Bolesti pcela

Bolesti pela I legla

To su boest poremea| votnh funkc|a pea, |a|a,arv utaka prouzrukovano spo|n|m
unutran|m faktorma.
Spoljni faktori mogu biti
a) zk I hemsk (nepovo|na na va temperatura), nedostatak vazduha, naroto kod
sedbe gde su mae ventac|e, I zm kada zamrznu eta pa nema dotoka vazduha, otrovne
mater|e
b) book (razt mkroorganzm)
c) unutran| faktor su nasedne prrode.
Prva grupa spo|nh faktora, kao I nasedn noc, zazva|u nenfektvne boest a druga
nfektvne. U nenfektvne boest svrstava|u se nenormana stan|a u votu pen|h
drutva. Obo|en|a ugnua po|ednh ndvdua , arv |a|a utaka odrash pea, ne
odraava se naroto nepovo|no na aktvnost pen|h drutva. A stovremeno obo|en|e
ugnue veeg bro|a |ednk dovod do brzog sab|en|a I propadan|a drutva. Tok I smptom
boest zavs od prrode I vrste tetnog faktora, od godn|eg doba, I stan|a pen|eg
drutva. Uvek |e bo a I be da su |ake za|ednce man|e podone boestma, doke god se
trudmo da mamo |ake za|ednce maemo I man|e boest. U toku zme pee oboeva|u u
teo| form nego et.
Tok bolesti moe biti brz (akutan) ili spor (hronian)
Kod akutnog obo|en|a, ugnue, nastupa nekoko asova pose de|stva tetnog faktora
(trovan|e, uguen|e, smrzavan|e, dav|en|e) U sua|u hronnog toka boest se razv|a
usporeno I ugnue |ednke nastupa pose nekoko dana ak I ve, nozema, true I dr
Zavsno od toga boest ute na ceo pen|e drutvo: brzo I ogedno sab|en|e umran|e
drutva, odnosno skoro neprmetan zasto| u razvo|u drutva, postepeno sab|en|e
produktvnost I konano ugnue pose nekoko mesec ak I godnu dana.Pee I ego
mogu oboet |ednovremeno I od dve I ve boest nozema ameboza od ksee I evropske
true
Ameboza tu je bolest mnogo lepo opisao Prof o!an "uline!i#
U takvm sua|evma tok boest uzma tee obke U nekm sua|evma |edna boest
pospeu|e drugu Tako trovan|e med|kom oakava nastanak nozeme, evropska true
rashaden|e sabu shran|enost ega. Ekonomske tete used boest pea ega nasta|u
kako zbog ugnua ceh drutava, tako I zbog sman|en|e produktvnost used scrp|enost.
Boest se raspozna|u po n|hovm smptomma, u pen|aku na osnovu abaratorskh
naaza ko| su pouzdan| I tan| po stma moe se odmah eto untt spat u
zavsnost od obo|en|a. Po|edne boest Amerka true ako se na vreme prmet I pr|av
sta. Steta se nadoknadu|e pearu Po anatomsko| grad, zookm osobenostma I svo|o|
aktvnostma odrase pee se razku|u od |a|a, arv, I utaka.Zbog toga se razku|u dve
vrste boest boest pea I boest ega, kod matca ma |o neka vrsta boest a to |e
vezano za n|en aktvn pon aparat. Medu boestma pea u nam kra|evma na|van|e su
nenfektvna Trovan|a: hemka|om, med|kom, soma, poenom, uguen|e, nenormana
stan|a, gadovan|a, osromaen|e, grabe, naetan|e, I uroden defekt. Zarazna: ma h
mnogo da b se nabro|aa na| ekasn|e se zna ko|e |e kada se spta svake proe
abaratorsk. Zak|uak |aka pen|a za|ednca, hg|ena na pen|aku I aat ko|m se rad sa
peama mora bt st I deznkovan.Tada |e man|a verovatnoa za boest, med I poen st
zdrav usov su za zdravu peu.
$A%A$&' B()'STI
Zarazne boest prouzruku|u v organzm b|nog votn|skog poretka. Prenose se sa
|edne oboee |ednke na drugu sa |ednog pen|eg drutva na drugo.Prema prrod
prouzrokovaa zarazne boest mogu bt :
Infektvne- zazvane vrusma, bakter|ama, bacma g|vcama Invazone (paraztne) ko|e
prouzruku|u parazt |ednoesk veesk
Van|e nfektvne boest ega su Amerka, evropska, ksea, mahurasta I suva true
(kameno I kreno ego)
O svm tm boestma ma opsano po|ednano u mo|m pen|cma Znaa|ne nvazone
boest ega ne posto|e, a na odrase pee na|ea boest |e nozematoza. Prouzrokva
zarazne boest dospeva|u do pea I arv sa hranom. Kada su odbrambrene snage
organzma nedovo|ne- u om usovma vota zm, prehadeno zgadneo ego, vano
gnezdo td- prouzrokova savada|u napadnut organzam,pon|u brzo da se razmnoava|u
I dostgnu ogromnu bro|nost. Usred razornog de|stva uen|a otrovnh mater|a napadnut
organzam brzo obo ugne. Za vreme boovan|a |av|a|u se razt sptom,a pose ugnua
odredene promene, po ko|ma razne boest se mogu I prepoznat, sve |e to odokatvno ako
hoemo tenu d|sagnozu nosmo na sptvan|a. Prouzrokova zaraze zuu|u se z oboeog
organzma na|ee zmetom- nozematoza td- Pose ugnua ceo e prestav|a ogroman
zvor zaraze. Zbog toga se prouzrukova zaraznh boest prenose na dva nana, pru
neposrednom kontaktu sa |o vm boesnm |ednkama I preko razth predmeta ko| su
b u dodru sa boesnm |ednkama
- sae poen med zdov konca hrance poce-
- Zarazu mogu prenet I nek krupn| parazt I tetone pea- ose gusence mo|c.
Zarazu na|ee prenose pee z pen|aka u pen|ak putem grabe , pear aatom
svo|m I raznm starm deovma konca ko| su nedeznkovan.
Pre!enti!a proti! nozeme
Danas sam poeo davan|e peama Lugoov rastvor zbog preventve protv nozeme
postpak se moe vdet na skama, nemo|te pogreno shvatt ovo |e mo| nan rada ko|
praktku|em nekoko godna, ne nameem nkome mo| sstem rada.
L|ekov za nozemozu : do nedavno se korsto antbotk fumagn u eernom srupu
eernm pogaama, a |a |e upotreba danas zabran|ena u Europsko| Un|. Obzrom da
Europska Un|a bran prm|enu bo kakovh antbotka u |een|u pea, osta|u nam
aternatvne metode pa se danas korste preparat na baz |oda ka|evog |odda ( nozecd,
nozepp ugov rastvor) ko| se da|u u eerno| otopn se prska|u po okvrma sa peama
egom.
*AS"A B()'ST ( P()'&S"A)
Ma|ska boest |e nenfektvna to |e obo|en|e madh pea hrante|ca obo|en|e se |av|a
U proee (apr ma|) a retko et Boest |e prouzrukovana prekomernm uzman|em
(konzumran|em) otrovnog prskanog nekvatetnog pesvog poena. Usov se stvore
po|ave kada u pen|o| za|ednc ma nepokop|enog ega kada nedosta|u zahe meda,
ma sab prv sveeg nektara vode.
Tada doaz do veeg uzman|a poena od strane pee hrante|ce kako b moge da zuu|u
me, ko|m treba da hrane made arve. N|hov eudac ne moe da svar sav unesen poen,
pa se tako poen nagomava u eudac. Gde doaz do prtska na sstem trahe|a na krvne
sudove, tada doaz do oteanog dsan|a poremea| u krvotoku. Nedostatak vode remet
proces varen|a. Ako |e prskano pa poen bo otrovan sa b|aka sa ko|h |e donoen, se
upesavo, to se u toku zmovan|a esto deava tamo gde u koncama n|e epo uradeno
zazm|en|e , nema dovo|no ventac|e. Kroz zdove creva otrov preaz u organzam pee.
"ako primetiti Simptomi+
U poetku pee u gnezdu su dosta uznemrena, a ubrzo pose toga dob|a|u zmuen
zged.One napusta|u koncu, pokuava|u da ete, epra|u trepere krma dre trbuhe
nateene mao podgnute uvs.ak doaz do toga da m |e eudac toko napun|en tvrdom
masom kao gna kada se stsne tvrdo |e
. Obo|en|e kada se prmet treba odmah za|edncu prhrant a ramove sa pesnm poenom
zvadt z za|ednce ste ukont dat prhranu za dva tr dana drutvo e bt Spaeno.
B()'STI I *A&' *ATI,'
Boest ko moe zazvat pa st uzronc kao kod pee radce I trutova, kao I drug ko| su
specn za matce.Larve I utke z ko|h se razv|a|u matce; mogu da budu , ma da |e to
retkost,da budu prehadene, uguene otrovane kao da bou|u od razne vrste true. |a|a
mogu bt sa nekm nasednm defektma (crna boest). I pose zegan|a matca moe bt
zoena nekm tetnm spo|nm utca|ma ko|e prouzruku|u obo|en|a pea radca.Matca
ne bou|e od poenske boest. Zbog specnost n|ene shrane I spec|ane hrane, kao I
zbog otsustva kontakta sa odgovara|um paraztma. Od za|ednkh boest matca
na|ee strada od (meanoze, nozematoze, brauoze)
Specne boest same matce prostu z po|aane funkc|e n|enog ponog aparata, Kao I
neuporedvo dueg vota od pee radce I truta. Medu ovm boestma od veeg znaa|a
su mehanke ozede I degenerac|e |ednh I drugh organa I deova n|enog ponog (organa)
aparata
1 Mehanke ozede
A )Zaep|en|e otvora ponog aparata nasta|e na|ee zbog zaostaog dea snoa|nog
organa truta., a rede zbog sasuenh ostatka zmeta na posedn|em trbunom anku
Cep od zmeta moe da se formra od dueg boovan|a matce, used prehade en|ost.
