UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

SAOBRAAJNI FAKULTET
DOBOJ
LOGISTIKA U SAOBRAAJU
II SEMINARSKI RAD
Tema: Logistiki informacioni sistemi
Predmetni nata!ni": St#dent:
D$%& dr Mar"$ Vai'(e!i) De(an N$!ar'i)
Vi*i aitent: Br$( inde"a: +,,-,.
mr Z$ran Riti"i)/ di0'& ma*& in1& 2r#0a: A3
Sadraj
1 Uvod.......................................................................................3
2 Logistiki informacioni sistem..................................................4
2.1 Elementi logistike.......................................................................5
2.2 Dinamika logistikih sistema......................................................14
3 Zakljuak..............................................................................16
4 Literatura..............................................................................17
4
1 Uvod
Logistika se moe posmatrati kao jedna od poslovnih funkcija unutar
preduzea.Mikrologistika se odnosi na fenomene kojima se ele ostvariti ciljevi
preduzea. U tom smislu svrha, ciljevi i zadaci mikrologistike proizlaze iz svrhe, ciljeva i
zadataka poduzea.
U poslednjih trideset i vie godina ilo je dosta novih ideja i koncepata na polju
poslovnog menadmenta od !ega je neto prihvaeno a neto ne. Me"utim, jedan od
najzna!ajnijih principa koji je postao iroko prihvaen i praktikovan jeste #ust$in$time ili
#%& koja kako filozofija tako i tehnika. 'azirana je na jednostavnoj ideji da gde god je to
mogue nijedna aktivnost ne trea da ude smetena u sistemu ukoliko nema potree
za tim.
(rema tome, nijedan proizvod ne i trealo da se pravi, nijedna komponenta ne
i trealo da se naru!i dok nema zahteva. U sutini, #%& je )pull* koncept gde potranja
na kraju linije snadevanja povla!i proizvode ka tritu a iza tih proizvoda moe se
odrediti protok komponenti putem te iste potranje. +vaj kontrast sa tradicionalnim
)push* sistemom gde se proizvodi proizvode ili spajaju u gomilama u o!ekivanju
potranje i pozicioniraju se u lancu snadevanja kao )aferi* izme"u razli!itih funkcija i
entiteta.
,onvencionalni pristup izlaenja u susret zahtevima potroa!a je aziran na
jednoj formi statisti!ke kontrole inventara koja se oi!no moe oslanjati na ponovno
naru!ivanja kada nivoi inventara padnu do jedne, unapred odre"ene ta!ke - takozvane
ta!ke ponovne narudine ./+(0.
U okviru ovog pristupa ta!ka ponovne porudine ili nivo ponovne porudine je
unapred odre"en azirano na o!ekivanom vremenu popunjavanja. %znos koji trea iti
poru!en moe iti aziran na ekonomskoj formulaciji koli!ine porudine .1+20 koja
vri alans trokova dranja inventara u odnosu na trokove postavljanja porudina za
zamenu.
3lternativne metode ouhvataju regularnu kontrolu zaliha uz odre"ene intervale
izme"u porudina kada je iznos koji trea da ude poru!en odre"en uz uzimanje u
ozir unapred odre"enog nivoa zamene.
5
2 Logistiki informacioni sistem
4a isti na!in na koji uoi!ajena mudrost u proizvodnji ila iskoriena za
maksimizovanje potrenih koli!ina, sli!no razmiljanje moe se pronai i u ostatku
distriutivnog lanca. (rema tome, navikli smo da vidiom da se isporu!uju kontejneri ili
leperi, potroa!i su oeshrareni da naru!e manje koli!ine zog taksi a rasporedi
isporuka su oi!no azirani na optimizovanju efikasnosti rasporeda ruta i konsolidacijom
isporuka. #asno je da takav pristup ide protiv zahteva #%& distriutivnog lanca. U okviru
#%& filozofije zahtevi za malim isporukama moraju iti !ee vreni i moraju ispunjavati
precizne vremenske zahteve potroa!a.
