~ 1 ~

Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet
Odsek za filozofiju


Seminarski rad iz Helenske filozofije

Tema:
Platonova kritika umetnosti i pesnitva




























Student: Mentor:
Dragana Lianin Nikola Tatalovi

Novi Sad
2013

~ 2 ~

Apstrakt:

U ovom radu autor nadstoji da prikae kako se Platon neprekidno vraa temi knjievnosti,
osobito delu koji se tie poezije. Njegov stav prema takvoj vrsti umetnosti je krajnje
neprijateljski i negativan. Njegova kritika se smatra pokuajem da se izbaci, odnosno, zabrani
umetnost u polisu. Meutim, kako je duh antike epohe obilovao raznim umetnostima,
potpuna zabrana i izbacivanje nije bilo mogue.


Kljune rei:
Platon, umetnost, poezija, muzika, mimetika, mitovi, podraavanje, Homer, Hesiod;





















~ 3 ~

Umetnost i poezija
Problem umetnosti moemo vezati za mnogo mesta Platonove filozofije na kojima on
raspravlja o pojmu vetine, umea- , odnosno na kojima dovodi u pitanje razumevanje
vetine kao neke vrste orua. Poto je Platon izvrstan pisac dijaloga, od njega bi se oekivalo
da umetnosti pripisuje veliku vrednost, meutim njegova misao i stavovi govore sasvim
suprotno. On se prvi zalae i predlae cenzurisanje umetnikih kreacija u polisu i uvoenje
vrste dravne kontrole. Smatra da veinu umetnika treba zabraniti u idealnoj dravi, jer
umetnost ne tei ka mudrosti, ve ka zadovoljstvu u ulnom svetu. Platon pominje prastaru
zavadu izmeu poezije i filozofije u kojoj je i sam bio uesnik. Naime, filozofi i pesnici su za
sebe tvrdili da poseduju izuzetnu mudrost i otuda se javila netrpeljivost i suparnitvo.
Pesnitvo i filozofija se po Platonu razlikuju po tome to se pesnitvo bavi prividom, dok se
filozofija bazira na ono to je uzvieno, veno i nepropadljivo. Platon je oseao posebnu
odbojnost prema obliku umetnosti koji se naziva mimetika
1
umetnost. Platonova kritika
mimetike umetnosti sugerie da mimetiki umetnici rue temelje boanskog, morala i
dobrog. Platon razlikuje dve vrste podraavanja. S jedne strane, to je umee stvaranja privida,
a sa druge, umee preslikavanja, odnosno, umetnost kopiranja. Mimetiar nema znanje o
idejama, niti o ulnoj predmetnosti, a ni ispravno miljenje o stvarima o kojima govori,
odnosno pripoveda. Takoe, otro se protivio lirskoj poeziji, iji zanos i pomama dolaze od
Muza
2
. Smatra da je ovakva vrsta poezije pod uticajem mahnitosti, stoga, ona nadilazi pesme
umnih i poreklo umetnosti treba traiti u prirodnom porivu za izraavanjem. Kritika poezije je
uklopljena hipotetiki u zasnivanje drave i to u onaj deo koji se tie obrazovanja uvara.
Poto je ideja ono uzorno, pravu istinu treba traiti u njoj, jer je umetnost odraz odraza.
Platonova iroka kritika umetnosti i pesnitva prikazana je u dijalogu Drava, gde se
prvenstveno izlau kritici slikari i tragiki pesnici
3
. Njegov stav je kranje sarkastian i
podrugljiv i govori da je umetnost jako daleko od istine, kako on kae trostruko udaljena od
bivstvujueg
4
.U dijalogu Ijon imamo prikazanu raspravu izmeu Sokrata i Ijona o tome da
li pesnik ima vetinu, tehne, i u tome se ogleda radikalna strana Platonovog shvatanja kulture.
Prema drugom shvatanju, pesnik raspolae nauenom vetinom, a pesniko umee je za
svestrano obdarene. U Platonovo vreme u Grkoj, umetnost i vetine su bili podudarni.

