THEORIA 4 UDK 111.852(091) ; 72.01:111.

852"19"
BIBLID 03512274 : (2010) : 53 : p. 7386 Originalni nau!ni rad
Original Scientic Paper
74 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Iva Dra!ki" Vi"anovi"
FORMA KAO IZRAZ FUNKCIJE
APSTRAKT: Tekst predstavlja analizu estetske kategorije to prepon, prikladnosti, od
ranog anti#kog perioda do savremene revitalizacije istog pojma pod novim imenom
funkcionalnost. U arhitekturi dvadesetog veka dogodio se preporod estetske kategorije koja
je intonirala razumevanje lepote u pred filozofskoj anti#koj Gr#koj, kao i u filozofiji
Sokrata, Platona i Ksenofonta. Autor u tekstu nudi argumentaciju u prilog tri osnovne teze:
da je arhitektura kao takva logi#no i prirodno mesto preporoda kategorije to prepon, da se
dva dominantna pravca u savremenoj arhitekturi koji se tradicionalno tretiraju kao
disparatni, mogu svesti na zajedni#ki imenilac kategoriju funkcionalnosti i da funkcional-
nost mo$e da se tretira kao prizma prelamanja osnovnih tokova u savremenoj umetnosti.
KLJU%NE RE%I: Estetika, lepota, prikladnost, funkcija, umetnost, arhitektura, organici-
zam, geometrijski racionalizam.
Jedna od klju!nih esteti!kih kategorija, bez koje je nemogu"e zamisliti teorijski
pristup estetskom fenomenu je, bez svake sumnje, kategorija forme.
Vladislav Tatarkijevi! (Wladislaw Tatarkiewicz) u svojoj lucidno koncipiranoj
i pa#ljivo izvedenoj studiji Istorija $est pojmova, izme%u ostalih esteti!kih kategori-
ja koje prepoznaje kao krucijalne, prou!ava i problem forme i iznalazi pet razli!itih
konotacija koje pojam forme u estetici ( ili i $ire u filozofiji uop$te) mo#e imati
1
.
Pronicljivo uo!eni, ozbiljno analizirani i na prvi pogled mnogobrojni, aspekti poj-
ma forme ustvari otvaraju prostor i nove mogu"nosti za istra#ivnje i navode na mi-
sao da se mo#e odgovorno govoriti o jo$ bar nekoliko esteti!kih aspekata kategorije
forme.
Jedan od tih aspekata koji Tatarkijevi! ne pominje je, prema na$em mi$ljenju,
forma kao izraz funkcije. U ovom trenutku vi$e nego aktuelna, jer je u velikoj meri
obele#ila zbivanja u umetnosti u dvadesetom veku.
Problem forme kao izraza funkcije ulazi na velika vrata u evropsku estetiku sa
Platonovim dijalogom Hipija Ve"i, sa dodu$e, ne$to druga!ijom terminologijom
re! je, naime, o onoj dimenziji lepote shva"enoj kao prikladnost, prilago%enost svr-
si, to prepon.
1 Vidi; Vladislav Tatarkijevi!, Istorija !est pojmova, Nolit, Beograd, 1975.
THEORIA 4 UDK 111.852(091) ; 72.01:111.852"19"
BIBLID 03512274 : (2010) : 53 : p. 7386 Originalni nau!ni rad
Original Scientic Paper
74 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 75
Istovremeno, pojam prilago%enosti svrsi kao jedan od aspekata lepote javlja se,
na manje sofisticiran na!in, u Ksenofontovim spisima. Zato $to se pojavljuje goto-
vo paralelno kod Ksenofonta i mladog Platona, kategoriju prepona istori!ari este-
tike tretiraju kao rezultat Sokratovog filozofskog napora u oblasti estetike.
Me%utim, ako po%emo tragom ove esteti!ke kategorije jo$ dublje u pro$lost,
prepozna"emo je, dodu$e u povoju, ali ve" prili!no precizno uobli!enu, u Homero-
vim epovima, kao, da je tako nazovemo, predfilozofski pojam anti!ke gr!ke duhov-
nosti.
Italijanski esteti!ar Ernesto Grasi (Ernesto Grassi) u knjizi Teorija o lepom u
antici zami$ljenoj kao prvi segment jedne iscrpne istorije estetike, analizira kao va-
rijantu predplatonskog razumevanja lepote i na!in na koji se lepo pominje kod Ho-
mera i Hesioda. Za na$u temu u ovom trenutku relevantna je njegova analiza kate-
gorije lepog kod Homera.
Lociraju"i opravdano svoje istra#ivanje pojma lepog u Homerovim epovi-
ma u okvir kalokagatije, Grasi konstatuje ne$to $to svaki !italac Ilijade i Odiseje
primeti !estu i na izgled nemotivisanu upotrebu re!i lep... i ta prividna pro-
izvoljnost... u po!etku nas spre!ava da pobli#e utvrdimo $ta Homer #eli da ka#e.
2

Ova zabuna koju ta!no uo!ava Grasi nastaje zbog velike razlike izme%u ho-
merske i na$e savremene upotrebe re!i lep. Ali, kad se oslobodimo tog prvog uti-
ska, ka#e italijanski esteti!ar, izbijaju na videlo kriteriji po kojima pesnik upo-
trebljava termin lep.
3
Koji su to kriterijumi?
Prvi koji Grasi isti!e je kriterijum pripadnosti bo#anskom, savr$enom, vi$em
stupnju bivstvovanja epitet lep u ovom kontekstu Homer koristi kao izraz sa-
vr$enstva. Primeri koje nam Grasi daje citiraju"i Homerovu Odiseju, primeri opisa
nimfe Kalipso i prostora u kome ona obitava, su savr$eno u funkciji ove njegove
teze.