Izmet ne moe da bude nago zbaen napo|e ve samo ste z ananog otvora I tako
zapr|a posedn| trbun anak, tu se odmah zapr|a I pon otvor a zatm se stvrdne a kada
se to sve dogod matca ne poae |a|a. Vaden|e epa maom pncetom matca se moe toga
osobodt, I nezgoda otkont.
B) Zaep|en|e vagne I neparnog |a|ovoda nasta|e usred prekomerne kone suzave mase
ko|u trut ubrzgava matc. Ako zbacvan|e ove mase zakasn, ona se zgrua I za|edno sa
spermatozodma se preobrat u pou tvrd ep. U |a|ovodma znad ovog epa naaze se zrea
|a|a, a ona tada ne mogu da produ nane |a|ovod se postepeno zarepe ovo se ne moe
vdet gom okom nt se moe otkont to su defektne matce.
C) Oteen|e semene kesce nasta|u nestrunm hvatan|em matce pr nekom radu naroto
obeeavan|u markran|u, ako bude stsnuta zmedu dva susedna sata. Bo kakav prtsak
se prenos na semenu kescu I pr tome se otet nervna reguac|a. Za proputan|e
spermatozoda prema |a|ma ko|a saze nz |a|ovod Tada matca nastav|a da poae samo
neopodena |a|a ovo se sto ne moe otkrt spo|n|m posmatran|em
D) Napad (znenadna ukoenost) moe da tra|e 10 20 mn moda I sat vremena dogada se
kod hvatan|a da b se obeea grubo hvatan|e sparene matce Tada se stav na topo a ne
na sunce I ona se brzo povrat. Kataaps|a ne hvata nesparenu matcu.
2 Urodene mane
To se dogada kod ponh organa nedovo|na razv|enost |a|nka posto|an|a |ednog |a|nka
ak neposto|an|e |a|ovoda semene kesce ov nedostac se ne mogu vdet ve samo
predpostav|at. Pr kupovn matca z zaraenh pen|aka boest se mogu prenet a te
boest ma|u vek znaa| za razvo| vaeg pen|aka zato pamet u gavu I ne kupovat ne
provereno I pouzdano Kod obeeavan|a uvek dok se ne zvebate korstte prrune aate.
|a h redovno korstm |er nsam tako van da |e prebacu|em z ruke u ruku I n|e me
sramota to tako obeeavam a su sve obeeene
"IS')A T%-)'.
To |e zarazna boest prevashodno se |av|a kod nepokop|enog ega,n|enom razvo|u boest
pogodu|e prehada I gadovan|e arv. |av|a se u proee I u prvo| poovn eta I ma
dobroudan tok Nek od peara |e smatra|u obkom evropske true.Prouzrukova |e
optast mkrob,ko| ne stvara spore,neotporan na sretstva za deznfekc|u topotu . U
zdravo drutvo dospeva kao I drug prouzrokova true.Predpostav|a se da ga pee mogu
prenet I to od zagadenh voda gde su poa za pee ne hg|enska zaputena, zatm z bara
sa pr|avom vodom To se sve dogada kada su pee prnudene da uzma|u tu pr|avu vodu
naom krvcom. Boest se |av|a kada |e ego zoeno nepovo|nm utca|ma sredne.
Nepovo|nm temperaturama I sabo| shran, prvenstveno u sabm drutvma. Sptom |esu
sn evropsko| true a aqrve mogu da ugnu I pose zatvaran|a.
(bratiti panju na o!aj tekst koji sle/i
Leev promene bo|u (potamne) a sauva|u svo| obk N|hova unutran|ost se pretvara u
kaastu masu a ne I u tenu masu Leev zaudara|u na kseo. On se nkada ne zaepe za
dno zdove e|a pa h pee brzo zbace ne kda|u ste. Ako nsu arve ve pokop|ene,
pokopc su obno mao potamne, pocepan, a nkada nsu udub|en.Tok boest zavs do
|ane drutva e se na sede nan. Drutvo se utop prhran|u|e I redovno vr
deznfekc|a opet povdon |od razbaen sa vodom I prskan|em I to u ve navrata prmete
se nago sman|en|e zaraze I pobo|an razvtak pen|e za|ednce ko|a e poet da
napredu|e sta e bt spremna za |esen za zazm|avan|e. Dugaak |e oporavak |er smo sam
doprne tome. Bo|e |e spret nego et
T%-BAST( )'0)(
Pr pregedu pen|h za|ednca naete na e|e ko|e zgeda|u kao trubce, to |e paraztno
obo|en|e arv I utaka ko|e prouzruku|u gusence votanog mo|ca pr svom kretan|u kroz
sredn| zd saa. Pee zbace ugnue I povredene arve, a e|e u ko|ma su arve pea
vr nadgradn|u u obku trubca nave, a h ne zatvara|u potpuno,ve na srednu e|e
ostav|a|u otvor.Razmeta| ovh trubasth e|a obeeava kretan|e mo|eve gusence, to |e
vd|vo naroto na madom sau ko|ma n|e odga|an vek bro| generac|a pea, te |e
sromano beanevnastm mater|ama.Trae ovakvu hranu gusence su prnudene da se
ve kreu pa onda ostav|a|u ve oteen|a
&($'*A "ako se ja borim u s!oj pelinjak proti! iste
Drage mo|e koege |a msm da v negde grete a to |e u sedeem da posebno
nagaavate nozemu ceranae kao nova ko|a |e kod nas u Srb| prsutna od 1998 godne
ona |e potsa nozemu aps ko|e uopte nema u Srb| to od 2006 god Zna da godnama
mamo samo n|u a morate shvatt da ona kao takva n|e tragna za nae pen|ake kada
|e sama a uvek |e u skopu sa drugm negatvnm faktorma nta n|e strano to se |av|a
u avgustu, ona se |av|a preko cee godne.
)ek
Koege ko |e pusto ek sa garanc|om da |e za nozemu a da n|e antbotk nko do sada n
|edan ek n|e pusto sa naznakom da e nozemu.Sv pokua| se svode na na skustva
tako da sa argumentom ne moemo tvrdt da |e ta| ta| ek za nozemu, a to ne moe nko n
od strunh ekspertskh |ud Vratu se svom radu ko| prman|u|em godnama a to se zove
povdon |od Korstm ga godnama nemam |e to pr svakom pregedu fa|tam fa|tacom po
satonoama prosto h pokvasm. Korstm u 1 tar vode 30m povdona. Pose nekoko
koren|a ptae te se otkud ovako nove satonoe ta se dogod sa n|ma. Sta |e u ptan|u u
ptan|u |e hg|ena ko|om se spreava zaraza ne dozvo|avamo sporama da opstanu u
koncu, ne dozvo|avamo ren|e ste.
Pored th preventvnh mera mora se vodt |o |edna |ako btna mera predostronost a to su
poce za vodu, ko|e mora|u bt ste uredne. |a u ste stav|am ugoov rastvor |utu
paprku hvaa,a tu boest mo|e pee nema|u godnama. Koege |a tako radm ne
garantu|em da |e to preventvn ek a su m pen|e za|ednce zdrave.
Koege ako mate bo| ekasn| a sptan preventvn preparat pte |a ne em ve
deu|em preventvno. Nemo|te samo napsat to ne va|a a neznam ta |e bo|e Ovako radm
z razoga to ne korstm eer
Ovu koncu to vdte ma peu, a kod prskan|a pee se povuku na trenutak zatm
pokupe svu tenost to za kratko vreme Ovde se vr |o |edan eksperment na svm
ramovma nove satne proba se kako e se razv|at kako prezmet na novm, deano Vr
se ekspermentana proba satnh osnova va|anh 4,9mm od stog prozvodaa
KRECNO LEGLO
Da vam pem za nstatn , vnobran, be uk sve to znate da |e neka vrsta ecen|azamena
matca n|e pobo|an|e, sada cu napsat ko| |e na|bo| nacn za zecen|e Krecnog ega,
znamo sv kako se dob|a sam ga pcear prozvedu vana konca, mao pcea,
novokompovan pcear sada spa|u vodu u hrance umesto poce., prhrana pcea preko
cee zme, uzman|em pcee, zato ga ma po obodu ramova. Za one ko| ma|u probema sa
krecnm egom topo preporucu|em da naprave radkane zahvate to:
-pcen|ak treba da |e sm|eten gd|e se ne zadrava vaga
-mat uv|ek snane za|ednca
-mat zamreene podn|ace
-odgovara|uca ventac|a
-prhrana srupa 1:1 sa dodatkom 2% propos
Prskan|e satonoa povdonom razbaenm Konca ko|a ma krecno ego sman| se na
maksmaan bro| ramova zatm se u stu z ve konca strese pcea to dosta pcee da ma
da pokrva tamo gde nema ramova zatm pocnte nago da prhran|u|ete, za par dana ega
krecnog nema, bce drutvo occeno zdravo, a to |e nteresantno I ramov occen budte
sgurn u uspeh, Neznam a se preporucu|e da se krecno ego kod ccena z ugova konce
ne ude |er |e opako po covec|a puca Prema Branku Recu, posto|e odredena prava u
radu, ko|a sprecava|u nastanak krecnog ega tu mogucnost svode na na|man|u
m|eru.Radec sa paketnm ro|evma 1989. 1990. godne, krecno ego mu |e poceo
predstav|at vek probem, zbog obo|evan|a veceg bro|a za|ednca. Uoco |e da mu se
krecno ego |av|a u drustvma ko|a |e osabo, odnosno u onm od ko|h |e oduzmao pcee.