1
Mimesis, ili oponaanje prirode
2
(. ) su erke vrhovnog boga Zevsa i Mnemosine, boginje umetnosti, poezije i nauke i ima ih devet
3
Platon, Drava, sa starogrckog preveli Albin Vilhar i Branko Pavlovic, BIGZ, Beograd, 1976., str.292, 597c
4
Isto str. 299., 599e
~ 4 ~

Vetina, , obuhvata retoriku, tako i medicinu, vetinu spremanja hrane i slikarstvo.
se razumevala kao vid saznanja, razumevanje sveta i zauzimanja stava prema njemu. S
jedne strane, obeleava je produktivni, a sa druge teorijski aspekt. Platon smatra da je poezija
umetnost uzvienog ludila i zbog toga smatra da pesnici ne prenose istinu. U II knjizi Drave,
Platon daje argumente protiv umetnosti tako to opisuje Sokratov dijalog sa uenicima gde
Sokrat govori da ozbiljno treba razmatrati poeziju kao sposobnu da prui istinu kao i
zadovoljstvo. Umetnik je dva puta udaljen od znanja, ne poseduje pravo znanje jer je kopija
idealne sutine. Prvo kree sa osudom likovne umetnosti, konkretno slikarstva, koju posmatra
kroz memis, a potom prelazi na poeziju gde obezvreuje i jedno i drugo. Lep cvet koji
umetnik naslika je samo imitacija univerzalnog oblika lepog i cveta. Cvet u fizikom svetu je
ve samim tim postojanjem udaljen od Platonove stvarnosti. Ono sto Platon zapaa jeste da
ono to proizvode slike ne zahteva znanje. U XX knjizi, Platon opisuje Sokratovu metaforu o
tri kreveta. Prvi postoji kao ideja koju je stvorio Bog, drugi je delo stolara, a trei delo
umetnika. Umetnik dodiruje samo mali broj stvari kakva zaista jeste i on moe da opie
drugog stvaraoca ili neku stvar, ali tu se njegov talenat zaustavlja. On zapravo nita ne zna o
zanastvu. S druge strane, stolar ne bi mogao da napravi krevet da nema ideje idealnog
kreveta
5
.
-Svakako tu nastaju nekakva tri kreveta: jedan koji po prirodi jeste, za koji rekosmo, kako
mislim, da je delo boga ili nekoga drugog(...)
6

Momenat gde se najvie ispoljava obezvreivanje je onaj kada Sokrat postavlja pitanje
Glaukonu:
(...)Reci mi sad o slikaru jo ovo: pokuava li on da podraava ono to zaista postoji, ili dela
zanatlija? Dela zanatlija ree on.(...)
7

Ideja idealnog dolazi iz Platonove teorije ideja koja je sutinski povezana sa kritikim
postupkom prema umetnosti. Odrazi idealnih sutina su sve to znamo, a ono to treba da
spoznamo jeste veza izmeu ulnog iskustva i metafizike stvarnosti. Za Platona je svet
umetnikog stvaralatva manje stvaran od ulnog sveta. Umetnost u sebi poseduje stvarnosti