Dalje, me%utim, analiziraju"i na!in i kontekst upotrebe epiteta lep u Odiseji,
Grasi, daju"i i dalje odli!ne primere, ne imenuje precizno drugi Homerov kriteri-
jum upotrebe epiteta lep, kriterijum koji je, prema na$em mi$ljenju, vi$e nego
o!igledan.
Lep je zvuk koji ispu$ta nategnuta tetiva Odisejevog luka zato $to pokazuje
Odiseju da mu je luk jo$ uvek u funkciji ida da je mo"no oru#je u koje mo#e da se
pouzda. Zvuk dokazuje neokrnjenu upotrebljivost
4
luka sasvim o!igledno u
pitanju je kriterijum prikladnosti koji Grasi iz nekih razloga ne prepoznaje i ne
imenuje.
2 Ernesto Grasi, Teorija o lepom u antici, SKZ, Beograd, 1974, str. 46.
3 Ibid., str. 46.
4 Ibid., str. 49.
74 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 75
76 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Lepi su kod Homera darovi za goste: Lep poklon nije onaj koji ima lepu, do-
padljivu formu, nego onaj koji je u funkciji odre%ene situacije i izraz je odnosa (go-
stoprimstvo zahvalnost) koji se uspostavlja izme%u doma"ina i gosta. I opet se
gotovo name"e kriterijum prikladnosti kao onaj po kome se Homer orijenti$e i opet
ga Grasi niti prepoznaje, niti imenuje.
I najzad, lepa je i Odisejeva ku"a: ...bogata, velika, s !vrstim zidovima i vra-
tnicama, za$ti"ena od napada, ali lako vidljiva i op$tepoznata.
5
I ku"a je, dakle, lepa ne po dobroj formi i dopadljivosti, nego po prilago%enosti
svrsi kojoj je namenjena.
Kao $to je konstatovao da je Odisejev luk, njegovo oru#je, lepo zato $to mu je
od koristi, $to donosi pobedu ili spas u zavisnosti od situacije (uvek je njegovo
svojstvo izraz odnosa koji se uspostavlja izme%u vlasnika i oru#ja), isto tako Grasi
konstatuje da je i ku"a lepa zato $to odgovara svojoj nameni. Sve to ta!no uo!ava i
navodi, ali ne imenuje kriterijum prikladnosti, prilago#enosti svrsi koji je, prema
na$em mi$ljenju, u ovim njegovim odli!no odabranim primerima do te mere o!it da
je gotovo nemogu"e ne prepoznati ga.
Grasi kriterijum Homerove primene epiteta lep formuli$e kao apsolutizaciju
pojmova i vrednosti
6
$to se mo#e braniti, naravno, $to on u svojoj studiji i !ini, ali
prikladnost, to prepon, ne pominje.
Mo#emo, dakle, ve" kod Homera da konstatujemo prvo pojavljivanje zna!enja
pojma lepote kao prikladnosti, prilago%enosti svrsi, onog $to odgovara svojoj na-
meni, koje "e, kao jednu dimenziju lepote, jedan njen aspekt, uo!iti i analizirati
skoro istovremeno i Ksenofont i Platon.
7
Ksenofont u Uspomenama, ozbiljno, filozofskim sredstvima, tretira pojam pri-
kladnosti, prilago%enosti svrsi, kao klju!nu esteti!ku kategoriju u njegovim spi-
sima gotovo sinonim pojma lepote.
Aristip: Jesu li sve lepe stvari sli!ne jedna drugoj?
Sokrat: Neke su, $tavi$e, tako razli!ne kako samo mo#e biti.
Aristip: Kako bi onda lepo moglo biti to $to je razli!no od onoga $to je lepo?
Sokrat: Diva mi, onako kao $to se od !oveka lepa za utrkivanje razlikuje drugi
koji je lep za rvanje; kao $to se $tit lep za odbranu razlikuje koliko god mo#e
od sulice za jako i dobro izmetanje.
Aristip: Odgovara$ mi ba$ onako kao kad sam te upitao da li poznaje$ kakvo
dobro.
5 Ibid., str. 50.
6 Ibid., str. 50.
7 U Platonovom Hipii Ve"em je dosta precizno problem postavljen kao jedan aspekt lepote. Pla-
ton daje !itaocu na znanje da ne misli da je svojom analizom iscrpeo sve aspekte pojma lepote.
Forma kao izraz funkcije 75
76 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 77
Sokrat: A ti msili$ da izme%u lepog i dobrog postoji neka razlika?...
..............
... a za jednu istu stvar i ljudska tela pojavljuju se kao lepa i dobra, a za jednu
istu stvar i sve ostalo !ime se ljudi slu#e smatra se da je lepo i dobro za $ta je
samo podesno.
Aristip: Da li je onda i ko$ara za sme"e lepa?
Sokrat: Ta Diva mi, i zlatan $tit je ru#an, ako je za svoju svrhu ko$ara lepo iz-
ra%ena, a $tit r%avo.
8
U citiranom odlomku treba obratiti pa#nju na dve stvari:
Lepota se odre%uje s obzirom na primerenost svrsi, prikladnost , to prepon;
Po$to ovakav stav implicira jedna!inu lepota = korisnost, Ksenofont kao da #eli
da izbegne ovakvu implikaciju su#avaju"i prostor lepote i korisnosti i koncipira
svojevrstan relacionizam entiteta i svrhe kojoj je namenjen, koji, na na!in na koji je
formulisan, ima i konotaciju relativizma.
Nisu, dakle, lepe, svrsishodne, prikladne, korisne stvari kao takve i u odnosu na
sve, nego samo s obzirom na primerenost svrsi kojoj su namenjene.
