32 Propisi o Kategorizacji Pruga

J U G O S L O V E N S K E E LE ZNI CE
ZJ br.273-48/80
325
PROPISI
0 KATEGORIZACIJI PRUGA
IZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJE
Vai od 1.01.1980.
B E OGR A D
1980.
Nadlena sluba za izradu ovog propisa je Sluba za poslove pruga
Zajednice Jugoslovenskih eleznica
Ova knjiga - PROPISI O KATEGORIZACIJI PRUGA 325 - moe
se smatrati kao preieno izdanje, pa potpuno zamenjuje ranije izdanje
ovih propisa iz 1975. godine. U ovu knjigu unete su sve izmene i dopune
zakljuno do 1. januara 1980. godine.
Ur edni k
Milan KRKOVIC
Tira 2 500 primeraka
I zdaj e i tampa:
Zavod za novinsko-izdavaku i propagandnu delatnost J
11001 Beograd Nema nj ina 6, potanski pregradak 498
I S P R A V K E
Po zavrenom tampanju primeeno je da su se u Prilogu lb
potkrale greke koje treba rukom ispraviti i to:
Redni broj
10
12
131
145
173
u koloni 4
stoji
739 400
717 832
350700
14 358
177 462
treba ispravno da bude
(739400)
409 135
(717 832)
(350 700)
(14 358)
(177 462)
u koloni 9
10 C4 10/80 C4 20/8,0
C3 20/72 C3 20/7,2
C3 20/72 C3 20/7,2
14 A 16/48 A 16/4,8
38 Fenianci Podravska Slatina
C4 20/8,0 B2 18/6,4
Podravska Slatina Spii Bukovica
B2 18/6,4 C4 20/8,0
48 C3 10/7,2 C3 20/7,2
. 51 A 16/48 A 16/4,8
59 A 12/35 A 12/3,5
110 C3 20/6,4 C2 20/6,4
112 C2 18/6,4 B2 18/6,4
A brisati ga
B2 18/69 B2 18/6,4
135 C2 20/8,4 C2 20/6,4
S A D R A J
Strana
Radna mesta, koja treba da imaju ovaj propis.................................................. 4
UIC - Objava 700 - Kategorizacija pruga .................................................... 5
Prilog 1 - eme teretnih kola za odreivanje kategorije pruge . . . 9
Prilog 2 - Teretna kola sa dva dvoosovinska obrtna postolja . . . . 10
Prilog 3 - Teretna kola sa tri troosovinska obrtna posto ja .......... 11
Prilog 4 - Teretna kola sa dva etvoroosovinska obrtna postolja . . 13
Prilog 5 Teretna kola sa 3 ili 4 dvoosovinska obrtna postolja . . 15
UIC - Objava 702 - ema optereenja za proraun mostova na meuna
rodnim prugama ............... .................................................................... 16
Prilog la - Momenti savganja ............................................................ 18
Prilog lb Transverzalne sile ......................................................... 19
Prilog 2 - eme optereenja .............................................................. 21
Prilog 3 - Seme najteih vunih vozila i kola ................................
Prilog 4 - eme optereenja specijalnih kola za naroite poiljke . 23
Uputstvo za primenu propisa o kategorizaciji pruga u sastavu J ugo slovenskih
eleznica........................................................................................................... 25
Kriterijumi za kategorizaciju pruga prema obimu saobraaja i znaaju za
unutranji i meunarodni saobraaj .............................................................. 26
Kategorizacija prema dozvoljenom optereenju od kola ................................. 30
Dozvoljena optereenja prema vunim vozilima ............................................. 37
Kategorizacija mostova na mrei I ................................................................. 41
Primeri kategorizacije mostova ........................................................................... 74
Tabelarni pregledi i karte .................................................................................. 90
Pregled duine pruga (koloseka) po kategorijama ........................................... 92
U prilogu je karta dozvoljenih optereenja i tabelarni pregled
Kategorizacija i pokazatelji za pruge sa gledita odravanja
IZMENE I DOPUNE
a) Radna mesta na kojima se obavljaju poslovi odravanja i eksploatacije
pruga u vezi sa kategorizacijom u Zajednici J , ZTP/TO/G i
njihovim jedinicama za graenje i glavne opravke pruga, za saobraajno-
-transportne poslove, poslove vue i vunih postrojenja i poslove SS
postrojenja i veza;
b) efovi prune deonice,
poslovoe za mostove i vage,
poslovoe za tunele i
druga radna mesta koja TO/G odrede.
\
MEUNA RODNA UNI J A EL EZNI CA (UI C)
Zbornik propisa UIC
Ovu objavu uvrstiti u sveske:
IV - EKSPLOATACIJA
V - VOZNA SREDSTVA
VI - PRUNA POSTROJ ENJ A
CDU: 656.2.022.4
;
K A T EGORI ZA CI J A PRUGA
700
OBAVEZNI
PROPISI
7. izdanje, 1.01.1978.
Obavezne odredbe oznaene su zvezdicom:*
5
0 - OPTE
Ovom objavom propisuje se nain razvrstavanja pruga ili otseka
pruga u kategorije prema sposobnosti da prime teretna kola odgovarajueg
rasporeda osovina i optereenja po osovini i dunom metru.
( 1* eleznike organizacije su obavezne da razvrstaju svoje pruge ili
otseke pruga u kategorije A, BI, B2, C2, C3, i C4, odreene u
tabeli take 3.
* - Osimtoga, eleznike organizacije su obavezne da u cilju odrei
vanja tovarne teine teretnih kola propiu za celu svoju mreu samo
jednu kategoriju (sa odgovarajuim optereenjem po dunom
metru), nazvanu normalnom, koja mora biti jedna od 6 katego
rija navedenih u tabeli.
2* - Nor mal ne kategorije (sa odgovarajuim optereenjima po
dunom metru p), u principu ne treba da budu nie od
kategorije BI (p =5 t/m). Svaka eleznika organizacija odredie
svoju normalnu kategoriju prema najveem delu svojih pruga otvo
renih za meunarodni saobraaj.
3* - Kategorije su rangirane po redosledu A, BI, B2, C2, C3, i C4.
* - Da bi odredile u koju kategoriju treba razvrstati jednu prugu,
eleznike organizacije e raunati sa vozom sastavljenim od teret
nih kola sa 2 dvoosovinska obrtna postolja, prema emama datim u
Prilogu 1. Meutim, eleznike organizacije, koje su u nedostatku
odredaba primenile pre 1. januara 1979. godine stroije eme (sa
manjim razmacima a ili b), ne moraju menjati ve izvrenu
kategorizaciju svojih pruga.
* Pruga ili otsek pruge uvrstie se u jednu od kategorija ako moe da
primi neogranieni broj kola sa karakteristikama optereenja datim
u sledeoj tabeli i ako pod istim uslovima ne moe da primi kola sa
karakteristikama optereenja naredne vie kategorije.
6
Kategorije pruga
Karakteristike optereenja najteih kola, iji je
saobraaj dozvoljen na prugama ili otsecima
pruga odnosno kategorije.
A 16 t 4,8 t/m
BI 18 t 5,0 t/m
B2 18 t 6,4 t/m
C2 201 6,4 t/m
C3 20 t 7,2 t/m
C4 20 t 8,0 t/m
P =Najvee optereenje po osovini
p Optereenje po dunom metru tj. zbir teine kola i teine tovara
podeljen duinom kola preko nesabijenih odbojnika.
4* Tako kategorisane pruge, pod uslovom da se po potrebi na izvesnim
' otsecima smanji brzina (1), smatraju se sposobnim za obian reim
saobraaja teretnih kola:
sa 2 i 3 osovine,
sa 2 dvoosovinska obrtna postolja kod kojih karakteristini
razmaci (a i b) nisu manji od vrednosti naznaenih u
Prilogu 1,
ija optereenja po osovini i dunom metru odgovaraju vred-
nostima u tabeli take 3.
5* - Teretna kola sa 2 dvoosovinska obrtna postolja, iji su razmaci a
i b manji od onih u Prilogu 1, mogu takoe saobraati na
prugama raznih kategorija, ali sa smanjenim optereenjima po
osovini, datim u Prilogu 2 u zavisnosti od razmaka a i b.
6* Teretna kola sa 2 troosovinska ili etvoroosovinska obrtna postolja
mogu takoe saobraati na prugama raznih kategorija sa opteree
(1) Svaka eleznika organizacija smanjuje po potrebi brzinu prema sopstvenim
propisima, zavisno od karakteristika koloseka i objekata. Za odreivanje uslova
saobraaja u S i SS-reimu sa kolima velikih optereenja po osovini, moe se
koristiti Izvetaj Br. 2 Odbora ORE C 113.
7
njima po osovini koja nisu vea od vrednosti datih u Prilozima 3 i
4 u zavisnosti od razmaka a i b.
7* Teretna kola sa 3 ili 4 dvoosovinska obrtna postolja mogu saobra
ati na prugama svih kategorija ukoliko optereenja po osovini kola
nisu vea od onih u Prilogu 5, u zavisnosti od rasporeda njihovih
osovina (1).
8* Za kola iji razmaci osovina ne odgovaraju sluajevima datim u
Prilozima 3, 4 i 5 (npr. nestandardni razmaci), dozvoljena opte
reenja po osovini odreuju se tako da maksimalni momenti i
transverzalne sile proste grede proizvoljnog raspona, od neograni
enog broja kola, ne budu vei od onih koji se dobijaju sa kolima
u prilogu 1.
9* Teretna kola prema odredbama taaka 4, 5, 6, 7 i 8 ove objave
mogu saobraati i u S i SSreimu, ako zadovoljavaju jo i odredbe
Objave 432 (1).
1 ]'
10* Svi ostali tipovi teretnih kola koji ne odgovaraju uslovima u
takama 4, 5, 6, 7 i 8 ove objave, smatraju se specijalnim
poiljkama.
11* - eleznikim organizacijama se preporuuje da na prugama predvi
enim za meunarodni saobraaj pojaaju gornji stroj piruga ili
objekte odnosno] i jedno i drugo, kako bi se te pruge mogle to
pre uvrstiti u jpdrtu od kategorija C2 do C4.
12* eleznike organizacije suobavezne da objave:
a) Razvrstavanje svojih pruga ili otseka pruga u kategorije (i
docnije nastale prokene) preko Generalnog sekretarijata Meuna
rodne unije eleznica, kome je poverena izrada i dopuna karte
meunarodnih pruga sposobnih za velika optereenja po osovini i
dunom metiu vozila;
b) usvojenu normalnu kategoriju sa odgovarajuim optereenjem
po dunom metru p (i docnije nastale promene) preko elez
nike organizacije koja vodi poslove Saveza RIV.
(1) Pod uslovom da zadovoljavaju druge posebne odredbe koje vae za ove tipove teret
nih kola.
(1) Ukoliko se takav, tip teretnih kola predvia Objavom 432.
H 1 ! \
c
7 0 0 OBAVEZNI PROPISI
Prilog 1
SEME TERETNIH KOLA ZA ODREIVANJE KATEGORIJE PRUGE
a =razmak osovina u obrtnom postolju,
b =razmak izmeu spoljne povrine odbojnika i najblie osovine,
c =razmak izmeu unutranjih osovina.
Katego
Optereenje
Seme kola
rija
po osovini po djn.
b . a ,
. c J
h a H
b,
A P= 16 t
p=4,8 t/m
1.50 1.80
, 6.75
i
, 1,50
13,36
b a ,
U c J
l , a u b
BI P=18 t p = 5,0 t/m
1.50
,
r1.50
KAO
b a L C J
b a H
b
B2 P = 18 t p = 6,4 t/m
1.50 1.80
. " U l i
, 1.50
11,25
b
U L c J
l a j b
C2 P = 20 t p=6,4 t/m 1.50 1,80
i 5s
,1.50
12,50
b , a .
h c H- a H
b
\
C3 P = 20t p=7,2 t/m
1.50 1.80(
... 0 J
- 'i
1,50
11,10
b , a i c , a ,
b,
C4 P = 20 t p = 8,0 t/m
1.50 1.80 3,40 1,80 1.50
10,00
9
TERETNA KOLA SA DVA DVOOSOVINSKA OBRTNA POSTOLJA
Dozvoljena optereenja po osovini u zavisnosti od razmaka a i b na
raznim kategorijama pruga
Prilog 2
b
a
.
b
L
Veliina razmaka
Kategorije pruga
a (m) b (m) C4, C3, C2 B2.B1 A
1,80
1,50
20 18 16
1,40
19 17 15
1,30
18,5 16,5 15
1,20
18 16 14
1,70 1,50
19,5 17,5 15,5
1,40
19 17 15
1,30
18 16 14
1,20
17,5 15,5 14
1,60 1,50
19 17 15
1,40
18,5 16,5 14,5
1,30
17,5 15,5 14
1,20
17 15 13,5
1,50
1,50
18,5 16,5 14,5
1,40
18 16 14
1,30
17,5 15,5 13,5
1,20
17 14,5 13
1,40 1,50
17 15,5 13,5
1,40
17 15,5 13,5
1,30
16,5 15 13
1,20
15,5 14 12
1,30 1,50
16,5 15 13
1,40 16,5 15 13
1,30
16,5 14,5 12,5
1,20
15,5 13,5 11,5
Vana napomena
Navedena optereenja po osovini u gornjoj tabeli vae samo ako je duina
kola L preko odbojnika tolika, da je optereenje po dunom metru p u
granicama propisanog za odnosnu kategoriju pruge. Ako to nije sluaj,
dozvoljeno optereenje po osovini je manje, pa iznosi PL/4.
Prilog 3
TERETNA KOLA SA 2 TROOSOVINSKA OBRTNA POSTOLJA
raznim kategorijama pruga.
1--------- --------- 1
b a a
c
a a b
L
Veliina razmaka Kategorije pruga
a (m) b (m) C4 C 3 C 2 B2 BI A
1,80 1,50 16,5 16,5 16,5 15 14,5 13
1,40 16 16 16 14,5 14 124
1,30 16 16 15,5 14,5
13,5 12
1,20 16 15 15 14,5 13 12
1,70 1,50 16 16 16 14,5 14
124
1,40 15,5 15,5 15,5 14 13,5 12
1,30 15,5 15,5 15 14 13 12
1,20 15,5 15,5 14,5 14
13 12
1,60 1,50 15,5 15,5 15,5 13,5 13 12
1,40 15 15 15 13,5 13 12
1,30 15 15 14,5 13,5
13
114
1,20 15 15 14 13,5
12^
114
1,50 1,50 15 15 15 13,5 13 12
1,40
144
14,5 14,5 13 13
114
1,30 14,5 14,5 14,5 13 12,5
114
1,20 14,5 14,5 14 13 12,5
114
1,40 1,50 14 14 14 12,5 124
114
'l ,40 14 14 14 12*5
124 114
1,30 14 14 14 12,5
124
114
1,20 14 14 14 12,5
124
114
1,30 1,50 13,5 13,5 13,5 12
12 11
1,40 13,5 13,5 13,5
12
12 11
1,30 13,5 13,5 13,5 12 12 11
1,20 13,5 13,5 13,5 12 12 11
Vana napomena
Navedena optereenja po osovini u gornjoj tabeli vae samo:
11
ako je razmak c>2b. Ako to nije sluaj za vrednost b ne uzima se
razmak b ve vrednost c/2 ili prva nia vrednost po tabeli (1).
ako je duina kola preko odbojnika L takva da je optereenje po
dunom metru p za odnosnu kategoriju pruge u granicama
propisanog. Ako to nije sluaj, dozvoljeno optereenje po osovini je
manje, pa iznosi pL/6.
Ako je c/2<l,2 mneophodno je specijalno ispitivanje (vidi t.8)
.N
TERETNA KOLA SA 2 CETVOROOSOVINSKA OBRTNA POSTOLJA
Prilog 4
b a 1 a a
c
a a a
b
1
L _ ... .!
i <
Veliina razmaka Kategorije pruga
a (m) b (m) C4 C3 C2 B2 BI A
1,80 1,50 16 16 15 14,5 13 11,5
1,40 16 15,5 14,5 134 12,5 11
1,30 16 15 14
134
12
104
1,20 16 15 13,5
13
114 104
1,70 1,50 15,5 15,5 14,5
14
124 11
1,40 15,5 15 14
13,5
12
104
1,30
154 14,5 13,5
13
114 10
1,20
15,5 144
13,5 12,5 11 10
1,60 1,50 15 15 14 13,5 12
104
1,40 15
144 13,5 13
114
10
1,30
144
14 13 12,5 11 10
1,20
144 14 13 12 11 10
1,50 1,50
144 144
13,5 13
11,5 104
1,40 14,5 14 13 12,5 11 10
1,30 14
13,5
12,5 12
104 9,5
1,20 14 13
12,5
12
104
9,5
1,40 1,50 13 13 13 12
104 10
1,40 13 13 12,5
12
104 10
1,30 13 13 12 12 10
94
1,20 13
12,5 114 114
10
94
1,30 140
124 12,5 12,5 114 10,5
9,5
1,40 12,5 12,5 12
114
104
9,5
1,30
124 12,5
114
114
10 9
1,20
124
12 11,5 11 10
9
Vana napomena
Navedena optereenja po osovini u gornjoj tabeli vae samo:
13
1 ako je razmak c>2b. Ako to nije sluaj za vrednost b ne uzima se
razmak b ve vrednost c/2 ili prva nia vrednost po tabeli (1).
2 ako je duina kola preko odbojnika L takva da je optereenje po
dunom metru p za odnosnu kategoriju pruge u granicama
propisanog. Ako to nije sluaj, dozvoljeno optereenje po osovini je
manje ili iznosi pL/6.
(1) Ako je c/2 < 1,2 m neophodno je specijalno ispitivanje (vidi t. 8)
14
I liRETNA KOLA SA 3 ILI 4 DVOOSOVINSKA OBRTNA POSTOLJA
Dozvoljena optereenja po osovini u zavisnosti od razmaka a, b, f na
Teretna kola sa 3 dvoosovinska obrtna postolja /
Prilog 5
1-------
b
-J L
a
c
-.1
a c
_JL_
a
------- 1
b
L
-----
Ako je c > 2b: koristiti vrednosti date u Prilogu 2.
Ako je c<2b: koristiti vrednosti date u Prilogu 2, tako to se za vrednost
b ne uzima razmak b, ve vrednost c/2 ili prva manja vrednost
datau tabeli (1).
Teretna kola sa 4 dvoosovinska obrtna postolja
b a c a
a
c a
b
L
Ako je 2,40 < c < 2b: koristiti vrednosti date u prilogu 2, tako to se za vred
nost b ne uzima razmak b ve vrednost c/2 ili prva ma
nja vrednost data u tabeli Priloga 2.
Ako je c<2,40 m: koristiti vrednosti date u Prilogu 4, tako to se za
vrednost a uzima najmanji od 2 razmaka a ili c.
Vana napomena
Tako odreena optereenja po osovini vae samo ako je duina L kola
preko odbojnika tolika da je zadovoljen uslov za optereenje p koje
vai za datu kategoriju pruge.
Ako to nije sluaj dozvoljeno optereenje po osovini iznosi: pL/6 za
teretna kola sa 3 dvoosovinska obrtna postolja, pL/8 za teretna kola sa 4
dvoosovinska obrtna postolja.
(1) Ako je c/2 < 1,20 m neophodno je specijalno ispitivanje (v. t. 8).
15
/
MEUNARODNA UNUA ZELEZNICA (UIC)
Zbornik propisa UIC
Ovu objavu uvrstiti u sveske:
IV - EKSPLOAT AC U A
V - VOZNA SREDSTVA
VII - PRUNA POSTROJ ENJ A
Nadlene komisije:
2. izdanje, 1. 01. 1974.
EMA OPTEREENJA ZA PRORAUN MOSTOVA NA
MEUNARODNIM PRUGAMA
1. Za proraun mostova na meunarodnim prugama ubudue e se primenjivati
sledea ema optereenja:
25
8 t/m
25 25
V .
25. t
8 t/m
0,8 1.6 1,6 1.6 0,8
Optereenje se postavlja tako da na odnosnom delu konstrukcije izazove naj
vei uticaj.
U Prilogu la dati su maksimalni momenti savijanja, i u Prilogu lb transver
zalne sile za nosae sistema proste grede, a u Prilogu 2 uputstva za primenu
eme optereenja.
2. Zeleznike uprave, ukoliko nau za potrebno, s obzirom na svoj unutranji
saobraaj, mogu za meunarodne pruge primenjivati teu, a za ostale pruge
laku emu optereenja od eme optereenja UIC.
16
Optereenje po osovini i optereenje po dunom metru moe se mnoiti fak
torom 1,2, 1,4 ili 0,8 tako da se dobiju osnovne eme optereenja 1,2 UIC,
1,4 UIC ili 0,8 UIC.
Primena ove eme optereenja na meunarodnim prugama realizovae se po
programu koji e utvrditi zainteresovane eleznike uprave.
Pri izradi novih vunih vozila i kola za meunarodni saobraaj, ne smeju se
prekoraiti granine eme optereenja date u Prilogu 3 ili sline eme sa ana
lognim uticajima. Uslovi saobraaja vunih vozila i kola u meunarodnom pro
metu na prugama razliitih kategorija, moraju se saobraziti odredbama objava
UIC 700 i 701.
Specijalna kola za naroite poiljke mogu se koristiti u svemu prema moguno
stima eme optereenja date u odredbi 1.
U Prilogu 4 dati su primeri ema optereenja koje zadovoljavaju taj uslov.
Za saobraaj specijalnih kola za naroite poiljke neophodni su posebni spora
zumi izmeu eleznikih uprava.
17
MOMENTI SAVIJANJA
7 02 OBAVEZNI PROPISI
Prilog la
I/m x/m Mx/tm/ ema optereenja UIC 1971
1/m x/m Mx/tm/
0,8
1,0
1,2
1,4
0,40
0,50
0,60
0,70
_1,6_
1,8
2,0
2,2
2,4
2,6
2,8
0,80/0,80
0,92
1,03
1,15
1,27
1,39
1,51
2,88 1,56/1,09
1,15
1,26
1,38
1,50
3,74 1,58/1,87
3,8
4,0
4,2
4,4
4,6
1,90
2,00
2,10
2,20
2,30
4.8
5.0
5,2
5,4
5,6
5.8
6.0
6,11
2,40/2,40
6,20
6.4
6,6
6,8
7,0
7,2
7.4
7.5
7.6
7.8
8,0
8,2
8.4
8.6
8.8
9,0
9,2
9.4
9,6
9,8
10,0
2,52
2,63
2,75
2,86
2,98
3,10
3,16/2,69
2.75
2,86
2,98
3,09
3,21
3,33
3,44
MO/3^50
3,55
3,66
3.76
3,86
3,96
4,07
4,17
4,27
4,37
4,47
4,58
4,68
4,78
5,00
6,25
7,50
8,75
10,00
11,27
12,59
13,96
15,37
16,82
18,32
18,94
20,43
22,96
25,56
28,23
30,13
31.25
35.00
38,75
42,50
46.25
50.00
53,77
57,59
61,46
65,37
69.32
73.32
75,54
77,81
82,91
88,07
93,28
98,54
103.8
109.2
111.9
114.6
120,1
125.7
131,4
137,1
142.9
148.8
154.8
160.9
167,0
173.3
179,6
185.9
u f
*=L/2 Mx =25,0-1/4
x2.(3,100 0J667l )x. (0.213 -1.550 l ) =0
Mx = (x2* .65* * 0:64) l L -_x)
_L
nuniTimI
x2.'9.300 - 0,667l)x.(1,92-45l) =0
Mx =^ (x2. 13,95* 5,761 (l - x) - 400
- L l i
x*4- ^=37,5 y- 40,0
i ranra i
1 i
i * .
X2 (7.267- 0.667 L) x (3.547 - 3,6331 )0

