METODE AMATERSKOG

UZGOJ A MATI CA
Zoran Stanimirovi, Dragan irkovi
Struna osposobljenost i obrazovanje su presudni za pelara koji
hoe da se bavi amaterskim uzgojem matica, jer je potrebno
napraviti izbor odgovarajueg tehnolokog ciklusa uzgoja matica
za manje pelinjake. Iako takav vid uzgoja esto nema svog
ekonomskog opravdanja, vrlo je koristan za pelara i pelarstvo u
celini. Amaterski nain uzgoja matica najee podrazumeva
oduzimanje matice iz pelinjeg drutva i poveanje broja
prinudnih matinjaka, dobijanje rojidbenih matinjaka i
matinjaka iz tihe zamene. Znai, ne radi se o uzgoju ve o
oduzimanju matinjaka ili hvatanju ivih matica prilikom
rojenja.
Postoji vie amaterskih postupaka u uzgoju matica a ovde e biti
opisani neki od njih, kao to su:
- Kvinbijeva metoda, -Alejeva metoda - Hopkinsova metoda
- Milerova metoda -Devisova metoda - Metoda Erei Pal Zoltana
- BHS metoda (Barbeay, Hiller, Snelgrow) - Jenterov metod.
Milerova metoda. Pogodna je za primenu u uslovima naeg pelarenja u
drugoj polovini maja, poetkom juna, ili neto kasnije ako ima dovoljno
nektara i polena. Najpre se odaberu dva rekordna drutva ije se osobine
prate due vreme. Jedno daje polazni materijal tj. jaja ili larve, a drugo
neguje larve u matinjacima. U prvo odabrano drutvo postavljamo
Milerov okvir sa trakama satnih osnova duine 10-15 cm, a irine 4-5 cm. U
gornjoj treini votanih traka obavlja se armiranje pocinkovanom icom i
njihovo fiksiranje za bone letvice okvira. Bazni deo treba zatopiti za
satonou. Ovako pripremljen okvir dodajemo izmeu zadnjeg okvira sa
leglom i okvira sa pergom prvog odabranog drutva. Okvir ostaje 6 dana, a
zatim se vadi, i pelarskom etkom pele blago uklone sa okvira, koji se,
zatim unosi u toplu prostoriju. Pomou zagrejanog noa izree se trutovsko
sae izgraeno izvan dodatih traka. Zatim se pristupa izbacivanju dve
susedne jednodnevne larve ostavljajui treu i tako sukcesivno do kraja
votane trake. Ovako pripremljen okvir se prebacuje u drugo rekordno
drutvo kome je oduzeta matica i dodato otvoreno leglo. U drugom
odgajivakom drutvu Milerov okvir provede 11 dana, ne vie, jer bi prva
izleena matica sa pelama poruila matinjake i aokom ubila ostale
neizleene matice larve.
Jedanaestog dana okvir se
vadi, pele zbriu sa saa, a
matinjaci nose u toplu
prostoriju gde se otrim
zagrejanim noem
matinjaci paljivo isecaju
i unose u kaveze ili
direktno u pripremljene
oplodnjake. Ako rojevi i
oplodnjaci nisu
pripremljeni onda se
ovakvi matinjaci sa
kavezom vraaju
odgajivakom drutvu na
dalje uvanje.
Ovoje uzgoj (proizvodnja) matica bez presa|ivanja larvi ne iziskuje neke
posebne ureaje, vano je samo odabrati matino drutvo (donor) koje e davati
larve za budua pokolenja i pomono drutvo koje e proizvoditi matinjake
Alejeva metoda.
Ova metoda zahteva dva rekordna drutva. Prazan okvir tj. ispravno
izgraeno sae dodaje se prvom rekordnom drutvu, a zatim okviri sa
leglom i cvetnim prahom. Posle est dana, prvobitno prazni ram se vadi,
uklone se pele sa njega, a zatim se nosi u toplu prostoriju. Okvir se
postavlja na sto u horizontalnom poloaju i otrim zagrejanim noem se
odsecaju trake saa. U trakama se nalaze jednodnevne radiline larve.
akalicom se svake
dve susedne larve
odstranjuju tako da
ostane trea, i
sukcesivno do kraja.
Tako pripremljene
trake pomou
rastopljenog voska
privruju se za tri
pokretne letvice u
okviru.
