1

29. inioci u meunarodnim odnosima: pojam i vrste meuzavisnosti

1


Kao analitiki termin, meuzavisnost se odnosi na situacije u kojima uesnici ili
dogaaji u razliitim delovima sistema utiu jedni uz druge. Jednostavno reeno,
meuzavisnost znai uzajamnu zavisnost. Takva situacija sama po sebi nije ni dobra ni
loa i moe da postoji u veoj ili manjoj meri. U ljudskim odnosima, meuzavisnost je
sadrana u branom zavetu, u kome partneri uzajamno zavise u bogatstvu, u siromatvu,
u dobru i zlu. I meuzavisnost meu nacijama ponekad znai bogatstvo, ponekad
siromatvo, nekad dobro ili zlo. U 18. veku an-ak Ruso je istakao da uz meuzavisnost
idu i sukobi i neslaganja. Njegovo reenje bila je izolacija i izdvajanje, ali to je retko
mogue u globalizovanom svetu. Kada zemlje pokuaju sa izolacijom kao to su to
uinile Severna Koreja ili Myanmar (ranije Burma), to se deava uz izuzetne ekonomske
trokove. Nije jednostavno da se nacija razdvoji od ostatka sveta.
Realisti su isticali da su drave jedini znaajni akteri, da je vojna sila dominantan
instrument, a bezbednost prvenstveni cilj. Obrnuto, moemo postaviti potpuno razliitu
svetsku politike: 1.) drave nisu jedini vani akteri transnacionalni uesnici koji deluju
preko dravnih granica takoe su primarni igrai 2.) sila nije jedini vaan instrument
ekonomska manipulacija i korienje meunarodnih ustanova su dominantni instrumenti
3.) bezbednost nije primarni cilj primarni cilj je blagostanje. Ovaj zamiljeni svet
moemo da oznaimo kao sloenu meuzavisnost. Najbolji primer interakcije izmeu
sloene meuzavisnosti i realizma u stvarnom svetu je odnos SAD sa Kinom. Kao i sa
Japanom, ameriki uvoz iz Kine daleko nadmauje ameriki izvoz. Rezultat je znaajan
trgovinski deficit u milijardama dolara. Dok je bilateralan trgovinski odnos izmeu
Sjedinjenih Drava i Kine asimetrian u korist Kine, SAD nisu posebno ranjive na
potencijalni kineski trgovinski embargo jer bi potencijalni gubitak kineske robe mogle da
kompenzuju kupujui je negde drugde, a Kina ima snane unutranje podsticaje da izvozi
u SAD. S druge strane, potencijalna veliina kineskog trita za ameriku robu i domaa
potranja za kineskom robom u SAD znae da je sposobnost vlade SAD da deluje protiv
Kine u nekoj meri ograniena transnacionalnim akterima, ukljuujui amerike
multinacionalne korporacije koje su vrile pritisak na vladu da Kini ne uvede sankcije
zbog nefer trgovinske prakse i krenja ljudskih prava. U isto vreme, brz rast kineske
ekonomske i vojne snage imao je snaan uticaj na opaanje ravnotee snaga u Istonoj
Aziji, i doprineo oivljavanju ameriko-japanskog bezbednosnog saveza 1996.godine.
Ekonomska meuzavisnost je naglo rasla posle II sv. rata, ali 1973. godine velika naftna
kriza dovela je ekonomski sukob na sredinje mesto. Liberali ponekad tvrde da
meuzavisnost znai mir i saradnju, ali, na alost, to nije tako jednostavno. Sukobi se
nastavljaju, ak i u svetu meuzavisnosti.
Prvobitna meuzavisnost je osnovna. Meutim, ona trpi i menja se razvojem
kompenzacija nedostacima prirodnih uslova teritorije koju jedno drutvo poseda. Ove
kompenzacije se ogledaju ili u uspenom odgovoru na nepovoljne uslove putem razvoja
savrenijih sredstava za proizvodnju, ili tako to e izvesne fizike prepreke ili prirodne
nepogodnosti date teritorije odbijati eventualne agresore, to moe tom drutvu da
omogui miran razvoj.
Postoji nekoliko tipova meuzavisnosti:

11
Dopunio i priredio: Saa Meter. Sva autorska prava pripadaju njihovim vlasnicima
2
a) Prvobitna meuzavisnost, nastaje samom teritorijalizacijom potpunih drutava a
proizlazi iz razliitosti prirodnih uslova za razvoj materijalne proizvodnje. (od doba
naturalne proizvodnje do razvoja robne proizvodnje).
b) Drugi osnovni tip prvobitne meuzavisnosti javlja se u borbi za raspolaganje vikom
proizvoda, koji se najee trezorie u vidu blaga jo u prvobitnim zajednicama,
robovlasnikim i feudalnim dravama. Ovaj oblik meuzavisnosti u prvobitnoj zajednici,
javlja se s nastankom vojne demokratije u kojoj rat i vojna organizacija drutva postaju
redovne funkcije na-rodnog ivota. Prvobitnu meuzavisnost karakterie odsustvo
meunarodne podele rada, te se u njoj ne stvara osnova za razvoj procesa saradnje u
meunarodnim odnosima. Iz tih razloga, u meunarodnim odnosima koji nastaju u
meuzavisnosti ovoga tipa, sukob je os- novni oblik meunarodnih odnosa, dok saradnja
postoji samo izuzetno, i to ugla- vnom u politikom grupisanju drava koje su u sukobu s
nekom drugom dravom ili grupom drava.
c) Trini i tehnoloki tip meuzavisnosti nastaje s prerastanjem robne proizvodnje u
osnovni oblik proizvodnje, to se zbiva razvojem kapitalistikog naina proizvodnje u
kome dominantnu ulogu preuzima industrijska proizvodnja. Razvoj industrije i
tehnologije u biti menja prvobitnu meuzavisnost, to delimino omoguuje brze
promene poloaja drava u meuzavisnosti a time i menjanje njihovog ponaanja i
njihove politike u meunarodnim odnosima. U ovom tipu meuzavisnosti javljaju se
novi oblici nejednakosti, kao posledica razlika u industrijskoj i tehnikoj razvijenosti, to
u meunarodnoj podeli rada bitno utie na poloaj drutva na svetskom tritu i u
meunarodnim ekonomskim odnosima uopte. U uslovima naturalne privrede trite je
bilo iscepkano na niz osnovnih jedinica jednog drutva, provincija ili feuda, tako da
nikakvi jedinstveni kriteriji nisu bili mogui. ak ni jedinstven sistem mera nije bilo
mogue ustanoviti od jednog do drugog grada i feuda. Zbog proizvodnje u velikim
serijama (koje zahteva industrijska proizvodnja), razvija se svetsko trite. Svetsko trite
doprinosi meunarodnoj podeli rada, koja doprinosi specijalizaciji zemalja u proizvodnji.
Upravo ova specijalizacija vodi poveanju meuzavisnosti. Takoe, javlja se sve vea
uloga nauke u proizvodnji, i ona stvara jedan novi vid meuzavisnosti tehnoloku
meuzavisnost. Tada se javlja nunost saradnje da bi se postigli interesi svake pojedine
drave zbog meuzavisnosti sa drugim dravama.
Od oblika meuzavisnosti i stepena u najveoj meri zavisi mogunost razvoja
procesa saradnje ili sukoba u meunarodnim odnosima:
1. Oblik meuzavisnosti u meunarodnom odnosu izmeu dve ili vie drava oznaava
naine na koje se mogu postii interesi iz tog odnosa. Iz podele rada raa se interes
svakog uesnika u njoj u odnosu na onog drugog. Interes moe voditi saradnji ako su
interesi komplementarni ili sukobu ako su oni iskljuivi. Zbog toga bi se teko mogao
braniti do kraja Dirkemov stav po kome ... svaki sklad interesa krije u sebi neki potajni
ili samo odloeni sukob. Jer tamo gde vlada samo interes, kako nema niega to
obuzdava prisutne egoizme, svako se nalazi prema drugom na ratnoj nozi te nijedno
primirje u tome veitom sukobu ne moe biti dugog veka. Interes je zaista neto
najnepostojanije na svetu Interesi su zaista promenljiva kategorija i oni su u zavisnosti
od niza inilaca koji takoe deluju s promenljivom snagom. Meutim, interesi u
meunarodnim odnosima proizlaze, u krajnjoj analizi, iz datog tipa meuzavisnosti a
njihova trajnost i mogunost zadovoljenja zavise od oblika i stepena meuzavisnosti.
Ako je oblik meuzavisnosti takav da se interesi u njemu mogu ostvariti pu- tem sile, ili
3
je sila jedini nain da se takvi interesi ostvare, onda se moe oekivati vea uloga sile u
datim odnosima. Kada su imperijalistike protivurenosti nalagale monopolizaciju trita
unutar i u meunarodnim ekonomskim odnosima, onda je bila primenjena sila radi
osvajanja kolonija, ime je ta monopolizacija ostvarena.
Koristi meuzavisnosti ponekad se izraavaju kao nulti zbir i nenulti zbir. U
situaciji nultog zbira: tvoj gubitak je moj dobitak i obrnuto. U situaciji pozitivnog zbira
oboje smo na dobitku, dok u negativnoj gubimo. Deljenje pite je nulti zbir, pravljenje
vee pite je pozitivni zbir, a njeno isputanje na pod je negativni zbir. Oba zbira prisutna
su u uzajamnoj zavisnosti. Pojedini liberalni ekonomisti tee da o meuzavisnosti
razmiljaju samo u terminima zajednikog dobitka, to jest, situacije pozitivnog zbira u
kome svi imaju koristi i svima je bolje. Raspodela koristi ko dobija koliko od ukupnog
dobitka - je nulta zarada u kojoj dobitak jedne strane predstavlja gubitak druge. Rezultat
je da u ekonomskoj meusobnoj zavisnosti gotovo uvek postoji politiki sukob. ak i
kada je pita vea, ljudi se mogu boriti oko toga ko e dobiti vee pare. ak i ako
meuzavisne zemlje uivaju zajedniku dobit, moe doi do sukoba oko toga ko e dobiti
vei deo te zajednike dobiti.
U politici meuzavisnosti, razlika izmeu toga ta je domae a ta strano postaje
nejasna. Svaka meuzavisnost ima svoje trokove kao jednu od dimenzija. Oni mogu
obuhvatati kratkoronu osetljivost ili dugoronu ranjivost. Osetljivost se odnosi na
koliinu i brzinu posledica zavisnosti; znai, kako i koliko brzo promene jednog dela
sistema utiu na promene drugog dela sistema? Visok nivo osetljivosti, meutim, nije isto
to i visok nivo ranjivosti. Ranjivost se vezuje za relativne trokove promene strukture
sistema uzajamne zavisnosti. To je cena izlaska iz sistema ili promene pravila igre.
Kao jedna od dimenzija, pojavljuje se i simetrija meuzavisnosti. Simetrija se
odnosi na relativno uravnoteene sluajeve, nasuprot neuravnoteenoj zavisnosti. U
meunarodnoj politici, manipulacija asimetrijama meuzavisnosti moe biti izvor moi.
Analitiari koji tvrde da do meuzavisnosti dolazi samo u situacijama podjednake
zavisnosti odbacuju najzanimljivije politiko ponaanje.Takva savrena simetrija je
veoma retka; kao to su to i sluajevi potpune neravnotee, gde je jedna strana potpuno
zavisna, a druga nije uopte. Asimetrija je u srcu politike meuzavisnosti.
Vrste meuzavisnosti mogu se u krajnjoj analizi odrediti tako to e se izdvojiti
neke konstante za koje se vezuju preovlaujui interesi drava u meunarod- nim
odnosima. Te konstante su trajne i prisutne u svim odnosima drava u datom tipu
meuzavisnosti, za razliku od nekih varijabilnih koje su prisutne u nekim vre- menskim
periodima, ili samo u jednom datom odnosu. To ne znai da su one zbog svoje
promenljivosti zanemarive. Naprotiv, one u nekom odnosu mogu biti od prvo- razrednog
znaaja, te im se mora posvetiti posebna panja pri istraivanju meuna- rodnih odnosa.
Konstante koje bi se mogle izdvojiti su ekonomski interesi, geografski i geostrateki
interesi, kulturni, politiki i drutveno-ekonomski. Varijabile su bezbrojne i u njih bi se
uglavnom mogli svrstati subjektivni inioci (akteri), iracionalna stanja svesti, verski,
ideoloki oblici svesti kao uzronici ponaanja u meunarodnim odnosima iz kojih mogu
proizii posledice od znaaja za meunarodni ivot drutva.