5
Isto, str. 295-299, 596c-598d
6
Isto, str. 297., 597b
7
Isto, str.298, 598e
~ 5 ~

koliko senka ili odraz u vodi. Njega umetnost zanima samo onoliko koliko je znaajna za
moral i vaspitanje. Cela Platonova teorija o umetnosti izvedena je iz ontolokih i etikih
postavki. Umetnost opisuje kao podraavalaku
8
, a ideju istie kao ono uzorno i kao praoblik,
odnosno istinsko bivstvo. Poezija je nasuprot likovnim umetnostima stvaralato koje ne
proizvodi u materiji. Ona ima vie veze sa filozofijom i retorikom, nego sa izradom predmeta
od upotrebne vrednosti. S tim to je iracionalna i apstraktna, poezija zavisi od nadahnua. Kao
proizvoenje, poezija obuhvata vetine koje donose neto novo koje je vetako u
umetnikom smislu. Poetika se podrazumeva kao umetniko delo u smislu proizvodnje kojea
se nadovezuje na pojam podraavanja. Pesnici podraavaoci su vrlo slini prorocima i
vraevima, iz razloga to je njihova umetnost proistekla iz dara i inspiracije. U svojoj kritici,
Platon se koncentie na pesnike za koje kae da obmanjuju. Rei pesnika se shvataju kao
imitacija i pojava fiktivnih likova. Pesnik svojim reima omamljuje i daje razne boje od svake
umetnosti, ali samo podraava. U III knizi Platon uvodi ideju da nas stihovi i elje mogu
zaarati, a u XX knjizi govori da je to zapravo mimetika umetnost. Sklonost poezije da se
obraa emocijama ili iracionalnom delu u nama, jeste ono to Platon eli da utvrdi kao uzrok
koji lei u osnovi njenih pogreaka
9
. Kroz Sokrata, Platon progovara o muzici u grkom
smislu. Odnosi se na njenu sposobnost da u nas usadi verovanja i da obrazuje karakterne crte,
tj. one sklonosti ka ponaanju koje se pominju kao vrline i poroci. Rasprava Sokrata zapravo
se vodi o ranom vaspitanju buduih filozofa vladara i zapoinje mitovima koje bi trebali da
sluaju. Platon smatra da su mitovi lai i oni su zapravo krenuli od pesnika, ukljuujui i
Homera i Hesioda. Takoe, pesniki opisi Hada spadaju u kategoriju neistina.
-To je kad pesnik, govorei o bogovima i herojima kakvi su, napravi ravo poreenje, kao
kad slikar slika sliku koja nimalo nije slina onima koje je hteo naslikati.
10

Ovim Platon eli da istakne da se neistine ne smeju govoriti mladom oveku iz razloga to,
sluajui o tome moe da poini nekakav zloin ili pak nepravdu. I ako su mitovi o bogovima
kako se bore jedni protiv drugih i kako se svaaju ispevani u alegoriji, mladi nemaju
predstavu o tome ta je uopte alegorija. Ono to uju dok su mladi, to im ostaje za sva
vremena. Oni treba da stvore pozitivnu predstavu o bogovima, a ne lou. Stoga, Platon

8
Platon, Zakoni, sa starogrkog preveo Albin Vilhar, predgovor napisao Dr Veljko Kora, BIGZ, Beograd,
1971., str.70, 668a, 669b
9
Platon, Ijon, sa starogrkog preveo Dr Milo uri, BIGZ, Beograd, 1979., 535e
10
Platon, Drava, sa starogrkog preveli Albin Vilhar i Branko Plavlovi, BIGZ, Beograd, 1976., str.58, 378e
~ 6 ~