(x2. ia9x . 10.64) (L-x| - 400
* i
L -U L i
X2 (13.467- 0,667 L)x (8i587 - 6.733 L) =0
M. =i f (x2 20,2x .25,76)(L- x)-1200
4L2 48.8 L - 39.04
97,6 8 L
Mx =4fi- (12,2x.9,76.L2)-
(L - x)-120,0- ^0 [(L - f - 16]
11,0
12,0
13.0
14.0
15.0
16.0
17.0
18.0
19.0
20.0
5,29
5.80
6.31
6.81
7.32
7.83
8.33
8.84
9.34
9.85
219.1
254.2
291.4
330.6
371.8
414.9
460,1
507.3
556.5
607.7
22
24
26
28
30
32
34
36
38
40
42
44
46
48
50
52
54
56
58
60
65
70
75
80
85
90
95
100
110
120
130
140
150
160
170
180
190
200
VO
4
+
N
II
H
5
e
o
<N
A
715,9
832,3
956,7
1089
1229
1378
1534
1699
1871
2052
2240
2436
2641
2853
3074
3302
3538
3783
4035
4296
4982
5718
6504
7340
8226
9162
10150
11180
13410
15830
18450
21270
24290
27520
30940
34560
38380
42400
18
Prilog lb
TRANSVERZALNE SILE
L /m/ Q/t
0,8 25,00
1,0 25,16
1,2 25,53
1,4 26,03
1,6 26,60
1,743 27,05
1,8 27,78
2,0 30,00
2,2 31,82
2,4 33,33
2,6 34,68
2,8 35,94
3,0 37,15
3,2 38,30
3,343 39,10
3,4 39,71
3,6 41,67
3,8 43,42
4,0 45,00
4,2 46,47
4,4 47,87
4,6 49,23
4,8 50,53
4,943 51,45
5,0 52,00
5,2 53,85
5,4 55,56
5,6 57,14
5.8
6,0
6,2
6,4
6,6
6.8
58,65
60,11
61,52
62,90
64,24
65,55
Obrazac
Q25
L /m/
Q/t/
Q = 4L -
18,6-
Q=50 -
40
Q=4L f-
16,96
+ 30,8 -
Q=75-
120
Q=4L 43
56,00
240
Q = 100
Q=4L -
-55,2
114,56
7,0 66,83
7,2 68,09
7,4 69,32
7,6 70,53
7,8 71,71
8,0 72,88
8,2 74,03
8,4 75,16
8,6 76,28
8,8 77,38
9,0 78,47
9,2 79,55
9,4 80,61
9,6 81,67 <>
9,8 82,71
10 83,74
11 88,79
1
12 93,65
13 98,35
+
14 103,0
15 107,6
||
16 112,0
(7
17 116,5
18
120,8
19 125,2
20 129,5
22 138,0
24 146,4
26 154,8
28 163,1
30 171,4
32 179,6
34 187,8
36 196,0
L /m/
38
40
42
44
46
48
50
52
54
56
58
60
65
70
75
80
85
90
95
100
110
120
130
140
150
160
170
180
190
200
Q/t/
204.2
212.3
220.5
228.6
236.7
244.8
252.9
261,0
269.1
277.2
285.2
293.3
313.4
333.6
353.8
373.7
393.9
413.9
434.0
454.1
494.2
534.3
574.3
614.4
654.4
694.5
734.5
774.6
814.6
854,5
I
<N
Kl
W!
+
fr
II
a
19
EMA OPTEREENJ A data u odredbi 1) postavlja se na nosau tako da
veliine koje se odreuju (momenti savijanja, transverzalne sile, aksijalne sile,
reakcije na oslnoncima, itd.) dostiu maksimalnu pozitivnu ili negativnu vrednost.
U tom cilju, ema optereenja se po potrebi moe skratiti ili rastaviti. Delove
eme optereenja, koji bi izazvali uticaj suprotan od traenog, treba izostaviti.
Za rad sa uticajnim linijama mogu posluiti za ugled sledei primeri.
i T I i s p *
-^mm
3x25 t
______ J __1__L ______ J m iiiiiiiiik
J a j _.__a.__..............
Mp
x 25 t
/.x25t
SI i Ili
t/m
MSt
o
o
'
J
o
o
8
O
O
3t/m
20
7 02 OBAVEZNI PROPISI
Prilog 2
x25t
21
Prilog 3
P=20,2t
P= tfii/m
EME NAJTEIH VUNIH VOZILA I KOLA
Date eme izazivaju uticaje koji za sve raspone ostaju u granicama vrednosti
dobijenih po raunskoj emi u odredbi 1).
Vuno vozilo BB
P =22,0 t
p = 8,0 t/m
Vuno vozilo CC
Prilog 4
EME OPTEREENJ A SPECIJ ALNIH KOLA ZA NAROI TE
POILJ KE
Tabela za min'* (m)
a =
2 x n osovina
3 4 5 6 8 10 14
o
p
t
e
r
e
e
n
j
e

(
t
)

p
o

o
s
o
v
i
n
i
16,0
1,25 1,30
17.0
18.0
1,25 1,45
1,25 1,35 1,60
19.0
20.0
1.25 1,25 1,35 1,50 1,70
1,25 130
1,30 1,45 1*60
1,85
21,0 1,35 1,40 1-40 1,40
1,55 1,70 2.*) -
22,0 1,40 1,40 1,45
1,5#
1,70 1,90 2,1
Vrednosti ;
2 t/ m
;a min* dobijene s
nP
I I J
u grafiki i zaokruene.
nP
i i J
2 t / m
H i m i f T
7
H i ti m ;
1.50 (n-l)min a b , 1.50
za n b
3 i 4 6,0 m
5 7,0 m
6 do 8 6,0 m
10 do 14 10,0 m
23
I
)
(

11
Na osnovu lana 116 Samoupravnog sporazuma o udruivanju
eleznikih transportnih preduzea u Zajednicu J (Slubeni glas
nik ZJ br.6-7/73), lana 44 Statuta Zajednice J (Slubeni glasnik
ZJ br. 1/75,) i take 4. Odluke o propisima o kategorizaciji pruga
u sastavu J ugoslovenskih eleznica (Slubeni glasnik ZJ br. 5/70)
donosim
U P U T S T V O
za primenu propisa o kategorizaciji pruga u sastavu
Jugoslovenskih eleznica
Kategorije pruga
1. Prema obimu saobraaja i znaaju za unutranji i meunarodni
saobraaj, pruge u sastavu J ugoslovenskih eleznica kategoriu
se na:
gl avne i
spor edne.
Glavne pruge su pruge normalnog koloseka I i I I reda, koje imaju
vei znaaj sa gledita obima prevoza, povezivanja vanijih pri
vrednih centara i podruja u unutranjem saobraaju, kao i pruge
koje slue meunarodnom tranzitnom saobraaju.
Sporednim prugama smatraju se ostale pruge normalnog kolo
seka pruge I I I reda i sve pruge uzanog koloseka.
2. Prema sposobnosti da prime optereenja od teretnih kola, izra
ena teinom po osovini (P) u t i teinom po dunom metru (p)
u t/m, pruge ili otseci pruga razvrstavaju se u kategorije:
A (A* A), BI, B2, C2, C3, i C4l
25
Najnia kategorija pruge po UI C-u je kategorija A za P=16t
i p=4,8t/m, a najvia C4 za P=20t i p=8,0t/m.
Posebne kategorije A i A uvedene su na J za pruge sa P/p=12 t/
/3,5 t/m odnosno P/p = 141/4,0 t/m.
3. Pruge koje se kategoriu po predhodnoj taki sposobne su i za prijem
vunih vozila ako njihova optereenja po osnovi (P) i dunom metru
(p) odgovaraju odredbama 20 do 24 ovog Uputstva.
4. Osnovni kriterijumi prema kojima se kategoriu pruge po odred
bama 1, 2, i 3 daju se u narednim odredbama ovog uputstva.
Pod pojmom pruge koja se kategorie treba razumeti otvorenu
prugu sa glavnim prolaznim kolosecima u stanicama.
Najmanja duina jednog otseka pruge po pravilu iznosi 50 km.
Izuzetak su kratke veze, veze u vorovima koje se kategoriu kao
i pruga sa kojom se vezuju, kao i kratke relacije na zajednikoj
pruzi.
? .
Kriterijumi za kategorizaciju pruga
prema obimu saobraaja i znaaju za unutranji
i meunarodni saobraaj
5. U cilju usklaivanja rada slubi u sastavu J uglosovenskih elez-
nica sve pruge se kategoriu prema jedinstvenom kriterijumu.
Za svaku prugu ili otsek pruge utvruje se po abecednom redu
redni i zvanini broj pruge i njen naziv.
O tehniko-eksploatacionim karakteristikama, potrebnim za kate
gorizaciju pruga staraju se nadlene tehnike odnosno saobra
ajne slube u eleznikim transportnim preduzeima i Zajed
nici J .
6.Za kategorizaciju pruga ili otseka pruga prema obimu saobraaja
merodavna je fiktivna optereenost T&, koja se izraunava po
obrascu:
TtiS Tn
26
je Tn fiktivna koliina prevoza koja se izraunava po obrascu:
U gornjem obrascu pojedine oznake znae:
Tv dnevna koliina prevoza u putnikom saobraaju, u vue-
nim bruto tonama;
Tm dnevna koliina prevoza u teretnom saobraaju, u vuenim
bruto tonama;
Ti dnevna koliina lokomotiva korienih za vuu, u tonama;
Km koeficijent kojim se uzima u obzir optereenje po oso
vini i koji po pravilu iznosi 1,15, a za pruge sa pretenim
optereenjem od 201po osovini 1,30;
Kt koeficijent kojim se uzima u obzir sklop osovina '<,-40;
5 koeficijent koji zavisi od sposobnosti pruge i moe imati
sledee vrednosti:
S = 1,00 za pruge bez putnikog
lokalnim putnikim saobraajem;
S = 1,10 za pruge na kojima saobraaju putniki vozovi
brzinama do 120 km/h;
S = 1,20 za pruge na kojima saobraaju putniki vozovi
brzinama preko 120 km/h, najvie do 140 km/h;
5 = 1>25 za pruge na kojima saobraaju putniki vozovi
brzinama preko 140 km/h.
7. Za Tv i Tmmerodavna je dnevna koliina prevoza koja se dobija
iz izvrenog obima saobraaja u mesecu maksimalnog rada za
odgovarajuu godinu. Podaci o obimu saobraaja uzimaju se iz
statistikog obrasca ST-72 Rad vozova po prugama.
Pruga sa dva ili vie koloseka razvrstava se u jednu od grupa
odnosno kategorija.
Fiktivna optereenost izraunava se za svaki otsek pruge, pri
emu se za otsek uzima deo pruge izmeu dve odvojne take ili
izmeu odvojne take i eleznikog vora.
27
Vrednost koeficijenta S treba da bude ista na elom otseku i u
sluaju kada vozovi (iz izvesnih razloga) na nekim delovima otseka
saobraaju niom brzinom nego na ostalom delu otseka.
Ovaj koeficijent moe imati istu vrednost za vie otseka jedne
pruge na kojima se vozi istom maksimalnom brzinom.
Za najoptereeniji deo pruge ili otseka pruge dnevna koliina
prevoza u putnikom i teretnom saobraaju dobija se delenjem
koliine prevoza u mesecu maksimalnog rada odgovarajuim
brojem dana, posebno za putniki i posebno za teretni saobraaj.
Dnevna koliina lokomotiva korienih za vuu, u tonama, dobija
se na taj nain to se proseni dnevni broj putnikih i teretnih
vozova za mesec maksimalnog rada mnoi teinom voznih loko
motiva.
Na prugama gde se vua vozova obavlja voznim, zaprenim i
potiskujuim lokomotivama, dnevna koliina lokomotiva kori
enih za vuu, u tonama, dobija se mnoenjem prosenog dnevnog
broja vozova brojem i teinom lokomotiva. Ovoj teini treba
dodati i teinu eventualnih lokomotivskih vozova.
Za teinu lokomotiva uzima se teina lokomotive u slubi. Na
prugama gde s vua vozova obavlja lokomotivama razliitih
serija i teina, teina lokomotive odreuje se procenom na bazi
uea pojedinih serija.
Motorna kola sa optereenjem po osovini veem od 17 tona rau
naju se kao lokomotive, a ostala motorna kola raunaju se kao
putnika kola.
8. Prema maksimalnom iznosu fiktivne optereenosti Tu, sraunate
po obrascu iz odredbe 6, pruge ili otseci pruga razvrstavaju se
u redove i grupe prema sledeim granicama:
GLAVNE PRUGE I REDA G I
1. grupa T > 120 000
2. grupa 120 000 Tt2 > 85 000
3. grupa 85 000
Tt2
> 50 000
4. grupa 50 000 Tn 28 000
28
GLAVNE PRUGE I I REDA G I I
5. grupa 28 000 > Tt2 > 14 000
6. grupa 14 000 > Tn > 7 000
SPOREDNE PRUGE I I I REDA S I I I
7. grupa 7 000 ;> Tn > 3 500
8. grupa 3 500 ;> Tu > 1500
9. grupa 1500 ;> Ttz
9.Za glavne pruge J ugoslovenskih eleznica donja granica fiktivne
optereenosti Tn iznosi:
za pruge I reda 28 000 brutotona/24 asa
za pruge I I reda 7 000 brutotona/24 asa
Za sporedne pruge normalnog koloseka fiktivna optereenost nije
vea od T a < l 000 brutotona/24 asa.
Pruge koje slue meunarodnom tranzitnom saobraaju kate-
goriu se kao glavne pruge I reda i kada nemaju odgovarajui
obim saobraaja.
Pruge na kojima saobraaju meunarodni vozovi, a koje pove
zuju vanije privredne centre ili dve glavne pruge od kojih je
bar jedna I reda, mogu se na traenje zainteresovanih eleznikih
transportnih preduzea razvrstati u prvu viu grupu od one kojoj
pripadaju prema izraunatoj fiktivnoj optereenosti.
Ako J ugoslovenske eleznice iz izuzetnih razloga (na zahtev zainte-
resovanog eleznikog transportnog preduzea) ele da neku
pograninu prugu kategoriu u viu ili niu grupu, razliitu od
one kojoj pripada prema fiktivnoj optereenosti Tt2, potrebna je
saglasnost na nivou Zajednice J , kako bi se o ovoj kategorizaciji
postigao sporazum sa zainteresovanom susednom upravom.
10. Po izvrenoj kategorizaciji po ovim kriterijumima, svaka pruga
ili otsek pruge unosi se u tabelarni pregled kategorizacije pruga
koji je sastavni deo ovog uputstva (Prilog lb). U kolonu 1unosi
29
se redni, a u kolonu dva zvanini (nazivni) broj pruge. U kolonu
3 unosi se naziv pruge (otseka pruge), tako to se kao prva navodi
poetna, a kao poslednja krajnja stanica. Polazne i zavrne stanice
koje nisu istovremeno poetne i krajnje stanice pruga, navode
se u zagradi. Isto tako u zagradi se navode i one poetne i zavrne
stanice pruga koje pripadaju susednim eleznikim upravama.
Izraunate dnevne koliine prevoza u putnikom (Tv), teretnom
Tm i ukupnom saobraaju (T) unose se u kolone 11-14, a fiktivna
optereenost (Tn) u kolonu 15.
U koloni 17 pruga dobija svoju oznaku, koja se sastoji od veli
kog slova G ili S, to oznaava da li je glavna ili sporedna, zatim
od rimskog broja I I I I , koji oznaava red pruge, i broja 1-9,
koji blie odreuje grupu odnosno obim saobraaja.
Kategorizacija prema dozvoljenom
optereenju od kola
11. U cilju ekonominog iskorienja pruga i voznih sredstava i racio
nalne organizacije saobraaja, pruge i otseci pruga u sastavu J ugo-
slovenskih elenica kategoriu se prema najveem dozvoljenom
optereenju po osovini (P) i dunom metru (/>) teretnih kola.
Razvrstavanje pruga vri se u kategorije ije su oznake i karakte
ristike optereenja date u tabeli 1.
Tabela 1
Kategorija
Najvee dozvoljeno optereenje
pruge
po osovini (Pt)
po dunom metru (pt/m)
A'
12
3,5
A"
14 4,0
A
16 4,8
BI
18
5,0
B2
18
6,4
C2 20
6,4
C3
20 7,2
C4 20 8,0
Kategorija pruge ili otseka pruge definisana je donjom i gor
njom granicom dozvoljenih optereenja. Na primer, na prugama
kategorije B2 mogu da saobraaju celi vozovi, sastavljeni od teret
nih kola, ija su optereenja po osovini i dunom metru u grani
cama 16t<P<18t odnosno 5 t/m<p<6,4 t/m.
30
Najekonominije iskorienje pruga i vozila zavisi i od optimalnog
iskorienja gornjih granica njihove nosivosti. Gubici u ekono
minosti ovih transportnih kapaciteta su u toliko vei, ukoliko
je procenat iskorienja njihove optimalne nosivosti manji.
12. U skladu sa propisanim kategorijama pruga, eleznike uprave
lanice UlC-a, obavezne su da na svojim teretnim kolima uvedu
jedinstvene oznake, koje pokazuju do koje se granice smeju tova
riti pojedina teretna kola kada saobraaju na prugama razliitih
kategorija.
Ispod oznaka za kategoriju pruge, sa ijim redosledom A, BI, B2,
C2, C3 i C4 raste intenzitet optereenja, ispisuju se cifre koje
oznaavaju granice tovarenja kola. Ako je granica tovarenja za
prugu kategorije B2 identina i za BI, onda se ta granica tovarenja
ispisuje ispod jedine oznake B. Isto tako, ako su granice tovarenja
za C3 i C4 identine sa C2, granica tovarenja se ispisuje ispod
jedine oznake C.
U datim primerima prvi red cifara odozgo odnosi se na kola koja
se otpremaju u sastavu obinih teretnih vozova; u drugom i treem
redu su granice tovarenja za kola koja se otpremaju u reimu S
i SS, tj. maksimalnom brzinom do 100 odnosno do 120 km/h.
1)
A B C
2)
A B C
20,51 24,51 28,51
20,51 24,51
s 20,51 24,51
S
20,5 1 24,51
SS 15,51
SS
15,51
3)
A B C
20,51
S 20,51
SS 15,51
4)
A BI
B2 | C
5)
A BI B2 C2 C3 C4
391 41,51 51t | 59t
36,51 391 511 55,51 591
S 3t 41,5t
511 S 36,51 391 511
SS 311
SS 311
b)
A BI B2 C2 C3 C4
31,51 34t | 49t 581 591
S
SS
31,51 34t 49t
31,5t
31
Oznake na kolima olakavaju staninim radnicima promet teret
nih kola u unutranjem i meunarodnom saobraaju. Iz datih
primera se vidi da kola natovarena do pune nosivosti mogu saobra
ati u sluaju 1) samo na prugama kategorije C, u sluaju 2) samo
na prugama kategorije B i C, u sluaju 3) na prugama svih
kategorija (u koliko nisu slabije od kategorije A), u sluaju 4)
samo na prugama kategorije C, u sluaju 5) samo na prugama
kategorije C3 i C4 i u sluaju 6) samo na prugama kategorije C4
i to samo u sastavu obinih teretnih vozova, a ne i brzovoznih.
13. Granica tovarenja, za dvoosovinska ili troosovinska teretna kola
(ili za teretna kola sa 2 ili 3 dvoosovinska obrtna postolja), odre
uje se tako to se usvaja najmanja vrednost izraunata po slede-
im obrascima
X = nP T
Y = Lp T
Z =nPm T
gde pojedine oznake znae:
n broj osovina teretnih kola;
L duina teretnih kola preko nesabijenih odbojnika;
T sopstvena teina (tara) teretnih kola, uzeta sa jednim
decimalom;
P i p najvee optereenje po osovini i dunom metru, koje
iz Tabele 1odgovara propisanim kategorijama pruga A,
B (BI, B2), C (C2, C3, C4) i
Pm najvee dozvoljeno optereenje po osovini s obzirom
na tehnike karakteristike teretnih kola (za reim brzine).
14.U cilju breg i lakeg prometa teretnih kola UI C obavezuje sve
eleznike uprave (Objava 700, odredbe 1 i 2) da za svoje mree
preciziraju jednu od kategorija, sa odgovarajuim optereenjem
po osovini (P) i dunom metru (/>), koja ne treba da bude nia
od kategorije BI.
Ta kategorija koja predstavlja elezniku mreu jedne zemlje i
koja treba da odgovara veini pruga te mree otvorenih za meu
narodni saobraaj naziva se normalnom kategorijom.
S obzirom na sadanje tehnike, saobraajne i ekonomske uslove,
koji odgovaraju elezniko transportnim preduzeima udrue
nim u Zajednicu J ugoslovenskih eleznica, J su prijavile UIC-u
svoju mreu u celini za kategoriju B2.
(1) UIC-objava 437, izdanje 1. 01. 1978.
32
Ovim je za sva TP-a i G Ljubljana preuzeta obaveza, po kojoj
se dozvoljava ulaz i tranzit inostranih kola u celim vozovima sa
optereenjem po osovini do P= 18 t i po dunom metru do
p=6,4 t/m.
UIC preporuuje eleznikim upravama da pojaaju gornji stroj
pruga ili objekte, ili i jedno i drugo, kako bi se olakao meuna
rodni elezniki saobraaj. U Tabeli 2 daje se pregled sposobnosti
pruga evropskih eleznica iz kojeg se vidi sadanje mesto mree
J u tom sklopu. Navedene normalne kategorije po upravama
predstavljaju stanje na dan 1. 01.1980. godine.
Tabela 2
eleznike uprave
lanice UlC-a
Normalna
kategorija
eleznike uprave
lanice UlC-a
Normalna
kategorija
Bugarska........ .. BD B2 I talija............ .. FS B2
I'.ngleska.......... .. BR B2 J ugoslavija .. J B2
Grka.............. .. CEH A Maarska . .. .. MAV B2
Rumunija .. . . .. CFR C3 Austrija........ .. OBB B2
ehoslovaka .. SD BI Poljska ........ .. PKP C3
Zap. Nemaka .. DB B2 vajcarska SBB/CFF C3
Ist. Nemaka. .. DR B2 Francuska...
.. SNCF C4
Itelgija............ .. SNCB C4 Danska DSB C2
Norveka ... .. NSB BI Holandija . . . .. NS BI
Spanija ........ .. RENFE C2 vedska SJ
BI
Turska ........ TCDD A Luksemburg . CFL C4
Iz tabele 2 se vidi da se kola Jugoslovenskih eleznica (J ), sa
optereenjima koja odgovaraju kategoriji B2, mogu upuivati u celim
vozovima na mrei svih susednih eleznica izuzev Grkih. Meutim, za vo
zove sa eleznike mree Rumunije (CFR) ija je kategorija C3,koji ulaze
na mreu J ili su u tranzitu za ostale susedne zemlje, vai kategorija
B2. Takoe i celi teretni vozovi iz vajcarske (SBB) mogu se upuivati
za Rumuniju (CFR) preko Jugoslavije samo ako optereenja nisu vea
od predvienih za kategoriju B2.
IS. Za kategorizaciju pruga prema odredbi 11 ovog uputstva, mero-
davna su tipska teretna dvoosovinska kola, koja su jo uvek naj
brojnija na mrei J , kao i tipska teretna kola sa dva obrtna
postolja sa po 2 osovine, prema emama datim u Prilogu 1Objave
UI C 700. Vozovi sastavljeni od kola prema emama u tom prilogu
33
su karakteristina optereenja sa kojima se rauna kod razvrsta
vanja neke pruge u jednu od propisanih kategorija.
Gornje granice dozvoljenih optereenja po osovini vae ako je
razmak osovina u obrtnom postolju a^>l,8 m i razmak izmeu
spoljne povrine odbojnika i najblie osovine &!>1,5 m. Ako su
ovi razmaci manji od navedenih vrednosti, moraju se u zavisnosti
od tih manjih razmaka, smanjivati i dozvoljena optereenja p q
osovini i to kako je dato u Prilogu 2 Objave UIC 700.
Kola sa dva obrtna postolja sa po 3 ili 4 osovine mogu saobraati
na prugama raznih kategorija sa dozvoljenim optereenjima po
osovini, koja su u zavisnosti od razmaka a i b data u Prilozima
3 i 4 Objave UI C 700.
Teretna kola sa 3 ili 4 dvoosovinska obrtna postolja uvode se u
saobraaj na pojedinim prugama saglasno odredbama Priloga 5 Objave
700.
Svi ostali tipovi teretnih kola, koji ne odgovaraju uslovima ove
odredbe, smatraju se specijalnim kolima za naroite poiljke.
eme optereenja specijalnih kola (transportera) za naroite po
iljke, koja ispunjaVaju uslove za veliine optereenja po osovini
(P) i minimalne razmake osovina u obrtnom postolju (a), date
su u Prilogu 4 Objave UIG 702.
16. Za vuu vozova na prugama koje se kategoriu prema optereenju
od teretnih kola mogu se koristiti sve vrste lokomotiva u slubi
na J , ukoliko po emi optereenja odgovaraju odnosnim kate
gorijama pruga.
Lokomotive i druga prazna ili tovarena vozila (kola tipska i speci
jalna, zasebni tenderi, kolske dizalice, sredstva prune mehani
zacije, snena grtala itd.), ija su optereenja po osovini i dunom
metru vea od dozvoljenih za odnosnu kategoriju pruge iz tabele
1, smatraju se tekim sa gledita nosivosti pruge.
Vozila iz prethodnog stava mogu se uvoditi u saobraaj odnosno
otpremati samo pojedinano ili u manjim grupama, s tim da brutote-
ina jednog vozila ili grupe vozila ne bude vea od dvadesetostrukog
iznosa optereenja p propisanog za odnosnu prugu u tabeli 1. Za
prevoz ovih vozila pojedinano ili u manjim grupama moraju se
preduzeti saobraajne i druge mere (npr.: ogranienje brzine, razdvaja
nje meukolima, tretman naroite poiljke itd).
17. Kategorizacija pruga prema dzvoljenom optereenju od kola vri
se nezavisno od kategorizacije prema obimu saobraaja, date
odredbama 510 ovog uputstva.
34
Svaka pruga ili otsek pruge uvrstie se u jednu od kategorija po
tabeli 1, ako prema tipu i tehnikom stanju svih elemenata gornjeg
i donjeg stroja, omoguuje saobraaj celih vozova sa karakteri
stikama optereenja predvienim za tu kategoriju.
Za gornji stroj na delu pruge gde nema mostova merodavan je
tip koloseka sa inama, skretnicama, privrsnim priborom, pra
govima i zastorom koji se primenjuju u sadanjim uslovima eksploa
tacije na mrei J.
Tako se orijentaciono mogu uzeti tipovi:
/
Za kategoriju C ine tipa UI C 54 E teine 53,81 kg/m' ili
tipa 49 teine 49,43 kg/m', sa 1540 pragova na 1km koloseka u
pravcu i 1670 pragova na nagibima preko 10/oo i krivinama sa
radiusom R<500m, u zastoru od tucanika, kao i ine tipa 45
koje su ve ugraene.
Za kategoriju B ine iz pruga kategorije C posle prve zamene;
ine tipa 45, teine 45,44 kg/m' sa 1430 pragova na 1km kolo
seka u pravcu i 1540 pragova za kolosek u krivinama radiusa
R<350m, u zastoru od tucanika; drugi nestandarizovani profili
ina teine oko 40 kg'/m.
Za kategoriju A svi ostali tipovi lakih nestandarizovanih ina