%zazov za logisti!ko rukovodstvo je da prona"e na!ine na koje e ovi izmenjeni
zahtevi iti postignuti ez ne$ekonomske eskalacije trokova. &ako"e, moe iti i nekih
razmena ali cilj mora iti unpre"ivanje efektivnosti po pitanju trokova u celokupnom
lancu snadevanja.
5e je veliki roj organizacija odgovorio na ovakav izazov na razli!ite na!ine.
+snovni princip #%& logistike je osigurati da svi elementi lanca udu sinhronizovani i da
mora postojati rana identifikacija potree za isporukom i dopunom, i to je najvanije,
mora postojati visok nivo discipline planiranja. Uzimajui ovo poslednje u ozir, sav teret
koji potroa! ima jeste da se povinuje prethodno utvr"enom rasporedu kao i da
)zamrzne* taj raspored. 6rugim re!ima, kada se zahtevi saopte doavlja!u u okviru
odre"enog vremena, tada ti zahtevi ne mogu iti izmenjeni.
6alja implikacija #%& logistike je da dranje prekomernih zaliha od strane
doavlja!a mora iti izegnuto, a tada upravljanje dolaznim materijalima postaje pitanje
od sutinske vanosti. (retraga za konsolidacijom mogunosti mora da ude prioritet.
(rema tome, na primer, umesto da jedan doavlja! !ini seriju #%& isporuka u malim
koli!inama do potroa!a, porudine od veeg roja doavlja!a se kominuju u jednu
isporuku. Moe i nije iznena"ujue to da se pojavljivanje #%& kao filozofije upravljanja
poklopilo sa rastom distriucije tree strane i logisti!kih kompanija koje su se
specijalizovale za oeze"ivanje dolaznih konsolidacionih usluga.
3
2.1 Elementi logistike
Slika 7 )(ush* protiv )pull* u logisti!kom lancu
(ostoji veliki roj varijacija ovih tema i tehnika koje su odli!no dokumentovane i
praktikuju se ve dugi niz godina. Me"utim, svi imaju jednu zajedni!ku slaost a to je to
!esto dovode do toga da nivoi zaliha udu vei ili manji nego to je to potreno, naro!ito
u onim slu!ajevima gde se stopa potranje moe izmeniti ili desiti u diskretnim grupama.
6o ove situacije !esto dolazi kada je potranja jedne stavke )zavisna* od potranje za
drugom stavkom, npr. potranja sa &5 komponentom je zavisna od potranje za &5
aparatima8 ili gde je potranja )izvedena*, npr. potranja za &5 aparatima u farici je
odre"ena prema potranji od strane maloprodaje koji je odre"uje prema finalnoj
potranji na tritu.
6
Slika 9 Metoda ponovne porudine kontrole zaliha
Slika : Sistem zamene aziran na periodi!noj kontroli
%mplikacije zavisne potranje prikazane su u primeru koji je dat na slici ; koja
pokazuje kako oi!an pristup u na maloprodajnom nivou moe iti konvertovan u
situaciju sa veom potranjom u farici upotreom ta!aka za ponovne porudine.
Sli!na situacija moe se desiti u distriutivnim sistemima sa viestrukim
instancama gde se kominovana potranja sa svakog nivoa sakuplja na sledeem nivou
sistema. Slika < prikazuje takvu situaciju.
7
Slika ; &a!ke naru!ivanja i zavisne narudine
Uoi!ajena karakteristika ovih primera je da potranja na svakom nivou u
logisti!kom sistemu jeste zavisna od potranje na sledeem nivou u sistemu. (otranja
se naziva )zavisnom* samo kada se direktno odnosi na, ili poti!e od, potranje za
drugom stavkom inventara ili proizvodom. Suprotno tome, potranja za odre"enom
stavkom se naziva )nezavisnom* kada je takva potranja nepovezana sa potranjom za
drugim stavkama - kada to nije funkcija potranje za drugim stavkama. +va razlika je
od sutinske vanosti zog toga to, dok nezavisna potronja moe iti predvi"ena
korienjem tradicionalnih metoda, zavisna potranja mora iti ora!unata, azirano na
potranji na sledeem nivou logisti!kog lanca.
