UVOD

Sopstveni kapital nekog preduzeća uobičajno nastaje početnim ulaganjem

vlasnika.Vrednost sopstvenog kapitala se knjiži na desnoj strani Bilasa stanja-Pasiva.Zavisno
od osnovnih pravnih formi preduzeća, razlikuju se računovostveni nazivi sopstvenog
kapitala.Tako možemo razlikovati Inokosni kapital, Kapital ortaka, Udeli d.o.o. ili Akciski
kapital.Sopstveni kapital prestavlja ukupnu vrednost srestava koju su vlasnici stavili
preduzeću na raspolaganje, bez vremenskog ograničenja unoseći ih spolja ili odričući se dela
dobitka koji je poslovanjem ostvaren.U trenutku osnivanja svakog preduzeća, vlasnik ili
vlasnici unose određenu sumu novca ili stvari, koji se procenjuju i iskazuju u novčanom
izrazu.Upravi novac i stvari čine aktivu preduzeća, dok se kao poziciju pasive knjiži sopstveni
kapital.Deo kapitala kojim preduzeće raspolaže koristeći ga za realizaciju svojih poslovnih
ciljeva, ima svojstvo sopstvenog kapitala ne po tome što niko ne polaže pravo na njegovo
vraćanj, nego po tome što je dat na neograničeno vreme i što redosledu dospeća dolazi na
poslednje mesto.Vlasnici preduzeća mogu se, u određeno meri, uporediti sa zajmodavcima
koji uzimaju srestva jednom zajmoprimcu sa veoma dugim vremenom dospeća.

1
 KARAKTERISTIKE SOPSTVENOG KAPITALA

Osnov za razvoj i nastanak pravila finansiranja jeste teorija finansiranja, putem koje se
utvrđuje struktura kapitala, kao i odnosi između pojedinih delova uloženog kapitala.Globalno
posmatrano pravila finansiranja možemo podeliti na:

1. Vertikalna pravila finansiranja

2. Horizontalna pravila finansiranja

Pravila finansiranja teže da se u preduzeću ostvari: rentabilnost, likvidnost, sigurnost,

nezavisnost i elasničnost finansiranja.Primenjujući pravila finasiranja, svako preduzeće
projektuje strukturu svoga kapitala kao i relacije roka vezanosti i roka raspoloživosti
kapitala.Finansiskim prilivima upoređuje se izvod i stanje i o finansiskoj situaciji preduzeća i
utvrđuje odstupanje stvarnog stanja od nekog pretpostavljenog (normalnog) stanja u
preduzeću.Prema pravilima finansiranja podrazumeva definisanje kriterijuma boniteta
budućeg dužnika, od strane budućeg poverioca.1U široj finansiskoj literaturipostoje različita
gledišta i ocene o efektima primeljivosti pravila finasiranja.Jedan broj autora, pri kreiranju i
realizaciji finasiske politike preduzeća, čvrsto se drži vertikalnog i horizontalnog pravila
finasiranja.Isto tako, jedan broj autora zanemaruje značaj pravila finasiranja i smatra da ista
nemaju važnost u kreiranju i sprovođenju finasiske politike preduzeća.2

Sopstveni kapital preduzeća obuhvata sve vrste imovine u preduzeću, dok pozamljeni kapital
obuhvata sve vrste obaveza preduzeća.Analizom odnosa imeđu sopstvenog i pozamljenog
kapitala preduzeća savlja se naglasak na pasivu dotičnog preduzeća i dalje odgovor o stepenu
obezbeđenosti principa rentabilnosti, sigurnosti, nezavisnosti i elastičnosti u
preduzeću.Princip rentabilnosti ukupnog kapitala preduzeća izražava se odnosom između
između poslovnog dobitka i ukupnog kapitala preduzeća.Na ovaj način se definiše stopa
prinosa na ukupni kapital.Ukoliko se želi definisati stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala,
tada se stavlja u odnos: neto dobitak i sopstveni kapital preduzeća.