Na
osnovu th zapazan|a, krenuo |e u kontra-postupak.Drustva sa krecnm egom |e po|acavao
pceama , pos|e cega su se ona vrata u normano stan|e, bez drugh tretmana. U toku
1991 godne, zveo |e |edan eksperment sa tr grupe kosnca. Na osnovu zapazan|a u toku
tog ogeda, dosao |e do sedech zak|ucaka:
1. Gn|ezdo za|ednce ne treba c|epat ubacvan|em osnove zgradenog saca
(dodavan|e vrst sa strane)
2. Pcen|e za|ednce ne treba sabt uzman|em pcea, osm ako se one same
zdva|a|u.
3. Pregede kosnca vrst samo u zuzetnm suca|evma, a tada ne drat puno
ego.
4. Izb|egavat vazne terene unosen|e vode u kosncu od strane pceara
(unutrasn|e po|ce,)
5. Omoguct dobro prov|etravan|e kosnce, kroz dovo|no veko don|e eto
kroz mrezu na podu.
On se prdrzava napr|ed navedenh zak|ucaka krecno ego mu vse ne predstav|a
probem, a nkakve |ekove ne korst. Ovo |e ukratko preneseno z n|egove kn|ge MO|
PCELIN|AK (z 1999. godne) u n|o| ma vse deta|a (strana 186-187). Inace, mnog su
nstatn upotreb|ava to kontaktno, naprasvan|em po satovma sacu moze se rec, da,
sve dok se on upotreb|ava nema akaroze a cm se prestane ona se povrat? (ne u srup)
Boest pcen|eg ega zazvana g|vcom Ascosphaera aps. Potrebno |e zaraene ramove
zvadt z konce, zatm po|acat drutvo, sman|t vagu u konc (g|vce ne mogu da se
razv|a|u bez vage), preset konce na suv osuncan teren. U tem suca|evma potrebno
|e zament matcu, pcee premestt u drugu koncu, ko|a |e prethodno deznkovana, staru
koncu teme|no ocstt opat et ampom, sace sa zaraenm egom spat pretopt,
untt sve otpadke z konce, prhrant pcee.
&a zarazne bolesti pela /jeluju1 uzrokuju ugla!nom i!i uzronici bolesti+
2irusi 3 !iroza
Bakterije 3 bakterioza
0lji!e 3 mikoza
Boest pea uzrokovane g|vama (p|esan - bud) su danas na|ea po|ava na nam
pen|acma. Utvrdeno |e da |e p|esan na|prsutn|a g|va u koncama, pa u zdravm
drutvma gd|e eka|u samo povo|nu prku da se razv|u. U tome m pomau: naruena
prrodna ravnotea, zagaden|e okone, zatvaran|e konca prko sedbe, te man|ak hrane
vode, est preged dm|en|e drutava. Sve ovo dovod do sman|en|a ega, poremea|a
starosne strukture u pen|em drutvu, a svm tme sman|en|u otpornost na razne boest.
Na|poznat|e na|ee (mada ma drugh) boest kod pea uzrokovane p|esnma
(g|vom) su KRECNO LEGLO KAMENO LEGLO.
Boest krenog ega ako se otkrva. Prkom pregeda pen|h za|ednca, svaka
nepravnost na egu |e sumn|va. Prkom ugban|a madog ega, pen|a za|ednca sve
ve sab |er nema prnove. Ovd|e pear umnogome doprnos razvo|u boest, pregedma
drutava stm aatom u s.
Prepozna!anje bolesti+
Pen|e nke ko|e su zdrave b|ee su bo|e, s|a|ne, sa dobro uo|vm koutma. Svaka
prom|ena u bo| nke,, upozoren|e |e na boest. |aka drutva zbacu|u mumcrane nke
kuku|ce z konce to se moe prm|ett na etu poeta|c konce.Ovo se deava nakon
nekoko dana od razvo|a boest. Kako boest napredu|e, moemo |e prm|ett na sau.Na
egu se mogu prm|ett prazne satce nepravno rasporedeno ego. Pokop na
obo|eom egu mogu bt van proras b|eastm ntma p|esn. Na podn|a
ugovma podn|ae bude mnotvo propah mumcranh arv.
Suzb|an|e boest |e veoma mukotrpno dugotra|no. Na|van|a |e preventva. Konce treba
da su suve, sa dobrom ventac|om to podrazum|eva roko eto. U |esen|em zmskom
perodu (pored |akog drutva) ne b trebao bt praznog saa, nego to |e u konc da sve
bude puno meda poena, |er u praznom sau se skup|a vaga pr|e doaz do razvo|a
p|esn.Ov ramov pozeene od p|esn to htn|e se mora|u zbact z konce u pro|ee t|.
m to vr|eme dozvo.
A |a sam danas na poeta|c kod sebe naao kreno I to u za|ednc ko|a |e |aka, I ko|a n|e
maa kreno do ega |e doo da ga dob|e da aat mae b dosta za|ednca poen,
Konca suva, ramov nsu premetan I prav|ena premetana. Neto se dogodo I to
normano mo|om grekom a ko|om neznam.
Sta u uradt, skont koncu sa mesta stavt drugu sa svm ramovma sa satnm
osnovama strest peu, a ramove sa egom I medom skont I ste pretopt, Novo|
stav|eno| konc dodau u zbeg ram sa medom kao prhranu , a nova e bt preaz sa
Rodnm ramovma ma prostor veka kona pea , matcu u ukont I ubact novu poto
mam sparene u rezerv , tu |e uspeh zagarantovan.
Ne em zbog |edne za|ednce da prenesem boest na druge za|ednce.A ova godna |e za
obnovu pen|aka pogodna sa ro|evma, ro|ev ne prenose boest prrodn , a stresan|e
pee |e prrodno |er nta n|e uzeto z konce sem pee.
*ehurasta trule
Mehurasta true |e obo|en|e pokop|enog ega prouzrukovano normano vrusma a
potpomognuto prehadom pa I neshran|enou arv.To se dogada kod brzog razvo|a
vekog proren|a sa satnm zmedu ega I nedostatkom meda I poena. Vrus Marator
aetatue neotporan |e prema topot, su , I untava se deznfekconm sretstvma povdon
|od, ugoov rastvor.
U tema ugnuh arv sauva se dok se eev ne sasue. Zarazu prenose tudca I sam
pear, om radom pr|avm rukama I aatom ko|m rade.Retko se prenose koncama
saem Kao I kod evropske I amerke true pee se zaraze hranom. Larve ugnu pose
pokapan|a. Tok boest |e mnogo dobroudn| od onog kod amerke true. Kada vreme
otop I drutvo o|aa, boest obno uthne.
Tome doprnos osab|ena patogenost vrusa I ake znoen|e ugnuh arv.Samo sab|a
drutva bou|u due I posta|u arte u ko|ma se zaraza odrava. Smptom mahuraste
true spo|a potsea|u na one kao kod amerke true, pokopc kod ugnue arve
potamne, mao ueg razderan, ego |e proarano,usred povrna
S |a|ma madm arvama naaze se zaostae pokop|ene e|e. Iz n|h se ako vade eev
arvs ouvanom pokocom vodenastm sadra|em nak na mehur I od tuda I dob nazv
mehurasta. Nema razmazvan|a nt ep|en|a za zdove e|a. Kasn|e se eev osue I
dob|u karakterstan zged tamnh zduenh I ako pov|enh mum|a sa podgnutm
predn|m deom. One se ako odep|u|u I vade. Prkom bakterooke anaze u eevma se
ne mogu otkrt bakter|e spore Prsustvo vrusa moe se sptat samo spec|anm
sptvan|ma.
U suzb|an|u mahuraste true na|van|u uogu ma dran|e |akh pen|h za|ednca sa
dovo|nom konom hrane u zmsko- proenom perodu u vreme pre gavne pae
spreavan|e prenoen|a zaraze putem grabe I aatma |e sedee, utop|avan|e za|ednce
prhrana zamena matce prskan|e povdonom kod vekog obo|en|a na|bo|e |e pretopt
satne osnove I prebacvan|e drutva u drugu koncu. A ovu koncu oprat razbaenom
10% varknom zatm za 30 mn stu sprat stom vodom osut I sobodno naset drugom
za|edncom. Ramove drva deznkovat na st nan kao koncu. Kod svake zamene
nase|avan|a konca u ko|ma |e ba pera osnovno |e uradt deznfekc|u, tada nee bt
znenaden|a -
,%&A P4')A
Crna boest |e grupa obo|en|a raztog poreka. Za|ednka karakterstka obo|en|a |e
odsustvo opadan|e daca, used ega teo pee postane crno. U skadu s prrodom
prouzrokovaa razku|u se dva gavna obka crne boest:
a) nasedn (uroden), ko| se spo|ava |o prkom zegan|a pee;
b) steen, kada se po|av kasn|e. Ova| drug obk |e e s tem posedcama, te |e
stoga znaa|n| za pearsku praksu.
Nasedno usov|ena crna boest sree se retko, ako se raspozna|e brzo kvdra. Genetk,
sto| pod utca|em domnantnog gena, a |av|a se z nedovo|no poznath uzroka, kao rezutat
promena u nasedno| osnov (mutac|a). Verovatno |e da odredenu uogu u tome ma
dugotra|no sparvan|e u bskom srodstvu. Prsustvo gena crne boest spo|ava se
neposto|an|em daca na teu pee. Drugm rema, ova| obk crne boest predstav|a
degeneratvnu po|avu. Kada |ednom nastane, na potomstvo se prenos samo preko matce,
a spo|ava se kod poovne potomaka (radca, trutova matca) |o prkom zegan|a.