,orienjem primera prikazanog na slici < ilo i krajnje neprikladno pokuati
predvideti potranju u farici korienjem podataka zasnovanih na alonu
kominovanje potranje od strane regionalnih centara.
8
Slika < Uzroci nejednake potranje u farici
(ored toga, moe iti ora!unata i na osnovu identifikovane potranje na svakom
od prethodnih nivoa. Samo na ta!ki finalne potranje, u ovom slu!aju u skladitima,
mogu se !initi razumne prognoze - u sutini, u veini slu!ajeva potranja u skladitu e
sama po sei iti zavisna od potranje maloprodaje ili drugih posrednika, me"utim,
udui da je to van direktne kontrole doavlja!a, neophodno je predvideti procenu
potranje.
,lasi!ni model ekonomi!ne koli!ine naavke .1+20 ima tendenciju da usmeri
naa razmiljanja ka ideji da posdoji neka )optimalna* koli!ina za poru!ivanje .a samim
tim i !uvanjem na zalihama0. 1+2 model dolazi do ove optimalne koli!ine alansiranjem
trokova !uvanja na zalihama u odnosu na trokove izdavanja porudina za dopunu
i=ili trokova proizvodnih ure"enja .vidi sliku >0.
9
Slika > +dre"ivanje ekonomi!ne koli!ine naavke
1+2 moe se lako odrediti sledeom formulom?
i
AS
EOQ
4
=
3 @ godinja upotrea
S @ trokovi poru!ivanja=trokovi uspostavljanja
% @ trokovi odravanja inventara
4a primer, ukoliko upotreimo 7AAA jedinica proizvoda B za godinu dana, od kojih
svaki kota C;A a za svaki su trokovi poru!ivanja=trokovi uspostavljanja C7AA a
trokovi odravanja zaliha 9<D, tada?
+3+
46 & , 3,
+,, +,,, 4
= =
x
x x
EOQ
(rolem je to to ova koli!ina ponovne porudine zna!i da emo imati vie
zaliha nego to je to trenutno potreno po danu u toku kompletnog ciklusa poru!ivanja
.osim na poslednji dan0. 4a primer, ukoliko je 1+2 i 7AA jedinica a dnevna potronja je
7A jedinica, tada emo na prvi dan ciklusa imati viak od EA jedinica, drugog dana FA i
tako dalje.
6a i zaokruili prolem imamo dodatne zalihe u formi )sigurnosnih* zaliha koje
su potrene kao da i se oezedila kao sigurnosna mera za potranju kada je vreme
popune vee od o!ekivanog i=ili varijacija samog vremena.
/ezultat koji doijamo jeste dosta neproduktivnih zaliha koje konstantno crpe
opticajni kapital.
U sutini, ova logistika ne mora oavezno da do"e u konflikt sa tradicionalnim
vi"enjem kako se ekonomi!na koli!ina .ili porudina0 odre"uje. Sve to je razli!ito jeste
.
da japanci tee da minimizuju koli!inu izmenom krive koja predstavlja trokove
poru!ivanja ili trokove utvr"ivanja .vidi sliku F0. 6rugim re!ima, oni se fokusiraju na
pronalaenje na!ina za redukovanje trokova ure"enja i trokova poru!ivanja.
Slika F Smanjenje trokova ure"enja=trokova porudine
Slika E Smanjenje ekonomi!ne koli!ine=koli!ine porudine
1fekat izmene krive sa leve na ekonomi!nu koli!inu=koli!inu porudine moe se
videti na slici E.
Efekat JIT na kulturu kompanije
+,
(rolem ,onvencionalna mudrost #%& strateko razmiljanje
,valitet protiv troka 4ajmanji troak uz )prihvatljivi
kvalitet*
5rhunskih, konzistentni
kvalitet ez nedostataka
Galihe 5elike zalihe od?