1. Ekonomska meuzavisnost je osnovna i u njoj dolazi do izraaja zavisnost
procesa u materijalnoj proizvodnji od veza s ekonomijama drugih drava.
(ekonomska meuzavisnost moe se upotrebiti i kao oruje - oiti primeri su
4
trgovinske sankcije uvedene Srbiji, Iraku i Libiji). Stepen ekonomske
meuzavisnosti najee i najpotpunije oznaava stepen i oblik meuzavisnosti u
meunarodnim odnosima.
2. Geografska meuzavisnost - esto izgleda da put kroz neki geografski prostor,
izlaz na more ili geostrateki poloaj imaju vei znaaj od ekonomske
meuzavisnosti, meutim, one su znaajne na prvom mestu zbog toga to se tim
putem, ili preko te geografske take, u datom vremenu mogu ouvati ili postii
neki ekonomski interesi u ekonomskoj meuzavisnosti drava.
3. Kulturna meuzavisnost se ogleda u neophodnosti razmene kulturnih tvorevina,
bilo preko prenosa tehnikih dostignua, bilo preko kretanja drugih duhovnih
tvorevina.
4. Tehnoloka meuzavisnost neposredno se ogleda u vezi izmeu ekonomskog
razvoja date drave i univerzalnog razvoja nauke i tehnike. Ne postoji
mogunost izolacije jedne drave iz tog univerzalnog kretanja bez opasnosti
od zaostajanja u razvoju.
5. Drutveno-ekonomska meuzavisnost se ogleda u stepenu iskljuivosti i
mogunosti saradnje izmeu drava sa razliitim drutveno-ekonomskim
sistemima. Ova vrsta meuzavisnosti nastaje i postoji uvek i u svim epohama u
kojima je dolo do smene drutveno-ekonomskih formacija.
6. Politika meuzavisnost nastaje s poveanom ulogom politikih procesa u razvoju
meuzavisnosti iz koje se javlja mogunost eksploatacije automatskim
delovanjem zakona vrednosti.
Postojanje razliitih interesa drava dovodi do jednaenja tenji i mogunosti, to
doprinosi stvaranju politike konstelacije unutar koje se interesi uravnoteuju politikim
sredstvima, ili uz veliko uee politike u tome. Politika sredstva mogu biti ona koja
pospeuju meunarodnu saradnju (pregovori, sporazumevanje i izgradnja pravila
ponaanja) ili sukobe (primena razliitih vidova politike sile). Prirodan rezultat rastue
meuzavisnosti je irenje trgovinskih paktova (EU, NAFTA). Do primene sile najee
dolazi onda kada oblik i stepen meuzavisnosti ne dozvoljavaju jednoj strani da
potovanjem interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i
razvoj. U situacijama u kojima se manje koristi postiu manjim obimom sile, ona se
upotrebljava i kada sopstveni sistem nije doveden u pitanje. Jae izraena ili oekivana
reakcija utie na poveanje rizika pri upotrebi sile. Poveanje rizika umanjuje izglede za
postizanje koristi putem sile. Na taj nain dolazi do redukcije sredstava i metoda sile.
Dolaskom do take na kojoj rizik postaje beznaa- jna komponenta, sila dolazi kao
krajnje sredstvo za odravanje onoga to se smatra neophodnim u borbi za opstanak ili
razvoju. U procesu razvoja drutva stalno se mnoe mogunosti za zadovoljenje interesa
putem procesa saradnje u meunarodnoj podeli rada i poveava rizik pri upotrebi sile
(sve savrenija i ubojitija oruja).
Dva pojma, istiu oni, imaju dosta slinosti, ali nisu sinonimi. Meuzavisnost
se odnosi na uslove, na stanje stvari. Za razliku od, meuzavisnosti, kad kaemo
globalizacija, podrazumeva se da dolazi do uveanja neega, stoga je ona proces kojim
odnosi izmeu aktera u meunarodnim odnosima i koji su pre svega dravocentrini,
5
bivaju oslabljeni u poreenju prema strukturama odnosa izmeu razliitih aktera koji
deluju u kontekstu koji je istinski globalan, pre nego samo meunarodni. To neto, ijim
uveavanjem nastaje globalizacija, Kiohejn i Naj nazivaju globalizam. Globalizam je
kako istiu oni, kao i meuzavisnost (ija je podvrsta), stanje stvari ili stanje sveta
koje ukljuuje mreu meuzavisnosti na multikontinentalnim rastojanjima. Globalizam,
dakle, podrazumeva mreu meuzavisnosti u odnosima izmeu aktera (najee drava)
koji se nalaze na velikim rastojanjima (za razliku od meuzavisnosti koja podrazumeva
pojedinane spojeve izmeu aktera, bez obzira na rastojanje). Globalizam se, isto kao i
meuzavisnost, moe smanjivati i poveavati. Proces uveanja globalizma naziva se
globalizacija, a proces njegovog smanjivanja deglobalizacija. Dakle, da sumiramo,
najjednostavnije reeno globalizacija bi se mogla odrediti kao proces poveavanja
svetskih mrea meuzavisnosti ... sada i u prolosti.


































