakle, ta je opti okvir knjige? Kako ste shvatili
ovaj projekat, i kako je on uticao na vas?
il Delez: Pretpostavljam da bih vam mogao ispriati priu, kao devojia: prvo smo se sreli, a
onda se dogodilo to i to!!! Feliksa sam upoznao pre dve i po godine! "n je mislio da sam ja oti#ao
dalje od njega i da mo$e da naui ne#to od mene! %a niti sam imao psihoanalitiarevo ose&anje
odgovornosti, niti sam bio u situaiji analiziranog, tj! nisam imao ose&anje krivie! 'isam imao
posebno mesto u instituiji tako da nisam morao da je shvatam suvi#e ozbiljno, i inilo mi se
prilino sme#nim #to je psihoanaliza tako tu$na stvar! (li, radio sam iskljuivo sa koneptima,
prilino boja$ljivo, u stvari! Feliks mi je priao o onome #to je ve& nazivao )$ele&e ma#ine*: imao je
itavu, teorijsku i praktinu, konepiju nesvesnog kao ma#ine, #izo+reninog nesvesnog! ,ako da
sam ja sam mislio da je on oti#ao dalje od mene! (li o itavoj svojoj nesvesnoj ma#ineriji on je jo#
uvek govorio u terminima strukture, oznaitelja, +alusa, i tako dalje! ,o nije bilo iznena-uju&e, s
obzirom da je toliko dugovao .akanu /kao i ja0! (li sam ose&ao da bi sve to mnogo bolje radilo ako
bismo prona#li prave konepte, umesto da koristimo pojmove koji ak nisu dolazili iz .akanove
kreativne strane, nego iz ortodoksne gra-evine oko njega! 1am .akan ka$e )nisam od velike
pomo&i*! 2islili smo da bi trebalo da mu damo, pru$imo malo #izo+renine pomo&i! 'esumnjivo,
.akanu smo dugovali mnogo vi#e odbaiv#i pojmove kao #to su struktura, simboliko, oznaitelj,
koji su zavodili na krivi put i koje je sam .akan uvek uspevao da okrene naglavake, i dovede do
njihovih grania!
,ako smo Feliks i ja odluili da radimo zajedno! Poelo je sa pismima! ( zatim smo se susretali, s
vremena na vreme, da slu#amo #ta je onaj drugi imao da ka$e! 3ilo je vrlo zabavno! (li znalo je da
bude i stvarno zamorno! 4vek je neko previ#e priao! 5esto bi jedan od nas izneo neki pojam, a
drugi ga prosto nije shvatao, meseima nije umeo o njemu ni#ta da ka$e, a onda je govorio u
drugaijem kontekstu! ( zatim smo puno itali, ne ele knjige, nego delove i odeljke! Ponekad smo
nailazili na krajnje sme#ne stvari koje su nam potvr-ivale #tetu koju je naneo Edip, i groznu
mizeriju psihoanalize! Ponekad smo nailazili na stvari za koje smo mislili da su udesne, i koje smo
$eleli da iskoristimo! ( zatim, puno smo pisali! Feliks pisanje shvata kao #izoidni +luks koji se
uvlai u sve vrste stvari! %a sam zainteresovan za nain na koji pisanje be$i u svim pravima, a
istovremeno se zatvara u sebe kao jaje! 6 za uzdr$avanja, rezonane, teturanja, i sve vrste larvi koje
mo$ete da na-ete u knjizi! ( zatim smo zaista poeli da pi#emo zajedno, to nije bio nikakav
problem! ( zatim smo naizmenino nanovo pisali stvari!
Feliks Gatari: 7to se mene tie, ja sam imao suvi#e mnogo pozadina, bar etiri! Dolazio sam sa
komunistikog puta, a zatim iz .eve "poziije! 1ve do 2aja 89! bilo je puno aktivizma, pomalo
pisanja : )Devet teza o .evoj "poziiji*, na primer! ( zatim sam se ukljuio u rad klinike .a
3orde, u ;our-;hevern<, od kada ju je =>?@! osnovao %ean "ur<, kao pro#irenje ,osouellesovog
eksperimenta: poku#avali smo da uspostavimo teorijsku i praktinu osnovu za instituionalnu
psihoterapiju /ja sam radio sa pojmovima kao #to su )transverzalnost*, )grupni +antazam*0! ( zatim,
tu su tako-e bili i .akanovi seminari, koje sam poha-ao od poetka! Aonano, imao sam neku vrstu
#izoidne pozadine ili diskursa, uvek sam voleo #izo+renike, privlaili su me! 2orate $iveti sa njima
da biste ovo razumeli! 7izo+renii, za razliku od neurotiara, bar imaju stvarne probleme! 2oj prvi
rad kao psihoterapeuta bio je sa #izo+reniarima, koristio sam kaseto+on!
E sad, ove etiri pozadine, ova etiri diskursa, nisu bili samo pozadine ili diskursi, nego naini
$ivota i, naravno, ja sam u izvesnoj meri bio rasepljen izme-u njih! 2aj 89, za ila i za mene, kao
i za mnoge druge, bio je #ok: nismo se poznavali tada, ali ova knjiga sada ipak je rezultat 2aja!
"se&ao sam potrebu, ne da integri#em ova etiri naina $ivljenja, nego da uspostavim neku vezu
izme-u njih! 6mao sam neke smernie o tome kako, na primer, neuroze treba tumaiti u terminima
#izo+renije! (li nisam imao logiku koja mi je bila potrebna da uspostavim veze! 'apisao sam u
echerches lanak )"d jednog znaka do drugog*, pun .akana, ali nisam koristio pojam oznaitelja!
(li sam jo# uvek bio zaglibljen u nekoj vrsti dijalektike! "no za im sam tragao u radu sa ilom
bile su stvari kao #to su telo bez organa, mno#tva, mogu&nost logike mno#tva povezane sa telom
bez organa! 4 na#oj knjizi logike operaije su tako-e +izike operaije! ( ono za im smo obojia
tragali bio je diskurs koji bi istovremeno bio i politiki i psihijatrijski, a da pri tom ne svedemo
jedan na drugi!
!talno suprotstavljate izoanalitiko nesvesno, nainjeno od "ele#ih $aina i psihoanalitiko
nesvesno koje kritikujete na sve naine. !ve povezujete sa izofrenijo$. %li, $o"e li se zaista re#i da
&rojd nije uzeo u o'zir itavu o'last $aina, ili 'ar aparatura? ( da nije uspeo da razu$e itavu
o'last psihoza?
Feliks Gatari: ,o je slo$eno! Frojd je bio sasvim svestan da njegov pravi kliniki materijal, njegova
klinika osnova, dolazi od psihoza, iz rada 'lojlera i %unga! 4vek je bilo ovako: sve novo #to je od
2elani Alajn do .akana do#lo u psihoanalizu, do#lo je iz psihoza! (li, tu je bila i a+era ,ausk:
mo$da se Frojd brinuo da li analitiki konepti mogu da iza-u na kraj sa psihozama! 4 njegovom
opisu sluaja 7reber imate sve vrste okoli#anja! 6 imate ose&anje da Frojd zaista uop#te nije voleo
#izo+renike, on o njima govori u$asne stvari, zaista zlobne stvari!!! Aad ka$ete da je Frojd zaista
opisivao $ele&e ma#ine, to je istina! 4 stvari, to je ono #to je psihoanaliza otkrila, $elju,
ma#iniziranje $elje! "ne zuje, melju, lepe&u, u svakoj analizi! ( analitiari uvek pokre&u ma#ine, ili
ih ponovo stavljaju u pogon, na #izo+reninoj osnovi! (li oni mogu da rade ili da pokre&u stvari
kojih nisu potpuno svesni! "no #to oni rade u praksi mo$e da ukljuuje i rad sa skiiranim idejama
proesa koje u njihovoj teoriji nisu u potpunosti obja#njene! 'ema nikakve sumnje da je
psihoanaliza, poput ubaene bombe, uzdrmala itavu oblast mentalnog zdravlja! 'ain na koji je
ona od poetka bila kompromitovana nije mnogo va$an, ona je uzdrmala stvari, prisilila ljude da
drugaije organizuju stvari, ona je razotkrila $elju! 'aveli ste Frojdovu analizu psihikih aparatura:
tu postoji itav jedan aspekt ma#inerije, proizvodnje $elje, proizvodnje linija! (li, opet, postoji drugi
aspekt personi+ikovanja ovih aparatura /kao #to su 1uper Ego, Ego i 6d0, teatarski $ise)en)scene
koji produktivne sile nesvesnog zamenjuje pukim reprezentativnim oznakama! 6 tako $ele&e ma#ine
sve vi#e postaju senska ma#inerija: super-ego, nagon smrti, postaju deus eB mahina! "ni sve vi#e
poinju da rade iza sene, u kulisama! 6li su poput ma#ina za stvaranje iluzija, speijalnih e+ekata!
1va $ele&a produkija je onesposobljena! "no #to mi govorimo jeste da je Frojd istovremeno otkrio
$elju kao libido, kao proizvodnu $elju, i da je libido stalno vra&ao na ku&ne predstave unutar
Edipovog kompleksa! 4 psihoanalizi se doga-a isto ono #to je 2arks video u ekonomiji: (dam
1mit i Cikardo otkrili su su#tinu bogatstva u proizvodnom radu ali su je stalno vra&ali na predstave
vlasni#tva! 'ain na koji ona $elju stalno ponovo vra&a na ku&nu senu, jeste razlog zbog koga
psihoanaliza nije uspela da razume psihoze, jer ona se ose&a kao kod ku&e samo sa neurozama, i
samo neurozu razume na nain koji pogre#no predstavlja sile nesvesnog!
Da li na to $islite kada govorite o *idealistiko$ okretu+ psihoanalize sa ,dipovi$ ko$plekso$, i
kada pokuavate da suprotstavite novi $aterijaliza$ idealiz$u u psihijatriji? Kakav o'lik do'ija
razlika iz$e-u $aterijaliz$a i idealiz$a u polju psihoanalize?
il Delez: "no #to mi napadamo nije neka pretpostavljena ideologija iza psihoanalize! ,o je praksa i
teorija same psihoanalize! 'ije protivreno ako se ka$e da je ona predivna stvar i da je od poetka
lo#e krenula! 6dealistiki okret je tu od poetka! 4 tom nema nikakve protivrenosti: udesno ve&e,
iako je trule$ tu od poetka! "no #to nazivamo idealizmom u psihoanalizi, u analitikoj teoriji i
praksi je itav sistem projekija, redukija: redukija $ele&e proizvodnje na sistem takozvanih
nesvesnih predstava, i na odgovaraju&e +orme uzrokovanja, i izra$avanja ili obja#njavanjaD redukija
inilaa nesvesnog na pozori#ni komad, Edip ili EamletD redukija dru#tvenih investiranja libida na
ku&ne investiije, ponovo Edip! 'e ka$emo da je psihoanaliza izmislila Edipov kompleks! "na
ljudima daje ono #to oni ho&e, oni sa sobom nose svoj Edipov kompleks! Psihoanaliza prosto vra&a
kompleks na sebe, edipalizuje prenose, edipalizuje sam kompleks, na kauu, svom zaprljanom
malom kraljevstvu! (li bilo u svojoj ku&noj ili analitikoj +ormi, Edipov kompleks je u osnovi
aparatura za potiskivanje $ele&ih ma#ina, i ni u kom smislu nije +ormaija samog nesvesnog! 'e
ka$emo da ovaj kompleks, ili neki njegov ekvivalent, varira od jednog oblika dru#tva do drugog! 2i
pre ka$emo, poput strukturalista, da je on invarijanta! "n je ono #to je nepromenljivo u svakoj
diverziji nesvesnih sila! 2i, dakle, ne napadamo Edipov kompleks sa stanovi#ta nekog dru#tva koje
bi od njega bilo oslobo-eno, nego onako kako on operi#e u dru#tvu koje ga najbolje egzempli+ikuje,
u na#em kapitalistikom dru#tvu! 2i ga ne napadamo sa stanovi#ta nekih pretpostavljenih ideala
iznad seksualnosti, nego sa stanovi#ta same seksualnosti, koja se mo$e svesti na )prljave male
porodine tajne*! 6 ne pravimo nikakvu razliku izme-u hipotetikih varijanti Edipovog kompleksa i
strukturalnih invarijanti, jer, kako god da mu pristupite uvek zapadate u isti &orsokak, u isto
onemogu&avanje $ele&ih ma#ina! "no #to psihoanaliza naziva rezoluijom ili disoluijom Edipovog
kompleksa je ista #ala, to je upravo nain na koji se nasle-uje beskrajan dug, analiza se nikada ne
zavr#ava, Edip in+iira svakoga, prelazi od oa na dete! 1uludo je koliko je besmisla proiza#lo iz
Edipovog kompleksa, naroito u odnosu prema dei!
2aterijalistika psihijatrija je ona koja uvodi proizvodnju u $elju, s jedne strane, i $elju u
proizvodnju, s druge! D.lire se ne odnosi na oa, ak ne ni na )ime oa*, nego na istorijska imena!
Aao da su ona imanentnost $ele&ih ma#ina u velikoj dru#tvenoj ma#ini! "no #to psihoanaliza vidi u
psihozi to je linija )paranoje* koja vodi do Edipovog kompleksa, kastraije, i tako dalje, svih
represivnih aparatura usa-enih u nesvesno! (li ona ni#ta ne mo$e da uini sa #izo+reninom
osnovom d.lire, linijom )#izo+renije*, koja isrtava svoj nepripitomljen rte$! Fuko je rekao da
psihoanaliza ostaje gluva za glas nerazumlja! 4 stvari, ona sve neurotizuje, i ovom neurotizaijom
ona ne doprinosi samo proizvodnji neurotika iji se tretman nikada ne zavr#ava, nego tako-e i
psihotika, u liku svakog ko se opire edipizaiji! "na nema naina da direktno pristupi #izo+reniji! (
u svom idealizmu, svom ku&nom ili pozori#nom idealizmu, ona potpuno proma#uje nesvesni
karakter seksualnosti!
/aa knjiga i$a psihijatrijsku i psihoanalitiku stranu, ali tako-e i politiku, ekono$sku stranu.
Kako vi sa$i vidite jedinstvo ove dve strane? 0e preuzi$ate li na izvestan nain ajhov pristup?
1ovorite o faistiki$ investiranji$a, kako u odnosu na "elju tako i u odnosu na drutveno polje.
2o je sigurno u vezi i sa politiko$ i sa psihoanalizo$. %li, ne vidi se ta predla"ete za
suprotstavljanje faistiki$ investiranji$a. 3i$e se $o"e zaustaviti faiza$? 2o, dakle, nije sa$o
pitanje o jedinstvu vae knjige nego i o njeni$ praktini$ i$plikacija$a, tako-e: a one su od
ogro$nog znaaja, jer ako nita ne $o"e da sprei *faistike investicije+, ako nijedna sila ne
$o"e da ih zadr"i, ako je sve to $o"e$o da uini$o sa$o da prepoznamo da su one tu, gde vas
onda vode vaa politika raz$iljanja, i ta aktualno inite da 'ilo ta pro$enite?
Feliks Gatari: Da, kao i mnogi drugi ljudi, i mi signaliziramo na pojavu jednog obuhvatnog +a#izma!
'e mo$emo da vidimo ni#ta, nijedan razlog koji bi mogao da zaustavi njegovo #irenje! 6li, bolje: ili
revoluionarna ma#ina koja mo$e da zauzda $elju, i +enomeni $elje &e se uobliiti, ili &e $elja i dalje
biti manipulisana silama opresije, represije i tako, ak i iznutra, ugro$avati svaku revoluionarnu
ma#inu! 2i pravimo razliku izme-u dva naina na koji je investirano dru#tveno polje: predsvesno
investiranje interesima i nesvesno investiranje $eljom! 'ain na koji su interesi investirani mo$e da
bude istinski revoluionaran, a da istovremeno ostavi netaknutim nesvesne investiije $elje koje
nisu revoluionarne, koje ak mogu da budu +a#istike! 'a izvestan nain, idealno polazi#te koje mi
predla$emo za #izoanalizu, bilo bi u grupama, militantnim grupama: tu dobijate najdirektniji pristup
izvan-ku&nim elementima, i tu ponekad izlazi na videlo protivrena igra investiija! 7izoanaliza je
militantna libidno-ekonomska, libidno-politika analiza! 1uprotstavljaju&i dva razliita tipa
dru#tvenog investiranja, mi ne suprotstavljamo $elju, kao neki romantini luksuz, interesima koji su
samo ekonomski i politiki! 2i, pre, mislimo da su interesi uvek zasnovani i artikulisani u takama
koje su predodre-ene $eljom! ,ako da ne mo$e biti nikakve revoluije potinjenih klasa sve dok
sama $elja ne zauzme revoluionarnu orijentaiju koja u igru aktualno uvodi nesvesne +ormaije!
