IS 302-Projektni zadatak

Tema:
Elektronsko bankarstvo na primeru banke
(Komercijalna banka KomBank)








Student: Mirko Boovid 1031 MuS
Beograd, Januar 2013g.
Contents
Uvod ........................................................................................................................................................ 3
Razvoj Elekronskog Bankarstva ............................................................................................................... 4
Pojam i definicija E-bankinga .................................................................................................................. 4
Elektronski sistemi pladanja .................................................................................................................... 5
Platne kartice ...................................................................................................................................... 5
Sistemi pladanja bazirani na elektronskom novcu .............................................................................. 6
Mikro-pladanja .................................................................................................................................. 10
Sistemi EFT/POS .................................................................................................................................... 10
Sistemi ATM ova .................................................................................................................................. 11
Uopte o Komercijalnoj banki ad. Beograd........................................................................................ 11
KOMBANK Online ............................................................................................................................... 12
KOMBANK usluge za Fizika lica ........................................................................................................ 13
WEB E-bank ....................................................................................................................................... 13
SMS .................................................................................................................................................... 14
PlatiMo servis .................................................................................................................................... 15
mBank................................................................................................................................................ 17
KOMBANK usluge za Pravna lica ........................................................................................................ 17
E-bank ................................................................................................................................................ 18
Hal e bank .......................................................................................................................................... 18
FX Client............................................................................................................................................. 20



Uvod

Tokom poslednjih 10-ak godina tehnoloki napredak je preoblikovao bankarsku
industruj u koja je postala vodedi sektor u koridenju ti h proi zvoda. Prednost kori denja
interneta su u mnogome uticale na naci n poslovanja i pruzanja usluga u oblasti
bankarske i ndustrije nudedi nove modele poslovanja i pruanja usluga kao i dostupnost
24 asa dnevno, 7 dana u nedlji. Nova tehnologija ne samo da je vec ukinula
upotrebu ekova nego polako i postaje i zamena za gotovi novac sto u mnogome govori
koje su njihove prednosti.
Elektronsko bankarstvo ili E-banki ng je usluga je usluga namenjena preduzedima, ali i
fizikim l icima i omogudava da se poslovi sa bankom obavljaju bez odlaska u banku uz
najvise standarde za zatitu i si gurnost podataka. E-banking je forma bankarskog posla
gde se sredstva transferi u preko razmene elektronskih si gnal a izmedju fi nansi jskih
institucija i klijenata umesto poslovanja sa gotovinom, odnosno obraunskim novcem.
U ovom projektnom radu cu prikazati u prvom delu razvoj Elektronskog bankarstva,
njegovu primenu kao i prednosti i nedostatke koje ono nosi sa sobom.
Dok cu u drugom delu rada prikazati Elektronsko poslovanje Komercijalne banke
KomBank u srbiji i nj ene usluge koje ona nudi.

Razvoj Elekronskog Bankarstva

Elektronsko bankarstvo se danas podrazumeva u ponudi svake moderne banke. Dostupnost
razliitih, prilagodljivih i cenovno konkurentnih bankovnih usluga uz upotrebu modernih tehnologija,
postaje temelj dananjeg bankarstva i drutva. Elektronsko bankarstvo predstavlja pokuaj spajanja
vie razliitih tehnologija, od kojih se svaka razvijala u drugom smeru i na drugaiji nain: elektronski
novac, platne kartice, ATM (bankomati), POS terminali, kudno bankarstvo, mobilno bankarstvo.
Prvi elektronski transfer novca izvren je jo davne 1860. godine. Transfer je izvrila firma Western
Union iz SAD-a, uz pomod telegrafa. Kasnije je telegrafski transfer novca postao uobiajen. Jedan od
najvedih platnih i obraunskih sistema dananjice, ameriki Fedvajer (Fedwire), zapoeo je sa radom
1918. godine, kao servis za telegrafski transfer novca pri Sistemu federalnih rezervi SAD-a.
Sredinom ezdesetih godina dvadesetog veka u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama broj
transakcija u bankarstvu narastao je do nesludenih razmera. Primena tradicionalnih metoda obrade
transakcija, jednostavno, vie nije bila moguda, a problem je narastao do te mere da je pretio
ugroavanjem stabilnosti itavog finansijskog sistema. Vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Drava su,
krajem ezdesetih godina, preduzele mere za automatizaciju sitnijih transakcija u bankarstvu,
pogotovo onih koje su repetitivnog karaktera. Na bazi ideje, do koje su vodede britanske banke dole
nekoliko godina ranije, u Sjedinjenim Dravama je 1968. godine formirana radna grupa za
unapreenje razmene bez papira (SCOPE Special Committee on Paperless Entries), koja je
funkcionisala pri Banci federalnih rezervi u San Francisku. elja je bila da se stvori jeftin, pouzdan
elektronski platni sistem, kao alternativa ekovima. Plan je bio jednostavan: pretvaranje periodinih
sitnih pladanja ekovima (kao to su zarade i premije osiguranja) u posebno oblikovanu platnu
evidenciju koja de modi da se ita uz pomod raunara. Rezultat ovih napora bila je prva
automatska klirinka banka (ACH Automated Clearing House), koja je poela sa radom 1972.
godine.
Kao reakcija na povedanu tranju za meunarodnim obraunom transakcija valutama i vrednosnim
papirima, razvijeni su elektronski platni sistemi za pladanja na veliko. U oblasti meubankarskog
izvetavanja trenutno dominira SWIFT , koji je osnovan 1973. godine u Briselu. SWIFT je u vlasnitvu
njegovih lanica, tj. konzorcijuma koji se sastoji od preko 2200 banaka.