$ ,oli!ine kupljene sa
popustom
$ 1konomi!na proizvodnja
$ Sigurnosne zalihe
4iske zalihe sa pouzdanim
*kontinuiranim protokom*
Hleksiilnost 6ugo )minimalno* vreme8
Minimalna fleksiilnost
,ratko vreme8 korisni!ki
servis, vea fleksiilnost
&ransport 4ajmanji troak za )prihvatljivim
nivoom usluge*
(otpuno pouzdani nivoi
usluge
(rodavac=prevoznik &eki )protivni!ki* pregovori (artnerstvo na
zajedni!kim projektima
'roj
doavlja!a=prevoznici
5eliki roj8 izegavajte jedan
izvor - nema izloenosti
zavisnosti
4ekoliko8 dugoro!no
otvoreno partnerstvo
Uopteno (oslovanje je vo"eno
trokovima
(oslovanje je vo"eno
korisni!kim servisom
Servisi tree strane mogu pruiti mogunost upravljanja preuzimanjem materijala
i komponenata od doavlja!a na )milk round* osnovi, korienjem centralnog !vora ili
centra za transportovanje za ponovno sortiranje i konsolidaciju sa dolazeom
isporukom. &ako"e mogu vriti odre"ene aktivnosti dodate vrednosti kao to je kontrola
kvaliteta, opremanje ili finalno zavravanje.
6oar primer takvog servisa tree strane je onaj koji je dostupan u 5elikoj 'ritaniji
od strane &4& u korist /over Iroup automoilske kompanije. +vde i doavlja!i i &4&
isporu!uju konsolidovane koli!ine do specijalnog centra za isporuku koji je u vlasnitu
&4& a koji se nalazi u lizini /over farike. ,omponente i podsklopovi se onda re"aju
za isporuku do ta!ke upotree u liniji proizvodnje u potrenim koli!inama i u eljeno
vreme. 4a ovaj na!in omoguuje se lagani protok dolazeih materijala ez pretrpavanje
vozila za isporuku u farici.
Jini se da uspene kompanije imaju jednu zajedni!ku stvar - upotreu
informacione tehnologije .%&0 sa ciljem postizanja rzog odgovora. %nformacioni sistemi
vre ponovno olikovanje organizacije i prirode povezanosti izme"u organizacija.
%nformacije su oduvek ile centralne za efikasno upravljanje logistikom ali sada, kada su
omoguene tehnologijom, predstavljaju vodeu silu za konkurentnu logisti!ku strategiju.
5e moemo da vidimo pojavljivanje integrisanih logisti!kih sistema koji povezuju
poslovne operacije, kao to je proizvodnja i distriucija, sa operacijama doavlja!a sa
jedne strane i kupca sa druge strane. +vi sistemi se !esto ozna!avaju kao 1nterprise
(lanning SKstems ili 1nterprise /esource (lanning .1/(0. 5e imamo slu!aj da
kompanije ukvalno mogu povezati zamenu proizvoda na tritu sa usmerenim
operacijama i onim od njihovih doavlja!a preko upotree zajedni!kih informacija.
Upotrea ovihsistema ima potencijal da konvertuje distriutivne lance u lance potranje
u smilu da sistem sada moe odgovoriti da poznaje potranju a ne da mora da
u!estvuje u toj potranji preko prognoze.
,lasi!ni slu!aj u ovoj ta!ki je oeze"en informacionim sistem koji vodi proces
zamene za odevne predmete koje prodaje 'hS preko njihovih prodajnih ojekata u
++
5elikoj 'ritaniji. 6nevne informacije sa ta!ke prodaje omoguavaju da se u seditu firme
odrede potree za zamenom. +va informacija se prenosi direktno do doavlja!a koji
pakuje potree pojedina!nog ojekta na jednu parcelu ozna!enu ar kodom. +ve
parcele se tada sakupljaju od strane provajdera logisti!kih usluga gde se sortiraju za
isporuku do skladita. U sutini, just$in$time isporuka je postignuta koja omoguuje
minimalne zalihe u prodavnicama a trokovi prevoza su sadrani u okviru principa
konsolidacije .vidi slike 7: i 7;0.