%er, ma kako na nju gledali, $elja je uvek deo in+rastrukture /vi#e uop#te nemamo vremena za
konepte, kakav je ideologija, koji zaista nisu ni od kakve pomo&i: ne postoji ne#to takvo kao #to je
ideologija0! Aonstantna pretnja revoluionarnim aparatima dolazi od zauzimanja puritanskog
stanovi#ta prema interesima, tako da jedini koji ikada ne#to dobiju tek su mali deo potinjene klase,
a ovaj deo zatim proizvodi jednu jo# opresivniju kastu i hijerarhiju! 7to se vi#e penjete hijerarhijom,
ak i pseudo-revoluionarnom, to imate manje prostora za izra$avanje $elje /ali ga uvek nalazite,
ma kako iskrivljenog, na osnovnom nivou organizaije0! 'asuprot ovom +a#izmu mo&i mi
postavljamo aktivne, pozitivne linije bega, jer one otvaraju $elju, $ele&e ma#ine, i organizaiju
dru#tvenog polja $elje: ne radi se o tome da )lino* pobegnemo, od sebe, nego o tome da se neemu
dopusti da pobegne, kao puanje kanala ili ira! "tpu#tanje +lukseva ispod dru#tvenih kodova koji
poku#avaju da ih ubrazdaju ili blokiraju! elja se nikada ne opire opresiji, ma koliko taj otpor bio
lokalan ili slaba#an, a da time ne dovede u pitanje kapitalistiki sistem kao elinu, i da ne odigra
svoj deo u njegovom naglom otvaranju! "no #to odbaujemo je sva ta pria o kon+liktu izme-u
oveka i ma#ine, o ljudima koji su otu-eni ma#inama, i tako dalje! "ni na vlasti, podr$ani
organizaijama sa pseudo-levog krila poku#ali su, od poetka 2aja 89, da uvere ljude kako je to
samo tovar razma$ene dee koja napadaju potro#ako dru#tvo, dok pravi radnii dobro znaju gde su
njihovi pravi interesi, i sve tako! 'iko nikada nije napadao potro#ako dru#tvo, taj idiotski pojam! 4
stvari, ono #to mi ka$emo jeste da nikada nije dovoljno potro#nje, nikada nema dovoljno naprava:
interesi ljudi ne&e se okrenuti revoluiji sve dok linije $elje ne do-u do take u kojoj je nemogu&e
napraviti razliku izme-u $elje i ma#ine, u kojoj $elja i naprava postaju ista stvar, koja se okre&e
protiv takozvanih prirodnih prinipa ili, na primer, protiv kapitalistikog dru#tva! (li, do ove take
je najlak#e do&i, zato #to ona postoji i u najslaba#nijoj $elji, i istovremeno, do nje je u$asno te#ko
do&i, zato #to ona uvodi u igru sve na#e nesvesne investiije!
il Delez: 1a ovog stanovi#ta nema nikakvog problema u vezi sa jedinstvom na#e knjige! "na u
stvari ima dve strane: ona je i kritika Edipovog kompleksa i psihoanalize, i studija o kapitalizmu i
odnosima izme-u kapitalizma i #izo+renije! (li, prvi aspekt u potpunosti zavisi od drugog! 2i
psihoanalizu napadamo na onim takama koje se odnose kako na njenu praksu tako i na njenu
teoriju: njen kult Edipovog kompleksa, nain na koji ona sve svodi na libido i ku&ne investiije, ak
i kada su one prenesene i generalizovane u strukturalistikim ili simbolikim +ormama! 2i ka$emo
da libido postaje nesvesno investiran na naine koji su razliiti od naina na koji su predsvesno
investirani interesi, ali da na dru#tveno polje oni ne deluju manje od investiranja interesa! ( zatim,
tu je i d.lire: mogli bismo upitati psihoanalitiare da li su ikada slu#ali d.lire. D.lire je svetsko-
istorijski, on nema ni#ta sa porodiom! "n se privezuje za Aineze, 'eme, %ovanku "rleanku i
Felikog 2ogula, i %evreje, nova, mo&, i proizvodnju, uop#te ne za mamu i tatu! 6li, bolje, umorna
stara porodina drama u potpunosti zavisi od nesvesnih dru#tvenih investiranja koja se pojavljuju u
d.lire, a ne obrnuto! 2i poku#avamo da poka$emo kako to va$i ak i za deu! Predla$emo
#izoanalizu kao protivstavljenu psihoanalizi: pogledajte samo dve stvari s kojima psihoanaliza
nikada nije uspela da iza-e na kraj: ona se nikada ne probija do bilo ijih $ele&ih ma#ina, zato #to se
zaglibila u edipalne +igure i struktureD ona se nikada ne probija do dru#tvenih investiija libida, zato
#to se zaglibila u ku&ne investiije! ,o dobro dolazi do izra$aja u klasinoj epruveti psihoanalizi
predsednika 7rebera! 2i se zanimamo za ne#to #to nije ni od kakvog znaaja za psihoanalizu: Aako
izgledaju va#e $ele&e ma#ineG Aako va# delirijum investira dru#tveno poljeG %edinstvo na#e knjige
proizlazi iz naina na koji vidimo nedostatke psihoanalize koji su podjednako povezani sa njenom
dubokom ukorenjeno#&u u kapitalistiko dru#tvo, i sa njenom nemogu&no#&u da shvati svoju
vlastitu #izo+reninu osnovu! Psihoanaliza je poput kapitalizma: iako te$i granii #izo+renije ona
stalno izbegava ovu graniu, i poku#ava da je zaobi-e!
4 vaoj knjizi i$a puno referenci koje veselo stavljate kako u kontekst tako i izvan konteksta; ali to
je, ipak, knjiga ukorenjena u veo$a specifinoj *intelektualnoj kulturi+. 4 toj kulturi vi ipak veliki
znaaj pridajete etnologiji, ne toliko lingvistici; veliki znaaj pridajete izvesni$ engleski$ i
a$eriki$ ro$anopisci$a, a jedva neto savre$eni$ teorija$a pisanja. 5ato toliko napadate
poja$ oznaitelja i koji su vai razlozi za od'acivanje tog pristupa?
Feliks Gatari: 'emamo nikakve koristi od oznaitelja! Pre svega, mi nismo jedini koji sve to
odbauju! Pogledajte Fukoovu, ili .iotarovu novu knjigu /Discours, figure, =>H=0! (ko na#a kritika
oznaitelja nije sasvim jasna to je zato #to je oznaitelj jedna vrsta mesta koje sve ponovo
projektuje na zastarelu ma#inu pisanja! 1veobuhvatna ali ograniena opoziija oznaitelja i
oznaenog pro$eta je imperijalizmom oznaitelja koji se pojavljuje sa ma#inom-pisanja! 1ve se
okre&e oko slova! ,o je samo naelo despotskog nadkodiranja! "no #to sugeri#emo je slede&e: znak
velikog Despota /u dobu pisanja0 je taj koji, kako se povlai, u svojoj brazdi ostavlja uni+orman
prostor koji se mo$e prelomiti na minimalne elemente i ure-ene odnose izme-u ovih elemenata!
"va sugestija upu&uje bar na tiranski, terorizuju&i, kastriraju&i karakter oznaitelja! Fra&ati se na
velike imperije, to je jedan ogroman anahronizam! 5ak nismo ube-eni da nam oni toliko govore o
jeziku, ti oznaitelji! Iato smo se okrenuli Ejelmslevu: pre nekog vremena on je razradio jednu
vrstu spinozistike teorije jezika u kojoj +luksevi sadr$aja i izraza ne zavise od oznaitelja: jezik kao
sistem kontinuiranih +lukseva sadr$aja i izraza, preseen ma#ininim sklopovima diskretnih
diskontinuiranih +igura! 'e#to #to nismo sledili dalje u knjizi, bila je konepija kolektivnih
posrednika iskaza koja bi zamenila distinkiju izme-u subjekta iskazivanja i subjekta iskaza! 2i
smo strogi +unkionalisti: kako ne#to radi, +unkioni#e : otkrivati ma#inu, to je ono #to nas zanima!
(li, oznaitelj je jo# uvek zaglibljen u pitanje )#ta to znai* : u stvari, on je sJmo ovo pitanje u
blokiranom obliku! (li, za nas, nesvesno ne znai ni#ta, kao ni jezik! Funkionalizam proma#uje
samo kada ljudi poku#avaju da ga uvedu tamo gde on ne pripada, u velike struktuirane eline koje
same ne mogu biti produkovane na isti nain na koji +unkioni#u! Funkionalizam, me-utim, vlada
u svetu mikro-mno#tava, mikro-ma#ina, $ele&ih ma#ina, molekularnih +ormaija! 'a ovom nivou ne
postoji ova ili ona vrsta ma#ine, lingvistika ma#ina, reimo, nego lingvistiki elementi zajedno sa
drugim elementima u svim ma#inama! 'esvesno je mikro-nesvesno, ono je molekularno, a
#izoanaliza je mikro-analiza! %edino pitanje je kako ne#to radi, sa svojim intenzitetima, +luksevima,
proesima, parijalnim objektima : od kojih nijedno ni#ta ne znai.
il Delez: 6sto ose&amo i za na#u knjigu! Fa$no je da li ona radi, i kako radi, i za koga radi! 6 ona je
tako-e ma#ina! 'e radi se o tome da je treba stalno i#itavati, sa njom morate da uradite ne#to
drugo! ,o je knjiga u ijoj smo proizvodnji u$ivali! 2i ne pi#emo za ljude koji misle da je sa
psihoanalizom sve u redu i vide nesvesno onakvim kakvo ono jeste! 2i pi#emo za ljude koji misle
da je prilino glupo i tu$no to #to se mrmlja o Edipu, kastraiji, nagonu smrti, i tako dalje! 2i
pi#emo za nesvesnost kojoj je svega dosta! ,ragamo za savezniima! Potrebni su nam saveznii! 6
mislimo da su ti saveznii ve& tamo, da su ve& krenuli bez nas, da ima mnogo ljudi kojima je svega
dosta, i koji misle, ose&aju i rade u slinim pravima: ne radi se o nainu nego o jednom dubljem
)duhu vremena* koji oblikuje konvergentne projekte u #irokom nizu oblasti! 4 etnologiji, na
primer! 4 psihijatriji! 6li, ono #to radi Fuko: na#e metode nisu iste, ali izgleda da ga susre&emo u
svim takama koje su temeljne, na putevima koje je on ve& isrtao! ( zatim, istina je, puno itamo!
(li kad nas ma#ta ponese, prilino besiljno! "no za im tragamo sigurno nije nikakav povratak
Frojdu ili povratak 2arksu! 'iti bilo kakvoj teoriji itanja! "no za im u knjizi tragamo to je nain
na koji ona prenosi ne#to #to se opire kodiranju: +lukseve, revoluionarne aktivne linije leta, linije
apsolutnog dekodiranja, pre nego bilo kakvu intelektualnu kulturu! 5ak i u knjigama postoje
edipalne strukture, edipalni kodovi i strukture koji su utoliko neprimetniji #to su apstraktniji,
ne+igurativniji! Aod velikih engleskih i amerikih romansijera nailazimo na dar, redak me-u
Franuzima, za intenzitete, +lukseve, ma#ine-knjige, oru-a-knjige, #izo-knjige! 1ve #to u Franuskoj
imamo to je (rto, i pola 3eketa! .judi bi na#u knjigu mogli kritikovati kao da je suvi#e literarna, ali
sigurni smo da &e takve kritike do&i od uitelja knji$evnosti! Da li smo mi krivi #to .orens, 2iler,
Aeruak, 3arouz, (rto i 3eket znaju vi#e o #izo+reniji od psihijatara i psihoanalitiaraG
Da li ste otvoreni za oz'iljniju kritiku? 6izoanaliza koju zastupate je u stvari de)analizuju#a. 7judi
'i $ogli re#i da je vae slavljenje izofrenije ro$antino i neodgovorno, ak, da ho#ete da
po$eate revolucionare i izofreniare. Kako 'iste odgovorili na ove $ogu#e kritike?
! Delez K F! Gatari: Emm!!! #kola za #izo+reniju, to je stvarno ideja! "sloba-ati +lukseve, i&i sve
dalje do aparata: #izo+reniar je neko ko je dekodiran, deteritorijalizovan! 6ako, mi nismo odgovorni
za pogre#na tumaenja! 4naokolo uvek ima ljudi koji &e vas pogre#no tumaiti /pogledajte napade
na .anga i antipsihijatriju0! 4 0ouvel 8'servateur-u nedavno se pojavio lanak iji je autor,
psihijatar, govorio: ja sam prilino odva$an, dovodim u pitanje moderne razvoje kako u psihijatriji
tako i u antipsihijatriji! 'i#ta od toga! "n je preizno odabrao trenutak u kome je napredovala
politika reakcija protiv svakog poku#aja da se bilo #ta promeni u psihijatrijskim bolniama i
+armaeutskoj industriji! 6za svakog pogre#nog tumaenja uvek se nalazi politiki motiv! 'as
zanima jednostavan problem, kao 3arouza sa drogama: mo$ete li da iskoristite mo& droga, a da ih
ne uzimate, da se ne pretvorite u omamljenog zombijaG 6sto je sa #izo+renijom! 2i pravimo razliku
izme-u #izo+renije kao proesa i naina na koji su #izo+reniari proizvedeni kao kliniki sluajevi
kojima je potrebna hospitalizaija: skoro ista stvar va$i i obrnuto! 7izo+reniari su ljudi koji su
poku#ali da uine ne#to i nisu uspeli, slomili su se! 'e ka$emo da su revoluionari #izo+reniari!
Aa$emo da postoji #izoidan proes, dekodiranja i deteritorijalizovanja, koji samo revoluionarna
aktivnost mo$e da sprei da se ne izrodi u proizvodnju #izo+renije! "vaj problem razmatramo
uspostavljaju&i blisku vezu izme-u kapitalizma i psihoanalize s jedne strane, i izme-u
revoluionarnih pokreta i #izoanalize s druge strane! 2o$emo da govorimo u terminima
kapitalistike paranoje i revoluionarne #izo+renije, jer se mi ne izme#tamo iz psihijatrijskog
razumevanja ovih rei nego pre iz njihovih dru#tvenih i politikih odre-enja, iz kojih njihova
psihijatrijska primena sledi samo u spei+inim okolnostima! 7izoanaliza ima jedan jedini ilj : da
uini da revoluionarne, umetnike i analitike ma#ine rade kao delovi, zupanii jedna druge! 6li,
ako uzmete deliriju$, vidimo da on ima dva pola, +a#istiki paranoidni pol i #izo-revoluionarni
pol! ,o je ono #to nas zanima: revoluionarna #iza nasuprot despotskom oznaitelju! (li, u svakom
sluaju, nema puno smisla unapred se $aliti na pogre#na tumaenja, po#to ne mo$ete da ih
predvidite, nego samo da se borite protiv njih kada se jednom pojave! (li, bolje je okrenuti se
neem drugom, raditi sa ljudima koji se kre&u u istom pravu! ( #to se tie odgovornosti i
neodgovornosti, mi ne znamo za te pojmove, to su pojmovi za poliaje i sudske psihijatre!
9revela s engleskog :ranka %rsi#
Cazgovor sa ;atherine 3akes-;lement, .L(r M> /=>HN0
/6z: Gilles Deleuze, 0egotiations, ;<=>?;<<@, ;olumbia 4niversit< Press, =>>?, str! =@:N?0
http:KKOOO!Oomenngo!org!<uKsajtKsajtKizdanjaKzenskePstudijeKzsPsMKaedip!html ,
@ ! QN! NQQ9, =Q:QMh!
Ail Delez B &eliks 1atari
Postajanje-intenzivnim, postajanje-$ivotinjom, postajanje-
neopa$ljivim

4spo$ene $olekula : Postajanje-$ivotinjom je samo jedan sluaj izme-u ostalih! 2i se nalazimo u
segmentima postajanja izme-u kojih mo$emo da zasnujemo jednu vrstu poretka ili prividne
progresije: postajanje-$enom, postajanje-detetomD postajanje-animalnim, vegetalnim ili mineralnimD
postajanja molekularnim svih vrsta, postajanja-partikula! 'it nas vodi od jednog do drugog,
preobliava jedna u drugu, dok prolaze kroz vrata ili preko pragova! Pevati ili komponovati, slikati,
pisati mo$da nemaju drugi ilj do: dati maha ovim postajanjima! Posebno muzikaD svako postajanje-
$enom, postajanje-detetom prolazi kroz muziku, ne samo na nivou glasa /engleski glas, italijanski
glas, kontra-tenor0, nego i na nivou tema i motiva: prirev, rondo, sene detinjstva i deije igre!
6nstrumentaija, orkestraija penetrirane su postajanjima-animalnim, iznad svega postajanjima-
ptiom, ali, tako-e, jo# i drugima! "d poetka su tu preklapanja, jadikovanja, molekularni nesklad,
iako im instrumentalna evoluija, spojena sa drugim +aktorima danas daje sve ve&i znaaj, kao
vrednostima novog praga jednog u pravom smislu muzikog sadr$aja: zvuan molekul, odnosi
brzine i sporosti izme-u partikula! Postajanja-$ivotinjom uranjaju u postajanja-molekularnim!
Dakle, postavljaju se sve vrste pitanja!
