Fohtovo shvatanje estetskih vrednosti

Foht poinje razmatranje estetskih vrednosti optom distinkcijom izmeu

estetskih i vanestetskih vrednosti. Herbert Vuts:
Nije ispravno vanestetske vrednosti nazvati vanestetskim vrednostima
pesnikog dela i stavljati ih u paralelu s njegovim estetskim vrednostima. Vanestetske
vrednosti su vanestetske upravo zato to nisu vrednosti pesme nego vrednosti onoga
to je u pesmi estetsko!pesniki prikazano. Vrednost prikazanog nije isto to i
vrednost prikazivanja.
"ao to i vlastitu egzistenciju ne mogu dokazati nego samo do#iveti $i cogito
je izraz neposrednog zora% tako se i vrednost jednog umetnikog dela nikada ne mo#e
dosegnuti pomo&u misli i zakljuaka nego samo emocionalno do#iveti. 'nome ko
neku vrednost ne priznaje $tj. neto ne priznaje kao vredno% ne mo#e se odgovoriti
pozivanjem na neku logiku greku ili kon(likt sa zakonima logike.
"urcijus: Vrednovanje je neobrazlo#ivo.
Vuts: )stetski vrednosni sudovi ne pretpostavljaju kao u izvesnim prilikama
moralni i religiozni da se za njih zalo#imo delom i #ivotom. *akomisleni estetski
vrednosni sudovi se stoga ak i kod zrelijih ljudi e&e nalaze nego lakomisleni sudovi
o moralnim i religioznim vrednostima.
Vrednost jedne umetnike tvorevine nije prema tome identina s bilo kakvim
odredbama ili svojstvima njenog sadr#aja. 'na je jedan posebni od svih takvih
odreenja slobodni emocionalno dati kvaalitet.
Vutsovo ontoloko tumaenje odnosa izmeu vrednosnog kvaliteta i nosioca
vrednosti: Vrednosti su u svom bi&u nesamostalni kvaliteti jer su u svojoj egzistenciji
upu&ene na jednog realnog nosioca. Ne znai to da bi one konstituisale samostalne
realne predmete nego da su u svako doba stopljene sa stvarima koje ih imaju sa
odnosima ljudima delovanjima oni su kvaliteti postoje&eg koji se mogu samo
apstrakcijom u mislima od njih odvojiti kao i sve druge nesamostalne sutine.
Vrednost nije ens in se ve& ens in alio.
"ao to moralna vrednost postaje stvarna u jednom inu tako i estetska
vrednost postaje stvarna u slici.
+o kako je delo sastavljeno je ontiki osnov i uslov njegove speci(ine
vrednosti. Vrednost jedne stvari se menja samo ako se stvar menja. ,edna pesma ako
je ispravno shva&ena ima za mene uvek istu vrednost. -ko se moja predstava pesme
promeni $mo#da zahvaljuju&i novosteenom znanju i iskustvu% menja se za mene
njena vrednost ali po sebi ta se vrednost ne menja. .oj do#ivljaj moja konkretizacija
pesme ne mora biti adekvatna konkretnoj pesmi. +ako je struktura estetskog predmeta
uslov njegove vrednosti.
.aks /eler: 0ve estetske vrednosti su po sutinskoj zakonitosti prvo vrednosti
predmeta1 a% vrednosti predmeta ije je dovoenje u realne veze ukinuto1 b% vrednosti
koje predmetima pripadaju tek na osnovu njihove zorne likovnosti $za razliku od gole
2miljivosti2%.
3ez do#ivljaja vrednosti vrednovanje odreenog umetnikog dela je samo
prazno brbljanje. 4otovi kriterijumi za vrednovanje bez ovog do#ivljaja su potpuno
beskorisni.
-ko samo umetniko delo nema nekih strukturalnih planova ili slojeva ako je
npr. bez tre&eg plana jasno je da ono nema umetniku vrednost. -li ako ih ima ne
znai eo ipso da ima i tu vrednost. 3itno je kako su ti elementi proo(ormljeni.
Vrednost umetnikog dela je estetska bit umetnosti je u estetskom momentu i
umetniko delo je estetski predmet.
5
6 estetski stav ne smeju prodreti ni praktini ni teorijski interesi koje na kraju
krajeva praktini interesi podvrgavaju sebi.
7raktini stav prema predmetu: iskori&avanje prevladavanje prirode1
+eorijski stav: saznavanje objanjavanje $takoe uva momenat
bezinteresnosti%1
)stetski stav: kontaktiranje posmatranje.