kao i ine koje se po isteku odreenog ciklusa izgrauju iz kolo
seka viih kategorija.
Ako su u pitanju mostovi kao delovi pruge, pri odreivanju kate
gorije mora se raunati ne samo sa optereenjem po osovini (P)
i rasporedom osovina (kod kratkih nosaa), ve i o optereenju
po dunom metru (p) (kod dugakih nosaa). U tom sluaju jedino
od mostova zavisi za koju e kategoriju pruga ili otsek pruge biti
sposobni. Odreivanje nosivosti odnosno kategorije mostova vri
se po posebnim odredbama u odeljku o kategorizaciji mostova.
18. Da bi se analize u vezi odravanja pruga zasnivale na jednoobraz
nim parametrima, u cilju pravilnog i ekonominog odravanja,
u spisak pruga o kategorizaciji unose se karakteristini pokaza
telji sa gledita odravanja pruga.
Pokazatelj dozvoljenog optereenja P/p, definisan u odredbi
11 ovog uputstva, unosi se u kolonu 9. Za pruge ili otseke krae
od 50 km ovaj pokazatelj treba uzeti sa najdue deonice.
35
Podaci o graevinskoj duini pruge (koloseka) unose se u kolone
4-7. U ovu duinu ulaze duine i glavnih prolaznih koloseka u
stanicama kao i duine skretnica. Unose se sledee karakteri
stine grupe duna:
L\ duina pruge u krivinama R< 300 m;
Z.2 duina pruge u krivinama 300<R< 600 m;
Z.3 duina pruge u krivinama 600 <R < 1200 m;
Lt ukupna duina u metrima.
Na osnovu ovih podataka izraunava se i unosi u kolonu 8 poka
zatelj zakrivljenosti pruge izraen u procentima C%, po obrascu:
C= ^ Li-\-\,2 L2-\-Lz i oo% u metrima)
Li
Ukoliko je pokazatelj zakrivljenosti vei utoliko je pruga broj
nija krivinama i obratno.
Pokazatelj brzine V predstavlja maksimalno dozvoljenu brzinu
najbreg voza u km/h, izuzimajui motorne vozove i inobuse.
Ova brzina odreuje se u zavisnosti od tipa i tehnikog stanja
gornjeg stroja i objekata na pruzi, karakteristika kola i snage
koenja vozova. Maksimalna dozvoljena brzina za odnosni otsek
pruge unosi se u kolonu 11, tako to se upisuje jedna od brzina
koja pripada sledeim grupama:
F>140
140> F>120
120> F>100
100> V'Si 80
80> V> 60
60>F =
19. Pruge normalnog koloseka na mrei J , koje se po odredbi take 11
ovog uputstva ne mogu uvrstiti u kategoriju A ili viu kategoriju,
smatraju se u smislu nosivosti nepodesnim za meunarodni saobra-
36
ajj pa se moraju uvrstiti u posebne kategorije A' i A. Ove po
sebne kategorije ne oznaaju se na kolima, kako je predvieno
za ostale propisane kategorije pruga u odredbi take 12 ovog
uputstva.
Dozvoljena optereena prema vunim vozilima
20. Jugoslovenske eleznice za svoje pruge ili otseke pruga na kojima se
obavlja i unutranji i meunarodni saobraaj primenjuju vuna vozila
(u prostoj ili duploj vui), motorna kola i motorne vozove sa
rasporedom osovina po tipu BB ili CC, prema dozvoljenom optereenju
u tabeli 3.
Tabela 3
Osim dozvoljenih optereenja, vuna vozila po tabeli 3 moraju
zadovoljiti i sledee opte uslove:
za pruge kategorije A C3
za pruge kategorije C4
za pruge svih kategorija:
Znaenje oznaka vidi se iz tabele 3.
Dozvoljena optereenja po osovini P, navedena u tabeli 3 za
vuna vozila tipa CC, dobijena su smanjivanjem odgovarajueg
optereenja za vozila tipa BB i to za 8% za kategorije C i 5% za
kategorije B.
21. Dozvoljeno optereenje po osovini P, merodavno za kategori
zaciju pruga od vunih vozila, predstavlja nomi nal no optere
enje vunog vozila kpje se uzima iz tabele 4 prema J S V. 0.003,
a odreuje se na bazi stvarnog optereenja po osovini.
Tabela 4
Optereenje po osovini vunog vozila
d 11,56 12,61 13,66 14,71 15,76 16,81 17,81 l 18,81 19,81 21,00 22,00
Stvarno do
12,60 13,65 14,70 15,75 16,80 17,80 18,80 19,80 20,99 21,99 22,99
NOM I NA L NO 12 13 14 15 16 17 18 1 19 20 21 22
Kod dizel i elektro-lokomotiva se pod stvarnim optereenjem po
osovini podrazumeva:
za pogonske osovine proseno izmereno optereenje koje pada
na sve pogonske osovine,
za slobodne osovine stvarno izmereno optereenje pojedi
nanih osovina,
lokomotive u slubi, tj. sa 2/3 zalihe pogonskog materijala (gorivo,
voda za grejanje voza i pesak).
Kod parnih lokomotiva se pod stvarnim optereenjem po osovini
podrazumeva izmereno optereenje po osovini na nain koji je
predvien u lanu 19 Pravilnika J 241.
22. Za vuna vozila sa karakteristinim optereenjima po tabeli 3
potrebna je minimalna nosivost pruge od 18 odnosno 17 tona
po osovini i 6,4 tona po dunom metru, to odgovara kategoriji
B2 po tabeli 1ovog uputstva.
P/a <12
P/a <13
b > 1,5 m
c > 3,0 m
38
Da bi se shodno odredbama take 16 ovog uputstva videlo na
kojim se kategorijama pruga mogu koristiti lokomotive tipa BB,
BBBj CC, A1A A1A i C koje su danas u primeni na J ugoslo-
vensirim eleznicama., daje se sledei pregled.
Tabela 5
Serije lokomotiva
u primeni na J
Dozvoljeno (nominalno)
optereenje
P t t/m
Tip BB
641
642, 643 , 741
742
342
341,441 (300 i
400) 441,(000,
100, 200,500 i
600)
15
16
18
19
20
5,5
4,58 4,85
4,93 4,82
4,56
5,17
Tip BBB
- : f X K X X > > -
16
19
6,35
6,08
Tip CC (A1A A1A)(C)
664, 761, (733)
662
661
663, 665
461
(644)
(731,732)
16
17
18
19
20
16
14
4,88 5,90
5,75
6,05
5,69 6,83
6,18
5,73
4,55
Moe saobraati
na prugama
kategorije
A
A
BI
BI
C2
A
B2
A
BI
BI
B2
C2
A
A'A"
23. Za uvoenje postojeih i novih vunih vozila u saobraaj na pru
gama ija nosivost ne odgovara optereenjima tih vozila, elez-
nika transportna preduzea moraju traiti saglasnost Zajednice J.
Za uvoenje novih vunih vozila na prugama J nadlene su
slube: za poslove pruga, za vozna sredstva i vuu i za saobraajne
poslove.
Zelezniko transportno preduzee moe po potrebi uvoditi ograni
enja u pogledu brzine nezavisno od ovog uputstva. Ova ograni
enja se moraju zasnivati na rezultatima ispitivanja izvrenim
na mrei nadlenog preduzea. Ako je vuno vozilo u saobraaju
na mrei dva ili vie preduzea, za takvo ogranienje potrebna je
saglasnost Zajednice J .
*
24. Pokazatelj dozvoljenog (nominanog) optereenja P/p od vunog vo
zila, po odredbama take 20 ovog uputstva, unosi se u kolonu 9 spiska
o kategorizaciji pruga (prilog lb).
Pokazatelj K, koji oznaava vrstu vue na odnosnoj pruzi na bazi
preenih kilometara, izraava se brojevima datim u tabeli 6.
Tabela 6
Glavna vrsta vue
na odnosnoj pruzi
P< Pomona vrsta vue (najmanje 25% od glavne te)
Parna
Dizel Parna i dizel
K
K K K
Parna 1
6
Dizel i motorna 2 4

Elektrina 3 5 7 8
Ovaj pokazatelj treba upisati u kolonu 17 spiska o kategorizaciji
pruga, tako to se najpre navodi glavna, pa zatim pomona vrsta
vue. Na primer, oznaka K =3,8 znai da je na odnosnoj pruzi
glavna vrsta vue elektrina, a pomona parna i dizel vua.
40
LU
O
8
LU
I
8
e t :
CL
o
en
LU
*CJ
<
LD
<
M
"a.
X
o
<
)
z
<
)
tn
z
LLJ
2
O
2
<
Z
<
Z
CQ
o
<Q.
S
CM
O
c-
I
O
Z>
o <
0
CL 2
e-
1 UJ
_i a:
UJ
T
S
0
u l/l
s
h. *
a, Si,
'<=*
.2, -2,
3
m in
S o
1 i
* ?
j - L - L
CL
O
<
Z
UJ
hn
CM
I
V
o
m
$
O
s
o
s ? g s
o o o o
8 2 8 S 9
s
1
,
6
0
1
,
7
0
0
,
2
0
0
,
3
0
S
O
8 S P 8
o o o '
g
o
S
o
CM
S
o
2 E
P "
8
vi
VI
fN
VO
o v> O r*
Ifl ^ O N
t~~oo O
oo
v>
c
n N vi N
r ; N
M Ift o oo
r>N
r-^
ON
OO fS O VN
rj V fN
- t ^ -
N N N
8
VN
m
C S S 8.
oo c so O
't vi
c-
c
CN
VN
oo c
VNr
VN'
CT>
I
e
s
O
i/N
O
t n N
vO [^
O O O o
O
O' oo r> \ o
o O ri
O
Vi
rf W M
t iî c
O
O
O' OO1 'O
cl r, ^ VI
O O O
VS
>
O
T r
C- 0
O .c
CQ
tn
o
1 "
i
v>
O'
-o
ci so
Tf O 0\ M
t-ôo on
vi
N t O -
O' X
n vi >o oc
vO
00
o
O Cl r*-i v^
>o Vi 0 . 00
C VN00 O
N fS M n
-t
rN
O oo Cl o
> >Ob Cl
t" VNOS
W 't ^
o
es
Vi
f
O' 3
s? s
_ j
E
ri
s
o
X O > M
*t vn o C;
o o o o
O
30 'O ^ CJ
00 OÔ
o o -
O
r L
e 3 ci
Cl r*i Tf v> S
30 sTf Cl
O - ci n
o o ' O
O
o '
OO V
- *
o ' c
lO
o
**
X
1 " i
ri
O
oc
>*
8
vO
O O -* r~,
N Ov
ap oC
n
rt N
O > VNo
n x"
00
r*N
O
rs
Vi 00 Tf
O' vi oc
c Voo O
(ci ci n n
S
*T
\o o> r~
ci f i o r~
O' r? 'O
n ri rr rf
30
VI
St
^
0
VN V
LO
I
E
oo
r i
6
N O' O r-,
^ *T O 'O
O O O O
O
r~
O
!" ' OO
r~ oo O' o
o o o o
V)
O
CJ 0\ 'vo r*N
<NrN ?
c- rj- oc
Tt VN >0 O
o
VI
O
Pi ?
O <
Lf>
co
E
/->
vn
'i
S
M 00 X N
M Oi - n
O t'' 0\ O
-i r- vo o
O rf 3Ô^
m V? N
a
s
r- > o o
\ 0 O VNOS
c V N O'
ci ci ci d
5
N
r-~r*N r->
O' -t O VO
* ft S 5
d
CN
o >
CNc
s? ;
o
i

d
O
o
rn
O
vo n oo rt
w V 't VI
o o ' o ' o
s
o'
N X tr
o t~* r- oo
O' O O O
o'
iS 2S 'r
O' o o
o ' - -T
S
vO Cl 00 TJ-
Cl W (1 ^
* . !
CM
o
en
o
h
?
O
ci
't
vv
v
O O' n o
CN f*V VNt*>
vo r>* o\
r^,
O
O
fMo
r m m" ^
f*N
V)
oT
Tt d (N
-O 00 O CI
ro so 00
<Nd C4 OI
?
S
O' so O' VN
so o> cN
C Tf c o
n pn n ^
d
3
d i
\ VN
I
F
_ j
e
S
o
ci
O
o O vn
r*s co t t
o o ' O O
R
O
1/~1 O VI o
ift >o h
o o o
v>
O
O VNO O
00 00 O O'
o o O O
8 s 2 s a
VN
N
o
LO
CM
O
| e
v>
r*
O'
'O
M N >C ^
\D o >o h
VNVO 00
vO
oo
oC
-r> o r-^ un
O V-i rN<N
- N ' f VO
fN
oo"
O O t n
O O^00 00
O r*VN
(N d d (S
VO
00
r-^
Cl
^ Tf VI oo
0s O Os_
a ci ir c
w w m
?
c-
00 1
r'
^ '
en
1
$
O
O
s
o
Tt oo ci v
d n w
o o O O
?
o
t OO N vo
Tj- V~1 VI
o ' O O O
s
o
rt- 00 <N O
O h h
O O O O
O
oo
O
00 IM 'O
OO 00 O' OS
o o o o
8
cao
O
<M
O
f 'E
O
Cl
m
8
t
ct ob oc Vi
oc ^ vs o
t m" vo h
Al
00
SS S f
0\ *N Tt
8
VO
f'l OO 00 r*N
-o ci O' r-
r- ' O'" o ' c
- Cl CI
V
Cl
CI VN 00
00 CI 'O
so' x 4 ci
CI d CN CN
CN
'O
CN
90
CN
r -
_1
E
ci
O
O
O
oo 't c-
4 d d el
O O O O
s
O
n o ( n
rn m ci -*t
o o ' o ' o'
Vi
rt
o '
oo rj- r-
< VI VI m
O O O O
s
O
rn y O' .(N
vo vo 'O r^_
o o o
VN
O
00
c~
o
UD
in
o

VI
VN
N
ON
CN
\vn vi O' vo
loo VN d O
y* t vi 'O
'O
oo
vO
M O ir' VN
O r*N'VN 00
oo os o"
Tf
f'N-
s g 2 3
rf vi r-' oo
VI
Cl
S
* . s
ci t v h
ci pi d d
Vi
OC
oT
d
00
CN
Ln
_ j
e
OC
O
O
O
n rf
O O O O
O
n
O
M Tf \ 0 X
ci fs ci ri
O O O O
O
i)
O
N t 'S
rN m r<N
o' o' o" O
s
o'
r! 2 'S 'oo
t i t -t
o o o" o
o
Vi
O
CI
VN
o
o
o*
t E
O
00
vs
N
rT
rNc-, \ 0 d
r- M ^ w
r r 'f
g
o o o
O' 00 r- V0
v 'O oo
v>
Os
O' oc n
't ^ ^ 'O
O - ci
8
VN
VNo >C Tf
C. q
vo c oT o
_ _ _ ci
Vi
3C
CI
00
CI
Cr