'a izvestan nain poinje se od kraja: sva postajanja su molekularna! ,o zato #to postajanje nije
imitiranje neega ili nekoga, ono ne znai identi+ikovati se sa njima! "no je jo# manje uskla-ivanje
+ormalnih odnosa! 'ijedna od ove dve +igure analogije ne odgovara postajanju, ni imitaija nekog
subjekta, ni proporionalnost neke +orme! Polaze&i od +orme koju neko ima, subjekta koji neko
jeste, organa koje poseduje ili +unkija koje ispunjava, postajanje znai istisnuti partikule izme-u
kojih se uspostavljaju odnosi kretanja i mirovanja, brzine i sporosti, koji su naj'li"i onome #to neko
jeste u lanu postajanja i kroz koje postaje! ,o je taj smisao po kome je postajanje proes $elje! "vaj
prinip bliskosti ili pribli$nosti je sasvim osobit i ne uvodi nikakvu analogiju! "n ukazuje, onoliko
strogo koliko je to mogu&e, na zonu susedstva ili sa)prisustva neke partikule, na kretanje u koje su
uvuene sve partikule kad stupe u ovu zonu! .uis Fol+son /.ouis Rol+son0 se upu#ta u jedan
neobian poduhvat: #izo+ren, on #to je br$e mogu&e, prevodi svaku +razu svog maternjeg jezika na
strane rei sa slinim zvukom i smislomD anoreksian, on hita ka +ri$ideru, epa omote, grabi
sastojke, sve dok se ne prejede, tako-e #to je br$e mogu&e!= 3ilo bi pogre#no verovati kako on ima
potrebu da iz stranih jezika posudi )preru#ene* rei! 2nogo bolje, on iz svog vlastitog jezika grabi
verbalne partikule koje vi#e ne mogu da pripadaju obliku tog jezika, ba# kao #to iz hrane grabi
hranljive partikule, koje vi#e ne deluju kao oblikovane nutriione supstane: dve vrste partikula
stupaju u susedstvo! ,ako-e bi se moglo re&i i ovako: emitovanje partikula koje uzimaju izvesne
odnose kretanja i mirovanja zato #to stupaju u tu zonu susedstvaD ili, koje stupaju u tu zonu zato #to
preuzimaju te odnose! 6ndividualnost nije odvojiv od magle ili sumaglie koje zavise od jedne
molekularne zone, jednog korpuskularnog prostora! 1usedstvo je pojam istovremeno topolo#ki i
kvantan, koji oznaava pripadanje jednom istom molekulu, nezavisno od subjekata koji se
razmatraju i odre-enih +ormi!
1hSrer i EoTuenghem su ovo stanovi#te uinili su#tinskim kada su razmatrali problem dee-
vukova! 'aravno, ne radi se o realnoj produkiji, kao da je dete )realno* postalo $ivotinjaD niti se
radi o slinosti, kao da je dete opona#alo $ivotinje koje su ga stvarno podigleD ali se jo# manje radi o
nekoj simbolikoj meta+ori, kao da je autistino dete, napu#teno ili izgubljeno, postalo tek
)analogno* nekoj zveri! 1hSrer i EoTuenghem s pravom denuniraju ovo pogre#no rezonovanje
utemeljeno na kulturalizmu ili moralizmu koji podupire nesvodivost ljudskog poretka: po#to dete
nije bilo trans+ormisano u neku $ivotinju ono mora imati samo meta+oriki odnos prema njoj,
podstaknut detetovom bole#&u ili odbaivanjem! 1a svoje strane oni se pozivaju na jednu objektivnu
zonu neodre-enosti ili neizvesnosti, )ne#to podeljeno ili nezametljivo*, susedstvo )koje ini
nemogu&im da se ka$e gde prolazi grania izme-u animalnog i ljudskog*, ne samo kod autistine
dee, nego kod sve dee, kao da je, nezavisno od evoluije koja vodi do odraslog doba, kod deteta
preostao prostor za druga postajanja, )druge istovremene mogu&nosti*, koje nisu regresije, nego
kreativne involuije i koje svedoe o )jednoj neljudskosti koja je odmah isku#ena u telu kao
takvom*, protiv-prirodno venanje )izvan programiranog tela*! Cealnost postajanja $ivotinjom, bez
da postajemo $ivotinja u realnosti! 'iemu, dakle, ne slu$i prigovarati da se dete-pas samo igra psa
unutar grania svoje +ormalne konstituije i da ne ini ni#ta pasje #to druga ljudska bi&a ne bi mogla
da uine, ako bi to htela! %er, ono #to je potrebno objasniti upravo je to da sva dea i ak mnogi
odrasli, to ine, manje ili vi#e, i tako svedoe o neljudskom pristanku na animalno pre nego na
edipalnu simboliku zajedniu!N %o# manje treba verovati kako dea koja pasu ili jedu zemlju, ili
sirovo meso, samo unose vitamine ili elemente potrebne njihovom organizmu! Cadi se o tome da se
telo sastavi sa animalnim, jedno telo bez organa, odre-eno zonama intenziteta ili susedstva! "dakle
dolazi ova objektivna neodre-enost, ova nezametljivost o kojoj govore 1hSrer i EoTuenghemG
'a primer: ne imitirajte psa, nego slo$ite svoj organizam od drugih stvari na takav nain da &e
partikule emitovane iz ovako komponovane slo$evine biti pse&e u +unkiji odnosa kretanja i
mirovanja ili molekularnog susedstva u koje stupaju! %asno je da ove druge stvari mogu veoma da
variraju i da se vi#e ili manje direktno dr$e $ivotinje koja je u pitanju: to mo$e da bude prirodna
hrana $ivotinje /prljava i topla0, to mogu biti njeni spolja#nji odnosi sa drugim $ivotinjama /postati
pas sa makama, ili postati majmun sa konjem0, to mo$e biti aparatura ili proteza kojoj je ljudi
potinjavaju /brnjia0, to mo$e biti ne#to #to ak nema odnos koji se mo$e )lokalizovati* sa
$ivotinjom o kojoj se radi! Ia ovaj poslednji sluaj videli smo kako 1lepian svoj poku#aj postajanja-
psom zasniva na ideji vezivanja ipela za svoje ruke, koriste&i svoja usta-nju#ku! Philippe Gavi
navodi izvedbe .olitoa, jedaa +la#a, zemljanog posu-a i porelana, gvo$-a i ak biikala, koji
objavljuje: )1ebe shvatam kao polu$ivotinju, poluoveka! Fi#e kao $ivotinju nego kao oveka!
"bo$avam $ivotinje, pse naroito, ose&am se vezanim za njih! 2oji zubi su se prilagodiliD u stvari
kad ne jedem staklo ili gvo$-e, moja eljust me boli, kao eljust mladog psa koji tra$i da glo-e
kost*!@ (ko re )kao* protumaimo kao meta+oru, ili ako predlo$imo strukturalnu analogiju odnosa
/ovek-gvo$-e U pas-kost0, ni#ta nismo razumeli od postajanja! Ce )kao* pripada onim reima
koje temeljno menjaju smisao i +unkiju kada se koriste u vezi sa individualnostima, kada se od njih
naine izrazi postajanja, a ne stanja oznaenog ili odnosa oznaitelja! Pas mo$e da ve$ba svoju
viliu na gvo$-u, ali na taj nain on svoju viliu ve$ba kao molarni organ! Aad .olito jede gvo$-e,
to je ne#to sasvim drugo: on svoju viliu sastavlja sa gvo$-em na takav nain da on sam postaje
vilia molekularnog psa! Gluma De 'iro u jednoj sekveni +ilma hoda )kao* krabaD ali, ka$e on,
ne radi se o imitiranju krabe, radi se o tome da se sa slikom, sa brzinom slike spoji ne#to #to ima
veze sa krabom!M 6 to je za nas su#tinsko: postaje se $ivotinjom ako se bilo kojim sredstvima ili
elementima emituju korpuskule koje stupaju u odnos kretanja i mirovanja animalnih partikula, ili,
#to se svodi na isto, koje stupaju u zonu susedstva animalnog molekula! ivotinjom se postaje samo
molekularno! 'e postaje se molarni pas koji laje, nego se lajanjem, ako se ono ini iz sveg sra,
nu$no#&u i spajanjem, emituje molekularni pas! 5ovek ne postaje ni vuk ni vampir, kao da je
promenio molarnu vrstuD nego su vampir i vukodlak postajanja oveka, #to znai susedstva izme-u
ukomponovanih molekula, odnosa kretanja i mirovanja, brzine i sporosti izme-u emitovanih
partikula! 'aravno, postoje vukodlai, vampiri, ka$emo to svim srem, ali ne tra$ite slinost ili
analogiju sa animalnim, zato #to je to postajanje $ivotinjom na delu, to je produkija molekularnog
animalnog /dok je realno animalno uhva&eno u zamku svoje molarne +orme i subjektivnosti0! 4
nama animalno otkriva svoje zube poput Eo+manstalovog paova, ili kao vet svoje latie, ali ono
to ini korpuskularnom emisijom, molekularnim susedstvom, a ne imitaijom nekog subjekta ili
proporionalno#&u +orme! (lbertina uvek mo$e da opona#a neki vet, ali kada spava i spaja se sa
partikulama sna, zrno njene lepote i zrno njene ko$e stupaju u odnos mirovanja i kretanja koji je
sme#ta u zonu molekularne biljke: postajanje-biljkom (lbertine! 6 kada je zatoena ona emituje
partikule ptie! 6 kada leti, kada se pu#ta svojom linijom leta, ona postaje konj, ak i ako je to konj
smrti!
Da, sva postajanja su molekularna: $ivotinja, biljka ili kamen kojim se postaje su molekularni
kolektiviteti, individualiteti, ne +orme, molarni objekti ili subjekti koje saznajemo izvan nas, ili
prepoznajemo silom iskustva, ili nauke ili navike! (ko je ovo istina, onda se to tako-e mora re&i i
za stvari ljudi: postoji jedno postajanje-$enom, jedno postajanje-detetom koje ne nalikuje $eni ili
detetu kao jasno razgranienim molarnim entitetima /iako je mogu&e, ali samo mogu&e, da $ena ili
dete mogu imati privilegovanu poziiju u +unkiji ovih postajanja0! "no #to ovde imenujemo kao
molarni entitet je, na primer, $ena koja je postavljena u dualnu ma#inu koja je protivstavlja
mu#karu, koja je odre-ena svojom +ormom, i opremljena organima i +unkijama, i oznaena kao
subjekt! Postajanje-$enom ne znai ni opona#ati ovaj entitet ni trans+ormisati se u njega! 'e
zanemarujemo, me-utim, znaaj opona#anja ili trenutke opona#anja kod izvesnih homoseksualnih
mu$jakaD jo# manje, udesan poku#aj realne trans+ormaije kod izvesnih travestita! 1amo ho&emo
da ka$emo kako ovi neodvojivi vidovi postajanja-$enom prvo moraju da budu shva&eni kao
+unkija neeg drugog: ni opona#anje, ni preuzimanje $enskog oblija, nego emitovanje partikula
koje stupaju u odnose kretanja i mirovanja ili u zonu susedstva jedne mikro-$enskosti, #to znai,
proizvode u nama samima jednu molekularnu $enu, stvaraju molekularnu $enu! 'e&emo da ka$emo
da je jedno takvo stvaranje povlastia mu#kara, nego obrnuto, da $ena kao molarni entitet $ora da
postane)"eno$, kako bi mu#kara tako-e postao ili mogao da postane $ena! 1igurno, preko je
potrebno da $ene vode jednu molarnu politiku u +unkiji ponovnog zadobijanja svog vlastitog
organizma, svoje vlastite istorije, svoje vlastite subjektivnosti: )mi kao $ene!!!* pojavljuje se, dakle,
kao subjekt iskaza! (li, opasno je ograniiti se na jedan takav subjekt koji ne +unkioni#e, a da ne
isu#i neki izvor ili ne zaustavi neki +luks! Pesmu $ivota esto intoniraju najisu#enije $ene, animirane
resentimanom, voljom za mo& i hladnim materinstvom, kao #to je usahlo dete mnogo bolje dete, a
da iz njega vi#e ne emanira nikakav +luks detinjstva! 'ije bolje re&i ni da svaki pol sadr$i drugi i da
u samome sebi mora da razvije suprotan pol! 3iseksualnost nije bolji konept od onog razdvojenosti
polova! 6sto je tako $alosno minijaturizovati, interiorizovati binarnu ma#inu kao i ozlojediti je, ne
napu#tamo je! "tuda bi se morala zaeti jedna molekularna $enska politika koja klizi u molarne
kon+rontaije i prolazi ispod njih ili ih presea!
Aada je Fird$inija Ful+ bila upitana o $enskom pismu u pravom smislu, ona se prepla#ila ideje
pisanja )kao $ena*! Pre, pisanje bi trebalo da produkuje jedno postajanje $enom kao atoma
$enskosti koji mogu da preseku i impregniraju itavo dru#tveno polje, i kontaminiraju mu#kare,
poiste ih u tom postajanju! Frlo mekane partikule, ali tako-e veoma vrste i uporne, nesvodive,
neukrotive! 4zdizanje $ena u engleskom romanesknom pisanju nije po#tedelo nijednog mu#kara: i
oni koji su prolazili kao najmu$evniji, naj+alokratiniji, .orens, 2iler, neprekidno se otvaraju i
emituju, sa svoje strane, partikule koje stupaju u susedstvo ili zonu nezametljivosti $ena! Pi#u&i oni
postaju $enom! Pitanje nije, ili nije samo, ono o organizmu, istoriji i subjektu iskaza, koji
protivstavlja maskulino i +eminino u velikim dualnim ma#inama! Pitanje je pre svega pitanje o telu
: telu koje oni kradu od nas da bi +abrikovali protivne organizme! Devojia je prva od koje je ovo
telo bilo ukradeno: prestani tako da se pona#a#, nisi vi#e mala devojia, ti nisi nesta#ni deak, itd!
Devojia je prva kojoj je ukradeno njeno postajanje da bi joj se nametnula istorija ili predistorija!
Iatim dolazi red na deaka, ali tako #to se za njega koristi primer devojie, #to mu se pokazuje na
devojiu kao objekt njegove $elje, i za njega je tako-e +abrikovan protivstavljeni organizam,
dominantna istorija! Devojia je prva $rtva, ali ona tako-e mora da slu$i kao primer i zamka! Ibog
toga je, obrnuto, rekonstrukija tela kao ,ela bez organa, anorganizma tela, neodvojiva od
postajanja $enom ili produkije jedne molekularne $ene! 3ez sumnje, devojka postaje $ena u
organskom ili molarnom smislu! (li, obrnuto, postajanje $enom ili molekularna $ena je sama
devojka! Devojka se sigurno ne de+ini#e devianstvom, nego odnosom mirovanja i kretanja, brzine i
sporosti, kombinaijom atoma i emisijom partikula: individualitet! "na ne prestaje da luta po svom
telu bez organa! "na je apstraktna linija ili linija leta! ,ako-e, devojke ne pripadaju dobru, polu,
poretku ili kraljevstvu: one klize posvuda, izme-u poredaka, inova, doba, polovaD one proizvode n
molekularnih polova na liniji leta u odnosu prema dualnim ma#inama kroz koje prolaze! %edini
nain da se napuste dualizmi, jeste biti-izme-u, prolaziti izme-u, intermeo, to je ono #to je
Fird$inija Ful+ $ivela svim svojim snagama, u itavom svom delu, ne prestaju&i da postaje!
Devojka je poput bloka postajanja koji ostaje istovremen svakom protivstavljenom obliku,
mu#kara, $ena, dete, odrastao! 'ije devojka ta koja postaje $ena, nego je postajanje-$enom to koje
devojku ini univerzalnomD nije dete to koje postaje odraslo, nego je postajanje-
-detetom to koje mladost ini univerzalnom! ,rost, misteriozan autor, nainio je portret devojke uz
koga je vezao neku vrstu revoluije: njena brzina, njeno slobodno ma#inino telo, njeni intenziteti,
njene apstraktne linije ili linije leta, njena molekularna produkija, njena ravnodu#nost prema
se&anju, njen ne+igurativni karakter : )ne+igurativno $elje*!? %ovanka "rleankaG Posebnost devojke
u ruskom terorizmu, devojka kao bomba, uvar dinamitaG 1igurno je da molekularne politike
prolaze preko devojke i deteta! (li je isto tako sigurno kako i devojke i dea svoju snagu ne rpu iz
molarnog statusa koji ih podjarmljuje, niti iz organizma i subjektivnosti koje dobijajuD oni sve svoje
snage rpu iz postajanja molekularnim kojima prolaze izme-u polova i doba, postajanje-detetom
odraslog isto kao i deteta, postajanje-$enom mu#kara isto kao i $ene! Devojka i dete ne postaju,
samo postajanje je dete ili devojka! Dete ne postaje odraslo vi#e nego #to devojka postaje $enaD ali,
devojka je postajanje-$enom svakog pola, kao #to je dete postajanje-mladim svakog doba! Inati
stariti ne znai ostati mladim, nego izvesti iz svog doba partikule, brzine i sporosti, +lukseve koji
konstitui#u mladost tog doba! Inati voleti ne znai ostati mu#kara ili $ena, nego iz svog pola
izvesti partikule brzine i sporosti, +lukseve, n polova koji konstitui#u devojku te polnosti! 1Jmo
Doba je postajanje-
-detetom, kao #to je Polnost, svaka polnost, postajanje-$enom, #to znai devojkom! : Aako bi se
odgovorilo na glupo pitanje: za#to je Prust od (lberta nainio (lbertinuG
6ako su sva postajanja ve& molekularna, ukljuuju&i i postajanje-$enom, mora se re&i da sva
postajanja zapoinju sa i prolaze kroz postajanje-$enom! "no je klju svih drugih postajanja! Aada
se mu#kara rata preru#ava u $enu, kada be$i preru#en u devojiu, skriva se kao devojia, onda to
nije sraman prolazni inident u njegovoj karijeri! 1krivanje, kamu+liranje, je ratnika +unkijaD a
linija bega privlai neprijatelja, prolazi kroz ne#to i ini da ono kroz #ta je pro#la be$iD ratnik uzdi$e
liniju bega do u beskonanost! (li, iako $enskost mu#kara rata nije sluajna, o njoj se ne sme
misliti kao da je strukturalna ili regulisana nekom korespondenijom odnosa! ,e#ko je videti kako
korespondentnost izme-u dva odnosa, )mu#kara-rat* i )$ena-brak*, mo$e da uspostavi
ekvivalentnost ratnika sa devojkom kao $enom koja odbija da se uda!8 'i#ta se lak#e ne vidi ni kako
bi op#ta biseksualnost, ili ak homoseksualnost militaristikih dru#tava mogla da objasni ovaj
+enomen koji nije vi#e imitativan nego strukturalan, ali koji pre predstavlja su#tinsku ano$iju
mu#kara rata! "vaj +enomen mo$e se razumeti samo u obliku postajanja! Fideli smo kako je
mu#kara rata svojim furoro$ i brzinom bio uvuen u neodoljivo postajanje-
-$ivotinjom! ,o su postajanja koja svoj uslov imaju u postajanju-$enom ratnika, ili u njegovom
savezu sa devojkom, u njegovoj zara$enosti devojkom! 5ovek rata je neodvojiv od (mazonki!
