RELIGIJA

Definisanje pojma religije predstavlja tezak zadatak jer je religija samo po sebi veoma
sloene forme. Ono to je oito to je da religija predstavlja jedan od glavnih elemenata
ljudske svesti I duhovne culture. Jedno od tumaenja religije datire iz 1959. Godine, po kome
religija predstavlja, drutvenu formu svesti u kojoj dolazi do izraza ovekova zavisnost od
tuih mu i nepoznatih prirodnih i drutvenih sila i fantastina forma preodolevanja tih sila
putem obreda, molitva i sl. Religija je u stvari, ropska forma moralne svesti. Za veinu
osoba religija je organizovani sastav verovanja i bogusluenja koje stavljaju Boga u sredite,
za neke druge pak religija oznaava verovanje u vei broj bogova, a postoje i osobe koje ne
poseduju neku tredicionalnu veru ili religiju, ve praktikuju neku vrstu verovanja na svoj
nain, koji nije vezan za bilo koji oblik organizovanih religija. Ipak veina zemaljskog
stanovnitva veruje da je neka vrhovna sila uticala na stvaranje sveta i da ima bar donakle
uticaj i na ivot pojedinca. Svaka religija podrazumeva vie ili manje jednostavno uenje koje
se odnosi na svrhu porekla svega postojeeg..

Pojam religije
Pojam religija nastao je od latinskog glagola religio, religare, to znai povezati. Tako da se
pod pojmom religija nalazi duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim viim, svetim
biem, odnosno Bogom . Bog (na sanskritskom gospodar hleba) je ljudska zamisao o nekoj
nadprirodnoj, onostranoj sili. Zato se religija shvata kao organizovani skup ili stuktura
zamisli, uenja i verovanja, oseanja simbola i kultnih radnji vezanih za uzvieno bie.
Tako da u svakoj religiji postoje osnovni inioci, preko kojih ovek komunicira sa
natprirodnim, uzvienim biem.
Ti elementi religije ine odreeno jedinstvo. Religija nije samo verovanje u natprirodne sile,
ve i pokuaj religioznog oveka da im se priblii, da ih odobrovolji, da zadobije njihovu
naklonost.
Sistematski vid komponeneti religije
Prva komponenta je sama osnovna zamisao o nadprirodnom onostranom biu. Ona je nastala
spontano, pod uticajem ljudskih oseanja I mate, pa su I konkretni naini njenog zamiljanja
morali biti razliiti.
Druga komponenta religije su osobena religijska oseanja. Religiozan ovek zamilja to bie
kako svemono, sveznajue, dakle kao bie sa neogranienim darovima I moima, prema
kome ovek gaji strahopotovanje i divljenje
Trei element religije je ritual, obred. Svrha tih radnji je da se zadovolji naklonost Boga ili da
se ublai njegov gnev, zatim da se Bog proslavi, da mu se oda zahvalnost I slino. U te
ritualne radnje spadaju jo I molitva, rtva I drugo.
etvrti element religije su simboli. Pod simbolima podrazumevamo onu vrstu znakova koju
ljudi stvaraju da bi preko njih upuivali ili podseali I na neke svoje apstr
Kao poslednji peti element religije moemo navesti religijsku organizaciju. Ljudi sa istim
verovanjima udruuju se u posebneu versku grupu. Organizovanje se postie pomou
posebnih verskih funkcionera odnosno svetenika (u po;etku su to bili vrai , magovi). Oni su
potrebni da formuliu versko uenje, dag a prenesu na mlae generacij, da izvode ritual,
organizuju drutveni I verski ivot unutar verske grupe I sl. Osnovni oblici verskog
grupisanja I organizovanja su: kult, sekta,