Nasedno usov|ena crna boest, moe se kvdrat |ednostavno sgurno - zamenom
matce. Bez kakvh drugh mera, m pone zegan|e potomstva nove, normane matce -
crno obo|ene radce trutov postepeno ezava|u z drutva.
Steena crna boest nasta|e kao rezutat poremea|a u razmen mater|a u organzmu
pea, prvenstveno radca - sabraca, ko|e, nae, obav|a|u na|naporn| rad u drutvu. Ta|
poremea| na|ee nasta|e used oskudce potpunog odsustva book neophodnh
mater|a (beanevna mast). U nedostatku azotne hrane pon|u da se troe azotne
rezerve nasagane u htnu. Used toga nasta|u promene u struktur htna (poroznost),
osab vrstna spo|a zmedu dace teesnog pokrvaa, te dace teesnog pokrvaa, te
dace ako otpada|u, naroto u dodru sa vrstm predmetma. U redm sua|evma
opadan|e daca moe bt rezutat tetnog deovan|a dgurh faktora, na prmer, vrusa
nekh otrovnh mater|a. To zna da steena crna boest moe bt zarazne nezarazne
prrode. Osm toga, demno opadan|e daca, odnosno po|ava crne bo|e tea, moe
nastat kao posedca nekh posebnh zaraznh paraztnh boest (nozematoza, akaroza,
d|are|a, paraza) prrodnog staren|a |ednke. U takvm sua|evma, medutm, n|e re o
crno| boest u pravom smsu re, a to treba mat u vdu pr determnac| uzroka teesnog
crna pea.
Steena, nezarazna crna boest na|ee se |av|a u pannskm obastma zbog toga se
nazva umska boest. Obno bukne s po|avom med|ke na b|kama (apr- ma|) tra|e sve
do |esen, kada uthne u septembru oktobru. Zavsno od kmatskh usova (ko| utu na
zuvan|e med|ke), obo|en|e moe da se po|av|u|e tokom nekoko godna svakh
nekoko godna. U nedostatku zvora poena, drutva or|entsana na skup|an|e med|ke u
duem tra|an|u - ostanu bez poena. Na||ae na|bre stro se organzam pea sabraca.
Zato one na|pre pocrne. Dok u gnezdu ma zahe poena, made pee ne pokazu|u znake
obo|en|a, a kad poena ve nema, one ponu da gube dace . Na|pre opada|u dace na
edma trbuhu. U pea u ko|h |e opadan|e poodmako, gotovo ceo teo postane crno one
e na goe pee s nasednm obkom crne boest. Medutm, za razku od nasednog
obka, u sua|u steene crne boest nema tek zeenh crnh pea. U |ednom stom
drutvu zapaa se raznokost u stepenu ogo|avan|a (crna), a u stom pen|aku razt
ntenztet obo|en|a, stoga razto stan|e drutava.
Osm pocrneost, zahvaene pee pokazu|u sman|enu aktvnost prestanu da rade. U
poetku zdrave pee h presreu na uazu u koncu ne da|u m da udu h vuku zbacu|u
z gnezda. Oboee pee obno ne prua|u otpor , za razku od pea grab|vca, (tudca),
ne korste aac za odbranu. Neke same naputa|u gnezdo , ne mogav da odete, puze
pred koncom, to podsea na smptome akaroze trovan|a (v. Akaroza, Trovan|e pea
ega). U crevnom sadra|u oboeh (crnh) pea nema ostataka ovo|nh opn poenovh
zrnaca, ve samo vodenaste tenost. To svedo o odsustvu beanevnasth masnh
mater|a u hran, odnosno o poremea|u u razmen mater|a u n|hovom organzmu.
Med|kn med deu|e teko na organzam pea svo|m otrovnm mater|ama, soma
mkroorganzmma. Nek su m|en|a da poremea|e u shran opadan|e daca
prouzroku|e veka kona kvascma snh mkroorganzama - kandda u med|kovcu.
Proaksa suzb|an|e ove boest zavse od vrste forme obo|en|a. U prncpu, treba
nasto|at da se boest ne po|av, a u sua|u posto|an|a - va|a odstrant uzroke. Nasedna
forma moe se zbe prmenom uoba|enh metoda opemen|van|a zamenom defektne
matce. Kod steene crne boest dobre mere su obezbeden|e zaha dobre hrane
redovnog dotoka poena kad pee dugo prkup|a|u med|ku, zamena pen|e pae
zamena matca, ako boest uzme maha. Imao sam prke da vdm na |ednom pen|aku
crnu peu proe godne o tome sam psao; a n|e bo razumevan|a da |e u ptan|u boest
srotstvo, ve |e komentarsano da |e pocrnea |er |e uestvovaa u krad tudca.
"ameno leglo
Ima smo prke nek da vdmo da ga osetmo sanramo, to |e g|vno obo|en|e ko|e
napada ego g|va |e Aspergoza ,. |o se nazva suva true. Pored pee moe se zarazt
ovek. Prouzrokova |e u prrod roko rasprostran|ena pesan |e spore dospeva|u u
koncu s poenom nektarom.U povo|nm usovma(vano gnezdo)z spora razv|e se
pesan. Gom okom vd|ve,razgranate konaste hfe ko|e se brzo re zahvata|u deove
saa, pen|e arve a po nekada |o ve pee. Ugnue arve ubrzo se sue osta|u u
e|e kao tvrde grudvce (kameno ego)u poetku ukaste a kasn|e tamno zeene bo|e,
ako spada|u z e|a, kada se protrese sat na ko|eg h ma ugnue arve,u|e se upkan|e po
mu ako tresemo a u vazduhu podgne se prana od spora.
2A.&(+
Udsan|e spora dospevan|e u o opasno |e za peara , |er moe da zazove zapa|en|e
suzokoe o|u, nosa ,bronhts zapa|en|e pua po|aan|e tuberkooznog procesa,
ukoko posto|. Zbog toga pear mora nost masku pr radu sa takvm pen|m
za|edncama
Pre!enti!a
Protv aspergoze sasto| se dran|e pea u suvom na sunanom mestu, zbegavan|e
mnogo zasen|enh vanh mesta. Pesvno sae odmah ukont pretopt. Konce
prosut, a gnezda suzt.Leen|e n|e potrebno |er pose hg|enskh sanac|a prskan|e
rastvorom povdona , pesan zezne, naroto kod |akh pen|h za|ednca. Razka posto|
zmedu krenog kamenog ega kreno ego zazva gva Ascosphera Mce|e su dug
konast organzm bee bo|e zbog toga e na grudvce bee bo|e zbog toga se u konc
|av|a|u dve vrste mumcranh arv bee svo zeene Vodte rauna na ove ke hadno
vreme vaan teren, mokar, nsko postav|ene konce, veku vagu, da ne dozvote da
vam drutva ostanu saba sa egom vekm a mao pea.
'!ropska trule legla
Poto |e ovo godna ro|eva, godna nagh promena vremena do sada sabog medobran|a
zbog vekh ka, godna ko|a pogodu|e razvo|u raznh boest, ovde u mao napsat o
Evropsko| true. Evropska true |e zarazna boest nepokop|enog ega ko|a se |av|a
ugavnom kod sab|h drutava u proee a I tokom cee godne. Let u ovom vremenu
|av|a se kod vekog gubtka pee zbog trovan|a pea. Zbog veke rasprostran|enost 5-6
puta ve nego amerka true ovo obo|en|e nanos veke ekonomske -nansske gubtke,
ne zbog ugnua ve ogromnog sab|en|a drutava. Smatra se da evropska true obuhvata
grupu zaraznh obo|en|a ko|e ma|u sne sptome razvo| ko| proteknu stovremeno, te se
ne mogu medusobno razgrant Imamo mkroorganzme ko| ne obrazu|u spore I zbog toga
su neotporn na uoba|enm srestvma za deznfekc|u prema topot od 100"C I sunevo|
svetost, I mamo mkroorganzme ko| obrazu|u spore. Ov mkroorganzm, odnosno n|hove
spore, mogu da se otkr|u u medu u crevnom sadra|u pee z zdravh drutava. Boest se
|av|a pose deovan|a nekh nepovo|nh utca|a na ego, nedohran|eno rashadeno. Prema
tome evropska true n|e samo zarazno obo|en|e, ve I obo|en|e vezano za ekooke
faktore.
Unoen|e zaraze u pen|ak nasta|e kupovnom boesnh drutava, prhran|van|em
kup|enm medom, putem grabe, kod seeh peara ako see u regone gde |e zaraza
rarena. Naroto |e esto unoen|e zaraze nedeznkovanm koncama kup|ene od drugh
peara, kao I koren|e za|ednkh aata centrfuge I dr..
Izvor zaraze u ve oboeom su ugnue arve, a raznoen|e zaraze po gnezdu vre pee
stace I hrante|ce.Zagadenm usnm aparatom one prenose zarazu I na med. Zarazne
kce osta|u I u e|ama pogotovu ako su z n|h otstran|vana raspadnuta tea arv. Na ta|
nan sae boesnh drutava posta|u stan rezervoar I zvor sve veh kona bakter|a I
spora Od boesnh na zdrava drutva zaraza se prenos preko pea tudce, rukama
pearskm nstrumentma, premetan|em razmetan|em saa, nase|avan|e drutava I
ro|eva u nedeznkovane konce dr
Siptomi
Oboeva|u nepokop|ene retko neke ve pokop|ene arve, dok su |o ve one su
nespoko|ne, men|a|u svo| pooa| u e|. Ugnue arve dob|a|u pr|avo utu bo|u svkastu
zvesno vreme m se ouva pokoca.