6
30. Globalizacija kao inilac u meunarodnim odnosima: pojam i razdoblja u
razvoju

Latinska re globus to znai svet rodno je mesto u kojem treba traiti izvor i
znaenje pojma globalizacija. Ona, se koristila da oznai sve ono to je suprotnost
lokalnom, malom i ogranienom. Drugaije reeno, biti globalan znai biti svetski,
odnosno pokrivati ceo svet. Sama imenica globalizacija (globalization), pojavila se prvi
put u Webster reniku iz 1961. godine. U engleskom jeziku se pridev global koristi da
oznai ceo svet.
U srpskom jeziku bi se ova re mogla prevesti kao usvetnjavanje (koje oznaava
pojavu, da svaki dogaaj koji se deava negde drugde u svetu, ima veze sa onim to se
deava nama, odnosno da je svet svuda oko nas. Drugaije reeno, usvetnjavanje je
proces kojim svet postaje deo svakog od nas).
5
:
1) -

2) -

3) -

4) -
- ()
5) -

(Jaan Aart Scholte)
Obino se pod pojmom globalizacija podrazumeva globalizacija u njenom ekonomskom
smislu. Tako poznati ekonomista i dugogodinji visoki slubenik Svetske banke, profesor
Dozef Stiglic, kae da je globalizacija ... uklanjanje prepreka slobodnoj trgovini i
bliskoj integraciji nacionalnih ekonomija. U istom smislu, u jednoj od mnogobrojnih
definicija ovog pojma koju u njegovoj kultnoj knjizi o globalizaciji daje uveni
kolumnista Njujork Tajmsa, Tomas L. Fridman, kae se da je globalizacija ... irenje
kapitalizma slobodnog trita praktino na sve zemlje sveta. Na drugom mestu, u tekstu
objavljenom u prestinom amerikom asopisu (Foreign Policy), on istie da je
globalizacija integracija svega sa svim drugim. Kompletnija definicija da je
globalizacija integracija trita, finansija i tehnologije na nain koji skuplja svet od
veliine srednje do veliine malo. Globalizacija omoguava svakom od nas, bez
obzira gde ivimo, da dosegne svet dalje, dublje, bre i jeftinije nego ikada pre i doputa
svetu da do svakog od nas dopre dalje, bre, dublje i jeftinije nego ikada ranije." Slino
njima i jedan od najpopularnijih istoriara dananjice, harvardski profesor Najal
Ferguson, pod ekonomskom globalizacijom (koja je po njemu, samo jedan od oblika koji
globalizacija moe imati) podrazumeva meunarodnu integraciju meunarodnih trita
sirovina, usluga, kapitala i radne snage... Ono to skoro sve relevantne definicije ovog
pojma istiu u prvi plan jeste da je globalizacija proces.
Iako se globalizacija najee shvata u njenom ekonomskom smislu, taj smisao je
samo jedan od moguih znaenja ovog pojma. Najpotpunije odreenje znaenja pojma
7
globalizacija dali su Robert Kiohejn i Dozef Naj. Oni su sopstvenu teoriju
meunarodnih odnosa nazvali kompleksna meuzavisnost. Tri glavne karakteristike
"kompleksne meuzavisnosti" su:
1. Postojanje viestranih kanala za kontakte izmeu drutava, koji ne moraju odvijati
iskljuivo preko vlada. Naprotiv. Nevladine organizacije, ekonomske elite i drugi
nedravni akteri ovde se pojavljuju kao sasvim ravnopravni uesnici u svetu
meunarodnih odnosa;
2. Odsustvo hijerarhije meu pitanjima, to znai da se odnosi izmeu razliitih aktera
ne mogu klasifikovati po nekakvoj hijerarhiji. Kao posledica ovoga, bezbednost drava
shvaena iskljuivo u vojnom smislu (military security) nije jedini predmet odnosa
meuzavisnosti izmeu aktera.
2
Tako se na agendi spoljnopolitikih odnosa mogu nai i
takva pitanja kao to su ekonomija, ekologija, ljudska prava i drugo;
3. Manja uloga vojne sile u odnosima izmeu aktera. Oni tvrde da iako u nekim
regionima sveta (Srednji Istok, Balkan, Afrika, ) vojna sila i dalje ostaje inilac na koji se
mora raunati u odnosima izmeu drava, u nekim podrujima je ta mogunost, ipak
manje verovatna (Severna Amerika, Evropa, Japan, Australija). Po njima, da bi se
shvatila i razumela globalizacija, mora se poi od meuzavisnosti. Na praktinom
primeru pokazano, iz toga proizilazi da moemo govoriti o ekonomskoj, vojnoj ili
kulturnoj meuzavisnosti izmeu Japana i Sjedinjenih Amerikih Drava. To znai da
izmeu ove dve drave postoji jedna (recimo vojna) meuzavisnost. Meutim, kada bi
rekli da izmeu Japana i Sjedinjenih Amerikih Drava postoji stanje globalizma, to bi
znailo da se ne radi samo o jednoj meuzavisnosti izmeu njih (recimo vojnoj), ve o
itavoj mrei meuzavisnosti (ekonomskoj, politikoj, kulturnoj...).
Po njima, da bi se shvatila i razumela globalizacija, mora se poi od
meuzavisnosti. Dva pojma, istiu oni, imaju dosta slinosti, ali nisu sinonimi.
Meuzavisnost se odnosi na uslove, na stanje stvari. Za razliku od, meuzavisnosti, kad
kaemo globalizacija, podrazumeva se da dolazi do uveanja neega, stoga je ona proces
kojim odnosi izmeu aktera u meunarodnim odnosima i koji su pre svega
dravocentrini, bivaju oslabljeni u poreenju prema strukturama odnosa izmeu
razliitih aktera koji deluju u kontekstu koji je istinski globalan, pre nego samo
meunarodni. To neto, ijim uveavanjem nastaje globalizacija, Kiohejn i Naj nazivaju
globalizam. Globalizam je kako istiu oni, kao i meuzavisnost (ija je podvrsta), stanje
stvari ili stanje sveta koje ukljuuje mreu meuzavisnosti na multikontinentalnim
rastojanjima. Globalizam, dakle, podrazumeva mreu meuzavisnosti u odnosima
izmeu aktera (najee drava) koji se nalaze na velikim rastojanjima (za razliku od
meuzavisnosti koja podrazumeva pojedinane spojeve izmeu aktera, bez obzira na
rastojanje). Globalizam se, isto kao i meuzavisnost, moe smanjivati i poveavati.
Proces uveanja globalizma naziva se globalizacija, a proces njegovog smanjivanja
deglobalizacija. Dakle, da sumiramo, najjednostavnije reeno globalizacija bi se mogla
odrediti kao proces poveavanja svetskih mrea meuzavisnosti ... sada i u prolosti.
Globalizacija kao pojava savremenog doba: od transatlantskog (telegrafskog) kabla,
preko PC raunara do optikih kablova (shvatanje Tomasa L. Fridmana)
Tomas L. Fridman smatra da su do sada postojale dve velike ere globalizacije.
Prva velika era, koja je trajala od sredine devetnaestog veka (od vremena postavljanja
transatlatskog telegrafskog kabla 1866. godine, koji je povezao Njujork i London) pa do

2
Isto, p. 21.
8
vremena Prvog svetskog rata, smanjila je svet od veliine veliko (large) do veliine
srednje (medium). Zasnovana je na palim cenama transporta. Druga velika era
globalizacije, koja je trajala od pada Berlinskog zida pa do 2000. godine , smanjila je svet
od veliine srednje (medium) do veliine malo (small). Ona je zasnovana na palim
cenama telekomunikacija, a sve zahvaljujui pronalaenju satelita, mikroipa, mobilnog
telefona, fiber optike, interneta i PC raunara. Marta 2004. on uvodi i treu veliku eru
globalizacije koju oznaava kao globalizacija 3.0. (podaci se veoma lako prenose i u
kojoj su daljina, i cena prenosa podataka gotovo zanemarljivi). Trea velika era
globalizacije (globalizacija 3.0), smanjila svet od veliine malo (small) do veliine
siuno (tiny). Treu eru globalizacije prouzrokovala su tri inioca: 1) masovna
instalacija podzemnih i podvodnih optikih kablova, koji proiruju kapacitete i enormno
poveavaju brzinu prenoenja informacija; 2) irenje upotrebe PC raunara, odnosno
uveavanje broja ljudi koji poseduju raunare; 3) konvergencija raznih softverskih
aplikacija, tako da je danas mogue, kao to primer indijskih knjigovodstvenih firmi i
pokazuje, raditi u Indiji a imati klijente i radnike irom sveta.
Globalizacija kao pojava savremenog doba: od Velike Britanije do Sjedinjenih Amerikih
Drava kao hegemona (shvatanje Najala Fergusona)
Istorijat globalizacije moe posmatrati i kao pria o imperijama koje su odravale sistem
prve i druge velike ere globalizacije u funkciji. Ferguson smatra da je do tako visokog
stepena globalizovanja sveta dolo pre svega zahvaljujui postojanju dva hegemona:
Velike Britanije u razdoblju pre Prvog svetskog rata i Sjedinjenih Amerikih Drava
danas. . Bez njihove vojne, ekonomske i svake druge premoi, stabilnost meunarodnih
sistema prve i druge ere globalizacije ne bi ni postojala.
Ono to se moe primetiti kao osnovna razlika, izmeu globalizacije danas i u prolosti,
jeste da je globalizacija danas mnogo deblja (thicker) nego u prolosti (primer tanke
globalizacije oni navode uveni put svile)
Globalizacija je jedan svevremenski proces, odnosno proces koji je stalni pratilac
ivota oveka na zemlji.


















9
31. Razliiti vidovi globalizacije u savremenim meunarodnim odnosima

Poslednja decenija dvadesetog veka ostae upamena kao decenija globalizacije.
5
:
1) -

2) -

3) -

4) -
- ()
5) -

(Jaan Aart Scholte)
Globalizacija nije pojam jedne dimenzije. Isto kao to veze izmeu razliitih aktera u
meunarodnim odnosima mogu biti mnogostruke i razliite, tako i proces kojim se
"svetske mree meuzavisnosti" uveavaju, ima svoje razliite dimenzije. Ekonomska
globalizacija, je dakle, samo jedan od oblika u kojima se globalizacija moe pojaviti,
kako u prolosti tako i danas. Pored nje, moemo govoriti i o globalizaciji ivotne
sredine, vojnoj globalizaciji i drutvenoj globalizaciji. Znaaj razvrstavanja globalizacije
po njenim dimenzijama lei u tome to se tako shvata sva sloenost, sveprisutnost i
trajnost ovog procesa.