7ored toga to su isto teorijski i estetski stav dovoljni samima sebi estetski
jo oblikuje pojaana likovnost. 6 interesnom gledanju zapa#aju se samo oni momenti
koji slu#e nameni i praktinoj svrsi. 6metnika vrednost je nezabrinuta i nezbrinuta.
8 Problem kriterijuma estetskog vrednovanja
0vako umetniko delo je individualno originalno neponovljivo 9 plod
jednokratne kombinacije i neprenosivog iskustva. .i smo u stanju da analizom
otkrijemo razne vidove strane i momente umetnikog dela. -li ono to je umetniko
u umetnikom radu ne le#i ni u jednoj od tih strana posebno pa ak ni u njihovom
golom zbroju nego u svojevrsnoj organizaciji i poretku meu njima. :ato se
pojmovnim jezikom ne mo#e dati jedna (ormula umetnosti. 7ostaviti kriterijum znai
prethodno pojmovno utvrditi ta umetnost ini umetno&u.
0amo delo pru#a vie aspekata i vie vrednosti. ,edna od njih je i speci(ino
umetnika humanost. Humanost umetnosti ne treba prosuivati po umetniku nego po
delu $primer: 3etoven%.
5% ;a li postoji neka dominantna umetnika vrednost< =% -ko je ima da li je
ona u svakoj umetnosti ista i da li je ista u raznim delima iste umetnike vrste< >% ;a
li je ona vrednost koja dominira i kojoj su podreene druge generiki razliite
vrednosti ujedno i najznaajnija u humanom pogledu< ;a li sama tematika odreuje
stupanj humanosti umetnikog dela. Humanost umetnikog dela treba tra#iti u
umetnikom elementu umetnosti. 6metnosti nema bez estetske vrednosti $humanost
se mo#e izraziti i nekom parolom koja nije umetnika po svom karakteru%.
6metniko delo se mo#e zamisliti bez moralne socijalne prosvetiteljske didaktike i
politike ideje ali je nezamislivo bez estetskog elementa. :ato se i na kriterijum za
utvrivanje humanosti mora osnivati na onom umetnikom u umetnosti.
0peci(ino umetnika humanost morala bi da se prenosi samo u ose&aju. 6
ose&aju mi posedujemo i nesvesno primenjujemo jedan kriterijum. 0labo delo nam se
javlja kao povreda ose&aja.
Humano!umetnika vrednost ne mo#e biti u mogu&im intelektualnim
znaenjima dela nego u njegovom neposrednom postupanju ne u gnoseolokom
nego u ontolokom aspektu umetnikog dela. 6 njoj su humani sadr#aji ostvareni a
ne oznaeni. 0peci(ino umetnika humanost nije u posrednom $pomo&u znakova i
simbola% ve& u neposrednom ostvarenju humanog samog. ? tvz. anga#ovana
knji#evnost i umetnost vii svojom borbom za socijalnu pravdu veliku humanu misiju
ali ova misija nije speci(ino umetnika. 0peci(ino umetnika misija se sastoji u
onome to samo umetnost mo#e dati.
"riteriju za utvrivanje humane vrednosti umetnikog dela ne mo#e se dobiti
nikakvim uporeivanjem ni sa drugim umetnikim vrstama ni sa drugim delima iste
vrste a kamoli sa vanumetnikim stanjem stvari. Ne mo#e jedan vanumetniki
sadr#aj pa ma kako grandiozan bio pripisati i delu humanu vrednost samim tim to
&e ono o njemu progovoriti. Na tome se pogreno temelji tvz. 2kriterijum istinitosti2
koji istinitost meri ne po unutranjoj ubedljivosti dela i ontolokoj prezentnosti samog
umetnikog bi&a ve& po uporeivanju umetnikih (akata s vanumetnikim. Nije
meutim opravdano svoditi ono to se u umetnosti po prvi put javlja na sliku ili odraz
ve& vienog onog to se mo#e dobiti i drugim putevima.
=
0a#eto: 6metnika humana vrednost ne le#i ni u umetniku ni u stvaralakom
procesu nego u zavrnom umetnikom delu. 'na se ne temelji na reprezentativnoj
nego na prezentativnoj njegovoj strani. 7rezentativna strana dela nije u
vanumetnikom sadr#aju nego u njegovoj neposrednoj prisutnosti.
Vrhunski (ormalni kriterijum $koji va#i za sve sadr#aje i sve umetnike vrste%
nalazi se u principu 2jedinstva u mnotvu2 koji je prvi (ormulisao -ristotel a
3aumgarten ga najbolje obrazlo#io.
-ko i ne znamo do kraja ta je umetnost sigurno znamo da ne mo#e bez
jedinstva u mnotvu. ?z tog principa se mogu izvesti simetrija i proporcija i harmonija.
>