MEUNARODNE POSLOVNE FINANSIJE

2006/2007
SKRIPTA
I KOLOKVIJUM
- od 1. do 7. glave -
1. POSLOVNE FINANSIJE
1) ta s !"s#"$%& '(%a%s()&*
Poslovne finansije su nauka o tome kako treba donositi investicione i finansijske odluke
(u preduzeu) u teoriji i kako se to ini u praksi. Poslovne finansije se mogu definisati kao
nauna disciplina koja se bavi teorijom i metodologijom finansijskog upravljanja u
preduzeu. Poslovne finansije kao nauna disciplina izuavaju finansijsko upravljanje,
investiranje i analizu rizika i finansijsko trite i institucije. a druge strane poslovne
finansije kao upravljaki koncept izuavaju finansijsko okruenje, finansijske instrumente
i upravljanje finansijama.
2) K")a )& #"+a !"s#"$%(, '(%a%s()a*
!loga finansijskog poslovanja preduzea je da obezbedi normalno, neometano odvijanje
njegove poslovne aktivnosti uz"
#) to manje angaovanje finansijski$ sredstava,
%) minimiziranje trokova pribavljanja tu&i$ sredstava i
') maksimiranje pri$oda od slobodni$ sopstveni$ sredstava.
ve ovo, u krajnjoj liniji, treba da doprinese ostvarivanju to boljeg rezultata poslovanja
preduzea.
-) Ka.a$ )& "/%"s !"s#"$%(, '(%a%s()a !0&1a '(%a%s()s."1 1&%a/21&%t (
0a3%"$"/st$*
Poslovne finansije su kao nauna i praktina disciplina ire od upravljanja finansijama
preduzea, odnosno finansijskog upravljanja ili finansijskog menadmenta, mada u tom
pogledu nema opte saglasnosti.
Ponekad se poslovne finansije povezuju sa raunovodstvom. (e&utim, i pored odre&ene
povezanosti, radi se o razliitim naunim i praktinim disciplinama. )aunovodstvo se,
pojednostavljeno reeno, odnosi na vo&enje finansijski$ evidencija, izradu periodini$
izvetaja, godinji$ izvetaja i analiza, dostavljanje informacija menaderima,
investitorima i javnosti van preduzea. *onosioci finansijski$ odluka se u velikoj meri
oslanjaju na raunovodstvene izvetaje. (e&utim, uloga finansijski$ menadera nije u
sutini da obezbe&uju finansijske informacije, nego da donose finansijske odluke.
4) K")a )& $a2%"st 0a51at0a%)a 0(5(.a ( !0(%"sa '(%a%s()s."1 "/#3($a%)*
ve odluke se odnose na budunost. (i moemo da donosimo samo odluke o budunosti.
(e&utim, postoji samo jedna izvesna stvar o budunosti, a to je da ne moemo da
budemo sigurni ta e se dogoditi. )izik je stoga vaan faktor u svakom finansijskom
odluivanja i o njemu se mora voditi posebno rauna u svim sluajevima. )izik i prinos
(profit, dobit) imaju tendenciju da budu povezani. +undamentalni princip finansijske
teorije je da e investitori traiti prinos koji je srazmeran karakteristikama rizika koji su
podneli u svom investiranju. ,nvestitori u odre&eno preduzee ili projekat e traiti prinos
(dividendu, profit, kamatu i sl.) koji je primeren riziku koji su preuzeli (prema nji$ovim
manje ili vie objektivnim merilima), a isto tako preduzee, odnosno finansijski
menaderi tog preduzea (i drugi donosioci odluka) treba da za$tevaju odgovarajui
prinos za svoje investicije koji je primeren preuzetom riziku.
6) K")( s 7(#)&$( !"s#"$%(, '(%a%s()a*
-entralno pitanje poslovni$ finansija jeste ta poslovna preduzea nastoje da ostvare i
koje bi investicione i finansijske odluke u skladu sa tim, trebalo da podravaju. ! vezi sa
tim nudi se obino set ciljeva preduzea, kao to su"
#) maksimizacija profita,
%) maksimizacija prinosa na angaovani kapital,
2
') opstanak preduzea,
.) dugorona stabilnost preduzea,
/) rast preduzea,
0) zadovoljavanje ciljeva nosilaca materijalni$ interesa u preduzeu,
1) maksimizacija vrednosti preduzea za vlasnike (akcionare)
6) Ka.a$ ."%'#(.t (%t&0&sa !"st")( (51&8 $#as%(.a !0&/5&9a ( 1&%a/2&0a*
2o god da kontrolie preduzee u teoriji, u praksi ono je svakodnevno kontrolisano od
strane menadera. 3dvajanje vlasnitva nad preduzeem od upravljanja preduzeem
(teorija separacije) prouzrokuje tzv. agentski problem. 3dvajanje vlasnitva od
upravljanja ima jasnu prednost. 4o omoguava da se vlasnitvo nad akcijama menja, bez
da se odraava na operativno poslovanje. 4o omoguava preduzeima da unajme
profesionalne menadere, ali stvara probleme ako se ciljevi menadera i akcionara5
vlasnika razlikuju.
3pasnost je jasna, menaderi mogu da se manje brinu o interesima akcionara, a vie o
svom ugodnom i luksuznom ivotu, izbegavajui da donesu nepopularne, a neop$odne
odluke.
3vo dovodi i do tzv. agentski$ trokova koji se javljaju kada menaderi ne nastoje da
maksimiziraju vrednost firme i kada akcionari imaju trokove da nadziru menadere i
utiu na nji$ove aktivnosti.
7) ta )& !0&/5&9&*
! naem ranije vaeem 6akonu o preduzeima, preduzee je bilo definisano kao pravno
lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti. 7ovi 6akon o privrednim
drutvima, donet novembra %88., ne koristi termin preduzee ve samo termin privredno
drutvo koje definie kao pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i9ili fizika
lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.
:) K")( s (%st(t7("%a#%( as!&.t( "0+a%(5"$a%)a !0&/5&9a*
! literaturi, a pogotovo u privrednoj praksi, koriste se razliiti termini za oznaku istog
pojma : preduzea. !obiajena klasifikacija preduzee tj. trgovaki$ drutava je na
drutva lica i na drustva kapitala. ! drutva lica obino se ubrajaju ortako drutvo
(javno trgovako drutvo) i komanditno drutvo, a u drutva kapitala akcionarsko
drutvo, komanditno drutvo na akcije i drutvo sa ogranienom odgovornou.
*rutva lica odlikuju personalna svojstva, poznanstvo i poverenje lanova i otuda i
neograniena odgovornost za obaveze drutva. *rutvo kapitala odlikuje iezavanje
personalni$ svojstava i dominacija interesa kapitala, gde ne postoji odgovornost lana
drutva za obaveze drutva prema treim licima, ve samo obaveza snoenja rizika
poslovanja do iznosa uloenog kapitala.
;) K")& s .a0a.t&0(st(.& a.7("%a0s."+ /0<t$a*
;kcionarsko drutvo (public limited compan< 5 plc, joint stock compan<) je takvo
trgovako drutvo kod koga se osnivaki kapital obezbe&uje putem izdavanja akcija.
;kcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze iskljuivo svojom imovinom, tako da
akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva ije akcije imaju. +iziko ili pravno lice koje
kupuje akcije duno je da uplati nominalni iznos vrednosti na koji akcija glasi, ime
postaje akcionar. ;kcionar ima pravo da uestvuje u radu skuptine akcionara, pravo na
dividendu, kao i pravo da kupi akcije nove emisije srazmerno njegovom ueu u
ukupnom
akcionarskom kapitalu. ;kcionarska drutva su najei pravni oblik organizovanja vei$
trgovaki$ drutava.
3
10) Ka.a$ )& !"#"2a) !0&/5&9a .a" !0($0&/%"+ s=)&.ta*
Preduzee je sloen dinamiki poslovni sistem iji je osnovni cilj i zadatak obavljanje
odre&eni$ poslova u sklopu njegove individualne reprodukcije koja je deo integralne
drutvene reprodukcije. Poto je njegova individualna reprodukcija, kao deo integralne
drutvene reprodukcije, podlona promenama i stalnoj dinamici i evoluciji, to je preduzee i
dinamiki sloen poslovni sistem 2ao dinamian poslovni sistem preduzee prolazi i kroz
razliite faze razvoja tzv. faze ivotnog ciklusa preduzea.
=ivotni ciklus preduzea poinje fazom >uvo&enja> koju karakterie negativan finansijski
rezultat. Prilivi gotovine su manji od odliva gotovine.
+azu uvo&enja sledi faza >rasta> u kojoj preduzee posluje rentabilno (ova faza je
karakteristina po stalnim finansijskim infuzijama iz eksterni$ izvora).
4rea faza ivotnog ciklusa je faza >zrelosti>. ! ovoj fazi dolazi do usporavanja.
Poslednja faza ivotnog ciklusa je faza >opadanja> u kojoj preduzee belei graninu
rentabilnost.
11) ta )& .a!(ta#*
2apital se moe posmatrati na dva naina, poto moemo govoriti o vrednosti kapitala i o
realnim (fizikim) kapitalnim dobrima, a postoje i razne podele kapitala.
!glavnom se smatra da se re kapital u ekonomiji (ekonomici) odnosi na realni kapital tj.
fizika dobra (pre svega kapitalna dobra), koja se koriste kao inputi za dalju proizvodnju,
dok re kapital u svakodnevnom govoru znai novani kapital, tj. iznos novca koji je
rezultat pret$odne tednje.