Globalizacija ivotne sredine

Globalizacija ivotne sredine (Environmental Globalization), je najstariji,
najfundamentalniji i da tako kaemo uvek prisutni oblik globalizacije
.
Ona se moe
definisati kao transport materijala na dugim rastojanjima (long distance) u atmosferu
ili okeane, ili biolokih materija kao to su patogeni ili genetski materijali, koji utiu na
ljudsko zdravlje i blagostanje. Ona moe nastati prirodnim putem, i na to ovek gotovo i
da ne moe uticati, ali moe nastati i kao rezultat delovanja oveka. Primeri za ovu
dimenziju globalizacije su brojni: od epidemije malih boginja,

kuge

i side

pa do pojave
globalnog zagrevanja, ozonskih rupa itd.
Ipak treba istai, da ne proizvode svi oblici globalizacije ivotne sredine tako
katastrofalne posledice po ivot oveka na zemlji. Prenoenje biljnih i ivotinjskih vrsta
sa jednog kraja planete zemlje na drugi imalo je veoma pozitivne efekte na opstanak
oveka u nekim surovim zemljama i ivotnim situacijama. irenje podruja na kojima se
uzgajaju krompir, paradajz, kukuruz samo su neki od primera globalizacije ivotne
sredine, bez kojih se na ivot danas ne bi mogao ni zamisliti. U prolosti, u vreme estih
nestaica hrane, ove i neke druge biljne i ivotinjske vrste bile su od jo vee vanosti za
opstanak ljudi u nekim siromanim podrujima. Setimo se samo primera Irske iz 1800- ih
i velike gladi nastale usled loeg roda krompira, to je imalo za posledicu ogromne
migracije stanovnitva ove zemlje u Sjedinjene Amerike Drave.

10
Vojna globalizacija

Vojna globalizacija (Military Globalization) je uz, globalizaciju ivotne sredine, moe se
tako rei, jedan od najvernijih pratilaca ivota oveka na zemlji. Ona se sastoji od
mrea meuzavisnosti u kojima je prisutna sila, ili pretnja upotrebom sile. I ova
dimenzija globalizacije je veoma stara, i moe se pratiti najmanje od vremena pohoda
Aleksandra Velikog pre nekih 2300. godina, to je rezultiralo stvaranjem imperije koja se
prostirala na tri kontinenta, od Atine, preko Egipta do Indije. Dakle, ratovi, naroito
svetski , kao i oni koji se vode na vie kontinenata, najtraginiji su primer vojne
globalizacije. Dobar skoranji primer jeste naravno Hladni rat, koji se vodio izmeu
Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Amerikih Drava. U ovom udnovatom nadmetanju
dve supersile i njihova dva vojna i ekonomska bloka, vojna globalizacija oliena u
upotrebi sile (uglavnom u zemljama treeg sveta), i u pretnji upotrebom sile (stalno
prisutna mogunost vojnog sukoba izmeu dve strane) dola je do punog izraaja. U
poslehladnoratovskom svetu dobar primer vojne globalizacije jesu terorizam, tzv.
humanitarne intervencije, te unutranji ratovi (ratovi unutar drava pre nego izmeu
drava).

Ekonomska globalizacija

Ekonomska globalizacija je jedna od najznaanijih dimenzija globalizacije. O njenom
znaaju najbolje govori injenica da je ona, kako smo to ve istakli, postala sinonim za
globalizaciju uopte. Ekonomska globalizacija se moe definisati kao protok dobara,
usluga i kapitala na dalekim rastojanjima (long distance), kao i informacija i percepcija
koje prate trinu razmenu. Kako dalje istiu Kiohejn i Naj, ona takoe ukljuuje
organizaciju procesa koji su povezani sa tim kretanjima: na primer organizovanje
proizvodnje u zemljama gde se plaaju male nadnice, (recimo prim. D. .) u Aziji, za
trita Sjedinjenih Drava i Evrope. Danas se vie nego ikada moe govoriti o
ekonomskoj globalizaciji. Jedan od njenih ve pominjanih promotera, Tomas L. Fridman
na jednom mestu u knjizi Leksus i maslinovo drvo (Lexus and Olive Tree), istie
sledee vrline dananje ekonomske globalizacije: Vodea ideja (koja stoji prim. D. .)
iza globalizacije je kapitalizam slobodnog trita to vie doputate silama trita da
vladaju i to vie otvarate vau ekonomiju slobodnoj trgovini i konkurenciji, to e
efikasnija i prosperitetnija vaa ekonomija biti... Stoga, globalizacija takoe ima svoj
skup ekonomskih pravila pravila koja se vrte oko otvaranja, deregulacije i privatizacije
vae ekonomije, a sve u cilju da je uinite konkurentnijom i atraktivnijom za strane
investicije. Na vrhuncu hladnog rata, 1975. godine, samo 8 procenata zemalja na svetu je
imalo liberalne, kapitalistike reime slobodnog trita, a ukupne strane direktne
investicije (u svetu prim. D. .) su tada iznosile 23 milijarde dolara, prema procenama
Svetske Banke. Hiljadu devetsto devedeset sedme, broj zemalja sa liberalnim
ekonomskim reimima predstavlja 28 procenata (ukupnog broja drava sveta), a ukupne
strane investicije 644 milijarde dolara. Praktian primer Svetske Trgovinske Organizacije
i politike smanjenja carina i otvaranja trita, kao i ukupne razmene izmeu drava
najbolji su primer ekonomske globalizacije na delu danas. Od Marka Pola, i puta svile, pa
do Bila Gejtsa i trgovine putem interneta, ekonomska globalizacija je prela dugaak i
vidljivo uspean put.
11

Drutvena globalizacija

Poslednja i ne manje znaajna dimenzija globalizacije jeste drutvena globalizacija. Pod
njom se podrazumeva kretanje ideja, informacija, predstava i ljudi (koji su, naravno,
prenosioci informacija i ideja). Treba odmah na poetku naglasiti da je ovu dimenziju
globalizacije veoma teko odvojiti od ostalih dimenzija globalizacije koje za osnovu
imaju delovanje oveka (ekonomske i vojne, prvenstveno). Tako, kako smo to imali
prilike da vidimo, iza ekonomske globalizacije stoji ideja slobodnog trita. U cilju
potpunijeg i sistematinijeg razumevanja ove dimenzije globalizacije, mi emo se
ukratko pozabaviti sa svakom od brojnih poddimenzija drutvene globalizacije.


Drutvena globalizacija kao kretanje ljudi

Konkretan primer za kretanje ljudi, kao poddimenziju drutvene globalizacije, jesu
migracije. Ljudi naputaju drave u kojima su roeni iz razliitih razloga: nekad je to
stvar izbora, a nekad, u sluaju ratova i velikih progona, stvar moranja. Iako se danas
gotovo nigde ne moe bez vize, kako je to moglo recimo u devetnaestom veku, pa i pre
Prvog svetskog rata, ipak se ljudi i danas kreu ka dravama i delovima sveta gde misle
da e iveti lake.

Drutvena globalizacija kao kretanje ideja
Ideje, to je poznato jo od vremena Platona, vladaju svetom. Bilo da su u pitanju
religijska ili nauna uenja, one utiu na svest ljudi i velike razdaljine koje treba da preu
im nisu nikakva prepreka. Kao primer za to, profesor Naj navodi irenje etiri najvee
svetske religije (Budizma, Judaizma, Islama i Hrianstva), praktino na sve kontinente
sveta. Slina stvar je i sa naunim saznanjima, ideologijama (uzmite na primer samo
liberalizam, marksizam, faizam) i razliitim idejama i pokretima. Neke stvari ipak
povezuju ljude, bez obzira na materijalni status, jezik kojim govore ili narod kojem
pripadaju. Oni koji misle da da je besmisleno priati o meunarodnoj zajednici ignoriu
znaaj globalnog irenja politikih ideja kao to su pokreti za ukidanje ropstva u
devetnaestom veku, antikolonijalizam posle Drugog svetskog rata, i pokreti za zatitu
ivotne sredine i feministiki pokreti danas.