Pojam korisnosti, naravno, u anti!kom gr!kom kulturnom miljeu ima daleko
$iri spektar konotacija, od onog koji smo mi danas navikli da mu pripisujemo. U
me%uvremenu se pojam korisnosti suzio na pragmati!ku korisnost, korisnost prak-
ti!ne upotrebe. Ali, po$to je ova !injenica dobro poznata, a i ne spada striktno u
okvir izabrane teme, ne bih se u ovom trenutku zadr#avala na razlici izme%u anti-
!kog gr!kog i savremenog shvatanja pojma korisnosti. Samo bih naglasila (nasu-
prot ve"ini autora) da pojam korisnost i kod Ksenofonta i kod Platona ima i tu pra-
gmati!nu, upotrebnu konotaciju na koju smo mi danas navikli.
U Platonovom Hipiji Ve"em je vi$e nego jasno da kategorija to prepon ima vrlo
$irok spektar konotacija korisnog od, uslovno re!eno, najni#e upotrebno pra-
gmati!ne do aksiolo$ki visoko pozicionirane samosvrhovitosti, korisnosti shva"ene
kao organon ostvarenja su$tine, svrhe imanentne nekom entitetu.
Dijalog o lepoti Platon zapo!inje Sokratovim formulisanjem pitanja na na!in
svojstven njemu: &ta jeste lepota, distingviraju"i pa#ljivo ovakvu formulaciju od
nespretne formulacije koju implicira Hipijin govor &ta je lepo.
9
Zahvaljuju"i ovako formulisanoj distinkciji, Sokrat s lako"om odbacuje Hipijin
odgovor da je lepa devojka lepota.
Sledi analiza niza primera sokratskom epago$kom metodom koja tra#i ono op-
$te i svemu zajedni!ko $to povezuje raznorodne empirijske entitete i daje nam za
pravo da im pripi$emo atribut lep i koja ima za cilj da doka#e da su i devojka i ko-
bila i lira i lonac lepotom lepi.
8 Ksenofont, Uspomene o Sokratu, BIGZ, Beograd, 1980, str. 79.
9 Platon, Dijalozi, Grafos, Beograd, 1982, str. 200.
76 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 77
78 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Sledi klju!no pitanje Sokratovo u kome je implicitno sadr#an i odgovor:
...da li jo$ uvek smatra$ da je sama lepota kojom je sve drugo ura%eno i
usled koje se pokazuje lepim, kad mu pristupi onaj oblik (eidos) da li
smatra$ da je to devojka, kobila ili lira?
10
Poku$avaju"i da na brzinu i nedovoljno promi$ljeno, pritom oholo i s visine
(!ime Platon navodi !itaoca na misao o neodgovornom odnosu sofista prema filo-
zofiji uop$te), da odgovor na pitanje $ta jeste lepota kao takva, odnosno $ta je to
lepota kojom je sve drugo ura%eno i !ijim prisustvom se pokazuje lepim
11
, Hipija
se zapetljava u jednu beskrajno naivnu tezu da je lepo sve $to je na!injeno od zlata,
ili zlatom ukra$eno.
12
(I opet nam Platon daje do znanja do koje mere su sofisti
neznalice i ignoranti kad mogu na ovaj na!in da pristupe problemu).
Sokrat nema mnogo muke da ovo nesre"no re$enje razveje u prah, pominju"i
Fidijino delo i !injenicu da je Fidija svoje skulpture modelovao od raznih vrsta
materijala: kamena, slonova!e, itd. Konstatuju"i da Fidija upotrebljava razne vrste
materijala u zavisnosti od svrhe kojoj su namenjeni, Sokrat dolazi do odre%enja le-
pote kategorijom odgovaraju"eg, prikladnog, to prepon.
Hipija: Svakako, potvrdi"emo da je lep kad god odgovara.
13
Posebno je upe!atljiv i dobro vo%en dijalog izme%u Sokrata i Hipije na temu
famoznog pore%enja kutla!e od smokovog drveta sa kutla!om od zlata.
Logi!an i o!ekivan ishod Sokratovog i Hipijinog argumentativnog dvoboja je
konstatacija da je kutla!a od smokvinog drveta lep!a od zlatne jer vi$e odgovara
ka$i i loncu (!ini ka$u mirisnijom, ne mo#e nam razbiti lonac, prosuti ka$u, ugasiti
vatru...
14
itd).
Skre"em pa#nju !itaocu na bitnu sli!nost Ksenofontovog i Platonovog odnosa
prema estetskoj kategoriji prikladnog, ogovaraju"eg; ona je uvek kontekstom uslo-
vljena i odre%ena je srvrhom na koju je u datom kontekstu usmerena. Dakle rela-
cionizam i implicitni relativizam su nu#no okvir u kojem se razmatra to prepon.
Da se Platon ne ustru!ava da istakne korisnost kao prepoznatljivu dimenziju
lepote, dokazuje nam nastavak njegove argumentacije: Oko, telo, konj, petao, kola,
brod, instrument, pa i obi!aj i zakon su lepi ukoliko su korisni za ono za $ta su
korisni i onda kada su korisni.
15
10 Ibid., str. 202 - 203.
11 Ibid., str. 203.
12 Ibid., str. 203.
13 Ibid., str. 204.
14 Ibid., str. 204.
15 Ibid., str. 211.
Forma kao izraz funkcije 77
78 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 79
Kada su #iva bi"a u pitanju, korisnost je u funkciji ostvarivanja imanentne
svrhovitosti, organon realizacije su$tine, dok je kod ne#ivih predmeta u pitanju pra-
gmati!na korisnost, prilago%enost svrsi upotrebe, shva"ena kao sredstvo za sebi
spolja$nju svrhu, dakle upravo funkcionalnost kako je mi danas razumemo.