1jedinjavanje devojke i mu#kara rata ne proizvodi $ivotinje, nego istovremeno proizvodi
postajanje-$enom jednog i postajanje-$ivotinjom drugog, u jednom istom )bloku* u kome ratnik, sa
svoje strane, postaje $ivotinjom zara$eno#&u devojkom, u isto vreme kada devojka postaje ratnik
tako #to je zara$ena $ivotinjom! 4 znaku jedne dvojne ratne ma#ine, one Grka, koja &e uskoro biti
istisnuta dr$avom, i one (mazonki koja &e se uskoro raspustiti, (hil i Pentezileja, poslednji
mu#kara rata i poslednja kraljia devojaka, biraju jedno drugo, (hil u postajanju-$enom, a
Pentezileja u postajanju-psom!
Cituali transvestizma, travestiranje, u primitivnim dru#tvima u kojima mu#kara postaje $ena, ne
obja#njavaju se ni dru#tvenom organizaijom koja uspostavlja saglasnost datih odnosa, ni
psihikom organizaijom koja ini da mu#kara ne $eli manje da postane $ena, nego $ena,
mu#kara!H Dru#tvena struktura, psihika identi+ikaija, ostavljaju po strani itav niz spei+inih
+aktora: spajanje, otpu#tanje i komunikaiju postajanja koje travestit pokre&eD mo& postajanja-
animalnim koja odatle proizlaziD i iznad svega uestvovanje ovih postajanja u jednoj spei+ino
ratnoj ma#ini! 6sto je i sa seksualno#&u: ona je lo#e obja#njena binarnom organizaijom polova, i ne
lo#ije binarnom organizaijom svakog od njih dvoje! 1eksualnost uvodi u igru veoma razliito
povezana postajanja, koji su poput n polova, itava jedna ratna ma#ina kroz koju prolazi ljubav! ,o
nije povratak na one zastra#uju&e meta+ore ljubavi i rata, zavo-enja i osvajanja, borbe polova i
ku&nih sena, niti je to 1trindberg-rat: samo kada je ljubav gotova, kada je seksualnost presu#ila,
stvari se pojavljuju na ovaj nain! (li ono #to je va$no to je da je sama ljubav jedna ratna ma#ina
koja ima udesne i skoro zastra#uju&e mo&i! 1eksualnost je produkija hiljada polova koji su isto
toliko mnogo nekontrolisanih postajanja! !eksualnost prolazi kroz postajanje)"eno$ $ukarca i
postajanje)ani$alni$ hu$anog: emisija partikula! 4 ovome nema potrebe za bestijalno#&u, iako se
bestijalnost mo$e pojaviti, i mnoge psihijatrijske anegdote na interesantan nain svedoe o tome,
iako suvi#e pojednostavljeno, dakle, skrenuto, suvi#e zverski! 'e radi se o tome da )igramo* psa,
kao jedan stariji gospodin na razgledniiD ne radi se toliko ni o vo-enju ljubavi sa $ivotinjama!
Postajanja $ivotinjom su u osnovi od druge mo&i, po#to njihova realnost nije u $ivotinji koja se
imitira ili sa kojom se korespondira, nego u njima samima, u onome #to nas odjednom obuzima i
ini da postajemo, susedstvo, nezametljivost, koja iz $ivotinje istiskuje ne#to zajedniko, mnogo
vi#e od svakog pripitomljavanja, svake utilizaije, svake imitaije: VzverV!
(ko je postajanje-$enom prvi kvantum, ili molekularni segment, uz postajanjima-$ivotinjom koji se
s njim povezuju, ka emu sva ona hitajuG 3ez ikakve sumnje, ka postajanju-neopa$ljivim!
'eopa$ljivost je imanentan svr#etak postajanja, njegova kosmika +ormula! 2athesonov )5ovek
koji se smanjuje*, prolazi kroz kraljevstva prirode, klizi izme-u molekula, sve dok ne postane
nepronala$ljiva partikula koja do u beskonanost meditira o beskonanom! )Gospodin 'ula*
/2onsieur ISro0, Pola 2orana, napu#ta velike zemlje, prolazi kroz najmanje, spu#ta se skalom
dr$ava da bi u .ihten#tajnu konstituisao anonimno dru#tvo iji je on jedini lan, i umire neopa$ljiv,
obrazuju&i svojim prstima partikulu ": )ja sam ovek koji be$i plivaju&i pod vodom i na koga pua
sva vatra sveta!!! 'e smem vi#e nuditi metu*! (li, #ta znai postajanje-neopa$ljivim na kraju svih
molekularnih postajanja koja su zapoela sa postajanjem-$enomG Aakav je odnos izme-u
neopa$ljivog /anorganskog0, nerazaznatljivog /neoznaenog0, i bezlinog /asubjektivnog0G
"dmah bi se moglo re&i: biti kao eo svet! ,o je ono na #ta Ajerkegor upu&uje u svojoj prii o
)vitezu vere*, oveku postajanja: mo$emo ga dobro gledati, ni#ta se ne prime&uje, gra-anin, ni#ta
drugo do gra-anin! ,ako je $iveo Fid$erald: nakon jednog istinskog sloma, sti$e se zaista do toga
da se bude kao eo svet! 6 to uop#te nije lako, pro&i neprime&en! 3iti nepoznat, ak i svom vrataru i
svojim susedima! (ko je toliko te#ko biti )kao* eo svet, to je zato #to je to stvar postajanja! 'ije
eo svet taj koji postaje kao eo svet, koji od elog sveta ini postajanje! ,o zahteva mnogo askeze,
trezvenosti, kreativnu involuiju: engleska eleganija, engleska tkanina, sla$u se sa zidovima,
elimini#u ono suvi#e-opa$eno, suvi#e za opa$anje! )Eliminisati sve #to je pusto, mrtvo i povr#no*,
$alost i tugu, nezadovoljenu $elju, odbranu ili pledoaje, sve #to svakog od nas /eo svet0 ukorenjuje
u svoju molarnost! %er, eo svet je molarna slo$evina, ali postajanje celi$ sveto$ je druga stvar,
koja u igru uvodi kosmos sa njegovim molekularnim komponentama! Postajati eo svet znai
svetovati, nainiti svet! 1ilom eliminaije, nismo vi#e do jedna apstraktna linija ili jo# bolje, deo
slagalie koja je sama apstraktna! 6 spajanjem, kontinuirano#&u sa drugim linijama, drugim
delovima, stvara se svet koji mo$e da prekrije prvi, poput prozirnosti! Eleganija $ivotinje,
kamu+lirana riba, skrivena: ona je ispreseana apstraktnim linijama, koje nisu nalik niemu, i koje
ak ne prate njene organske podeleD ali, ovako dezorganizovana, deartikulisana, ona svetuje sa
linijama stene, peska i biljaka, postaju&i neopa$ljiva! Ciba je poput kineskog pesnika: ni imitativna,
ni strukturalna, nego kosmika! FranWois ;heng pokazuje kako pesnii za slino#&u ne te$e vi#e
nego izraunavanju )geometrijskih proporija*! "ni se zadr$avaju, istiskuju samo su#tinske linije i
kretnje prirode, oni se kre&u samo po kontinuiranim i povi#enim, )rtama*!9 4 tom smislu
postajanje elim svetom, injenje sveta postajanjem, znai svetovati, stvoriti svet, svetove, #to znai
prona&i njihova susedstva i njihove zone nezametljivosti! Proizvode ga kosmos kao apstraktna
ma#ina i svaki svet kao konkretan sklop! Postaje se eo svet svo-enjem na jednu ili vi#e apstraktnih
linija koje ho&e da se produ$e i pove$u sa drugima da bi odmah i direktno proizvele neki svet u
kome je taj svet koji postaje! Da pisanje bude poput kineske slike-pesme, to je bio Aeruakov san, a
ve& i san Fird$inije Ful+! "na ka$e kako se mora )zadovoljiti svaki atom*, a da bi se to uinilo,
eliminisati, eliminisati sve #to je slinost i analogija, ali tako-e, i )sve u njih staviti*: eliminisati sve
#to prema#uje trenutak, ali uvesti sve #to on ukljuuje : a trenutak nije trenutan, on je individualitet
u koji se klizi a koji onda klizi u druge individualitete, transparentno#&u!> 3iti u osvitu sveta! ,akva
je veza izme-u neopa$ljivosti, nerazaznatljivosti, bezlinosti, tri vrline! 1vesti se na apstraktnu
liniju, rtu, kako bi se na#la svoja zona nezametljivosti sa drugim rtama i tako stupiti u
individualitet i bezlinost tvora! "nda smo poput trave: nainili smo svet, itav svet, postajanjem,
zato #to smo stvorili nu$no povezan svet, zato #to smo u sebi potisnuli sve #to nas je spreavalo da
klizimo izme-u stvari i da rastemo izme-u stvari! Aombinovali smo )eo*, neodre-en lan,
beskonano-postajanje i vlastito ime na koje smo svedeni! Iadovoljiti, eliminisati, sve uvesti!
Aretanje je u su#tinskom odnosu sa neopa$ljivim, ono je po prirodi neopa$ljivo! "pa$anje mo$e da
zahvati kretanje kao preme#tanje neeg mobilnog, ili kao razvoj +orme! Aretanja i postojanja, #to
znai isti odnosi brzine i sporosti, isti a+ekti su ispod i iznad praga perepije! 3ez sumnje,
pragovi perepije su relativni, uvek postoji prag koji mo$e da zahvati ono #to izmie drugom:
orlovo oko!!! (li adekvatan prag sa svoje strane, mo$e da postupa kao +unkija opa$ljive +orme i
peripiranog, aperipiranog subjekta! ,ako da kretanje za samo sebe nastavlja da se pojavljuje
drugde: ako se perepija konstitui#e u seriju, kretanje se uvek doga-a iznad maksimalnog praga i
ispod minimalnog praga, u intervalima u ekspanziji ili u kontrakiji /mikro-intervali0! Aao kod
ogromnih japanskih rvaa ije je pribli$avanje suvi#e sporo i iji su zahvati suvi#e brzi da bi se
videli: ono #to se obuhvata otuda su manje rvai, a vi#e beskonana sporost ekanja /#ta &e se
dogoditiG0 i beskonana brzina rezultata /#ta se dogodiloG0! 2oramo dopreti do +otogra+skog ili
kinematskog praga, ali u odnosu na +otogra+iju, kretanje i a+ekat jo# jednom be$e gore ili dole! Aada
Ajerkegor usvaja udesnu devizu: )'e gledam ni#ta osim kretanja* on se na zadivljuju&i nain
pona#a poput pretee +ilma, umno$avaju&i verzije ljubavnog senarija, (gns i vilenjak, u skladu sa
varijabilnim brzinama i sporostima! "n ima utoliko vi#e razloga da preizira kako nema kretanja
koje nije beskonanoD kako kretanje beskonanog mo$e da se pojavi samo pomo&u a+ekta, strasti,
ljubavi, u jednom postajanju koje je devojka, ali bez ikakvog upu&ivanja na bilo kakvu
)meditaiju*D i kako ovo kretanje, kao takvo, izmie svakom neposrednom opa$anju, zato #to je ono
u svakom trenutku ve& izvr#eno, kao #to plesa ili ljubavnik nalazi da je ve& )probu-en i da hoda* u
sekundi u kojoj pada, i ak u trenutku skoka!=Q Aretanje, poput devojke kao izbeglikog bi&a, ne
mo$e biti opa$eno!
"vo se, me-utim, odmah mora korigovati: kretanje tako-e )mora* biti opa$eno, ono ne mo$e a da
ne bude opa$eno, neopa$ljivo je tako-e percipiendu$. "vde nema protivrenosti! (ko je kretanje
po prirodi neopa$ljivo, ono je takvo uvek prema nekom pragu perepije koji je po prirodi relativan
i koji, tako, igra ulogu posredovanja na ravni koja proizvodi distribuiju pragova i perepata, i koja
subjektima koji opa$aju ini +orme opa$ljivim: to je ravan organizaije i razvoja, ravan
transendenije koja ne#to daje opa$anju a da sama nije opa$ena, a da sama ne mo$e biti opa$ena!
(li, na drugoj ravni, imanenije ili konzistenije, sam prinip kompoziije mora biti opa$en, ne
mo$e a da ne bude opa$en, u istom trenutku u kome i ono #to on komponuje ili daje! "vde kretanje
prestaje da bude u odnosu prema posredovanju relativnog praga kome ono izmie do u
beskonanostD ono je doseglo, bez obzira na svoju brzinu ili sporost, jedan apsolutni, ali
di+ereniran, prag, koji ini jedno sa ovim ili onim regionom kontinuirane ravni! ,ako-e bi se
moglo re&i kako kretanje prestaje da bude proedura jedne uvek relativne deteritorijalizaije, da bi
postalo proes apsolutne deteritorijalizaije! "va razlika izme-u dve ravni ini da ono #to ne mo$e
biti opa$eno na jednoj ne mo$e a da ne bude opa$eno na drugoj ravni! 'eopa$ljivo postaje nu$no
opa$ljivo u preskakanju iz jedne ravni u drugu, ili sa relativnih na apsolutni prag, koji sa njima
koegzistira! Ajerkegor pokazuje kako ravan beskonanog, koju naziva ravan vere, mora postati ista
ravan imanenije koja ne prestaje da neposredno daje, povra&a i reiklira konano: za razliku od
oveka beskonane rezignaije, vitez vere, #to znai ovek postajanja, ima&e devojku, ima&e sve
konano, i opa$a&e neopa$ljivo kao )direktan potomak konanog sveta*! Perepija vi#e ne&e biti u
odnosu izme-u subjekta i objekta, nego u kretanju koje slu$i kao grania ovog odnosa u periodu
koji je sa njima povezan! Perepija &e se kon+rontirati sa svojom vlastitom graniomD ona &e biti
usred stvari, u sklopu svojih vlastitih susedstva, poput prisutnosti jednog individuuma u drugom,
hvatanja jednog drugim, ili prelaska od jednog, drugom: ne gledati ni#ta drugo do kretanja!
4spo$ene tajne. : ,ajna je u privilegovanom ali veoma varijabilnom odnosu sa opa$anjem i
neopa$ljivim! ,ajna se pre svega odnosi na izvesne sadr$aje! 1adr$aj je suvie velik za svoju
+ormu!!! ili bolje, sami sadr$aji imaju +ormu, ali ta +orma je prekrivena, podvostruena ili zamenjena
jednim prostim sadr$ateljem, omotaem ili kutijom, ija je uloga da potisne +ormalne odnose! ,o su
sadr$aji za koje se sudi da ih je bolje izolovati ili preru#iti, iz razliitih razloga! (li, od malog je
znaaja nainiti listu ovih razloga /stid, blago, bo$anstvo, itd!0, sve dok se tajna i njeno otkrivanje
protivstavljaju, kao u binarnoj ma#ini koja ima samo dva termina, tajna i objavljenje, tajna i
oskvrnjenje! %er, s jedne strane, tajna, kao sadr$aj, potisnuta je perepijom tajne, koja nije manje
tajna od tajne! "d male su va$nosti namere i da li je ilj perepije denunijaija, konano
objavljivanje ili otkrivanje! 1a stanovi#ta anegdote perepija tajne je suprotnost tajne, ali sa
stanovi#ta pojma ona je njen deo! "no #to je va$no to je da perepija tajne mora biti sama tajna:
#pijun, voajer, uenjiva, pisa anonimnih pisama, nisu manje tajnoviti od onoga #to otkrivaju, bez
obzira na njihove krajnje namere! 4vek postoji neka $ena, neko dete, neka ptia koji potajno
opa$aju tajnu! 4vek postoji opa$anje +inije od va#eg, opa$anje va#eg neopa$ljivog, onoga #to je u
va#oj kutiji! 5ak mo$emo da zamislimo jednu tajnu pro+esiju za one koji su u situaiji da opa$aju
tajnu! ( onaj koji uva tajnu nije nu$no u njoj, nego je tako-e vezan za jednu perepiju, po#to on
mora da opa$a i detektuje one koji ho&e da otkriju tajnu /kontra-#pijuna$a0! Postoji, dakle, prvi
prava kojim se tajna kre&e ka jednom opa$anju koje sa svoje strane ho&e da i samo bude
neopa$ljivo! 1ve vrste veoma razliitih +igura mogu se obrtati oko ove prve take! ( zatim, tu je i
druga taka, koja se od tajne ne mo$e odvojiti vi#e no #to to mo$e njen sadr$aj: nain na koji se ona
name&e i #iri! %o# jednom, bez obzira kakvi su konani oblii ili rezultati, tajna ima nain na koji se
#iri, koji je sa svoje strane obavijen tajnom! ,ajna kao tajna izluevina! ,ajna mora da se ubai, da
sklizne, da se umetne izme-u javnih +ormi, da na njih vr#i presiju i da subjekte saznanja podstie na
delovanje /utiaj tipa )lobija*, ak i ako on sam nije neko tajno dru#tvo0!