NASTANAK RELIGIJE
Prvi oblici religije javljaju se jo u prvobitnoj ljudskoj zajednici kao posledica ovekovog
uvianja da se mnoge stvari u prirodi deavju i bez njegove volje i da on na te pojave ne
moe da utie niti da ih kontrolie ma koliko se trudio. Takve pojave su na primer sue,
poplave, munje, gromovi i slino. Tako je ovek doao na ideju o postojanju viih sila. Tako
su u ovekovom umu nastali prvi oblici bogova koji su simbolizovali jedinstvene moi
koje suvereno vladaju ovekovim postojanjem. ovek je nastojao da ove vie sile umilostivi
molitvama i prinoenjem rtvi.
Verovanje u natprirodna bia I pojave datiraju jo iz praistorijskog doba, odnosno od sam
epojave oveka, to se u dananje vreme najbolje potvruje kroz razne slike koje su naene na
zidovima peina. ovek je verovao u postojanje natprirodnih sila koje mu mogu pomoi da
obezbedi hranu, odnosno ulov, a oslikavanje zidova peina je predstavljalo vezu izmeu
njega I te vie sile. Svest o religiji se menjala sa razvitkom civilizacije, sve do momenta
kad to postaje racionalana I nauna svest. Religiju je hronoloki gledano od njenog nastanka
pa do sada mogue podeliti u nekoliko osnovnih oblika, odnosno na natprirodne i objavljene.
U prirodne religije spadaju: animizam, toteizam, a u objavljene teizam, koji se deli na
politeizam i monateizam.





Animizam
Animizam je prva faza u razvoju religije, ( animus, -i, "dua", "ivot") je verovanje da i
neive stvari poseduju mentalne procese sline onima koji se odigravaju u ljudskom biu. To
je prvi oblik razmiljanja o svetu i najprimitivniji nain tumaenja pojava i promena koje se u
njemu deavaju. Verovanje je zasnovano na postojanju spiritulanog, nematerijalnog faktora
koji s enaziva dua, a preko njega su objanjavali prirodne pojave. Animizam je u svom
prvom obliku predstavljao verovanje da svaki predmet ima neku tajanstvenu silu u obliku
due koja ga pokree. A u kasnijem stupnju razvoja animizma predmeti dobijaju duhovi
postepeno ljudski osobine. Oni su slini oveku. Imaju svoju volju i ud. Bitan princip
animizma je analogija, odnosno pripisivanje ljudskih karakteristika predmetima.
Ve na ovom stepenu razvoja religija javlja se magija kao sastavni element animizma. Ona je
jedini aktivni element religije. Magija se uglavnom izraava kroz itav sistem obreda,
molitvi, vraanja i ceremonija.
Oblici magije su brojni i raznovrsni. Prema karakteru svrhe koja se eli postii magija se deli
na belu i crnu magiju. Poto ljudi nisi u mogunosti da ine uda oni prizivaju monija
bia, koja im pomau da uine neto to sami ne bi mogli. Ako neki ovek uini udo uz
pomo Boga ili neke nebeske sile, onda je to bela magija. Ona se koristi za dobro ljudima. Za
nanoenje zla i za postizanje sebinih ciljeva ine se uda uz pomo avolskih sila i to je
onda crna magija. Crna magija menja sudbinu oveka, dok bela to ne ini i to je osnovna
razlika izmeu ova dva oblika magije.
Iako se magija i religija meaju, esto idu zajedno, izmeu njih ipak postoje razlike. U
sluaju magije podrazumeve se odreena aktivnost, injenje, delanje, a u sluaju religije
podrazumeva se pokornost, poduavanje.

Totemizam
Totemizam je druga prirodna religija. Nastao je najverovatnije nakon animizma, jer se kod
totemizma primeuje razvijeniji oblik ljudske svesti, odnosno vei stepen imaginacije I
apstrakcije. To je jedan od najstarijih obika religije koji se sastoji od sisteme verovanja,
rituala, propisa i obiaja u ijem je sreditu kult plemenskog totema. Totem predstavlja
odredjena biljka, ivotinja, ili predmet. Totem je predmet identifikacije odreenog plemena,
to znai da se jedan totem vezuje samo za jednu zajednicu. Po verovanju u totemima se
otelotvorila dua njihovih umrlih predaka te ih oni uvaju od nesree, kao I da im donose
sru u poslu i lovu..

Politeizam
Politeizam, mnogobotvo, vera u vie bogova, uglavnom se shvata koa razvijeni animizam I
totemizam. Ali ipak politeizam poseduje mnogobrojne karakteristike koje ga iskljuuju iz
navedenih formi religije a to su:
1. Bog je uvek telesna I ulna linost.
2. Bog uvek poseduje natprirodne I nadovene osobine
3. Bog ivi u nekom drugom izvanzemaljskom svetu.