Pojam i definicija E-bankinga
Elektronsko bankarstvo je proces koji dozvoljava klijentima da obavljaju poslove elektronskim putem.
Elektronsko bankarstvo moe se realizovati putem Interneta ili posredstvom drugih specijalizovanih
kompjuterskih mrea koje ak ne moraju biti bazirane na Internet tehnologijama, ako klijent ima
otvoren raun sa njegovim informacijama koje su zatidene lozinkom.
E-bankarstvo se neko vreme pojavljivalo u formi automatskih maina-blagajnika i transakcija putem
telefona. Nedavno, transformisao ga je Internet, novi dostavni kanal za bankarske usluge koji koriste
i banke i korisnici. Pristup je brz, pogodan, uvek dostupan, gde god se korisnik nalazio. Dodatno,
banke mogu da obezbede efikasnije usluge i znatno manje trokove. Na primer, tipina transakcija
kota oko 100 din. u tradicionalnim bankovnim filijalama, oko 60din. putem telefonskog poziva, a
oko 10 din. ako se obavi on-line.
E-bankarstvo takoe olakava poreenje bankarskih usluga i proizvoda to povedava konkurentnost
izmeu banaka, podstiudi banke da prodiru na nova trita iredi svoj geografski domaaj. Neki ak
vide elektronsko bankarstvo kao priliku da zemlje sa nerazvijenim finansijskim sistemima preskoe
razvojne etape. Korisnici u takvim zemljama mogu lake koristiti usluge inostranih banaka i kroz
beini komunikacijski sistem, koji se razvija mnogo bre nego tradicionalna iana
komunikacijska mrea.
Istovremeno, e-bankarstvo je osetljivo na rizike - naroito upravljanje, zakonitost, operativnost, i
ugled koji su zastupljeni u tradicionalnom bankarstvu. To postavlja nove izazove. U odgovoru,
mnogi nacionalni regulatori su ved modifikovali svoje propise da bi postigli svoje glavne ciljeve:
obezbediti sigurnost i vrstodu domadeg bankarskog sistema, unaprediti trine discipline, i zatititi
prava korisnika i javno poverenje u bankarski sistem.
Elektronski sistemi plaanja
Zavrni in svakog posla predstavljaju finansijske transakcije. Iako pladanje i naplata nisu samo
tehnika pitanja, tehnologija moe znaajno unaprediti obavljanje finansijskih transakcija,
omogudavajudi da se ona obave bre, tanije, pouzdanije i komfornije.U savremenim uslovima
poslovanja, kada tradicionalni naini pladanja sve vie gube na znaaju, elektonski naini pladanja u
delikatnim internet transakcijama pokazuju se najkritinijim segmentom svakog posla. Kao najede
koridena sredstva za obavljanje finansijskih transakcija u elektronskom poslovanju izdvajaju se:
Platne kartice
Pametne kartice (Smart Card) i elektronski novanici (Electronic Wallet)
Elektronski ili digitalni novac (Electonic Money, Digital Cash)
Sistemi mikro pladanja (Micropayment)

Platne kartice
Platna kartica je instrument bezgotovinskog naina pladanja i instrument za podizanje gotovog novca
kod izdavaoca kartice ili preko bankomata. To je mali komad plastike koji sadri neko sredstvo za
identifikaciju (potpis ili sliku), to omogudava osobi na koju kartica glasi da je koristi za navedene
namene.
Platne kartice mogu se podeliti u tri grupe:
kreditne kartice
debitne kartice
unapred pladene kartice
Kreditne kartice sadre odreeni kreditni limit koji potroa moe koristiti prilikom kupovine robe ili
povlaenja gotovine. To znai da je banka odobrila vlasniku kreditne kartice unapred odreenu
kreditnu liniju. Pladanje kreditnim karticama moe se vriti svima onima koji su sa izdavaocem tih
kartica stupili u ugovorenu obavezu da de pri njihovom prezentiranju davati imaocima robu ili usluge.
Pri tome je vlasnik kreditne kartice duan uz prezentaciju kreditne kartice da potpie raun koji
prodavac robe ili davalac usluga dostavlja izdavaocu kreditne kartice od koga vri naplatu u
ugovorenom roku.
Debitna kartica omogudava vlasniku da direktno zadui svoj raun kod banke. Vlasnik ove kartice
posle kupovine nema period slobodnog kredita. To znai da komitent putem daljinskih
komunikacionih veza povlai novac sa svog tekudeg rauna kod banke, bez potrebe da fiziki doe u
banku. Debitne kartice mogu se koristiti u trgovinskim radnjama koje su snabdevene POS
terminalima ili bankarskim automatima (ATM).
Unapred pladene kartice sadre kompjuterski ip na koji se ubacuje iznos novca sa rauna vlasnika
kartice ili gotovinskom naplatom od njega. Na ovim karticama je uskladitena odreena vrednost,
odnosno unapred upladena sredstva koja su na raspolaganju klijentu. Prilikom kupovine roba ili
koridenja usluga taj iznos se smanjuje koridenjem terminala na prodajnim mestima. Unapred
pladene kartice mogu biti jednonamenske i vienamenske. Jednonamenske kartice su obino
jednokratne tako da se po iskoridavanju na njima uskladitenih vrednosti ne mogu dopuniti i
ponovo koristiti.Primer takvih kartica su kartice za telefonske govornice, za parking, mobilne
telefone.... Za razliku od ovih, vienamenske kartice se mogu "puniti" i one se koriste kao opte
sredstvo pladanja na mestima koja su snabdevena specijalnim terminalima.