4kratko, tajna de+inisana kao sadr$aj koji je sakrio svoju +ormu zarad svog prostog sadr$atelja,
neodvojiva je od dva kretanja koji sluajno mogu da prekinu njen tok ili da je izdaju, ali su ipak
njen su#tinski deo: ne#to mora da prouri iz kutije, ne#to &e biti opa$eno kroz kutiju ili u polu-
otvorenoj kutiji! ,ajnu je izumelo dru#tvo, ona je jedan soijalan ili soiolo#ki pojam! 1vaka tajna je
jedan kolektivni sklop! ,ajna uop#te nije statian ili nepokretan pojam, sama postajanja su tajne,
tajna ima postajanje! ,ajna ima svoje poreklo u ratnoj ma#ini, ona je ta koja pora-a tajnu, sa svojim
postajanjima-$enom, postajanjima-detetom, postajanjima-$ivotinjom!== ,ajno dru#tvo uvek deluje u
dru#tvu kao ratna ma#ina! 1oiolozi koji su se zanimali za tajna dru#tva, odredili su mnoge zakone
ovih dru#tava, za#titu, egalizaiju i hijerarhiju, ti#inu, ritual, deindividualizaiju, entralizaiju,
autonomiju, razvrstavanje, itd!=N (li mo$da nisu dali dovoljno znaaja dvama glavnim zakonima
koji upravljaju kretanjem sadr$aja: =0 1vako tajno dru#tvo sadr$i iza sebe jedno jo# tajnije dru#tvo,
koje ili opa$a tajnu, ili je uva ili izvr#ava sankije zbog njenog objavljivanja /ovo uop#te nije
pretstavka naela za de+inisanje tajnog dru#tva tajnim dru#tvom koje je iza njega: jedno dru#tvo je
tajno kada sadr$i ovo podvostruavanje, ovu posebnu sekiju0D N0 1vako tajno dru#tvo ima svoj
nain delovanja, koji je sam tajan, utiaj, kli$enje, insinuaija, prourivanje, pritisak, nevidljivi
zrai, iz kojih vode poreklo )lozinke* i tajni jezii /i ovde nema protivrenosti, tajno dru#tvo ne
mo$e $iveti bez univerzalnog projekta penetriranja itavog dru#tva, kli$enja u sve +orme dru#tva,
razbijaju&i njegovu hijerarhiju i segmentaiju: tajna hijerarhija povezuje se sa konspiraijom
jednakih, tajno dru#tvo nare-uje svojim lanovima da u dru#tvu plivaju kao riba u vodi, ali i
dru#tvo, tako-e, mora biti kao voda izme-u ribaD njemu je potrebno sauesni#tvo itavog okolnog
dru#tva0! ,o se lepo mo$e videti u tako razliitim sluajevima kakvi su gangsterska dru#tva u
1jedinjenim dr$avama, ili dru#tva ljudi-$ivotinja u (+rii: s jedne strane nain utiaja tajnog dru#tva
i njegovih #e+ova na javne ljude ili politiko okru$enje, s druge strane nain podvostruenja tajnog
dru#tva u jedno dru#tvo koje je iza njega, koje mo$e da obrazuje posebno odeljenje ubia i
stra$ara!=@ 4tiaj i podvostruavanje, izluivanje i sra#&ivanje, svaka tajna se pomera izme-u dva
)diskretna termina* koji se #tavi#e, u nekim sluajevima, mogu opovezivati ili me#ati! ,ajna deteta
kombinuje ove elemente na udesan nain: tajna kao sadr$aj u kutiji, tajni utiaj ili #irenje tajne,
tajno opa$anje tajne /tajna deteta nije nainjena od minijaturizovanih tajni odraslih, nego je nu$no
pra&ena tajnim opa$anjem tajne odraslih0! Dete otkriva tajnu!!!
(li, postajanje tajne ne prisiljava je da se ogranii na prikrivanje svoje +orme u nekom prostom
sadr$atelju, ili da je zameni za sadr$atelja! 1ada tajna kao tajna mora da zadobije svoju vlastitu
+ormu! ,ajna se uzdi$e od konanog sadr$aja do beskonane +orme tajne! 4mesto da bude povezana
sa itavom igrom relativnih opa$aja i reakija, tajna ovde dose$e apsolutnu neopa$ljivost! Are&e se
od sadr$aja koji je dobro odre-en, lokalizovan, i pripada pro#losti, do op#te a priori +orme neega
#to se dogodilo i #to se ne mo$e lokalizovati! 6de se od tajne odre-ene kao histerini sadr$aj
detinjstva, do tajne odre-ene kao eminentno mu$evna paranoidna +orma! 6 na ovoj +ormi ponovo se
otkrivaju dva ista pratioa tajne, tajno opa$anje i nain delovanja, tajni utiaj, ali ovi pratioi su
postali )rte* +orme koju neprekidno rekonstitui#u, reoblikuju, obnavljaju! 1 jedne strane,
paranoiari denuniraju me-unarodnu zaveru onih koji kradu njihove tajne, njihove najintimnije
misliD ili objavljuju svoj dar da opa$aju tajne drugih pre nego #to su ove +ormirane /ljubomoran
paranoik ne hvata drugog u bekstvu0! 1 druge strane, paranoii deluju ili trpe, pomo&u zrakova koje
emituju ili primaju /zrai Cejmona Cusela i 7rebera0! 4tiaj zraima i podvostruavanje letom ili
ehom, sada je ono #to tajni daje njenu beskonanu +ormu u kojoj opa$anja kao i delovanja prelaze u
neopa$ljivo! Paranoini sud je poput antiipaije perepije koja zamenjuje empirijsko traganje po
kutijama i njihovom sadr$aju: a priori kriv, i na svaki nainX /,ako i evoluija naratora u 2raganju
za izgu'ljeni$ vre$eno$, u odnosu prema (lbertini0! 2o$e se, sumarno, re&i da je psihoanaliza i#la
od histerine konepije ka jednoj sve vi#e i vi#e paranoinoj konepiji tajne!=M 3eskrajna
psihoanaliza: nesvesnom je dodeljen sve te$i zadatak da samo bude beskonana +orma tajne, umesto
da bude samo jedna kutija za tajne! Fi &ete re&i sve, ali govore&i sve vi ne&ete re&i ni#ta, zato #to je
potrebno itavo ume&e psihoanalize da izmeri va# sadr$aj naspram iste +orme! 4 ovoj taki, kada
je tajna ovako uzdignuta do +orme, doga-a se neizbe$na avantura! Aada pitanje )#ta se dogodiloG*
do-e do ove beskonane mu$evne +orme, odgovor je nu$no da se ni#ta nije dogodilo, sadr$aj i
+orma su uni#teni! 3rzo putuje vest kako ljudska tajna nije ni#ta, uistinu, uop#te ni#ta! Edip, +alus,
kastraija, )iver u telu*, zar je to bila tajnaG ,o je dovoljno da se $ene, dea, ludai i molekuli
nasmeju!
7to se od tajne vi#e ini organizuju&a strukturna +orma, to tajna vi#e postaje manja, i posvuda se
#iri, utoliko vi#e njen sadr$aj postaje molekularan, u isto vreme dok se njena +orma rastvara! Iaista,
i nije bilo ne#to, kao #to ka$e %okasta! 4inak toga je da tajna ne i#ezava, ali sada uzima jedan
mnogo $enskiji status! 7ta je ono #to je ve& bilo iza paranoidne tajne predsednika 7rebera, ako ne
postajanje $enskim, postajanje-$enomG %er, $ene uop#te ne postupaju sa tajnom na isti nain /osim
kada rekonstitui#u obrnutu sliku mu#ke tajne, jednu vrstu tajne gineeuma0! 2u#kari im kasnije
prebauju na njihovoj indiskretnosti, njihovom ogovaranju, i zbog njihove solidarnosti, na izdaji!
6pak je zanimljivo kako $ena mo$e biti tajanstvena a da u isto vreme ni#ta ne skriva, pomo&u
transparentnosti, nevinosti i brzine! Aompleksan sklop tajne u kurtoaznoj ljubavi je u pravom
smislu $enski i operi#e u najve&oj transparentnosti! 3rzina nasuprot te$ine! 3rzina ratne ma#ine
nasuprot te$ine dr$avnih aparata! .judi zauzimaju ozbiljan stav, vitezi tajne: )vidite kakav teret
nosim, moja ozbiljnost, moja diskreija*, ali oni zavr#e tako #to sve ka$u, a ispostavi se da je to
ni#ta! 'asuprot tome, postoje $ene koje ka$u sve, one ak govore stra#no tehniki, ali na kraju ne
znamo vi#e nego na poetku, sve su prikrile brzinom, prozrano#&u! "ne nemaju tajnu, zato #to su
same postale tajna!
9revela s francuskog :ranka %rsi#
/6z: Gilles Deleuze K FSliB Guattari, ;apitalisme et shizophrSnie, 2ille PlateauB, Yd! de 2inuit,
Paris =>9Q, str! @@@:@M?, @?=:@??!0
'(P"2E'E
=! .ouis Rol+son, .e shizo et les langues, Gallimard!
N! CenS 1hSrer i Gu< EoTuenghem, ;o-ire, Ceherhe, str! H8:9N: upor! njihovu kritiku 3etelhajmove teze koja razmatra postajanje $ivotinjom deteta kao
puko autistini simbolizam koji vi#e izra$ava strah roditelja, od bilo kakve realnosti deteta! Fid! .a +orteresse vide, Gallimard! @! Philippe Gavi, ).es
philosophes du +antastiTue*, u .ibSration, @=! mart =>HH! "no do ega moramo da do-emo #to se tie prethodnih sluajeva jeste razumevanje izvesnih
takozvanih neurotikih pona#anja kao +unkije postajanja-$ivotinjama, umesto da ih prepu#tamo psihoanalitikoj interpretaiji pona#anja! ,o vidimo u odnosu
prema mazohizmu /i .olito obja#njava kako je poreklo njegovih juna#tava u izvesnim mazohistikim iskustvimaD dobar tekst ;hristiana 2aurela povezuje
postajanje-majmunom i postajanje-konjem u mazohistikom paru0! (noreksija bi se tako-e morala razumeti sa stanovi#ta postajanja-$ivotinjom!
M! 4p! 'eOsOeek, =8! maj =>HH, str! ?H!
?! 4p! ,rost, Fisible et invisible, (ranes, i .ibrement mSaniTue, 2inotaur: )"na je istovremeno bila u svojoj osetljivoj realnosti, i u idealnom produ$avanju
svojih linija poput projekije neke ljudske grupe koja &e tek do&i*!
8! 4p! strukturalna obja#njenja i primere koje je predlo$io %!-P! Fernant, u ProblZmes de la guerre en GrZe anienne, 2outon, str! =?:=8!
H! " transvestizmu u primitivnim dru#tvima up! 3runo 3ettelheim, .es blessures s<mboliTues, Gallimard /koji daje psiholo#ko identi+ikaijsko obja#njenje0, a
naroito Gregor< 3ateson, .a eremonie du 'aven, Ed! de 2inuit /koji predla$e jedno izvorno strukturalno tumaenje0!
9! FranWois ;heng, .LSriture poStiTue hinoise, str! NQ!
>! Firginia Rool+, %ournal dLun Srivain, t! 6, =Q:=9, str! N@Q: )Do#la mi je ideja da je ono #to sada ho&u da radim da zadovoljim svaki atom*, itd! Ia sva ova
mesta koristimo neobjavljenu studiju Fann< Iavin o Fird$iniji Ful+!
=Q! 4pu&ujemo na 1trah i drhtanje, za koje nam se ini da je najve&a Ajerkegorova knjiga, po nainu na koji postavlja probleme kretanja i brzine, ne samo u
svom sadr$aju, nego u svom stilu i svojoj kompoziiji!
==! .u de Eeush pokazuje da je ovek rata onaj koji stvara tajnu: on misli, jede, voli, sudi, dolazi do tajne, dok ovek dr$ave postupa javno /.e roi ivre ou
lLorigine de lLYtat0! 6deja dr$avne tajne je poznija i pretpostavlja da je ratna ma#ina prisvojena od strane dr$avnih aparata!=N! Posebno Georg 1immel, up! ,he
1oiolog< o+ Georg 1immel, Glenoe, odelj! 666!=@! P! E! %oset jasno naznaava ova dva aspekta tajnog iniijaijskog dru#tva 2ambela iz Aonga: s jedne strane,
to je odnos utiaja na tradiionalne politike vo-e koji ide do take trans+era dru#tvenih mo&iD s druge strane, to je de +ato odnos sa (nioto, kao tajnim
dru#tvom zloina ili ljudi-leopardi, koje je iza njega /ak i ako (nioto ima drugaije poreklo od 2ambele0! 4p! .es soiStSs sertes des hommes-lSopards en
(+riTue noire, pogl! F!
=M! Ia psihoanalitike konepije tajne up! )Du seret*, 'ouvelle revue de ps<hanal<se, 'o! =M, a za Frojdovu evoluiju lanak ;laude Girarda, .e seret auB
origines!
http:KKOOO!zenskestudie!edu!<uKpagesKzenskestudijeKzsPsMKpostaj!html @!QN! NQQ9, =Q:=H
Ail Delez
"ta i majka

,vrdi se da bi otvorenost mazohistikog kon+likta sa majkom, njegova spremnost da se ona
inkrimini#e, trebalo da nas uveri da nije majka nego ota onaj koji igra glavnu ulogu! (li, to znai
pretpostaviti da sav otpor proizlazi iz represijeD i u svakom sluaju, navodni mazohistiki otpor
mogao bi podjednako lako da uzme oblik preme#tanja od jedne +igure majke do druge! 'ije
dovoljno ukazati ni na mi#i&avu gra-u muiteljke i na to #to je obuena u krzno, kao dokaz jedne
slo$ene slike! Eipotezi )oa* potrebna je ozbiljna +enomenolo#ka ili simptomatolo#ka podr#ka i ona
ne mo$e poivati na onoj liniji rasu-ivanja koja ve& pretpostavlja etiologiju, i sa njom sumnjiv
pojam sado-mazohistikog antiteta! Pretpostavlja se da po#to je slika-oa odre-uju&a za sadizam, to
tako-e mora va$iti i za mazohizam, isti +aktori operi#u u oba sluaja, kada se jednom dopuste
inverzije, projekije i zamagljuju&a svojstva mazohizma! 1a ovog stanovi#ta mazohista bi poeo
$eljom da zauzme mesto oa, i ukrade njegovu poteniju /sadistika +aza0D onda bi se pojavilo
ose&anje krivie, i sa njim strah od kastraije koji bi ga doveo do odbaivanja aktivnog ilja i
zauzimanja mesta majke u izazivanju oeve ljubavi! (li, da bi izbegao novi napad krivie i straha
od kastraije, koji omogu&uje pasivna uloga, on bi sada zamenio $elju da ga ota voli )$eljom da
bude tuen*, koja ne predstavlja samo ni$i oblik kazne, nego je zamena za sam ljubavni odnos! (li,
za#to je majka ta koja tue, a ne, kao #to bismo oekivali, otaG 'ude nam se razliiti razlozi za
ovo: prvo, potreba da se izbegne izbor koji je suvi#e oigledno homoseksualanD drugo, potreba da se
ouva prva +aza u kojoj je majka bila $eljeni objekt, i da se u nju usadi oev in ka$njavanjaD
konano, potreba da se itav proes predstavi kao neka vrsta obrazlaganja ili opravdanja upu&ena
iskljuivo ou: )Fidi#, nisam ja taj koji je $eleo da zauzme tvoje mesto, nego je ona ta koja me
povre-uje, kastrira i tue!!!*
(ko se ini da ota igra odluuju&u ulogu u svim ovim sukesivnim +azama, to je zato #to se
mazohizam tretira kao kombinaija visoko apstraktnih elemenata podre-enih razliitim
trans+ormaijama! Pogre#no je proenjivati potpuno konkretnu situaiju, spei+ini svet perverzije:
nije nam data prava di+erenijalna dijagnoza zato #to su sami simptomi zatamnjeni prethodno
mi#ljenom etiologijom! 5ak i takvi pojmovi kao #to su kastraija i krivia gube svoju
obja#njavalaku snagu kada se koriste da poka$u kako se situaije, koje +undamentalno nisu ni u
kakvom odnosu, ipak preokre&u jedna u drugu, te su tako, naposletku, ipak u odnosu! 2odusi
ekvivalenije i prevo-enja pogre#ni su za sisteme prelaska i trans+ormaije! 5ak i psihoanalitiar
Cajkovog /Ceik0 uvida mo$e da ka$e: )!!!kad god imamo mogu&nost da prouavamo neki sluaj
nalazimo oa ili njegovog zastupnika skrivenog iza +igure $ene koja tue*! 6znose&i ovakvu izjavu
moramo biti mnogo odre-eniji u vezi sa znaenjem )skrivenog* i objasniti pod kojim uslovima se
mo$e re&i da je neko ili ne#to skriveno u odnosu izme-u simptoma i uzroka! 6sti autor dodaje:
)'akon #to smo sve razmotrili, proverili i doveli u ravnote$u, ipak preostaje neka sumnja!!! ne
regresira li najstariji stratum mazohizma kao +antazije i delovanja, naposletku, na odnos majka:dete
kao istorijsku realnostGV (, ipak, on zadr$ava ono #to naziva )utiskom* koji se odnosi na su#tinsku i
konstantnu ulogu oa!= Da li on govori o simptomima ili nudi etiologiju zasnovanu na kombinaiji
apstrakijaG Ponovo smo suoeni sa pitanjem nije li verovanje u odre-uju&u ulogu oa u
mazohizmu prosto uinak prethodno mi#ljenog pojma sadomazohistikog entiteta!