eksplicitno naglaava da se ovakve vrste pripovedanja izbace iz drzave. Najpre se postavlja
pitanje o tome kako pesnici treba da se obraaju publici; preko propovedanja, gde autor govori
u svoje ime ili mimetiki to znai putem imaginativnog ponovnog stvaranja. Ispravan nain
je kombinacija ova dva naina. Pravi se izbor takoe izmeu naina muziciranja koji mladi
treba da sluaju. Ispostavlja se tako da treba da bude najjednostavniji oblik, onaj koji prenosi i
usauje ratoborne crte, harmoniju i koji doprinosi uravnoteenom duhu
11
. Upotrebom muzike
i mimetike, pesnici neopaeno prikradaju mimo naeg uma. Podraavanje Platon shvata kao
neto to je zajedniko likovnim i pesnikim umetnostima. Grko tradicionalno obrazovanje
je obuhvatalo gimnastiku i muziku, odnosno oblikovanje due i tela kao harmonino i
ujednaeno formiranje oveka. Ravnotea ljudskih sposobnosti bila je obeleena razliito u
razliitim vremenima. Posebno se isticala ljudska vrlina, poev od Homerove herojske do
ideala ljubavi i hrabrosti prema otadbini. Polis je predstavljao jednu mreu mogunosti koja
je analogna kosmikoj. Tradicionalno muziko i gimnastiko obrazovanje u Platonovoj
idealnoj dravi bilo je namenjeno srednjem sloju, tj. uvarima i ratnicima. Muziko
obrazovanje se kritikuje kroz umetniki aspekt i kritika se sprovodi sadrinski i formalno.
Platon kritikuje muziko obrazovanje iz tog razloga to se mora izbaciti sve ono iz
obrazovanja to ne odgovara istini. Muzika kao umetnost ne moe da prui saznanje o istini,
jer izlae pogrene predstave o bogovima, to da su bogovi uzroci dobra i zla, kao i pogrene
predstave o smrti itd. Ovi pogreni sadraji poezije imaju svoje razorno dejstvo kao elementi
poduavanja. Platon ovim argumentom naglaava da pesnici zapravo ne poseduju nikakvo
znanje o onome o emu govore. Homer i njegova poezija ne nude nikakav model za
vaspitanje oveka, ve mu samo opijaju i omamljuju duu. Platon odbacuje sve nene
melodije, kao i sve instrumente sa puno ica koji tete disciplinovanju i obrazovanju. Muzika i
zvuk vrlo intenzivno utiu na duu i prenose je u odreeno raspoloenje ili neko novo stanje.
Ukoliko muzikom pogoena dua zauzme nekritiki stav, lake e prihvatiti njen sadraj bez
obaziranja koliko u njemu ima istine. to je vei intenzitet estetskog zadovoljstva, to je vei
formativni potencijal datog dela. Poto umetnost deluje na iracionalne delove due, vea je
opasnost po oblikovanje due. Centar Platonove kritike poezije je u II i III knjizi Drave gde
se cenzurie pesnitvo i mitovi.

11
Isto str.66, 386a-b-c
~ 7 ~

. -Zamoliemo, dakle Homera i druge pesnike da se ne ljute to ta i slina mesta briemo, ne
zato to nisu pesnika i to mnotvo ne uiva u tome da ih slua, nego ba zato to ukoliko su
vie pesnika, utoliko manje treba da ih sluaju mladii i ljudi koji treba da budu slobodni i
da se vie plae ropstva, nego smrti.
12

Vladari e iskoristiti ovaj moan instrument i preobratiti ga u neto dobro, to bi
podrazumevalo iroku reformu poezije, jer je, kako smatra Platon, mona i opasna. On ovde
krivi arm poezije i za Homera kae da je imitator ljudskog ponaanja i da nije imao nikakvo
struno znanje. Podsea nas da umetnici ili imitatori ne umeju da prepoznaju svoja
ogranienja i nedostatak pravog znanja, a ipak utiu na nae umove i vie nego to zasluuju.
Ipak, postoje sluajevi koji se mogu izostaviti iz kritike. Sam Platon je napisao mimetiki rad
filozofsku dramu, ali u Dravi daje argumente onome ko je ita da je to delo koje se ne oslanja
samo na umetniki arm. Da bi umetnici irili istinu, moraju da budu sigurni u ono to znaju,
jer mimetika slui samo kao ukras. Platonove najistaknutije mete o kojima govori u Ijonu su
tragiki ili ozbiljni pesnici, pre svega Homer, zbog svog istaknutog poloaja u atinskoj kulturi.
Ipak, komedija je toplije prihvaena od tragedije. Tragiari bi se takmiili sa zakonodavcima
koristei se glasovima svojih glumaca kako bi govorili o istim praksama i institucijama.
Tragedija je podraavanje ozbiljne i zavrne radnje koja ima odreenu veliinu i koja deluje
kroz efekte saaljenja i straha, a ne pripoveda.
13
Pak, pisci komedija e biti korisni, ak i
nuni kako bi graanima dali uvid u ono smeno. Platonova interpretacija reakcije publike se
zasniva na emocionalnom ueu. Oseanje koje komedija budi u nama jeste prkos za koji se
smatra da je zajedno sa drugim oseanjima bol due. Pisci komedija, kao i tragedija e morati
da promene nain pisanja. Sama Gozba je meavina tragedije i komedije. Poezija za Platona,
budui da je tako mona, ne moe izbei svoju poduavalaku ulogu. Ona mora da ispravlja
stvari, a ukoliko to ne ini, onda mora da bude cenzurisana, u najgorem sluaju iskorenjena i
zamenjena neim pouzdanijim. Zapravo, Platon je pesnik iako to nikada ne tvdi niti priznaje.
On ustvari koristi metode poezije, jer priznaje njenu mo. Samo zato to postojea poezija
obuhvata ideale i ui nas pojmovima koji su toliko razliiti od njegovih, prinuen je da ih
odbaci. U Fedru Platon formulie teoriju filozofskog pisanja preko retorike, umea obraanja
publici preko izgovorene i pisane rei. U idealnom svetu, retorika, koja je inae svojstvo
politiara je takoe bila reformisana i postala saveznik pre nego protivnik filozofije. Idealni