3
O
o
o
o
q S 3 g
o o O O
O
o
. OI r*1 Tf
O O O O
V
o'
sO oo O'
O O O O
O
Cl
O
- ri PN t
d (N d d
o o' o' o'
Vi
CI
O
d
O
CN
s
o
ts
VI
o\
o
Os
3 P 8 S
- r i pI r-
ri o 30 vo
n r~ vo
n w >f
r~-
VN
o Cl Tj-
VO rj 30 WN
V? vo vo h
VI
Cl
oo
'O oo . o
OÔ -T -
00 Os o -
C|
Os
O
II
X -i E
30
O
o N * O OOft
O
(N
M Tf VO00
(N (N r N
O
n
Cl <t O 00
r r*N 'S r*?
O
't'
CI ^ vo 00
Tf
O
v V
maxMpx *Mpx Vo
m tm m . tm m tm m tm m tm m tm m tm m
0,8 0,95 0,04 1,80 0,08 2,55 0,12 3,20 0,16 3,75 0,20 4,20 0,24 4,55 0.28 4,W> 0.32
1,0 1,19 0,05 2,25 0,10 3,19 0,15 4,00 0,20 4,69 0,25 5,25 0,30 5,69 0.35 6,00 0,40 6,19 0,45 6,25 0,50
1,2
1,45 0,06 2,73 0,12 \ ' % s f ^0,18 4,82 0,24 5,63 0,30 6.30 0,36 6,82 0,42 7,20 0,48 7,42 0,54 7,50 0,60
1,4
1,72 0,07 3,23 0,14 4,55 0,21 5,68 0,28 6,62 0,35 7,39 0,42 7,98 0,49 8,40 0,56 8,66 0,63 8,75 0,70
1,6
2,00 0,08 3,76 0,16 5,29 0,24 6,58 0,32
7.66 040 8,52 0,48 9,18 0,56 9,64 0,64 9,91 0,72 10,00 0,80
1,8
2,30 0,09 4,32 0,18 6,06 0,27 7,53 0,36 8,74 0,45 9,70 0,54 10,42 0,63 10,93 0,72 11,20 0,81 11,27 0,90
2,0 2,75 0,10 5,00 0,20 6,86 0,30 8,51 0,40 9,86 0,50 10,93 0,60 11,72
0.70 12,26 0,80 12,54j 0,90 12,58 1,00
2,2 3,22 0,11 5,90 0,22 8,02 0,33 9,60 0,44 11,03 0,55 12,21 0,66 13,07 0,77 13,63 0,88 13,92 0,99 13,93 1,10
2,4 3,70 0,12 6,80 0,24 9,30 0,36 11,20 0,48 12.50 0,60 13,53 0,72 14,46 0,84 15,06 0,96 15,34 1,08 15,32 1,20
2,6 4,18 0,13 7,70 0,26 10,57 0,39 12,80 0,52 14,37 0,65 15,30
vl7,40
0,78 15,90 0,91 16,52 1,04 16,80 1,17 16,75 1,30
2,8 4,66 0,14 8,61 0,28 11,85 0,42 14,40 0,56 16,25 0,70 0,84 17,93 0,98 18,04 /1,12 18,31 1,26 18,22 1,40
3,0 5,17 0,15 9,54 0,30 13,14 0,45 16,00 0,60 18,12 0,75 19,53 0,90 20,29 1,05 20,38 1,20 19,86 1,35 19,73 1,50
3,2 5,68 0,16 10,49 0,32 14,46 0,48 17,62 0,64 20,00 0,80 21,67 0,96 22,67 1,12 22,95 1,28 22,50 1,44
21,28 1,60
3,4 6,21 0,17 11,47 0,34 15,82 0,51 19,28 0,68 21,90 0,85 23,84 1,02 25,07 1,19 25,55 1,36 25,52 1,53 24,12 1,70
3,6 6,82 0,18 12,48 0,36 17,12 0,54 20,98 0,72 23,84 0,90 26,02 1,08 27,50 1,26 28,18 1,44 28,03 1,62
27,50 0,20
3,8 7,54 0,19 13,65 0,38 18,64 0,57 22,73 0,76 25,83 0,95 28,22 1,14 29,96 1,33 30,84 1,52 30,85 1,71
31,25 0,30
4,0 8,25 0,20 15,00 0,40 20,25 0,60 24,51 0,80 27,86 1,00 30,45 1,20 32,44 1,40 33,54 1,60 34,25 0,20 35,00 0,40
4,2 8,96 0,21 16,35 0,42 22,16 0,63 26,41 0,84 29,94 1,05 32,69 1,26 34,94 1,47 36,26 1,68 37,96 0,29 38,75 0,50
4,4 9,68 0,22 17,70 0,44 24,07 0,66 28,82 0,88 32,14 1,10 34,96 1,32 37,47 1,54 39,*29 0,16 41,68 0,38 42,50 0,60
4,6
10,41 0,23 19,06 0,46 25,99 0,69 31,25 0,92 35,05 1,15 37,39 1,38 40,03 1,61 43,01 0,24 45,42 0,47 46,25 0,70
4,8 11,16 0,24 20,44 0,48 27,90 0,72 33,68 0,96 37,98 1,20 40,75 1,44 42,63 0,08 46,77 0,32 49,20 0,56 50,00 ... .0,80
5,0 11,92 0,25 21,85 0,50 29,85 0,75 36,13 1,00 40,92 1,25 44,12 1,50 46,32 0,15 50,58 0,40 53,03 0,65 53,77 0,90
5,2 12,70 0,26 23,28 0,52 31,83 0,78 38,58 1,04 43,87 1,30 47,52 1,56 50,30 0,22 54,43 0,48 56,91 0,74 57,58 1,00
5,4 13,65 0,27 24,75 0,54 33,85 0,81 41,05 1,08 46,84 1,35 50,93 1,62 54,85 0,29 58,33 0,56 60,82 0,83 61,43 1,10
5,6 14,60 0,28 26,40 0,56 35,90 0,84 43,53 1,12 49,83 1,40 54,37 1,68 59,40 0,36 62,40 0,64 64,78 0,92 65,32 1,20
5,8 15,55 0,29 28,20 0,58 37,98 0,87 46,01 1,16 52,83 1,45 57,82 1,74 63,95 0,43 67,20 0,72 68,79 1,01 69,25 1,30
6,0 16,50 0,30 30,00 0,60 40,53 0,90 48,51 1,20 55,84 1,50 62,05 0,20 68,50 0,50 72,00 0,80 72,83 1,10 73,22 1,40
6,2 17,47 0,31 31,80 0,62 43,11 0,93 51,82 1,24 58,87 1,55 66,34
0,26 73,05 0,57 76,82 0,88 77,78 1,19 77,23 1,50
6,4 18,45 0,32 33,61 0,64 45,69 0,96 55,14 1,28 61,92 1,60 70,68
0,32 77,64 0,64 81,66 0,96 82,91 1,28 81,28 1,60
6,6 19,44 0,33 35,45 0,66 48,27 0,99 58,47 1,32 65,92 1,65 75,06
0,38 82,27 0,71 86,54 1,04 88,06 1,37 86,62 1,70
6,8 20,45 0^4 37,31
0,68 50,88 1,02 61,80 1,36 69,93 1,70 79,49
0,44 86,95 0,78 91,46 1,12 93,26 1,46 92,00 1,80
7,0 21,47 0,35 39,20 0,70 53,54 1,05 65,15 1,40 73,96 1,75 83,97 0,50 91,68 0,85 96,45 1,20 98,49 1,55 97,42 1,90
7,2 22,5j 0,36 41,11 0,72 56,23 1,08 68,53 1,44 78,00 1,80 88,50 0,56 96,48 0,92 101,50 1,28 103,80 1,64 102,90 2,00
7,4 23,56 0,37 43,05 0,74 58,96 1,11 71,96 1,48 82,06 1,85 93,07 0,62 101,40 0,99 106,70 1,36 109,10 . i,73 108,40 2,10
7,6 24,62 0,38 45,01 0,76 61,74 1,14 75,44 1,52 86,14 1,90 97,69 0,68 106,30 1,06 111,90 1,44 114,40 >82 118,90 2,20
7,8 25,7 k 0,39 47,01 0,78 64,55 1,17 78,98 1,56 90,28 1,95 102,40 0,74 111,30 1,13 117,20 1,52 119,90 1,91 119,50 2,30
*8,0 26,50 0,40 49,02 0,80 67,41 1,20 82,56 1,60 94,48 2,00 107,10 0,80 116,40 1,20 122,60 1,60 125,50 2,00 125,10 2,40
8,= 27,91 0,41 51,07 0,82 70,30 1,23 86,19 1,64 98,74
103,10
2,05
2,10
111,80
116,70
0,86 121,60 1,27
1,34
128,00 1,68 131,10 2,09 130,80 2,50
8,4 29,03 0,42 53,14 0,84 73,24 1,26 89,88 1,68 0,92 126,80 133,50 1,76 136,80 2,18 136,60 2,60
8,6 30,17 0,43 55,24 0,86 76,22 1,29 93,62 1,72 107,40 2,15 1,60 0.98 132,20 1,41 139,10 1,84 142,60 2,27 142,40 2,70
8,8 31,32 0,44 57,38 0,88 79,24 1,32 97,41 1,76 111,90 2,20 126,60 1,04 137^50 1,48 144,80 1,92 148,40 2,36 148,30 2,80
9,0 32,49 0,45 59,54 0,90 82,30 1,35 101,20 1,80 116,40 2,25 131,60 1,10 143,00 1,55 15(L60 2,00 -----154,40 2,45 154,30 2,90
9,2 33,67 0,46 61,72 0,92 85,40 1,38 105,10 1,84 120,90 2,30 13670 1,16 148,50 1,62 156,40 2,08 160,40
2,54 160,40 3,00
9,4 34,87 0,47 63,94 0,94 88,54 1,41 109,10 1,88 125,60 2,35
i4l ,90 1,22 154,10 1,69 162,30 2,16 166,50 2,63 166,60 3,10
9,6 36,08 0,48 66,19 0,96 91,72 1,44 113,10 1,92 130,20 2,40 147,10 1,28 159,80 1,76 168,30 2,24 172,70 2,72 172,80 3,20
9,8 37,30 0,49 68,46 0,98 94,95 1,47 117,10 1,96 135,00 2,45 152,40 1,34 165,60 1,83 174,40 2,32 178,90 2,81 179,10 3,30
10,0 38,54 0,50 70,77 1,00 98,21 1,50 121,20 2,00 139,80 2,50 157,80 1,40 171,40 1,90 180,50 2,40 185,30 2,90 185,50 3,40
11,0 44,95 0,55 82,72 1,10 115,10 1,65 142,50 2,20 164,70 2,75 185,70 1,70 201,60 2,25 212,40 2,80 218,10 3,35 218,70 3,90
12,0 51,73 0,60 95,39 1,20 133,10 1,80 165,00 2,40 191,10 3,00 215,30 2,00 233,60 2,60 246,20 3,20 253,00 3,80 253,90 4,40
13,0 58,86 0,65
0.7(1
108,80
J 22,90
1,30
1,40
152.10
472.10
1,95
2,10
188,80
213,90
2,60
2,80
219,00
248,40
3,25
3,50
246,50 2,30
2,60
267,50
303,20
2,95
3,30
281,90
~ 319,60
3,60 289,80 4,25 291,10 4,90
. 14*0
15,0 74,21 0?75 137,70 1,50 193,10 2,25 240,30 3,00 279,30 3:75 31400 2,90 340,70 3,65 359,10 4,40 369,40- 5,15 371,50 5,90
16,0 82,43 0;80 153,30 1,60 215,10 2,40 267.90 3,20 311,70 2,40 350,30
3,20 380,00 4,00 400,60 4,80 412,20 5.60 414,70 6,40
17,0 91,02 0,85 169,60 1,70 238,20 2,55 296,80 3,40 345,60 4,25 388,30
3,50 421,10 4,35 444,00 5,20 456,90 6,05 459,90 6,90
18,0 100,00 0,90 186,50 1,80 262,20 2,70 327,00 3,60 381,00 4,50 428,00
3,80
464,10 4,70 489,30 5,60 503,60 6.50 507,10
'.40
19,0 109,30 0,95 204,30 1,90 287,30 2,85 358,50 3,80 417,90 3,15 469,30
4,10 508,80 5,05 536,50 6,00 552,30 6,95 556,30 7,90
20,0 119,10 1,00 222,70 2,00 313,40 3,00 391,30 4,00 456,30 5,00 512,30 4,40 555,40 5,40 585,70 6,40 603,00 7,40 607,50 8,40
22,0 139,70 1,10 261,70 2,20 368,70 3,30 460,70 4,40 537,60 5,50 603,30 5,00 654,10 6,10 689,70 7,20 710,30 8,30 715,90 9,40
24,0 161,80 1,20 303,60 2,40 428,10 3,60 535,20 4,80 624,90 4,40 701,10 5,60 760,00 6,80
801,50 8,00 825,60 9,20 832,30 8,40
26,0 185,40 1,30 348,40 2,60 491,50 3,90 614,80 5,20 718,20 4,90 805,60 6,20 873,20 7,50
920,90 8,80 94K,70 10,10 956,70 11,40
28,0 210,60 1,40 396,10 2,80 559,00 4,20 699,50 5.60 817,50 7,00 916.80 6,80 993,70 8,20
1048,00 9; 60 1080,00 11,00 1089,00 12,40
30,0 237,20 1,50 446,60 3,00 630,70 4,50 789,40 6,00 922,80 7,50 1035,00 7,40 1121,00 8,90 1183,00 10,40 1219,00 11,90 1230,00 13,40
32,0 265,40 1,60 500,00 3,20 706,30 4,80 884,30 6,40 1034,00 8,00 1159,00 8,00 1256,00 9,60 1325,00 11,20 1366,00 12,80 1378,00 14,40
34,0 295,20 1,70 556,30 3,40 786,10 5,10 984,40 6,80 1151,00 6,90 1291,00 8,60 1399,00 10,30 1475,00 12,00 F52l,00 13,70 1534,00 15,40
36,0 326,40 1,80 615,50 3,60 869,90 5,40 1090,00 7,20 1275,00 7,40 1429,00 9,20 1548,00 11,00 1633.00 12,80 1683,00 14,60 1699,00 16,40
38,0 359,10 1,90 677,60 3,80 957,90 5,70 1200,00 7,60 1404,00 7,90 1574,00 9,80 1705,00 11,70 1799,00
13,60
1854,00 15,50 1871,00 17,40
40,0 393,40 2,00 742,50 4,00 1050,00 6,00 1315,00 8,00 1539,00 8,40 1725.00 10,40 1869,00 12,40 1972,00 14,40 2033,00 16,40 2052,00 18,40
42,0 429,20 2,10 810,40 4,20 1146,00 6,30 1436,00 8,40 1681,00 10,50 1884,00 11,00 2041,00 13,10 2153,00 15,20 2219,00 17,30 2240,00 19,40
44,0 466,50 2,20 881,10 4,40 1246,00 6,60 1562,00 8,80 1828,00 9,40 2048,00 11,60 2220,00 13,80 2341,00 16,00 2414,00 18,20 2436,00 20,40
46,0 505,40 2,30 954,60 4,60 1350,00 6,90 1693,00 9,20 1981,00 9,90 2220,00 12,20 2406,00 14,50 2538,00 16,80 2616,00 19,10 2641,00 21,40
48,0 545,70
2,40 1031,00 4,80 1459,00 7,20 1828,00 9,60 2140,00 10,40 2399,00 12,80 2599,00 15,20 2741,00 17,60 2826,00 20,00 2853,00 22,40
50,0 587,60 2,50 1110,00 5,00 1571,00 7,50 1970,00 10,00 2306,00 12,50 2584,00 13,40 2799,00 15,90 2953,00 18,40 3044,00 20,90 3074,00 23,40
52,0 631,00
2,60 1193,00 5,20 1688,00 7,80 2116,00 10,40 2477,00 11,40 2776,00 14,00 3007,00 16,60 3172,00 19,20 3270,00 21,80 3302,00 24,40
54,0 675,90
2,70 1278,00 5,40 1808,00 8,10 2267,00 10,80 2654,00 11,90 2974,00 14,60 3222,00 17,30 3399*00 20,00 3505,00 22,70 3538,00 25,40
56,0 722,40
2,80 1366,00 5,60 1933.00 8,40 2423,00 11,20 2838,00 12,40 3179,00 15,20 3445,00 18,00 3634,00 20,80 3746,00 23,60 3783,00 26,40
58,0 770,30
2,90 1457,00 5,80 2062,00 8,70 2585,00
11,60 3027,00 12,90 3391,00 15,80 3675,00 18,70 3876,00 21,60 3996,00 24,50 4035,00 27,40
60,0 819,80 3,00 1550,00 6,00 2194,00 9,00 2752,00 12,00 3222,00 13,40 3610,00 16,40 3911,00 19,40 4126,00 22,40 4254,00 25,40 4296,00 28,40
65,0 950,10 3,25 1797,00 6,50 2544,00 9,75 3191,00 13,00 3737,00 14,65 4186,00 17,90 4536,00 21,15 4785,00 24,40 4933,00 27,65 4982,00 30,90
70,0 1090,00 3,50 2062,00 7,00 2920,00 10,50 3662,00 14,00 4289,00 15,90 4805,00 19,40 5206,00 22,90 5491,00 26,40 5662.00 29,90 5718,00 33,40
75,0 1239,00 3,75 2345,00 7,50 3320,00 11,25 4165,00 15,00 4878,00 18,75 5465,00 20,90 5921,00 24,65 6246,00 28,40 6440,00 32,15 6504,00 35,90
80,0 1398,00 4,00 2646,00 8,00 3747,00 12,00 4700,00 16,00 5505,00
20,00 6167,00 22,40 6682,00 26,40 7048,00 30,40 7268,00 34,40 7340,00 38,40
85,0 1566,00 4,25 2965,00 8,50 4199,00 12,75 - 5267,00 17.00 6170,00 21,25 6911,00 23,90 7488,00 28,15 7899,00 32,40 8145,00 36,65 8226,00 40,90
90,0 1744,00 4,50 3302,00 9,00 4676,00 13,50 5866,00 18,00 6872,00 22,50 7698,00 25,40 8340,00 29,90 8797,00 34,40 9071,00 38,90 9162,00 43,40
95,0 1932.00 4,75 3657,00 9,50 5179,00 14.25 6497.00 19.00 7611-00 n7* ROA 0.1 7Aon o j n on i i as 9744.00 7A An ino/ix 00 A\ 1S ini/1nn dS.yft
Kategorizacija mostova na mrei J
25. Mostovi, kao delovi pruga u eksploataciji J ugoslovenskih elez-
nica, kategoriu se prema nosivosti odnosno prema intenzitetu
optereenja od teretnih vozova.
Pod pojmom nosivost mosta podrazumeva se sposobnost mosta
da primi optereenje od eleznikih vozila do intenziteta koji
se moe dozvoliti, a da saobraaj na mostu bude bezbedan.
Za kategorizaciju i kontrolni proraun mostova primenjuje se kao
pokretno optereenje voza normativna ema, a kao uporedno
optereenje realni teretni vozovi UlC-a.
8 t/m
25 25 25
2 5 1
8 t/m
0,8 1.6 1.6 1.6 0,8
Normativna ema optereenja U l C-a sa vanoSu od 1. I 1974 godine.
Normativna ema UlC-a, koja pokriva sva optereenja od real
nih vozo.va koji se danas i u doglednoj budunosti mogu pojaviti
u saobraaju na mostovima J , data je zajedno sa uputstvom
za primenu i rad sa uticajnim linijama u propisanoj Objavi UIC-
-702 sa vanou od 1. I 1974. godine.
Da bi se olakao kontrolni proraun nosivosti pojedinih eleme
nata mostova, date su u tabeli 7 ovog uputstva gotove vrednosti
maksimalnih momenata (max Aip) u dvadesetinama raspona no
saa proste grede do 120 m; u tabelama 8 i 9 su gotove vrednosti
i obrasci za maksimalne pozitivne transverzalne sile (max Q$=
=max Cp) odnosno maksimalna optereenja kolovoznih poprenih
nosaa (max C'p) koja se prenose sa jednog traka podunih nosaa.
41
Tabela 8
A. MAKSIMALNE POZITIVNE TRANSVERZALNE SILE max Qp =max Cp
1 2 1 2
L max L max
m Cp t m
Cp t
5,6 57,14
5,8 58,65 24 146,4
6,0 60,11 26 154,8
6,2 61,52 28 163,1
6,4 62,90 30 171,4
6,6 64,24 32 179,6
6,8 65,55 34 187,8
7,0 66,83 36 196,0
7,2 68,09 38 204,2
7,4 69,32 40 212,3
7,6 70,53 42 220,5
7,8 71,71 44 228,6
8,0 72,88 46 236,7
8,2 74,03 48 244,8
8,4 75,16 50 252,9
8,6 76,28 52 261,0
8,8 77,38 54 269,1
9,0 78,47 56 277,2
9,2 79,55 58 285,2
9,4 80,61 60 293,3
9,6 81,67 65 313,4
9,8 82,71 70 333,6
10 83,74 75 353,7
11 88,79 80 373,8
12 93,65 85 393,9
13 98,35 90 413,9
14 103,0 95 434,0
15 107,6 100 454,1
16 112,0 105 474,2
17 116,5 110 494,2
18 120,8 115 514,2
19 125,2 120 534,2
20 129,5
22 138,0
L
m
maxCp
t
Sema optereenja
i obrasci
Sema op
tereenja
i obrasci
0,8
T T
1,2
1.4
1,6
1,743
1,8
2,0
2,4
2,6
2,8
3,0
3,2
3,342
X4
3,6
A8_
4,0
4,2
4,4
4,6
4,8
4,943
5,0
5,2
5,4
5,6
25,00
i a max Qp= 25
25,16
25,53
26,03
26,60
max Qp= L18,6*
27,05
27,78
30,00
31,82
max Qp = 5 0 - ^
33,33
34,68
35,94
37,15
38,30
max Qp= L . 3 0 , 8 - JSL
39,10
39,71
41,67
43,42
A------ *-------*-
max Qp = 7 5 - -2fi
45,00
46,47
47,87
49,23
50,53
A*----i.
max Qp = '4L * 3 - 55-QS.
51,45
52,00
53,85
55,56
i ------ 1-------1------ L
max Qp =100- ^2
57,14
I -
v i
B. MAKSIMALNE POZITIVNE TRANSVERZALNE SILE max Qpx
na razmaku x
max QpX =max Cp
Reakcija C'P predstavlja
max Cp za L =Lx ( uzi
ma se iz tabele A.
c t
j
8 t/m
.4 2S t , 8 t/m
f x I Lx
- 1---*=^3,
- ........... t
44
Tabela 9
1,0
1,2
_M__
1,6
1,743
178"
2,0
_2>2
"2i i_
2,6
2,8
3,0
3,2
3,4
3,6
3,8
12,58
12,77
13,01
13,30
----------z
a
r
14,55
T528
17,50
19,22
J 0,83_
22,15
22,79
24,41
25,40
27,06
28,58
29,98
4,0 31,28
32,51
33,71
34,87
36.00
37,10
38.18
39.19
40,34
41.29
42.32
43.32
44.30
45,28
46,24
47.19
48,13
49,07
50.00
50,93
51,84
max C'p =12.5
12.'5t AUm
max Cp=2a * 9,3
3 12.b t
J____ JU------1- max Cp=37,5- ^
a--- J
3-12.5 t a/ m
max C'p=2a*27,9 - 28^8-
l
J ____ L
U 12,b t
i max cp =
U 12,5 t
\
l. t/m
max Cp =La 2LA -
(vai za razmake do 10m)
26. Mostovi, kao delovi pruga normalnog koloseka, razvrstavaju se
u est kategorija AC4, koje su predviene takom 11 ovog
uputstva. Uporedne eme optereenja teretnih vozova, sa inten
zitetom koji odgovara propisanim kategorijama pruga, sa kojima
UI C rauna da nee biti prekoraene u doglednom vremenu,
date su u tabeli 10. Kompozicije teretnih vozova od n kola sa
najveim dozvoljenim optereenjima po osovini i dunom metru
vuku najtee elektrine ili dizel lokomotive tipa BB ili CC.
Tabela 10
1511.8 i 7.80 1.8 i ,1.5
Lokomotive B r *
14.40
, 15,1 ?.0.1 4.0 ,J 2.0 r 1,15 ,1^1 >>8,1 /.1j5 i 1S .15
n i Mi t 1
:x i
&
1, 11.00
,
n.it
P =22,0 t
p = 8.0 t/m
12.50
_______1US_______j
Lokomotiva CC
Kate
gorija
mosta
EMA OPTEREENJA TERETNIH VOZOVA Kola
(lokomotiva +n kola) P/p
P =20.2 t
p=8.0 t/m
3,40^.1.8^.I.
20/8,0
20/7,2
|7. Princip kontrolnog prorauna mosta metodom kategorizacije
i sastoji se u tome, to se veliina pokretnog optereenja od realnog
voza u eksploataciji, koju odnosni element konstrukcije moe
bezbedno izdrati, izraava u procentima od normativne eme
optereenja UIC-702.
ji Procenat optereenja od normativne eme UIC-702, koji uz ostale
uticaje moe da primi najoptereeniji odnosno najslabiji element
nosee konstrukcije pri potpunom iskorienju preseka u grani-
i ama dozvoljenog napona materijala, izraava se pokazateljem 3
koji istovremeno predstavlja i nosivost mosta.
Za nosivost mosta merodavan je najmanji pokazatelj (3 nekog
elementa mosta. J ednom izraunati pokazatelji nosivosti [3pred-
| stavljaju trajnu vrednost u tehnikoj dokumentaciji koja se koristi
za analize u vezi eksploatacije mosta,
i Uporedo sa konstrukcijom mosta kategoriu se na slian nain
| teretni vozovi sastavljeni od lokomotive i teretnih kola prema
tabeli 10.
Intenzitet optereenja, tj. maksimalni statiki uticaji (max Mp
i max Qp) od uporednih ema optereenja teretnih vozova za poje-
dine kategorije prema tabeli 10, izraen u procentima istih uticaja
od normativne eme UIC-702, naziva se pokazateljem opte
reenja X
Vrednosti pokazatelja X max Mp i X max Qp za odgovarajue
f raspone mogu se proitati iz dijagrama 1 i 2.
88. Razvrstavanje mostova u kategorije metodom pokazatelja (3/X
f sastoji se u jednostavnom uporeivanju brojnih vrednosti ovih
pokazatelja.
Most se razvrstava u jednu od kategorija iz tabele 10, ako nosi-
i vost svih elemenata omoguuje da se na celoj njegovoj duini
1 prime optereenja odgovarajue kategorije. Most iji je merodavni
pokazatelj 3 jednak ili vei od najblieg pokazatelja X za odgova
rajui raspon odnosno duinu optereenja iz dijagrama 1 i 2
(3>X) uvrstie se u jednu od kategorija AC4.
Kategorije mostova u eksploataciji utvruje nadleno TP/G i TO
preko odgovarajuih biroa i strunjaka za mostove.
J edinstven postupak za kontrolni proraun nosivosti elinih
mostova izloen je u narednim takama ovog uputstva.
Nosivost armirano-betonskih i drugih masivnih mostova utvruje
se na osnovu postojeeg projekta mosta ili, ako ovog nema,
putem ispitivanja probnim optereenjem.
47
29. Da bi se odredila nosivost mosta i uslovi njegove eksploatacije
mora se uzeti u obzir sledee:
a) vrsta i mehanike osobine materijala od kojeg je nosea kon
strukcija sagraena;
b) nain konstruktivnog remenja mosta i njegovih pojedinih ele
menata (postojanje konstruktivnih nedostataka koji se obino
ne obuhvataju proraunom);
c) kvalitet tvornike izrade i montae konstrukcije mosta, kao i
kvalitet pojaanja ili remonta iste;
d) fiziko stanje mosta, tj. postojanje defekata nastalih u toku
eksploatacije pod dejstvom sabbraajnog optereenja, atmo
sferskih i drugih uticaja;
e) poloaj mosta (karakteristike pruge, poloaj mosta na otvorenoj
pruzi ili u reonu stanice, poduni profil i osnova prilaza);
f) gabarit mosta i
g) ponaanje mosta pod optereenjem.
Za kontrolni proraun nosivosti osim pokretnog optereenja od
voza uvodi se prema sledeim takama ovog uputstva jo i : stalno
optereenje, dinamiki uticaj, zamor materijala i uticaj izvijanja,
kao i centrifugalna sila.
Dopunski uticaji usled koenja i horizontalnih udara voza ne
uzimaju se u obzir prilikom kontrolnog prorauna nosivosti
mostova.
30. Stalno optereenje g odreuje se na osnovu spiska za izra
unavanje teine materijala konstrukcije mosta, a ako ovog nema
prema dijagramima 3, 4 i 5.
Stalno optereenje uzima se kao ravnomerno podeljeno optereenje
po duini mosta.
48
TEINA J EDNOKOLOSENIH ELINIH MOSTOVA (bez kolovoza)
SISTEMA PROSTE GREDE, PROJ EKTOVANIH DO 1941. g. I PO E-
MI OPTEREENJ A J 24,5 t/7 t/m OD 1945. g.
Dijagram 3
raspon u m
Kolovoz dole: 1-puni nosai do 1941 g.; 2-reetkasti nosai do 1941 g.j 3-puni
nosai J 24,5/7 t/m.; 4-reetkasti nosai J 24,5/7
Dijagram 4
raspon u m
Kolovoz gore: 1-puni nosai do 1941 g.; 2-reetkasti nosai do 1941 g.; 3-puni
nosai J 24,5/7 t/m; 4-reetkasti nosai J 24,5/7 t/m.
51
Stalno optereenje za proraun kolovoznih nosaa jednokolosenih
mostova (bez teine kolovoza mosta) uzima se iz dijagrama 5.
Dijagram 5
Teina kolovoza mosta uzima se iz Tabele 11.
TEINA KOLOVOZA MOSTA
(mostovski pragovi preseka 20 x 24 cm ili 22 x 26 cm)
Tabela 11
Redni
broj
Karakteristika konstrukcije kolovoza mosta
Teina
t/m
1
Bez peakih staza.......................................................... 0,7
2
Sa dve staze na dugakim pragovima ...................... 0,9
3 Sa dve odvojene staze i drvenim patosom.................. 0,9
4
Isto sa patosom od arm. betonskih ploa.....................
1,1
Napomena. 1. Teina kolovoza mosta sa mostovskim pragovima preseka
22 x 28 cm i 24 x 30 cm dobija se iz tabele uz poveanje sopstvene teine za 0,1 t/m.
2. Teina kolovoza mosta sa elinim pragovima i armirano-
betonskom ploom bez zastora uzima se iz projekata ili se rauna prema stvar
nim dimenzijama.
52
Kao stalno optereenje uzima se sopstvena teina glavnih nosaa,
teina kolovoza i kolovoznih nosaa, peakih staza sa ogiadom,
spregova protiv vetra i poprenih ukr uenja, kao i teina svih ne
pokretnih delova na mostu (eventualni vodovi ili gasne cevi,
elektrini i telefonski kablovi itd.)
31. Za ispitivanje nosivosti elinih konstrukcija mostova u eksploa
taciji dozvoljeni napon na zatezanje, pritisak i savijanje za osnov-
1 no optereenje iznosi:
Topljeni elik 37 <r<i=1400 kg/cm2
52 <r i = 2000 kg/cm2
Naponi na smicanje u presecima elementa t fi=0,6 <t ,1
Ako je marka elika nepoznata za dozvoljeni napon era od osnovnog
optereenja treba usvojiti manju od dve vrednosti: 70% od gra
nice razvlaenja ili 40% od zatezne vrstoe elika, utvrene
ispitivanjem uzoraka.
Za zakivke vai odnos napona ct:t :p = 1:0,8:2
Dozvoljeni napon na kidanje glave zakivaka Td=0,6 a (\
Dozvoljeni naponi na smicanje uputenih zakivaka i upasovanih
zavrtnjeva smanjuju se za 20%.
Upasovani sirovi zavrtnji mogu biti napregnuti na zatezanje do
Od= 1000 kg/cm2, to vai i za ankere.
Dozvoljeni naponi na zatezanje, pritisak i smicanje za avove
zavarenih konstrukcija iznose:
varenog za vareni ili topljeni elik:
a z=800 kg/cm2; nP=900 kg/cm2 t = 600 kg/cm2
topljeni elik: ctz=900 kg/cm2; cp=1000 kg/cm2; t=720 kg/cm2
Vrednosti nekih drugih izvedenih dozvoljenih napona (npr. za
leita) mogu se uzeti iz propisa za projektovanje eleznikih
mostova.
32. Dinamiki koeficijenti u zavisnosti od merodavne duine Lcp
za pojedine delove mosta i od stanja odravanja pruge, a za
brzine V>50 km/as, uzimaju se iz tabele 12. Za meuvred-
nosti Lcp treba uzeti prvu niu vrednost.
53
Tabela 12
MERODAVNA DUZINA L9
1. Za glavne nosae sistema proste grede raspon nosaa.
2. Za kontinualne nosae Lp = 1, n /mgde je n broj otvora (ali ne vei od 5),
a /m= (fi+â-+/n)
n
3. Za glavne lune nosae polovina raspona.
4. Za podune kolovozne nosae razmak poprenih nosaa +3,0 m.
5. Za poprene kolovozne nosae dvostruki razmak poprenih nosaa + 3,0 m.
Za krajnje poprene nosae kolovoza 4,0 m.
DINAMIKI KOEFI CI J ENTI ZA EMU OPTEREENJ A UIC-702
L9 (m)
9i 9a 9s
< 3,61 144 1,67 2,00
4 1,41 1,62 1,93
5 1,53 1,79
7 1,27
1,41 1,61
10 1,20 1,31 1,46
15 1,14 1, 21 1,32
20 1,10 1,16 1,24
30 1,06 1,09 1,14
40 1,04 1,06 1,08
50 1,02 1,03 1,04
60 1,01 1,0 1 1,02
>67,24 1,00 1,00 1,00
Dinamiki koeficijenti za
Stanje odravanja pruge
momente transverzalne
savi)an)a sile
Kolosek odlinog kvaliteta
?2
9i
Ostale pruge
9a
<P2
54
33. Zamor materijala, za elemente koji su izloeni naizmeninom
dinamikom pritisku i zatezanju ili jednosmemom dinamikom
zatezanju, uzima se u obzir uvoenjem koeficijenta zamora y u
formulu (1) (v.t. 35), ime se smanjuje dozvoljeni napon materijala.
Koeficijenti zamora y uzimaju se iz dijagrama 6 i 7 u zavisnosti
od efektivnog koeficijenta koncentracije napona a prema tabeli 13.
Za kolo vozne nosae i pune glavne nosae, koji nemaju nagle
koncentracije napona (prekide zavarenih pojasnih lamela, pod
vezice, vorne limove; prekide zakovanih pojasnih lamela, pro
boje rupama, ulegnua), kao i za proraun nosaa u presecima,
udaljenim od pomenutih mesta koncentracija napona, koeficijent
y uzima se da je ravan jedinici.
Uvoenjem koeficijenta zamora proraunava se stvarna izdr
ljivost materijala. Ovako obijenu nosivost izraenu vrednou
pokazatelja [3 ne treba koristiti za odreivanje kategorije mosta
kada su u pitanju izuzetno teka pokretna optereenja fnpr. spe
cijalni transporteri za naroite poiljke, v. Prilog 4 Objave UIC
702), koja se izuzetno javljaju na mostu. Kada treba proraunom
utvrditi da li se takva specijalna vozila mogu proputati odnosno
uvoditi u saobraaj, za proraun nosivosti mosta p treba rauna
ti sa y=l .
55
KOEFICIJENTI 7 ZA PROVERU NA ZATEZANJ E
Emin
KOEFICIJENTI 7 ZA PROVERU NA PRITISAK
56
t/cm?
t/cm2
NAPOMENE ZA PRIMENU DIJ AGRAMA 6 i 7:
1. Za elemente sa dvoznanom uticajnom linijom koeficijent se
odreuje dva puta: prema zatezanju i prema pritisku. Za prove-
ru elemenata na zatezanje u formulu (l)(v.t. 35) ulazi vrednost
y za zategnuti elemenat, a za proveru na pritisak y za pritisnuti
elemenat.
2. CTmtn je napon od stalnog i pokretnog optereenja sa svojim zna
kom. Pri odreivanju amin za radnu povrinu preseka uzima se
F neto.
3. Za elemente sa jednoznanom uticajnom linijom min napon
u elementu samo od stalnog optereenja.
4. Za elemente sa dvoznanom uticajnom linijom <rmin napon
od stalnog i pokretnog optereenja intenziteta 8 t/m (bez dinami
kog koeficijenta), koje se postavlja samo na delu uticajne linije
sa suprotnim znakom (ako se odreuje y za zatezanje na nega
tivnom, a ako se odreuje y za pritisak na pozitivnom delu uti
cajne linije).
5. Ako se pri odreivanju y za zatezanje <Tmtn po apsolutnoj vrednosti
dobije vee od vrednosti datoj na donjem kraju odgovarajue
prave iz dijagrama 6, onda y treba odrediti samo za pritisak (iz
dijagrama 7).
Ako se pri odreivanju y za pritisak crmin po apsolutnoj vrednosti
dobije vee od vrednosti datoj na kraju odgovarajue prave iz
dijagrama 7, onda y treba odrediti samo za zatezanje (iz dijagrama 6).
Ako se pri odreivanju y, kako za pritisak (dijagram 6), tako i
za zatezanje (dijagram 7), dobije crmi n po apsolutnoj vrednosti
vee od vrednosti date na kraju odgovarajue prave, znai da je
dozvoljeno ekvivalentno optereenje za elemenat ija se nosivost
odreuje manje od 8 t/m.
57
EFEKTIVNI KOEFI CI J ENTI KONCENTRACIJ E NAPONA U OSNOVNOM
MATERIJ ALU
Tabela 13
Redni
broj
Raunski preseci
Koefici
jenti
a
1 Presek oslabljen spojnim zakivcima ..............................
' 1,3
2
U nastavcima i vezama po prvom redu jednosenih za-
kivaka:
a) za elemente sa dvozidnim presekom, vezanim
u voru podvezicama ........................................... 2,0
b) isto, bez podvezica ...................................................
2,6
3
U nastavcima i vezama po prvom redu dvosenih
zakivaka ...............................................................................
1,6
4
U nastavcima i vezama po prvom redu visokovrednih
zavrtnjeva s jednom povrinom trenja:
a) za elemente sa dvozidnim presekom, vezanim
u voru podvezicama ...............................................
1,3
b) isto, bez podvezica...................................................
U nastavcima i vezama po prvom redu visokovrednih
1,8
5
zavrtnjeva s dve povrine trenj a.......................................
1,2
6 Za nosa izveden zakivanjem, po prvom redu zakivaka
za vezu prekinute lamele za zategnuti pojas..................
1,3
7
Za nosa ojaan u zategnutom pojasu horizontalnom
lamelom zavarenom kontinualnim avovima (bez spe
cijalnih mera za snienje koncentracije napona), na
mestu prekida lamele .......................................................
3,5
8 Za nosa na ijem je zategnutom pojasu privarena na
preklop kratka podvezica, vorni lim (bez specijalnih
mera za snienje koncentracije napona), na mestu pre
kida podvezice (vornog lima)........................................... 3,2
34. Koeficijenti izvijanja za elemente izloene izvijanju us-
led aksijalne sile pritiska, uvode se u formulu (l)(v.t. 35) ime
se smanjuje dozvoljeni napon.
Za proraun stabilnosti centrino pritisnutih elemenata vred-
nosti koeficijenata co uzimaju se iz tabele 14 za odgovarajui eks-
centricitet e=0.
Proraun krivih ili ekscentrino pritisnutih elemenata uz isto
vremeno dejstvo savijanja i pritiska izvodi se primenom koefi
cijenata to iz tabele 14 za odgovarajuu ekscentrinost e>0.
58
KOEFI CI J ENTI o> ZA SMANJ IVANJ E DOZVOLJ ENOG NAPONA
ZA CENTRI'NO I EKSCENTRINO PRI TI SNUTE ELEMENTE
OD UGLJ F.NINOG ELIKA
Tabela 14
Vitkost
A
Odgovarajue ekscentrinosti e
I I I I ! I I i ! .
0 I 0,IO10,25 0,50, 0,75! 1,00 1,50 2,00 2,50 3,00 3,50 4,00! 5,00
1 i i I 1 l i l i
0 0,90 0,85 0,79 0,68 0,60 0,52 0,43 0,35 0,30 0,27
10 0,90 0,84 0,78 0,68 0,60 0,52 0,42 0,35 0,30 0,26
20 0,90 0,83 0,77 0,67 0,58 0,50 0,41 0,34 0,29 0,26
30 0,88 0,81 0,75 0,65 0,56 0,49 0,40 0,33 0,29 0,25
40 0,85 0,79 0,73 0,63 0,54 0,47 0,38 0,32 0,28 0,24
50 0,82 0,76 0,70 0,60 0,51 0,45 0,37 0,31 0,27 0,24
60 0,78
0,72 0,66 0,57 0,49 0,43 0,35 0,30 0,26 0,23
70 0,74 0,67 0,62 0,54 0,46 0,41 0,34 0,29 0,25 0,22
80 0,69 0,62 0,57 0,50 0,43 0,38 0,32 0,28 0,24 0,22
90 0,63 0,56 0,51 0,45 0,40 0,36 0,30 0,26 0,23 0,21
100 0,56 0,49 0,45 0,41 0,37 0,33 0,29 0,25 0,22 0,20
110 0,49 0,43 0,41 0,37 0,34 0,31 0,27 0,24 0,21 0,19
120 0,4? 0,39 0,37 0,34 0,31 0,29 0,25 0,22 0,20 0,18
130 0,38 0,35 0,33 0,31 0,29 0,26 0,23 0,21 0,19 0,17
140 0,34 0,31 0,30 0,28 0,26 0,24 0,21 0,20 0,18 0.16
150 0,31 0,28 0,27 0,25 0,23 0,22 0,20 0,18 0,16 0,15
160 0,28 0,26 0,24 0,23 0,22 0,21 0,19 0,17 0,15 0,14
170 0,25 0,24 0,22 0,21 0,20 0,19 0,17 0,16 0,15 0,14
180 0,23 0,21 0,20 0,19 0,19 0,18 0,16 0,15 0,14 0,13
190 0,21 0,20 0,19 0,18 0,17 0,17 0,15 0,14 0,13 0,12
200 0,19 0,19 0,18 0,18 0,17 0,16 0,15 0,14 0,13 0,12
0,22,0,21
0,22!0,20
0, 22! 0,20
0,2110,19
0,20 0,19
0,20j 0,19
0,19(0,18
0,19 0,17
15 0,14
0,13 0,12
0,12 0,11
0,12:0,11
0,lljO,II
0,17
0,17
0,17
0,
0,17
0,16
0,16
0,16
0,15
0,15
0,14
0,14
0,13
0,13
0,12
0,12
0,11
0,11
0,10
0,10
0,10
Odgovarajua ekscentrinost e=ema*/p, ge je emax najvea
ekscentrinost u ravni izvijanja;
p = Wbr/Fbr rastojanje jezgra od pravca ekscentriciteta.
Vitkost tapa se odreuje iz odnosa slobodne duine tapa i odgo
varajueg poluprenika inercije >,--Lk,/i, prema propisima za
projektovanje mostova.
Centrifugalna sila. Za mostove sa kolosekom koji je delimino
ili potpuno u krivini uvodi se u proraun centrifugalna sila, otstu-
panje ose koloseka od ose mosta i nadvienje koloseka.
Centrifugalna sila Hs u tonama, sa napadnom takom u teitu
optereenja na visini 1,8 m od gornje ivice ine, izraunava se po
formuli
8 M V2
Hs
L 127 R
59
gde je
Mmaksimalni momenat savijanja za optereenje po emi
UIC-702, u trn;
L raspon kolovoza, u m;
R poluprenik krivine, u m;
Glavni nosa sa unutranje strane krivine treba ispitati sa pu
nim nadvienjem i polovinom brzine, a spoljni sa polovinom
nadvienja i punim iznosom brzine.
Analogo se postupa i za proraun podunih kolovoznih nosaa.
Centrifugalnu silu Hgne treba mnoiti dinamikim koeficijentom.
35. Proraun nosivosti (3 elemenata nosee konstrukcijej potrebne
za odreivanje kategorije mosta, izraunava se polazei od izraza
za dozvoljeni napon aksijalno pritisnutog elementa
(Og + P9CTp) = C
(O
odakle se dobija
V 4,6]/R< 120 km/h maksimalna brzina na datom otseku
pruge.
/i
Dejstvo centrifugalne sile
(1)
60
gde je: a a dozvoljeni napon u t/cm2 prema t. 31;
to koeficijent izvijanja, prema t. 34;
dg napon od stalnog optereenja u t/cm2 (stalno
optereenje uvodi se u raun prema t. 30);
<p dinamiki koeficijent, prema t. 32;
<7p napon od optereenja po normativnoj emi UlC-a
u t/cm2.
Za elemente izloene naizmeninom dinamikom pritisku i zate
zanju ili jednosmernom dinamikom zatezanju, mora se uzeti u
obzir zamor materijala prema t. 33, tako to se putem koeficijenta
zamora smanjuje dozvoljeni napon: yod-
Koeficijenti y i to imaju suprotan fiziki smisao, pa se iskljuuje
njihova istovremena primena tj. kod prorauna izvijanja je y=L
Formula (1) predstavlja opti oblik formule za izraunavanje
nosivosti elemenata konstrukcije mosta i primenjuje se u slede-
im sluajevima kada je potrebno izraunati (3:
Za pune glavne nosae:
s obzirom na normalni napon u kritinim presecima: u sredini
raspona, u nastavcima vertikalnog lima, u nastavcima poja-
snih elemenata, na krajevima horizontalnih pojasnih lamela;
s obzirom na napon smicanja u neutralnoj osi u oslonanom
preseku nosaa;
s obzirom na jainu horizontalnih pojasnih zakivaka ili avova;
s obzirom na zamor u presecima na kraju privarene horizon
talne lamele, podmetaa, podvezice ili po prvom redu zakivaka
za vezu horizontalne lamele;
s obzirom na izvijanje pritisnutog pojasa kao i vertikalnog
lima.
Za kolovozne nosae, osim gore navedenog potreban je i pro
raun nosivosti veze podunog nosaa sa poprenim i poprenog
sa glavnim nosaem.
Poprene nosae treba proveriti na napon smicanja i u najslabi
jem preseku na delu izmeu glavnog i najblieg podunog nosaa.
61
Za reetkaste glavne nosae nosivost se proverava s obzirom
na napone u
presecima tapova;
nastavcima i vezama.
Za elemente izloene naizmeninom dinamikom pritisku i zate
zanju ili jednosmernom dinamikom zatezanju, nosivost se odre
uje s obzirom na zamor osnovnog materijala, a za pritisnute ele
mente s obzirom na izvijanje.
36- Primenjujui formulu (1) za aksijalno napregnute elemente kod
izraunavanja napona uvodi se radna povrina preseka elementa
Fr u cm2, dok se kod elemenata koji rade na savijanje umesto
radne povrine uvodi radni momenat otpora Wr u cm3, umanjen
100 puta.
Kod odreivanja radne povrine treba uzeti u obzir eventualno
slabljenje preseka usled korozije i drugih oteenja, ustanovljenih
prilikom pregleda konstrukcije mosta. Dozvoljava se slabljenje
vertikalnog lima do 15%.
Za preseke nosaa izvedene zakivanjem bez horizontalnih lamela
moe se uzeti Wr=0,82Wbr; za preseke nosaa sa horizontal
nim lamelama Wr=0,80Wbr-
Za izraunavanje nosivosti s obzirom na smicanje u formulu (1)
umesto Fr uvodi se hu8 =---- - , gde je hu krak unutranjeg
S
para sila, 8 debljina vertikalnog lima nosaa u cm, Jbr mome
nat inercije preseka nosaa u cm4, S statiki momenat odgova
rajueg dela poprenog preseka nosaa s obzirom na neutralnu
osu u cm3.
Za proraun napona smicanja u presecima nosaa izvedenih zaki
vanjem bez horizontalnih lamela (s visinom vertikalnog lima
hvi=3501500 mm) za krak unutranjeg para sila moe se uzeti
hu = =0,835 hvi, a za nosae s jednim parom horizontalnih
S
lamela (s visinom vertikalnog lima hvi=5501700 mm) hu=
=0,865 hvb s jednim vertikalnim limom hu=0,667hvi.
Ako se trai nosivost nastavka ili veze elementa, onda u formuli
(1) radnu povrinu Fr zamenjuje izvedena povrina zakivaka,
zavarenih avova ili zavrtnjeva Fr tj. radna povrina veze.
62
37. Da bi se proraun u vezi nosivosti mostova mogao sprovesti jedno
obrazno i da bi se rezultati mogli kontrolisati oformljene su tabele
1518 za uticajne linije najeih oblika glavnih nosaa.
Povrina Qg i duine optereenja L i poloaj vrhova uticajnih
linija za reetkaste glavne nosae izraunavaju se po formulama
u datim tabelama.
Za reetke sloene, sa sekundarnom ispunom, kao i sa ukrtenim
dijagonalama nuno je nacrtati uticajne linije. Pri tome se sa do
voljnom tanou uticajne linije dobijaju putem razlaganja sloe
nih reetki na niz prostih sistema.
U tabelema 1518 oznake imaju sledee znaenje:
l raspon glavnog nosaa, u m;
x rastojanje levog vora preseenog polja od levog oslonca,
u m;
x' rastojanje desnog vora presenog polja od desnog"oslonca,
u m;
d duina polja, u m;
x0 rastojanje vrha uticajne linije pojasnog tapa od levog
oslonca, u m;
x0' rastojanje vrha uticajne linije pojasnog tapa od desnog
oslonca, u m;
la duina dijagonale, u m;
za uticajnu liniju vertikale Hk+i visina
posmatrane vertikale, um;
Hk visina predhodne leve vertikale, u m:
za uticajnu liniju dijagonale Hk i Hk+i
odgovarajua visina krae i due vertikale
preseenog polja, u m;
h, hi, h2 normala sputena iz momentne take na tap gornjeg
ili donjeg pojasa, u m;
sin p sinus ugla izmeu tapa horizontalnog pojasa i horizonta;
L duina optereenja uticajne linije, u m;
y ordinata uticajne linije;
Cfg uticajna povrina za stalno optereenje, um;
<7P uticajna povrina za pokretno optereenje, u m;
a0= veliina koja odreuje poloaj vrha uticajne linije;
t=, gde je 1)
Hk+i
2)
63
Za reetkaste glavne nosae s jednakim poljima, osim gore navede
nih, daju se i sledee oznake:
n broj polja reetkastog glavnog nosaa, n=
d
s broj polja od levog oslonca do presenog polja, s=
d
x'
m broj polja od desnog oslonca do preseenog polja, m= '
d
Fbr povrina preseka tapa (bruto).
Za proraun reetkastog glavnog nosaa sa ukrtenim dijagonalama
uticajna linija uzima se uproeno kao za statiki odreene sisteme.
Za ukrtenu dijagonalu uticajna linija je u obliku uticajne linije
za transverzalnu silu, ija se ordinata deli sa cos a (a ugao iz
meu dijagonale i vertikale). Pri tome se dijagonale raunaju za
dva sluaja: 1) obe dijagonale rade istovremeno i 2) suprotna
(pritisnuta) dijagonala ne sudeluje u radu i celokupnu transver
zalnu silu u posmatranom polju prima zategnuta dijagonala. U
prvom sluaju uticajUt povrine C/,, i Qe za svaku dijagonalu dobi-
jaju se iz izraza:
za zategnutu dijagonalu QV=Q(,-.7 ;
i zat. I- i pri t.
za pritisnutu dijagonalu
I pri t. + zat.
gde je Q'p uticajna povrina za silu u dijagonali, na kojoj je
pokretno optereenje, a koja je nacrtana kao da
nema druge dijagonale u posmatranom polju, u m;
izat. i iprit. podune krutosti zategnutog i pritisnutog pojasa,
u m (i=Fbr//d);
<= f p ==Q i p,
gde je Qp uticajna povrina sile u dijagonali, optereena
stalnim optereenjem, a nacrtana pod predpo-
stavkom da druga dijagonala u posmatranom polju
ne postoji, u m.
U drugom sluaju (?p=C7'p, C?g=g'g.
Za raunsku nosivost usvaja se vea od tako izraunate dve nosi
vosti: prema zatezanju u prvom, ili prema pritisku u drugom
sluaju.
64
Vertikale reetkastog glavnog nosaa sa ukrtenim dijagonalama
mogu se raunati kao vertikale sistema sa dijagonalnom ispunom,
tj. ne uzimajui u obzir dijagonale sa suprotnim padom. Tada se
uticajne povrine mogu odrediti po tabelama 17 ili 18 ovog uput-
stva.
Za taan proraun po kome se dobij a vea nosivost, treba nacr
tati uticajne linije za vertikale pri emu se uzima u obzir istovre
meni rad dijagonala.
Uticajne linije za reetkaste glavne nosae sa sekundarnom
ispunom
tapovi reetki sa sekundarnom ispunom dele se na etiri vrste:
I vrsta tapovi koji ine osnovnu reetku i ne pripadaju
sekundarnoj ispuni;
I I vrsta tapovi koji ine samo sekundarnu ispunu;
I I I vrsta tapovi koji ulaze u sastav kako sekundarne tako
i osnovne reetke;
IV vrsta vertikale osnovne reetke zatvaraju trougao sa dva
tapa sekundarne ispune.
Ove vrste tapova prikazane su na skici.
VRSTE TAPOVA REETKI SA SEKUNDARNOM ISPUNOM
65
Povrina, poloaj vrha i optereena duina uticajnih linija za
tapove I vrste nalaze se iz tabela 1518 predpostavljajui da
nema sekundarne ispune.
Povrine uticajnih linija za tapove I I vrste nalaze se iz izraza
^?p=?7'g=d7j,
gde je d duina polja nosaa sa sekundarnom ispunom u m
(v. skicu);
7) ordinata uticajne linije u sredini duine polja nosaa
sa sekundarnom ispunom:
za vertikalu (vealjku) 7)=1;
za dijagonalu
1
7) =-------------------------- .
sin <xi(ctg ai +ctg 1x2)
Za ai =a2=a; )=---------
'2êosa
Povrina uticajnih linija za tapove I I I vrste.
Pojasni tapovi.
Povrine uticajnih linija odreuju se kao aritmetiki zbir povrina:
=^p=S,i +0^2;
C?i se odreuje iz tabela 1518 kao da sekundarna ispuna ne
postoji;
2 sin 0C3
Ako je tap pojasa posmatranog polja horizontalan, onda je (3'%=
=d tg ai. Pri tome se optereena duina i poloaj vrhova uti-
2
ajnih linija odreuje kao da nema sekundarne ispune, tj. po
tabelama 1518.
Dijagonale.
Za dijagonale koje spadaju u I I I vrstu, povrina, poloaj vrha
i povrina optereenog dela uticajne linije odreuju se po tabe
lama 1518, uzimajui za d sekundarnu duinu polja.
66
tapovi IV vrste (vertikale reetkastih glavnih nosaa sa kolo
vozom na donjem pojasu i sekundarnim tapovima vezanim za
gornji pojas)
Povrina, poloaj vrha i optereena duina na negativnom delu
uticajne linije odreuju se po tabelama 1518, uzimajui za d
sekundarnu duinu polja.
Povrina, pozitivnog dela uticajne linije odreuje se po formuli
Q'v=z<3'\9^2,
gde je C?i povrina uticajne linije, odreena po tabelama 1518
pri emu je d sekundarna duina polja;
g=2=d.
2
Poloaj vrha i optereena duina pozitivnog dela uticajne linije
odreuje se iz tabela 1518, pri emu je d sekundama duina
polja.
Povrina uticajne linije za srednju vertikalu (tap IV vrste) odre
uje se po formuli
5^=01+92,
gde je uticajna povrina, odreena za odgovarajui tap
po tabelama 1518.
^2=d, d duina sekundarnog polja.
Poloaj vrha i optereena duina uticajne linije uzima se po tabe
lama 1518.
67
On
00 UTICAJNE LINIJE ZA REETKASTE NOSAE
UTICAJ NE LINUE ZA REETKASTE NOSAE
S PARALELNIM POJASEVIMA I DUAGONALNOM ISPUNOM Tabela 16
ON
VO
UTICAJ NE LINIJ E ZA REETKASTE NOSAE S
Stapovi reetke Sema reetkastog nosaa
Nejednaka polja
Reakcija na osloncu
Dijagonala
Srednja vertikal a
* PRIMEDBA: Za proraun krajnjih vertikala, dijagonala, polja gornjeg
70
KRIVOLINIJSKIM POJASOM I DIJAGONALNOM ISPUNOM
Tabela 17
cC0*
J ednaka polja
_
J