3drednice o kapitalu koje se mogu nai u poslovnim renicima" 2apital" #. novac,
imovina i aktiva koja se koristi u poslovanju (biznisu)? %. novac koji poseduju pojedinci ili
kompanije, koji se koristi za investicije.
ili
! ekonomiji kapital se odnosi na fizika dobra pre svega na kapitalna dobra, koja se
koriste kao inputi za bolju proizvodnju, dok u svakodnevnom govoru kapital predstavlja
novani kapital tj. iznos novca koji je rezultat pret$odne tednje.
12) ta )& (%$&st(7()a*
,nvesticije na nivou privrede znae deo drutvenog proizvoda jednog fiksiranog
vremenskog perioda koji se u toku perioda (godine dana) nije potroio. 3ne se uglavnom
dele na proizvodne i potrone investicije. triktnije definisano, investicija (investment) je
ulaganje u realna kapitalna dobra, me&utim, u svakodnevnom ivotu ona se koristi da
oznai kupovinu bilo koje aktive (imovine), ili podu$vata koji podrazumeva inicijalno
>rtvovanje> koji sledi znaajna korist.
! strunoj terminologiji iz oblasti poslovni$ finansija i bankarstva investiranje se
uglavnom odnosi na"
#) plasiranje novca, tako da daje kamatu i na taj nain uveava vrednost?
%) akcije, obveznice ili neku nekretnine kupljene u nadi da e doneti vie novca
nego to je bilo potrebno da se one kupe.
ili
,nvesticija je ulaganje u realna kapitalna dobra. ,nvestiranje se uglavnom odnosi na
plasiranje novca, tako da daje kamatu i na taj nain uveava vrednost akcije, obveznice
ili neku nekretnine kupljene u nadi da e doneti vie novca nego to je u nji$ uloeno.
,nvesticija je kupovina bilo koje aktive, odnosno ulaganja finansijski$ sredstava u neki
poslovni ili investicioni projekat.
4
2. MEUNARODNE POSLOVNE FINANSIJE
1. ta )& 1&8%a0"/%" !"s#"$a%)&*
Prema jednoj definiciji, me&unarodno poslovanje (international business) se sastoji od
transakcija koje se obavljaju preko nacionalni$ granica da bi se ostvarili ciljevi pojedinaca,
kompanija i organizacija. 3ve transakcije se realizuju u razliitim oblicima i esto su
me&usobno povezane.
Prema drugoj definiciji, me&unarodno poslovanje su sve komercijalne transakcije 5
privatne ili dravne 5 izme&u dve zemlje. Privatne kompanije vre ove transakcije zbog
profita, a sa dravama (vladama) to ne mora da bude sluaj.
4ri glavna cilja koji utiu na preduzea da se bave me&unarodnim poslovanjem su"
#) da proire svoju prodaju,
%) da pribave resurse i
') da minimiziraju rizik
2. ta s 1#t(%a7("%a#%a !0&/5&9a*
7ajznaajniji subjekt me&unarodnog poslovanja su multinacionalna preduzea. @edinstvene
definicije multinacionalnog preduzea nema. )azlike postoje i u njenom pojmovnom
odre&enju, tako da se pored imenice >korporacija>, koriste i druge (kao to su >kompanija> ili
>preduzee>), a ujedno se uporedo koriste pridevi >transnacionalna> ili >multinacionalna>.
! svim tim sluajevima se uglavnom podrazumeva da se radi o pravnom subjektu koji se
sastoji od matinog preduzea i njegovi$ podrunica (filijala, afilijacija) u inostranstvu.
7ajcelovitija je definicija koju daje !7-4;* za transnacionalne korporacije, kao inkorporirana
ili neinkorporirana preduzea koja se sastoje od matinog preduzea (parent enterprise) i
njegovi$ afilijacija u inostranstvu.
-. Ka." !"s#) 1#t(%a7("%a#%a !0&/5&9a*
(atrino preduzee kontrolie sredstva drugi$ entiteta u zemljama koje nisu njegova
zemlja porekla, obino kroz posedovanje odre&enig dela u vlasnikom kapitalu.
(ultinacionalna preduzea posluju preko svoji$ filijala u inostranstvu. Preko strani$
direktni$ investicija uspostavljaju trajni interes i kontrolu kao rezidenti druge privrede
koja nije privreda kojoj pripada strani direktni investitor.
4. ta s 1&8%a0"/%& !"s#"$%& '(%a%s()&*
(e&unarodne poslovne finansije obu$vataju poslovne finansije sa elementom
inostranosti, kod koji$ preduzea (i drugi privredni subjekti) pribavljaju novana sredstva
iz inostranstva (uglavnom u stranoj valuti ) za potrebe ostvarivanja svoji$ poslovni$
ciljeva, korienje ti$ sredstava (u stranoj valuti ili u domaoj valuti dobijenoj prodajom
strane valute) u zemlji ili inostranstvu, kao i plasman (investiranje) novani$ sredstava u
inostranstvo radi ostvarivanja preduzetniki$ ili isto finansijski$ ciljeva.
6. ta )& 7(#) 1&8%a0"/%(, !"s#"$%(, '(%a%s()a*
-ilj me&unarodnog poslovnog finansiranja je, sa jedne strane, obezbe&enje potrebnog
iznosa i najpovoljnije strukture sredstava iz me&unarodni$ izvora za ostvarivanje
poslovni$ ciljeva i podu$vata i, sa druge strane, ekonomski najracionalnija ulaganja
slobodni$ sredstava kroz me&unarodne transakcije.
6. K")( s "s%"$%( "=#(7( 1&8%a0"/%"+ .0&ta%)a .a!(ta#a*
Pod me&unarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realni$ i finansijski$
sredstava izme&u subjekata razliiti$ zemalja sa odloenim kontratransferom za odre&eni
5
vremenski period, a u cilju ostvarivanja odre&eni$ ekonomski$ i politiki$ interesa uesnika u
tom transferu.
2retanje kapitala izme&u subjekata razliiti$ zemalja vri se u raznim oblicima od koji$ su
dva osnovna oblika i to" me&unarodno kretanje privatnog kapitala i me&unarodno kretanje
javnog kapitala.
Privatni kapital (pojedinci, privatne kompanije, komercijalne banke) kree se prvenstveno u
obliku direktni$ investicija, portfolio investicija, kao i u formi kredita i depozita.
@avni kapital (dravni budet i centralne i dravne banke) kree se prvenstveno u obliku
bilateralni$ zajmova i kredita, portfolio investicija i u formi bespovratne ekonomske
pomoi. Posebna vrsta javnog kapitala su zajmovi me&unarodni$ organizacija.
7. K")( s "s%"$%( 1"t($( 1&8%a0"/%"+ .0&ta%)a .a!(ta#a*
(otivi me&unarodnog kretanja kapitala zavise od oblika u kome se kapital ulae. )azliiti
motivi, na primer, opredeljuju privatne u odnosu na javne tokove kapitala, a postoje
razlike i izme&u pojedini$ vidova privatnog i javnog kapitala, s tim da se, u principu,
privatni kapital kree prema ekonomskim motivima, a javni kapital na osnovu iri$
drutveno5politiki$ interesa.
3stvarivanje veeg profita ili nekog drugog pri$oda od uloenog kapitala (kamata,
dividenda) je osnovni motiv izvoza kapitala. 3stali motivi su najee posredni (tu je
motiv korienja bogatiji$ i jeftiniji$ resursa u inostranstvu, osvajanje trita odre&ene
zemlje, namera da se obezbedi odre&eni politiki uticaj u nekoj zemlji...).
3snovni motiv za uvoz kapitala, sa stanovita preduzea ili zemlje korisnika, jeste
obezbe&enje nedostajui$ sredstava za poslovanje i razvoj, odnosno realizaciju odre&eni$
projekata i programa. 7a makro planu, uvozom kapitala se pokriva deficit platnog (i
spoljnotrgovinskog) bilansa, poboljava snabdevenost domaeg trita, ostvaruje porast
zaposlenosti i proizvodnje, vri transfer te$nologije itd.
-. PRIPREMA MEUNARODNO> POSLOVNO> FINANSIRANJA
1. K")a s "s%"$%a !0a$(#a !"s#"$%"+ '(%a%s(0a%)a*
3snovna podela pravila finansiranja je na tzv. vertikalna pravila finansiranja i
$orizontalna pravila finansiranja.
Aertikalna pravila finansiranja tretiraju odnos sopstvenog prema tu&em kapitalu i
njegovoj ronosti i nastoje da postave >normu> za strukturu kapitala tj. izvora
finansiranja (ova pravila odnose samo na pasivu bilansa, odnosno strukturu ukupni$
izvora sredstava).
6a razliku od vertikalni$ pravila finansiranja koja tretiraju izvore kapitala sa stanovita
vlasnitva i ronosti, $orizontalna pravila finansiranja tretiraju odnose delova imovine i
kapitala. 7eka od ovi$ pravila su egzaktnije formulisana i vremenom su dobila naziv
>zlatna> ili >klasina> pravila"
- pravilo finansiranja kojim se normira jednak odnos (#"#) sopstvenog i tu&eg
kapitala (tzv. ?@#at%" !0a$(#" (50a$%a%)a 0(5(.a?)