Što se tiče principa sigurnosti finasiranja i strukture kapitala preduzeća, treba istaći, da se isti
odnosi na poverioce preduzeća i realnu mogućnost naplate njihovog potrađivanja.Princip
sigurnosti nije ugrožen u uslovima kada predužeće posluje sa dobitkom.U zavisnosti od
veličine gubitka i strukture kapitala, zavisi o stepenu sigurnosti naplate potraživanja od
poverioca.Povećanjem iznosa gubitka u preduzeću, rizik poverilaca se povećava, ako je
struktura kapitala više pomera u korist pozamljenog kapitala.

Princip nezavisnosti se odnosi na autonomiju dužnika i njegov odnos prema

poveriocu.Ukoliko je garantna supstaca nedovoljan za pokriće potraživanja poverilaca, tada se
oni u principu opredeljuju una upis hipoteke, zaloge, cediranog potraživanja, kako bi na taj
način ograničili dužnika u pogledu disponibilitela založnih stvari i prava.Na ovaj način se

1
Prof.dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj, Subotica 2002
2
Prof .dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj,Subotica 2002

2
indiretno utiče i na vođenje poslovne- finansiske politike dužnika kao i na njegovu
autonomiju.

Zaloga pokretne i nepokretne stvari uzima se u dvostrukoj vrednosti u odnosu na potraživanja,

određuje se rok povreta potraživanja, kao i mogućnost prodaje zaloga po isteku roka izmirenja
obaveza od strane dužnika.

Princip elastičnosti se odnosi na mogućnost pribavljanja kapitala i vraćanja pozamljenog

kapitala.Ukoliko se pomera struktura kapitala u korist pozamljenog kapitala, ukoliko i opada
finasiska elastičnost, pri pribavljanju i pri vraćanju pozamljenog kapitala.Finasiska elastičnost
u pogledu pribavljanja kapitala opada sa rastom tuđeg kapitala.Dakle, princip rentabilnosti
teži pomeranju strukture kapitala u pravcu pozamljenog kapitala.s druge strane, princip
sigurnosti, nezavisnosti i elastičnostik teži pomeranju strukture kapitala u pravcu sopstvenog
kapitala.

Povrat pozamljenog kapitalaima za posledicu opadanje finasiske elastičnosti u uslovima rata

tuđeg kapitala.Razlog ovakvom ponašanju jeste u činjenici, nemogućnosti održavanja ročne
strukture povreta pozamljenog kapitala.Dakle, princip rentabilnosti teži pomeranju strukture
kapitala u pravcu pozamljenog kapitala.S druge strane, princip sigurnosti, nezavisnosti i
elastičnosti teži pomeranju strukture kapitala u pravcu sopstvenog kapitala.

Visoka stopa inflacije pomera strukturu osnovnog kapitala ka sopstvenom kapitalu.U

uslovima realno negativnih kamatnih stopa poverioci izbegavaju da pozamljuju kapital i
opredeljuju se, da sva slobodna novčana srestva ulažu realnu imovinu, te na taj način
povećavaju sopstveni kapital.3Međutim, visoko realne pozitivne kamate stope izazivaju
potecijalno visok finasiski rizik.

Dakle, za organski sastav srestava i visoku stopu inflacije karakteristično je da teži pomeranju
strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu.Dok je, za visoku stopu rentabilnosti i koninuelne
likvidnosti preduzeća karakteristično pomeranje strukture kapitala ka pozamljenom (tuđem)
kapitalu.