Stoga se one ne zaepe za dno pa h ako pee zbace napo|e. Kasn|e eev potamne |o
ve, raspada|u se dob|a|u kaastu konzstenc|u. Zaudara|u na true I na noge ko|e smrde
zno|ave.Pee h tada zbaca|u u deove poto se ako raskda|u. Ako |e ugnua ve
pokop|ena arva pokopac znad n|e se ne udub|u|e kao kod amerke true, ve |e samo
pocepan I potamneo. Ako ne budu zbaen eev se pretvore u sasuene ostatke ako
prvrene za unutran|ost e|e. Karakterstna odka |e proarano ego
Tok boest zavs od sezone |ane drutva, saba drutva obo|eva|u ee U sua|u
dugotra|nog zahaden|a ova drutva ugnu. Snana drutva se brzo oporave pose
pobo|an|a vremena u n|h se boest sta, a u sua|u trovan|a boest e se po|avt.
Suzb|an|e evropske true moe bt uspeno ukoko se vod rauna o n|enom nteztetu I
|an drutva
1 Kada |e obo|en|e zaputeno u teko| form kada |e ego mnogo proarano sa dosta
ugnuh arv ,a pea pokrva samo poovnu satova sa egom, drutvo treba untt sve
ramove sa peom spat.
2 Lake zahvaena drutva sa mam bro|em arv ugnuh, prebacu|e se u novu
deznkovanu koncu suz se za|ednca zatm kree prhrana, I prvom prkom matcu
zament.
Kako radt sa mao oboem za|edncama tek kada |e poea zaraza sve treba sprskat
aerosoom prska se sve, ramov sa satovma, konca, pee, Drutva ko|a se ee tokom
eta doda|u se satne da zgradu|u a star pomera|u u stranu I tako redom zbacu|u.
Deznfekc|a konca rad se sto kao I u sua|u amerke true. Od po|ave evropske true,
osm opth hg|enskh mera protv, unoen|a zaraze, mora|u se za|ednce drat u stano|
snaz , u sua|u da dode do trovan|a pee vade se sv vkov ramova ak I ramov sa
egom, a za|ednca suava. Gnezda treba prorvat postepeno, tek poto vreme otop u
proee.
Aerosol
Deznfekcono dezodorantsk rastvor 100m rastvora sadrz 0.1 g benzakon|horda
--sastav osobne--
Asepsso Aeroso |e tecno deznfekcono dezodorantsko sredstvo,sa deovan|em na gram-
poztvne gram negatvne bakter|e,age, g|vce na po|edne tpove vrusa,kao na prmer
na vruse nuence,herpesa sempeksa,vakcn|e,besna, Asepsso Aeroso svo|m
kat|onskm povrsnskm aktvnm deovan|em u vazduhu na razctm
povrsnama,predmetma mater|ama unstava mkroorganzme,mrse sntetck eektro
nabo|.
--upotreba--
Deznfekc|a dezodorac|a vazduha povrsna u sobama,kuhn|,kupatu
Deznfekc|a dezodorac|a vazduha :
u boncama domovma zdrav|a
u prehrembeno| ndustr|,zvnarstvu,pcearstvu,ugostte|stvu.. .
--nacn upotrebe--
pomocu pumpce se rasprs na povrsnu ko|u treba deznkovat sa rasto|an|a 30-60 cm.Pr
tome pazt da drektan spre| -maz ne dospe u oc suzokozu.
Prozvod sptan odobren za upotrebu od Insttuta za zasttu zdrav|a Srb|e
''Dr. Man |ovanovc Batut''
|asve d.o.o. -prozvod|ac
A*'%I4"A T%-)'. )'0)A
To |e obo|en|e pokop|enog pcen|eg ega, ko|e se prenos ncran|em opreme svh
pcen|h prozvoda, a narocto u kra|evma gd|e se prm|en|u|e seece pcearen|e, pa su
faktor ko| utcu na brzo ren|e ve prsutn. Uzrocnk amercke true pcen|eg ega |e
gom okom nevd|v v organzam-bakter|a (mkroorganzam) c| |e atnsk nazv Bacus
arvae. Bakter|a-Bacus arvae ma dva obka u toku svog razvo|a odravan|a to: u
obku spore u tapcastom obku. U prvom obku (obk spore) bakter|a se se u spo|no|
sredn odrava bez razmnavan|a du nz godna (10-30). Spore bakter|e arve su veoma
zdr|ve na d|eovan|e topote, vage, suncevh zraka dr. tako da u medu ko| se dr na
100C zumru tek pos|e poa sata, u medu na normano| temperatur osta|u, ve mogu
da sk|a|u nakon godnu dana. U proposu rastvorenom u akohou otporne su ve od 45
dana, u vosku se odrava|u dugo zumru na 120C tek nakon 20 mnuta, u zem| zdre
228 dana, u sueno| mas ugnuh arv u starom sacu, u koncama osta|u ve 22-33
godne. Izdr|ve su na deznfekcona sredstva u razctom stepenu kao na
sufopreparate. Medutm, u drugom obku bakter|e Bacus arvae |e tapcastog obka u
kome se |edno razmnoava, os|et|va |e na d|eovan|e topote, suvan|e, deznfekcona
sredstva, sufo-preparate
"ako prepoznati bolest
Za pceara |e praktcno |edn moguc nacn da posumn|a u prsustvo boest kad na
pokop|enom egu prkom pregeda prm|et uegnute pokopce sa tamnosmedm mr|ama
nakvaenm od propah arv rupce na ce|ama ko|e su zbue pcee sa nam|erom da
ocste stancu. Takode, ego |e nepravno rasporedeno mada u prvo| faz zaraze obcno se
nade samo nekoko ce|a sa ugnum arvama. Ako sknemo pokopac sa ce|e u ko|o| |e
ugnua arva stavmo cackacu man|e drvce povucemo konstatovat cemo da se
razvac u nt da |e mrs na pokvarenu rbu po tutkau ko| se kasn|e gub. Ako
utvrdmo da se razvac posumn|acemo da se rad o boest. Da ne b gub vr|eme potrebno
se |e obratt u na|bu m|erodavn nsttuc|u zatrat strucnu pomoc da b se sa
sgurnocu utvrda prava d|agnoza, mkroskopskom anazom ugnuh arv. Pos|edca
boest ega |e drektan utca| na sab|en|e pcen|eg drutva u c|en, |er |e sve man|e
madh pcea ko|e treba da zam|ene stare pcee. Tme se, normaan rad drutva remet
sab tako da vremenom osab toko da postane p|en grabe. To tada predstav|a zvor
nacn zaraavan|a ostah drutava na pcen|aku u pouprecnku 3-4 km bo| okon. Za
usp|eno suzb|an|e amercke true na|van|e |e rano otkrvan|e boest ko|e moe da obav
svak pcear na svom pcen|aku.
"ako se prenosi zaraza
U konc prenoen|e zaraze od cnke do cnke vre pcee hrante|ce, dok se od konce
do konce prenose putem grabe na|etan|a pcea. Takode sam pcear to cn kad z
konce u koncu prenos zaraene ramove vrca|kom kad vr prhranu sa zaraenm
medom upotrebom voska za satne osnove ko| n|e deznkovanna propsan nacn. Spore
se mogu prenost na rukama aatu ako se preged zdravh drutava vr nakon pregeda
zaraenh a potom ne zvr odgovara|uca deznfekc|a.
Suzbijane americke trulei
S obzrom da |e amercka true teka zarazna boest, da nkada ne presta|e sama od sebe,
da |e n|en uzrocnk veoma otporan da tra|no zaosta|e na sacu da se vro ako brzo
prenos na okone pcen|ake sasvm |e ogcno prhvat|vo da se u n|enom suzb|an|u
prm|ene radkane m|ere, ko|e se odnose na untavan|e arta, odnosno zvora zaraze. To
podrazum|eva guen|e pcea z zaraenh drutava navece pa|en|em sumpora konc.
Ugnue pcee za|edno sa ramovma sacem sa egom treba spat na pogodnom m|estu
zatrpat zem|om.
Izro5a!anje (bele oi)
Neko |e mao prke da vd neko ne to |e po|ava nenormanost u razvo|u pea Radca
trutova I matca. To su abnos (bee o) kkop (|ednooke |ednke), bezkrne pee I trutov,
matce sa obee|ma radce,trutov patu|c. Uzroc po|ave razth zrodavan|a mogu bt
spo|n I unutran| (nasedn).
Kao spo|n uzroc smatra|u se nepovo|n usov vota matce, arve utaka ceog drutva.
Tako se, na prmer, pee trutov stn| od normanh od 2-4 puta. To se dogada tamo gde
su saba drutva oa hrana topotn usov o.Stn|a pea I trutov ma I u vrkarama, sa
mnogo starm saem I suenm e|ama. T trutov ma|u razv|ene pone organe, a n|hovo
potomstvo n|e punovredno.
Matce - patu|c se zegu kada zbog neposto|an|a |a|a I madh arv pee ponu kao
matcu da ga|e arvu stat|u od tr dana, t|st takvu arvu ko|a |e do tada ba hran|ena kao
radka arva.te su osta tragov prvobtnh razvo|a (Nepotpuno razv|en |a|nc,
razv|ene prane korpce na zadn|m nogama)
Bezkrnost |e saba razv|enost kra |ava se rede, I ta po|ava |e po|ava rashaden|a
pregre|avan|a gnezda. Unutran| uzroc degenerac|e su nasednog karaktera prostu z
sman|en|e vtanost I promena u nasedno| osnov zbog dugotra|nog paren|a u bskom
srostvu Na|e obk ovakvog zrodavan|a |este abnzam kod trutova, otsustvo pgmenta
u tkvu oka, on ne vde zadu z konce I ne mogu da se vrate.Nasednm nocma |e I
nedostatak daca na teu radce ( crna boest) Suzb|an|e boest svod se na pravno
ga|en|e pea, redovnu zamenu saa,zattu od votanh mo|aca, I onemoguavan|e tra|nog
paren|a u srotstvu.