4 sadizmu, bez sumnje, dominira oinska i patrijarhalna tema! 4 1adovim romanima ima mnogo
junakinja, ali svi njihovi inovi, zadovoljstva u kojima zajedno u$ivaju, njihovi zajedniki projekti,
opona#aju mu#karaD mu#kara je posmatra i vladaju&i duh kome su posve&eni svi njihovi
postupi! 1adove androgine tvorevine su proizvod inestuoznog sjedinjavanja oa i &erke! 6ako se u
1adovom delu patriid pojavljuje onoliko esto koliko i matriid, ova dva oblika zloina daleko su
od toga da budu ekvivalentni! 1ad izjednaava majku sa sekundarnom prirodom, koja je slo$ena od
)mekih* partikula i podre-ena zakonima stvaranja, ouvanja i reprodukijeD nasuprot tome, ota
pripada ovoj prirodi samo kroz dru#tveni konzervativizam! "n intrinsino predstavlja primarnu
prirodu, koja je iznad svakog konstituisanog poretka, i koja je nainjena od divljih i razdiru&ih
molekula koji unose nered i anarhiju: pater sive 0atura pri$a. "tuda je ota ubijen samo ukoliko
se odvaja od svoje istinske prirode i +unkije, dok je majka ubijena zato #to ostaje verna svojima!
Aao #to je Alosovski /AlossoOski0 sa najdubljim uvidom pokazao, sadistika tema u krajnjoj
instani poiva na temi oa koji uni#tava svoju porodiu, tako #to podstie &erku na muenje i
ubistvo majke!N 4 sadizmu, edipalna slika $ene je nainjena tako da eksplodira: majka postaje $rtva
par eCcellence, dok je &erka uzdignuta do poziije inestuozne sauesnie! %er, po#to je porodia i
ak zakon a+iiran materinskim karakterom sekundarne prirode, ota mo$e da bude ota samo
odbaivanjem zakona, raspu#tanjem porodie i prostituisanjem njenih lanova! "ta predstavlja
prirodu kao primitivnu anarhinu silu koja mo$e da bude vra&ena u svoje izvorno stanje samo
uni#tenjem zakona i sekundarnih bi&a koja su mu potinjena! Arajnji ilj sadiste je da prokreaiju
dovede do e+ektivnog kraja, po#to se on nadme&e sa primarnom prirodom! "no #to 1adove
junakinje ini sadistikim je njihovo sodomitsko sjedinjavanje sa oem u +undamentalnom savezu
protiv majke! 1adizam je u svakom smislu aktivna negaija majke i egzaltaija oa koji je iznad
svakog zakona!
4 )'estajanju edipovog kompleksa*, Frojd upu&uje na dva mogu&a ishoda: aktivno-sadistiki, u
kome se dete identi+ikuje sa oem, i pasivno-
-mazohistiki, u kome ono, umesto toga, zauzima mesto majke, i $eli da ga ota voli! ,eorija
parijalnih impulsa dozvoljava koegzisteniju ova dva entiteta i tako pru$a podr#ku verovanju u
jedinstvo mazohizma i sadizma! Frojd ka$e o oveku vuku: )4 svom sadizmu on je potvr-ivao
svoju prastaru identi+ikaiju sa oemD ali u svom mazohizmu on ga je birao za seksualni objekt*!
,ako, kada nam se ka$e da je osoba koja tue, u mazohizmu, ota, primorani smo da upitamo: ko je,
zapravo, tuenG Gde se skriva otaG Iar ne bi moglo biti da se on skriva u osobi koja je tuenaG
2azohista ose&a kriviu, tra$i da bude tuen, ispa#ta, ali za#to, i zbog kog zloinaG 'ije li upravo
slika-oa ta koja je u njemu tako minijaturizovana, tuena, ismejana i poni$enaG "no za #ta se
subjekt iskupljuje jeste njegova slinost sa oem i oeva slika u njemu: +ormula mazohizma je
poni$eni ota! "tuda, ota nije toliko onaj koji tue, koliko onaj koji je tuen! 2omenat od velikog
znaaja u +antaziji o tri majke je simboliki trans+er ili redistribuija svih oinskih +igura na
trostruku majku: ota je iskljuen i potpuno poni#ten! Fe&ina 2azohovih /2asoh0 romana sadr$i
senu lova opisanu do najsitnijih detalja: idealna $ena lovi medveda ili vuka i skida sa njega krzno!
"vo bismo simboliki mogli da protumaimo kao borbu $ene protiv mu#kara, iz koje $ena izlazi
kao pobednik! (li to bi bilo pogre#no, budu&i da je $ena ve& pobedila kada mazohizam zapoinje, u
medveda i krzno ve& je bilo investirano ekskluzivno $ensko znaenje! ivotinja ovde zamenjuje
primitivnu milosnu majku, majku koja je postojala pre ro-enja i koja je ulovljena i orobljena u
korist oralne majke, sa iljem da se postigne ponovno ro-enje, partenogenetiko drugo ro-enje u
kome, kao #to &emo videti, ota nema udela! 6stina je da se mu#kara ponovo pojavljuje na
suprotnom polu, na strani edipalne majke: sklopljen je savez izme-u tre&e $ene i sadistikog
mu#kara /Elizabeta i 6polkar u &ontani $ladosti, Dragomira i 3ogoslav u i'aru dua, Fanda i
Grk u /enusu0! (li ovo ponovno pojavljivanje mu#kara je saglasno mazohizmu samo u onoj meri u
kojoj edipalna majka potvr-uje svoja prava i svoj integritetD ne samo da se mu#kara pojavljuje u
nemu#kom, transvestitskom obliku /Grk u /enusu0, nego je, nasuprot onome #to se doga-a u
sadizmu, zastupnia majke sauesnia, a devojka je $rtva! /4 &ontani $ladosti mazohistiki junak
dozvoljava Elizabeti da ubije izelu, devojku koju on voli!0 Gde se dogodi da trijum+uje sadistiki
mu#kara, kao #to je to sluaj na kraju /enusa, obustavljena je sva mazohistika delatnostD poput
Platonovih oblika, ona se pre povlai ili i#ezava, nego da se ujedini sa svojom suprotno#&u,
sadizmom!
2e-utim, trans+er +unkija oa na slike tri majke, samo je jedan vid +antazije! Aljuno znaenje
+antazije nalazi se u konentraiji svih materinskih +unkija u osobu druge majke, oralne ili VdobreV
majke! Pogre#no je povezivati mazohizam sa temom lo#e majke! 'aravno, u mazohizmu postoje
lo#e majke /uterinske majke i edipalne majke0, ali to je zato #to je itava tendenija mazohizma da
idealizuje +unkije lo#e majke i prenese ih na dobru majku! Funkija prostituije spei+ino pripada
uterinskoj, milosnoj maji, a sadistiki junak je trans+ormi#e u instituiju koja je zami#ljena tako da
uni#ti edipalnu majku i da od &erke naini sauesniu! 6ako kod 2azoha i u mazohizmu nalazimo
slinu sklonost ka prostituiji $ene, na to ne bi trebalo da gledamo kao na dokaz da sadizam i
mazohizam dele zajedniku prirodu! Fa$na razlika u ovom sluaju je u tome #to u mazohizmu $ena
prisvaja +unkiju prostituije u svojstvu po#tene $ene, majka u svojstvu dobre oralne majke! Fanda
pripoveda kako ju je 2azoh ubedio da tra$i ljubavnike, da odgovara na oglase i da se prostitui#e!
(li on ovu $elju opravdava na slede&i nain: )Aako je prekrasno kod vlastite pristojne, po#tene i
dobre $ene prona&i pohotnost koja se obino mora tra$iti kod lakih $ena*! 2ajka, ukoliko je oralna,
pristojna i ista, mora da preuzme +unkiju prostitutke koja je obino rezervisana za uterinsku
majku! 6sto va$i i za sadistike +unkije edipalne majke: upravljanje okrutno#&u preuzima dobra
majka, ime je duboko trans+ormisana i stavljena u slu$bu mazohistikog ideala ispa#tanja i
ponovnog ro-enja! 'a prostituiju, dakle, ne bi trebalo gledati kao na zajedniko svojstvo koje
povezuje dve perverzije! 1an o univerzalnoj prostituiji, kako se on pojavljuje u 1adovom )dru#tvu
prijatelja zloina*, otelovljen je u o'jektivnoj instituciji koja ima za ilj da uni#ti majku i da
prednost da &erki /majka postaje izgnanik a &erka partner0! 'asuprot tome, kod 2azoha je idealan
oblik prostituije zasnovan na privatno$ ugovoru kojim mazohista ube-uje svoju $enu, u njenom
svojstvu dobre majke, da sebe da drugim mu#karima!@ ,ako se od oralne majke kao ideala
mazohizma, oekuje da preuzme sve +unkije drugih $enskih +iguraD preuzimaju&i ove +unkije ona
ih trans+ormi#e i sublimira! ,o je razlog zbog koga ose&amo da psihoanalitika tumaenja koja
mazohizam povezuju sa )lo#om majkom* imaju veoma ogranienu primenljivost!"va konentraija
+unkija u osobu dobre oralne majke jedan je od naina na koji je poni#ten ota, a njegove uloge i
+unkije distribuirane izme-u tri $ene! ,ime je ra#i#&en put za borbu i epi+aniju tri $ene, koja &e,
mo$da, rezultirati u trijum+u oralne $ene! 4kratko, tri $ene obrazuju simboliki poredak u kome je
ota unapred poni#ten : za sva vremena! "va vena, bezvremena nadmo&nost majke mo$e se
izraziti samo u jeziku mitova, koji je otuda su#tinski za mazohizam: sve se ve& dogodilo, i sva
delatnost doga-a se izme-u slika majke /otuda lov i osvajanje krzna0! 1toga je iznena-uju&e da ak
i najprosve&eniji psihoanalitiki pisi povezuju pojavu simbolikog poretka sa )imenom oa*! ,o
zasigurno znai dr$ati se osobito neanalitike konepije majke kao zastupnika prirode i oa kao
jedinog prinipa i zastupnika kulture i zakona! 2azohista isku#ava simboliki poredak kao me-u-
materinski poredak u kome majka predstavlja zakon pod odre-enim propisanim uslovimaD ona
stvara simbolizam kroz koji mazohista sebe izra$ava! ,o nije sluaj identi+ikaije sa majkom, kako
se pogre#no veruje! ,rostruka podela majke doslovno iskljuuje oa iz mazohistikog univerzuma!
4 !irena$a 2azoh nam pria priu o mladi&u koji dopu#ta da ljudi veruju da je njegov ota mrtav
samo zato #to nalazi da je lak#e i uljudnije ne raspr#avati nesporazum! Postoji porianje majke
njenim velianjem /)simboliki, maji ni#ta ne nedostaje*0, i odgovaraju&e porianje oa njegovim
degradiranjem /)ota je ni#ta*, drugim reima on je li#en svake simbolike +unkije0!
Iato je potrebno da pobli$e ispitamo nain na koji je mu#kara, tre&i element, uveden ili ponovo
uveden u mazohistiku +antaziju! ivotom i delom 2azoha dominirala je potraga za ovim tre&im
liem koje on naziva )Grk*! 2e-utim, u /enusu ovaj junak ima dva aspekta! Prvi, ili aspekt
+antazije je nemu#ki: Grk je )nalik na $enu!!! 4 Parizu je bio vi-en obuen kao $ena, a mu#kari su
ga obasipali ljubavnim pismima*! Drugi aspekt je mu$evan i, nasuprot tome, oznaava kraj
+antazije i mazohistikog postupka! Aada Grk preuzima bi i batina 1everina nadulna dra$ se brzo
raspr#ava: )pohotan san, $ena i ljubav*, nestaju! Coman ima subliman i duhovit svr#etak, sa
1everinom koji napu#ta mazohizam i postaje sadista! "tuda mo$emo da zakljuimo da ota, iako
poni#ten u simbolikom poretku, ipak nastavlja da deluje u poretku realnog, ili iskustva! Postoji
+undamentalan zakon, prvi ga je +ormulisao ak .akan /%aTues .aan0, po kome se objekt koji je
bio poni#ten na simbolikoj ravni, ponovo pojavljuje u )realnom* u haluinatornom obliku!M
Poslednja epizoda /enusa je tipina instana agresivnog i haluinatornog povratka oa u svet koji
ga je simboliki poni#tio! 1ve u tekstu sugeri#e da se puna )realnost* sene mo$e iskusiti samo na
haluinatoran nain: haluinaija, zauzvrat, ini te$nje ili produ$avanje +antazije nemogu&im! 1toga
bi bilo sasvim pogre#no +antaziju koja u igru ulazi u simbolikom poretku pome#ati sa
haluinaijom koja predstavlja povratak onoga #to je bilo simboliki poni#teno! ,eodor Cajk navodi
sluaj u kome sve )magino* i#ezava sa mazohistike sene zato #to subjekt misli da u $eni koja &e
ga udariti prepoznaje rte koje ga podse&aju na oa!? /6sto se de#ava i na kraju /enusa, i ak mnogo
oevidnije, po#to je ovde, kao rezultat aktualne supstituije +igure oa, Grka, muiteljem, 1everin
naveden da sasvim napusti mazohistiki ilj!0 5ini se da Cajk ovaj sluaj shvata kao dokaz da
muitelj su#tinski predstavlja oa i da je slika majke preru#eni ota : jo# jednom argument u prilog
sado-mazohistikog entiteta! Po na#em mi#ljenju zakljuak bi trebalo da bude sasvim obrnutD Cajk
tvrdi da je subjekt )li#en iluzija*, ali bi mi pre trebalo da ka$emo da je )li#en +antazije*, +antazije
koja osloba-a prostor za haluinaiju i haluinatorno stanje! Daleko od toga da je istina koja stoji
iza mazohizma i potvrda njegove veze sa sadizmom, agresivan povratak oa prekida mazohistiku
situaijuD on predstavlja stalnu pretnju realnosti mazohistikom svetu i odbranama koje odre-uju i
ograniavaju simboliki svet njegove perverzije! 3ila bi to VdivljaV psihoanaliza kada bi se slom
njegovih odbrana potkrepljivao pogre#nim uzimanjem VprotestaV iz spolja#nje realnosti za izraz
neke unutra#nje realnosti!
Aakve su mazohistike odbrane, i protiv realnosti, i protiv haluinaije oevog agresivnog
povratkaG 2azohistiki junak mora da razvije slo$enu strategiju da bi za#titio svoj svet +antazije i
simbola, i da bi se odbranio od haluinatornih upada realnosti /ili, da to ka$emo drugaije, realnih
napada haluinaije0! "va proedura koja se, kao #to &emo videti, stalno koristi u mazohizmu, jeste
ugovor. 4govor se uspostavlja izme-u junaka i $ene, i njime je u tano odre-enom trenutku, i za
odre-eni period $eni dato svako pravo nad junakom! "vim sredstvom mazohista poku#ava da
odagna opasnost od oa i da osigura da vremenski poredak realnosti i iskustva bude u saglasnosti sa
simbolikim poretkom, u kome je ota poni#ten za sva vremena! 4govorom, to jest najraionalnijim
i privremeno odre-enim inom, mazohista se kre&e ka najmitskijim i najbezvremenijim oblastima, u
kojima prebivaju slike tri majke! Aonano, on osigurava da bude tuenD videli smo da je ono #to je
tueno, poni$eno i ismejano u njemu, slika i slinost sa oem, i mogu&nost oevog agresivnog
povratka! 0ije dete, nego je otac onaj koji je tuen. 2azohista sebe tako osloba-a u pripremi za
ponovno ro-enje u kome ota ne&e imati udela!
(li kako da odgovorimo na injeniu da ak i u ugovoru mazohista zahteva tre&e lie, GrkaG Ia#to
on tako $arko $eli ovo tre&e lieG "dgovor je da Grk, iako bez sumnje izaziva opasnost od
agresivnog povratka oa, tako-e stoji kao zastupnik neeg mnogo vi#eg : neeg #to je sasvim
drugaije vrste, naime nade u ponovno ro-enje, projekiju novog oveka koji &e proiza&i iz
mazohistikog eksperimenta! Grk je slo$ena +igura koja kombinuje razliite elemente: kada je
idealizovan on nagove#tava ishod mazohizma i zastupa novog ovekaD nasuprot tome, u svojoj
sadistikoj ulozi, on predstavlja opasnog oa koji brutalno prekida eksperiment i upli&e se u ishod!
Podsetimo se temeljne strukture +antazije uop#te, jer je ume&e mazohizma ume&e +antazije!
Fantazija igra na dve serije, dve suprotne )margine*, a rezonana koja je tako uspostavljena
o$ivljava i stvara sre +antazije! 4 mazohizmu, dve simbolike margine su uterinska majka i
edipalna majkaD izme-u njih i kre&u&i se od jedne do druge je oralna majka, jezgro +antazije!