Ovako pripremljen okvir se dodaje drugom rekordnom drutvu koje
je prethodno obezmatieno sa obavezno poruenim svim eventualno
prisilno povuenim matinjacima. Odgajivakom drutvu se
obezbedi mir i stimulativno prihranjuje 3-4 puta sa eernim
sirupom. Jedanaestog dana okvir se vadi, pele blago uklone etkom,
matinjaci sasecaju otrim zagrejanim noem i stavljaju u kaveze.
Ovim metodom se moe dobiti i preko 50 matinjaka
Ocena matinjaka. Matinjake
ocenjujemo 9-10 dana posle
presaivanja larvi. Kvalitet
matinjaka se odreuje prema
njegovoj visini. Kod matinjaka
visine do 16 mm razvijaju se redovno
male matice teine do 180 mg, a kod
matinjaka (slika 17) visine 20 mm
razvijaju se zadovoljavajue matice
po kvalitetu teine 180-200 mg. Za
uzgoj visoko produktivnih pela pre
svega potrebno je obezbediti krupne
matice ija teina ne sme biti manja
od 200 mg. Radi toga potrebno je da
se prilikom uzgoja selekcionisanih
matica unitavaju svi matinjaci
manji od 20 mm.
Selekcija neoploene matice. Duina i teina matinjaka nije jedino
merilo kvaliteta matice. Mlada se matica ocenjuje po bioloko-
genetikim osobinama rase, a to su: ravnomernost boje, irina prstenova,
veliina grudi, duina trupa, pravilnost vretenastog oblika, ispravnost
krila, nogu, pravilan hod itd. Prosena teina neoploene matice
kranjske rase, izmerena do 8 asova posle izlaska iz matinjaka, koleba
se izmeu 175 - 210 mg, a broj jajnih cevica u jednom jajniku kree se
od 140 do 180. Potrebno je napomenuti da se u toku prva dva dana ivota
teina matice umanji u proseku 20,5%, a da je matica najlaka dan pre
izletanja na oplodnju.
Oploene matice uzete iz oplodnjaka ili nukleusa 5 dana posle poetka
polaganja jaja treba da imaju proseni teinu oko 230 mg. Ocene
kvaliteta oploene matice obavlja se ve 30 dana od oplodnje. Plodnost
matice se procenjuje po koliini zatvorenog legla u toku jedne sezone.
Postoje i druge mogunosti merenja plodnosti matice i to pomou broja
poloenih jaja u jedinici vremena, ili putem ukupne koliine legla merene
u razmacima 3, 9, 12 i 21. dan. Ne tako retko, primenjuje se metod
nosivosti matice u prebrojavanju otvorenog i zatvorenog legla svakih 21
dan.
Poznati postupak je i prebrojavanje jaja svaka tri dana. Iako je ovaj
postupak najbolji, on je vrlo teak jer se uznemiruju pele, to moe
usloviti pojavu stresa kod matice i smanjeno polaganje jaja. Vrlo
efikasna metoda provere plodnosti matica je prebrojavanje ukupnog
otvorenog i zatvorenog legla svakih 9 dana. Za prebrojavanje ukupne
koliine legla po ovom i drugim postupcima potrebno je napraviti okvir
dimenzija 50 x 50 mm koji se sa jedne strane pokriva mreom. U jedan
kvadrat stane 100 radilinih elija na sau okvira. Pravilnim
premetanjem okvira mogue je sa dovoljnom preciznou utvrditi
koliinu legla. Ovi postupci u prebrojavanju legla sprovode se
uglavnom u cilju utvrivanja kvaliteta matice-rodonaelnice pelinjih
zajednica koje slue za uzimaju larvi za presaivanje tokom procesa
uzgoja matica kontrolisanog kvaliteta.
Kompaktnost legla (tepih leglo) je vrlo poeljna karakteristika
selekcionisanih matica koja ukazuje na njene dobre reproduktivne
sposobnosti. Dobra, kvalitetna matica jaja polae u centar saa, odakle
pravilno iri leglo u koncentrinim krugovima. Zatvoreno leglo kod
dobre matice predstavlja ravnu povrinu bez praznih elija na sau i
otvorenog legla koje je izmeano na sredinjem delu saa
Ram sa
zatvorenim leglom