U drugim slu!ajevima organizacije saznaju da preko informacija mogu upravljati
razacanim zalihama kao da se nalaze na jednom mestu. (rednosti ovoga su zna!ajne.
Ukoliko se upravljanje zalihama centralizuje a odluke o zameni i koli!inama porudine
se uzmu na osnovu toga da je to pojedina!na zaliha, tada je samo jedna sigurnosna
zaliha potrena umesto velikog roja. Same zalihe mogu se preacivati ilo gde u
okviru sistema, ilo lizu proizvodne ta!ke ili ta!ke potronje. +vo je koncept
)virtualnog* upravljanja zalihama ili elektronski inventar, kako se nekada naziva.
Slika 7: 6nevni podaci o prodaji vode sistem poru!ivanja za dopunu
+4

Slika 7; 4akon ovih informacija konsolidovano preuzimanje i redosled isporuke se
aktiviraju
S,H, vedska kompanija, utvrdila je evropsku mreu koju naziva svojih gloalnim
sistemom za prognoziranje i sistem distriucije .IHSS0. IHSS je sistem za upravljanje
zahtevima koji doijaju zahteve onako kako korisnici irom 1vrope postavljaju svoje
porudine sa njihovim lokalnim S,H prodajnim kancelarijama ili kroz ekonomsku
razmenu podataka .16%0. U realno vreme kompjuterski azirani sistem identifikuje gde
su stavke koje potrene trenutno uskladitene ili, ukoliko nisu dostupne, kada su sledei
put zakazane za proizvodnju na neko od S,H$ovih pet veih 1vropskih proizvodnih
lokacija. 'udui da je u isto vreme porudina od strane kupca prihvaena od IHSS i
poruka o datumu isporuke moe se izdati, udui da informacioni sistem tako"e
istovremeno zakazuje transport.
+vaj tip sistema sada postaje uoi!ajen kako arhitektura otvorenog sistema
omoguuje lagano uspostvaljanje veze ra!unar$ra!unar. 6igital 1Luipment Morporation
je razvila integrisani logisti!ki informacioni sistem koji omoguuje organizacijama da
upravljanju potranjom sa jednog kraja distriutivne linije na drugu.
9
Slika N.7<
predstavlja arhitekturu sistema.
Logisti!ki informacioni sistemi ne i trealo da udu smatrani kao sredstvo za
postizanje integracije u distriutivnom lancu - krucijalna stvar. %nterno upravljanje
poslovanjem moe iti zna!ajno olakano u okviru mogunosti planiranja, koordinisanja
+5
i kontrole aktivnosti koje se odnose na ispunjavanje porudine. Slika 7> predstavlja
osnovne funkcije logisti!kog informacionog sistema i prikazuje kako, da uoi!ajane
ta!ke podataka, jeste mogue oezediti informacije o oljem upravljanju sutinskim
elementima u logisti!kom procesu.
2.2 Dinamika logistikih sistema
#edna od veih prednosti prelaska na 2/ i #%& tip logisti!kih strategija jeste da
redukovanjem koli!ine i poveanjem stope prolaza kroz logisti!ki sistem, modulacija na
nivou aktivnosti na nivou aktivnosti u distriutivnoj liniji.
Logistiki sistemi su otporni na ono to se naziva )Horrester 1ffect*, doio ime po
#aK Horrester$u koji je razvio set tehnika koje su poznate koa industrijske dinamike.
:
Horrester je industrijsku dinamiku definisao kao?