2azohista igra na dva ekstrema, i uzrokuje da oni u oralnoj maji proizvedu rezonanu! "n time u
nju investira jednu amplitudu koja je stalno dovodi u blizinu +igura njenih suparnia! "ralna majka
mora da otme od uterinske majke njene nalo$nike +unkije /prostituija0 i od edipalne majke njene
sadistike +unkije /kazna0! 'a oba kraja svog kretanja nalik na klatno, dobra majka mora da se
suoi sa tre&im liem: anonimnom uterinskom majkom i sadistikom edipalnom majkom! (li, u
stvari /osim ukoliko stvari ne krenu nagore kao uinak haluinatornog povratka oa0, tre&e lie
nikad nije pozvano niti se ono tra$i zbog njega samog, nego da bi bilo neutralizovano substituijom
uterinske i edipalne majke za dobru majku! "vo odlino ilustruje avantura sa .udvigom 66: njen
kosmiki e+ekat duguje se otklonu koji postavljaju dva junaka koja su u sukobu! Aada 2azoh prima
prva pisma od )(natola* on se iskreno nada da je njegov korespondent $ena! (li je ve& isplanirao
svoj otklon u sluaju da je to mu#kara: on &e uvesti Fandu u stvar i u skladu sa tajnim sporazumom
sa tre&im liem nave#&e je da ispuni nalo$niku ili sadistiku +unkiju, ali u njenom svojstvu dobre
majke! 'a #ta (natol, koji ima druge planove, odgovara neoekivanim udarem, i uvodi svog
grbavog ro-aka koji treba da neutralizuje samu Fandu, nasuprot svim 2azohovim namerama!
Pitanje da li je mazohizam $enski i pasivan, a sadizam mu$evan i aktivan, samo je od sekundarnog
znaaja! 4 svakom sluaju ono se javlja iz pretpostavke da su sadizam i mazohizam
komplementarni, da je jedno obrnuta slika drugog! (li sadizam i mazohizam ne obrazuju zajedno
jedan entitetD oni nisu svaki sa svoje strane nainjeni od parijalnih impulsa, nego je svaki potpun
po sebi! 2azohistiko iskustvo utemeljeno je na savezu izme-u sina i oralne majkeD sadistiko na
savezu oa i &erke! 4 oba sluaja ovaj savez je potvr-en njihovim uzajamnim preru#avanjima! 4
mazohizmu mu#ki impuls otelovljen je u ulozi sina, dok je $enski impuls projektovan u ulogu
majkeD ali, u stvari, dva impulsa obrazuju jednu +iguruD $enskost je postavljena kao ona kojoj ni#ta
ne manjka i postavljena uz mu#kost koja je suspendovana u porianju /kao #to odsutnost penisa ne
treba da ukazuje na nedostatak +alusa, tako njegova prisutnost ne treba da ukazuje na posedovanje
+alusa0! "tuda u mazohizmu devojia nema nikakvih te#ko&a u preuzimanju uloge sina u odnosu
prema maji koja tue, koja poseduje idealni +alus i od koje zavisi ponovno ro-enje! 1lino, u
sadizmu, za deaka postaje mogu&e da igra ulogu devojie u odnosu prema projekiji oa! 2ogli
bismo re&i da je mazohista herma+rodit, a sadista androgin!!! "ni predstavljaju paralelne svetove, od
kojih je svaki po sebi dovr#en, i istovremeno je i nepotrebno i nemogu&e da bilo koji od njih stupi u
drugi svet! 4 svakom sluaju ne mo$emo re&i da su oni sasvim suprotni, osim ukoliko kao
suprotnosti ne izbegavaju jedan drugi, i to moraju ili initi ili nestati! 'a nesre&u, sama ova
suprotnost te$i da sugeri#e mogu&nosti trans+ormaije, obrta i kombinaije! Pa ipak, izme-u
sadizma i mazohizma postoji nesvodiva asimetrija: sadizam je aktivna negaija majke i
obezvre-enje oa /koji je postavljen iznad zakona0D mazohizam postupa po dvostrukom porianju,
pozitivnom, idealizuju&em porianju majke /koja je identi+ikovana sa zakonom0, i obezvre-uju&em
porianju oa /koji je iskljuen iz simbolikog poretka0!
9revela s engleskog :ranka %rsi#
/6z: Gilles Deleuze, Doldness and DrueltE, Ione 3ooks, 'eO [ork =>>=, str! ?H:890

'(P"2E'E
=! ,heodore Ceik, 2asohism in 1eB and 1oiet<, Engl!, Grove Press, =>8N, str! N=, NQ>!
N! Pierre AlossoOski, VElements dLune Stude ps<hanal<tiTue sur le 2arTuis de 1adeV, Cevue de Ps<hanal<se, =>@@!
@! 6lustraija razlike u prirodi izme-u dve +antazije o prostituiji, sadistike i mazohistike, mo$e se na&i u prii Alosovskog, .e 1ou++leur: up! razliku izme-u
).LE\tel de .onghamp* i )les lois de lLhospitalitS*!
M! 4p! %aTues .aan, .a Ps<hanal<se, 6, str! M9! Aako ga odre-uje .akan, mehanizam odbaivanja ili iskljuenja, FerOer+ung, operi#e u simbolikoj dimenziji
i u vezi sa oem, jo# odre-enije sa )imenom oa*! 5ini se da .akan na ovo gleda kao na primarnu i nesvodivu operaiju koja je nezavisna od svakog
materinskog utiajaD izvrtanje uloge majke, nasuprot tome, pojavilo bi se kao uinak simbolikog )odbaivanja* oa! 4p!, me-utim, lanak .akanovog
sledbenika, Piera (ulagniera, )CemarTues sur la struture ps<hotiTue*, .a Ps<hanal<se, F666, koji, ini se, za majku, u izvesnoj meri, ouvava ulogu
simbolikog zastupnika!?! Ceik, 2asohism, str! =9!
http:KKOOO!zenskestudie!edu!<uKpagesKzenskestudijeKzsPsMKota!html
Q@! QN! NQQ9!
Ail Delez B &eliks 1atari
Casprava o nomadologiji

(A16"2 66 : Catna ma#ina je izum nomada /ukoliko je ona spolja#nja dr$avnom aparatu i razliita
od vojne instituije0! Aao takva, ratna ma#ina ima tri aspekta, prostorno-geogra+ski aspekt,
aritmetiki ili algebarski aspekt, i a+ektivni aspekt! PC"P"I6;6%( F : Egzistenija nomada nu$no
ostvaruje polo$aj ratne ma#ine u prostoru!
'omad ima teritoriju, on sledi uobiajene putanje, on ide od jedne take do druge, on poznaje take
/vodene take, take stanovanja, zajednie, itd!0! (li pitanje je #ta je u $ivotu nomada prinip a #ta
samo posledia! 4 prvom redu, iako take odre-uju putanje, one su strogo podre-ene putanjama
koje odre-uju, obrnuto od onoga #to se de#ava kod sedelaa! Fodena taka se dose$e samo da bi
bila napu#tena, svaka taka je relej i ne egzistira drugaije do kao relej! Putanja je uvek izme-u dve
take, ali ovo izme-u-dve je zadobilo svu konzisteniju, ima i autonomiju i svoj prava! ivot
nomada je intermeo! 5ak i elementi njegovog stanovanja shva&eni su u +unkiji putanje koja ne
prestaje da ih mobili#e!=
'odam uop#te nije migrantD jer, migrant se prinipijelno kre&e od jedne take do druge, ak i ako je
ta druga taka nesigurna, nepredvi-ena, lo#e lokalizovana! (li nomad se ne kre&e od jedne do druge
take, osim ukoliko je ovo kretanje posledia i injenika nu$nost: u prinipu, take su za njega
releji du$ putanje! 'omadi i migranti mogu da se me#aju na mnogo naina ili da +ormiraju
zajedniki skupD njihovi uzroi i stanja zbog toga nisu manje razliiti /na primer, oni koji su se
pridru$ili 2uhamedu u 2edini imali su izbor izme-u nomadske ili beduinske zakletve i zakletve
hed$ira ili emigraije0!N
Drugo, iako nomadska putanja mo$e da sledi uobiajene staze ili puteve, ona nema +unkiju
sedelakog puta koja je u tome da se ljudi$a distri'uira jedan zatvoreni prostor, da se svakome
odredi njegov deo i da se uredi saobra&anje izme-u delova! 'omadska putanja ini suprotno, ona
distri'uira ljude Fili "ivotinjeG u jedan otvoren prostor, neodre-en, nekomunikativan! Ho$os
naposletku oznaava zakon, ali to je isprva bilo zato #to je on bio distribuija, nain distribuije! ,o
je jedna veoma osobita distribuija, bez podela, u prostoru bez grania ili ograda! 0o$os je
koegzistenija jednog vazdu#astog skupa: to je smisao po kome se on protivstavlja zakonu ili
polisu, kao pozadinska dr$ava, planinska strana, ili neodre-eno prostranstvo oko grada /)ili nomos
ili polis*@0! Aao tre&e, psotoji velika razlika izme-u prostora: sedelaki prostor je izbrazdan
zidovima, ogradama, putevima izme-u ograda, dok je nomadski prostor gladak, oznaen samo
)rtama* koje se bri#u i preme#taju sa putanjama! 5ak i pustinjske ploe klize jedna preko druge,
proizvode&i zvuk koji se ne mo$e opona#ati! 'omad sebe distribuira u jednom glatkom prostoru, on
zauzima, nastanjuje, zadr$ava taj prostor, to je njegov teritorijalni prinip! 1toga je pogre#no
nomada de+inisati kretanjem! ,ojnbi /,o<nbee0 je imao dubok razlog da sugeri#e kako je nomad pre
onaj koji se ne kre#e. Dok migrant napu#ta milje koji je postao amor+an ili neprijateljski, nomad je
onaj koji se ne otiskuje, ne $eli da se otisne, nego prianja uz glatki prostor koji je ostavila #uma koja
nestaje, u kojemu se stepa ili pustinja #ire, i koji izumeva nomadizam kao odgovor na ovaj izazov!M
'aravno, nomad se kre&e, ali dok sedi, i on sedi samo dok se kre&e /3eduin galopira, privr#&en za
sedlo, sede&i na tabanima svojih prema gore okrenutih stopala, )stopala ravnote$e*0! 'omad zna da
eka, ima beskrajno strpljenje! 'epokretnost i brzina, katatonija i u$urbanost, )nepokretan proes*,
nepominost kao proes, ove Alajstove /Aleist0 rte su eminentno one nomada! Iato moramo da
napravimo razliku izme-u 'rzine i kretanja: kretanje mo$e biti veoma brzo /rapide0, ali to mu ne
daje brzinu /vitesse0, brzina mo$e biti veoma spora, ili ak nepokretna, ona je ipak brzina! Aretanje
je ekstenzivno, a brzina je intenzivna! Aretanje oznaava relativan karakter tela shva&enog kao
)jedno*, i koje se kre&e od jedne take do drugeD nasuprot to$e, 'rzina o'razuje apsolutni karakter
jednog tela iji nesvodivi delovi Fato$iG zauzi$aju ili ispunjavaju glatki prostor na nain jednog
vrtloga, uz mogu&nost da se pojave na bilo kojoj taki! /1toga nije iznena-uju&e da se upu&ivalo na
duhovna putovanja koja su se odvijala bez relativnog kretanja, intenzivno, u mestu: to su delovi
nomadizma!0 Aratko, re&i &emo, po konveniji, da samo nomadi imaju apsolutno kretanje, #to znai
brzinuD vrtlo$no ili virno kretanje je su#tinsko svojstvo njihove ratne ma#ine!
,o je smisao u kome nomadi nemaju take, putanje ili zemlju, iako ih oevidno imaju! (ko bi se
nomad mogao nazvati par eCcellence Deteritorijalizovanim, to je upravo zato #to nema nikakve
reteritorijalizaije posle, kao kod migranta, ili na nee$ drugo$ kao kod sedelaa /odnos sedelaa
sa zemljom posredovan je neim drugim, re$imom vlasni#tva, dr$avnim aparatom!!!0! 'asuprot
tome, za nomada je deteritorijalizaija ta koja konstitui#e odnos prema zemlji, i to tako da se on
reteritorijalizuje na samoj deteritorijalizaiji! Iemlja je ta koja sebe deteritorijalizuje, na nain koji
nomadu osigurava teritoriju! Iemlja prestaje da bude zemlja i te$i da prosto postane tlo ili podr#ka!
Iemlja se ne deteritorijalizuje u svom globalnom i relativnom kretanju, nego na preizno
odre-enim mestima, onima gde #uma prestaje, gde se stepa i pustinja #ire! Euabak /Euba0 je s
razlogom rekao da se nomadizam manje obja#njava univerzalnom varijaijom klime /koja se pre
odnosi na migraije0, nego jednim )zastranjenjem lokalne klime*!? 'omadi su tamo, na zemlji,
svuda gdae je +orma glatkog prostora koji nagriza i te$i da raste u svim pravima! 'omadi stanuju
na ovim mestima, oni ostaju na ovim mestima, i sami ine da ona rastu, po#to je utvr-eno da
nomadi ne ine manje pustinju nego #to su njome nainjeni! "ni su vektori deteritorijalizaije! "ni
dodaju pustinju pustinji, stepu stepi, serijom lokalnih operaija, ija orijentaija i prava ne prestaju
da variraju!8 Pe#ane pustinje ne samo #to imaju oaze koje su poput +iksiranih taaka, nego i
rizomsku vegetaiju, privremenu, pokretljivu u skladu sa lokalnim ki#ama, koja odre-uje promene
orijentaije puteva!H 6stim terminima se opisuju pe#aane pustinje i ledene pustinje: nijedna linija ne
razdvaja zemlju i neboD nema posreduju&e distane, ni perspektive ni konture, vidljivost je
ograniena, pa ipak, postoji jedna izuzetno +ina topologija koja se ne oslanja na take ili objekte,
nego na individualitete, na skupove relaija /vetrovi, talasanje snega ili peska, pesma peska ili
puketanje leda, taktilni kvaliteti i jednog i drugog0D to je jedan taktilan prostor, ili bolje )haptiki*,
i jedan mnogo vi#e zvuni nego vizuelnii prostor!!!9 Farijabilnost, polivokalnost pravaa, su#tinskak
je rta glatkih prostora, rizomskog tipa, i ona menja njihovu kartogra+iju! 'omad, nomadski prostor
je lokalizovan, ne ogranien! "no #to je i ogranieno i ograniavaju&e to je izbrazdan prostor,
relativno glo'alan: on je ogranien u svojim delovima, kojima su dodeljeni konstantni pravi, koji
su orijentisani jedan prema drugom, podeljeni po graniama, i koji mogu da komponuju skupD ono
#to je ograniavaju&e /li$es ili zid, a ne vi#e grania0, to je ovaj skup u odnosu prema glatkom
prostoru koji on )sadr$i*, iji rast on usporava ili spreava, i koji on ograniava ili postavlja spolja!
5ak i kada nomad prihvata njegove uinke on ne pripada ovom globalno relativnom, gde se prelazi
s jedne take na drugu, iz jednog regiona u drugi! "n je pre u jednom lokalno$ apsolutno$,
apsolutnom koje se mani+estuje u lokalnom, i proizvedenom u serijama lokalnih operaija razliitih
orijentaija: pustinja, stepa, led, more!
5initi da se apsolutno pojavi na jednom mestu, nije li to veoma op#ti karakter religije /odmah
napu#tamo raspravu o prirodi pojave i legitimnosti ili nelegitimnosti slika koje ona reprodukuje0G
(li sveto mesto religije je +undamentalno jedan entar koji suzbija nejasan no$os. (psolutno
religije su#tinski je okru$uju&i horizont i, ako se samo apsolutno pojavljuje na tom mestu, to je onda
da bi za globalno +iksiralo vrst i stabilan entar! 5esto je istiana uloga okru$ivanja glatkog
prostora u monoteizmu, pustinja, stepa, ili okean! Aratko, religija preobra&a apsolutno! Celigija u
ovom smislu je jedan deo dr$avnog aparata /i to u dve njegove +orme )veze* i )pakta ili savezaV0,
ak i ako ona ima vlastitu mo& da uzdigne ovaj model do univerzalnog ili da konstitui#e jedan
apsolutni ($periu$. (li za nomada ovo pitanje se postavlja sasvim drugaije: mesto, u stvari, nije
ogranienoD apsolutno se, dakle, ne pojavljuje na jednom mestu, nego se me#a sa neogranienim
mestimaD njihovo spajanje, mesta i apsolutnog, ne ostvaruje se u jednoj entriranoj, orijentisanoj
globalizaiji ili univerzalizaiji, nego u beskonanoj sekesiji lokalnih operaija! (ko se ograniimo
na ovu opoziiju taki gledi#ta, mo$emo ustanoviti da nomadi nisu dobar teren za religijuD kod
oveka rata uvek postoji napad na sve#tenika ili boga! 'omadi imaju jedan nejasan )monoteizam*,
doslovno vagabundski, i zadovoljavaju se njime i njegovim pokretnim vatrama! Aod nomada
postoji ose&aj za apsolutno, ali izvanredno ateistiki! 4niverzalistike religije koje su imale posla sa
nomadima : 2ojsije, 2uhamed, ak i hri#&anstvo sa nestorijanskom jeresi uvek su susretale
probleme i uvek su se podizale protiv onog #to su nazivale upornim bezbo$ni#tvom! 4 stvari, ove
religije nisu odvojive od jedne nepromenljive i postojane orijentaije, od imperijalne pravne dr$ave,
ak, i naroito, u odsustvu jedne stvarne dr$aveD one su promovisale ideal ne seljenja, i usmerile su
se na migrantske komponente vi#e nego na nomadske komponente! 5ak je i rani 6slam privilegovao
temu hed$ire, ili migraije nad nomadizmomD i on je pre putem izvesnih #izmi /kakva je ona
khari-isme0 savladao arapske ili berberske nomade!>
6pak, jedna prosta opoziija taki gledi#ta, religija-nomadizam, ne isrpljuje problem! %er, u svojoj
najdubljoj tendeniji da projektuje preko itavog ekumena univerzalnu ili spiritualnu dr$avu,
monoteistika religija nije bez ambivalentnosti i rubnih oblasti, i ona ide ak iza idealnih grania
Dr$ave, ak imperijalne, da bi stupila u jednu mnogo nejasniju zonu, u spolja#njost Dr$ave, gde ona
ima mogu&nost jedne sasvim osobite mutaije i adaptaije! ,o je religija kao element ratne ma#ine i
ideja svetog rata kao motor ove ma#ine! 5esto se ka$e kako su islam i prorok 2uhamed izveli takav
obrat religije i konstituisali jedan pravi duh tela /esprit de orps0: po +ormuli or$a 3ataja /Georges
3ataille0, )rani islam, dru#tvo svedeno na vojni poduhvat*! ,o je ono na #ta se Iapad poziva da bi
opravdao svoju antipatiju prema 6slamu! 6pak, krsta#ki pohodi su bili avantura ovog tipa, prava
hri#&anska! Proroi mogu da osude nomadski $ivotD religijska ratna ma#ina mo$e da privilegije
kretanje migraija i ideal naseljavanjaD religija uop#te mo$e da kompenzuje svoju spei+inu
deteritorijalizaiju jednom duhovnom i ak +izikom reteritorijalizaijom koja sa svetim ratom
uzima jedan dobro usmeren vid osvajanja svetih mesta kao entra sveta! 4prkos svemu ovom, kada
se religija konstitui#e u ratnu ma#inu ona mobili#e i osloba-a jedan stra#an teret nomadizma ili
apsolutne deteritorijalizaije, ona podvostruava migranta nomadom koji ga prati, ili potenijalnim
nomadom koji migrant jeste u proesu postajanja i naposletku, ona okre&e svoj san o jednoj
apsolutnoj Dr$avi protiv +orme-Dr$ave!=Q 6 ovaj okret nije manje )su#tina* religije nego ovaj san!