Sistemi plaanja bazirani na elektronskom novcu
Najvede tehnoloko dostignude u razvoju bankarstva je pojava elektronskog novca, a samim tim i
elektronskog bankarstva. Novac je u savremenoj interpretaciji, informacija. Kroz njega se markira
pravo nekog subjekta u odnosu na robu i usluge koje egzistiraju u jednom drustvu.
Elektronski novac se definie kao specifina monetarna informacija koja se putem elektronskih
impulsa u realnom vremenu prenosi izmeu transaktora koji obavljaju pladanja. Elektronski novac
omogudava kupovinu roba ili usluga pomodu raunara u okviru komercijalnih raunarskih mreza
(npr.Interneta) ili poslovnih bankarskih mrea (npr.SWIFTa). Praktino, elektronski novac u
svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i ekove.
S druge strane, poslovnim subjektima omogudava da mimo uobiajenih kanala direktno posluju
putem raunarskih mrea.
Elektronski novac predstavlja sistem koji omogudava nekoj osobi da plati usluge ili robu prenosedi
brojeve sa jednog rauna na drugi. Brojevi elektronskog novca su unikatni, kao i serijski brojevi na
pravim papirnim novanicama. Svaki elektronski novac emituje neka banka i on predstavlja odreenu
sumu stvarnog novca. Jedna od kljunih osobina je, kao i kod pravog novca, anonimna upotreba, tj.
kada kupac poalje neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji nain da se dobiju informacije o
kupcu.
Elektronski novac se moe koristiti za on-lajn kupovinu. Potroai koji su zainteresovani za kupovinu
elektronskim novcem imaju poseban softver na svom raunaru koji im omogudava da podiu novac
sa svog rauna u banci u svoj novanik na raunaru. Prilikom kupovine, oni razmenjuju ovako
podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu za proizvode i usluge za proizvode koje ele da kupe.
Banka koja prima depozite u elektronskom novcu, zatim otkupljuje novac koji je trgovac dobio.
Velika prednost elektronskog novca nad obinim je u tome da je on informacija u raunaru koja moe
da se programira. Ova razlika omugudava da elektronski novac postane pametni novac u obliku tzv.
''pametnih kartica''. Dominantan oblik elektronskog novca je elektronski transfer sredstava na taki
prodaje (EFT/POS) pomodu instaliranih terminala u trgovakoj i uslunoj mrei. Drugi oblik koridenja
elektronskog novca moguc je preko bankomata (Automated Teller Machines ATMs), koji
omogudavaju podizanje gotovine, polaganje depozita,prenos na druge raune i pladanje sa razliitih
rauna. Takoe, sve je vede koridenje personalnih raunara u kudama korisnika to je dovelo do
pojave homebanking sistema (softver za line finansije) koji omogudavaju raspolaganje finansijskim
sredstvima iz kude, bez odlaska u banku.
Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kude, bez fizikog prisustva u banci, danas
je uobiajena pojava u razvijenim zemljama sveta. Banke koriste razliite naine da klijentima
omogude to efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih transakcija iz kude. Brojni su nazivi koje
banke koriste za obavlajnje ovih bankarskih aktivnosti. Najede korideni nazivi su: bankarstvo iz
kude (Home Banking), direktno bankarstvo (Direct Banking), on-line bankarstvo (On-line Banking),
Internet bankarstvo (Internet Banking) i sajber bankarstvo (Cyber Banking). Postavlja se pitanje da li
su ovi nazivi samo sinonimi ili potpuno razliiti pojmovi. esto se pravi greka pri izjednaavanju
pojmova Internet bankarstva i on-line bankarstva. Oba pojma oznaavaju obavljanje bankarskih
transakcija iz kude. Asortiman bankarskih usluga im je gotovo identian, kao i sitemi zatite.
Meutim, razlike meu njima znatno su vede.
Znaaj elektronskog novca povedava se sa povedanjem znaaja Internet trgovine. Predstavljanje
realnog novca u elektronskom obliku nuno zahteva preslikavanje karakteristika realnog novca, kao
to su anonimnost, autentinost i mogudnost sitnih pladanja. U zavisnosti od naina implementacije
digitalnog novca, postoje razliite kriptografske metode i organizacioni preduslovi za izbegavanje
upotrebe falsifikovanog novca. Postoje dve razliite vrste novca zasnovanog na digitalnim
novanicama:
Upotrebom specifinih kriptografskih metoda moe se postidi anonimnost digitalnog novca.
U tom sluaju ni finansijska institucija, ni trgovac, ne mogu uspostaviti vezu izmeu potroaa
i novanica koje je on koristio. Finansijska institucija zna kom potroau su novanice prenete
na poetku.
Novanice sa mogudnodu identifikacije potroaa omogudavaju finansijskoj instituciji da
identifikuje potroaa i da prati pladanja u kojima je data novanica bila koridcena.
Pored toga, proces pladanja moe biti online i offline. Kada je u pitanju online pladanje,
autentinost novanica mora biti proverena odmah. To znai da se neka digitalna novanica koristi
samo jednom. Finansijska institucija mora da proveri autentinost koridenjem spiska svih novanica
koje su emitovane.
U sluaju offline pladanja, digitalne novanice se mogu koristiti vie puta. U cilju izbegavanja
dvostrukog troenja neophodno je smestiti informacije o korisniku ili korisnicima na samu novanicu
kako bi se provera mogla obaviti kasnije. Anonimnost moe biti garantovana, a finansijska institucija
de koristiti ove informacije samo u sluaju otkrivanja dvostrukog troenja.
Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema elektronskog novca zasnovanih na digitalnim
novanicama (digitalni novac). Najpoznatiji online sistemi su ECash firme DigiCash; i NetCash,
sistem koji je razvijen na Univerzitetu june Kalifornije. Najpoznatiji oflajn sistemi su Mondex i
VisaCash.
E-Cash
E-Cash je anonimni digitalni novac ija se ispravnost proverava on-line, od strane odgovarajude
finansijske institucije. E-Cash sistem razvila je firma DigiCash, a od 1995. godine nudi ga Mark Twain
Bank iz Sent Luisa.
Potroai povlae digitalni novac sa svog E-Cash rauna upotrebom tzv. slepe metode i skladite
ga na fiksnom disku svog raunara. Slepa metoda funkcionie na slededi nain: Klijent alje
digitalnu novanicu, sa ifriranim serijskim brojem, finansijskoj instituciji. Finansijska inatitucija
overava novanicu i alje je nazad klijentu. Klijent zatim deifruje serijski broj. Prema tome,
serijski broj nije poznat finansijskoj instituciji, to garantuje anonimnost. Da bi se spreila dvostruka
potronja, finansijska institucija mora da evidentira serijske brojeve svih prispelih digitalnih
novanica.
Pri svakoj kupovini preko Interneta, potroa daje digitalne novanice trgovcu. Trgovac odmah
prebacuje ove novanice u svoju banku, kako bi proverio da li su ispravne. Trgoveva banka registruje
brojeve emitovanih digitalnih novanica, bez mogudnosti identifikacije potroaa koji ih je utroio.
Konano, ako je sve u redu, saldo na raunu trgovca povedava se za dati iznos, a trgovac isporuuje
proizvode/usluge. Proces pladanja upotrebom E-Cash-a prikazan je na slici.