E
>
Nejednaka polja J ednaka polja
%
m
0 t. 1 1
l
2
f _ 1* m ( l - t )
L , - 'd
v x i; (xl) (t -t)l
yl =^f[l-{4*n)(1-t)]
y d = ^ ]
= T yt Lt
% =\ Yd
n
r . i 40-0
t-" 1-^.t
1, md
yt~ l c d J
t - r f i x ( 1 - t ) 1
* ' ' n nt
1" 1-i.d
d" t L d J
s i i mi ti L
Li= id
Lh=mfl
y,= M xl d.
1 d Hi
y - . d X 'l d
Jd d Hi
ôri mIrf
d - Hj
ft =T \ Lt
i d =- r yd Ld
X X1.
M
X , X'
Xo X 1.
h , t
x.x' .
4-yL
i vL
t
l
hsl h,l
T y
=0,5 l
t sin a
2 h
1sin/)
2h i y L
i donjeg pojasa reetke treba uzeti - = 1
k*i
71
UTICAJNE LINIJ E ZA REETKASTE NOSAE S
Stapovi reetke Sema reetkastog nosaa
dCo*
Nejednaka polja
Reakcija na osloncu
Vertikala
ut.l . 0-0'
ut.l 1-1'
Dijagonala
r d* * x
i r
dx'(1 - t)
l= l
V ertikala
Gornji pojas
Donji pojas
ut.l . U-U'
ut.l. 2'-C
ul.t. 1-3
ut.l . 3- 5
0,5
*PRIMEDBA: Za proraun krajnjih Stapova reetke: vertikala, dijagonala,
72
KRIVOLINUSKIM POJASEVIMA I TROUGLASTOM ISPUNOM
Tabela 18
0^0
J ed n ak a p o l j a
L
m N ej ed n ak a p o l j a
/
J ed n ak a p o l j a
r p
m
0 1 1
1
2
1
1
( 1 - f )
d ( n - 1 )
n
2
r , - 1 4 ( 1 - t)
i , . md v . aC. d r t d v _ ^d m
%i =4 " yd L d
' n n t
L d ' W . d
J d H ,
d ------- u " " '
H i
r _ 1m ( 1 - t )
L i - 4 d
aC .\ x l d
T - * v L
* * 1 n
yi = dC H j
Y l " H ,
n - 2 yl 1
0,5 2d 1 1 d
i
l
Xa x\> i * i o
t h1 hl
X ,
t
X. X'. Xo Xo
H v r ~f >,T
gornjeg i donjeg pojasa u odgovarajuim formulama uzeti t = 1.
PRIMERI KATEGORIZACIJE MOSTOVA
Shodno odredbama ovog uputstva u sledeim primerima proraunae se nosivost |l
elemenata konstrukcije prema datim osnovnim podacima i odrediti kategoriju
mosta u eksploataciji.
Primer 1. Nosivost [3 podunog kolovoznog nosaa.
Popreni nos a
S-.1L
jW 680.10
J o =87,5 cm1
f slS.IOcm*
Osnovni podaci uz Primer 1.
a) S obzirom na napon savijanja za presek u sredini raspona
Iz dijagrama 5 za raspon podunog nosaa /=4,826m i iz tabele l l za kolovoz
sa mostovskim pragovima 22 x 28 cm dobija se stalno optereenje
g=0,7+0,8 = 1,5 t/m mosta.
Prema t.36 Wr= 0 , 82-Wbr; Wbr= - ^ = -
ymax h / 2
Za dati presek podunog nosaa izraunava se momenat inercije s obzirom na
neutralnu osu x-x:
J br
8hi
12
h r 1- 4^87,5 + 15,10 | - ^ - 2 , 3 4 j 2 J =8 8 7 5 3 cm4
88753
Wbr= ----- = 2578 cm8; Wr= 0 , 8 2 - 2 5 7 8 = 2 1 1 4 cm3
34,5
r _ g / 2 - / 8 0,75- 4,8262 __________ L
~ 1 ----------------= 0,103 t/cm2
8 Wr 8 21,14
74
a = - 2^/1=1,190 tc/m2
21,14
Iz tabele 12 za /cp=4,826x 3,0 = 7,826 <p3= l,61
Po formuli (1):
p = _L>4 ~ 0>1 5- = 0,676 = 67,6%
K 1,61-1,190
Iz dijagrama 1 za /=4,826 m ita se x=67%, pa je zadovoljen uslov
3(67,6%)>X (67%)
b) S obzirom na napon smicanja u oslonanom preseku
Prema taki 36 je hu= = 0,667 hvl Pri emu se pojasni ugaonici ne uvode
S
u raun jer su na osloncu spojeni jednim zakivkom te ne prenose transverzalnu
silu.
, , = B H - 1-5B-4,826/2 ,
hu-S 0,667-68-1,0
Iz tabele 8 interpolacijom za /=4,826m je maxQp=50,78 t
T p=------50>78- ^ =0,560 t/cm2
0,667-68-1,0
Po formuli (1) sa dinamikim koeficijentom iz tabele 12 za /<p=7,826 tpa=l,41
TdZ^ = 0i 6 J U 4 - 0 ,0 3 9 9 = 1 0 2 = 102o/o
<p t p 1,4-0,560
Iz dijagrama 2 za /=4,826m ita se X= 70%
p (102,%j >X (70%)
c) S obzirom na vezu podunog nosaa sa poprenim vai formula (1) za
smicanje zakivaka.
Radna povrina veze izraunava se po formuli
Et-
F i =----------
1, l-|*o
Iz tabele 7 interpolacijom za /=4,826m dobija se Mp50,3 tm
75
gde je:
n = broj zakivaka u vezi;
ii0 = koeficijent koji pri debljini omotaa rupe 8=1,0 cm i preniku
d2,2 cm, iznosi
" " T i r 0 228
Za smicanje jednosenih zakivaka
[M) =------- - = 0,3 29
0,8-7t d2/4
Za smicanje dvosenih zakivaka
pU>=----- ---= 0,165
0,8-7T d2/4
Za kidanje glave zakivaka
m>=------= 0,439
0,6-7t d2/4
Zamenom ovih vrednosti u izraz za radnu povrinu veze dobija se:
Za pritisak u omotau rupe u vertikalnom limu podunog nosaa sa n=6 zakivaka
F ?= -----=23,9 cm2;
1,1-0,288
Za smicanje jednosenih zakivaka u vertikalnom limu poprenog nosaa sa n=16
Frv=-----16---- =44,2 cm2;
1.1-0,329
Mkivaka311^ dVOSenih zakivaka u vertikalnom limu podunog nosaa sa n=6
Fr = r---- ^-----=33,0 cm2
1.1-0,165
Za izraunavanje nosivosti ovde je merodavna radna povrina dvosenih zakivaka
u vertikalnom limu podunog nosaa, pa je
0,8 1,4-0,75^- 2-
^ 5078 - 98-98%
5 "2-33
P(98%)>X(70%)
76
U ovom primeru merodavan je najmanji koeficijent nosivosti 0=67,6% dobijen
za sluaj a), pa se zakljuuje da je poduni nosa odnosno most sposoban za pri
jem celih vozova po svim emama teretnih vozova datih u tabeli 10. Prema
tome moe se dozvoliti saobraaj teretnih vozova na elu sa bilo kojom lokomo
tivom tipa BB ili CC u upotrebi na J .
Most se razvrstava u kategoriju C4.
Primer 2. Nosivost (3 poprenog kolovoznog nosaa
a) S obzirom na napon savijanja za presek izmeu podunih nosaa
Pod predpostavkom da su popreni nosai na meusobnom razmaku od 4,7 m
iz dijagrama 5 i tabele 11 odreuje se stalno optereenje
g=0,88+0,80= 1,68 t/m mosta
Bruto momenat inercije s obzirom na neutralnu osu x-x:
10-903
J br= + 4(191,6+20,96-42,142)+2-22,5-1,1 -45,552= 60750 +
+ 149648+102702=313100 cm4
Prema t. 36 je
Wr=0,80-Wbr=0,802 = 5433 cm3
46,1
77
Povrina uticajne linije za momenat savijanja u preseku izmeu podunih nosaa
odreuje se po formuli 9l=/'e1 gde je Z=4,7 m razmak poprenih nosaa, a et=
= 1,725 m razmak od ose glavnog do ose podunog nosaa.
1,68-4,70-1,725 - . . . w 2
gg= - =0,251 t/cm2
54,33
Maksimalno optereenje po emi UIC-702, koje se prenosi sa jednog traka podu
nih nosaa dobija se interpolacijom iz tabele 9
^ 34,87 + 36,00
max C p=-------------------= 35,44 t.
pa je napon u preseku nosaa
35,44-1,725 , ,
<jp=------------- = 1,125 t/cm2
54,32
Sa dinamikim koeficijetnom za Z==2-4,7+3,0= 12,4 m cp3= 1,46 dobija
1,4-0,251
se nosivost
P =
=0,699=69,9%
1,46-1,125
Iz dijagrama 1 za =5,38 m ita se A=64,4% te je zadovoljen uslov
P (69,9%)>X (64,4%)
b) S obzirom na napon savijanja za presek na kraju horizontalne lamele
J br
wr
1.0-903
12
T _____:____
-4(191,6 + 20,96-42,142)=
= 60750+149648 = 210398 cm4
210398-0,82
CTg =
45,0
1,68-4,7-0,88
3834 cm3 (v-t-36<f/=0,82)
=0,181 t/cm2 (ei=0,88 m)
38,34
35,44-0,88 f tot .
aP= _______=0,813 t/cm2
P =
38,34
1,40-0,181
= 1,027= 102,7% >64,4%
1,46-0,813
0,f
78
c) S obzirom na napon smicanja
Transverzalna sila na delu izmeu ose glavnog nosaa i najblieg podunog nosaa
je konstantna, pa nosivost treba izraunati za najslabiji presek poprenog nosaa,
tj. na kraju horizontalne lamele.
Prema t. 36
hu= =0,835-hvi.
S
Povrina uticajne linije u ovom sluaju je <7=/4,7 m
T I i ^M _ =0,105 t/cm2 Tp= __3M 1 ~=0,472 t/cm2
0,835-90-1 0,835-90-1
Iz dijagrama 2 se ita 3 (106,7%)> X(69%)
d) S obzirom na vezu poprenog nosaa sa glavnim nosaem proraun je
isti kao i za vezu podunog nosaa sa poprenim. Ipitae se veza u presecima gde
moe doi do odvajanja poprenog nosaa od glavnog i to:
Po liniji 19 dvosenih zakivaka koji vezuju popreni nosa i lim konzole za ugaonike
vertikale
Fr= = =83,5 cm2(v. primer lc)
[o 0,228
Po liniji 9 dvosenih zakivaka koji vezuju popreni nosa na delu njegove visine
za ugaonike vertikale i 16 zakivaka u horizontalnim ugaonicima konzolnog lima
raunajui da rade na kidanje glave
Fr=- ------ +- ^- =91,0 cm2
[o 0,165 0,439
Po liniji 9 dvosenih zakivaka u vertikalnom limu poprenog nosaa koji ga vezuju
za ugaonike vertikale i po liniji 7 dvosenih zakivaka u konzolnom limu, rauna
jui da zakivci u tim ugaonicima rade na smicanje i pritisak u omotau rupe
Fr^~ = - - - =96,97 cm2
[0 0,165 0,165
I L
U tri posmatrana sluaja najmanja vrednost dobijena je u drugom sluaju, sa kojom
se ulazi u formulu (1) i izraunava nosivost
0,8-1,4,68-4.7/91,00 = m %>69%
1,46-35,45/91,00
Na osnovu najmanjeg koeficijenta nosivosti dobijenog za sluaj a) P=69,9% zak
ljuuje se da most pripada kategoriji C4 i sposoban je za saobraaj vozova sa opte
reenjima po osovini i dunom metru kao u odgovarajuoj emi u tabeli 10 ovog
uputsva.
79
Primer 3. Nosivost (3 pojasnili tapova reetkastog glavnog
nosaa
Konstrukcija je graena u periodu izmeu dva svetska rata pa se iz dijagrama 4
i tabele 11 odreuje stalno optereenje
g=l ,55 + 1,2 = 2,75 t/m mosta
a) Presek - 6
b) Presek 2' - 3'
1
j _ _
f . 90-90-10
--------- X
30b
00-10
1 ^75-75 8
A
Osnovni podaci uz Primer 3.
a) za tap - 6 b) *a {tap 2' 3'
80
a) S obzirom na presek zategnutog tapa 4-6 donjeg pojasa koji je izloen
jednosmemom dinamikom naprezanju.
Radna odnosno neto povrina preseka tapa data je u sledeem pregledu.
Stap
Elementi preseka
mm
Fr
cm2
d cm
Slabljenje
n | 8 cm Af cm2
Fr
cm2
1^440-10 44 2,2 4 1,0 8,8 35,2
46 2% 380-10 76 2,2 8 1,0 17,6 58,4
1^300-10 30 2,2 2 1,0 4,4 25,6
4L 90 90-10 68,52 2,2 6 1,0 13,2 55,32
Ukupno 218,52