Politika i pravna globalizacija kao "poddimenzije" drutvene globalizacije
Politiku globalizaciju, Dozef Naj definie kao "poddimenziju drutvene
globalizacije koja se odnosi na ideje i informacije o vlasti (power) i upravljanju
(governance). Ona se odnosi na imitaciju politikih ureenja drava (recimo poveanje
broja demokratskih drava u svetu, u poslednjih dvadesetak godina). Kao slini primeri
politike globalizacije mogu se uzeti i "revolucije koje su irile poput "epidemija" i koje
su dostizale meunarodne razmere." Re je naravno, o poznatim revolucionarnim
deavanjima, iz 1789., 1848., 1917. i 1989. godine. Pravna "poddimenzija" globalizacije
se odnosi na "irenje pravne prakse i institucija na razliitu problematiku, ukljuujui
svetsku trgovinu i kriminalizaciju ratnih zloina poinjenih od strane efova drava."
Osnivanje Meunarodnog krivinog suda tipian je primer pravne globalizacije.
12
32. Protivrenosti globalizacije u savremenim meunarodnim odnosima

Globalizacija je najjednostavnije reeno, protivrean proces, odnosno kako kae Dozef
Naj, proces koji ne podrazumeva univerzalnost. Naime, svakodnevno smo u prilici da
se susretnemo sa razliitim posledicama koje globalizacija ostavlja na oveanstvo i
planetu u celini: od sastanka planetarne ekonomske i politike elite na Svetskom
ekonomskom forumu u Davosu, do Svetskog socijalnog foruma u Porto Alegreu; od
injenice, da na svetu nikada nije bilo manje siromanih, do podatka da je jaz izmeu
bogatih i siromanih vei nego ikada ranije; od situacije u kojoj se na zatitu ivotne
sredine troi vie nego ikada pre u ljudskoj istoriji, do alarmantnog stanja u vezi sa
globalnim zagrevanjem, ozonskim rupama i moguim klimatskim promenama; od, kako
kae Fridman, leksusa do maslinovog drveta, mi ivimo u delimino globalizovanom
svetu
.
Globalizacija, dakle, da parafraziramo naslov jedne knjige, ima kao i Janus, dva
lica. Da bi se shvatila, hegelovski reeno, u njenom totalitetu, oba ova lica se moraju
uzeti u obzir. U tom smislu, mi emo se u ovom delu naeg istraivanja pozabaviti
protivrenostima globalizacije, i to tako to emo uzeti u obzir svaku od prethodno
pominjanih dimenzija globalizacije.

Protivrenosti globalizacije ivotne sredine

Ve smo rekli da je globalizacija ivotne sredine najfundamentalnija, najstarija, i
najprisutnija dimenzija globalizacije. Posledice njenog delovanja su vidljive na svakom
koraku, bez obzira da li je u to ukljuen ljudski faktor ili ne. Praktino, pria o
ugroenosti i moguim nainima zatite i ouvanja ivotne sredine, postala je stvar
svakodnevnice. Pri tome se naravno u prvi plan istiu alarmantni podaci o
neobnovljivosti pojedinih prirodnih bogatstava (na primer, problem nedostatka pitke
vode), pojavi ozonskih rupa i izloenosti ivog sveta na zemlji negativnom uticaju
sunevog zraenja, klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, kao posledici
preteranog emitovanja ugljendioksida u atmosferu od strane pojedinih drava sveta.
Takoe, irenje virusa side, SARS-a, raznih drugih virusa i patogena, danas je zbog
sveopte isprepletanosti aktera u svetskoj politici, i povezanosti svih sa svima, vee nego
ikada ranije. Budui da na zemlji danas ivi preko est i po milijardi stanovnika, a da su
bogatstva kojima planeta raspolae, danas ista kao i u prolosti, kada je bilo znatno
manje stanovnika, mogue je oekivati u pojedinim podrujima sveta, po reima
Roberta D. Kaplana, dolazeu anarhiju. Ona negde, kao to je to sluaj sa Bliskim
Istokom, gde postoji nestaica pitke vode, moe izazvati krvave sukobe izmeu
Izraelaca i Arapa oko kontrole nad tim bogatstvima. Sve u svemu, kako istiu arls
Kegli i Judin Vitkof, globalizacija i smanjivanje sveta dovelo je do toga da se bolesti
ire bre, uestalije i da ih je sve tee kontrolisati. Ipak, svet, da upotrebimo jednu staru
i mnogo puta korienu izreku, jo uvek nije propao. Poznata pria o smrti Natana
Rotilda, najbogatijeg oveka Evrope u prvim decenijama devetnaestog veka najbolje
ilustruje nain na koji se moe odgovoriti izazovima globalizacije ivotne sredine.
Naime, gospodin Rotild se prilikom boravka u Frankfurtu gde je otiao da bi
prisustvovao venanju svoga sina razboleo i poto su lekari bili bespomoni u leenju te
13
bolesti, ubrzo umro. Uzrok njegove smrti bila je bakterijska infekcija (pod uticajem
stafilokoka ili streptokoka), koje se danas veoma lako lei obinim antibioticima i koje
moete kupiti u svakoj apoteci, po ceni kotanja za koju ne treba da budete bogati kao
Rotild. Naprotiv. Ovo je samo jedan od primera koji ilustruje nain na koji se
oveanstvo bori sa protivrenostima globalizacije ivotne sredine. Ljudska inventivnost
i tehnikotehnoloki napredak, ozbiljan su takmac negativnim stranama globalizacije
ivotne sredine. Ako ih ne mogu potpuno otkloniti, onda ih zasigurno mogu ublaiti.

Protivrenosti vojne globalizacije

Vojna globalizacija je uz globalizaciju ivotne sredine, najprisutnija dimenzija
globalizacije. To nije nita neobino, budui da su dosadanju istoriju sveta obeleili
mnogobrojni ratovi izmeu politikih jedinica, a i s obzirom na injenicu da su ratovi i
upotreba sile uopte, najizrazitiji primer vojne globalizacije. U poslednjih desetak
godina, uprkos tvrdnjama nekih teoretiara da je zavretkom hladnog rata dolo do
kraja istorije

i da se ratovi teko mogu oekivati u svetu u kojem postoji jedan obrazac

organizovanja politikog i drutvenog ivota, vodilo se dosta ratova. tavie, prema
podacima koje navodi Dozef Naj, ratovi su esti i danas, kao i u prolosti, s tim to vie
nisu iskljuivo meudravni, ve unutardravni sukobi. Naime, kako istie profesor Naj,
veina ratova danas su graanski ili etniki ratovi. Izmeu kraja hladnog rata 1989.
godine i kraja dvadesetog veka, dogodilo se 111 oruanih sukoba na 74 podruja irom
sveta. Sedam ratova su bili meudravni, a devet ratova su bili unutardravni sa
intervencijom stranih drava. tavie, kako to navodi ve pominjani Najal Ferguson,
poetkom 2005. godine od 24. oruana sukoba koji su tada bili u toku irom sveta, skoro
u svim sluajevima, radilo se o graanskim ratovima. ini se da uvena teza Normana
Endela iz 1910. godine u kojoj je prorekao da do Prvog svetskog rata nee doi jer je
ekonomski neisplativ, ne radi ni danas, kao to nije radila ni tada. Ekonomska
meuzavisnost izmeu aktera u meunarodnim odnosima ponekad ipak nije dovoljna da
bi se izbegli sukobi, pa i ratovi u njihovim meusobnim odnosima. Iz tog razloga se ni
dananja era globalizacije ne moe zamisliti bez njene vojne dimenzije. Budui da je
zahvaljujui tehnolokom napretku, i usavravanju razliitih vrsta naoruanja, u svetu
danas, po reima glavnog urednika amerikog nedeljnika Njuzvik (Newsweek) Farida
Zakarije, dolo do demokratizacije nasilja, upotreba sile i pretnja upotrebom sile nisu
iezli ni u svetu kompleksne meuzavisnosti i nikad debljeg globalizma.
Informaciona revolucija i naunotehnoloki napredak, koji se, ve vie puta smo to
tokom istraivanja naglasili, nalaze u srcu procesa globalizacije, ipak su ma sa dve
otrice. Sa jedne strane, tehnoloke i drutvene promene su uinile rat daleko skupljim
za moderne demokratije. Ali u isto vreme, tehnologija je stavila nova razarajua sredstva
(new means of destruction) u ruke ekstremistikih grupa i pojedinaca. Dva fenomena
vojne globalizacije posebno karakteriu meunarodne odnose posle 11. septembra 2001.
godine. U pitanju su terorizam i privatizacija rata. Terorizam, za koga Beinski tvrdi,
parafrazirajui Klauzevica, da je politika, samo voena drugim sredstvima, a koga Naj
definie kao svestan napad na neborce sa ciljem irenja straha i zastraivanja je, da
tako kaemo, profitirao od demokratizacije tehnologije, koja je sredstva za masovno
14
unitenje uinila manjim i lakim za transport, jeftinijim i mnogo prijemivijim irokom
opsegu grupa i pojedinaca. Koliko su nekada bombe i tajmeri bili kabasti i skupi, toliko
su danas eksplozivi i digitalni tajmeri laki i jeftini. Kada se svemu tome doda i injenica
da su sredstva globalne komunikacije danas dostupna skoro svima, i da ono to je
nekada bilo iskljuivo rezervisano za drave, najmonije multinacionalne kompanije i
pojedince danas moe skoro besplatno da se sazna preko interneta, jasno je da je u ovom
trenutku lake nego ikada ranije u istoriji upotrebiti fiziku silu da bi se ostvarili
razliiti, najee politiki ciljevi. Sve ovo to smo prethodno naveli dovelo je do jo
jedne pojave koja je karakteristina za vojnu globalizaciju posle jedanaestog septembra
2001. godine. Re je naime, o privatizaciji rata. Da biste danas upotrebili silu nije vam
potreban veliki aparat prinude, kakav je recimo u veku iza nas bio potreban Adolfu
Hitleru ili Pol Potu. Sada to moete uraditi na mnogo laki i jednostavniji nain, i takvu
pojavu profesor Naj naziva privatizacijom rata.