U starogrkom I starorimskom obliku politeistike religije Bogovi su antropomorfni. I svako
boanstvo upravlja odreenom sverom drutva. Tako je recimo u Grkoj postojalo dvanaest
bogova Olimpa. Zevs je bio vrhovni Bog, Bog raja I zemlje. Hera je bila Zevsova ena,
zatitnica braka I porodice. Atina je bila boginja mudrosti. Posejdnon bog mora itd I u to
doba je religija bila kritikovana, razni filosofi su smatrali da bogovi nisu antropomorfni,
smatrali seu takodje das u bogovi izmiljeni radi regulisanja tzv. tajne nepravde koju zakon
ne moe ispraviti, jer se ljudi ne plae zakona.

Monoteizam
Monoteizam, jednobotvo predstavlja najsavremeniji oblik religije koji se odrao do danas.
Danas su najmasovnije monoteistike religije Hrianstvo, Islam, Budizam, I Judeizam. Sve
ove monoteistike religije imaju zajednike karaakteristike a to su:
1. Monoteistike religije su rasprostranene irom sveta.
2. Svaka monoteistika religija ima svog osnivaa( Hrist, Buda, Muhamed, Mojsije)
3. Monoteistike religije su spasilake religije odnosno ue o spasenju due posle
smrti.
4. Svet I ovek su puni zla. Treba teiti savrenstvu u posthumnom svetu.
5. Predstoji apokalipsa, posle koje sledi tzv. strani sud. Ovaj stav najvie naglaava
hrianstvo.
Monoteizam je nastao tako to se najverovatnije iz politeistike religije izdvojio samo jedan
Bog, ija je mo najvea u odnosu na ostale. To je vii stepen razvoja religije, kada se
prirodno i drutvena svojstva mnogih bogova prenose na jednog svemonog Boga.Ova faza u
razvoju religije nastaje sa nastankom drave, kada je vladao udaljen od ljudi, nepristupaan i
svemoan. Najstarija od ovih religija je budizam, a pored Budizma kao najvee religije sveta
ubrajaju se na prvom mestu Hrianstvo, Islam I Judeizam.

Judeizam
Judeizam, odnosno jevrejska religija, najverovatnije
predstavlja najstariju monoteisticku religiju.
Predpostavlja se da je judeizam nastao izmedu XX i
XVII veka p.n.e. kada se Avramu ukazao Bog na
Sinajskoj gori. Medutim iako je Avram formalno
vaio za osnivaca judeizma , najvece zasluge
pripisuju se Mojsiju. U raznim literaturama se ba
njegovo ime pominje kao ime osnivaca. Mojsije
istovremeno predstavlja politickog, verskog i nacionalnog vodu Jevreja. Religija je za njega
bila instrument za ostvarivanje ciljeva koji nisu bili verski.
Jevrejska religija propoveda veru u jednog, bestelesnog i samo duhovnog boga, oca svih
ljudi. Ovaj bog predstavlja sveukupnost moralnih savrenstava i od ljudi zahteva ljubav i
pravednost. Ime ovog boga je Jahve (ili Jehova) i zbog svetosti ga nije dozvoljeno izgovarati.
Jevrejska religioznost ispoljava se u poslunosti prema boanskom zakonu. Ovaj zakon
sadran je u Starom zavetu, odnosno u hebrejskoj Bibliji.
Po legendi Jehova se ukazao Mojsiju na Sinajskoj gori i rekao mu da izbavi jevrejski narod
od egipatskog ropstva tako to ce svoj narod odvesti u Obecanu zemlju (dananji Izrael),
tada mu je i predao 10 Boijih zapovesti. Tom prilikom je Jehova rekao Mojsiju da je on
jedini Bog i da nema drugih bogova, te je porucio Mojsiju da upozori narod da se ne
pribliava Jehovi, jer ce ivotom platiti onaj ko ga vidi. Iz ovogase istice jedna bitna
karakteristika judeizma, a to je da je Jehova skriveni Bog, odnosno da je Mojsije jedini cuo
njegov glas, ali ga nikad nije video.
Po starom zavetu vai da je Jehova bio pravedan i strog. O tome govore boije zapovesti.
Medutim kod ove religije je karakteristicno moralno nacelo po kome je covek duan da za
svako mu naneto zlo vrati istom merom, odnosno Oko za oko , zub za zub.
U jevrejskoj religiji nepostoji verovanje u zagrobni ivot.
Sinagoga (grcki: skuptina, okupljanje) je zgrada u kojoj se obavljaju verske aktivnosti u
jevrejstvu.
Rabin (hebrejski: moj ucitelj) je jevrejski svetenik, poglavar verske optine. Status rabina
stice se dugogodinjim izucavanjem Biblije i Talmuda.