- ?@#at%" A=a%.a0s.") !0a$(#" '(%a%s(0a%)a? u osnovi, upuuje na to da
pozajmljeni tu&i kapital ne sme da se dugoronije koristi nego to je dobijen
- ?@#at%" =(#a%s%" !0a$(#" '(%a%s(0a%)a? insistira na tome da dugorono vezana
imovina (tj. osnovna sredstva) treba da bude finansirana iz dugoroni$ izvora, a
kratkorono vezana (tj. obrtna sredstva) kratkoronim kapitalom
- !0a$(#" '(%a%s(0a%)a 1B1 (acid test, Buick ratio) za$teva da gotovina i gotovinski
ekvivalenti (kratkorone $artije od vrednosti), kao i kratkorona potraivanja od
dunika, budu jednaka kratkoronim obavezama (#"#)
6
- !0a$(#" '(%a%s(0a%)a 2B1 (current ratio ili bankers ratio) za$teva da odnos
izme&u kratkorone imovine (gotovine i gotovinski$ ekvivalenta, kratkoroni$
potraivanja i zali$e) i kratkoroni$ obaveza (izvora sredstava) bude %"#
2. K")( )& !"st!a. '(%a%s()s."+ !#a%(0a%)a*
Putem finansijskog planiranja planiraju se priliv i odliv sredstava, kao i nji$ova struktura.
Polazna osnova za svaki finansijski plan, ali i za druge planove u preduzeu, je, ipak, plan
prodaje (realizacije). Po utvr&ivanju plana prodaje i plana trokova iz koji$ se vide uslovi
naplate i uslovi plaanja, izra&uje se plan novani$ tokova, tj. plan priliva i odliva gotovine.
6adatak ovakvog plana se sastoji u tome da menadmentu preduzea prui podatke o
proceni oekivanog priliva novani$ sredstava (u domaoj i stranoj valuti) u toku svakog
pojedinanog vremenskog perioda koji predstavlja segment plana, sa procenom salda
gotovine na kraju ti$ perioda (u stranoj i domaoj valuti), i eventualnim procenama potreba
za dodatnim finansiranjem (iz domai$ i strani$ izvora).
-. ta )& !"s#"$%( !#a% ( (5 3&+a s& sast")(*
Cez plana nema ni uspe$a u biznisu. Plan mora da bude jasan i kratak i da sadri
konkretan program aktivnosti da bi se postigli specifini i merljivi ciljevi. *obar poslovni
plan ima, po pravilu, sledee osnovne elemente"
#. Rezime opisuje osnovne elemente za upoznavanje firme i predloenog
poslovnog plana
%. Profil preduzea je deo poslovnog plana koji bi trebalo da prui detaljnije
podatke o sledeem" pravna forma preduzea, vrsta delatnosti, proizvodi i usluge
koje ono prua (pozicija u odnosu na druga preduzea u brani), stanje faktora
proizvodnje (oprema, fabrika zgrada, ljudski resursi) i sl.
'. Opis posla : podrazumeva da se prezentiraju detaljno elementi poslovnog
podu$vata koji se planira (nabavka nove opreme, te$nologije, izgradnja fabrike
zgrada, kupovina nekog postojeeg preduzea i sl.).
.. Mare!i"#i pla" bi trebalo da prui odgovore u vezi sa pozicioniranjem
preduzea na tritu i potencijalima da se predloeni poslovni podu$vat na njemu i
efektuira.
/. $i"a"si%si pla" je za investitore i finansijere verovatno najvaniji deo
poslovnog plana i sastoji se od nekoliko segmenata. 4u se daje presek sadanje
finansijske pozicije preduzea i preliminarne finansijske prognoze vezane za
realizaciju predloenog poslovnog podu$vata.
4. ta )& t" /& /(#(+&%7& (5$&<ta)*
&ue dilige"'e izvetaj predstavlja pret$odni izvetaj o stanju i performansama preduzea
i poslovnog okruenje sainjen za potrebe potencijalnog investitora. 3vaj izvetaj
nezavisni$ eksperata namenjen je prvenstveno stranim investitorima5potencijalnim
partnerima u zajednikom ulaganju, potencijalnim kupcima preduzea, odnosno
potencijalnim partnerima koji e izvriti dokapitalizaciju.
! ovom izvetaju se od strane eksperata ne izraava miljenje, niti daju kvalifikacije (kao
u revizorskim izvetajima), ve samo analiza i objektivno prikazano stanje i poloaj
preduzea i okruenja, da bi strani investitor mogao preliminarno da odluuje.
6. K")( )& 5%a3a) t$08($a%)a .0&/(t%"+ ="%(t&ta !0&/5&9a*
3cena boniteta i kreditne sposobnosti poslovni$ partnera je vana za sva preduzea koja
se bave me&unarodnim poslovanjem, jer su ovde rizici vei, a poslovni partneri manje
poznati. Conitet, kao ekonomska kategorija, obu$vata ukupnu poziciju preduzea,
odnosno utvr&ivanje njegove solidnosti, ukupne aktivnosti, proizvodni$ i razvojni$
programa, dobru reputaciju u poslovnom svetu, solidnu poziciju na tritu, a otuda i
kreditnu sposobnost i likvidnost.
7
2ada se pominje bonitet preduzea kao komitenta banke (svojstva koja ga ine sigurnim
dunikom) moe se govoriti o kreditnoj sposobnosti. 2reditna sposobnost traioca kredita
moe se izraziti formalno i materijalno. +ormalna kreditna sposobnost znai da trailac
kredita moe da zakljui ugovor o kreditu i da njime preuzme obaveze. (e&utim,
materijalnom kreditnom sposobnou dokazuje se da e u odre&enom roku trailac
kredita moi da isplati svoje obaveze po kreditnom poslu.
6. Ka." s& !0a$#)a '(%a%s()s.(1 0(5(."1*
vako upravljanje rizikom, pa i finansijskim rizikom, sadri nekoliko osnovni$ faza i to"
#) identifikacija rizika,
%) procena rizika,
') finansiranje rizika (mere za neutralisanje rizika ili njegovo svo&enje u
pri$vatljive okvire),
.) kontrola rizika i
/) administracija (upravljanje) rizikom.
3snova za pravilno upravljanje rizikom u me&unarodnim poslovnim finansijama se, ipak,
u irem kontekstu ogleda u potovanju odre&eni$ standardni$ pravila finansiranja,
dobrom planiranju i detaljnoj pripremi svi$ finansijski$ transakcija koje sadre element
inostranosti.
7. K")( )& 5%a3a) sa+#&/a$a%)a <(0&+ ."%t&.sta !"s#"$a%)a*
Poslovanja (biznisi) su kompleksna i ona se ne mogu razumeti samo po svojim osnovnim
aktivnostima koje ukljuuju inovacije, operacije (operativno poslovanje) i proizvodnju,
marketing, upravljanje ljudskim resursima, finansije i raunovodstvo, poto se one
odvijaju u irem kontekstu (okviru). Preduzee (organizacija) posluje u odre&enom
okruenju koje se moe definisati kao skup svi$ faktora koji postoje van preduzea
(business enterprise), ali koji su u interakciji sa njim.
Prema konceptu9modelu >Poslovanja u kontekstu>, osnovne poslovne aktivnosti treba
sagledati u tri konteksta (ira okvira) i to" #) st0at&<.( %($" (kontekst), %)
"0+a%(5a7("%( %($" (kontekst), ') %($" <(0&+ ".02&%)a (koje ukljuuje socijalne i
kulturne faktore, ekonomiju, te$nologiju, ulogu drave i politike, trite rada), koje utie
na poslovne aktivnosti organizacije, ali i na strateki i organizacioni (prvi i drugi) nivo.
4. PRIPREMA MEUNARODNIC INVESTIDIONIC PROJEKTA
1. Ka.a$ )& 5%a3a) /"=0& !0(!0&1a (%$&st(7("%"+ !0")&.ta 5a s!&, %)&+"$"+
'(%a%s(0a%)a*
7ije potrebno posebno naglaavati koliko je za uspe$ svakog investicionog projekta i
njegovog finansiranja, posebno ako se on realizuje u inostranstvu ili u zemlji uz uee
strani$ investitora i izvo&aa9isporuilaca, bitna dobra i kvalitetna pret$odna priprema i
adekvatna ocena u pogledu njegove isplativosti sa aspekta investitora, odnosno ire
drutvene zajednice. a druge strane, za eksterne finansijere nita nije manje vana i
procena podobnosti investitora (sponzora9vlasnika projekta) i9ili projektne kompanije kao
nosioca investicione aktivnosti.
2. K")& s 'a5& !0(!0&1& (%$&st(7("%"+ !0")&.ta*
vaki investicioni projekat ima uglavnom sledee osnovne faza svog projektnog ciklusa
(project c<cle) ili faze razvoja projekta i to"
#) identifikacija?
%) formulacija?
') ocena?
.) odluka?
8
/) implementacija (investicija)?
0) operativna (radna) faza.
Projektni ciklus se moe podeliti i na tri glavne faze i to" #) predinvesticiona faza? %)
investiciona faza i ') operativna (radna) faza. ! nekim sluajevima se kao posebna faza
projektnog ciklusa navodi i naknadna ocena projekta koja bi trebalo da pokae da li su, i
u kojoj meri, postignuti prvobitno postavljeni ciljevi.
-. K")( s "s%"$%& 1&t"/"#"+()& 5a a%a#(5 ."1&07()a#%& (s!#at($"st( !0")&.ta*
3cena komercijalne isplativosti investicionog projekta obu$vata u sutini razmatranje
efekta koji od njega ima investitor. 3va ocena se vri na bazi dva osnovna modela 5
statikim i dinamikim pristupom.