Po bilasnoj šemi sopstveni kapital se sastoji iz:

1. Nominiranog kapitala(deoničarski kapital, trajnji ulozi, inokosni kapital, akumulirani

dobici preduzeća)
2. Nenomirani kapital(rezerve, neraspoređeni dohotci iz ranijeg perioda)

Tuđi kapital prestavlja pribavljeni kapital putem:

1. Dugoročnih kredita
2. Emisije obveznica
3. Dugoročno oročenih uloga trećih lica

3
Prof.dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj, Subotica 2002

3
 Ukoliko postoji finasiska neravnoteža između sopstvenog kapitala, tuđeg kapitala,
dugoročnih rezervisanja i dugoročnih ulaganja, preduzeće će se suočiti sa problemom
dugoročne finansiske neravnoteže i problemom održavanja likvidnosti.Primera radi ako su
dugoročna ulaganja veća os sopstvenog kapitala, tuđeg kapitala i dugoročnih rezervisanja
tada je dugoročnu finasisku ravnotežu jedino moguće uspostaviti na sledeći način:

 Povećanjem dugoročnih rezervisanja

 Odlaganjem raspodele dobitka iz prethodnih godina
 Emisijom nove serije akcija, obveznica

Finasiski rashodi prestavljaju troškove finasiranja predazeća.Cilj svakog menadžmenta

preduzeća treba da bude smanjenje finasiskih rashoda, ostvarenje bruto dobitka, ostvarenje
akumulacije i dividende.Finasiske rashode možemo smanjiti:

 Jačanjem sopstvenog kapitala

 Pribavljanjem dugoročno pozamljenog kapitala po nižim cenama i povoljnim
rokovima vraćanja.

U uslovima inflatornih kretanja finasiska strategija sopstvenog kapitala, tuđeg kapitala i

dugoročnog rezervisanja usmerava se u pravcu smanjenja dodatnih finasiskih
rashoda.Razlog navedene strategije jeste u činjenici da stvarna kamatna stopa raste brže od
stope inflacije, te izaziva u preduzecu rashod finasiranja.U takvim uslovima privređivanja,
menadžmentu preduzeća, se ne preporučuje da uzima dugoročne kredite.Ukoliko je stopa
inflacije veća od stvarne kamatne stope, tada preduzeće putem dugoročnih kredita ostvaruje
inflatornu dobit.

U uslovima inflatornog poslovanja, manadžment preduzeća na dugoročno pozamljeni

kapital ugovara realnu kamatnu stopu, dok se nominalna kamatna stopa izračunava na dva
načina:

1. Dodavanjem stopi inflacije iznosa ugovorene realne kamatne stope

2. Revalorizacija ugovorene realne kamatne stope

Za inflatorne uslove poslovanja je karakteristično, da se vrednost sopstvenog kapitala može

povećati, može povećati, može smanjiti i može ostati nepromenjena.4

Dakle,

1. Stopa rasta sopstvenog kapitala > od stope inflacije

2. Stopa rasta sopstvenog kapitala< od strane inflacije
3. Stopa rasta sopstvenog rasta = stopi inflacije

4
Prof.dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj, Subotica 2002

4
 SOPSTVENI KAPITAL PREDUZEĆA

Pravna forma preduzeća u kojoj preduzeća mogu biti osnovana i vođena opredeljenja je
mnogim faktorima kao što su odgovornost za poslovanje, učešće u dobotku, oporezivanje
rezultata, kontrola poslovanja, odlučivanje.Među odlučujuće faktore pri izboru pravne forme
preduzeća ubraja se način pribavljanja sopstvenih srestava.Polazeći od ovog i drugih
navedenih kriterijuma razlikuju se sledeće pravne forme preduzeća:

1. Inokosna ili individualna preduzeća

2. Društva lica
3. Društvo kapitala

Inokosna preduzeća i društva lica se po pravilu nalaze u privatnoj svojini, dok se društva
kapitala mogu nalaziti u privatnoj, društvenoj, državnoj, Zadržanoj ili mešovitoj
svojini.5Kod pojedinih preduzeća sopstveni kapital je kapital vlasnika preduzeća.Vlasnik
preduzeća je preduzetnik.On odgovara za poslovanje preduzeća ne samo uloženim srestvima
već celokupnom svojom imovinom.6