Bezbednost E-Cash-a postie se upotrebom asimetrinog kriptografskog algoritma. Pristup raunu
moe dodatno biti zatiden upotrebom linih lozinki. Registrovanjem serijskih brojeva digitalnih
novanica spreava se dvostruko troenje. Trokovi provere autentinosti digitalnih novanica su
relativno veliki, jer provera treba da se obavi on-line.
NetCash
NetCash metoda je razvijena na Univerzitetu june Kalifornije (University of Southern California).
Znaajna karakteristika ovog projekta jeste upotreba ved postojedih raunovodstvenih sistema i
procedura u finansijskim institucijama. Ovo de uticati na smanjivanje poetnih investicija.
Slika1: proces pladanja upotrebom E-cash-a
Nasuprot E-Cash-u, ova metoda zasnovana je na jednom decentralizovanom pristupu. Shodno tome,
problemi u vezi sa velikim brojem novanica i uesnika mogu se reiti mnogo lake. Zbog toga je
prihvadena delimina anonimnost, a potrebna je i kooperacija svih finansijskih institucija koje
uestvuju u sistemu.
Sistem se zasniva na nezavisno distribuiranim novanim serverima. Novani serveri predstavljaju
lokacije na kojima se anonimni novac zamenjuje za ne-anonimni novac. Svaki novani server
poseduje jedan raun na raunovodstvenom serveru. Kliring obavlja novani server. Neophodno je da
se potvrdi integritet ovih servera i da novani serveri mogu da primaju novanice sa drugih novanih
servera. NetCash novanice imaju nominalnu vrednost i serijski broj. Pored toga, na njima je
zabeleena adresa emisionog servera i datum njihovog isteka.
Na slici je prikazan proces pladanja upotrebom NetCash-a. Potroa podie NetCash novanice sa
nekog novanog servera. Ove novanice se ifriraju putem javnog kljua i alju trgovcu. Anonimnost
potroaa moe se garantovati upotrebom novog kljua za svaku poruku. Trgovac odmah prebacuje
novanice, koje je primio, svom novanom serveru.
Od svog platnog servera on dobija nove novanice, ili se odgovarajudi iznos prebacuje na njegov
raun. Konani kliring obavlja novani server.


Mondex
Mondex sistem digitalnog novca razvija firma Mondex U.K., koja je nakon kupovine kontrolnog
paketa akcija od strane MasterCard-a, postala deo kompanije MasterCard. Za razliku od prethodna
dva sistema, Mondex je prvobitno razvijan kao off-line sistem, koji se sada prilagoava Internetu.
Mondex je, u celini, zasnovan na karticama sa mikroipom, a jedinstven je po tome to omogudava
transfer s kartice na karticu. Kao to je to sluaj kod ECash sistema, i Mondex koristi sertifikate koji
glase na donosioca-novac se smete na korisnikovu karticu. Meutim, za razliku od E-Cash-a,
Mondex novac se sme prenositi sa jedne kartice na drugu beskonaan broj puta, bez potrebe nekog
centralizovanog kliringa ili verifikacije od strane neke banke. Prema tome, Mondex je od svih sistema
digitalnog novca najpribliniji realnom novcu.
Slika 2: proces placdanja Net-cashom
Kljuna razlika izmeu Mondex-a i realnog novca je mogudnost pradenja transakcija koju prua
Mondex. Mondex kartice evidentiraju svaku transakciju putem jedinstvenog identifikatora, koji se
moe koristiti za pradenje transakcija, ako je to potrebno.
Centralni momenat kod Mondex-a je i bezbednost, koja postoji u dva primarna aspekta sistema:
hardveru na kartici i procesu prenosa vrednosti. Mondex garantuje bezbednost sistema zasnovanog
na karticama sa mikroipom. Sutina Mondex-ove hardverske bezbednosti je da digitalni novac ne
moe da egzistira nigde osim na Mondex kartici.