6a dobijanje stat(3.& ocene koriste se uglavnom sledei parametri"
#) Period aktiviranja investicije
%) 2riterijum jedinine cene kotanja proizvoda
') Pokazatelj produktivnosti investicije
.) Pokazatelj ekonominosti
/) Pokazatelj rentabilnosti investicije
7ajznaajniji /(%a1(3.( kriterijumi, odnosno metode su"
#) )ok vraanja9period otplate
%) 7eto sadanja vrednost
') ,nterna stopa rentabilnosti9prinosa
4. O=)as%(t( 1&t"/ !&0("/a "t!#at&*
Ro vraa"%a(period o!pla!e (pa< back met$od), koji predstavlja period (izraen u
godinama) za koji e diskontovani godinji neto priliv od investicije da povrati ukupna
uloena sredstva u investiciju. 2od primene ovog kriterijuma smatra se da je svaki
projekat efikasan i opravdan za realizaciju ukoliko je njegov rok vraanja manji od nekog
normativno odre&enog roka vraanja (vek eksploatacije projekta ili vek trajanja
te$noloke opreme).
6nai, to je ovaj period otplate krai u odnosu na druge projekte i u odnosu na
pri$vatljivi period povraaja investicionog ulaganja, to je projekat pri$vatljiviji.
6. O=)as%(t( 1&t"/ %&t" sa/a<%)& $0&/%"st(*
)e!o sada#"%a vred"os! (net present value met$od 5 7PA met$od) predstavlja sumu
diskontovani$ neto priliva koji se ostvare u periodu eksploatacije investicije. vaki
investicioni projekat koji ima pozitivnu vrednost ovog kriterijuma smatra se opravdanim
za realizaciju. 6nai, po metodi neto sadanje vrednosti projekat je pri$vatljiv ako je
njegova neto sadanja vrednost jednaka nuli ili vea od nule (ukoliko je negativna, onda
se projekta smatra nepri$vatljivim).
6. O=)as%(t( 1&t"/ (%t&0%& st"!& !0(%"sa*
I"!er"a s!opa re"!a*il"os!i(pri"osa (,nternal rate of return met$od 5 ,)) met$od), koja
predstavlja onu diskontnu stopu pri kojoj realizacija nekog investicionog projekta ne
donosi ni dobitke ni gubitke, odnosno pri kojoj
je neto sadanja vrednost jednaka nuli. !koliko je ova stopa vea, realizacija investicije
donosi veu nadoknadu uloeni$ sredstava, s tim da bi trebalo da se uporedi sa nekom
minimalnom pri$vatljivom stopom, a kao minimalna pri$vatljiva stopa se obino uzima
kamatna stopa na tritu kapitala, odnosno prosena cena kapitala na izvore finansiranja
projekta.
7. ta )& D"stE=&%&'(t a%a#(5a*
9
;naliza trokova i koristi (-ost5Cenefit ;nal<sis 5 -C;) se vri da bi se odredili trokovi i
koristi od neke planirane akcije, posla ili projekta. -C; se moe vriti u gotovo svim
oblastima, ali se uglavnom koristi u domenu donoenja finansijski$ odluka. -C;
identifikuje, kvantifikuje i sabira sve pozitivne faktore (koristi, benefite), odnosno
identifikuje, kvantifikuje i oduzima sve i negativne faktore (trokove), a razlika izme&u
nji$ pokazuje da li je planirana aktivnost>dobra> tj. da li se ostvaruje vea korist od
trokova (neto efekat). Dlavni problem je da -C; obu$vati sve koristi i trokove
posmatranog projekta9posla i da li su trokovi i koristi pravilno kvantifikovani.
:. K")& s .a0a.t&0(st(.& !"/"=%"st( (%$&st(t"0a*
3snovne indikatore investicione podobnosti investitora ini njegova pravna, kadrovska,
imovinska, organizaciona, poslovna, razvojna i finansijska podobnost.
Podobnim investitorom smatra se pravno9fiziko lice koje ima sposobnost da obezbedi
uslove za"
#) uspeno obavljanje pripremni$ radnji za investiranje kapitala u odre&eni investicioni
objekat?
%) uspenu gradnju investicionog objekta ili njegovo pribavljanje na drugi nain?
') efikasno trajno korienje, odravanje i obnavljanje aktiviranog investicionog objekta?
.) sigurno izvravanje materijalni$, finansijski$ i drugi$ obaveza koje proizlaze iz procesa
investiranja u odre&eni objekat.
;. Ka." s& "7&%))& 0(5(. 5&1#)&*
)izik zemlje je mogunost da do&e do neizvrenja obaveze prema kreditoru projekta ili
izvo&au radova9isporuiocu usluga usled postupaka vlasti ili doga&aja u zemlji duniku.
)angiranje zemalja po rizinosti vre specijalizovane agencije. 3ne zemljama dodeljuju
rejtinge u rasponu od ;;;9;aaa9;6 do -9* koji indiciraju spremnost te drave da otplati
svoj komercijalni dug.
Poznati ekonomski asopis Eigotopeu svake godine (dva puta godinje u martu i
septembru) vri rangiranje (na bazi bodova9poena) zemalja prema riziku zemlje na
osnovu devet pokazatelja i nji$ovog odgovarajueg ponderisanja.
CE), (Cusiness Environment )isk ,ntelligence) 5 indeks se koristi, tako&e, za procenu
rizika zemlje, poto ova firma vri analizu i prognozu rizika zemlje, ukljuujui i davanje
rejtinga rizika za #.8 zemalja. Elementi koji su ukljueni kod formiranja CE), indeksa su
grupisani u . kategorije (politiko okruenje, opti uslovi poslovanja, finansijski uslovi i
odnos prema stranim investicijama).
3cene i rangiranja rizika zemlje, koje daje asopis ,nstitutional ,nvestor, su poznate kao
bankarske ocene, gde bankari iz 1/5#88 banaka rangiraju vie od #'/ zemalja, na skali
od 8 do #88.
)angiranja zemalja, koristei svoje te$nike i modele, vre agencije za kreditiranje i
osiguranje izvozni$ poslova (odre&ujui u vezi sa tim limite finansiranja i osiguranja
pojedini$ zemalja).
6. DEVI@E I DEVI@NI KURS
1. ta s /&$(5&*
Po teoriji devize (foreign currenc<, foreign eFc$ange, +3)EG) kao pojam"
#) u uem smislu obu$vataju sva kratkorona potraivanja u inostranstvu po bilo kojoj
osnovi, u bilo kojoj valuti i nezavisno od naina raspolaganja, odnosno
%) u irem smislu obu$vataju jo i inostrane valute, efektivan strani novac koji
se nalazi kod domai$ rezidenata, poto je onaj koji poseduje efektivne inostrane valute
u sutini imalac potraivanja prema inostranoj monetarnoj instituciji koja je emitovala tu
inostranu valutu.
10
2. ta s $a#t&*
Pojam devize (za koju se u poslovnom svetu vrlo esto koristi skraenica +3)EG ili +G
(nastale od engleskog foreign eFc$ange) treba razlikovati od pojma valute (currenc<),
koja predstavlja samo efektivan strani novac (evro, ameriki dolar, britanska funta,
japanski jen, vajcarski franak itd.) koji moe biti u vidu papirni$ novanica ili kovanog
metalnog novca, osim zlatnika.
Aaluta se moe definisati i kao novana jedinica koja ima prinudni kurs u jednoj zemlji i
kao takva slui kao zakonsko sredstvo plaanja.
6nai, pojam devizeje iri od pojma valute, poto osim strani$ valuta (efektivnog stranog
novca) devize obu$vataju sva potraivanja u inostranstvu.
-. K")& s $a#t& ."%$&0t(=(#%&*
2onvertibilnom valutom se naziva ona valuta koja se relativno lako moe zameniti za
drugu valutu ili zlato, pri emu bi trebalo razlikovati klasinu i savremenu konvertibilnost.
! vreme istog zlatnog standarda postojala je puna, neograniena konvertibilnost i
papirni novac je mogao da bude bez ogranienja zamenjen za zlato. avremena
konvertibilnost ne podrazumeva obavezu zamenjivosti za zlato, ve zamenjivost za neku
drugu konvertibilnu valutu.
*a bi jedna valuta postala konvertibilna i da bi bila pri$vaena od strane nerezidenata,
potrebno je da bude stabilna, tj. da iza nje stoji jaka i stabilna privreda. 6emlja moe da
proglasi konvertibilnost svoje valute ako je postigla spoljnu i unutranju ravnoteu,
liberalizovala robni i platni promet sa inostranstvom i stvorila dovoljno visok nivo
monetarni$ rezervi u cilju odbrane valute.
4. ta )& /&$(5%( .0s*
*evizni kurs se najlake moe definisati kao cena strane valute izraena u domaem
novcu. lina je definicija deviznog kursa kao cene po kojoj se jedna nacionalna valuta
razmenjuje za drugu valutu. *evizni kurs uspostavlja vezu izme&u nivoa cena u zemlji i
inostranstvu, odnosno pomou njega se inostrane cene preraunavaju u nacionalnu
valutu i domae cene iskazuju u devizama.
6. ta )& /&$(5%( !a0(t&t*
3d deviznog kursa treba razlikovati devizni (valutni) paritet koji predstavlja zvanino
utvr&enu vrednost nacionalnog novca izraenu u nekom ire pri$vaenom imenitelju
(denominatoru)" zlatu, specijalnim pravima vuenja, nekoj stabilnijoj i vanijoj
nacionalnoj valuti i sl.
6. K")( )& 0a$%"t&2%( /&$(5%( .0s*
*evizni kurs koji obezbe&uje uravnoteenost platnog bilansa, odnosno ujednaavanje
ponude i tranje deviza, naziva se ravnotenim deviznim kursom. ! irem smislu
ravnoteni kurs je onaj koji obezbe&uje ravnoteu platnog bilansa u duem vremenskom
periodu, uz ouvanje unutranje ravnotee i bez abnormalni$ trgovinski$ i devizni$
ogranienja.