&ozema cerana u rano prole#e
U martovskom pearu pored ob|e eph tekstova, skrenuo b pan|u dragm koegama da
prota|u |edan tekst na stran 137 st koege Gvozdena Stevanova z Uca. Koega |e epo
opsao |edan ep prmer u borbu protv nozeme cerane, da se neb ponav|ao em samo da
vam mao po|asnm neke stvar zna|u da mnog od vas to zna|u. |a ta| postupak radm
godnama a na sede nan prota|te OVDE
"ako pre!enti!no proti! &ozeme
)ijeko!i za nozemozu + /o ne/a!no se koristio antibiotik fumagilin u 6e#ernom sirupu i 6e#ernim
pogaama1 a ija je upotreba /anas zabranjena u 'uropskoj -niji7 (bzirom /a 'uropska -nija brani
primjenu bilo kako!ih antibiotika u lijeenju pela1 ostaju nam alternati!ne meto/e pa se /anas
koriste preparati na bazi jo/a i kalije!og jo/i/a ( lugol! rast!or) koji se /aju u 6e#ernoj otopini ili
se prskaju po ok!irima1 u poilicama sa !o/om
)ugolo! rast!or koliko ga /a!ati u poilice po 89 kapi na :l !o/e
;ta je lugolo! rast!or
To je mrkocr!eni rast!or koji sa/ri <= jo/a u :9= rast!oru kalijum>jo/i/a1 6to ini koncentraciju
jo/a o/ oko :?9 mg@ml7 o/ je nepolaran molekul1 !eoma slabo rast!oran u !o/i1 pa prisust!o
kalijum>jo/i/a olak6a!a rast!aranje preko formiranja trijo/i/nih jona7 I/entiAkacija se !r6i na
jo/i/ni jon1 naje6#e putem njego!e oksi/acije /o elementarnog jo/a pomo#u permanganata u
kiseloj sre/ini1 pri emu se organski sloj (naje6#e hloroforma) boji ljubiasto7 %ast!ori slini po
sasta!u )ugolo!om1 koriste se ko/ jo/ometrijskih titracija7
&eposre/no posle 4ernobiljske katastrofe1 u Poljskoj je )ugolo! jo/ primenjen na goto!o celu
populaciju u proAlaksi akumulacije ra/ioakti!nog jo/a (:?:I) u tireoi/noj lez/i7
"ao antiseptik1 )ugolo! rast!or mogu zameniti /rugi preparati jo/a1 alkoholni analog o/n7 tinktura
jo/a ili preparati koji sa/re jo/ofore1 npr7 po!i/on>jo/7
Po!i/on jo/
:litar !o/e ?9 ml po!i/on jo/a sta!ljati u fajtalicu prskati po satono6i moe I u ulice nikako po
leglu jer #e ga pela izbaciti je/na fajtalica o/ 91<l za otprilike < pelinjih zaje/nica1 ka/a ubacujem
ram u /rugu ko6nicu sa me/om oba!ezno ceo isprskati pa ubaciti7
Sasta!+ :99 ml rast!ora sa/ri+
po!i/on>jo/BBBBB7:9 g (ek!i!alentno sa :19 g akti!nog jo/a)
Cejst!o+
Po!o/on jo/ je snaan antiseptik i /eziAcijens7 - kontaktu sa koom i sluznicama iz kompleksa
po!i/on>jo/a postepeno se osloba5a akti!ni jo/1 koji /eluje brzo i mikrobici/no7 (setlji!e su
bakterije (gram>poziti!ne i gram>negati!ne osim *7tuberculosis)1 glji!ice1 !irusi i protozoe7
Celo!anje traje /ue nego posle primene rast!ora neorganskog jo/a7 Prisust!o kr!i i gnoja moe /a
umanji antimikrobno /ejst!o preparata7
&a mestu primene se st!ara obojeni Alm koji ostaje s!e /ok se ne oslobo/i s!a koliina akti!nog
jo/a1 ka/a i prestaje /ejst!o7 Boja na koi i tkaninama se lako spira !o/om7
Uporedte ovo skup|e
1, Nozecd
Prozvod|a: ,APIVET" Nov Sad
Sadr: pastna boca sa 50 m.
Sastav: 1 m otopne sadr |od 2,5 mg Ka|um |odd 2,5 mg konsttuens ad..
Indkac|e: Spreavan|e een|e nozemoze pea.
2 Lugoov rastvor
I opo to se kupu|e u apoteke |evtn|e Lugoov rastvor (at. Iod souto aquosa sn. souto
Lugo) |e voden rastvor |oda ko| ma roku prmenu kao antseptk, reagens , veoma
retko, kao supement |oda. Nazv |e dobo po francuskom ekaru, Zan G|om Lugou, ko| ga
|e prv spravo. To |e mrkocrven rastvor ko| sadr 5% |oda u 10% rastvoru ka|um-|odda,
to n koncentrac|u |oda od oko 130 mg/m. |od |e nepoaran moeku, veoma sabo
rastvoran u vod, pa prsustvo ka|um-|odda oakava rastvaran|e preko formran|a
tr|oddnh |ona |a ovako radm a v moete kako ete. koega Gvozden Stevanov zavrava
svo| tekst rema Ova| teksat shvatte kao mo|e skustvo ne preporuku. U ovom pogedu
zasta nam |e potrebno da razmen|u|emo skustva, da b spozna punu stnu.
Vazno je istaci da Nosema ceranae izaziva do sada nezabelezene i neopisane simptome
u pcelinjim zajednicama, koji se razlikuju od onih kod klasicne nozemoze. Najugrozeniji deo
pcelinje zajednice su radilice i to u vreme intezivne aktivnosti. Obolele pcele stradaju
napolju, daleko od kosnice. To dovodi do progresivnog pustosenja kosnica, a da se i ne
primete uginule pcele, sto bi uzrokovalo manji prinos nektara i polena i za posledicu imalo
potpuno nestajanje drustava zbog nestanka radilica i nedostatka hrane. Kao i kod obicne
nozemoze, spore Nosema ceranae imaju sposobnost opstanka u duzem vremenskom
periodu u spoljnoj sredini, sto doprinosi brzom sirenju zaraze. Utvrdeno je da su u najvise
pogodenim regijama ponovne infekcije vrlo ucestale i javljaju se u vremenskom intervalu
izmedu dva i cetiri meseca. Problemi dijagnostikovanja su do skora bili jako aktuelni, ali
zahvaljujuci molekularnogenetickim metodama moguce je vrlo sigurno utvrditi koji je
uzrocnik nozemoze, Nosema apis ili Nosema cerenae. Ovakve analize se rade i u laboratoriji
Katedre za biologiju !akulteta veterinarske medicine Univerziteta u "eogradu. #ecenje bi,
prema preporukama evropskih strucnjaka, moralo biti propraceno detaljnom dezinfekcijom
kompletne opreme i kosnica, upotrebom toplote i sircetne kiseline. $edutim postoje
misljenja da pojava N. cerena, nije nikakva novost, te da ona postoji sve vreme u pcelinjim
zajednicama evropske medonosne pcele, ali da je ona dosla do izrazaja onog trenutka kada
je neprimerenom upotrebom fumagilina unisten njen konkurent N. apis, pa je %nova vrsta%
N. ceranae zauzela upraznjenu ekolosku nisu &'ndre(s, )**+,.
&ozema > /a ili ne D
%azmi6ljanje koje prelazi ak i u pitanje7
Dosta ugnua, pe se komentare Nozema aps , med|ka, ramov sekan.Retko ko |e
noso pee na preged a d|agnoza data, da smo strun , demo z greke u greku,da
|e razm|ano ta |e doveo do takvog martovskog stan|a, ko| |e kok utca| varoe na
pen|e za|ednce da dodu u to stan|e, da su m satonoe sekane a satne osnove sto,
zato se to dogodo, da od|ednom zahvat beretna |esen sa med|kom Srb|u, a o tome
nsmo psa ran|e,da su unos veka kona med|ke, sasvm dovo|na da pea prezm
na n|u, mao |e, ne da ne ,a ne svuda.Da su nama ue pee epo othran|ene spremne
za zmu, kako su sprem|ene sunog avgusta seprembra da na stom eeru, to |e
neuhran|ena saba pea. Kada zadete na pen|ak vdte stne mae pee puze epra|u
krma ne mogu da poete, da |e to nozema aps neuhran|ena pea.
;ta /alje initi a ne ulaziti s!e /ublje i /ublje u 6tetu a i u gre6ke7
Mo|e razm|an|e Prvo pregedat pee ako se ustanov nozema aps mamo to regusano
zakonom anom 12-13- 14 -15, oduku ta kako u sua|u boest donose strun |ud, ko|
rade u odredene nsttuc|e po tom posu, m se moramo toga prdravat. Ako su vam
pee sekae ramove a nsu boesne, sve ramove zvadt stavt u koncu ste sprskat
sretnom ksenom tako uvat, za|ednce suzt utopt stavt u drugu stu koncu a
predhodnu sprskat sretom, sve deznfekc|e ramova radt sretnom ksenom. Ramove
sa peom prskat povdonom to na dva tr dana razmuenog u eern srup. poce
hg|enske obavezno u poce povdon |od,Provert da vam nsu bon ramov budav a
perga uhvata pesan, sto ukont dobe ma|sku boest.