Definisana u ovom periodu anti!ke gr!ke filozofske misli kao jedna od dimen-
zija lepote, kategorija prikladnosti, odgovaraju"eg, primerenosti svrsi, dugo ostaje
van sfere interesovanja kako filozofa, tako i umetnika koji su se teorijski bavili es-
tetskim fenomenom. Za#ive"e na pravi na!in, kao krucijalna esteti!ka kategorija
organon razumevanja lepote i organon umetni!ke produkcije tek po!etkom dva-
desetog veka; prevashodno u arhitekturi dvadesetog veka, u estetici Bauhausa na te-
orijskom planu i u sveukupnoj umetni!koj produkciji Bauhausa.
Valter Gropijus i umetnici Bauhausa lepotu umetni!kog dela vide kao izraz
funkcionalnosti, formu funkciju. Prikladnost, prilago%enost svrsi, Ksenofontov i
Platonov to prepon, ili, modernim terminima re!eno efikasnost i funkcionalnost,
postaju kriterijumi uspelog umetni!kog dela.
Zanimljivo je da kriterijum funkcionalnosti, odnosno efikasnosti koji je Valter
Gropijus formulisao kao kriterijum vrednosti umetni!kog dela, proizlazi iz njegove
osnovne ideje da je potrebno prevazi"i ponor koji postoji izme%u umetnosti s jedne
strane i svakodnevnog #ivota s druge. Ljudi su uronjeni u svakodnevnu, prakti!nu
stvarnost, nelepu, bez ikakvih estetskih pretenzija, a tamo negde, na drugoj obali,
preko ogromne provalije, egzistira nekakav estetski prostor, duhovni svet umet-
nosti, kao neka varijanta mogu"eg !ovekovog eskapizma, ali ipak ne$to $to su$tin-
ski ne dodiruje na!in na koji !ovek bivstvuje u #ivotu i svetu.
Gropijus je #eleo da napravi most preko tog ponora, da pove#e dva disparatna
sveta, dva odvojena duhovna prostora i da uvede umetnost, a sa njom i lepotu u sr#
svakodnevne stvarnosti. Prvi cilj $kole, ka#e Frank Whitford u svojoj studiji o
Bauhausu, bio je da izbavi sve umetnosti iz izolacije u kojoj se nalaze...
16
Kate-
gorija funkcionalnosti, prilago%enosti svrsi, odnosno forma koja je kao izraz funk-
cije, po definiciji lepa, trebalo je da bude taj most, ta spona koja "e povezati svet
umetnosti i svet svakodnevice, estetizovati prakti!nu, svakodnevnu stvarnost i uda-
hnuti #ivot u umetnost, !ine"i od nje bitan segment svakodnevnog #ivota ljudi.
U tome je, u poku$aju prevazila#enja jaza izme%u svakodnevno prakti!nog i
umetni!kog, !ini se, upravo i filozofski zna!aj pojma prikladnosti funkcional-
nosti. Lepa forma kao izraz funkcije je ujedno i !edo estetskog duhovnog prostora
ali sada otrgnutog iz svoje izolacije i uvedenog u #ivot i !edo svakodnevne stvar-
nosti, definisane potrebama #ivljenja i #ivotnog funkcionisanja.
Ujedno, u ovom kontekstu treba tra#iti i razliku izme%u na!ina na koji se kao
esteti!ka kategorija konstituisao anti!ki gr!ki pojam prikladnosti (to prepon), i na-
16 Frank Whitford, Bauhaus, Thames and Hudson, London, 1984, p. 11.
78 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 79
80 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
!ina na koji se kao esteti!ka kategorija konstituisala funkcionalnost u dvadesetom
veku.
Kod Grka se prikladnost iskristalisala kao pojam koji je prirodno proiza$ao iz
estetskog jedinstva svakodnevne stvarnosti, iz lepotom natopljenog sveta svakod-
nevice; u na$em vremenu lepota funkcije proizlazi iz potrebe da se estetizuje obez-
du$ena, nelepa stvarnost svakodnevnog #ivota.
Sa ciljem objedinjavanja estetskog i svakodnevnog #ivotnog duhovnog prosto-
ra plasirana je i Gropijusova teza o potrebi jedinstva umetnosti, zanata (uklju!iju"i i
fizi!ki rad) i tehnike. Po njegovom mi$ljenju ne postoje profesionalni umetnici,
niti postoji su$tinska razlika izme%u umetnika i zanatlije. Rad kao temelj obavezan
je za svakog umetnika, misli Gropijus. U tome je prvobitni izvor stvarala!kog
oblikovanja... Nebeska milost mo#e u!initi da u retkim svetlim trenucima, koji su
nezavisni od njegove volje (volje Gropijusove paradigme umetnika zanatlije) iz
dela njegovih ruku nesvesno procveta umetnost... Izgradimo, dakle, novo pleme za-
natlija bez nasilnog klasnog odvajanja koje je u svojoj oholosti #elelo da podigne
zid izme%u zanatlije i umetnika. Zajedni!ki za#elimo, smislimo, stvorimo novu gra-
dnju budu"nosti, koja "e biti sve ujedno arhitektura, vajarstvo, slikarstvo i koja
"e se iz miliona radni!kih ruku dostojanstveno uzdi"i ka nebu kao kristalno zname-
nje nove vere koja dolazi.
17
Gropijusov Manifest je o!ito neka vrsta socijalne utopije, dru$tveni projekat
koji je imao za cilj da poni$ti tekovine borbe renesansnih umetnika da se klasno
odvoje od zanatlija i pridru#e se nau!nicima.