7. K")( )& 0&a#%( /&$(5%( .0s*
matra se da je realan devizni kurs onaj kurs koji izjednaava opti nivo cena (koji
predstavlja ponderisani prosek svi$ cena) u zemlji sa optim nivoom cena u inostranstvu
i koji obezbe&uje paritet kupovne moi.
:. K")( )& '(.s%( /&$(5%( .0s*
11
Prema nainu nji$ovog utvr&ivanja razlikuju se fiksni (vrsti) i promenljivi
(fluktuirajui,plivajui,fleksibilni) devizni kursevi.
!koliko je cena deviza utvr&ena od strane nacionalni$ monetarni$ vlasti i ne zavisi od
ponude i tranje, radi se o vrstom ili fiksnom deviznom kursu. +iksni devizni kurs imamo
i u onim sluajevima kada je dozvoljeno da se kurs kree u uskim granicama od dva5tri
procenta nagore ili nadole od zvanino utvr&enog deviznog kursa ili pariteta.
;. K")( )& !0"1&%#)($( /&$(5%( .0s*
Prema nainu nji$ovog utvr&ivanja razlikuju se fiksni (vrsti) i promenljivi
(fluktuirajui,plivajui,fleksibilni) devizni kursevi.
!koliko se cena deviza formira uglavnom pod uticajem ponude ili tranje deviza, tada se
govori o promenljivom deviznom kursu. 4reba istai da pravog promenljivog deviznog
kursa, koji bi bio odre&en samo delovanjem trini$ snaga bez ikakvog uticaja
nacionalni$ vlasti, u stvarnosti nikada nije bilo.
10. ta )& )&/(%st$&%F a <ta $(<&st0.( /&$(5%( .0s*
!koliko za sve vrste ekonomski$ transakcija sa inostranstvom vai jedan kurs kae se da
se primenjuje jedinstveni devizni kurs, poto je cena deviza ista za izvoznike i uvoznike,
za sve grane i robni i nerobni promet. ;li ako se istovremeno primenjuje vie devizni$
kurseva (sa razliitim rasponima izme&u nji$) tada su u pitanju viestruki ili diferencirani
devizni kursevi iji je cilj da se podstie izvoz, ograniava uvoz, podstie razvoj pojedini$
grana, izvri regionalno usmeravanje spoljnotrgovinski$ tokova itd. 3va situacija je
mogua samo u zemljama sa snanom deviznom kontrolom.
11. K")& "s%"$%& t&"0()& /&$(5%"+ .0sa !"st")&*
6a razumevanje problematike deviznog kursa, ali i sami$ devizni$ transakcija,
neop$odno je poznavanje osnovni$ teorija a to su" teorija pariteta kupovni$ snaga,
teorija pariteta kamatni$ stopa, monetarna teorija i portfolio teorija.
Pored ovi$ osnovni$, postoje i druge, od koji$ je najpoznatija tzv. teorija racionalni$
oekivanja.
12. K")( s "s%"$%( &#&1&%t( t&"0()& !a0(t&ta .!"$%& 1"9(*
4eorija pariteta kupovni$ snaga (purc$asing poHer parit< 5 PPP) je u savremenom obliku
nastala posle naputanja zlatnog standarda #I#.. 4eorija PPP objanjava formiranje
ravnotenog deviznog kursa i stoga se ona moe smatrati fundamentalnom teorijom
valutnog kursa. Postoji apsolutna i relativna verzija teorije PPP .
;psolutna verzija ukazuje da se devizni kursevi formiraju na bazi odnosa domai$
kupovni$ snaga dveju ili vie valuta.
)elativna verzija PPP tvrdi da se promene nominalni$ devizni$ kurseva formiraju na bazi
promena domai$ kupovni$ snaga nacionalni$ valuta.
3be verzije PPP vae jedino u uslovima kada se ekonomija nalazi u ravnotenom stanju.
4eorija PPP objanjava formiranje ravnotenog deviznog kursa i stoga se ona moe
smatrati fundamentalnom teorijom valutnog kursa.
1-. K")( 0&2(1( /&$(5%"+ .0sa !0&1a MMFE !"st")& s$&t*
2lasifikacija reima devizni$ kurseva (eFc$ange rate regimes) koju vri ((+"
#) *evizni reim bez posebnog sopstvenog zakonskog sredstva plaanja, tj. nacionalne
valute
%) )eim valutnog odbora (currenc< board), odnosno fiksni devizni kurs tipa valutnog
odbora
') *rugi konvencionalni aranmani fiksnog deviznog kursa
.) +iksni kurs u $orizontalnim okvirima, odnosno valutnom koridoru
12
/) 2lizni (puzajui) fiksni devizni kurs
0) *evizni kurs sa kliznim (puzajuim) okvirima
1) )ukovo&eno fluktuirajui (fleksibilni$, plivajui) devizni kurs bez unapred odre&eni$
okvira
J) 7ezavisno fluktuirajui devizni kurs
14. ta s s!&7()a#%a !0a$a $3&%)a*
Posebnu kategoriju valuta predstavljaju tzv. korpe valuta (currenc< basket) ili kompozitne
(koktel) valute koje su praktino >vetaki> stvorena valuta nastala saimanjem razliiti$
(nacionalni$) valuta u unapred utvr&enom odnosu.
7ajpoznatija korpa valuta su specijalna prava vuenja 5 PA (special draHing rig$ts 5
*)) koje je #I0I. godine ustanovio ((+, ime su formirana me&unarodna sredstva
rezervi likvidnosti, odnosno me&unarodno sredstvo plaanja koje se moe koristiti samo
izme&u centralni$ banaka ili izme&u jedne centralne banke i ((+.
16. Ka." s& "/0&8)& $0&/%"st s!&7()a#%(, !0a$a $3&%)a*
PA su na poetku (#I0I.) vredele koliko i jedan dolar, a od jula #I1.. je nji$ova
vrednost bila komponovana iz #0 valuta sa razliitim procentualnim ueem, da bi #IJ#.
korpa valuta bila svedena na pet valuta sa novim ueem. )evizije korpe valuta PA se
vre svaki$ pet godina, na bazi sagledavanja relativnog znaaja pojedini$ valuta u
me&unarodnim privrednim odnosima i finansijskim transakcijama. Poslednja revizija je
stupila na snagu #.#.%880. i prema njoj je u PA uee amerikog dolara ..K, evra
'.K, japanskog jena ##K i britanske funte ##K.
6. DEVI@NI KURS NA DEV@NOM TRGITU
1. K")& s "s%"$%& t0a%sa.7()& sa /&$(5a1a %a /&$(5%"1 t02(<t*
2ada se na deviznom tritu zakljuuje posao kupoprodaje deviza, s tim da se ugovoreni
posao kupoprodaje deviza izvrava odma$ ili najkasnije u roku od dva (bankarska) radna
dana, tada se govori o promptnom ili spot deviznom poslu.
!koliko se posao kupoprodaje deviza zakljucuje tako da se sama kupoprodaja izvri
naknadno prema ugovorenom roku (obino od mesec dana do godinu dana), tada je u
pitanju terminska kupoprodaja deviza.
2. ta )& /&$(5%aF a <ta .a1at%a a0=(t0a2a*
! idealnim okolnostima, odnos izme&u dve valute bi trebalo da bude isti na svim
deviznim tritima (pravilno ukrteni kursevi). ! praksi su mogua vea ili manja
odstupanja. *o potpuno pravilnog ukrtanja kurseva nee doi i zbog toga to je
izvrenje svake devizne transakcije skopano sa odre&enim trokovima. 2orienje ovi$
razlika u deviznim kursevima na razliitim deviznim tritima, radi ostvarivanja kursni$
razlika, naziva se devizna arbitraa ili diferencijalna arbitraa.
)azlike u kamatnim stopama dovode do seljenja novani$ fondova sa jednog na drugo
devizno trite, kako bi se ostvarila vea dobit, to predstavlja interesnu ili kamatnu
arbitrau.
-. Ka." s& (s.a5) /&$(5%( .0s&$( %a /&$(5%"1 t02(<t*
2otacija ili notiranje ili notovanje predstavlja nain na koji se iskazuje devizni kurs. 3na
je direktna ako devizni kurs iskazuje koliko se jedinica domae valute plaa za jednu ili
sto jedinica strane valute, a indirektna ako devizni kurs iskazuje koliko se jedinica strane
valute dobija za jednu ili sto jedinica domae valute.
13
4. Ka." s& !0&/$(8a) .0&ta%)a /&$(5%(, .0s&$a*
6a predvi&anje budui$ kretanja devizni$ kurseva obino se koristi ekonometrijski i
subjektivni metod pristupa, to zavisi i od motivacije investitora, poto se, na primer,
menaderi $ed fondova fokusiraju na kratkorona kretanja devizni$ kurseva, a
me&unarodne investicione kompanije za upravljanje aktivom na dugorona kretanja.
2od ekonometrijskog pristupa koristi se kvantitativni model gde se na bazi nekog
ekonomskog modela i pret$odni$ (istorijski$) podataka o kretanjima devizni$ kurseva
predvi&aju nji$ova budua kretanja, uglavnom za dugorona predvi&anja.
2od subjektivnog pristupa uzima se u obzir veliki broj parametara, ali na subjektivan
nain, bez primene kvantitativni$ modela.