Za radove na deznfekc| sretom de|stvo pon|e na temperatur v|o| od 20s/c Sve
posove radte pansk ne oduu|te o boest sam, ovo su mo|a razm|an|a
Sa!et
Moda |e ovo greka to sam napsao a ako znate neto ve dopunte, pomozte da se
dode do veh saznan|a U sua|u napada tudce bo kada u toku godne samo pokda|te
|ednu granu bur|ana zavucte |e u otvor eta tudce nema Odmah da napem ovo ne
morate prhvatt uopte kao dobro razm|an|e
Doc dr Nada Pava
Po|oprvredn fakutet Nov Sad
y cnya|y nosn1nanor nanasa cnopa noceHe nsapun1n 1pe1Han ne1okcnnnH
npenapa1nHa (KAC-81 nnn Haue 1okcnnnH, Hoseunp), Hosean1 pesnnqekun|y
koHnne1ne onpeHe, a noceno paHoaa, yno1peoH 1onno1e n cnphe1ne kncennne.
Cnphe1noH kncennnoH 9% npcka1n paHoae ca HepoH
Pele bez krila
Za psan|e ovog teksta korsto sam anazu |ednog peara koga posebno cenm po
strunost, a ga neu menovat. Tekst |e napsan struno sa mnogo podataka referenc,
a |a u to sada napsat svo|m rema bez mnogh zvora podataka, ve u se mao-ve
pozabavt svo|m skustvom svm protanm psan|ma na ovom Forumu SPOS-a.Mnogo
puta moga su se protat ptan|a o tome da ma mnogo pea spred konce ko|e ne mogu
poetet, oteena kra, odgovor su b brz, ostt od varoe, varoa |e u ptan|u. Zatm, |a
tretram uopte ne bro|m, |er sam sguran u ekasnost preparata.Kod rada napravo sam
samo ovu greku, ostae su m otvorene ventac|e, sve su to one greke gde se sman|u|e
ekasnost nemamo pouzdane nformac|e, a odgovore da|emo pauano.Varoa sman|u|e
konu pen|e krv za 10-20%, zatm ako u e|u ega ude |edna varoa, skrat pen|
vot na samo 14 dana, a ako h ude ve, na svega 8-9 dana. Toko scrp|van|e mora da
rezutu|e padom otpornost na druge boest. Na|e efekat ko| pear vde su takozvane
pee bez kra, |er |e pad munteta omoguo deovan|e vrusa deformsanh kra ko| ne
dozvo|ava n|hov razvo|. Tog vrusa nae ma u vekom bro|u pea, a ne spo|ava
deovan|e dok |e pea zdrava. Da su pee zbog varoe podon|e nfekc| uzroncma
boest (pa vrusma), nauno |e dokazano. Medutm, da varoa n|e |edn uzrok pada
munteta, svedo podatak da se otvaran|em zatvorenog ega u perodu oe shrane
pea kod |ake zaraenost nozemozom, tekako mogu na pee bez kra, a da varoa n|e
prsutna u e|. A tek kamrsk vrus za|edno sa nozemozom dovod do brzog propadan|a
pen|h drutava.
Ako se u za|ednc po|av neko vrusno obo|en|e, nozemoza varoa, te ako peama
nameemo preradu eernog srupa, doaz do nagog snen|a nvoa protena u pen|em
organzmu, to svedo o po|aanom utca|u sredne na pee.
Dentvno |e, zna, dokazano da kombnac|a uzronka ve boest sgurno dovod do
ugn|an|a drutava. A... Izgeda da posto| |o neto. Mao |e poznato da u SAD-u uopte
nsu ugn|ae pee kod peara ko| peare organsk. Kod peara ko| nsu korst eer,
razka |e |edno u tome to su te pee na prrodno| shran bez modernh ,ekova" sa
peama se pear ophode kao prema vm bma, a ne kao prema manama.
Sakup|a|n|e poena od samo |edne vrste b|aka, to |e dokazano da n|e dobro, |er svakom
poenu neto nedosta|e pee na monoornom poenu ne mogu normano da se razv|a|u,
to prat pad munteta. Prmera rad, u poenu masaka nedosta|u dve nezamen|ve
amnoksene, kad b pee mae samo n|ega na raspoagan|u, ne b moge da ga|e ego
due od dve nede|e. Ba u SAD |e utvrdeno da pee ko|e ceog vota konzumra|u samo
poen od u|ane repce ve od 48% do 65% due nego one | |e zvor beanevna no
sk|uvo poen od suncokreta. Zato treba sada obratt pan|u ba to se te poena, kod
ko|h |e sk|uvo poen suncokret da treba trat I druge dodatne poarce Kao to vdmo,
zgeda da su ugnua skop vekog bro|a nepovo|nh faktora, usov|enh ovekovom
gramzvou nepotovan|em ( nepoznavan|em?) bookh osobna pea.
Ako uzmemo u obzr proene gubtke ko|h |e tekako bo, ugavnom zbog nozemoze
svega onoga to |e prat, moramo sada razmst kok |e na unak u tom stradan|u pea,
da smo m t ko| samo pomaemo pe da to pre ugne skrau|emo |o| vot nam
radom. |a ne em da vam sada pem o preparatma za tretran|e, stmuansma, nekm
ekovma, eeru, poenskm paama na|btn|e kon meda ko|u ete ostavt peama, na
svakom po|edncu |e da odu da procen sa kakvom sgurnou uvod pee u zmu
kakve e mu za z zme da e uopte za. Zato vas mom kod psan|a da se obrat
pan|a na psan|a bez argumenata, ve samo na pretpostavke. Moda e bt sada napada
za eer ma opravdan|a kada ga mora davat to |e n|enca , neu o med|kovcu, to |e
ve poznato,
A ma neto gore. Pear ko| su prodava ro|eve na ramovma sporuva bez meda, ta
da rade poetnc, ve da se spaava|u, ma onh ko| |o sporuu|u zakasnee porudbne
sve prazno up|e. To |e naa reanost. |a vam em spravnu prpremu za|ednca za uazak
u zmu bezbedno prezm|avan|e.
Nozema i varoa
Potrudi-u se da napi.em moje vi/enje, a 0 rad li1ni, jer svako voli da vr.i neke
eksperimente, ujedno -u napisati dva svoja zapa2anja &li1na, bez nau1nih referenca.
Hronoliki idem redom
O nozemi po1inje pri1a na svim predavanjima, potiskujemo spore nozeme apis njihovo
mesto zauzimaju spore jo. crnje 0 gore nozeme cerane, 0 to nesvesni p1elari koji daju
antibiotike, to nisam nikada radio, isto pi.emo po forumu.
Normalno svakog interesuje .ta ga mo2e sna-i, pa po1injem da se malo vi.e bavim
time,Prvo nailazim na tekst 'leksandra "ikara o spa.avanju svog p1elinjaka povidonom
p1elinjak zara2en 0 propada. 3lu.am nau1ne pri1e povidon jod ne poma2e, pitam se ko je u
pravu, dali ovi koji nisu probali ili "ikar koji je probao. Pored povidona probam nozevoj ,
zaklju1ak on kod prskanja mi ne odgovara pocrni mi p1ela kada do/e u kontakt sa
alkoholom U hranilice mo2e, ali kontaktno ne. 4na1i u hranu ja ne mogu ne koristim
hranilice u p1elarstvu Odlu1ujem se za povidon jednostavniji &povidon nozevoj, nauka ni.ta
-uti, prakti1ari imaju uspeha hvale.
Prskanje 0 u poilicu po1injem da stavljam povidon jod 5*6, gledam satono.e se bele p1ele
lepo vuku nozemu nemam, ali dali ja imam spore u tolikom broju dali ja poma2em ili
uspevam da spre1im pojavu, dali radim preventivu dobro. U tom periodu izlazi 1lanak u
p1elaru
7avno be.e pi.e ga $ilo. 'ntoni- da su 8uski monasi u nekom manastiru davali ljutu
papriku i spre1avali nozemu, probam 0 sa ljutom paprikom, nozemu nemam ali neznam 0
dalje dali je preventive u pitanju ili ne.to drugo .to se zove higijena p1elinjaka9
Po1inje da izlazi u prodaju Nozecid, 8udi pi.e da je nozecid 0 #ugolov rastvor isto samo .to
je lugolov rastvor dva puta jevtiniji. Normalno vr.imo probu 0 sa njime.$olim kolege da ne
shvate da je to davano na kofe, ali da se zna da jedna jaka zajednica potro.i )* litara vode
za god dana. ' ovde je re1 uvek oko 5** p1elinjih zajednica.:o. uvek nemam nozemu ali
preventive radim.3ada -u ovde zavr.iti nastavak sledi.