6storija krsta#kih pohoda ispreseana je najudnovatijom serijom promena pravaa: postojana
orijentaija ka svetim mestima do kojih treba dopreti, esto, ini se, nije vi#e od jednog preteksta!
(li bilo bi pogre#no pozivati se na igru lakomosti ili ekonomske, trgovinske ili politike +aktore kao
na one koji su Arsta#e odvojili od njihovog istog puta! 4pravo je ideja Arsta#a ona koja u se'i
sadr"i ovu varija'ilnost pravaca, prelomljenih, promenljivih, i koja intrinsino poseduje sve ove
+aktore ili sve ove varijable, koje od religije ine ratnu ma#inu, i istovremeno koriste i izazivaju
odgovaraju&i nomadizam!== ,o #to je neophodno najrigoroznije razlikovanje sedeoa, migranata,
nomada, ne zapreava njihova stvarna me#anjaD obrnuto, sa svoje strane, ono ih ini utoliko vi#e
neophodnim! 6 ne mo$e se razmatrati op#ti proes ne seljenja koji je pobedio nomade, a da se
tako-e ne misli na nastupe lokalnog nomadizma, koji su osvojili sedeoe i podvostruili migrante /i
#to je va$no, u korist religije0!
Glatki ili nomadski prostor nalazi se izme-u dva izbrazdana prostora: onog #ume, sa njegovim
vertikalama te$ineD onog zemljoradnje, sa njegovim re#etkama i op#tim paralelama, sa njegovim
drvenastim rastinjem koje je postalo nezavisno, njegovim ume&em da iz #ume i#upa stablo ili drvo!
(li )izme-u*, tako-e, znai da glatki prostor kontroli#u ove dve strane koje ga ograniavaju, koje
se suprotstavljaju njegovom razvoju i pripisuju mu, #to je vi#e mogu&no, ulogu saobra&anja, ili,
obrnuto, to znai da se on okre&e protiv njih, izjedaju&i #umu, s jedne strane, osvajaju&i, s druge
strane, kultivisanu zemlju, potvr-uju&i silu nesaobra&anja ili odstupanja, poput VklinaV koji se
zabija! 'omadi se najpre okre&u protiv stanovnika #uma i planina, a zatim navaljuju na
zemljoradnike! "vde imamo ne#to poput nalija ili spolja#njosti +orme-Dr$ave : ali u kom smisluG
"va +orma kao globalni i relativni prostor, sadr$i izvestan broj komponenti: #uma-krenjeD
zemljoradnja-re#etkaD uzgoj /$ivotinja0 potinjen zemljoradnikom poslu i sedelakoj ishraniD skup
komunikaija grad-selo Fpolis)no$osG na osnovu trgovine! Aada istoriari ispituju razloge pobede
Iapada nad "rijentom, oni prinipijelno upu&uju na slede&a svojstva koja su de+avorizovala "rijent
uop#te: uni#tenje #uma pre nego njihovo krenje, #to stvara ogromne te#ko&e da i#upa, ili ak da se
nabavi drvoD kultura tipa )pirinane njive i vrtovi*, pre nego drvenasta stabla i poljaD uzgajanje
$ivotinja koje je ve&im delom izvan kontrole sedelaa, tako da im nedostaje snaga $ivotinja i
prehrana mesomD slab sadr$aj u komunikaiji odnosa grad-selo #to trgovinu ini mnogo manje
okretnom!=N Iakljuak nije da je +orma-Dr$ava odsutna sa "rijenta! "brnuto, neophodna je jedna
mnogo vr#&a instana da bi zadr$ala i ujedinila razliite komponente izra-ene vektorima boga!
Dr$ave uvek imaju istu kompoziijuD ako u Eegelovoj politikoj +ilozo+iji postoji bar jedna istina
onda je to ona da )svaka Dr$ava u sebi nosi su#tinske momente svoje egzistenije*! Dr$ave nisu
slo$ene samo od ljudi, nego i od #uma, polja ili vrtova, zveri i roba! Postoji jedinstvo ko$pozicije
svih Dr$ava, ali Dr$ave nemaju ni isti razvoj, ni istu organizaciju. Aomponente su na "rijentu
mnogo vi#e rastavljene, nepovezane, #to zahteva jednu veliku, nepromenljivu Formu koja bi ih
dr$ala zajedno: )despotske +ormaije*, azijske ili a+rike, potresene su neprestanim pobunama,
seesijama, dinastikim promenama, ali ove ne a+iiraju nepromenljivost +orme! 'asuprot tome,
povezanost komponenti na Iapadu ini mogu&ima trans+ormaije Dr$ave, revoluijom! 6stina je da
je sama ideja revoluije dvosmislena: ona je zapadna utoliko #to upu&uje na trans+ormaiju Dr$aveD
ali ona je orijentalna utoliko #to predla$e destrukiju, napu#tanje Dr$ave!=@ Felika orijentalna,
a+rika i amerika arstva udaraju na #iroke, glatke prostore koji u njih probijaju i utvr-uju razmak
izme-u njihovih komponenti /nomos ne postaje selo, selo ne saobra&a sa gradomD veliki uzgoj je
stvar nomada, itd!0: postoji direktna kon+rontaija izme-u orijentalne Dr$ave i ratne ma#ine
nomadaD ova ratna ma#ina mo$e da se vrati na put integraije, i da produ$i samo pobunom i
dinastikim smenamaD ipak, ona je ta, kao nomadska, koja izumeva san i realnost aboliionista!
Iapadne dr$ave su mnogo za#ti&enije u svom izbrazdanom prostoru i otuda imaju mnogo vi#e #irine
u dr$anju svojih komponenti, suprotstavljaju&i se nomadima samo indirektno, posredstvom
migraija koje oni /nomadi0 pokre&u ili usvajaju kao svoje pona#anje!=M
%edan od temeljnih zadataka Dr$ave je da izbrazda prostor kojim vlada, ili da se slu$i glatkim
prostorom kao sredstvom saobra&anja u slu$bi izbrazdanog prostora! Ia svaku Dr$avu vitalna je
stvar ne samo da pobedi nomadizam, nego da kontroli#e migraije, i jo# op#tije, da uspostavi jednu
zonu prava nad itavim )spolja#njim*, nad skupom +lukseva koji preseaju ekumen! Dr$ava se,
onoliko koliko mo$e, ne odvaja od proesa zaplene +lukseva svih vrsta, stanovni#tva, roba i
trgovine, nova ili kapitala, itd! %o# uvek postoji potreba za +iksiranim putanjama, po dobro
utvr-enim pravima koji ograniavaju brzinu, reguli#u kru$enje, relativizuju kretanje, do u detalje
mere relativna kretanja subjekata i objekata! Iato je va$na teza Pola Firilija /Paul Firillio0, kad on
pokazuje kako je )politika mo& Dr$ave polis, poliija, #to znai uprava nad putevima*, i kako su
)kapije grada, njegove tro#arine i arine, brane, +ilteri protiv +luidnosti masa, protiv probojne mo&i
migraionih gomila*, ljudi, $ivotinja i dobara!=? ,e$ina, gravitas, to je su#tina Dr$ave! ,o uop#te ne
znai da Dr$ava ne zna za brzinuD ali ona ima potrebu za tim kretanjem, ak br$im, koje bi prestalo
da bude apsolutno stanje jednog pokretnog tela koje zauzima glatki prostor, kako bi postalo
relativno svojstvo )pokrenutog tela* koje ide od jedne do druge take u izbrazdanom prostoru! 4
tom smislu, Dr$ava ne prestaje da dekomponuje, rekomponuje ili trans+ormi#e kretanje ili da
upravlja brzinom! Dr$ava kao nadzornik puteva, koji zamenjuje ili menjaputeve: uloga in$enjera u
tom pogledu! 3rzina ili apsolutno kretanje nisu bez svojih zakona, ali to su zakoni no$osa, glatkog
prostora koji ga razvija, i ratne ma#ine koja ga nastanjuje! (ko su nomadi oblikovali ratnu ma#inu,
to je onda bilo izumevanjem apsolutne brzine, bivanjem )sinonimnim* sa brzinom! 6 svaki put
postoji operaija protiv Dr$ave, nedisiplina, pobuna, gerila ili revoluija kao in, mo$e se re&i da
ratna ma#ina vaskrsava, da se pojavljuje novi nomadski potenijal sa rekonstituijom glatkog
prostora ili na jedan nain bivanja u prostoru kao da je on gladak /Firilio raspravlja znaaj
pobunjenike ili revoluionarne teme )dr$anja ulie*0! 4 tom smislu je odgovor Dr$ave protiv
svega #to preti da se kre&e izvan nje, da izbrazda prostor! Dr$ava ne prisvaja ratnu ma#inu a da ak i
njoj ne da oblik relativnog kretanja: to je bio sluaj sa modelom utvrde kao regulatora kretanja, koja
je upravo bila prepreka protiv koje su nomadi krenuliD zapreka i odbijanje udara, ime je prekinuto
apsolutno vrtoglavo kretanje! "brnuto, kada Dr$ava ne uspe da izbrazda svoj unutra#nji ili susedni
prostor, +luks koji je presea nu$no preuzima opona#anje ratne ma#ine usmerene protiv nje,
razvijene u neprijateljskom ili pobunjenikom glatkom prostoru /5ak i ako druge Dr$ave mogu da
se uvuku u njihovo brazdanje0! ,o je bila avantura Aine, koja je krajem ]6F! veka i uprkos svojoj
visokoj tehnologiji u brodovima i navigaiji, okrenula le-a svom ogromnom priobalnom prostoru,
videv#i kako se trgovinski +luksevi okre&u protiv nje i prave savez sa piratima, i nije mogla da
reaguje drugaije do politikom nepokretno#&u, ogromnom restrikijom trgovine, #to je osna$ilo
vezu izme-u trgovine i ratne ma#ine!=8
1ituaija je jo# zamr#enija nego #to smo mi to odali! 2ore je mo$da najva$niji od glatkih prostora,
hidraulini model par eCcellence. (li od svih glatkih prostora prvo su prema moru injeni poku#aji
da se ono izbrazda, da se trans+ormi#e u zavisnost od zemlje, sa +iksiranim putanjama, konstantnim
pravima, relativnim kretanjima, itava jedna protiv-hidraulika kanala i evi! %edan od razloga
hegemonije Iapada bila je mo& njegovih dr$avnih aparata da izbrazda more kombinovanjem
tehnologija 1evera sa onima 2editerana i pripajanjem (tlantika! (li, ovaj poduhvat imao je
najneoekivaniji rezultat: umno$avanje relativnih kretanja, intenziviranje relativnih brzina u
izbrazdanom prostoru, zavr#ilo je rekonstituisanjem glatkog prostora ili apsolutnog kretanja! Aao
#to nagla#ava Firilio, more je postalo mesto jednog fleet in 'eing, gde se vi#e ne ide od jedne take
do druge, nego se zauzima itav prostor polaze&i od bilo koje take: umesto da se prostor brazda, on
se zauzima vektorom deteritorijalizaije u stalnom kretanju! "va moderna strategija prenosila se od
mora na vazduh, kao novi glatki prostor, ali tako-e i na itavu zemlju shva&enu kao pustinja ili kao
more! Preobratitelj ili zaplenjiva, Dr$ava ne samo da relativizuje kretanje, ona ponovo daje
apsolutno kretanje! "na ne ide samo od glatkog do izbrazdanog, ona rekonstitui#e glatki prostor,
ona ponovo daje glatkost izbrazdanom! 6stina je da ovaj novi nomadizam prati jednu svetsku ratnu
ma#inu u organizaiji koja prema#uje dr$avne aparate, i prelazi u slo$enu energiju, vojno-
industrijsku, multi-naionalnu! "vo ka$emo da bi podsetili kako glatki prostor i +orma spolja#njosti
nemaju neki neodoljivi revoluionarni poziv, nego obrnuto, izuzetno menjaju smisao u zavisnosti
od interakija iji su deo i konkretnih uslova njihove primene ili ustanovljenja /na primer, nain na
koji totalni rat i narodni rat ili ak gerila pozajmljuju metode jedni od drugih=H0!
9revela sa francuskog :ranka %rsi#
/6z: Gilles DeleuzeKFSliB Guattari, V;apitalisme et shizophrSnieV, Iille 9lateauC, .es Editions de
2inuit, Paris =>9Q, str! MH=:M9=0


'(P"2E'E
=! (nn< 2ilovano++, ).a seonde peau du nomade*, 'ouvelles littSraires, NH, jul, =>H9: )'omadi .arbaJ, na obodima al$irske 1ahare, koriste re trigJ, #to
znai ruta ili prava, da bi oznaili izuvijani pojas koji slu$i da osna$i konopa koji #ator vezuje za kola! /!!!0 4 nomadskoj misli stanovanje nije vezano za
teritoriju nego pre za put! "dbijaju&i posedovanje zemlje koju preseaju, nomadi obrazuju jedno okru$enje od vune i kozje dlake, koje ne ostavljaju nikakav
znak na privremenom mestu koje zauzimaju! /!!!0 ,ako vuna, mekan materijal, daje jedinstvo nomadskom $ivotu! /!!!0 'omadi se zaustavljaju na reprezentaiji
svojih putanja, ne na +iguraiji prostora kroz koji prolaze! "ni prostor prepu#taju prostoru! /!!!0 Polimor+nost vune*!
N! 4por! R! 2! Ratt, 2ahomet ^ 2Sdine, Pa<ot, str! =QH, N>@! @! E! .arohe, Eistoire de la raine )'em* en gre anien, Alinksiek! Aoren )'em* upu&uje na
distribuiju a ne na podelu, ak i kada su ovo dvoje povezani! (li, u pastoralnom smislu, distribuija $ivotinja doga-a se u jednom neogranienom prsotoru i ne
podrazumeva podelu zemlje: )pastirski zanat, u homerskom dobu, nije imao ni#ta sa podelom zeljeD kada je agrarno pitanje izbilo u prvi plan, u 1olomonovoj
epohi, ono je bilo izra$eno sasvim drugaijim renikom*! "dvesti na pa#u /nem\0 ne upu&uje na podelu, nego na razdeobu $ivotinja! ,ek nakon 1olomona,
nomos je poeo da oznaava prinip zakona i prava /,hesmo_ i DikZ0, a zatim da bude poistove&en sa samim zakonima! Pre toga, postojala je vi#e jedna
alternativa izme-u grada, ili polisa, kojim je vladao zakon, i okoline kao mesta nomosa! 1lina alternativa nalazi se kod 6bn Aalduna /6bn Ahald`n0: izme-u
hadara kao gradskog, i 3adi<a kao nomosa /ne kao grad, nego kao pre-urbano selo, visoravan, stepa, planina, ili pustinja0!
M! ,o<nbee, .$Eistoire, Gallimard, str! =9?-N=Q: )"ni se baaju u stepu, ne da bi pre#li njene granie, nego da bi se uvrstili i ostali na njima*!?! 4por! Pierre
Euba, .es nomades, la Cenaissane du livre, str! N8-N>, /iako Eubak ima tendeniju me#anja nomada i migranata0!
8! ( propos nomada mora ili arhipelaga, %! Emperaire pi#e: )"ni put ne shvataju u elini, nego na jedan +ragmentaran nain, j
http:KKOOO!zenskestudie!edu!<uKpagesKzenskestudijeKzsPsMKnomad!html
QN!QN!NQQ9, =Q:NN