DOBAR DEMOKRATSKI POREDAK

Demokratija u izvornom znaenju znai - vladavina naroda. Taj oblik je mijenjao sadraj
tokom istorije, od vladavine proste veine u kojoj svi uestvuju (omniokratija), do
vladavine procedura (proceduralna demokratija), koja omoguava svima iste anse,
bez obzira na rasu, pol, religiju. Vrlina demokratije je, da je u odgovornom drutvu mogua
odgovorna vladavina i da je otvorena za sve interese, probleme i razvoj. U savremenoj
demokratiji, jako je bitna procedura.

Vrijednosti na kojima se takva demokratija zasniva su - ideal tolerancije, nenasilja,
bratstva i postepenog menjanja drutva putem slobodne rasprave ideja. Za dobru
liberalnu demokratiju, potrebno je:
1. vladavina zakona, ne vladavina samovolje;
2. jednakost i ravnopravnost graana pred zakonom, ne selektivni zakoni;
3. stranaki pluralizam koji omoguava konkurenciju u politikom ivotu;
4. podjela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvrno-upravnu
5. disperzija ili dekoncentracija vlasti po horizontalnoj i vertikalnoj osi;
6. slobodni i tajni izbori, uz razraene kontrolne mehanizme;
7. slobodni mediji, koji podlijeu samo profesionalnim standardima;
8. slobodno trite roba i ideja i
9. graanska prava izvedena iz prirodnih prava.
U uspostavljanju vladavine zakona, bitni su kontrolni mehanizmi u i oko vlasti. Za podjelu
vlasti je bitna nezavisnost sudstva, gde su profesionalni kriterijumi jedini
inilac. Decentralizacijom se daje znaaj lokalnoj vlasti. Spoljni omota kontrole i kritike
vlasti, koji ispravlja propuste, jesu nevladine organizacije. Za dobar liberalno-demokratksi
poredak, osim normativnih uslova, treba stvoriti i socijalni i kulturni preduslov da bi takav
poredak funkcionisao. Socijalna struktura mora biti stabilna, a poloaj srednjih slojeva
utemeljen. Drugi preduslov je kulturni, posebno razvijena demokratska kultura, koja
pretpostavlja razvijene sljedee elemente: podizanje nivoa opte kulture graana;
prihvatanje univerzalnih vrednosti kao mjerila i orijentira; formiranje i potovanje linosti
- vaspitanje i obrazovanje za autonomnu linost, slobodnog graanina, a ne podanika;
potovanje i garantovane individualnih i kolektivnih prava (nacionalnih, religijskih...);
povjerenje izmeu graana i povjerenje graana i vlasti - regularnim izbornim sistemom,
korektnom kampanjom itd.; javni duh i javnost (javnost ima korektivnu funkciju) i
odgovornost za izgovorenu re i odgovornost pred sopstvenom saveu uesnika u vlasti.
Sredstva za razvoj demokratske politike kulture su dijalog i tolerancija. Da bi se formirala
dijaloka politika kultura, potrebno je potovati linosti, individualna prava izvedena iz
prirodnih prava, religijska i nacionalna prava, povjerenje i iskrenost meu graanima.
Drugo veliko sredstvo politike kulture je tolerancija (latinska re, oznaava trpeljivost).
Dva su znaenja tolerancije. U prvom znaenju, tolerancija je zajedniko podnoenje tete,
odricanje od dijela svojih potreba, interesa, ubjeenja, spremnost na kompromis.
Tolerancija je ovdje zasnovana na rtvi i pobjeda je nad zlom. Tolerantan ovek je omiljen i
dobar za drutvo. U drugom znaenju, tolerancija je prihvatanje razlika i svijest da ivot bez
razlika ne moe da se odvija. Kad prihvati razlike, ovjek prihvata i pluralizam. Razlike su u
osnovi ivota i ne bi smijele da se upotrebljavaju u produbljivanju sukoba do razaranja i
unitenja. Naprotiv, susret razlika bi morao da oplemeni ivot, da ga produbi i proiri, da ga
obogati. Zato su nacije u kojima vlada tolerancija, a koje su jo i multinacionalne,
multikonfesionalne, multikulturalne, mnogo vie oplemenjene od onih netolerantnih i
homogenih. Tolerantan nije onaj koji je nemoan ili koji se brani; to nije ni ravnodunost ni
ignorisanje. Subjekt tolerancije su pojedinci, grupe, zajednice. Drava mora biti garant
tolerancije. Nema tolerancije prema nasilju i netoleranciji.

Pol i t i ka ul oga demokr at i j e j e j as na ovaj r ei m i ma za ci l j da
dovede do demokr at i zaci j e drave, tj. do poklapanja volje naroda i dravne
djelatnosti. Ali to je samo cilj koji se neostvaruje uvijek i potpuno, a moe se slobodno
rei da se on nikada i ne moe do kraja ostvariti, iz prostog razloga to
drava, dogod postoji, pa ak i kad bi demokratija bila veoma razvijena, nije nikad istovetna
sa narodom. Ona svakako sama po sebi obezbeuje onaj neophodni, ma i pasivan
pristanak naroda, irokih masa, na dravnu vlast. injenica da demokratija postoji,
utie na politiki stav naroda, kao to neizbeno ima posledice na samu dravnu
vlast. Ona je znaajan politiki inilac i njoj treba teiti sve do potpune
demokratizacije drave.