Društva lica, koja kako je već navedeno, čime pored ortakluka i komaditna društva bez
akcija do potrebnih srestava dolaze preko uloga članova društva odnosno ortaka.Za obaveze
koje iz poslovanja ovih društva proiteknu odgovaraju članovi društva solidarno i
neogranočeno.7

Za društvima sa ograničenom odgovornošći do sopstvenih srestava se dolazi preko udela

članova društva.Za razliku od inokosnih preduzeća i društva lica, u društvima kapitala
kojima pripadaju društva sa ograničenom odgovornošću izvršeno je podvajanje vlasnika i
društva.Za obaveze proistekle iz poslovanja odgovara samo društvo, koje ima svojstvo
pravnog lica, i to do visine sopstvenog kapitala.

Imajući u vidu okolnosti da su izvori sopstvenog kapitala menja se pod uticajem ostvarenih
poslovnih rezultata, kao i dodatnim ulaganjem kapitala i povlačenjem uloženog kapitala od
strane vlasnika.Kakol su promene sopstvenog kapitala uslovljene ostvarenim finasiskim
rezultatom čvrsto vezane za njegovo formiranje i raspodelu.

5
Profesoro Škarić,Tatić,Medojević i Ilija Samardžić-Računovostvo, VPŠ Beograd 2000
6
Profesoro Škarić,Tatić,Medojević i Ilija Samardžić-Računovostvo, VPŠ Beograd 2000
7
Profesoro Škarić,Tatić,Medojević i Ilija Samardžić-Računovostvo, VPŠ Beograd 2000

5
 Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod pojedinačnih preduzeća

Pojedinačna preduzeća formiraju svoj osnivački kapital ulaganjem vlasnika

preduzeća.Svako ulaganje kapital u preduzeće kako ono inicijalno, kojim se formira
sopstveni kapital preduzeća, tako i naknadno, kojim se sopstveni kapital povećava, izaziva
povećanje imovine preduzeća kojim se sopstveni kapital povećava, izaziva povećanje
imovine preduzeća kojem nasuprot stoji povećanje sopstvenog kapitala.To znači da će u
knjigovostvu inokosnog preduzeća ulog vlasnika biti obuhvaćen tako što će se zadužiti
odgovarajući računi aktive, a odobriti račun inokosnog kapitala.

Inokosni kapital Računi aktive

Primer:

Vlasnik preduzeća je osnovački ulog od dinara 500.000- uplatio na žiro-račun

preduzeća.Ova promena se na računima glavne knjige računa ovako:

Žiro račun Inokosni kapital

Osnivački kapital inokosnog preduzeća nije stalna, nepromeljiva veličina.Naprotiv, on se,

kako smo već naveli povećava dodatnim ulaganjem vlasnika i smanjuje zbog isplata koje su
izazvane pokrićem ličnih rashoda vlasnika preduzeća.Uobičajno je da se ove isplate ne
obuhvataju neposredno na dugovnoj strani računa već za njihovo knjiženje otvara poseban
račun vlasnika.Račun vlasnika kapitala se smatra korektivnim računom računa Inokosni
kapital.Na kraju obračunskog perioda račun vlasnika kapitala se gasi prenošenjem salda na
dugovnu stranu računa Inokosni kapital.

Opisana knjiženja se mogu grafički prikazati ovako:

Blagajna/Žiro račun Lični račun vlasnika Inokosni kapital

6
 Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod društva lica

Sopstveni kapital društva sa neograničenom odgovornošću i komaditnih društva bez

akcija formira se na osnovu uloga ortaka.Otuda će kod ovih društava, umesto jednostavnog
računa kapitala, kao što je slučaj kod inokosnog preduzeća, bit onoliko računa sopstvenog
kapitala kolikjo ortaka ima u preduzeću.Ulozi ortaka ne moraju biti jednaki, niti je njihov
iznos propisan.Ovo zbog toga što za obaveze društva odgovaraju svi ortaci i to celokupnom
svojom imovinom.Budući da ulozi ortaka mogu biti ne samo novčana srestva već i
materijalna dobra, njihovo unošenje u društvo se knjigovostveno obuhvata tako što se
zadužuje odgovarajući račun aktive se odobrava račun kapital konkretnog ortaka.8