44,0 174,52
Fr = Fbr- A f
Uticajna linija tapa 4 6 prikazana je uslovno u obliku trougla ime se neznatno
poveava povrina dobijena sa datim podacima po formuli
9 -
x-(L x) 8,5018,70
2-ho-cosa 2-3,34-3,40/3,42
g-g 23,93-2,75
=23,93 m
CTmin Og
2-Fr 2-174,52
0,188 t/cm2
Koeficijent zamora y = 0,69 uzet je iz dijagrama 6 i tabele 13 (uz tretman sa koefi
cijentom koncentracije napona 2,6 za vezu pojasa za vorni lim jednosenim zakiv-
cima).
Napon zatezanja u preseku tapa 4 6 od optereenja po emi UIC-702
ffp =
max-Mp
h0cosa
2-Fr
max Mp dobija se iz tabele 7 interpolacijom
za x=0,3 L
, , 916,8-27,2 OOA,
max Mp=------------=890,6 tm
za x= =0,313 L
27,2
28
890,6-0,313
= 929,2 tm
3,34-0,994 noM ^ ,
gp= 2-174,52 == 802 tlcm
81
Za Ltp=27,2 m iz tabele 12 <p3=l,24
.,4.0,69-0, m ^
1,24-0,802
Iz dijagrama 1 za raspon nosaa L =27,20 m ita se X=73,4% pa je zadovoljen
uslov za kategoriju C4
p(78,2%)>X(73>4%)
b) S obzirom na presek pritisnutog Stapa 6'7' gornjeg pojasa, koji radi na
pritisak sa izvijanjem.
Kod izraunavanja koeficijenta izvijanja a u izrazu za vitkost X=/k/i uzeta je slo
bodna duina tapa / =3,40m (ka izvijanje izvan ravni nosaa) i /k = l,70m (za
izvijanje u ravni nosaa), a u oba sluaja poluprenik inercije odredie se po for
muli i=Vji>r/Fbr, gde je J bl momenat inercije preseka pojasnog tapa 6'7'
koji se odreuje:
s obzirom na teinu osu x-x (vidi podatke za presek uz primer 3) i sluaj izvi
janja u ravni nosaa
J br J a-a Fbr za-aj
Sa-a FbrZa-aj Za_a=
Sa-a
Fb;
r
gde je: J_a momenat inercije bruto preseka s obzirom na osu aa;
Za- rastojanje od ose (aa) do teita preseka;
Sa-a statiki momenat preseka s obzirom na osu (aa).
s obzirom na osu yy, koja je simetrala preseka, i sluaj izvijanja izvan ravni
nosaa.
Proraun je dat u sledeem tabelarnom pregledu.
tap
Elementi preseka
mm
Fbr cm1
Sa-%
â-a
cm
Ja-a Cm4
Jx-x
cm4
J y.y cm4
2 -H- 400 10 80,0 1600
_
42666
___
17950
6'r 4 L 90-90-10 68,52 176,5
964
_
16658
2 L 75-75-8 22,94 870 .
32978
_
7258
1 zjL 440 -10 44,0 22
16 7110
Ukupno 215,46 2624,5 12,20 76624 44642 48976
82
Poluprenici inercije:
1/ 44624 . . . . 1 f 48976
2l M 6 = U '4Cmi " = \ 2l 5S6 15' 18 Cm
Vitkosti:
Xx= =11,8; Xy=4 - - =22,4
14,4 15,18
Za merodavnu (veu) vrednost vitkosti (za izvijanje izvan ravni nosaa *,=22,4)
odgovara iz tabele 14 koeficijent izvijanja u=0,9
Povrina uticajne linije:
10,20 17,00=^3 m
2-3,52-1,0
24,63-2,75 . 2
ffg= =0,157 t/cm2
2-215,46
Kao u sluaju pod a) max Mp od optereenja po emi UIC-702
. _ w 1048,0-27,2 iniB
za x=0.4L max Mg= =1018 tm
28
10.2 1018-0,375 a . A _
za x= =0,375 max Mp =954 tm
27.2 0,4
CTp= = 0,629 t/cma
2-215,46
p= l i j _ 9 ^M 52 = i ,414= 141,4% >73,4%
1,24-0,629
Ovim se potvruje kategorija mosta C4 odreena u sluaju pod a).
83
Primer 4. Nosivost (3 tapova ispune reetkastog glavnog nosaa
Konstrukcija mosta graena je u periodu izmeu dva svetska rata, pa se iz dijagrama
4 i tabele 11 odreuje stalno optereenje g=3,06 + 0,7 = 3,76 t/m mosta.
QS2mEf|
c* S
UDtc
S
HTTT1
tap V 3 - 3'
'252
200-llL-"
a) Presek D 3' - L
, - A
X----
J
b) Presek D 2- 3'
c) Presek V 3- 31
-
\80-80-10
4y-------
1
^
X -----
.
230*10 /
- J
r
80-10
Osnovni podaci uz Pri mer 4.
n) za tap D 3'- 4, b) za tap D 2- 31, c) za tap V 3- 3'
a) S obzirom na presek dijagonale D 3'4 u kojoj se znak sile naizmenino
menja sa pretenim zatezanjem.
Za radnu povrinu uvodi se neto povrina preseka i koeficijent zamora.
Presek dijagonale D 3'4 oslabljen je sa etiri rupe za zakivke prenika 22 mm u
vertikalnim limovima i sa est rupa istog prenika u ugaonicima:
Bruto povrina Fbr=40+4- 15,1 =100,4 cm2
Povrina slabljenja Af= 10-2,2=22,0 cm2
Radna povrina Fr=100,422,0=78,4 cm2
Povrine uticajne linije: (V. tabelu 15)
x'2 , 29,52* m
% = H ~7 7 ~ ------- 7 sn
2(L -d,)si na 2(49,20-4,92)
8.97
---------- - ----------------------- ^T o = ~ 2,94 m
2(L di) sina 2(49,20-4,92) -
8.97
Povrina uticajne linije za stalno optereenje
11,77-2,94 = 8,83 m
Napon u preseku dijagonale od stalnog optereenja:
CT5=+S ? J * +? ! ? L M l =+0,212 t/cm2
2-Fr 2-78,40
Prema t. 33 Uputstva napon u dijagonali od pokretnog optereenja p = 8 t/m na
negativnom delu uticajne linije
Q r p 2,94-8-----o,150 t/cm2
2-Fr 2-78,40
(Tmin=ffg+tTp= +0,212-0,150= +0,062 t/cm2
Iz dijagrama 6 i tabele 13 (za dijagonalu vezanu za vorni lim jednosenim zakiv-
cima (koeficijent zamora je y -0,63.
Napon u preseku dijagonale od optereenja po emi UIC-702 na odgovarajuem
delu uticajne linije:
= 0.555-2,48 8/2 + 0,660-100+0,580-23,92-8/2 = 0j8, c t/cm*
<Ip 2-78,40
85
Iz tabele 12 za L? = 49,20 m dinamiki koeficijent je za momenat savijanja 1,08
za transverzalnu silu >=1,06
Nosivost
B =^l T _ = 114 ,6 3 3 21 j _ _ Q7 8 _ 7 8 %
<p3<7p 1,06 0,810
Iz dijagrama 2 za odgovarajuu duinu optereenja Ld = 32,80 m ita se a = 79,8%
pa nije zadovoljen uslov za kategoriju C4 (6 i 9).
P(78%)<X(79,8%)
Nosivost 9 s obzirom na napon pritiska u ovoj dijagonali nije merodavna pa je
izraunavanje nepotrebno.
Nosivost ps obzirom nahvezu dijagonale D3'4 za vomi lim sa 34 komada
jednosenih zakivaka d=22'mm.
n 34
F? = ----------- - - =103,2 cm2
2 0,329
0,8-7t2/4
1,4 0,8 ^83^3,76^
p= T d-ri = 2-\to,2 = 1,475= 147,5%>X
?2-TP 1>06.
2-103,2
b) S obzirom na presek dijagonale D 23' u kojoj se znak sile naizmenino
menja sa pretenim pritiskom.
Za radnu povrinu uvodi se Fbr i koeficijent izvijanja <>.
9 842
g 1= +----------------------------= + 1,31 m
2(49,20-4,92)-0,836
34 442
g s = - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - = 16, 0 2m
2 (49,20-4,92)-0,836
Q 16,02+ 1,31 = -14,71 m
Fbr=2-23 + 4-19,2= 122,8 cm2
, =1^+4^177 + 19,2 ( |- 2 , 8 2 ) S =2028 + 7180=9208 cm4
ix= ] / ^21=8,69 cm; Xx=- ^- =103,2
\ 122,8 8,69
Ovoj vitkosti odgovara iz tabele 14 koeficijent izvijanja u=0,56.
86
Napon pritiska od stalnog optereenja
ag 14,71 3,76 = -0,226 t/cm2
2 - 122,8
Napon pritiska od optereenja po emi UIC-702 na odgovarajuem delu uticajne
linije za dijagonalu D 23':
_ -0,664 3,02 8/2 + 0,778-100+0,701-28,84-8/2 = 166,7=
CTp~ 2-122,8 ~ 245,6
=0,679 t/cm2
Nosivost
= 1,4-0,56-0,226 = g==?g%
1,06-0,679
Iz dijagrama 2 za L i = 38,26 m vidi se da nije zadovoljen uslov za kategoriju C4
(6 i 9) jer je
P = (78%)<X (82%)
ve da je zadovoljen uslov za kategoriju C3 sa lokomotivom tipa B-B.
Nosivost 0 s obzirom na napon zatezanja u ovoj dijagonali nije merodavna pa je
izraunavanje nepotrebno.
Nosivost 0 s obzirom na vezu dijagonale D 23' za vorni lim sa 26 dvo-
senih i 6 jenosenih zakivaka d = 22 mm.
F? =----- - ----- +-------- ------ = ]-----^= 175,8 cm2
0,8 -Jtd2/4 2-0,8-Ttda/4 0,165 0,329
1,4-0,8- A M k M i
(3=------------------i 6 r r ~ =1>91=191% >x
i 166,7
2-175,8
c) S obzirom na presek vertikale V 3'3
Bruto povrina preseka koji se sastoji od 4[_80-80-10 iznosi Fbr 60,44 cm2.
Slabljenje rupama za zakivke A f=4'2,2=8,8 cm2. Radna povrina preseka Fr =
= 60,448,8 = 51,64 cm2.
Povrina uticajne linije
g = = 4 , 9 2 m
1
g8= gmln = ^ = 4,92~3,76 0,179 t/cm2
2-Fr 2-51,64
Za ovaj napon iz dijagrama 6 i tabele 13 (za vezu vertikale jenosenim zakivcima)
dobija se koeficijent zamora y =0 , 6 8 .
87
Napon zatezanja od optereenja po emi UIC-702 prema podacima iz uticajne
linije
0,187-0,92-8/2 + 0,512-50-(-0,837-50 (-0,512-2,52-8/2
f f p=------------------------------------------------------------------------------------------=
2-51,64
73 19
= 0,709 t/cm2
2-51,64
Nosivost
("sa dinamikim koeficijentom za Lcp = 2-4,92+ 3,0= 12,84m; <p21,31)
1,4-0,68-jM79_=0 834==g3^0/
1,31-0,709
Iz dijagrama 2 vidi se da je za /p9,84 m P^- X za najviu kategoriju.
S obzirom na vezu Vprtikale V3'3 za pojas sa 20 jednosenih zakivaka
d=22 mm.
Fr------ 2------ =_ ^_ .= 60,8 cm2
20
2 0,329
0,8 red.2/4
=1,258 = 125,8%
l,4-0,8^ 76
2-60,8
' 1,31 '
2-60,8
Uporeujui sve dobijene nosivosti P za ispitivane tapove ispune i njihove veze
utvruje se kao merodavna nosivost p = 78% za dijagonalu D 23' koja radi na
aksijalni pritisak sa izvijanjem. Prema tome most se moe razvrstati u kategoriju
C3 jer je bez daljneg sposoban da primi vozove sa lokomotivom tipa C-C na elu,
sa optereenjem po osovini do 20 t i po dunom metru do 7,2 t/m.
U taki 38. ovog uputstva daju se uslovi za prekoraenje dozvoljene nosivosti mosta
odnosno za eventualno uvrtavanje mosta u viu kategoriju od one koja je utvr
ena na pokazani nain u datim primerima.
38. Prekoraenje dozvoljene nosivosti mosta
Most iji elementi imaju minimalnu nosivost 3veu od pokaza
telja A, smatra se sposobnim za redovan saobraaj teretnih vozova
koji ne prekorauju optereenja odgovarajueg teretnog voza
prema tabeli 10 ovog uputstva.
88
Da ovako odreena kategorija mosta ne bi prouzrokovala ograni
enja u pogledu veliine optereenja i brzine vozova koji saobra
aju na mostu, TP odnosno G moe u saglasnoti sa Zajednicom
J dozvoliti izvesno prekoraenje dozvoljene nosivosti mosta.
U tom sluaju pokazatelj optereenja je vei od pokazatelja nosi
vosti (X>{3), jer je prekoraen i dozvoljeni napon, ali to prekora-
raenje mora ostati u granicama bezbednosti saobraaja.
Prekoraenje dozvoljene nosivosti izraava se sa ^=<Tmax/d tako
to se iz osnovne formule za proraun nosivosti (1) i jednakosti
dobija
(f f g + X<p (Tp) ^ C7(l (2)
co
Na isti nain se dobija prekoraenje dozvoljene nosivosti za ele
mente mosta kod kojih se uzima u obzir zamor materijala.
&= A _ J ! L i A _ i ) < _ x (3')
P Y \ P J P
U izrazima (3) i (3') prekoraenje dozvoljene nosivosti izraava
se u procentima, dok je fi=oglaa
Tako na primer da bi se most iz primera 4, za koji je raunom
odreena nosivost (3=78% odnosno kategorija mosta C3, mogao
uvrstiti u narednu viu kategoriju C4 (6 i 9), morao bi prema
dijagramu 2 biti zadovoljen uslov [3>82%.
Ako bi se proputali celi vozovi sa optereenjima koja odgovaraju
kategoriji C4 (6 i 9), u dijagonali D 23' bi dolo do prekoraenja
dozvoljene nosivosti, koje prema formuli (3) iznosi
e 82,0 0,226/1,4 ( 82,0 _ { \ { Q4
78,0 0,56 {78,0 j
Kako je zadovoljen uslov \ (4%)< ( = 1,05=5%) to bi
178,0 )
za most iz primera 4 mogla biti usvojena kategorija mosta C4
(6 i 9) jer je prekoraenje dozvoljenog napona u granicama bez
bednosti saobraaja.
89
39. Za proraun nosivosti mosta [i primenjuju se dinamiki koefi
cijenti 9 predvieni za brzine V>50 km /as i za kolosek na mostu
ije odravanje nije najvieg kvaliteta. Stoga je najee neop
hodno ispitati mogunost proputanja vozova preko mosta putem
uvoenja ograniene brzine V < 50 km/as ili popravljanjem geo
metrije koloseka na mostu.
Treba imati u vidu da za izuzetno proputanje tekih vozila dobi-
jena nedovoljna nosivost (3nekog elementa mosta za koji je uzet
u obzir zamor materijala, ne moe biti jedini razlog za zabranu
prevoza tog optereenja, kao ni za smanjivanje brzine vozova.
U sluaju nedovoljne nosivosti (3 pojedinih elemenata -konstruk
cije mosta neophodne su planske mere za poveanje nosivosti
elemenata. . Prvenstveno treba pojaavati konstrukcije starijih
mostova ija je nosivost najmanja i koji se nalaze na otsecima
pruga najvie optereenih tekim lokomotivama.
Mostovi ija je nosivost blizu granice za odreenu kategoriju
optereenja kao i mostovi iji elementi raunati na zamor imaju
neto niu nosivost, moraju biti pod stalnim nadzorom. Do re
monta, pojaanja ili zamene mosta koji ima konstruktivne i druge
defekte koji se ne mogu obuhvatiti raunom, TP /G e tom
objektu posvetiti posebnu panju.
Tabelarni pregledi i karte
40. Po izvrenoj kategorizaciji pruga prema ovom uputstvu graevinska
sluba TP/TO/G-a izrauje za pruge u svojoj nadlenosti tabelar
ni pregled kategorizacije pruga sa gledita odravanja kao u prilogu
lb, i kartu dozvoljenih optereenja od vozila u kojima se pruge i
otseci pruga oznauju linijama u boji prikazanim u tabeli 19.
Karte izraene na jednoobrazan nain slue za potrebe unutra
njeg i meunarodnog saobraaja.
41. NadlenoTP/TO/G dostavie najkasnije do 10. u mesecu za
protekli mesec sve promene nastale posle ove kategorizacije, radi
blagovremenog objavljivanja istih u Slubenom glasniku ZJ .
Sve promene u vezi kategorizacije pruga dostavljaju se Slubi
za poslove pruga Zajednice J u iju nadlenost spada izrada i
dopuna tabelarnog pregleda i karte cele mree J ugoslovenskih
eleznica, kao i koordinacija sa UlC-om.
90
Tabela 19
K ategorija
pruge
O Z N A K E Boja
A'
Zelena
A"
Zelena
A Crvena
Bi
Crvena
Crvena
'Z
c?
Crna
c 3
Crna
C/ Crna
''4
SISTEM ELEKTRIFIKACIJ E:
Napomena: Dvokolosene pruge prikazuju se dvostruko punijom
linijom.
42. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja
u Slubenom glasniku Zajednice J , kada prestaje da vai
Uputstvo za primenu Odluke o kategorizaciji pruga u sastavu
J ugoslovenskih eleznica Zj2 br. 2510/70 od 23. 06. 1970. godine.
ZJ K. br 3977/74 v. d. Generalnog direktora
28. 02. 1975. god. Zajednice J ugoslovenskih eleznica
Vanja Vranjican, s.r.
VO
to
PREGLED DUZI NE PRUGA (KOLOSEKA) PO KATEGORIJ AMA KAT
Stanje 1.01.1980.
'v Po doz.
optere-
Po \enj u
obimu
saobraaja \
C4
20/ 8,0
C3
20/7,2
C2
20/6,4
B2
18/6,4
BI
18/5,0
A
16/4,8
A
14/4,0
A
12/3,5
Elektri
ficirano
SVEGA
km
Glavne
pruge
I
reda
1379
(151)
2214
(2817)
610 169 68 - - - 2940
(3690)
4440
(5315)
II
reda
463 483 242 690 5 924 - 177 49 2984
Sporedne pru
geIII reda
10 7 10 329 27 1156 164 594
-
2297
Svega
km
1852
(2124)
2704
(3307)
862 1188 100
2080 164 771
2989
(3739)
9721
(10596)
5418
(6293)
1288
Stanje 1.01.1980.
KATEGORIZACIJA I POKAZATELJI
u
Sf>
Duina pruge (koloseka) sa glavnim
prolaznim kolosecima u stanicama u m
B c
8 m
I
a
j
05
s.
o*
a
KJ
a
s
N
Nazi v pr uge
(odsek pruge)
X