Protivrenosti ekonomske globalizacije

Budui da se ekonomska dimenzija globalizacije uglavnom posmatra kao sinonim za
celokupan proces globalizacije, ista je takva situacija i sa njenim protivrenostima. Prvo
to se pomisli kada se kae protivrenosti globalizacije, jeste da su to protivrenosti koje
izaziva ekonomska globalizacija. Najjednostavnije reeno, teoretiari koji se bave
ekonomskom globalizacijom pokuavaju da daju odgovor na uveno pitanje QUI
BONO, odnosno u iju korist ona deluje. Odgovori se razlikuju i mogu se
razlikovati dve grupe miljenja: jedna, koja tvrdi da ekonomska globalizacija nita novo
nije donela svetu osim da je bogate uinila jo bogatijima; druga, koja tvrdi da je
savremena ekonomska globalizacija pruila ansu svima, kako bogatima, tako i
siromanima.
Pristalice prve grupe miljenja kau da se tu ne mora puno razmiljati i da je kao i uvek,
glavni dobitnik svet bogatih. Kao glavne argumente za takav stav, oni navode sledee
injenice: 1) velika nejednakost izmeu onih koji imaju i onih koji nemaju. Kako
istie Dozef Naj, skoranja era globalizacije, slino poluvekovnom periodu pre Prvog
svetskog rata, takoe se povezuje sa poveanjem nejednakosti izmeu i unutar nekih
zemalja. Razmera prihoda 20 posto ljudi u svetu koji ive u najbogatijim zemljama,
uporeena sa 20 procenata koji ive u najsiromanijim zemljama poveala se sa 30: 1
1960., na 74: 1 1997. godine. 2) Liberalizacija svetske privrede, dovela je do
neravnopravne "utakmice" izmeu zemalja. Naime, snanije privrede mogu znatno lake
"otvoriti" svoje ekonomije, nego privrede siromanih zemalja. Razlog za to lei u
injenici da je domaa, esto veoma neefikasna privreda siromanih zemalja, u velikoj
meri ugroena u sluaju malih carina, jer robu koju ona proizvodi i ija je cena kotanja
jako visoka, nee imati kome da proda. 3) Globalizacija i dalje siromane zemlje dri u
poziciji proizvoaa sirovina; 4) Globalizacija znai trijumf gigantskih kompanija 5)
Globalizacija znai elju poslodavaca da nadnice radnika budu to nie. Ovo su,
naravno, samo neki od stavova onih koji napadaju proces globalizacije. Za potpuniji
spisak bilo bi potrebno na stotine stranica teksta. Ipak, za potrebe ovog istraivanja i
ovih par stavova je dovoljno da bi se situacija ilustrovala u potpunosti.
15
Sa druge strane, postoji grupa miljenja po kojima globalizacija nije tako jednostavan
proces, kako se to na prvi pogled moe uiniti. Tako na primedbu da je nesrazmera u
primanjima izmeu bogatih i siromanih, vea nego ikada ranije, pristalice ove druge
grupe miljenja navode podatak da svet nikada nije bio manje siromaan nego danas.
Naime, po podacima koji se pojavljuju u ovom asopisu, ampioni globalizacije nisu
najjae i najbogatije zemlje sveta, ve zemlje poput Norveke, Singapura, vajcarske ili
Irske. Primer velikih ekonomskih uspeha Kine na najbolji nain govori u prilog jednog
takvog stava.
Najjednostavnije reeno, ekonomska globalizacija se ne sme shvatiti u
jednostavnim terminima. U krajnjoj instanci, ekonomska globalizacija, ne koristi samo
jakima , ve i slabima. Pitanje je samo na koji e je nain i kada oni iskoristiti.

Protivrenosti drutvene globalizacije

Drutvena dimenzija globalizacije je najosetljivija na uticaj ljudskog faktora.
Otuda se za ovu dimenziju globalizacije vezuje i najvei broj protivrenosti koje emo
potpunije i sistematinije shvatiti ako se osvrnemo na protivrenosti nekih od njenih
poddimenzija:

Protivrenosti kretanja ljudi kao poddimenzije drutvene globalizacije

Uprkos tome to je svet u poslednjih stotinak godina zabeleio neverovatan
stepen ekonomskog i tehnolokog razvoja, i to su carinske i druge prepreke za slobodno
kretanje roba, kapitala i usluga manje nego ikada ranije u ljudskoj istoriji, jo uvek se ne
moe rei da postoji sloboda kretanja za sve. Naime, iz svega ovoga izuzet je onaj koji
je sve te slobode osmislio i stvorio: izuzet je ovek. Kako to cinino kae bivi
ameriki savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Predsednika Dimija
Kartera, Zbignjev Beinski, globalizacija znai (prim. D. .) slobodu kretanja za
sve, osim za ljude. Za razliku od dananje ere globalizacije, u prolosti su se ljudi
mnogo lake kretali i ili gde su hteli. Brojke o tome govore same po sebi. Uostalom, svi
ti ljudi koji su preko uvenog ostrva Elis ulazili u Ameriku nisu ni znali ta su vize, i
osim karantina koji su morali da prou posle dugog i po zdravlje esto rizinog puta,
nikave druge prepreke za ulaz u SAD nisu im stajale na putu. Najkrae reeno,
deglobalizacija kretanja ljudi u svetu posle kraja hladnog rata, predstavlja najvei
paradoks savremene ere globalizacije.


Protivrenosti kretanja ideja kao poddimenzije drutvene globalizacije

Za ideje nikada nisu postojale granice. Sovjetski Savez, koji je u svom
nuklearnom arsenalu posedovao nekoliko desetina hiljada nuklearnih bojevih glava, i
ijom je eventualnom upotrebom mogao vie puta da uniti planetu na kojoj ivimo, nije
uspeo da sprei prolaz liberalnih ideja i matanja o boljem ivotu (kao na Zapadu) preko
svojih dobro uvanih granica. Slino tome, Berlinski zid, koji je bio simbol podela na
16
liniji Istok-Zapad, nije bio dovoljno vrst da zadri prodor radio i tv talasa iz
Zapadnog u Istoni Berlin. Danas, upotrebom satelitskih antena i interneta moete
premostiti bilo kakve fizike prepreke koje stoje pred vama. Situacija u Iranu ili u Kini,
posle kraja hladnog rata, najbolji su primer za to. irenjem odreenih ideja, bilo putem
tampanih medija, radia i televizijem ili danas putem interneta, mogue je pokrenuti
ljude da misle i deluju na odreeni nain. Tako su se prie o boljem ivotu u svetu
kapitalizma, koji je na razliite naine prikazivan u holivudskim filmovima ili serijama
(poput veoma popularne Dinastije iz osamdesetih godina prolog veka), pokazale kao
veoma vaan inilac u zavretku hladnog rata. Meutim, istovremeno je mogue
globalizaciju kretanja ideja posmatrati i sa njene druge, negativne strane. Tako, su se i
neke druge ideje, poput ksenofobije, rasizma i faizma irile svetom, postajui globalna
pojava. Raznorazne vrste radikalnih ideja, kako danas, tako i u prolosti, jedna su od
negativnih posledica ove dimenzije globalizacije. Ipak, najvei problem globalizacije
kao kretanja ideja, danas jeste tzv. koncept amerikanizacije sveta.

Protivrenosti politike i pravne globalizacije kao poddimenzija drutvene
globalizacije

Danas se veina zemalja u svetu, deklariu kao demokratije. Iz tog ugla
posmatrano moe se rei da je dolo do svojevrsne globalizacije demokratskih politikih
ureenja. Naime, u poslednjih petnaestak godina, moe se rei da je svet, a Evropu
naroito, zapljusnuo talas demokratija. Kako to tvrdi ugledni harvardski politikolog
Semjuel Hantington na sceni je bio trei talas demokratizacije zemalja sveta. Ipak,
iako su se mnoge zemlje opredelile za demokratsko politiko ureenje, ratovi jo nisu
iezli iz sveta, a ekonomska efikasnost demokratija jo uvek je maglovita. Neostvarena
proroanstva Normana Endela neposredno pre poetka Prvog svetskog rata najbolji su
dokaz za to. Naime, iako je teko nai teko nai primer da su dve demokratije ratovale
izmeu sebe (to je sredinja pretpostavka teorije demokratskog mira), postoji dovoljan
broj dokaza za to da su zemlje u ranim fazama demokratizacije mnogo sklonije ratu
nego drave sa autokratskim politikim ureenjem.