7. UPRAVLJANJE DEVI@NIM RI@IKOM
1. ta )& t" /&$(5%a (5#"2&%"st !0&/5&9a*
*evizna izloenost je izloenost riziku deviznog kursa i ona se javlja u tri osnovna vida"
transakciona izloenost, translaciona izloenost i ekonomska izloenost.
2. K")( s "=#(7( /&$(5%& (5#"2&%"st( !0&/5&9a*
3blici devizne izloenosti preduzea su" transakciona izloenost, translaciona izloenost,
ekonomska izloenost.
4ransakciona izloenost je rizik povezan sa ugovorenim plaanjem u stranoj valuti.
4ranslaciona izloenost je rizik koji proistie od raunovodstveni$ i finansijski$ propisa da
sve firme konsoliduju svoje finansijske izvetaje godinje od svi$ svoji$ me&unarodni$
operacija.
Ekonomska izloenost je rizik da e dugoroni tokovi gotovine firme biti pogo&eni
neoekivanim buduim promenama u deviznim kursevima.
-. Ka." s& !0a$#)a +"t"$(%s.(1 t"."$(1a 0a5%(1 $a#ta1a*
Dotovinskim tokovima u raznim valutama se upravlja preko prirodnog $edinga. Prirodni
$eding se koristi da opie politiku preduzea da aranira svoje gotovinske tokove u
pojedinim valutama tako da se oni, prema potrebama realizuju u priblino isto vreme.
3vde se radi o planskom uskla&ivanju ulazni$ i izlazni$ tokova gotovine u odre&enoj
valuti.
4. K")& s "s%"$%& $0st& '(%a%s()s.(, /&0($ata*
+inansijski derivati su izvedene $artije od vrednosti u koje se ubrajaju terminski i likvidni
terminski ugovori (forvardi i fjuersi), opcije i svopovi.
+orvard je ugovor o kupoprodaji odre&ene aktive po unapred definisanoj ceni gde e se
isporuka i plaanje izvriti odre&enog dana u budunosti.
+juers je ugovor o kupoprodaji odre&ene aktive po kome e se isporuka i plaanje
izvriti u budunosti.
3pcije daju nji$ovom vlasniku pravo da kupe ili prodaju odre&enu finansijsku aktivu po
unapred odre&enoj ceni.
vopovi su razni aranmani zamene jedne aktive za drugu aktivu.
6. K")a )& 0a5#(.a (51&8 '"0$a0/ +"$"0a ( ')3&0sa*
14
2od forvarda isporuka i plaanje se vre odre&enog dana u budunosti, dok se kod
fjuersa isporuka aktive ne vri na tano odre&eni dan, ve u toku meseca. +orvardi
uglavnom nisu standardizovani, dok su fjuersi visoko standardizovani. 2od forvarda
uslovi realizacije transakcije se obavljaju bez posrednika (klinike kue), za razliku od
fjuersa koji koriste usluge klinike kue.
6. K")& $0st& s$"!"$a !"st")&*
- kamatni svopovi (finansijaki aranmani u kojima ugovorne strane zamenjuju
kamatne tokove, s tim da se glavnice ne zamenjuju)
- valutni svopovi (kombinacija spot devizni$ transakcija i terminski$ devizni$
transakcija sa istim partnerom)
- robni svopovi i
- akcijski 9 indeksni svopovi
7. Ka." s& 0&a#(5)& "!7()a*
+inansijske opcije daju nji$ovom vlasniku pravo, ali ne i obavezu, da kupe ili prodaju
odre&enu finansijsku aktivu po unapred odre&enoj ceni. 2upac opcije plaa prodavcu, oli
ispisivau odre&enu proviziju koja se zove opciona cena ili opciona premija koja
predstavlja nadoknadu za preuzeti rizik promene cene aktive u osnovi opcije. -ena po
kojoj se finansijska aktiva iz osnove opcije moe kupiti ili prodati naziva se izvrna ili
strajk cena, a datum posle koga opcija prestaje da vai zove se datum isteka ili datum
dospea.
:. K")& s "s%"$%& t&,%(.& ,&/2(%+a 5 ."0(<9&%)& '(%a%s()s.(, /&0($ata*
4e$nike za upravljanje deviznom izloenou" interne i eksterne.
- ,nterne" izvrenje po neto principu, uskla&ivanje, ubrzavanje i usporavanje
transakcija, dizajniranje odgovarajue politike cena i upravljanje aktivom i
pasivom.
- Eksterne" forvard transakcije, valutne opcije, kratkorono zaduivanje, diskont
potraivanja, faktoring i dravne garancije za rizik deviznog kursa.
*odatna komponenta upravljanja je formiranje multivalutnog upravljakog centra koji
omoguava kontrolu tokova gotovine izme&u afilijacija.
15
II KOLOKVIJUM
- od +. do 1,. glave -
16
:. MEUNARODNA TRGITA NOVDA I KAPITALA
1. ta )& '(%a%s()s." t02(<t&*
! irem smislu, fin. trite postoji svuda gde se obavljaju finansijske transakcije.
! uem smislu, ono se definie kao organizovano mesto na kome se susreu ponuda i
tranja za razliitim oblicima aktive i finansijski$ instrumenata.
*efinie se i kao organizovano mesto i prostor na kome se trae, tj. nude finansijsko5
novana sredstva i na kome se, zavisno od ponude i tranje, organizovano formira cena
ti$ sredstava.
2. ta )& t02(<t& %"$7a ( .")( s %)&+"$( "s%"$%( (%st01&%t(*
7ovano trite je takva vrsta trita na kome se trae i nude kratkorona novana
sredstva. 7a njemu se odvija davanje i uzimanje kratkoroni$ kredita i kupoprodaja
kratkoronog novca i odre&eni$ $artija od vrednosti u cilju osiguranja likvidnosti,
ostvarivanja kamatne arbitrae i realizacije pekulativni$ aktivnosti.
7ajznaajnije L3A ovog trita su kratkorone dravne obveznice, blagajniki zapisi
komercijalni$ banaka i centralne banke, depozitni certifikati, bankarski zapisi i
komercijalni papiri.
-. ta )& t02(<t& .a!(ta#a ( .")( s %)&+"$( "s%"$%( (%st01&%t(*
4rite kapitala je specijalizovano trite na kome se trguje dugoronim novanim
sredstvima : kapitalom i dugoronim L3A, odnosno vrednosnim papirima i onim
finansijskim instrumentima iji je rok dospea dui od jedne godine.
7a ovom tritu se trguje akcijama, obveznicama, certifikatima i drugim dugoronim
L3A.
4. K")& $0st& "=$&5%(7a !"st")&*
Dlobalno trite obveznica ine" domae obveznice, strane obveznice i evroobveznice.
Postoje dravne obveznice, obveznice vladini$ agencija i korporacija, obveznice lokalni$
organa uprave : komunalne obveznice, zatim, korporativne obveznice, $ipotekarne
obveznice, garantovane obveznice, osigurane i neosigurane. Posebne vrste su obveznice
bez kupona i obveznice bez dospea : konsoli a postoje i neki meoviti oblici (obveznice
sa varantom, obveznice sa pravom opcije, obveznice sa obavezom zamene za akcije,
obveznice sa pravom uea u dobiti itd.).
6. ta s "=(3%& a.7()&F a <ta !0&'&0&%7()a#%&*
3bine akcije su akcije bez posebni$ pogodnosti za nji$ovog vlasnika i jedina klasa akcija
sa pravom klasa. Pri$od se sastoji od dividende i potencijalnog porasta trine vrednosti
akcije. 3ve akcije daju svojim vlasnicima pravo uea u upravljanju kompanije i kontrole
organa upravljanja, kao i pravo srazmernog uea u aktivi kompanije u sluaju
likvidacije ili bankrotstva.
Preferencijalne ili povlaene akcije su akcije koje svom vlasniku garantuju odre&eni
godinji pri$od, to je donekle slino obveznicama sa fiksnim pri$odom. 3ve akcije ne
donose pravo glasa, ali se moe predvideti nji$ova zamenljivost u obine akcije.
6. ta )& E$0"t02(<t& ( .")( s %)&+"$( "s%"$%( (%st01&%t(*
17
Evrotrite je trite na kome se plasiraju razne $artije od vrednosti denominirane u
valutama koje nisu valute zemlje porekla emitenta i koje ne podleu nacionalnim
propisima zemlje emitenta ili plasmana. ,nstrumenti ovog trita su" evrozapisi,
evrokomercijalni papiri, evroobveznice i evroakcije.
7. ta )& =&05a*
Cerza je institucija finansijskog trita vezana za tano odre&eno mesto na kome se
trguje standardizovanim trinim materijalom, po utvr&enim pravilima trgovanja.
:. Ka." s& !"s#)& %a =&05(*
;. MEUNARODNI PORTFOLIO MENADGMENT
1. ta )& !"0t'"#("*
Portfolio u najirem ekonomskom smislu rei znai kombinaciju razliiti$ vrsta aktive. !
finansijama portfolio se uzima kao pojam za odre&ivanje investicija u vie razliiti$ oblika
finansijske aktive, a najee razliite vrste $artija od vrednosti, razliiti$ vrsta i
karakteristika, koje se nalaze u posedu individualni$ investitora.
2. Ka." s& !0a$#)a (%$&st(7("%(1 !"0t'"#("1*
-. ta )& t" DAPM A'"01#a ( "=)a<%)&%)&)*
(odel odre&ivanja cene kapitala : -;P( se zasniva na vie pretpostavki. Po -;P(,
oekivana ili za$tevana stopa prinosa na investiciju (E) jednaka je stopi prinosa na
nerizinu investiciju ()) uveanoj za proizvod beta koeficijenta (kao mere sistemskog
rizika) i razlike izme&u oekivanog prinosa na trini portfolio i prinosa na nerizinu
investiciju ()) " E M ) N O (r : ))
4. ta (s.a5)& =&ta ."&'(7()&%t*
Ceta koeficijent je mera sistemskog rizika koja se matematiki dobija kao kolinik
kovarijanse aktive sa trinim portfoliom i varijanse trinog portfolia, a obeleava se
grkim slovom beta : O.