Slika 1: Sinagoga u Bosni
Hrianstvo
Hrianstvo je jedna od najrasprostranjenijih religija
koja svog osnivaa vidi u bogooveku Isusu Hristu
rodjenog u Nazaretu, u Galileji, opisanog u Novom
zavetu i svedoanstvima Starog zaveta. Svi koji su se
okrenuli Hristosu i veruju u njega i slede njegovo
ucenje, su njegovi slijedbenici i zovu se hricani. Svi
hricani zajedno cine Hristovu crkvu koja, po Novom
zavetu Svetog pisma, predstavlja Isusovo tijelo.
Hrianstvo kao monoteistika religija nastala je I
razvila se u toku prva tri veka postojanja Rimskog carstva, I to iz elemenata ranih religija,
posebno jevrejskog jednobotva, sjedinjeno sa elementima pozne Grko-Rimske filosofije,
pre svega Stoicizma I Novoplatonizma.
Hricanstvo se funkcionalno nadovezuje na judeizam, o cemu govore jevandelja, kojih
postoji cetiri, (gr. evangelion- dobra vest), Jevandelje po Marku, Luki, Mateji I Jovanu.
Jevandelja se smatraju ispunjenjem I zavretkom Starog zaveta. Jevandelja ne predstavljaju
istorijska dokumenta vec puaju informaciju kakva su miljnja vladala u optinama.
Najznacajniji istorijski izvor o Hristovom postojanju predstavlja delo jevrejskog istoricara
Josifa Flavija Jevrejske starine, u kojem se govori o Jovanu krstitelju, Jakovu I Isusu
Hristu koji je posedovao cudesne moci.
Hricani veruju da je Isus sin Boiji i Mesija (Hristos) za koga su proroci najavili da ce doci
na Zemlju (Stari zavet) da spasi ljude od smrti. Isus Hristos je ucitelj, model za pravi nacin
ivota na Zemlji, jedno od tri licnosti Boga, spasilac coveka, koji je na krstu dao svoj ivot za
sve ljude, da bi se ljudi mogli iskupiti za svoje grehe i na taj nacin se spasiti od smrti. Veruju
da je Isus vaskrsao iz mrtvih, treci dan po raspecu, da se uzneo na nebo, i na taj nacin
pobedio smrt. Vecina hricana smatra da ce Isus ponovo doci na Zemlju uzeti svoju Crkvu i
suditi svim ljudima (ivima i mrtvima) koji su ikada ivjeli na Zemlji.
Dogmastike rasprave, kao i politike prilike i razni interesi su doveli do toga da je danas
hianstvo rezjedinjeno. U poetku je imalo mnogobrojne sekte, ali se kasnije, uglavnom
zaslugom helenistiki obrazovanog jevrejskog pripadnika Apostola Pavla, rganizovala u
jedinstvenu religioznu zajednicu, crkvu . Danas se pod hrianstvom uglavnom
podrazumevaju tri glavne deminacije: Pravoslavna, Rimakatolika i Protestanska.
Slika 2: Hram Svetog Save u Beogradu