Na računima glavne knjige knjiženje se grafički može prestaviti ovako:

Kapital ortaka A Žiro račun

Kapital ortaka B

Formiranje i promene sopstvenog kapitala u društvu kapitala

Društva kapitala se javljaju, kako smo već naveli, u dve osnovne pravne forme:

1. Kao društva sa ograničenom odgovornošći

2. Kao akcionarska društva

Budući da između pomenutih pravnih formi postoje značajne razlike u pogledu formiranja
osnovnog kapitala i njegovih promena nužno je razmatrati ih odvojeno .Sopstveni kapital
društva sa ograničenom odgovornošću čine uplate članova društva.Kako ovaj kapital
prestavlja i osnovnu garanciju društva za preuzete obaveze njegova minimalna visina je po
pravilu propisana zakonom .Svaki od ulagača učestvuje svojim ulogom u ukupnom kapitalu
društva.Pri tome zakonodavac propisuje pored minimalnog iznosa ukupnog kapitala i
minimalni visinu pojedinačnih uloga članova.Na računima glavne knjige uplata uloga od
strane uloga članova društva obuhvata se tako što se za uplaćeni iznos zadužuje
odgovarajući račun aktive, a odobrava račun kapitala.9

8
Profesoro Škarić,Tatić,Medojević i Ilija Samardžić-Računovostvo, VPŠ Beograd 2000
9
Prof.dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj, Subotica 2002

7
 Smanjenja osnovnog kapitala nastaje kao posledica delimičnog ili potpunog povlačenja
uloga osnovnog kapitala od strane članova.Ova promena prepostavlja izmenu ugovora
društva i upis u sudski registar i može se izvršiti pod uslovima utvrđenim
ugovorom.Promena izaziva smanjenje aktive i smanjenje osnovnog kapitala društva.

Akcionarska ili deoničarska društva sopstveni kapital stiču emisijom i prodajom

akcija.Akcija je, da podsetimo, hartija od vrednosti koja vlasniku daje pravo na kapital,
dividendu i upravljanje društvom.Sastoji se iz dva dela.Prvi deo akcije tkz. plašt akcije
sadrži obavezno sledeće podatke:

 Oznaku da je reč o akciji i oznaku vrste akcije

 Firmu i sedište izdavaoca akcije
 Firmu i sedište odnosno ime i prezime kupca akcije ili oznaku da akcija glasi na
donosioca
 Ukupan nominalni iznos na koji se izdaju akcije
 Oznaku procenta od nominalne vrednosti po kome će se obračunavati dividenda
 Rokovi za isplatu dividendi
 Mesto i datu izdavanja
 Seriski broj akcije
 Faksimil potpisa ovlašćenih lica

Drugi deo akcije su kuponi za isplatu dividendi.Kupon sadrži sledeće podatke:

 Firmu i sedište izadaoca akcije

 Seriski broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje
 Redni broj kupona
 Godina u kojoj se dividenda isplaćuje
 Faksimil potpisa ovlašženih lica izdavaoca akcije

Prema obimu prava koje sadrže akcije se dela na redovne ili obične i prioritetne ili
povlašćene.Redovne akcije vlasniku daju pravo na kapital, dividendu i pravo
glasa.Prioritetne akcije obezbeđuju vlasniku pored prava na kapital i dividendu i određene
povlastice, kao što je pravo prioriteta pri isplati dividendi i određene povlastice, kao što je
pravo prioriteta pri isplati dividendi ili pri isplati imovine u slučaju likvidacije društva, ali
mu nedaju pravo glasa.Ovaj različit obim prava koje akcije sadrže nalaže da se i
knjigovostveno izvrši jasno podvajanje akciskog kapitala pribavljenog prodajom običnih
akcija od akciskog kapitala nastalog prodajom prioritetnih akcija.