Pored prevazila#enja jaza izme%u prakti!no svakodnevnog i estetskog i izme-
%u zanatsko tehni!kog i umetni!kog, Gropijus ima za cilj i prevazila#enje jaza iz-
me%u individualnog i kolektivnog. Ideal mu je zajedni!ki, timski rad umetnika u
radnoj zajednici. Samo kolektivni rad zanatlija umetnika, bez individualisti!ke
oholosti mo#e u punom smislu estetski ovladati sveukupnim procesom #ivljenja i
uvesti kroz umetnost lepotu u sr# svakodnevnog #ivota. Najzna!ajnija, vode"a
umetnost je, prema Gropijusu, arhitektura, ona je prirodna kruna i vrh organske ce-
line svih umetnosti.
18
Ekonomi!nost, efikasnost, arhitektura, re"i "e i 'an Eduar 'anere (Jean Edo-
uard Janneret) poznat pod psudonimom Le Korbizje (Le Corbusier), jedan od najta-
lentovanijih i najuticajnijih arhitekata Bauhausa.
Za$to ba$ arhitektura?
(injenica da su i Gropijus i Le Korbizje arhitekte nije sigurno bez zna!aja. Ali,
postoji i dublji razlog su$tinska upu"enost arhitekture kao umetnosti na estetsku
17 Walter Gropius, Manifesto of the Bauhaus u Frank Whitford, Bauhaus, Thames and Hudson,
London, 1984, p.202.
18 Vidi: Walter Gropius, Manifesto, u Frank Whitford, Bauhaus: Krajnji cilj sveukupne kreativne
aktivnosti je gra%evina!, p. 202.
Forma kao izraz funkcije 79
80 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 81
kategoriju prikladnosti, odnosno funkcionalnosti. Lepa forma kao izraz funkcije do-
lazi, naime, najvi$e do izra#aja upravo u arhitekturi.
Zanimljivo je da Nikolaj Hartman (Nicolai Hartmann) analiziraju"i u svojoj
Estetici problem istine takozvanih neprikaziva!kih umetnosti, u kontekstu arhitek-
ture, formuli$e (na drugi na!in, dodu$e) tezu istovetnu na$oj da je arhitektura kao
takva su$tinski upu"ena na formu kao izraz funkcije i da se njena lepota, odnosno
istina, prema Hartmanu, sastoji upravo u prilago%enosti svrsi kojoj je namenjena.
Hartman postavlja pitanje da li se uop$te mo#e govoriti o istini kada je re! o
neprikaziva!kim umetnostima muzici i arhitekturi i dolazi do zaklju!ka da ako i
ne mo#emo govoriti o istini u arhitekturi sensu stricto postoji i jedan drugi smisao
istine koji nema veze sa sagla$avanjem sa realnim uzorom
19
($to je naj!e$"a ko-
notacija pojma istine u prikaziva!kim umetnostima) a koji je primenljiv na nepri-
kaziva!ke umetnosti; Hartman "e ga nazvati imanentnom istinom.
Neka gradska najamna ku"a sa mnogo malih stanova, uzanih svetlarnika, s te-
snim i $tedljivo postavljenim stepeni$tem, ali sa fasadom palate i odgovaraju"im ra-
sko$nim ulazom tako ne$to ose"amo kao neistinito. Sli!no je i onda... ako se na
neku ugaonu ku"u postavi mala kula koja ne slu#i nikakvoj svrsi i sa kojom ostatak
gra%evine nema ni!ega zajedni!kog.
.....Ovu vrstu fenomena, kojim na$i veliki gradovi tako obiluju, mo#emo dire-
ktno nazvati la$na arhitektura.
20
Izvanredno dobro Nikolaj Hartman locira problem istine u kontekst svrsishod-
nosti, odnosno funkcionalnosti. Neprilago%enost forme neke gra%evine svrsi kojoj
je namenjena, zaista do#ivljavamo kao nekakav poku$aj prevare, odnosno la# u
arhitekturi, koja nu#no povla!i sobom i negativan estetski do#ivljaj. U Hartmanovoj
analizi postoji jedna implicitna jedna!ina: prilago%enost svrsi = istina = lepota. Na-
ime, arhitektonske forme koje nisu funkcionalne ne posti#u ni lepotu, ni umetni!ku
istinu, drugim re!ima, one nemaju nikakvu umetni!ku vrednost.
Upravo je dakle arhitektura ona umetnost koja je, po definiciji, zbog samih
principa koji je odre%uju logi!no mesto preporoda esteti!ke kategorije to prepon,
prikladnosti, primerenosti svrsi, odnosno funkcionalnosti, kako su je imenovali
umetnici i teoreti!ari umetnosti dvadesetog veka.
&tavi$e, mnogo je manje neobi!na !injenica $to se preporod kategorije to pre-
pon dogodio u arhitekturi dvadesetog veka, nego !injenica da se on nije dogodio u
arhitekturi i ranije.
Zanimljivo je i na to #elimo da skrenemo pa#nju u ovom trenutku da je
kategorija funkcionalnosti ona zajedni!ka prizma kroz koju se mogu posmatrati i
organicizam i racionalizam, pravci u arhitekturi dvadesetog veka koji se tradicio-
19 Nikolaj Hartman, Estetika, BIGZ, Beograd, 1979, str. 367.
20 Ibid., str. 367.
80 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 81
82 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
nano tretiraju kao razli!iti i !ak suprotni. Dakle na$a teza je da je zajedni!ki ime-
nilac, kako organicizma tako i racionalizma u arhitekturi dvadesetog veka upravo
kategorija funkcionalnosti (sa sveukupnim spektrom konotacija lepo dobro
istinito koje je i kategorija to prepon nosila u antici). &tavi$e, iz jedne specifi!ne
organicisti!ke arhitektonske koncepcije Luisa Salivena (Louis Sullivan) proiste"i "e
sveukupna, funkcionalizmom natopljena arhitektura dvadesetog veka.