: Hram Svetog Save u Beogradu
Islam
Islam (arapski: al-islm) "predanost jednom
Bogu" je monoteistika religija koja je nastala na
Arapskom poluotoku u VII. veku, njeni sledbenici se
nazivaju muslimani koji veruju da je Bog Alah
(Arapski : Allh) poslao svoju objavu oveanstvu
kroz izabranog izaslanika Muhameda. Muslimani
veruju da je Kuran poslednja od Allahovih knjiga
objavljenih oveanstvu, i da je u potpunosti tana,
apsolutno nepromjenjiva, to obeava i sam Allah, a u
delo sprovode ljudi koji Kuran znaju napamet, ti ljudi
zovu se hafizi. I dan danas Kuran je sauvan u izvornom stanju, zahvaljujui posebnoj panji
da se ne izmeni niti jedno slovo u njemu.
Muhamed je roen u Meki, on je propovedao poruke koje dobija od Alaha a koje su kasnije
skupljene u knjizi Kuran. Objava je poela u mesecu Ramazanu. Boiji poslanik Muhamed je
meditirao u peini Hira, kad mu se melek Dibril ukazao rekavi mu : "itaj u ime
Gospodara svoga koji stvara!" Tada je Muhamed odgovorio da ne zna da ita, ali je Dibril
nekoliko puta ponovio "itaj!" To je bio Muhamedov prvi susret sa Dibrilom. Objava
Kurana je trajala 23 godine, jedan deo objavljen je u Meki, dok je drugi deo objavljen u
Medini.. Sva pripovedanja tvrde da je Bog (Allah) jedan, milostiv i svemoan, kao i da
nadzire tok dogaaja. Kada doe Sudnji dan on e ljudima suditi prema njihovim delima i
poslati ih u dzennet ili dzehennem. Bogati sloj poeo je progoniti Muhameda i njegove
sledbenike zbog osude njihovog ponaanja u Kuranu. Muhammed se iz Meke seli u Medinu i
taj in zvan hidra oznaava poetak islamske vere
Tada su ustanovljeni glavni obredni oblici, a to su postovanje (molitva), verski doprinos, post
(mesec ramazan) i hodoae u Meku. Nakon smrti, Muhammed je ostavio iza sebe, kako
novu religiju tako i dravu koja je u poetku bila savez plemena ili rodova, ali kako se irila
tako je bila sve ureenija. Dravni poglavar bio je halifa, naslednik, odnosno zamenik
Muhameda.
Muslimani veruju u est osnovnih naela Islamske vere:
1. Verovanje u Boga. (Amentu billahi)
2. Verovanje u meleke. (we melaiketihi)
3. Verovanje u Boje knjige. (we kutubihi)
4. Verovanje u sve Boje poslanike. (we rusulihi)
5. Verovanje u Sudnji dan. (we'l jewmil ahiri)
6. Verovanje u sudbinu, verovanje da sve to biva, biva sa Allahovom voljom i
odreenjem (we bil kaderi hajrihi we errihi minAllahi teala)
Odnosno:
"Ja vjerujem u Allaha i meleke i Knjige i poslanike i Sudnji dan i vjerujem da sve to
biva, biva sa Allahovom voljom i odreenjem.

Islam je danas druga najrasprostranjenija religija na svijetu sa 1.57 milijarde sledbenika. To
Slika 3. Damija eik Zajad bin Sultan al Nahjan
je takoe religija sa najbrom tendencijom irenja u svijetu. Kuran je najitanija knjiga na
svetu, ima preko 2 miliona hafiza, tj. ljudi koji znaju itav Kuran napamet.
Budizam
Budizam je istonjaka religija, koja postaje sve
popularnija i uticajnija u zapadnom svetu. Po svom
uenju je jedinstvena, iako ima mnogo dodirnih
taaka sa hinduizmom jer sadri karmu (etika uzroka i
posledice), maju (ovaj svet je samo iluzija) i samsaru
(ciklus reinkarnacije). Budisti veruju da je u ivotu
krajnji cilj postizanje prosvetljenja.
Siddharta Gotamo, kojeg su nazvali Budom to nije
vlastito ime
ve titula koja oznaava budnog ili probuenog, onog koji se probudio
iz sna o ivotu i koji stvarnost vidi onakvu kakva ona zaista jest. Sidarta je na planini
Delken Ezen sreo belog starca Cakam Avgu koji ga je usmerio na pravi put - prosvetljeni,
osniva budistike religije, roen je oko 600. god pre Hrista. iveo je na severoistoku Indije
u vreme kada je to podruje bilo jedno od najveih sredita intelektualne i duhovne
delatnosti.
Buda je roen kao sin rade (kralja) plemena Sakja, ija je prestonica bio Kapilavastu i
vaspitavan je kao princ. Oenio se rano i imao sina Rahulu.
iveo je u izobilju skoro bez dodira sa spoljnim svetom jer su njegovi roditelji eleli da ga
sklone od religijskih uticaja i zatite od bola i patnje. Aotprilike kada je napunio
dvadesetdevet godina Sidarta je izaao iz palate da obie svoje podanike ugledao je iz koije
starca, bolesnog oveka, le u raspadanju i asketu. Potresen ovim prizorima, ali i zadivljen
asketinom smirenou, odluio je da se i sam zamonai. Napustio je ivot izobilja i posvetio
se traenju prosvetljenja kroz isposnitvo, izvetivi se u tehnikama samoumrtvljavanja i
meditacije.
Njegovo iskustvo i uenje ukratko je izloeno u etri plemenite istine.