12
Isto str.67, 387b
13
Aristotel, O pesnikoj umetnosti, sa starogrkog preveo Dr Milo uri, Rad, Beograd, 1982., str.41, VI
~ 8 ~

pisac je onaj koji poznaje kako svoj predmet, tako i prirodu due, i koji je u stanju da otkrije
formu koja se uklapa u svaku prirodu i tako organizuje i uredi svoj logos, odnosno ono to
govori ili pie
14
. Prosta dua je ona kojom vlada um, dok je sloena dua arena i podsea na
demokratski tip u VIII poglavlju Drave. Platon priznaje da esto racionalan nain obraanja
nee biti dovoljan i da e morati da se nadomesti drugim sredstvima. Poigravanje emocijama
publike nee doneti nita osim nevolje u rukama neznalice, bilo da je on orator ili pesnik. To
je neizbean alat ukoliko treba da se obrati bilo kome osim onome ko je ve ubeen u
vrednost filozofije. Razlikovanje u odlomku iz Fedra izmeu prostog i raznobojnog od
sredinjeg je znaaja za Platonovo miljenje o umetnosti i pesnitvu uopte. Ono to neuki
ljudi zahtevaju nije ispravan kriterijum izvrsnosti u bilo kojoj umetnosti. Umetnost prodire
duboko u nae due. Da bismo iveli u jednom ureenom drutvu, umetnost mora da bude
kontrolisana najboljim elementom uma. Pojam lepih umetnosti obuhvata poeziju, knjievnost,
muziku
15
i likovne umetnosti. Poezija , nasuprot likovnim umetnostima je stvaralatvo koje se
ne proizvodi u materiji i razlikuje se od zanatskog delanja. U okviru grkog razumevanja
poezije ima ulogu razumevanja jezika kao logosa i ovako ima vie vezanosti sa filozofijom
nego sa upotrebnom vrednou. Tako poezija zauzima poloaj u mogustvu saznanja istine.
Kao deo kojim upravljaju Muze i Apolon, vezana je za kulturne religiozne elemente. Prema
Platonovom miljenju, ovaj karakter poezije nas spreava da je razumemo kao
16
.
Poetska vizija stvarnosti, ne moze se najbolje analizirati, zato sto poetsko delo nije uporedivo
sa prirodnim stvarima i zanatskim tvorevinam. Homer i Hesiod su predstavljali jedan nain
ivota sa elementima muzikog obrazovanja grke paideie. Znaaj poezije se nalazio u njenoj
utonulosti u svakodnevni ivot. To je bila iva poezija koja je faktiki bila utkana u pore
polisa. Za poetsko delo, ostvarenje je predstavljala veza sa publikom. Platon ipak kritikuje
poeziju, bez obzira na uticaj koji ona vri na due. Poezija kao proizvoenje ima
paradigmatski znaaj, te Platon istie da opisani likovi u delima mogu pogreno, pa ak i
opasno da deluju na mlade. Boji se da bi ih mladi pogreno shvatili i na kraju krajeva
oponaali, to nipoto nije dobro. Poetske misli, pa ak i da su ispravne, ne predstavljaju
znanje u punom smislu. One po Platonu spadaju u mnenje
17
. A mnenja su samo puka
nagaanja i nikako se ne mogu svrstati u filozofiju i u istinu. Kao to Ijon ne poznaje lekarske