Mikro-plaanja
Mikro-pladanja su elektronska pladanja male vrednosti (napici, telefon, prevoz, parking, za kopiranje,
za kopiranje Internet sadraja, lutrija, kocka . . .), koje su specijalizovano dizajnirana za elektronsku
trgovinu na Internetu, pre svega za kupovinu nematerijalnih dobara. Mikro-pladanja su zamena za
sitan novac sa karakteristikama da je jeftin (ke je skup za manipulaciju), elektronski je pokretljiv,
laki je za prebrojavanje, proveru i verifikovanje. To su transakcije vrednosti ispod 1$. Tehnoloke
utede se ogledaju u tome to se ne vri verifikacija svake transakcije i koristi se simetrina
enkripcija. Metodi rada se zasnivaju na unapred unetoj vrednosti i njihovom grupisanju koji iniciraju
da su uesnici u pladanjima anonimni i da se smanjuju fiksni trokovi. Najpoznatiji sistemi su
MiliCent, CyberCoin i NetBill.
Karakteristika MiliCent-a je ta da kupac kupuje karticu koja je kao telefonska i da za vreme pladanja
razmenjuje deo novca sa brokerom i vri pladanja, dok prodavac sakuplja delove i razmenjuje za
novac. Svako se moe registrovati kao broker. MiliCent je nastao kao projekat razvijen od strane DEC
korporacije (Digital Equipment Corporation) i on ne nudi anonimnost u pladanjima.
NetBill je istraivaki projekat koji je zapoet na Institutu za informacione tehnologije pri Carnegie
Mellon univerzitetu u saradnji sa organizacijama Mellon Bank-om i Visa-om, a delom su ga
finansirale i Nacionalna fondacija za nauku i Agencija za napredne istraivake projekte. U ovom
sistemu NetBill ima ulogu trede strane, koja vri proveru autentinosti, upravlja raunima, vri
obradu transakcija, fakturisanje i informisanje klijenata i korisnika u mrei.
Sistemi EFT/POS
POS terminal (Point-of-Sale terminal, tj. terminal na
prodajnom mestu) je elektronski ureaj koji oitava
magnetnu traku platne kartice i informaciju o njoj kao i o
iznosu transakcije putem stalne telefonske ili ISDN veze
prenosi banci. Na isti nain banka POS terminalu alje
povratnu informaciju na osnovu koje se tampa raun. Taj
raun je po pravilu u duplikatu, s tim to prvi primerak
vlasnik kartice potpisuje i ostavlja, a drugi zadrava za linu
evidenciju.
POS terminal se nalazi na prodajnom mestu i omogudava
pladanje robe ili usluge karticom. To je ureaj koji oitava
Slika 3: POS terminal (Point-of-Sale
terminal)
podatke sa kartice i na osnovu tih podataka se vri kontrola validnosti kartice, kontrola stanja na
raunu kartice i, po uspeno izvrenom pladanju, prenos sredstava sa rauna kartice na raun trgovca
u iznosu izvrene kupovine.

Sistemi ATM ova
Jedna od najzastupljenijih vrsta tehnologije elektronskog bankarstva su bankomati AMT
(Atomated Teller Machines). Osnovni cilj uvoenja terminala za komunikaciju izmeu banaka i
komitenata bio je automatizovanje rutinskih i svakodnevnih bankarskih aktivnosti.
Samousluni alteri (eng. Automated Teller Machine ATM)
omogudavaju koridenje kompletnih alterskih usluga:
deponovanje i podizanje novca,
izdavanje ekovnih knjiica,
naruivanje i primanje izvetaja,
deponovanje i unovavanje dokumenata pladanja,
transfer sredstava sa jednog racuna na drugi, i
koridenje kredita odreivanjem limita za prekoraenje.
Bankomati su prvi korak ka elektronskom bankarstvu, a
predstavljaju i neku vrstu elektronskih filijala banaka. Prvi
bankomat se vezuje za filijalu britanske "Barcclays" banke 1967.
godine.



Uopte o Komercijalnoj banki ad. Beograd

Komercijalna banka (KOMBANK) posluje vie od 40 godina. Vai za jednu od sigurnih i uspesnih
poslovnih banaka. Svoje proizvode i usluge prilagadjava svojim klijentima prema najviim evropskim
standardima. U ovom trenutku banka ima 24 filijale irom Srbije, 228 ekspozitura sa vie od
1.300.000 otvorenih rauna i preko 900.000 zadavoljnih klijenata.
Komercijalna banka: koliko snage, sigurnosti i poverenja na jednom mestu...
Kapital od 305 miliona evra ini Komercijalnu banku najvecom bankom u zemlji, koja podjednako
uspeno posluje sa graanima, kao i sa najvedim korporacijama u zemlji i u inostranstvu.
Slika 4: ATM (Atomated Teller
Machines) Bankomat
Svim klijentima na raspolaganju je struni tim Komercijalne banke. Re je o spoju vrhunskih
poznavalaca meunarodnih finansijskih tokova i mladih ambicioznih menadera, kolovanih i
obuavanih u inostranstvu.

Usluge za strane finansijske institucije
Komercijalna banka a.d. Beograd ima aktivnu ulogu u domadem i meunarodnom platnom prometu.
Putem svojih rauna kod prvorazrednih svetskih banaka Banka u potpunosti zadovoljava sve potrebe
za obavljanjem transakcija po nalogu klijenata. Najede korideni instrumenti pladanja su: doznake,
garancije, akreditivi i ekovi.
Istovremeno preko 20 stranih finansijskih institucija je poklonilo svoje poverenje Komercijalnoj banci
kao instituciji koja po njihovom nalogu obavlja promet kako u lokalnoj tako i u stranim valutama.
Nai ljudi su na najvredniji kapital!
Svoje znanje i resurse posvetili smo naim klijentima, nastojedi da za njih obezbedimo vrhunske
proizvode i uslugu. Snaga i sigurnost nae banke poivaju na Vama, sadanjim i bududim, zadovoljnim
klijentima Komercijalne banke. Zato demo se i dalje neumorno truditi da opravdamo Vae poverenje.
elimo da budemo Vaa taka oslonca, siguran i modan partner na koga se moete osloniti u svakoj
situaciji.
Platne kartice
Svim vlasnicima tekudih rauna, pravnim i fizikim licima, Komercijalna banka nudi veliki broj
debitnih, kreditnih i charge kartica iz nacionalnog-DinaCard i internacionalnih - Visa i MasterCard
programa.
Zahvaljujudi velikom izboru kartica, uvek dete biti u mogudnosti da odaberete onu pravu - platnu
karticu koja de zadovoljiti sve Vae potrebe.
Pladajte bezgotovinski u zemlji i inostranstvu - savremeno, lako i sigurno!

Velika mrea od 227 ekspozitura i vie od 225 bankomata omogudava vam da u svakom trenutku
tokom 24 asa, svih 365 dana u godini imate brz i jednostavan pristup svom novcu, u vedini sluajeva
- bez provizije.iroka lepeza kartica, najveda mrea ekspozitura i bankomata, kao i povoljnije kamatne
stope u odnosu na konkurenciju, uinide svaki Va izbor platne kartice Komercijalne banke pravim!