Klju!na figura arhitekture dvadesetog veka i prete!a Valtera Gropijusa je, bez
svake sumnje, ameri!ki arhitekta, Luis Saliven.
Saliven, kao i Marko Vitruvije, smatra da gra%evine imaju sli!nost sa ljudskim
telom i da je u neku ruku ljudski organizam paradigma arhitektonskim tvorevina-
ma.
(uveno delo Luisa Salivena robna ku"a Karson Piri (Carson Pirie Scott &
Company) u (ikagu, projektovana je upravo po principu podra#avanja ljudskog or-
ganizma. Osnovna konstrukcija je !eli!ni skelet, nalik na ljudski kostur, koji, pre-
uzimaju"i na sebe nose"u funkciju, osloba%a zid obaveze da nosi i dr#i zgradu, te
zid postaje opet u skladu sa podra#avanjem ljudskog tela funkcionalna oplata (u
ovom slu!aju od terakote) koja prati !eli!nu konstrukciju, kao $to muskulatura prati
skelet ljudskog organizma.
Ovo je bio revolucionaran korak; naime osloba%anje zida nose"e funkcije je
onaj su$tinski momenat iz koga je proiza$la sveukupna potonja arhitektura dvadese-
tog veka. Zid "e uskoro postati laka, blistava pregrada, tek klimatska barijera bez
ikakve ambicije da dr#i i nosi. U kontekstu na$e sada$nje teme, ono $to je klju!no
jeste !injenica da je kolevka razvoja arhitekture dvadesetog veka Salivenov pro-
jekat u kome su princip organskog i princip funkcionalnog objedinjeni, ili, precizni-
je, u kome se funkcionalno i organsko uzajamno podr#avaju i upu"uju jedno na
drugo.
Jedan pravac razmi$ljanja u arhitekturi konstituisan u znaku estetike funkci-
nalnog, poznat kao organicizam, predstavlja delo ameri!kog arhitekte Frenka Lojda
Rajta (Frank Lloyd Wright) i to poglavito njegova !uvena prerijska ku"a Ku"a
Robi.
Ovaj stambeni objekat konstruisan je kao neko #ivo bi"e koje se $iri i raspo-
re%uje u prostoru onako kako to odgovara njegovim unutra$njim potrebama. Ku"a
Robi, upravo kao neka organska tvorevina, savr$eno se uklapa u okolni prostor s
jedne strane i deluje kao prirodan produkt tog prostora s druge.
Rajt arhitektonski osmi$ljava ceo ambijent i enterijer: prostorije za stanova-
nje i eksterijer: terase, balkone, vrt. Pod izrazitim likovnim uticajem fasetne faze
kubizma, Rajt tretira kao ekvivalente !vrsta tela i prazan prostor podvrgavaju"i ih u
istoj meri organski funkcionalnom oblikovanju. Ku"a Robi deluje kao da je iz-
rasla iz tla, upravo kao neka organska struktura, a ipak nudi pogledu i prefinjenu ar-
tificijelnost fasetnog kubizma. Ona je, prema na$em mi$ljenju, izvanredno otelo-
Forma kao izraz funkcije 81
82 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 83
tvorena lepota funkcije u znaku organskog. Pritom, kategorija funkcionalnosti u
delu Frenka Lojda Rajta nosi iste one konotacije koje je kategorija to prepon imala
u antici: lepota njegovih gra%evina proizlazi iz prilago%enosti svrsi; to je isto ono
lepo prikladno koje implicira dobro prikladno i istinito prikladno. Ku"a Robi,
budu"i namenjena udobnom, humanom, osmi$ljenom, funkcionalnom stanovanju je
dobra lepa i kao i Platonova kutla!a od smokovog drveta ona odbacuje la# koja
nu#no proizlazi iz diskrepancije izme%u forme i funkcije. Ona je, da se poslu#imo
Hartmanovim terinom, imanentno istinita.
Drugi, uslovno re!eno suprotni pravac u arhitekturi dvadesetog veka !ijeg smo
najzna!ajnijeg predstavnika, Valtera Gropijusa, ve" imali prilike da pomenemo
takozvani geometrijski racionalizam, ro%en, kao i organicizam, u znaku funkcional-
nosti, nosi iste atribute: lepo prikladno, dobro prikladno i imanentno istinito kao
i organicizam, zato $to ti atributi, prema na$em mi$ljenju, nu#no proizlaze iz same
kategorije funkcionalnosti prikladnosti koju smo prepoznali kao zajedni!ku, obje-
dinjuju"u kategoriju organicizma i geometrijskog racionalizma.
Da kategorija funkcionalnosti ima snagu da u sebi nosi dve razli!ito usmerene
teorijske koncepcije, dokazuje nam i estetika Valtera Gropijusa: On, kao i Rajt, po-
lazi od ideje funkcionalnosti ali, za razliku od Rajta koji je smatrao da je najfun-
kcionalnija forma ona koja ima organsku strukturu i da gra%evina treba da podra#a-
va "eliju u razvoju, Gropijus smatra da je najsavr$eniji izraz funkcije geometrijska
forma. U osnovi ove teze po!iva princip redukcije geometrijska forma je svedena,
redukovana; estetska dimenzija ovakve forme je produkt svojevrsne racionalizacije
iz minimuma arhitektonskih sredstava proizlazi maksimum funkcionalnih rezul-
tata (maksimum ekonomi!nosti).