14
Platon, Fedar, sa starogrkog preveo Dr Milo N. uri, BIGZ, Beograd, 1979., str. 129-130, 277b-c
15
Mousike, deo ljudske kulture koji pripada Muzama
16
Umee, umetnost, u irem smislu skup odreenih postupaka i primena sredstava za postizanj ciljeva
17
Gr. Doxa nesigurno i nedovoljno zasnovano miljenje, suprotno znanju
~ 9 ~

i ratnike vetine, a ipak govori o njima, tako ni pesnici ne govore na osnovu saznanja nego
na osnovu podraavanja. Pesniko podraavanje je usmereno na ljudsko ponaanje i delovanje
za razliku od slikara ije su smernice pojedinane stvari. Slikar koji slika neki predmet ili
oveka koji vri odreenu radnju ili delatnost, ne moe nam nita rei o tome, jer ne zna.
Platon ne eli da kae da su kopije ulnog sveta na papiru loe, ve da su to ipak kopije koje
ne mogu doarati svet onakav kakav jeste zapravo. Stoga, umetnika dela nisu nikakva mera
sveta i stvarnosti. ak i da se radi o vrhunskoj umetnikoj obradi, nije nas pribliilo nikakvoj
istini, jer je umetniko delo na niskom stupnju ontoloki i epistemoloki. Razlikovanje
prostog i raznobojnog od glavnog je znaaja za Platonovo miljenje o knjievnosti i
umetnosti. Ono to je prosto i jednostavno, poistoveuje se sa onim dobrim, nasuprot
domiljatom koje se smatra loim. U Filebu
18
, Platon prikazuje istinita i nepomuena
zadovoljstva koja se odnose na lepe boje i oblike. U to su ukljueni i jasni i isti zvukovi koji
stvaraju iste melodije. Iako stavlja na metu kritike sve vrste umetnosti u tadanjem polisu,
Platon jedino izdvaja i ostavlja kao primerene, himne bogovima i pesme koje slave plemenite
ljude. Ali, doputa ih samo iz razloga to su po sadraju takve da slave vene i nepropadljive
forme. Samim tim doputanjem, moemo zakljuiti da pesnitvo nije u potpunosti izbaeno iz
idealne drave. Platon svojom kritikom ne umanjuje znaaj umetnosti, ve se trudi da izbaci
samo one delove koji nisu u ontolokom smislu relevantni i pouzdani. On nadstoji da poezija
bude podreena logosom, ali ne eli da izmeni njena ekspresivna sredstva niti njenu sutinu.
Jednostavno, on eli da ukine princip beskonanosti. Poeziju po sebi, onako mitotvornu i
kreativnu sposobnost bia ne smatra nepoeljnom, ve kao nunu i nezamenljivu.


Literatura
Platon, Drava, sa starogrkog preveli Albin Vilhar i Branko Pavlovi, BIGZ, Beograd, 1976.
Platon, Fedar, sa starogrkog preveo Dr Milo N. uri,BIGZ, Beograd, 1979.
Platon, Ijon, sa starogrkog preveo Dr Milo N. uri, BIGZ, Beograd, 1979.
Platon, Zakoni, sa starogrkog preveo Albin Vilhar, predgovor napisao Dr Veljko Kora, 1971.
Platon, Fileb, prevela sa grkog Dr Ksenija Maricki Graanski, BIGZ, Beograd, 1983.
Aristotel, O pesnikoj umetnosti, sa starogrkog preveo Dr Milo N. uri, Rad, Beograd, 1982.

18
Platon, Fileb, prevela sa grkog Dr Ksenija Maricki Graanski, BIGZ, Beograd, 1983, 51c-d
~ 10 ~

Tejlor, K.K.V., Istorija Filozofije, Od poetka do Platona, prevela Vesna Todorovi, Plato,
Beograd, 2007.
Koplston, F., Istorija filozofije, Grka i Rim, preveo Slobodan unji, BIGZ, Beograd, 1988.
Filozofski rijenik, priredio Vladimir Filipovi, Matica Hrvatska, Zagreb, 1965.