17
33. Moral kao inilac u meunarodnim odnosima

Uzimajui u obzir prirodu bezbednosne dileme, neki realisti veruju da brige o
moralu ne igraju ulogu u meunarodnim sukobima. Moral, meutim, igra ulogu u
meunarodnim odnosima, iako ne istu ulogu kao u unutranjoj politici. Moralni razlozi se
koriste jo od Tukididovih dana. Kada su Korkirani doli kod Atinjana da trae pomo
protiv Korinta, sluili su se jezikom etike: pre svega, neete pomagati agresorima, nego
ljudima koji su rtve agresije. Drugo, vi ete na taj nain zadobiti nau venu
zahvalnost. Zamenite Korkira sa Bosna, i Korint sa Srbija, pa ove rei mogu da
zvue ubedljivo i u modernim vremenima.
Po definiciji koju je dao profesor R. Luki, moral se moe odrediti na sledei nain:
moral je skup drutvenih normi koje subjekt, kao sopstvenu bezuslovnu, sa- mociljnu
obavezu, zasnovanu na dobrom kao samostalnoj vrhovnoj vrednosti, u moralnoj situaciji
osea trenutno celim biem, a ne samo uvia razumom, koja esto vri pritisak na
njegove prirodne sklonosti i ostvaruje njegovo ovetvo, a za iji prekraj on osea griu
savesti, dok drutvo na njega primenjuje spoljanje sankcije uz istovremeni zahtev da on
osea griu savesti. Sasvim je razumljivo da je za nastanak moralnih normi
neophodna vea drutvena povezanost, vii stepen saobraanja i oseanja bliskosti meu
ljudima. Takav stepen bliskosti je mnogo vei unutar drut- vene zajednice nego u
odnosima izmeu tih zajednica. Potpuna drutva meu sobom mogu biti u bliim ili
daljim odnosima, to zavisi od niza inilaca. Zajednice se prvo mogu razlikovati po tipu
drutva kome pripadaju. Moral se razlikuje i po drutveno- ekonomskim formacijama.
Unutar jednog tipa ropstvo je moralom dozvoljeno a u drugom ono izaziva gnuanje.
Zatim se zajednice razlikuju po kulturi, i ako su te razlike bitne, moralne norme su takoe
bitno razliite. Razlike se javljaju i zbog ste- pena ekonomske razvijenosti, ideologije,
religije, politikog reima. Sve te razlike zajedno ine da u meunarodnim odnosima
moralna norma, koja bi imala snagu u meunarodnom optenju, tee nastaje i ima manju
snagu.
Postavlja se pitanje da li se ljudi u meunarodnim odnosima oseaju manje odgovornim
za krenje morala nego unutar drave zbog naina donoenja odluka u spoljnoj politici.
ini se da kod ovog pitanja mora biti razmotreno postojanje uticaja dve vrste moralnih
normi u meunarodnim odnosima. Unutranji moral deluje na ponaanje pojedinca u
zajednici kojoj pripada, dok ga u ponaanju prema spoljnom svetu, moralna norma ne
obavezuje. Meutim, sa razvojem meuzavisnosti, raaju se i odnosi saradnje i
prijateljstva i sa stranim dravama, koji dovode do stvaranja meunarodnih organizacija
unutar kojih se poinje da razvija meunarodni moral, kao izraz saglasnosti svesti o
postojanju osnovnih vrednosti u meunarodnom ivotu svakog potpunog drutva, koje
moraju biti zatiene, inae se ugroava opstanak tih drutava.
Moralni argumentu pokreu i ograniavaju ljude. U tom smislu moralnost je
mona stvarnost. Moralni razlozi, meutim, mogu takoe biti upotebljeni kao propaganda
da sakriju prave motive, te oni moniji su esto u stanju da prenebregavaju moralne
obzire. Za vreme Peloponeskog rata, Atinjani su otplovili na ostrvo Melos da bi uguili
pobunu. 416. godine p. n. ere, a oni koji su govorili u ime Atinjana, kazali su Meljanima
da imaju izbor pred sobom, da se mogu boriti i poginuti, ili se mogu predati. Kada su se
Meljani pobunili da se oni bore za svoju slobodu, Atinjani su odgovorili da, jaki ine
ono to mo mora da ini, a slabi trpe ono to moraju. U sutini, Atinski stav je bio da u
18
svetu realizma, za moralnost ima malo mesta. U savremenom svetu, meutim, mnogo je
manje prihvatljivo za drave da ispoljavaju svoje prave motive kao to su, po
Tukididovim reima, Atinjani radili na Melosu. Da li to znai da moral danas zauzima
istaknutije mesto u meunarodnim odnosima nego to je to bio sluaj u prolosti? Ili su
jednostavno drave postale mnogo vetije u svojim propagandnim aktivnostima?
Nisu svi moralni argumenti isti. Pojedini su upeatljiviji od drugih. Pitamo se i
kada su logini i dosledni. Na primer, kada je aktivista po imenu Filis lafli tvrdio kako
je nuklearno oruje dobra stvar jer ga je Bog dao slobodnom svetu, treba da se zapitamo
zato ga je Bog takoe dao Staljinovom Sovjetskom Savezu i Maovoj Kini. Nisu svi
moralni argumenti jednaki.
Moralni argumentu pokreu i ograniavaju ljude. Oni mogu biti upotebljeni kao
propaganda da sakriju prave motive, te oni moniji su esto u stanju da prenebregavaju
moralne obzire.
Sasvim je razumljivo da je za nastanak moralnih normi neophodna vea drutvena
povezanost, vii stepen saobraanja i oseanja bliskosti meu ljudima. Takav stepen
bliskosti je mnogo vei unutar drutvene zajednice nego u odnosima izmeu tih
zajednica.
Osnovno merilo za prosuivanje moralnosti jeste nepristrasnost - gledite po
kome se svi interesi prosuuju pomou istih kriterijuma. Vai interesi zasluuju istu
panju kao i moji. Unutar ovog okvira nepristrasnosti, meutim, postoje dve razliite
tradicije u zapadnoj politikoj kulturi o tome kako prosuivati moralne razloge. Jedna
potie od Imanuela Kanta, nemakog filozofa iz osamnaestog veka, a druga od britanskih
utilitarista iz ranog devetnaestog veka, kao to je bio Deremi Bentam. Kao ilustracija
dva pristupa, zamislimo da smo uetali i neko siromano selo i da smo tamo zatekli
oficira kako je postrojio tri oveka uza zid za streljanje. Vi pitate: "Zato pucate u te
seljake? Oni izgledaju sasvim bezopasno." Oficir kae: "Prole noi je neko iz ovog sela
pucao na jednog mog oveka. Znam da je neko iz ovog sela kriv, tako da u da ubijem
ovu trojicu za primer." Vi kaete: "Ne moete to da uradite! Ubiete nevinu osobu. Ako
je samo jedan metak bio ispaljen na vaeg oveka onda su najmanje dva od ova tri oveka
nevini, moda ak i sva trojica. Vi jednostavno ne moete da uradite tako neto." Oficir
uzima puku od jednog od njegovih ljudi, stavlja vam je u ruke i kae: "Pucajte vi na
jednog od njih umesto mene, a ja u drugu dvojicu pustiti da odu. Moete da spasite dva
ivota ukoliko ubijete jednog od njih. Hou da vas nauim da u graanskom ratu ne
moete imati takve moralizatorske stavove. ta ete uraditi?
Moete pokuati da, poput Rambo filmova, izigrate sve njegove trupe, ali oficir
ima vojnika koji vas dri na nianu. Va izbor je da ubijete jednu nevinu osobu s ciljem
da spasite dve, ili da bacite oruje i imate iste ruke." Kantovska tradicija po kojoj inite
neke stvari samo onda kada su ispravne, zahtevala bi u ovom sluaju da odbijete da
pourujete avolji posao. Utilitaristika tradicija vam moe sugerisati, da ukoliko moete
da spasite dva ivota, onda treba to i da uinite. Ako se opredelite za Kantovsko reenje,
zamislite da se broj poveao. Zamislite da je ispred tog zida bilo sto lljudi. Ili zamislite da
moete da spasite pun grad ljudi od bombe koju su podmetnuli teroristi. Treba li da
odbijete da spasite ivote milion ljudi da bi sauvali iste ruke i istu savest? Na nekoj
taki, vane su posledice. Moralni razlozi mogu biti prosuivani na tri naina: u odnosu
na motive ili namere; prema sredstvima koja su upotrebljena, i prema posledicama ili
19
mrenim efektima. Premda nije lako pomiriti ove dimenzije, valjan moralni argument
nastoji da ih sva tri uzme u obzir.