KOMBANK Online
Kombank on-line nudi paket bankarskih usluga putem Interneta i mobilne telefonije koji de krajnje
pojednostaviti pristup i koridenje sredstava sa vaih bankovnih rauna. Ona omogudava poslovanje i
odradjivanje finansiskih transakcija bez odlaska u banku.
Svoje online usluge Komercijalna banka nudi kako Pravnim licima tako i Fizickim licima.
KOMBANK usluge za Fizika lica
Kombank on-line za fizika lica predstavlja paket savremenih servisa koji klijentima Banke omogudava
jednostavno koridenje bankarskih usluga upotrebom nekog od najrasprostranjenijih kanala
komunikacije kao to su SMS, Internet itd.

Usluge Kombank Online za fizika lica:
1. WEB E-bank
2. SMS
3. PlatiMo
4. mBank

WEB E-bank

Web E-Bank servis predstavlja najbri i najlaki nain pladanja, namenjen je graanima za obavljanje
elektronskog bankarstva, preko Interneta, 24h dnevno, 7 dana u nedelji.

Prednosti ovog servisa su u tome sto se transakcije obavljaju bez provizije, ne postoji vremenska ili
prostorna ogranienost, jednostavna upotreba ovog servisa a samim tim ono sto je najvanije jeste
da je ovaj sistem veoma kvalitetan i ima veliku sigurnost poslovanja.
Tehniki preduslovi za implementaciju ovog sistema ogledaju se u tome da je korisniku potreban PC
uredjaj sa operativnim sistemom Windows i Internet konekcija (Dial-up, LAN, ADSL, GPRS... ) .
Usluge koje prua ovaj uredjaj omogucavaju korisniku uvid u stanje i promet po raunima, platnim
karticama i kreditima. Prenos sredstava sa jednog na drugi dinarski raun i izmirivanje obaveza po
kreditnim karticama, kreditima i namenskim novanim raunima za trgovanje hartijama od vrednosti.
Pladanje na predefinisane raune, raune prijavljene Zahtevom ili pladanje bez ogranienja u
zavisnosti od prijavljivanja na aplikaciju. Menjake poslove sa deviznog rauna na dinarski raun i
obrnuto, koje vlasnik i/ili ovladeno lice poseduje u Komercijalnoj banci
Takodje sa ovim sistemom moe da se obavlja jos aktivnosti koje su:
Dopuna kredita za mobilni telefon u realnom vremenu
Dopuna internet sati u realnom vremenu
Devizna tednja
Dinarska tednja
Nerealizovani ekovi
Kreditni kalkulator
Kursna lista
Konvertor valuta
Informacije o kamatnim stopama
Pregled namenskih rauna za hartije od vrednosti
tampanje potvrde o izvrenom pladanju
Autentifikacija se vri tako to korisnici WEB E-Bank servisa za fizika lica mogu koristiti razliita
sredstva autentifikacije koja u skladu sa bezbednosnom politikom korisniku daju razliita ovladenja
prilikom pladanja. Korisnici se mogu prijaviti na aplikaciju jednim od navedenih naina autentifikacije:
1. Korisnikim imenom i lozinkom
Korisnici koji se prijavljuju na ovaj nain mogu vriti pladanje samo na raune sa Liste predefinisanih
rauna ili raune koje korisnik prijavi popunjavanjem Zahteva za registraciju novih primaoca.
2. Sertifikatom na USB flash memoriji
Sertifikat na USB flash memoriji kojim se koristi za autentifikaciju izdaje sertifikaciono telo KOBB CA.
Korisnici koji se prijavljuju na ovaj nain mogu vriti pladanje na bilo koji raun. Korisnici koji poseduju
sertifikat mogu se prijaviti na aplikaciju i upotrebom korisnikog imena i lozinke, ali pladanje mogu
vriti samo na predefinisane, odnosno raune koji su prijavljeni popunjavanjem Zahteva za
registraciju novih primaoca.
Dokomentacija koja je potrebna da bi se mogao korisiti ovaj sistem je:
Pristupnica za koridenje WEB E-Bank servisa za graane
Ugovor o pruanju usluga elektronskog bankarstva za graane (Ugovor se popunjava u 2
primerka)
Zahtev za registraciju novih primaoca WEB E-Bank servisa za graane ukoliko elite da vrite
pladanja u korist rauna koji nisu na Listi predefinisanih rauna
Zahtev za izdavanje line digitalne potvrde (samo za sertifikat na USB flash memoriji)
Fotokopija line karte (samo za sertifikat na USB flash memoriji )

SMS

SMS servis vam omogudava da 24h dnevno, 7 dana u nedelji budete informisani o vaim raunima.
SMS servis je namenjen svim klijentima Banke, fizikim i pravnim licima. Za koridenje servisa
potrebno je: posedovati mobilni telefon u mrei Telenor, VIP ili MTS (060, 061, 062, 063, 064, 065,
066 ili 069) i takodje je potrbno prijaviti se za koridenje servisa u ekspozituri Banke popunjavanjem
Pristupnice.
SMS broj
SMS poruke se alju na broj 5622, nezavisno od mree mobilnog operatera.

SMS servis Komercijalne banke fizikim licima omogudava:
informacije o tekudem raunu (stanje na raunu, iznos i datum poslednje promene, limit po
raunu, rok vaenja limita, broj nerealizovanih ekova),
informacije o isteku vanosti dozvoljenog prekoraenja po tekudem raunu,
informacije o dinarskoj tednji (stanje na raunu, rok oroenja),
informacije o deviznoj tednji (za prve etiri aktivne valute sa najvedim stanjem, rok
oroenja)
automatsko obavetavanje o prilivu na tekudi raun (iznos priliva, datum,vreme),
automatsko obavetavanje o autorizaciji platne kartice (vrsta i broj kartice, datum, vreme,
iznos i mesto autorizacije),
informacije o kreditnim i charge karticama (datum vaenja, limit, raspoloivo stanje),
informacije o preuzimanju reizdatih kartica.