Slika N.7< %ntegrisani logisti!ki informacioni sistem
+3
Slika 7> Hunkcije logisti!kog informacionog sistema
OStudija o karakteristikama povratnih informacija industrijskih aktivnosti pokazala je kako
organizacione strukture, amplifikacije .na polju politike0 i vremenska odlaganja .u odlukama i zaradi0 jesu
u interakciji sa uticajem uspeha poslovanja. %nterakcije se tretiraju izme"u protoka informacija, novca,
porudina, materijala, osolja i kapitalnih doara u kompaniji, industriji i dravnoj ekonomiji.O
O%ndustrijska dinamika oeze"uje pojedina!ni okvir za integrisanje funkcionalnih olasti upravljanja
- marketing, proizvodnja, ora!un, istraivanje i razvoj kao i kapitalna ulaganja.O
+6
3 Zakljuak
,orienjem specijalno razvijenog jezika kompjuterske simulacije, 6P43M+,
Horrester je izradio model proizovdno=distriutivnog sistema koji ouhvata tri nivoa u
distriutivnom kanalu? zalihe prodavca, zalihe distriutera i fari!ke zalihe. Svaki nivo je
me"usono povezan preko protoka informacija i protoka roe. Model koristi odnose sa
stvarnim svetom i podatke i ouhvata parametre kao to je vreme preacivanja
porudina, vreme orade porudine, vreme koje je potreno farici i vreme koje je
potreno za isporuku. /ukovodstvo tada moe ispitati efekte na !itav sistem, recimo, u
izmena u maloprodaji ili uticaju nivoa izmene proizvodnje ili ilo koja druga izmena
politike ili kominacija izmene.
+no to postaje o!igledno na osnovu ovog modeliranja kompleksnih sistema jeste
da mali poremeaji u jednom delu sistema mogu veoma rzo iti uveani kao i efekti
irenja kroz distriutivnu liniju.
5eliki roj kompanija koje se ave proizvodnjom korisni!kih proizvoda koje uvek
dosta polau na promociju trgovine .npr. dodatni popusti, razni podsticaji, itd0 ne
shvataju koji su stvarni trokovi takvih aktivnosti. U prvom primeru o!igledan je guitak
zarade preko samog popusta a tu je i skriveni troak uznemiravanja logisti!kog sistema.
Uzimajui na prvom mestu guitak profita. ,ada se ponudi popust za ograni!eni period
tada e se taj popust o!igledno primeniti na sve prodaje - ne samo na poveane
prodaje. Ukoliko prodaje tokom promotivnog perioda udu, recimo, 77AA slu!ajeva a
ez promocije i ih ilo 7AAA, tada poveanje zarade dolazi samo u formi dodatnih 7AA
slu!ajeva, a popust se primenjuje na svih 77AA. +sim toga, prodavac moe odlu!iti da
iskoristi prednosti popusta i )preusmeri porudinu*8 drugim re!ima, unapred doije
zahteve za prodaju za kasnije po regularnoj ceni. U okviru jedne studije
;
prona"eno je
da zog ovih razloga samo 7>D promocija je profitailno, ostalo elei samo guitke.
6rugi uticaj promotivne aktivnosti na profit jeste potencijal koji prua za pokretanje
)efekta urzanja* a samim tim i kreiranje Horrester$tipa varijacija kroz logistiku
distriutivne linije. &o je zog toga to u veini logisti!kih sistema e uvek iti )vo"stva i
zaostajanja*, drugim re!ima, razlog unosa ili izmene u sistemu moe iti odloen. 4a
primer, prisustvo skladita ili posrednika u distriutivnom kanalu moe prouzrokovati
zna!ajna odstupanja u farici. 6o ovoga dolazi usled )efekta akceleracije* koji moe
generisati samogenerisane flukturacije u okviru operativnih karakteristika sistema.
+7
4 Literatura
7. Hrazier, /.M. Q2uick /esponse in Soft LinesO, Discount Merchandiser, #anuar
7EF>
9. Sherman, /.#., Q%mproving Mustomer

Service &hrough %ntegrated LogisticsO
Council of Logistics Management Annual Conference Proceedings, 7EE7
:. Horrester, #., Industrial Dynamics, M%& (ress, 7E>7
;. 3raham, SiM. i Lodish, L.M., QIetting the Most +ut of 3dvertising and
(romotionQ, Maj$#un 7EEA
<. Lei, 6. % Iodhar, Momputer$%ntegrated Manufacturing .M%M0? /edefining the
Manufacturing Hirm into a Iloal Service 'usinessO, %nternational journal of
+perations and (roduction Management, 5ol 77, 4o 7A, 7EE7.
>. Hortune, 7A novemar 7EEN

+8