6.Ka." s& (50a3%a$a st"!a !0(%"sa %a ,a0t()& "/ $0&/%"st(*
6a izraunavanje stope prinosa ()) potrebno je znati tekuu (trinu) cenu $artije od
vrednosti (P#), njenu poetnu cenu (P8) i sve isplate koje su u posmatranom periodu
vrene (dobijane) po osnovu te $artije od vrednosti (,) i to pomou jednostavnog
obrasca" ) M (P# : P8) N , 9 P8
6. Ka." s& !0a$#)a 1&8%a0"/%(1 !"0t'"#("1*
!pravljanje me&unarodnim portfoliom je veoma sloen i odgovoran posao i zato se ono,
preputa specijalistima za tu oblast i specijalizovanim investicionim i konsultantskim
firmama. 3ni koriste razliite modele i te$nike u tom procesu. utina je da se u
me&unarodnom portfoliu L3A napravi odgovarajui balans izme&u rizika i prinosa, pri
emu me&unarodni portfolio nudi daleko vie mogunosti za diversifikaciju, ali i znatno
vie rizika.
18
10. INVESTIDIONI FONDOVI I FINANSIJSKE KOMPANIJE
1. ta s (%$&st(7("%( '"%/"$(*
@e vrsta institucionalnog investitora koji privlai sredstva manji$ individualni$ investitora
kojima za nji$ova investirana sredstva izdaje akcije ili, re&e, udele u finansijskoj aktivi
fonda.
,nvesticioni fond je skup akcija, obveznica i drugi$ $artija od vrednosti u vlasnitvu grupe
investitora, kojim upravlja investiciona kompanija.
2. K")& "s%"$%& $0st& (%$&st(7("%(, '"%/"$a !"st")&*
Prema nainu mobilizacije sredstava fondovi mogu biti"
5 otvoreni, zatvoreni
Prema investicionoj strategiji"
5 do$odovni, uravnoteeni, deoniki, specijalizovani, dividendni, fondovi
novanog trita, nacionalni, fondovi rizinog kapitala i dr.
Prema tome u koje L3A ulau, tj. prema cilju investiranja"
5 fondovi za ulaganje u akcije, fondovi za ulaganje u obveznice, fondovi za
ulaganje u akcije i obveznice, fondovi za ulaganje u instrumente novanog
trita
Prema ronosti ulaganja"
5 investicioni fondovi na tritu novca, investicioni fondovi na tritu kapitala
-. Ka.$a )& 0a5#(.a (51&8 "t$"0&%"+ ( 5at$"0&%"+ (%$&st(7("%"+ '"%/a*
3tvoreni inv. fondovi imaju obavezu da investitorima stalno prodaju na nji$ov za$tev
svoje akcije ili da i$ otkupljuju. 2upovina i prodaja akcija ovog fonda vri se po ceni koja
se menja i zavisi od neto vrenosti aktive fonda u datom trenutku.
6atvoreni inv. fondovi se razlikuju od otvoreni$ po nainu ulaganja i povlaenja
sredstava. ,nvestitori mogu da uloe sredstva, tj. da kupe akcije ovog fonda na inicijalnoj
javnoj ponudi kod investicione banke ili na sekundarnom finansijskom tritu. ,nvestitori
mogu da povuku sredstva iz fonda samo prodajom svoji$ akcija na sekundarnom tritu.
4. Ka." '%.7("%(< (%$&st(7("%( '"%/"$(*
6. K")a )& #"+a '(%a%s()s.(, ."1!a%()a*
+inansijske kompanije mogu generalno mnogo vie da se zaduuju u odnosu na svoj
sopstveni kapital nego industrijske kompanije. 4o je motivisalo mnoge velike firme da
formiraju sopstvene finansijske kompanije i da na taj nain preko nji$ poveaju svoj
kapacitet zaduivanja. 3ve kompanije u vlasnitvu matine industrijske kompanije mogu
da ostvare poreske i druge beneficije koje e se odraziti na bilans matine kompanije.
6. ta )& t" "'<"0 !"s#"$a%)&*
utina ofor (offs$ore) poslovanja se zasniva na korienju ofor kompanija osnovani$
obino sa relativno malim sredstvima za razliite transakcije sa ciljem da se izbegne
kontrola poslovanja i plaanje poreza, a po potrebi i sakrije identitet pravi$ vlasnika
kompanije.
7. @a <ta s#2& "'<"0 ."1!a%()&*
19
3ve kompanije se osnivaju sa relativno malim sredstvima za razliite transakcije. -ilj je
da se izbegne kontrola poslovanja i plaanje poreza, a nekad i da se sakrije identitet
pravi$ vlasnika kompanije. 3ne se osnivaju u zemlji9teritoriji u kojoj su porezi vrlo niski
ili i$ uopte nema (poreski raj), a sve svoje poslovne aktivnosti u celosti obavljaju van
nje.
3for kompanije se koriste za izbegavanje plaanja razni$ vrsta poreza ili nji$ovog
plaanja u to manjoj meri.
*rugi aspekt je izbegavanje kontrole poslovanja, u vidu obaveze podnoenja izvetaja
nadlenim dravnim organima, kao i devizni$ i spoljnotrgovinski$ ogranienja.
@o jedan aspekt je Pzatita privatnostiP odnosno mogunost da identitet pravi$ vlasnika
bude sakriven.
,, na kraju, one pruaju pravni subjektivitet, uz relativno mala ulaganja.
11. MEUNARODNO TR>OVINSKO KREDITIRANJE
1. ta s t" (5$"5%( .0&/(t(*
2. K")( s "s%"$%( "=#(7( (5$"5%"+ .0&/(t(0a%)a*
,zvozni krediti mogu biti u vidu kredita isporuioca i kredita kupcu.
2redit isporuioca je odobravanje kredita od strane izvoznika direktno inostranom kupcu
na koji nain se odlae plaanje po ugovoru o prodaji.
2redit kupcu je kredit koji finansijska institucija iz zemlje izvoznika odobrava direktno
inostranom kupcu ili njegovoj banci za finansiranje isporuka iz zemlje izvoznika :
kreditora.
Posebna kategorija su tzv. meoviti krediti ili PmekiP krediti koji sadre elemente pomoi.
-. Ka.$a )& !0a.sa (5$"5%"+ .0&/(t(0a%)a*
Praksa kreditiranja izvoza u svetu uglavnom je oblikovana od strane razvijeni$ zemalja
lanica 3E-*5a nji$ovim porazumom o smernicama za izvozne kredite sa javnom
podrkom tzv. 2onsenzus.
porazum nije formalan pravni akt ve neka vrsta Pdentlmenskog sporazumaP, i odnosi
se na izvozne kredite sa javnom podrkom sa rokovima otplate duim od % godine.
Postoje i posebni sektorski sporazumi za izvozne kredite za izvoz brodova i aviona,
izgradnju elektrana, zemaljski$ satelitski$ komunikacioni$ stanica.
4. Ka.$( s s#"$( "/"=0a$a%)a (5$"5%(, .0&/(ta 5&1a#)a OEDD*
6. K")( s $(/"$( "s(+0a%)a (5$"5%(, .0&/(ta*
6. K")( s $(/"$( "s(+0a%)a (5$"5%(, .0&/(ta H&0%s.& %()&*
7. Ka.$a (%st(t7("%a#%a 0&<&%)a !"st")& /"1&% '(%a%s(0a%)a ( "s(+0a%)a
(5$"5%(, .0&/(ta*
20
12. MEUNARODNO HANKARSKO KREDITIRANJE
1. K")& s "s%"$%& $0st& ."1&07()a#%(, =a%.a0s.(, .0&/(ta*
2rediti koje komercijalne banke odobravaju mogu biti kratkoroni krediti do godinu dana,
srednjoroni krediti na period od # do / godina i dugoroni krediti preko / (#8) godina.
3vi krediti mogu biti sa obezbe&enjem ili bez njega. 2ada su u pitanju veliki poslovi
mogue je araniranje i sindicirani$ kredita vie banaka.
2. K")& s !0&/%"st( ."1&07()a#%"+ =a%.a0s."+ .0&/(t(0a%)a*
Prednosti su viestruke. 6ajmoprimac pregovara samo sa bankom o uslovima zaduenja,
ti uslovi se prilago&avaju potrebama posla i po potrebi se mogu menjati. Procedura
odobravanja je relativno brza i jednostavna.
-. K")( s t0"<."$( =a%.a0s."+ .0&/(t(0a%)a*
Pored redovne kamatne stope, trebalo bi raunati i sa provizijama za obradu kreditnog
za$teva i odobrenje kredita. Canke uglavnom naplauju i proviziju za neiskorieni deo
kredita, a tu su i pravni trokovi izrade finansijski$ aranmana, razne takse i porezi.
6a vreme korienja kredita, na izvrene isplate obraunava se interkalarna kamata po
kamatnoj stopi koja je odre&ena ugovorom.