Otelotvoreni arhitektonski izraz Gropijusove esteti!ke teorije su zgrade Bau-
hausa, u ovom kontekstu posebno zanimljiv Blok s radionicama.
Nadovezuju"i se na Salivenovo arhitektonsko re$enje, konstruisanje skeletne
!eli!ne re$etke koja je oslobodila zid nose"e funkcije, Gropijus projektuje staklene
zidove bez svake sumnje vode"i motiv arhitekture dvadesetog veka (i u neku ruku
njen znak raspoznavanja). Dakle, zid je sad sasvim lagana pregrada, bez ambicije i
mo"i da nosi i dr#i, klimatska barijera sva u funkciji velike potrebe za svetlo$"u u
bloku sa radionicama. Njegova lepota je isklju!ivi produkt njegove funkcije. Pri-
tom, treba naglasiti, stakleni zid ima jednu izrazitu osobinu #ivog organizma: on
di$e i pulsira spolja$njom svetlo$"u, prima je i odbija odra#ava, odsjajuje svetlost.
Pod uticajem spolja$nje svetlosti on se menja, a menja se i unutra$nji ambijent !iji
je on medijum.
Izvanredan primer ovakvog organskog pona$anja gra%evine i utiska #ivota koji
nam nudi stakleni zid je monumentalno remek delo arhitekture dvadesetog veka
Zgrada Ujedinjenih nacija, Kartezijanski oblakoder kako je govorio Le Korbizje
82 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 83
84 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
pominju"i kubus Sekretarijata.
21
Zvani!no, Palatu Ujedinjenih nacija projektovao je
Volas K. Harison (Wallace K. Harrison) i Me%unarodni savetodavni odbor arhiteka-
ta u kojem se nalazio i Le Korbizje, zato $to nije u skladu sa ameri!kim zakonom
da neku javnu zgradu projektuje arhitekta koji nije Amerikanac. Uistinu palatu
Ujedinjenih nacija projektovao je Le Korbizje.
Famozni stakleni zid ove gra%evine istovremeno propu$ta i odbija svetlost; me-
%usobno suprotstavljanje, sukob, ili je mo#da bolje re"i igra ova dva efekta !ini
da Palata Ujedinjenih nacija deluje kao #ivo bi"e koje blista i tamni, di$e i pulsira i
kome svaki trenutak trajanja u vremenu ba$ kao i #ivom organizmu donosi pro-
menu.
Estetski organicizam Bloka za radionice Bauhausa i Zgrade Ujedinjenih nacija,
gra%evina koje su projektovane u teorijskom znaku geometrijskog funkcionalizma,
je jo$ jedna !injenica u prilog na$oj tezi da je forma funkcija u savremenoj ar-
hitekturi ona kategorija koja ima mo" ne samo da prevazi%e i poni$ti razlike izme%u
organicizma i geometrizma, ve", $tavi$e, da njihove razli!itosti u svom krilu obje-
dini i dovede do novog kvaliteta.
Jo$ jedan plasti!an primer u prilog na$oj tezi je i pandan gra%evina Rajtovoj
Ku"i Robi Ku"a &reder Gerita Ritvelda (Gerit Rietveld), jednog od arhitekata
okupljenih oko Mondrijanovog (Mondrian) !asopisa De Stijl (De Stijl).
Ku"a za stanovanje udobno, komforno, slobodno, istinsko kao i Rajtova;
komponovana iz zatvorenih i otvorenih prostornih blokova sa ambicijom obliko-
vanja i osmi$ljavanja i okolnog spolja$njeg prostora kao i Rajtova; ali, dok je
Ku"a Robi tretirana kao funkcionalna organska forma i bila pod likovnim uticajem
fasetnog kubizma, Ku"a &reder je tretirana kao funkcionalna geometrijska forma i
pod impresivnim je likovnim uticajem slikarstva Pita Mondrijana i njegove ideje o
asimetri!noj ravnote#i (odnosno ravnote#i nejednakih, ali ekvivalentnih suprotno-
sti). I jedna i druga su estetska !eda funkcije jedna u znaku organskog, druga u
znaku geometrijskog.
U ovom kontekstu name"e nam se misao da je daleko bolje i ispravnije govoriti
o organskom i geometrijskom funkcionalizmu, nego o organicizmu i geometrij-
skom racionalizmu.
U prilog ovakvom na$em razmi$ljanju govori i sam stvarala!ki razvoj, ve" po-
minjanog velikana arhitekture dvadesetog veka poniklog u krilu estetike geometrij-
skog racionalizma &arla Eduara 'anerea, poznatog pod pseudonimom Le Korbizje.
Naime, njegovo delo manifestuje kretanje od geometrijskog racionalizma ka
organicizmu, s tim $to Le Korbizje sve vreme ostaje u znaku estetike funkcional-
nosti. On je #ivi dokaz na$e teze da su$tinskog sukoba izme%u geometrijskog ra-
cionalizma i organicizma nema i da su oni svodivi na jedan zajedni!ki imenilac
lepotu funkcije.
21 Le Korbizje, Ka pravoj arhitekruri, Gra%evinska knjiga, Beograd, 2006, str. XIII.
Forma kao izraz funkcije 83
84 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 85
Primer geometrijskog funkcionalizma (da ga tako nazovemo) je njegova ku"a
Savoja, ma$ina za stanovanje kako je Le Korbizje zvao. Izraz ma$ina za sta-
novanje ima za cilj upravo da naglasi princip redukcije oblika sa jedinim ciljem
isticanja svrhe stanovanja.