PlatiMo servis
Kombank PlatiMo servis predstavlja potpuno nov i jedinstven sistem koji klijentima Banke
omogudava da na izuzetno jednostavan i potpuno siguran nain vre pladanja direktno sa svog
mobilnog telefona.
Neka va mobilni telefon postane va novanik!
PlatiMo servis omogudava:
Pladanje vaih mesenih obaveza
Kupovinu roba i usluga na internetu na najsigurniji nain
Kupovinu roba i usluga putem kontakt centra
Transakcije sredstava sa vaeg tekudeg rauna na raun drugog korisnika koji ima aktiviranu
ovu uslugu
Pladanje roba ili usluga od fizikog lica ka pravnom licu na osnovu mobilnog rauna izdatog na
mobilnom telefonu
Slika 5: Primer SMS-servisa
informacije o isteku vanosti dozvoljenog prekoraenja po tekudem raunu
Dopunu bilo kojeg pripejd broja u Telenor mrei

Da biste postali korisnik PlatiMo servisa potrebno je da:
- imate otvoren tekudi raun u Komercijalnoj banci
- imate mobilni telefon koji koristi Telenor SIM karticu sa digitalnim sertifikatom
- popunite Kombank PlatiMo - Pristupnicu za fizika lica (1 primerak);
- popunite Ugovor o pruanju usluga PlatiMo servisa za fizika lica (2 primerka);
- priloite fotokopiju line karte

Prednosti Kombank PlatiMo servisa ogleda se u tome da je ovo vemo brz sistem za placanja preko
mobilnog telefona jer samo pladanje traje jeko kratko. Pored toga sto ne postoji nikakva vremenska
ili prostorna ogranienost ovj sistem karakterie i to da je veoma jednostavan za upotrebu tj. da bi
izvrili transakciju nije potrebno popunjavati raun poverioca, iznos, model, poziv na broj... dovoljno
je samo transakciju potvrditi unosom sPIN-a.
Korisdenjem ovog servisa ostvaruju se razni popusti na pozive na mesene preplate telefonskog
rauna. Takodje je vano napomenuti da ovaj servis podravaju sve vrste telefona.
Sigurnost ovog sistema je obezbedjena sa (WPKI) tehnologijom (Wireless Public Key Infrastructure)
obezbeuje korisnicima jednako visoku sigurnost transakcija kao to nudi i pametna kartica s
kvalifikovanom digitalnom potvrdom kod upotrebe raunara za e-poslovanje. Ovo vai za najsnaniji
(komercijalni) oblik sigurnosti transakcija u e-poslovanju.












Slika 6: Primer PlatiMo servisa
Kupovinu roba i usluga putem kontakt centra

mBank
Kombank mBank je nova usluga koja omogudava da preko mobilnog telefona u svakom trenutku i na
svakom mestu na brz, jednostavan i potpuno siguran nain obavljaju sve finansijske transakcije.
Kombank mBank servis omogudava:
Proveru stanja i prometa po tekudim raunima, raunima dinarske i devizne tednje i platnim
karticama
Obavljanje svih vrsta bezgotovinskih transakcija
Interni prenos sredstava sa jednog na drugi dinarski, devizni ili namenski raun za HOV
Izmirivanje obaveza po platnim karticama
Menjake poslove, kupovinu i prodaju deviza
Uvid u kursnu listu
Prednosti Kombank mBank servisa
Kombank mBank servis je jedno od najsavremenijih reenja ove vrste na bankarskom tritu. Od
brojnih prednosti koje servis prua korisnicima posebno treba izdvojiti:
- Ne postoji vremenska i prostorna ogranienost (reenje je dostupno 24x7 sa bilo kog mesta)
- Radi na svim mreema mobilnih operatera - Telenor, Telekom, VIP (potpuno je nezavisno od
mobilnog operatera i mree koju koristite)
- Jednostavna aktivacija i upotreba (izuzetno jednostavna aktivacija i upotreba, ime je
omogudeno da ga lako koriste svi klijenti Banke bez obzira na starosno doba)
- Sigurnost
- Brzina
- Obavljanje transakcija bez provizije
Da biste koristili Kombank mBank servis potrebni su minimalni tehniki preduslovi koje ispunjava
gotovo svaki mobilni telefon i to:
Mobilni telefon koji podrava J2ME (Java 2 Micro Edition) ili mobilni telefon sa Android OS,
BlackBerry OS ili iOS-om
300 Kb slobodne memorije na telefonu
Omoguden pristup internetu sa mobilnog telefona

KOMBANK usluge za Pravna lica
Pored usluga koje nudi fizickim licima Komercijalna banka nude svoje online usluge i pravnim licima.
Usluge koje Komercijalna banka nudi Pravnim licima su:
1. WEB E-bank
2. SMS
3. PlatiMo
4. E-bank
Usluge WEB E-bank, SMS i PlatiMO imaju iste kakarkteristike usluga i povoljnosti kao i za Fizika lica.
Jedini nova usluga u odnosu na fizika lica je E-bank servis o kojemu de biti detaljnije objanjeno u
sledecem poglavlju.
E-bank
Elektronsko bankarstvo namenjeno pravnim licima omogudava bre, jeftinije i sigurnije poslovanje
uz brojne pogodnosti:
Pristup sredstvima sa bankovnih rauna i mogudnost obavljanja novanih transakcija od
strane klijenta sa Komercijalnom bankom a.d. Beograd, sa bilo koje lokacije, u zemlji ili u
inostranstvu, 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji, bez odlaska u Banku i ogranienja radnim
vremenom!
Znaajnu utedu vremena vreme pladanja iznosi samo 1-3 minuta;
Utedu novca: usluga obavljena putem E-bank-a jeftinija je i do 40% nego usluga klasinim
metodama, na alteru Banke. -
E-bank predstavlja kompjuterki program koji se instalira u PC i sadrzi dva programska reenja a to su:
1. HAL E-bank
2. FX Client.
Paket sadri Instalacioni CD (programi i uputstvo), Koverat sa PIN-om, Smart karticu, Smart card
reader
Hal e bank
Hal E-bank je realizovan kroz tri aplikacije:
Personal E-bank (aplikacija namenjena malim i srednjim preduzedima, zadovoljide vedinu korisnika)
Namenjena je malim preduzedima, za upotrebu na jednom raunaru. Ima lokalnu bazu podataka,
kojoj nije mogude pristupati sa drugih raunara. To znai da se moe koristiti zasebno, bez obzira na
umreenost raunara u firmi. Za komunikaciju sa Bankom mora postojati modem na svakom
raunaru koji se koristi za Personal E-bank ili iznajmljena linija, a svaki raunar mora imati izlaz na nju.
Kod upgrade programa sa servera Banke, svaka radna stanica mora se upgrade-ovati posebno.
Corporate E-bank (aplikacija namenjena velikim sistemima; potrebano je da bude instaliran server
sa IBM DB2 bazom)
Corporate E-bank je namenjena srednjim i velikim preduzedima, koja platni promet vre sa vie
raunara povezanih u lokalnu mreu. Corporate E-Bank radi po principu klijent/server i zato trai
zajedniku bazu podataka, koja je obino instalirana na posebnom, modnijem raunaru, koji ima
ulogu servera. Na njega je potrebno instalirati programsku opremu servera baze podataka IBM DB2
UDB Workgroup Edition (verzija za radne grupe), a na radne stanice klijente, IBM Client Application
Enabler (omoguduje rad klijentskih aplikacija), a zatim programsku opremu odgovarajude
konfigurisati. Instalaciju programske opreme IBM DB2 i konfigurisanje povezivanja mora obaviti za to
osposobljena osoba.