4. K")& s 0&'&0&%t%& =a%.a0s.& .a1at%& st"!&*
6. ta )& t" s(%/(7(0a%( .0&/(t*
2ada je traeni kredit suvie veliki da bi ga jedna banka mogla obezbediti iz svog
kreditnog potencijala, grupa banaka se moe obavezati da uestvuje u njegovom
finansiranju na bazi jednog finasijskog aranmana, s tim da se utvrdi uee svake
pojedine banke u ovakvom Pfinansijskom paketuP. 4ada je re o sindiciranom
(sindikalizovanom) ili konzorcijalnom kreditu.
6. ta s t" 1(.0" .0&/(t(*
7e postoji standardna klasifikacija iznosa i ronosti mikro kredita, ali se pod njima
uglavnom podrazumevaju krediti u iznosu od #88 do %8.888 !*, odobreni na rok do #%
meseci.
7. Ka." =a%.& #a2 0(5(3%( .a!(ta#*
@edan vid angaovanja komercijalni$ banaka je i ulaganje u rizini kapital odnosno
uee u vlasnikom kapitalu pojedini$ poslovni$ podu$vata. 4o se ostvaruje direktno
kroz uee banke u vlasnikom kapitalu preduzea ili pruanje finasijske i druge podrke
ili indirektno na taj nain to banka investira sredstva u (finansijskog) posrednika koji
direktno uestvuje u vlasnikom kapitalu ili nekom poslovnom podu$vatu.
:. Ka." s& "/0&8)& 7&%a st0a%"+ =a%.a0s."+ .0&/(ta*
Efektivna cena kredita je iznos plaene kamate (i drugi$ trokova) za korienje kredita,
podeljen sa iznosom kredita koji je bio stvarno (efektivno) na raspolaganju preduzeu.
21
Efektivna kamatna stopa uzima u obzir sva primanja i davanja izme&u dve strane u
ugovoru i dobija se kao interna stopa prinosa na bazi diskontovanog novanog toka svi$
primanja i davanja po ugovoru o kreditu. 2od zaduivanja u inostranstvu bi trebalo imati
u vidu i efekte mogui$ promena deviznog kursa.
1-. MEUNARODNE DIREKTNE INVESTIDIJE
1. ta s 1&8%a0"/%& Ast0a%&) /(0&.t%& (%$&st(7()&*
(e&unarodne direktne investicije su ulaganja u vlasniki, odnosno rizini kapital
preduzea, projekta ili zajednikog poslovnog podu$vata.
Qire posmatrano, me&unarodne direktne investicije ili strane direktne investicije
predstavljaju takav oblik ulaganja kapitala koji obezbe&uje stranom investitoru sticanje
prava svojine, kontrole i upravljanja po osnovu uloenog kapitala.
2. K")( s (%st(t7("%a#%( "=#(7( !0&/5&9a*
-. ta s t" 5a)&/%(3.a !"s#"$%a #a+a%)a*
Poseban vid direktni$ investicija je zajedniko poslovno ulaganje9podu$vat u kojima
uestvuju partneri iz razliiti$ zemalja koji ulau sredstva sa ciljem zajednikog rada,
snoenja rizika i podele ostvarenog profita.
4. K")( s "=#(7( s!a)a%)a ( .!"$(%& !0&/5&9a*
!druivanje ili konsolidacija : na dobrovoljnoj osnovi se vri spajanje dva preduzea iz
razliiti$ drava i tako se formira novo preduzee, a ranija preduzea prestaju da postoje.
Preuzimanje preduzea : podrazumeva razliite oblike prenosa kontrole nad jednim
preduzeem iz jedne drave na drugo preduzee iz druge drave, po pravilu, po osnovu
prenosa vlasnitva.
;kvizicija : kupovina vlasnitva (akcija, udela) u drugom preduzeu i po tom osnovu
sticanje vee ili manje kontrole nad njim.
6. ta s t" s#"="/%& 5"%&*
lobodne zone imaju znaajnu ulogu u me&unarodnoj privredi, a posebno u
me&unarodnoj trgovini i finansijama. Aremenom se sve vie koriste i za lociranje
industrijske proizvodnje namenjene izvozu. ve vie postaju i poslovni centri za pruanje
razni$ usluga na principima ofor poslovanja.
3snovna pogodnost koju pruaju domaim i stranim korisnicima su dobro razvijena
infrastruktura i komunikacije, blizina trita i izvora snabdevanja, slobodan uvoz i poreske
i druge olakice za obavljanje privredne aktivnosti.
6. Ka." s& 0&a#(5)& 5a1&%a s!"#)%"+ /+a /(0&.t% (%$&st(7()*
2onverzija se ostvaruje kroz etiri faze.
! prvoj fazi investitor (domai ili strani) kupuje na sekundarnom tritu dug u stranoj
valuti uz popust.
! drugoj fazi investitor prezentira otkupljeni dug duniku.
! treoj fazi dunik razmenjuje sa investitorom nominalnu vrednost osnovnog duga u
nacionalnoj valuti za otkupljeni dug, s tim da centralna banka ili vlada zadrava jedan
deo popusta.
! etvrtoj fazi investitor ulae domau valutu u konkretan projekat.
7. ta )& s$0,a +"$"0a " (5=&+a$a%) /$"st0."+ "!"0&5($a%)a*
:. K")( s "=#(7( 5a<t(t& st0a%(, (%$&st(t"0a "/ st0a%& 5&1#)& /"1a9(%a*
22
Aeina zemalja preuzima obavezu garantovanja strani$ investicija. Darancije stranim
investitorima se esto daju u obliku tzv. nacionalnog tretmana, odnosno propisivanja
istog poloaja stranog ulagaa kao i onog koji ima domai investitor. tranim ulagaima
se garantuje i nepromenljivost pravnog reima po kome je investiranje izvreno. *rugi
aspekt zatite je stalni trend liberalizacije nacionalni$ propisa o stranim ulaganjima u
pogledu proirenja prava strani$ investitora.
;. K")& s a.t($%"st( MI>A*
(,D; je multilateralna agencija za garantovanje investicija. -ilj je da podstie priliv
investicija u proizvodne svr$e u zemlje u razvoju. (,D; izdaje garancije (ukljuujui i
zajedniko osiguranje i reosiguranje) protiv nekomercijalni$ rizika u vezi sa investicijama
u nekoj zemlji lanici, koje potiu iz drugi$ zemalja lanica, i izvrava druge aktivnosti
kojima se unapre&uje priliv investicija u zemlje lanice, a posebno, sprovodi istraivanja i
obezbe&uje te$niku pomo.
14. MEUNARODNE FINANSIJSKE OR>ANI@ADIJE
1. K")& !0"+0a1& '(%a%s()s."+ a%+a2"$a%)a (1a IHDR*
,C)* : (e&unarodna banka za obnovu i razvoj
+inansijsko angaovanje se realizuje kroz nekoliko programa"
#) ,nvesticioni zajmovi
%) 6ajmovi za prilago&avanje
') Darancije
.) Leding proizvodi
/) 4e$nika pomo
Poseban vid finansijskog angaovanja je 2ofinansiranje.
2. Ka." s& 0&a#(5)& ."'(%a%s(0a%)& !0")&.t(1a IHRD*
2ofinansiranje predstavlja udruivanje sredstava za realizaciju odre&enog projekta ili
programa i moe, ali ne mora, da ukljuuje odre&enu preraspodelu rizika izme&u
kofinansijera.
(oe biti paralelno ili zajedniko kofinansiranje. 2od paralelnog, veza izme&u
kofinansijera je labavija, isporuke robe i usluga za projekat se dele na PpaketeP od koji$
svaki kofinansijer finansira svoj utvr&eni deo. 2od zajednikog, ,C)* i drugi kofinansijeri
pret$odno preciziraju svoje uee u zajednikom finansiranju.
-. K")& s s!&7('(3%"st( '(%a%s()s."+ a%+a21a%a IFD*
,+- : (e&unarodna finansijska korporacija
3snovna delatnost je da investira u privatne firme, mobilie dopunsko finansiranje i daje
savete o znaajnim pitanjima razvoja privatnog sektora koja se odnose na trite
kapitala, strana direktna ulaganja, privatizaciju i sl.
,ako ,+- primarno finansira projekte u privatnom sektoru, ona moe da obezbedi
finansiranje i za kompanije koje imaju odre&eno dravno uee, pod uslovom i da
postoji privatno uee i da se podu$vat5kompanija vodi na komercijalnoj osnovi.
4. K")& !0"+0a1& '(%a%s()s."+ a%+a2"$a%)a (1a EHRD*
EC)* : Evropska banka za obnovu i razvoj
+inansijsko angaovanje realizuje se preko itavog seta finansijski$ instrumenata od koji$
su najznaajniji zajmovi (krediti), uee u rizinom (akcijskom) kapitalu, izdavanje
garancija i finansiranje preko posrednika (finansiranje mali$ i srednji$ preduzea,
23
kreditne linije, kofinansiranje, trgovinsko finansiranje i uee u rizinom kapitalu
investicioni$ fondova i banaka).
6. K")& !0"+0a1& '(%a%s()s."+ a%+a2"$a%)a (1a EIH*
E,C : Evropska investiciona banka
7jen cilj je da na neprofitnoj osnovi doprinosi uravnoteenom razvoju E!.
3d #I0'. E,C odobrava zajmove tzv. zemljama partnerima, gde sada spadaju i zemlje
istone i centralne Evrope.
E,C odobrava pojedinane zajmove entitetima iz privatnog i javnog sektora, kao i
bankama.
3dobravaju se i globalni zajmovi u vidu kreditni$ linija bankama i finansijskim
institucijama, a one dalje finansiraju male i srednje investicione projekte.
3d #II1. E,C je razvila program ulaganja u kapital mali$ i srednji$ preduzea iz oblasti
visoke te$nologije.
24