Ku"a Savoja !etvrtasta konstrukcija ravnih povr$ina, nalik na plitku kutiju sa
staklenim prorezima na sve !etiri strane koji pu$taju veliku koli!inu sun!eve
setlosti i stvaraju ose"aj da smo blisko povezani sa spolja$njom sredinom i otvoreni
ka okolnom prostoru, postavljena je na sasvim tanke, lake stubove koji podr#avaju
sveukupan utisak ma$ine. Unutra$njost Ku"e Savoja, tako%e sva u dimenziji
lepote i elegancije funkcionalnosti, tako%e stvara utisak me%usobnog otvaranja i
povezivanja stambenih prostorija, jer Le Korbizje koristi (gde je to mogu"e, lo-
gi!no i po#eljno) stakleni pregradni zid !ime suptilno daje utisak objedinjenog pro-
stora. Pritom, treba naglasiti, stanovnik Ku"e Savoja ne gubi intimu svog stanova-
nja jer je potpuno zaklonjen i za$ti"en od pogleda posmatra!a spolja.
Nastala dvadesetak godina kasnije, izvanredna Le Korbizjeova stambena zgra-
da Inite dabitasion (l' Unite d'habitasion) primer je onoga $to se mo#e nazvati orga-
ni!kim funkcionalizmom. Za razliku od Ku"e Savoja, Inite dabitasion je postavlje-
na na organski tretirane nose"e stubove koje mnogi istori!ari i teoreti!ari umetnosti
do#ivljavaju kao antropomorfne; sa njene spoljne strane projektovano je stepeni$te,
tako%e izrazito organski tretirano.
Projektuju"i ovu zgradu u Marseju za potrebe stanovanja u mediteranskoj kli-
mi, Le Korbizje na staklenu fasadu postavlja isturenu "elijastu re$etku sa balko-
nima, !ija je namena da amortizuje klimatski udar u tropskim i suptropskim kra-
jevima: leti sun!evu svetlost i toplotu, a zimi ki$u. Organski tretirani balkoni, nalik
na "elije, pored toga $to ubla#avaju negativne klimatske efekte, i sami su udobne i
funkcionalne stambene jedinice. (Ovaj "elijasti balkonski sistem ostao je neizbe#an
entitet svih ozbiljnih arhitektonskih projekata u tropskim i suptropskim krajevima).
Unutra$njost ove stambene zgrade je tako%e sva pot!injena funkciji: stanovi u
delovima povremenog boravka imaju visinu samo 2, 50 metara, dok u prostorijama
u kojima se mnogo boravi imaju dvostruku visinu! Projektovane su i unutra$nje uli-
ce koje povezuju delove zgrade, a prizemlje je transparentno i Le Korbizje uspeva
da izbegne redovnu boljku prizemnih stambenih prostorija nedostatak svetlosti.
Lepota zgrade Inite dabitasion je direktan izraz njene stambene funkcije, ili,
drugim re!ima njena udobnost, savr$ena primerenost svrsi stanovanja i klimi je
njena lepota.
Mo#da treba naglasiti, iako je implicitno u na$im gornjim analizama zbivanja u
savremenoj arhitekturi, da savremena estetska kategorija funkcionalnosti nosi i bi-
tnu konotaciju anti!kog prepon-a relativizam usmerenosti na odre%ene svrhe, o!it
kako kod Platona, tako i kod Ksenofonta. Velikani savremene arhitekture, bili oni
pristalice geometrijskog racionalizma ili organicizma: Rajt, Gropijus, Le Korbizje,
84 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
Forma kao izraz funkcije 85
86 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
uva#avaju princip uzajamnog odnosa zgrade i sredine u koju je sme$tena; Rajt
zgrade i prirode, Gropijus ku"e i fabrike, Le Korbizje zgrade i grada, ali i
zgrade i prirode tako%e. (ini se da smo, bar kada je o arhitekturi re!, bli#i duhu an-
tike nego $to nam na prvi pogled deluje ku"a (zgrada) je lepa jer odgovara svojoj
svrsi; u njoj se istinski udobno, humano, klimi prikladno, jednom re!i lepo, #ivi i
radi.
Iva Dra$ki" Vi"anovi"
Filolo$ki fakultet, Beograd
Literatura
Grasi, Ernesto, Teorija o lepom u antici, SKZ, Beograd, 1974.
Gropius, Walter, Manifesto of the Bauhaus, Thames and Hudson, London.
Hartman, Nikolaj, Estetika, BIGZ, Beograd, 1979.
Ksenofont, Uspomene o Sokratu, BIGZ, Beograd, 1980.
Le Korbizje, Ka pravoj arhitekruri, Gra%evinska knjiga, Beograd, 2006.
Platon, Hipija Ve"i, u Dijalozi, Grafos, Beograd, 1982.
Tatarkijevi!, Vladislav, Istorija $est pojmova, Nolit, Beograd, 1975.
Whitford, Frank, Bauhaus, Thames and Hudson, London.
Iva Dra$ki" Vi"anovi"
Form as an Expression of Function
(Summary)
The paper offers an analysis of the aesthetic category to prepon, suitability, from an
early antique period to contemporary revitalization of the same notion under the new name
function. The twentieth century architecture is the place of rebirth of the aesthetic
category that gave intonation to the concept of beauty in pre philosophical antique Greece,
as well as to the philosophy of Socrates, Plato and Xenophon. Author's main theses are that
the architecture is natural and logical birthplace of to prepon, that two main streams in
Forma kao izraz funkcije 85
86 Iva Dra!ki" Vi"anovi"
contemporary architecture: organicism and geometrical rationalism have the same key
notion in common function and that suitability, or function as aesthetic category can be
treated as a prysm for the central currents in contemporary art.
SCHLSSELWRTER: Aesthetic, beauty, suitability, function, art, architecture, organicism,
geometrical rationalism.