U
k
u
p
n
o
o
o
9
at
Li
0
ro
. U
<N
i
o
vo
l 3
u -1
5* +
.s
J 2 - 1
iSJ+
i
J
1 2 3 4 5 6 7
8
1 ALIBUNAR-SAMOCOT -
-(SECANJ ) 43510 - 5931 1380 19,3
Alibunar-Seleu
Seleu-ot
8500
35010
2 ba Ck a pa l a n k a - k a r a v u k o v o 33730
- 3770 1212 17,0
3 ba Ck a PALANKA-KULA 41979 1002 1817 2229 14/)
4 BAKARNO GUMNO-SOPOTNICA 29415 2521 5564 4413 50,5
5 BANATSKO MILOEVO-SENTA-
- SUBOTICA
75148
5001 4947 14,5
6 BANOVA J ARUGA-PCELIC 95659 18956 20140 9916 65,3
7 BANJ A LUKA-GRADSKA-DOBOJ 87150 1090 30312 15114 61
I
(BARLOVO)-RASPUTNICA-
KURSUMLIJ A 3029 575 1360
_
81,3
V
BECEJ -SOMBOR-BACKI BREG 115572 129 9895 6204 15,8
Beej-Vrbas
Vrbas-Sombor
Sombor-Baki Breg
36901
51662
27009
III
BEOGRAD-DUGO SELO-
-ZAGREB gl. kol.
739400 220 4804 14573
Beograd-Vinkovci
Vinkovci-Novska
Novska-Dugo Selo-Zagreb
152935
152000
104200
1.4
4,3
11, 1
PRUGA SA GLEDITA ODRAVANJA
Pokazatelj
dozvoljenog
optereenja
P
o
k
a
z
a
t
e
l
j

m
a
k
s
i
m
a
l
n
e

b
r
z
i
n
e

(
n
a
j
b
r
e
g

v
o
z
a
)

V
k
m
/
h
--------------------------------------- A---------------
Pokazatelj dnevne koliine prevoza
t/24 asova
P
o
k
a
z
a
t
e
l
j