Nominalna vrednost, dakle na koju akcije glase, po pravilu je jednaka za obične i prioritetne
akcije, ali se prodajna odnosno emisiona vrednost akcija razlikuje, kod prioritetnih ona je
viša.Formiranje sopstvenog kapitala akcionarskih društva započinje emisijom i prodajom
akcija kao redovnih, tako i prioritetnih.Razlika između prodajne i tržišne vrednosto akcija se
obeležava i naziva AŽIO.10

10
Prof.dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj, Subotica 2002

8
 TRŽIŠTE KAPITALA

Na tržištu kapitala formira se ponuda i tražnja dugoročnih novčanih srestava i

dugoročnih hartija od vrednosti.Osnovni zadatak tržišta kapitala je da prikupi slobodna
dugoročna srestva i usmeri ih u najprofitabilnije investicione projekte.Pod tržištem kapitala
podrazumevamo kreditno tržište, hipotekarno tržište i tržište vrednosnih papira.Na
kreditnom tržištu nude se i traže dugoročna investiciona srestva u formi dugoročnih
investicionih kredita.Na hipotekarnom tržištu nude se i traže dugoročna investiciona srestva
u formi hipotekarnih kredita.na tržištu dugoročnih hartija od vrednosti trguje se vrednosnim
papirima.

Tržište dugoročnih hartija od vrednosti nazivamo primarno tržište vrednosnih papira kad se
na njemu emituje ili prvi put proda vrednosni papir, odnosno izvrši prava kupovina tek
emitovanog vrednosnog papira.Sekudarno tržište vrednosnih papira prodržava vek
emitovanim hartijama od vrednosti na taj način da se na njemu vrši svaka dalja kupoprodaja
vrednosnih papira i time omogućava da se vrednosni papir u svakom momentu zameni u
novac.Ako se promet vrednosnih papira obavlja na berzi kao instituciju tržišta kapitala, onda
se takav promet zove berzanski promet, a ako se promet vrednosnih papira obavlja van
berze, onda se takav promet zove vanberzanski promet.11

Ponuda na tržištu kapitala formiraju novčana srestva učesnika tržišta kapitala-

investitora.Investitori na tržištu kapitala mogu biti sva pravna lica, privredne organizacije,
bankarstvo-finasiske organizacije i država, ako imaju slobodnih novčanih srestava.Tražnju
na tržištu kapitala formiraju vzahtevi učesnika tržišta kapitala za dugoročnim novčanim
srestvima u formi zajmovnog kapitala ili vlasničko-dugovnog kapitala.Učesnici tržišta
kapitala na strani tražnje mogu biti pojedinci, privredne organizacije, bankarsko-finasiske
organizacije i država.12

11
Ljiljana Lučić-Finasije,VPŠ,Novi Sad 2005
12
Ljiljana Lučić-Finasije,VPŠ,Novi Sad 2005

9
 ZAKLJUČAK

Na kreditnom i na hipotekarnom tržištu usklađuje se ponuda i traćnja za zajmovnim

kapitalom.Na tim tržištima konstituiše se kreditni odnos između vlasnika kapitala-poverioca
i korisnika kredita-dužnika.U zemljama nerazvijene tržišne privrede, kreditno tržište je
najnerazvijeniji mehanizam tržišta kapitala, tj. kredit je dominatan oblik finasiranja
investicija.Kreditno finasiranje dugoročnih investicija za banke postoje sve manje atraktivan
posao, a sve više rizičan posao.Dugi rok otplate kredita stavlja banku u poziciju velike
zavisnosti od nepredviđenih privrednih kretanja, a značajno angažovanje bankarskih
srestava za investicije u poziciju velike zavisnosti od dužnika.Iz tog razloga, u zemljama
razvijene tržišne privrede banke rizik dugoročnog investiranja disperziju šire na mnoštvo
investitora tako što se refinasiraju na tržištu vrednosnih papira.

10