Vidi: POSTAVITE POILICU NA PELINJAKU , Preventiva protiv nozeme, Povidon jod u pe!ar"tvu
pe!inja# Jevti$% S%,
Nastavak
)*55 na )*5) donose mi ; ko.nica iz $anastira koje su dobili, ali sa jednom mi donose 0
ramove sa medom, po.to te ramove nemam ne misle-i ja ih prihvatam, spremam
ubacujem roj, vr.im pregled kad ono )< januara )*5) imam .ta da vidim &pogledati slike,
Nozema apis ne treba dijagnostika, istu zatvaram ramove palim, ko.nicu radim
dezinfekciju varikinom =070> Vari#ina &Sodium '(po)'!orite * NaOC!+
$arta meseca )*5) nalazim jo. jednu lo.u nema po ramovima ?eka leglo nije bolesno ali
se ose-a da p1ela nije zdrava nema 2ivosti ve-i mortalitet od nataliteta
:a radim slede-e pogledajte @lm 0 slike Spreavanje ,irenja -o!e"ti pe!a
itam da timol ima uticaj na nozemu,(pie Rodoljub o tome) a ne mogu ga upotrebiti ou!en raznim
iskustvima kuvam !aj pelin ",#kg ,maj!ine duice $ kg, %al&je $kg, $# litara vode, dobija se te!nost
oko ' litra( )ime radim * konsultaciju vrim sa +oranom Vuj!i,em
- sud sa !ajem od pelina mo%e se dodati livadski tavelj ili osueno li,e koprive( )o izuzetno
popravlja zdravstveno stanje p!ela, !ini i. otpornim na bolesti i omogu,uje zimsko pre%ivljavanje
velikom broju p!ela( /ko sumiramo nae zaklju!ke, posta,emo svesni da treba po!eti razmiljati
ve, sredinom leta(0
.ttp:11spos(in2o12orum1inde3(p.p4topic5$6789(msg::'8"8;msg::'8"8
ja ovo pravim
"(# kg pelin
$kg maj!ina duica
",# kg %al&ja
$ kg nane
kuvati u $#litara vode
jedno klju!anje i kasnije $# minuta ti.a
poklopiti sutra cediti iza<e =lit
kod pregleda u >au od 8 litra sipati povidon "(#ml i prskati
dr%ati na tamnom mestu u 2ri%ider
probao sam kantarion pro!itao da se vodi ra!una na ruke(
mene interesuje ?@RR*V/ dali mo%e sve%a
orstm super strps po prv put to |e kao I CheckMte ko| |e dozvo|en a
Super strps |e na drvenm a|snama I 5 puta |evtn|, To sam urado pose ceden|a meda
bagrem bagremac, |ednom cedm I onda n|e mao bo|aznost. Vrm I |edno dm|en|e
kontrono udo nemam varoe, da |e u ptan|u trave ko|e u seb ma|u tmoa I koprva ko|a
ma mrav|e ksene. A tada doaz do vekog unosa med|ke kra|em |ua poetkom
avgusta (ske) Podta puna medta se pune sve krcato. Sta radt cedm medte
pokuavam podte ome se ramov, donosm oduku podbacu|em medte spod na
podn|au dem podte Vrm prvu turu stmuac|e, ramom meda ko| n|e med|ka.
Vdet sku ramova u zbegu. Vdeete po zapercma u konc koko |e bo znenadno I
koko ma unosa. Sta da|e, tam za Nozevt + z|ave Zorana Stanmrova st nabav|a m
Zdravko Obradov u Hrvatsku I dva puta da|em sa srupom u |edsen
Proena ugnua |edan nuceus sab |edna za|ednca sa neopodenom matcom ko|a |e
streena, I tr vrkare bez pea |er nsu mae gde matce da pooe |a|aca avgusta
meseca. Nozeme nema ngde. Zak|uak n ko| ne mora da bude spravan mo| pan
usov Pen|m za|edncama ostavt to ve meda Preko eta prskat a|em ko| |e gore
napsan pen,ma|na duca a|a
Radu I nozevtom + ,sve to |e oe treba emnsat, sve ramove ako men|amo mesta z
konce u koncu, podne bez ega prskat sretom 9%.Sve konce gde su be pee, pre
ponovnog stav|an|a pea,obavezno sprskat varknom. Oko dran|a varoe na odredenu
bro|anost promenu nan rada
To u psat kasn|e. Ovo sam |a sve sprobao svuda ma nkova gde vode I kako sam rado
|a ne preporuu|em nkome da rad tako, |a hou a ko e moe. Moda e bt I nekh
spravk nkada se nezna ta e se po|avt na trte
&ozema
Znac boest uoava se na starm peama. Pose zmovan|a, ako prezm pen|e drutvo
da sab, . Trbuh boesne pee |e naduven kada se prtsne zbac bedosv zmet. Ako se
zvuku creva pee, onda |e sredn|e crevo beaste bo|e, dok |e kod zdrave pee ruasto.
Kod oboeh drutava po|av|u|e se prov, ko| se prmeu|e tme to pea zbac zmet
pred koncu u samo| konc, na|ee po okvrma na satonoama. Pen|e drutvo sve
ve sab, zaraena matca man|e nos |a|a, to se odraava na sman|en|u ega na
sakup|an|u hrane.
Tana d|agnoza moe se postavt tek aboratorskm sptvan|em. U tu svrhu potrebno |e
posat u aborator|u na sptvan|e oko 30 pea z svake konce posebno. Uzma|u se
ugnue pee one ko|e pokazu|u znake boest. Mogu se uzet pee sabrace (ko|e se
vraa|u s pae).
Postoji pre!enti!a i leenje
Do sada sam rado samo preventvno probao sam dosta b|aka a gotovh preparata. Od
gotovh ko| se kupu|u rado sam Povdon |odom, Lugoovm rastvorom a bo|e m se
pokazao Nozevt +. Od a|eva ko|e |a korstm na|ekasn| |e ko|m u sk|uvo radt.
Od B|ka ko|e u seb ma|u tmoa, to |e |edna vesta modkovanog KASa doda|e se kora
hrasta, sve se kupu|e u b|ne apoteke. Tenost obara varou a ne u dovo|no| mer,ve |e
odrava na dozvo|nu meru. Na|btn|e |e da |a ovm prskam zbog sman|van|a spora nozeme
u koncama odravan|e na dozvo|ene bro|ane |ednce.Prskan|e radm preko cee godne
kada pregedam konce, prskan|e se rad po satonoama peama odozgo. Izbu se aa
n|om se pova. Sastav 0,5kg pen,1kg ma|ne duce,1 kg a|e1kg borove gce,300 gr
kora hrasta To se stav u 15t vode skuva |edan k|u zatm proced.Tenost se spa u
pastne ae dr u frder. Pre upotrebe u au od 2t stav se 1 kg eera na|e sa tu
tenost epo promuka stom se prska kroz zatvara probuen, sa dva tra otprke od 15
do 20 konca. Sve kupu|em sem borovh gca ko|e ubram .|a tako radm. Pee sam noso
na preged nema|u spore nozeme, zadovo|an sam, nemam naune dokaze, men ne treba|u
|er ne prozvodm za trte ve prenosm kako |a radm. Ko e moe probat ko ne ne mora
ma ovoga. Rud Pauovc
P'P'( ,'E
To |e do teksta sa strance ruskog zcara Yur N. Kukoh
http://www.kukoh.com/russanbees/page_13.htm Povean|e akane reakc|e k|una |e za
pee, |er pen| organzam ne stvara akan med|, a ga pee konzumra|u z van|skh
zvora. U netaknutm prrodnm uv|etma pee nema|u probema prona ga u prrod. One
ga mogu konzumrat z vode, zgor|eog drvea, gno|nce, ga nac kao b|ea traka (tvar)
sa obae potoka. Naaost, prrodn zvor una postupno nesta|u. Gavn zvor akanog
med|a za pee se uzna, pepeo otop|en u vod .. na|bo|e |e uznu dodavat peama u
rano pro|ee, nedugo nakon prvog pro|enog eta. Lunu davas peama sa eernm
srupom. Takoder se moze dodavat kroz prehranu na kra|u |eta. To m da|e dodatnu kocnu
mkroeemenata ko| pomazu prev|et dugu zmu. Prema stravama, na|bo|a doza uzne
|e oko 1 aa una na 10 eernog srupa. Preczne proporc|e nsu |ako vane. Luna |e
sta prrodn prozvod. Sadr vek bro| mkroeemenata, uk|uu|u ka|, ko| se ako
apsorbra|u od strane pen|eg organzma. Moderno pearstvo korstt pepenu unu kao
zvor akane tvar. Nakon konzumran|e pepene uzne, pee posta|u snan|e produzu|e
m se zvotn v|ek pobo|sa|u n|hove aktvnost u konc. Pa|vom anazom doveo |e do
zak|uka da pen|e boest kao nosomtoss true potpuno nesta|u korten|em pepene
une u pearstvu. Ova| nacn dzan|a otpornost pcea pomoc u podzan|u munteta na
razne boest a posebce nozeme vro usp|esno sa potpunm rezutatom prm|en|u|u pcear
kod nas u US-a vec vse godna. Nacn prpreme:
1. Pepeo od drva, na|bo|e |e od breze tko ma .
2. Pepeo pros|es
3. Na 10 vode (ksnce) stavs 1 kg pepea
4. Pusts da odsto| a ne man|e od 3 dana uz povremeno m|esan|e
5. Nakon sta|an|a pusts da se pepe uegne na dno vodu (sad |e to uzna) pretocs gumom
tako da |e csta
tako dobvena uzna ma neograncen rok tra|an|a
Nacn prm|ene:
1. Na 10 secernog srupa doda|es casu (2 dc) uzne
2. Ako mas svo|e (hg|ensko po|ste, doda| oko 2 tre uzne na 100 vode, onda m
netreba davat kroz prehranu
NE PROKUHAVATI |er kuhan|em dobvas kaustcnu sodu sto |e otrov !!
Ostatak pepea ono pr|ave vode sto t ostane od prpreme mozez prokuhat tme prskat
prazne kosnce aat za deznfekc|u ako s mao propadan|a drustva zbog nozemoze.
Leen|e Nozeme
. Rud Pauovc
Ako mate veku zarazu Nozemom (obe) posprca| agano pcee, sace, sve Hydrogen
peroxde (H2O2) - 3 % kupu|e se u svako| apotec za |ude !
I to |e , sve boosk nestet|vo nt za pceu nt za |ude, dokazano !