Prva je, da je opte ljudsko iskustvo patnje, duhovne i emocionalne kao i fizike,
posledica prole karme.
Druga je opaanje da je uzrok takve patnje enja ili posezanje za pogrenim
stvarima, ili za pravim stvarima na pogrean nain. Osnovni ljudski problem jeste
pogreno primenjen oseaj za vrednosti, kojim se stvarima ili osobama pripisuje
vrednost koju oni ne mogu izdrati. Nita u materijalnom svetu nije vredno krajnjeg
potovanja, nita ne moe u njemu zavisiti u krajnjem smisu.
Trea je, da je mogue ukinuti patnju.
etvrta je Plemeniti osmerostruki put do prestanka patnje.

Slika 4. Budina poza "Zemlja mi je svjedok"
oznaava trenutak postizanja prosvjetljenja
Bude
.
Buda nikad sebe nije smatrao bogom ili vrstom boanskog bia. Sebe je video kao nekoga ko
pokazuje put ostalima. Tek posle smrti dobio je status boanstva meu jednim delom svojih
sledbenika.
Kada je bio upitan o postanku sveta, i ko je stvorio sve to postoji, Buda je zautao zato to u
budizmu ne postoji poetak i kraj, ve samo beskonaan krug raanja i smrti. Budizam ui da
je nirvana najvie, isto stanje postojanja koje pojedinac moe da dosegne. Nirvana odbacuje
racionalno objanjenje i logian poredak pa se ne moe nauiti, ve samo doiveti. Budizam
se danas moe podeliti u tri velike grane: teravada, mohajana i vajarana budizam.



ZAKLJUAK
Crkva predstavljatelo boije na zemlji, to je institucija koja je posrednik izmeu vernika I
Boga, ona ostvaruje jedinstvo sa Bogom. Meutim crkva kri odreene norme propisane
religijom. Ilustrativno, hrianstvo propoveda jednakost svih ljudi, a crkva vri
diskriminaciju, jer ena ne moe postati sveteno lice. Isto tako crkva trai obavezan obred,
dok vera to ne nalae. A najbitniju cinjenicu predstavlja to da crkva trguje oprotajima
grehova. Tako da postoji odreeni sukobi izmeu crkve kao institucije I pojedinioh vernika,
jer oni veruju u sadraj religije, ali ne I u naine ispoljavanja te iste religije koje crkva
propoveda.
Poloaj religije u drutvenom sistemu se menjao kroz istoriju. Danas ve moemo govoriti o
religijskim slobodama, dok je to bilo gotovo nezamislivo pre samo nekoliko desetina godina.
Savremeni, obrazovani ovek sve vie se oslobaa tradicionalizma, konzervatizma,
utrkavanja za sticanjem i uveanjem materijalnog bogatstva, a sve vie se okree uivanjima,
zabavi, kulturi. U tom smislu sve vie se oslobaa religije. Naroito se oslobaa dogmatske,
tradicionalne religije. Religiji se vraa samo povremeno i emotivno, a ne racionalno. Na
takvo stanje utie i razvoj nauke koja ostvaruje nesluene rezutate. Razvoj prirodne i
drutvenih nauka sve vie razotkriva dogmatski karakter religioznih dogmi, njihovu naivnost
i neodrivost.







Koriena literatura
1. uro unji: Znati I verovati, igoja, Beograd, 1995
2. Dino Abazovi, Jelena Radojkovi,Milan Vukomanovi: Religije sveta,
Budizam, Hrianstvo, Islam, Beograd 2007
3. http://sh.wikipedia.org/wiki/Judaizam
4. http://srednjiput.rs/tumacenja/cedomil-veljacic/veljacic-budizam/