Corporate E-Bank omogudava da svi korisnici programa vide iste podatke, ukljuujudi i arhivu i
pripremljene a neposlate naloge i poruke. Za komunikaciju Corporate E-Bank sa Bankom potrebno je
da bar jedan raunar ima izlaz na Internet preko modema ili putem iznajmljene linije. Kada on
osvei podatke, svi korisnici de modi da ih vide.

B2B Hal E-bank (mogudnost da se iz informacionog sistema korisnika direktno vre pladanja i da se
primaju izvodi i stanja u realnom vremenu)
Reenje B2B Channel predstavlja INTEGRALNO REENJE ELEKTRONSKOG BANKARSTVA za platni
promet u zemlji i sa inostranstvom.Zahvaljujudi okviru koncepta STP (Straight Through Processing),
Hal E-Bank/B2B Channel vam omogudava da budete obaveteni o svakoj promeni na svom raunu u
trenutku kada tu promenu registruje Banka.
Ovim reenjem se automatizuje razmena dokumentacije platnog prometa izmeu pozadinske obrade
pravnog lica i pozadinske obrade poslovne banke i, takoe, realizuje prenos dokumentacije platnog
prometa izmeu pravnog lica i banke na praktiniji i celovitiji nain.Hal E-Bank/B2B Channel vri
funkciju dodatne opreme bankarskog centra za elektronsko bankarstvo, sa dostupnim kanalom za
neposredno (STP) povezivanje baninog informacionog sistema sa informacionim sistemom
korisnika.
Reenje Hal E-Bank/B2B omogudava automatsku razmenu podataka sa bankom preko Hal E-
Bank/B2B Channel prenosnog puta i potpisivanje platnih naloga. Tako se pojednostavljuje i ubrzava
povezivanje sa bankom elektronskim putem.
Takoe moete instalirati Hal E-Bank/B2B kao gotov proizvod i povezati svoje aplikacije sa ovim
reenjem. Zatita i autentifikacija korisnika koji upotrebljava prenosni put Hal E-Bank/B2B Channel je
izvedena pomodu pametne kartice, koja sadri sertifikat Prenosni kanal Hal E-Bank/B2B Channel za
platni promet u zemlji. On je prikazan na slededoj shemi:
Slika 7: ema za platni promet sa inostranstvom se razlikuje samo u vrsti
podataka
FX Client
FX Client je offline aplikacija za elektronsko bankarstvo, koja je namenjena samo pravnim licima.
Ukoliko u banci podnesete zahtev za ovaj vid elektronskog bankarstva dobidete mogudnost da u
svakom trenutku:
Imate informaciju o Vaim dinarskim i deviznim raunima:
1. Raspoloivo stanje,
2. Stanje na poslednjem izvodu,
3. Dozvoljena pozajmica,
4. Rezervisana sredstva.
Vrite transakcije na raune u okviru Vae banke ili raune drugih banaka
Kupoprodaju deviza
Uvid u devizne prilive i raspored
Definiete ablone za naloge, kako bi ubrzali pladanje
Uvezete unapred pripremljeni file sa nalozima, ime dete utediti vreme. Podrani su slededi
formati: XML, TXT, XLS i SAP.
Imate informaciju o izvodu, koji je mogude izvesti iz FX Client aplikacije i uvesti u Va
knjigovodstveni program.
Lokalno administrirate korisnike firma bez ueda Banke ima mogudnost da kreira korisnike
koji de koristiti aplikaciju bez kartice i koji de imati prava: kreiranja naloga, pregled i tampa
izvoda.
Klijentima je na raspolaganju nekoliko verzija FX Client aplikacije, zavisno od konkretnih potreba
poslovanja i specifinosti informacionog sistema korisnika:
FX Client Desktop instalacija na jednom raunaru korisnika. Pogodna za firme koje nemaju vie
zaposlenih koji se bave elektronskim pladanjima.
FX Client Enterprise instalacija i rad na vie od jednom raunaru, mogudnost da vie korisnika
koristi aplikaciju. Pogodna za kompanije koje imaju vedi obim pladanja i potrebu za viestrukim
potpisivanjem naloga za pladanje.
FX API kanal za velike firme, mogudnost da se integrie sa Vaom postojedom aplikacijom za
knjigovodstvo, preko koga moete obavljati transakcije i preuzimati izvode.






Slika 8: FX Client aplikacija
Zakljuak

Literatura