f
i
k
t
i
v
n
e

o
p
t
e
r
e
e
n
o
s
t
i
T
f
2

=
S
-
T
f
j

t
/
2
4

a
s
a
P
o
k
a
z
a
t
e
l
j

v
u
e

K
K
a
t
e
g
o
r
i
j
a

p
r
u
g
e
O
d

p
u
t
n
i
k
o
g

s
a
o
b
r
a
a
j
a
T
v
O
d

t
e
r
e
t
n
o
g

s
a
o
b
r
a
a
j
a
T
m
O
d

l
o
k
o
m
o
t
i
v
a
T
t
8
M
D
Objava 700
1 _L_
P t/m
9 10 11 12
13
14
15 16 17
50 209 517 192 918 1072 2,4 SIII8
A 16/4,8
A 12/3,5
A 12/3,5 50 42 1296 155 1493 1749 2,4 Sli 18
A 12/3,5 50 41 587 155 783 933 2,4 SIII8
B2 18/6,4 65 303 100 189 592 683 2 SIII8
A 16/4,8 40 818 6941 684 8443 10734 2,4 GII6
A 16/4,8 50 441 776 385 1602 2060 16 SIII8
C4 20/8,0 100 4907 15610 4620 25137 34834 3 GI
A 16/4,8 60 225 1564 1040 2829
1,6
SI1I7
80
2,4 G1I6
A 12/3,5 50 144 852 161 1157 1349
A 16/4,8
80 722 4816 601 6139 7811
A 12/3,5
30 354 1386 249 1989 2527
t
C4 10/80 120 27187 79985 12799 119971 163995 3,7 GI1
C3 20/72 120 23605 68190 3600 95395 129021 3 GI1
C3 20/72 120 16400 31420 4100 51920 69285 37 GI3
1 2 3 4 5 6 7
1 8 i
9 10 11
1 12
13 14 15
11 (BEOGRAD)-MALA KRSNA-
BORRASPUTNICA 2-
-VRAOGRNAC) 178773 3960 51541 17321 47,6 80 1400 6734 3120 11254 14522
MalaKrsna-Sopot Poarevaki
Sopot PoarevakiMajdanpek
Majdanpek -Rasputnica 2
18832
88743
71198
B2 18/6,4
A 16/4,8
C3 20/7,2
70
70
80
12 BEOGRAD-MLADENOVAC-NlS-
-SKOPJ E-GEVGEL1J A -dr.granica
617579
717832
Beograd-Ni
Ni-Titov Veles
Titov Veles-Gevgelija-dr.granica
243536
259065
114978
2089
582
70010
20613
79219
36788
41,6
54,3
C3
C3
C3
20/7,2
20/7,2
20/7,2
120
110
120
5799
6047
2148
26130
24476
8859
5049
4454
2165
36978
35079
13172
51520
44104
18366
13 BEOGRAD DUNAV-PANCEVO
AERODROM-VRSAC-dr.granica
Beograd Dunav - Panevo Aerodrom
Panevo Aerodrom-Vrac
Vrac-dr. granica
98310
17000
65350
15960
459 11197 3894 17,2
C3
BI
C3
20/7,2
18/5,0
20/7,2
100 1276 19496 1914 22686 29014
14 (BEOGRAD DUNAV) - PANEVO
AERODROM -ZREN J ANIN -
-KIKJ NDA-dr. granica 157500 60 6246 4257 7,4
Panevo Aerodrom-Lukievo
Lukievo-Kumane
Kumane-Kikindadr. granica
59267
34190
64043
A 16/48
B2 18/6,4
A 16/4,8
85 2298 5276 1042 8616 10806
15 BEOGRAD ranirnaA "- BATAJNICA
(ulaz) 25658 - 3758 7239 45,7 C3 20/7,2 100 9372 1188 10560 13847
16 BEOGRAD ranirnaB - OSTRUNICA
(ulaz) 5902
_
3534 754 84,4 C3 20/7,2 50
-
17 BEOGRAD ranirna B-RASPUTNICA
A -(RESNIK) 4514 - 1131 400 39,9 C3 20/7,2 80
3632 396 4028 5276
1S BEOGRAD ranirna A-RASPUTNICA
B - RASPUTNICA K - RESNIK 10415 - 1027 2470 35,5 C3 20/7,2 60
_
24856 2673 27529 36055
19 BEOGRAD ranirna B-RASPUTNICA
TRASPUTNICA R (izlaz) 4049 - 3560 375 114,0 C3 20/7,2 70 -
16
2,4
2,
2,4
2,4
co
co
c
s
7
8 1
9 I io 11 12 13 14 15
1 1 [....I 7........
18
I Mil 47,6 80 1400 6734 3120 11254 14522 2,4 G1I5
3894 17,2
B2 18/6,4
A 16/4,8
C3 20/7,2
C3 20/7,2
C3 20/7,2
C3 20/7,2
C3 20/7,2
B1 18/5,0
C3 20/7,2
Elek. 25kV 50Hz
120 5799 26130 5049 36978 51520 3 GI3
110 6047 24476 4454 35079 44104 2,3 GI4
120 2148 8859 2165 13172 18366 2 GII5 uslovno C3
100 1276 19496 1914 22686 29014 2,4 GI4
4257 7,4
A 16/48
B2 18/6,4
A 16/4,8
85 2298 5276
7239 45,7 C320/7,2 100
754 84,4 C320/7,2 50
400 39,9 C320/7,2 80
2470 35,5 C3 20/7,2 60
375 114,0 C3 20/7,2 70
1042 8616 10806 2,4 GII5
GII5
GII5
9372 1188 10560 13847
3632 396 4028 5276
24856 2673 27529 36055
3 GI4 Elek. 25kV 50Hz
3 GI4 Elek. 25kV SOHi
3 GI4 Elek. 25 kV JOHz
1 2 3
4 !
5
20
(BEOGRAD ranima)RASPUTNICA
T-BEOGRAD ranima A" (Ulaz)
5260.
_
21
(BEOGRAD ranirna A" - RASPUTNIC/
K-J AJ INCI
2466
22
(BEOGRAD)-RASPUTNICA 1-
- INDIJA -SUBOTICA - dr. granica
143775 333
23
(BEOGRAD)-RESNIK-POEGA-
-TITOGRAD -BAR
455995
_
24
(BEOGRAD)-TOPIDER-MALA
KRSNA-VELIKA PLANA
94784 1466
25
(BEOGRAD SPOL J NA)-RASPUTNICA
1B-BE0GRAD FABRIKA SECERA
600 120
26
BJ ELOVAR -KRIEVCI
33800 1013
27 (BLAGAJ )-BOS.NOVI SPOL.
ODVOJ AK-MOST NA SANI
ODVOJ AK-(RUDICE)
450 450
28
BOGOJ EVO-DUNAVSKA OBALA
2353 312
29
BOSANSKI NOVI-BAN JA LUKA
86649
180
30
BREZlCANI-LJ UBIJ A RUDNIK
15063 4540
31
CELJ E-VELENJ E 37960 5792
32 CRVENI KRST LOIONICA-NIS
(PILOTSKI KOLOSEK) 1996
_
33 CRVENI KRST-POPOVAC 3123
-
34 (CRVENI KRST)-RASP.l -
-RASP. 2-(CELE KULA) 580
35 CAKOVEC-LENDAVA 22010
-
6
1 7 1 8 I
9 1
10 1 11 1
12
1 13
443 183 13,5 C3 20/7,2 50
C3 20/7,2 60 - 15521 1584
9474 5390 12,0 C3 20/7,2 120 5436 30142 4969
161074 60971 55,8 C4 20/8,0 100
- >
- *
18440 18239 44,9 C3 20/7,2 100 6530 26780 5445
- - 30,0 B2 18/6,4 30
5003 1264 25,9 A 16/4,8 50 625 1519 465
- - C2 20/6,4 30
100 24,4 A 16/4,8 20
12738 11341 31 C4 20/8,0 100 4695 11828 4290
2214 240 64,5 C4 20/8,0 60 - 5604 1260
3424 1266 37,1 B2 18/6,4 65 1137 6545 1118
440 1200 86,5 C3 20/7,2 50
- 950 30,4 C3 20/7,2 60 - 5999 792
379 - 78,4 C3i 20/7,2 35 642 2214 336
- 5784 21,2 A 16/4,8 60 617 4426 136S
I
! 7 1 8 1
9 1
10 1 1
U 1
13 14 1
.! 16 1
17 18
1
183 13,5 C3 20/7,2 50 3 GI4 Elek. 25kV 50Hz
C3 20/7,2 60 - 15321 1584 17105 22395 3 GI4 Elek. 25kV 50Hz
5390 12,0 C3 20/7,2 120 5436 30142 4969 40547 56736 2,4 GI3
60971 55,8 C4 20/8,0 100 Elek. 25kV 50Hz
18239 44,9 C3 20/7,2 100 6530 26780 5445 38264 53864 3 GI3 Elek. 25kV 50Hz
- 30,0 B2 18/6,4 30 3,7 SIII9
11 1264 25,9 A 16/4,8 50 625 1519 465 2636 3355 2,4 SIH8
- C2 20/6,4 30 2 SIII8 Vezasa135
NI 24,4 A 16/4,8 20 1,6 SIII8
11341 31 C4 20/8,0 100 4695 11828 4290 20813 26077 3 GII5
4 240 64,5 C4 20/8,0 60 - 5604 1260 6864 9049 2 GII6
H 1266 37,1 B2 18/6,4 65 1137 6545 1118 8800 10229 GII6
(i 1200 86,5 C3 20/7,2 50 2 G14
950 30,4 C3 20/7,2 60 - 5999 792 6791 8907 3 GI4 Elek. 25kV 50Hz
u
- 78,4 C3' 20/7,2 35 642 2214 336 3192 3990 2 G14
5784 21,2 A 16/4,8 60 617 4426 1365 6408 8380 1,6 GII6
1 2 3
4 5
36 CAKOVEC-PRAGERSKO
akovec-Kirievo
Kidrievo-Pragersko
51898
40824
11074
37 COKA-ALA
23785
38 DAL J OSIJ EK - KOPRIVNICA -
-VARADIN
Dalj-Osjjek-Naice
Naice-Ferianci
Ferianci-Podravska Slatina
Podravska Slatina-Spii Bukovica
Spii Bukovica-Varadin
249854
71590
13637
29536
36924
48167
1872
39 DIVACA-KOPER 49192 14538
40
DOBOJ -TUZLA 57448 3239
41
DRAVOGRAD-OTISKI VRH
1219 234
42 (DUTOVLJ E) -KREPLJ E km 1228-
(VILA OPICINA FJS.) 2499 238
43 GORICA F.S. - NOVA GORICA 1889 438
44 (GYKNYES MAV)-BOTOVO-
-DUGO SELO-(ZAGREB GL. KOL)
77500
45
ORE PETROV-KICEVO
102859 289
46
(GRAPSKA)-SPRECA RASP.-
-DOBOJ PREDGR. 760 760
47
GROSUPLJ EKOEV J E
49000 14774
48
INDIJ AINDIJ A SELO-
-(GOLUBINCI) 1190
49
J ELINA-ZENICA ELJ EZARA-
ZENICA NOVA
6770 110
50 J ESENICE-NOVA GORICA-SEANA
12404 27111
6 1
1 7 1
8 1
_ ..9............y
10 1
1
12
1266 2338 7,4
B2 18/6,4
C2 20/6,4
120 2600 25797
2000 1221 15,2
A 12/3,5 20 123 173
11072 18419 13,8
C 4 120/8,0
A 16/4,8
C4 20/8,0
B2 18/6,4
A 16/4,8
100 2933 11648
11636 2517 76,8 C2 20/6,4 70 2353 14641
6274 13710 44,2
28,8
C2 20/6,4
B2 18/6,4
80
30
1699 14030
481 37,4 B2 18/6,4 55 44
34,8 B2 18/6,4 65 4101
2867 11085 18,7 C4 20/8,0 100 3357 26706
19876 14516 377 C3 20/7,2 115 1694 2053
- -
C2 20/6,4 100
3610 1878 57,9 A 16/4,8 50
940 579 9,5 C3 10/7,2 65 56 4805
2767 192 543 C4 20/8,0 50 - 22099
31283 8455 70,5 B2 18/6,4 80 1055 7477
L .
74
I
2330
1943
3630
60
534
3750
1957
560
4200
1028
1 7 1
8 1 9 1
10 1
1
12 I 1) H 1
IM
2338 7,4
B2 18/6,4
C2 20/6,4
120 2600 25797 2J 74 Off I IM I I 1
1114
1221 15,2 A 12/3,5 20 123 173 131 417 (IM
M
III
18419 13,8
C4 i20/8,0
A 16/4,8
C4 20/8,0
B2 18/6,4
A 16/4,8
100 2933 11648 2350 16931 UM
M
tilia
2517 76,8 C2 20/6,4 70 2353 14641 1943 19137 26417 !( am *M.)kV
13710 44,2
28,8
C2 20/6,4
B2 18/6,4
80
30
1699 14030 3630 19359 25020 1
I
Mill
Hill
37,4 B2 18/6,4 55 44 60 104 13S 1 lilt
34,8 B2 18/6,4 65 4101 534 4635 5464 i >1117
11085 18,7 C4 20/8,0 100 3357 26706 3750 33813 47567
U 014
14516 377 C3 20/7,2 115 1694 2053 1957 5704 7813 2 (III*
_ C2 20/6,4 100
<111.1 Vwa m 40
1878 57,9 A 16/4,8 50
2 Bill Doiltvnl promit
579 9,5 C3 10/7,2 65 56 4805 560 5421 7087 2,47 014
192 543 C4 20/8,0 50 - 22099 4200 26299 34608 3 GI4 Vm i w I SI
8455 70,5 B2 18/6,4 80 1055 7477 1028 9560 12203 2 SII17
1 2
3 4
1 5
51 KARLOVAC-LJ UBLJ ANA 153100
45821
Karlovac-Mahino
Mahino-Km 29,500
Km 29,500-UUBLJ ANA
7000
21700
124400
52 KARLOVAC-SISAK PREDGRAE
Karlovac-Petrinja
Petrinja-Sisak predgrae
102222
92170
10050
50607
53 (KIDRIEVO)-GAJ km 90 - LAVE
km 576,2-(RACE) 636 64
54
KIKINDA-BANATSKO ARANELOVO 32916
55
KLARA-DELTA -(HRVATSKI
LESKOVAC) 2632
56 (KLARA)-TRESNJ EVKA-
-ZAGREB ZAP. KOL. 1600
57
(KLENAK)-RASPUTNICA 1-
RASPUTNICA 3(TITAR) 677
58
KNIN-ZADAR 94800 45
59
KOVAClCA-SAMOS 20309
60
KOSOVO POLJ E-PEC 81313 1813
61
KUMANOVOBELJAKOVC1 30313
62
KURSUMLIJ A-KASTRAT 2182 -
63
LAPOVO-KRALJ EVO-SKOPJ E 377153 15874
64
LAPOVO VAROS-LAPOVO
RANIRNA-LAPOVO 7809
-
65
LUPOGLAV-RAA 52385 12328
66 LJ UBLJANA J ESENICE
ROSENBACH OBB (dr. gr.) 70393 8450
6 1
1 7 1
8
16077 5139 74,9
7919 3464 87,4
261 643
218 8,3
962 32 93,3
640 11,3
32093 10473 51,8
3766 700 25,7
17605 10954 42,7
6247 3937 37,7
1160 360 80,2
87137 46349 46,2
1054 - 16,2
14412 5445 78,5
16160 8980 58,3
9 1
10
A 16/4,8
70
A 14/4,0
A 16/48
A. 12/3,5
60
A 16/4,8
C2 20/6,4 50
A 14/4,0 20
C3 20/7,2 50
C3 20/7,2 70
A 16/4,8 35
C4 20/8,0 100
A 12/35 50
A 16/4,8 65
A 16/4,8 40
A 16/4,8 60
C3 20/7,2 120
C3
20/7,2 40
B2 18/6,4 60
C3 20/7,2 110
11 I 12 I 13
2644 2025 524
683 433 760
240 214 138
4 2230 254
2652 3425 2496
1894 4762 1396
606 16 543
206 869 520
3093 14726 2520
44 20237 2673
998 260
11674 32718 7951
n n
| 10 | 11 1 n
7 5139 74,9
A
A
A
16/4,8
14/4,0
16/48
70 2644 2025
9
I
3464 87,4
A.
A
12/3,5
16/4,8
60 683 433
1 643 C2 20/6,4 50
A 14/4,0 20 240 214
218 8,3 C3 20/7,2 50
2 32 93,3 C3 20/7,2 70
D
11,3 A 16/4,8 35 4 2230
3 10473 51,8 C4 20/8,0 100 2652 3425
6 700 25,7 A 12/35 50
5 10954 42,7 A 16/4,8 65 1894 4762
1 3937 37,7 A 16/4,8 40 606 16
) 360 80,2 A 16/4,8 60 206 869
1 46349 46,2 C3 20/7,2 120 3093 14726
- 16,2 C3 20/7,2 40 44 20237
! 5445 78,5 B2 18/6,4 60 998
) 8980 58,3 C3 20/7,2 110 11674 32718
I 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
524 5198 6340 2 SI117
18
760 1831 2469 1 SIII8
2,3 GII6
138 562 649 2,4 SIII9
3,7 GI
3,7 G1
254 2488 2924 1,6 SIII8
2496 8573 11658 2 GI16
SIII9
1396 8051 10255 1,6 GII6
543 1165 1384 2 SII19
520 1595 1933 1,6 SI 118
2520 20339 28341 2 GI4
2673 22954 30094 3 GI4
260 1258 1512 2 SIII8
7951 52343 71872 2,3 GI3
Vezau 36
Van eksploatacije
Elek. 25 kV 50 Hz
Elek. 3kV S0 Ht
1 2 3
4 1
5
67
LJUBLJANA SlSKA-KAMNIK
t o v a r i SCe
23672 2312
68
LJ UTOMER-GORNJ A RADGONA
22900
1669
Ljutomer-Radenci
Radenci-Gornja Radgona
17200
5700
478
1191
69
MARIBOR-PREVALJ E-
-BLEIBURG OBB (dr. gr.)
Maribor-Vuzenica
V uze nica-Dravograd
Dravograd-dr. granica
82153
55461
6834
19853
8224
3498
4731
70
MARKOVAC-RESAVICA
53250 5488
71
METOHIJ A-PRIZREN
58478
72
MIRKOVa-VRAPCANA
3979 -
73
MODRICA -GR ADACAC
14620 614
74 (MRAMOR)-SlCKI BRODODV.-
-BLOK 3-(KREKA)
484 349
75
NlKSlC-TITOGRAD
55754
76
(NIS)-CRVENI KRST-ZAJ ECAR-
-PRAHOVO PRISTANITE
Crveni ICrst-Zajear
Zajear-Prahovo pristanite
181702
108345
73357
29468
771
NlS-DIMITROVGRAD-dr. granica
Ni-Dolac
Dolac-Dimitrovgrad-dri. granica
103691
31451
72240
78
(NlS)-DOLJ EVAC-KASTRAT-
-KOSOVO POLJE
129351 249
79
NlS-RASPUTNICA MOST-
- (POPOVAQ
3004 570
1
7 1
8 1
9 I
10
1175 2876 32,8 B1 18/5,0 45
1348 1529 24,7
318 1398 14,5 A 14/4,0 25
1030 131 55,3 A 16/4,8 35
20354 6297 52,4
16228 3833 51,5 B2 18/6,4 70
1903 1271 52,0 A 16/4,8 60
4223 1193 62,4 B2 18/6,4 65
8006 6773 46,2 A 16/4,8 55
7280 8528 29,5 A 16/4,8 70
1392
356 51,6 B2 18/6,4 50
1708 1273 34,6 B2 18/6,4 60
- - C2 20/6,4 55
17617 6716 55,5 C4 20/8,0 65
40289 12674 57,8
B2 18/6,4 90
C3 20/7,2 95
26816 11971 42.5
C3 20/7,2 80
B2 18/6,4 70
41444 17190 52,0 A 16/4,8
60
175 1020 69,4 C3 20/7,2 60
1106 69)7
384
1056
720
1649
1954
2462
2824
3662
2018
4861
335
3977 I!
5958
6962
6704
7583
595 8862
6
1 7 1 8 1 9 1
10
175 2876 32,8 B1 18/5,0 45
)48 1529 24,7
318 1398 14,5 A" 14/4,0 25
1)30 131 55,3 A 16/4,8 35
354 6297 52,4
228 3833 51,5 B2 18/6,4 70
903 1271 52,0 A 16/4,8 60
223 1193 62,4 B2 18/6,4 65
006 6773 46,2 A 16/4,8 55
280 8528 29,5 A 16/4,8 70
392 356 51,6 B2 18/6,4 50
708 1273 34,6 B2 18/6,4 60
- - C2 20/6,4 55
517 6716 55,5 C4 20/ 8,0 65
189 12674 57,8
B2 18/6,4 90
C3 20/7,2 95
116 11971 42,5
C3 20/7,2 80
B2 18/6,4 70
A4 17190 52,0 A 16/4,8 60
175 1020 69,4 C3 20/7,2 60
11 | 12 | 13 | 14 | 17
1106 6937 965 9008 11474
i
384 3662 1430 5476 6597
1056 2018 930 4004 5147
- 4861 1089 5950 8628
- 335 160 495 659
720 3977 1587 6284 8265
1649
1954
5958
6962
1260
1680
8867
10596
11291
14692
2462
2824
6704
7583
1596
1680
10762
12087
14753
15286
528 2171 837 3536 4615
595 8862 1188 10645 13779
' I ' M 18
2 SI 11 Dostavnl promet
2 SU!
1
1,6
2.4
2
2.4
2
G! 16
SIII7
SIII7
GII6
SIII9
GI3
G116
2 GII6
2,4 GII5
GI4
G14
1,6 SIII7
GI4
1 2 3 4 5
NO
NOVA KAPELA-NAICE
Nova Kapela- Pleternica
Pleternica-Naice
59986
17651
42335
1878
Hl
NOVI SAD-NOVI SAD PRISTANITE
800
82
NOVI SAD-NOVI SAD TERETNA
3472
83
NOVI SAD-NOVI SAD TERETNA
(Lokomotivski kolosek)
1335 133
84
NOVI SAD-NOVI SAD OBORI
2341 335
85
NOVI SAD RASPUTNICA
-SAJ LOVO RASPUTNICA
2574
86
(NOVI SAD)-SAILOVO RASP-
RIMSKI ANCEVI-ORLOVAT
STAJALITE -(TOMASEVAC)
69789
87
NOVI SAD-PODBARA-
, -RASPUTNICA 2 (KAC)
3659
88
NOVISAD-PODBARA-
SKRETNICA 1L3 (TRIJ ANELA)
910
89 NOVI SAD RAN IRNA -SAILOVO
(RASPUTNICA)
2502
90 (NOVI SAD)-RIMSKI ANEVI-
-SENT A-HORGOS
Rimski Sanevi-Zabalj
Zabalj-Horgo
125219
24064
101155
91 (NOVI SAD)-SAJ LOVO RASPUTNICA-
-SOMBOR- RIICA
Sajlovo Rasputnica-Odaci
Odaci-Sombor-Riica
120040
59041
60999
422
92
NOVO MESTO-STRAA TOP. 8476 1413
6 7
8 1
9 10 11 12 13
2666 7259 22,1 70 959 1559 640
A 16/4,8
A 12/6,4
C3 20/7,2 30
1454 50,0 B2 18/6,4 80 22 26617 3235
14,9 B2 18/6,4 40
18,2 A 16/4,8 20
813 76 40,8 B1 18/5,0 16 25362 3109
5600 4552 11,6 A 16/4,8 90 1935 7290 1038
162 960 31,5 A 16/4,8 40
826 11,0 A 16/4,8 40
C3 20/7,2 50
5610 11241 14,3 80 747 806 303
A 16/4,8
A 12/3,5
2864 7791 8,8 70 1468 10683 942
A 16/4,8
A 12/3,5
7
8
9 10 | 11
1 12
13 14 | 15
1 16
1 17 I 18
7259 22,1 70 959 1559 640 3158 4013 1,6 SIII8
A 16/4,8
A 12/6,4
C3 20/7,2 30 2,4 GI3
50,0 B2 18/6,4 80 22 26617 3235 29874 39153 2,4 G13
14,9 B2 18/6,4 40 2,4 GI3
18,2 A 16/4,8 20 GII6
76 40,8 BI 18/5,0 16 25362 3109 28487 37340 2,4 GI3
4552 11, 6 A 16/4,8 90 1935 7290 1038
1
10263 12949 2 GII6
V
31,5 A 16/4,8 40 2 GII3
\
\
\
11, 0 A 16/4,8 40 2 GII6
C3 20/7,2 50 2,4 GI4
11241 14,3
7791
80 747 806 303 1859 2101 2,4 SIII8
8,8
A 16/4,8
A' 12/3,5
A 16/4,8
A 12/3,5
70 1468 10683 942 13273 16807 2,4 GI15
Manipulativni i
vaneksploatacije
Manipulativni I
vanekiploaUo.
703 47,6 A 14/4,0 2 SIII9 Doilivnl prninH
1 2
3 4 5
93 NOVSKA -S1SAK-ZAGREB GL. KOL. 117419 1264
94 OBILAZNI KOLOSEK-MALA KRSNA 2355
-
95 (ODZACl)-KARAVUKOVO-
-SONT A-APAT1N -SOMBOR
Karavukovo-Sonta-Apatin
Apatin-Sombor
48397
32196
16201
1690
96 OGULIN-KRPELJ (J OSIPDOL) 5846
97 OMARSKA -TOMASlCA 12202 1089
98 ORLOVAT -R ASPUTNICA -
-(LUKICEVO) 630
99
ORMOZ-PUCONCI 44400 1178
100
OSIJ EK-BELI MANASTIR-
MAGYARb6 lY-MAv km 31+226 32077
10 1
OSI J EK-STRIZIVO JNA -VRPOLJE 46907 2564
102
OSTRUNICA-RASPUTNICA B~
-(RESNIK)
1700
_
103
OSTARIJ E-SPLIT
321266 68698
Otarije-Plaki
Plaki-Lika J asenica
Lika J asenica-Studenci km 93+520
Studenci km 93+520-Graac
GraacKnin
Knin-Split
22243
18707
47874
65742
64000
102700 32553
104
OVCA-PADINSKA SKELA
18500 -
105
PANCEVO PREDGRAE-PANCEVO
5245 2484
106
pa n Cev o PREDGRAE-
-RASPUTNICA -(J ABUKA)
1600
6
^ 1
8
9 1
10
7583 9053
17,1 C3 20/7,2 120
- 230 98,5 C3 20/7,2 80
5218 3651 26,5
A
A
12/3,5
16/4,8 50
495 - 10,2 B2 18/6,4 75
3111 1307 54,7 C3 20/7,2 60
181 34,4 A 16/4,8 40
6866 5171 34,2 A 16/4,8 60
805 2206 9,9 C4 20/ 8,0 100
1662 2574 17,9 A 16/4,8 60
138 265 25,3 C3 20/7,2 30
25951 13485 67,5 75
12233 7455 68,8
B2
A
B2
A
B2
C3
18/6,4
16/4,8
18/6,4
16/4,8
18/6,4
20/7,2 70
2695 474 20,0
A
16/4,8 40
17,1 B1 18/5,0 50
264
1089
8302
1094
3187
6458
1019 1940
15722
3568
4524
13
987
25
111 10632 276
705 618 46
3774 2690 296
658
24
50
54 5.0 A 16/4,8 50
, 7 8 1
9 1 io 1
H 1
12 13
i4 !......-I , J
83 9053 17,1 C3 20/7,2 120 11547 42462 9870 63879 88621
3651
05
62
1307
2206
2574
265
13485
7455
474
98,5 C3 20/7,2 80
26,5
A* 12/3,5
A 16/4,8 50
10,2 B2 18/6,4 75
54,7 C3 20/7,2 60
34,4 A 16/4,8 40
34,2 A 16/4,8 60
9,9 C4 20/ 8,0 100
17,9 A 16/4,8 60
25,3 C3 20/7,2 30
67,5 75
B2 18/6,4
A 16/4,8
B2 18/6,4
A 16/4,8
B2 18/6,4
68,8 C3 20/7,2 70
20,0 A 16/4,8 40
17,1 Bl 18/5,0 50
264
1089
3774
8302
1094 203 1561 1806
3187 1400 5676 14973
6458 1380 7838 10327
1019 1940
15722
3568
4524
251 3210
6582
248
507
30606
3816
5031
3961
727 10632 2760 14119 20253
705 618 465 1788 2274
2690 960 9424 12112
41750
4450
5913
5.0 A 16/4,8 50
16 I 17 I
3,7 GI2
GI3
SU 19
2.4
2
2
2
2
aus
0116
G1I6
SUI7
18
Elek. 25kV 50 Hz
Elek. 25, kV 50 Hz
Van eksploatacije
1.6 GUS
1.6 SIU8
3 GI4 Elek 25kV SOHc
2 G116
2 GI4
2 SIII7
2.4 Gl 16
2.4 S1II9
1
2 3 4
5
107 PARACIN-STARI POPOVAC 13412 2576
108 PERKOVIC-IBENIK 21490 4910
109 PETROVARADIN -BEOIN 17035 5610
110 PIVKA-RIJ EKA 52700 5972
111 PLETERNICA-VELIKA 25238 1405
112 PODLUGOVI - VARES-DROSKOVAC 23524 6724
113 pr eSn i c a - pu l a 105045 14582
Prenica-Lupoglav
Lupoglav-Pula
32192
72853
7082
7500
114 (PRIJ EDOR)-KREVINE ODVOJ AK-
- ZAJ EDNICA ODVOJ AK-(LJ UBIJ A) 564 510
115 pr v a Ci n a -A J DOVSClNA 14932 175
116 RAJ LOVAC-SARAJ EVO TERETNA 5579
\ 17
1 \
B \
RAJ LOVAC-MILJ ACKA
RASP. 1(ODJ AVNICA) -(BLAZUJ ) 2362 -
118 RUMA-ABAC-ZVORNIK GRAD 108299
119 SARAJ EVO-KARDELJ EVO 192353 20470
120
SAVSKI MAROF-KUMROVEC-
-STRANJ E
52400 2022
121
SECANJ -J ASA TOMIC-MEDA 14260 355
122 SESVETE -VELIKA GORICA 1600
-
123 SEVNICA-TREBNJ E NA
DOLENJSKEM 31142 8958
124
SLAVONSKI BROD-BOSANSKI
BROD 707
6 1 7 1 1
9
1 io 1
U 1
12 13
2745 576 58,9 A
2863 1289 70,2 C3
2466 819 71,7 A
15310 5077 61,5 C3
883 2117 20,9 A
5344 1813 77,5 C2
33871 9637 68,7 A
10924 2125 80,3 B2
22947 7512 63,5 C3
- - C4
5224 728 48,4 A
1409 146 32,9 C4
411 68 23,7 C4
5060 16411 20,8 A
62166 21274 65,7
C4
16560 12665 57,6
A
976 605 16,2 A
- 3361 21,0 C4
5962 565 67,9 A
C3
A 16/4,8
C3 20/7,2
40
65
30
80
70
50
70
80
40
50
60
70
100
75
30
100
60
30
3826
275
1185
451
2052
2214
4128
4617
17244
846
11283
4696
2335
643 8867
24
294
52
529
32
320
117
66
349.6 102
1412 23964 877
95
8632 24331 107
1303 613
461 157
1262 26712 34
556 2589 33
5829 12
45
63
66
10
83
44
71
24
47
576
1289
819
5077
2117
1813
9637
2125
7512
1 ~T
58,9
I *0 I T
12 13 14 15
71,7
20,9
68,7
80,3 B2 18/69
63,5 C3 20/7,2
16/4,8 40 2214 248 2372 2789
20/7,2 65 3826 4128 2940 10894 14639
16/4,8 30 4617 523 5140 6042
20/6,4 80 275 17244 5296 22815 33117
16/4,8 70 1185 846 320 2351 2867
18/6,4 50 451
2052
11283
4696
3200
1170
14934
7918
15599
9998
70
80
C4 20/8,0
24 728 48,4 A 16/4,8 40
t09 146 32,9 C4 20/8,0 50
2335
349.6
660
1020
2995
4516
3960
5973
111 68 23,7 C4 20/8,0 60 1412 23964 8770 34146 16843
>60 16411 20,8 A 16/4,8 70 643 8867 955 10465 13394
166 21274 65,7 C4 20/8,0 100 8632 24331 10720 43683 55270
60 12665 57,6 A 16/4,8 75 1303 613 605 2521 3140
>76 605 16,2 A 12/3,5 30 461 157 140 758 835
- 3361 21,0 C4 20/8,0 100 1262 26712 3420 31399 44853
-62 565 67,9 A 16/4,8 60 556 2589 338 3483 4314
C3 20/7,2 30 - 5829 1220 7049 9252
Uj l
2
2
2
2,3
1,6
2
2
17
SU 18
GII5
51117
G14
51118
GII5
GII6
18
Elek 3kV
SII17
S11I
SI1I7
dostavni promet
3 GII5
2.4 GII5
3 G13 Elek. 25 kV 50 Hz
2.4 SII18
2.4 SIII9 Manip. i van ekspl.
3,7 G14
2 SIII7
GII6
1 2
3 4
1 5
125
SMEDEREVO-MALA KRSNA
Smeerevo-Radinac
Radinac-Mala Krsna
12870
6430
6440
805
126 SOPOT POZAREVACKI-
-KOSTOLAC 9900 1146
127
SREMSKA MITRO VICA-SAVA
OBALA 3323 52
128
STALAC-KRALJ EVO-POEGA
Stala-Kraljevo
Kraljevo-Poega
135932
70301
65631
4621
129
STARI VUKOVAR-BOROVO
Stari VukovarVukovar
Vukovar- Borovo
7508
4100
3408
203
130
(STAZA)KRIVAJ A OGRANAK-
-GAJ (OGRANAK HRASTOVAC)
110 0
131
STRIZIVOJ NA-VRPOLJ E
-SARAJ EVO
258000
350700 588
132
SUBOTICA -ClKERI J A -(FABRIKA)
6131
133
SUBOTICA-HORGOS-DRZ.
GRANICA 27847 207
134
SUBOTICAKARA VUKOVO-
-BOGOJ EVO
Subotica-Crvenka-Odaci
Odaci-Karavukovo-Bogojevo
98344
60136
38208
11391
135 SUNJ A-BOSANSKI NOVI-KNIN 174412 40720
136 SURClN-J AKOVO BEMEN-(BOLJ EVC:i) 4400 170
137 SUSAK-PECINE-RIJ EKA-
-BRAJ DICA-RIJ EKA 4898 63
6
1 7 1
8 1 9 1
10
12 13
2090 702 34,3
B2 18/6,4
C3 20/7,2
60
70
1659 5770 840
1206 942 41,4 B2 18/6,4 40 - 334 130
1169 246 51,9 A 14/4,0 30
17824 14666 31,6
B2 18/6,4
C4 20/8,0
90
120
1879
1502
4904
5020
1680
1008
2067 37,0
A 16/4,8
C4 20/8,0
50 2176 363
700 63,5 C3 20/7,2 65 10686 8855 230
80893 42680 54,6 C4 20/8,0 120 8537 4422
933 15,2 A" 14/4,0 20 i asi I I I
181 617 14,1 A 16/4,8 70 138 ' m u IM
4027 18,0
A 12/3,5
A 16/4,8 SO 110 1 i ona
M l
36281 22895 72,8 C2 20/8.4 as I I 110 ivtoa INI
- 5,8 A 16/4,8 ao
2120 42 54/) C2 20/6.4 so JSNH 11168 tato
7 1 8 1
9 10
1
12 1 13 14 1 15 16 17
702 34,3
B2
C3
18/6,4
20/7,2
60
70
1659 5770 840 8269 11370 3,7 GI16
942 41,4 B2 18/6,4 40 - 334 130 464 566 1 SIII9
246 51,9 A 14/4,0 30 SI119
14666 31,6
B2
C4
18/6,4
20/ 8,0
90
120
1879
1502
4904
5020
1680
1008
8463
7530
10858
10385
2.4
2.4
GII6
GI16
37,0
A
C4
16/4,8
20/ 8,0
50 2176 365 2541 4218 1,6 SIII7
700 63,5 C3 20/7,2 65 10686 8855 2650 22191 28498 2,4 GI4
42680 54,6 C4 20/ 8,0 120 8537 44226 8630 61393 7811.3 3 GI3
933 15,2 A"' 14/4,0 20 3253 2 11 3464 4036 SIII9
617 14,1 A 16/4,8 70 128 2031 306 2464 2892 2,4 SIII7
18,0
A
A
12/3,5
16/4,8 50 120 1 10216 872 12289 15604 2,4
SIII
GII5
22895 72,8 C2 20/8,4 85 11130 19708 6600 37438 45990 2 GI4
- 5,8 A 16/4,8 20 2 SIII9
42 54,0 C2 20/6,4 50 3588 12168 1260 17016 23283 3,2 G1I5
18
Van eksploatacije
1
2 3 4
5 !
138 SlD-BIJ EL JIA 44118 386
139
SKRLJ EVO-BAKAR 10172 6078
140 OTANJ -PRELOGE 2900 -
141 TEZNO, Km 592+000-
-MARIBOR STUD. Km 1+115 1115 766
142 TITOV VELES-KOCANI 85583 8286
143 TITOV VELES-KREMENICA
Titov Veles-Bitola
Bitola-Kremenica dr. granica
145586
128898
16688
8462
144 TOPIDER-RASP.
SAVSKI MOST(NOVI BGD.) 3578 610
145 TOPCIDER-BLOK SAVA
OBALA-MESTO
PRELAZA-BEOGRAD DUNAV
14358
9866
1000
146 (TOPIDER)-BLOK SAVA
OBALA-BEOGRAD SPOLJ NA-
-MESTO PRELAZA
1757 269
147
TRUPULE-POPOVAC-
-MEUROVO
6181 170
148 (RNAVAC)-RASPUT. 1-
-RASPUT. 3-RGOTINA
439 345
149 VARADIN-GOLUBOVEC
33725 3827
150 VINKO VQ -BANOVlCl
141083 19353
Vinkovci-Brko Novo
Brko Novo-Banovii
51495
89588
151 VINKOVCI -GABOOSIJ EK
33284 719
6 1 7 1 8 1
9 1
10
11 1
12 1 13
2234 1020 9,7
A 14/4,0 65 1597 1189 324
1421 209 102,0 C2 20/6,4 50 - 18396 2628
185 337 19,3 Bl 18/5,0 30 -
4068 361
i- - 103,0 B2 18/6,4 50 1216 5334 1067
25733 6526 58,2 B2 18/6,4 80 413 2380 798
27487
f
19930 45,1
C2 20/6,4
A 16/4,8
110 2543 2681 1469
1602 123 82,7 C3 20/7,2 50 - 61638 6138
1787 60 37,5 C3 20/7,2 50 -
34414 2520
200 - 36,6 C3 20/7,2 50 - 34352 2604
930 640 32,5 C3 20/7,2 60 - 19670 2079
- - 117,8 C3 20/7,2 40 1262 7101 1008
177 3455 27,9 A 16/4,8 60 1287 3996 680
11582 9222 58,2
B2 18/6,4
C2 20/7,2
90 1685 18532 6340
2644 1562 17,4 C4 20/8,0 100 2726 18860 3776
. 7 8
9
10 1
12 1
4 1020
9,7
A 14/4,0 65 1597
1189
!1 209 10 2/) C2 20/6,4
50 - 18396
5 337 19,3 Bl 18/5,0
30
- 4068
- - 103,0 B2 18/6,4 50 1216 5334
3 6526 58,2 B2 18/6,4
80 413 2380
I
19930 45,1
C2 20/6,4
A 16/4,8
110 2543 2681
2 123 82,7 C3 20/7,2 50
-
61638
7 60 37,5 C3 20/7,2 50
-
34414
)
~~
36,6
C3 20/7,2 50
- 34352
1 640 32,5 C3 20/7,2 60
- 19670
- 117,8 C3 20/7,2 40 1262
7101
i
3455
n
A 16/4,8 60 1287
3996
9222 58,2
B2 18/6,4
C2 20/7,2
90 1685 18532
1562 17,4
C4 20/8,0 100 2726
18860
13 W | 15 | 16 17 |
18
324 3100 15587
1 fi
SIII7
2628 21024 30353 3,2 GI4
361 4429 6607 2 S1II7
1067 7617 8844 2 GII6
798 3591 4267 2 SIII7 Na delu Stip-Koani
2218+20 km/fias
1469 6693 8893 2 GII6
6138 67776 88358 3 GI2 Elek. 25. kV 50 Hz
2520 36934 48266 3,7 GI4
2604 36956 48303 2 GI4
2079 21749 28482 3
GI4 Elek. 25 kV 50 Hz
1008 9371 13095 2 GII5
680 5963 5765
1,6 Sil 17
6340 26557 34652 2 GI4
3776 25362 88143
1,6 GI2
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
VINKOVCI-SOMBOR-SUBOTICA
Vinkovci-Bogojevo
Bogojevo-Subotica
VINKOVCI-VINKOVQ TK
park A
VINKOVCI-VINKOVCI TK
DRUGA VEZA
park B
park B-J ARMINA OGRANAK-
-flVANKOVO)
park C-J ARMINA OGRANAK-
(IVANKOVO)
VINKOVCI-UPANJ A
(VISOKO)-UESEVO RASPUT.-
DOLJ E RASPUTNICA-(BREZA)
(VlSNJ lCEVO)-RASPUTNICA
RACA-SREMSKA RACA
VLADIMIROVC1 -KOVIN
VRAC-VRSAC DELTA
(TRIJ ANGLA)
v r Sa c - v a a r i St e
ZABOK-GORNJ A STUBICA
ZABOK-GROBELNO
Zabok-urmarec km 26+967
Km 26+967 Stranje
Stranje-Grobelno
2947 549 365
429 512 405
5931
374
1380
488
94 636 26,5
1183 1000 327
4413 2454 2245
15.0 A 16/4,0
A 12/3,5
31.0 A 16/4,8
A 16/4,8
A 14/4,0
A 16/4,8
7
8 1
9 10
l2_ . 1 13
14 13 IH
15416 9,9
C3 20/7,2
C4 20/8,0
80
100
C3 20/7,2 30
C3 20/7,2 30
C3 20/7,2 30
3410
1828
27052
20459
3956
4196
34418
26478
48327
37729
1,6 014
.1,3,7 014
3.3.7 014
3.3.7 014 Cvor Vinkovci
C3 20/7,2 30 J .5,7 01
C3 20/7,2 30 3,5,7 Gl
365 18,8 A 16/4,8 50 1353 1885 678 3916 4917 1,6 SIII7
405 70,5 C2 20/6,4 50
374 9,0 A 14/4,0
1380 19,7 A 12/3,5
15,0 A 16/4,0
26,5 A 12/3,5
327 31,0 A 16/4,8
2245 44,0
A 16/4,8
A 14/4,0
A 16/4,8
50
40
30
20
40
65
19
1419
1471
557
140
196
1268
89
120
420
414
665
260
2035
3153
785
350
2455
3860
SIII9 Vezasa 112
1 SIII7
2,4 SI1I9 Manipulativni
SIII9
SIII9
S1II8
SII17
: i 2 3 4
5 !
166 (ZAGREB BORONGAJ )-ULINEC
RASPUT.-ZAGREB-RES NIK
2600
167 ZAGREB BORONGAJ -ZAGREB
IST. KOLOD. 2176 712
168
ZAGREB GL. KOLOD.-RIJ EKA 228750 62208
169 ZAGREB GL. KOL.-LJ UBLJ ANA-
(VILA OPICINA FS)
Zagreb-Dobova km 45CH-900
Dobova-Seana
(516980)
258490
25958
232532
8108
170
(ZAGREB GL.K.)-ZAPRESlC-
-VARADIN-KOTORIBA-
-(MURAKERESZTlk MXV)
Zaprei-Kanjina
KanjinaNovi Marof
Novi Marof-Kotoriba
132963
47128
24200
61635
11405
171
ZAJ AS-TAJ MlSTE 6907
172
ZALOG-LJ UBLJ ANA cep B
6642
173
ZIDANI MOST -MARIBOR -
-SENTI LJ -(SPIELFELD BB)
177462
108358
Zidani most-Tezno
Tezno-entilj, dr. gr.
88731
19627
8086
770
174
(ZRENJ ANIN)-ZRENJ ANIN
POLJ E-VRAC-BELA CRKVA
Zrenjanin poljc-Seanj
Seanj-Vraki Ritovi
Vraki Ritovi-Bela Crkva
112780
24280
42106
46394
327
175
EDNIK-CANTAVIR 7921
6 7
8 1
9 10 1 11 12 13
923 42,5 C4 20/8,0 50 3554 10732 28000
25016
28833
B2 18/6,4
C2 20/6,4
C4 20/8,0
C3 20/7,2
2582
7789 26286
19112 56695
7572 8665 24,8
B2 18/6,4
A 16/6,4
B2 18/6,4
C3 20/7,2
C3 20/7,2
100 2671 6059
90
2325
17
20118
5380
9241
3284
C3 20/7,2
C2 20/6,4
9197 32011 5563
8206 4884 13,4
A 16/4,8
A 12/3,5
A 16/4,8
60 599 884 270
1236 312 34,3 A 12/3,5 50 164 115 92
I 7
25016
28833
8665
572
H \
1442
9241
3284
4884
312
C4 20/8,0
B2 18/6,4
C2 20/6,4
C4 20/8,0
C3 20/7,2
B2 18/6,4
A 16/6,4
B2 18/6,4
C3 20/7,2
C3 20/7,2
C3 20/7,2
C2 20/6,4
A 16/4,8
A 12/3,5
A 16/4,8
A 12/3,5
10 1 U 1
12 13
1 14 I
15 1 16
50 3554 10732 28000 17086 21797 3,7
25 - 2582 308 2890 4166 2
120 7789 26286 8450 42425 59170 3,7
120 19112 56695 13203 89010 122430 2,3
100 2671 6059 2325 11050 14182 2,4
40 90 17 107 127 2
70 2,3
9197 32011 5563 46771 64459 2,3
120
80
60 599 884 270 1753 2193 2,4
50 164 115 92 371 425 2,4
51117
GI3 Elekt. 3kV
Gil Elekt. 3kV
GI15
SI 119
GII
G13 Elek. 3kV
51118
51119 Van eksploatacije

32 Propisi o Kategorizacji Pruga

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

32 Propisi o Kategorizacji Pruga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

J U G O S L O V E N S K E E LE ZNI CE

X2 (7.267- 0.667 L) x (3.547 - 3,6331 )0

Za kategoriju A svi ostali tipovi lakih nestandarizovanih ina

You might also like