Ogranienja morala

Moral igra manju ulogu u meunarodnoj politici nego u unutranjoj iz etiri razloga. Prvi
je slaba meunarodna saglasnost o vrednostima. Postoje kulturne i religijske razlike u
pogledu prosuivanja opravdanosti pojedinih postupaka. Drugo, drave su drugaije od
pojedinaca. Drave su apstrakcije, pa iako su njihove voe pojedinci, delatnost dravnika
se ocenjuje na drugaiji nain, nego kada deluju samo kao pojedinci. Na primer, kada
birate cimera veina ljudi eli osobu koja veruje u zapovest "ne ubij." Isti ljudi, meutim,
mogu glasati protiv onog predsednikog kandidata koji je u predizbornoj kampanji rekao,
"Nema tih okolnosti pod kojima bih ja ikada preduzeo neku akciju koja bi dovela do bilo
ije smrti".
Trei razlog zbog kojeg moral igra manju ulogu u meunarodnoj politici je njena
sloenost uzrono-posledinih odnosa. Dovoljno je teko znati posledice delovanja u
unutranjim poslovima, u meunarodnim odnosima postoji jo jedan sloj sloenosti:
meudejstvo drava. Ova dodatna dimenzija oteava pravljenje tanih predvianja
posledica. Poznati primer za ovo je debata koja se 1933. godine vodila meu studentima
Oksfordskog saveza, debatnog drutva Oksfordskog Univerziteta. Svesni da je 20 miliona
ljudi poginulo u Prvom svetskom ratu, veina studenata je glasala za rezoluciju po kojoj
se oni vie nikada ne bi borili za kralja i otadbinu. Neko drugi je, meutim, sluao sve
to: Adolf Hitler. Zakljuio je da su demokratije mekane, te da ih mogao pritiskati toliko
snano koliko je eleo, jer mu ne bi uzvratile. Trivijalniji primer je "argument
hamburgera" iz ranih sedamdesetih godina prolog veka, kada su ljudi bili zabrinuti zbog
nestaice hrane u svetu. Jedan broj studenata sa amerikih univerziteta je govorio, "Kad
god odemo u menzu, odbijamo da jedemo meso, jer pola kilograma juneeg mesa vredi
koliko etiri kilograma itarica koji se mogu iskoristiti da nahrane siromane ljude irom
sveta". Mnogi studenti su prestali da jedu hamburger i oseali su se dobro zbog toga, ali
na taj nain nisu nimalo pomogli gladnim ljudima u Indiji ili Bagladeu. Zato ne?
itarice koje su ostale nepotroene zato to neko nije jeo hamburger u Americi, nisu
stizale do gladnih ljudi u Bangladeu jer oni nisu imali novca da ih kupe. itarice su bile
viak samo na amerikom tritu, to znai da su amerike cene pale, a farmeri su
proizvodili manje. Pomaganje seljacima u Bangladeu podrazumeva da im damo novac
kojim bi kupili itarice preostale zato to nismo jeli hamburger.
Konano, postoji argument koji kae da su ustanove meunarodnog drutva naroito
slabe, te da je razilaenje izmeu pravde i poretka vee u meunarodnoj nego u
unutranjoj politici. I poredak i pravda su vani. U unutranjoj politici naginjemo da
uzimamo poredak kao neto to je dato. U stvari, ponekad demonstranti ciljno
uzdrmavaju poredak u ime promocije njihovog vienja pravde. Ukoliko, meutim,
postoji potpuni besporedak, teko je imati bilo kakvu pravdu; o tome svedoe
kidnapovanja, bombardovanja i ubijanja sa svih strana u Libanu osamdesetih godina, ili u
Somaliji tokom devedesetih. Odreeni stepen poretka je preduslov za postojanje pravde.
U meunarodnoj politici, odsustvo zajednikih zakonodavnih organa, sredinje izvrne
vlasti ili jakog pravosua, ini ouvanje poretka koji prethodi pravdi, mnogo teim.

20
34. Tri vienja uloge morala u meunarodnim odnosima

Postoje bar tri razliita vienja etike u meunarodnim odnosima: skeptici, dravni
moralisti i kosmopolite. Premda nema logike veze, realisti u njihovim opisnim
analizama svetske politike esto naginju ka skeptikom ili pristupu ocenjivanju dravnih
moralista, dok oni koji naglaavaju liberalnu analizu, zastupaju moralna gledita dravnih
moralista ili kosmopolita.
a) Skeptici kau da moralne kategorije nemaju znaaja u meunarodnim odnosima, jer
nema institucija koje bi obezbedile poredak. Pored toga, ne postoji oseaj zajednitva, pa
stoga ne moe biti ni moralnih prava i dunosti. Klasini stav o etici u meunarodnoj
politici, za skeptike, bio je odgovor Atinjana Meljanima: jaki ine ono to mo mora da
ini, a slabi prihvataju ono to moraju. Mo stvara pravo. Za skeptike, to je sve to se
ima rei na ovu temu. Filozofi esto kau da moralna obaveza podrazumeva sposobnost
da se deluje. Moralnost zahteva izbor. Ukoliko je neto nemogue, ne moemo imati
obavezu da to uradimo. Ako se u meunarodnim odnosima izbor jednostavno svodi na
ubiti ili biti ubijen, onda po pretpostavci nema izbora, to bi opravdalo skeptiku
poziciju. Meunarodna politika je ipak neto vie od pukog opstanka. Ako postoje izbori
u meunarodnoj politici, praviti se da nema izbora, jeste samo prikriveni oblik izbora.
Razmiljati samo u kategorijama suenih nacionalnih interesa je jednostavno
krijumarenje vrednosti bez da se to priznaje. Ukoliko postoji neki stepen poretka i
zajednice u meunarodnim odnosima, ako nije stalno prisutno ubiti ili biti ubijen, tada
tamo ima prostora za izbor. Anrhija znai bezvlae, ali ne nuno i haos i potpuni
besporedak. Postoje rudimentarni postupci i institucije koji obezbeuju dovoljan stepen
poretka da omogue neke vane izbore: ravnotea snaga, meunarodno pravo,
meunarodne organizacije. Svaki od navedenih primera je dovoljan dokaz da argument
skeptika nije dovoljan. Moemo da odbacimo kompletni skepticizam, zato to u
meunarodnoj politici postoji prostor za moralnost. Tomas Hobs je smatrao kako se za
izbegavanje prirodnog stanja u kome svako moe da ubije svakog, pojedinci odriu
svoje slobode u korist Levijatana, ili vlade, radi zatite budui da je ivot u prirodnom
stanju nasilan, brutalan i kratak. Zbog ega onda vlade ne formiraju nekakav super-
levijatan? Zato ne postoji svetska vlada? Razlog za to je, kae Hobs, to nesigurnost na
meunarodnom nivou nije tako velika, kao na nivou pojedinca. Vlade obezbeuju
izvestan stepen zatite od brutalnosti najsnanijih pojedinaca koji mogu ta god ele, a
ravnotea snaga meu dravama obezbeuje nekakav stepen poretka.
Liberali dalje ukazuju na postojanje meunarodnog prava i obiaja. Iako su
rudimentarne, takve norme obavezuju prekrioce na dokazivanje nevinosti. Razmotrimo
krizu u Persijskom zalivu 1990. godine. Sadam Husein je tvrdio kako je izvrio aneksiju
Kuvajta da bi povratio provinciju koja je Iraku ukradena u vreme kolonijalizma.
Meutim, zbog toga to meunarodno pravo zabranjuje povredu granica drugih drava iz
takvih razloga, ogromna veina drava videla je njegovu akciju kao krenje Povelje UN-
a.
Meunarodne institucije obezbeuju jedan stepen poretka omoguavajui i
ohrabrujui komunikaciju, kao i odreeni stepen reciprociteta u pogaanju. Uzevi u
obzir ovakvu situaciju skoro stalne komunikacije, meunarodna politika nije uvek, kako
skeptici tvrde, ubiti ili biti ubijen.
21
ak i u ekstremnim uslovima rata, pravo i moral mogu ponekad da igraju ulogu.
Doktrina pravednog rata, koja vue poreklo iz ranog Hrianstva, a koja je
sekularizovana posle sedamnaestog veka, zabranjivala je ubijanje nedunih civila.
Zabrana ubijanja nedunih poinje premisom koja kae "ne ubij". Ako je to osnovna
pretpostavka na kojoj poiva moral, postavlja se pitanje kako je ikada bilo koje ubijanje
opravdavano? Apsolutni pacifisti vele da niko ne treba ikoga da ubije iz bilo kog razloga.
Obino je ovo tvreno na temelju Kantovog uenja: neki pacifisti, meutim, dodaju
konsekvencijalistiki argument po kome nasilje raa samo vie nasilja. Ponekad,
meutim, izostanak odgovora na nasilje takoe moe poroditi vie nasilja. Na primer,
teko je poverovati da bi Osama bin Laden ostavio na miru SAD, da je Predsednik Bu
okrenuo drugi obraz posle 11. septembra.
Nasuprot pacifizmu, tradicija pravednog rata kombinuje brigu o namerama,
sredstvima i posledicama delovanja. Ona tvrdi da ako neko krene da vas ubije, a vi
odbijete da se branite, krajnji ishod je da e zlo prevladiti. Odbijajui da se brani, dobro
umire. Ako je neko u neposrednoj opasnosti da bude ubijen, moe biti moralno da ubije u
samoodbrani. Moramo, meutim, praviti razliku izmeu onoga ko moe biti ubijen i
onoga koji ne moe biti ubijen. Na primer, ako vojnik uperi puku u mene, mogu da ga
ubijem u samoodbrani, ali u momentu kada vojnik baci puku i podigne ruke u znak
predaje, on postaje ratni zarobljenik i ja nemam ravo da mu oduzmem ivot.
Moemo da odbacimo kompletni skepticizam, zato to u meunarodnoj politici
postoji prostor za moralnost. Moralnost je vezana za izbor, a smisleni izbor se menja u
skladu sa promenom uslova opstanka. to su vee pretnje opstanku, manje je mesta za
moralni izbor. Skeptici izbegavaju teke moralne izbore, drugaije se ponaajui pri
tome. Sumirajmo to aforizmom koji kae: Ljudi ne ive iskljuivo od rei, ali ne ive ni
samo od maa. Nisu, meutim, svi realisti potpuni skeptici. Neki priznaju da postoje
moralne obaveze, ali da je poredak na prvom mestu. Mir je moralni prioritet, ak i kad je
u pitanju nepravedan mir. Meunarodni poredak jeste vaan, ali je pitanje kog stepena, a
postoji i ravnotea izmeu pravde i poretka. Koliko je poretka potrebno pre nego to
ponemo da brinemo o pravdi? Na primer, nakon to su sovjetske snage robusno uguile
pobunu u Baltikim republikama 1990. godine ubivi pritom jedan broj ljudi, neki
Amerikanci su trali da se prekinu odnosi sa Sovjetskim Savezom. Po njihovom vienju,
Amerikanci treba da kroz spoljnu politiku izraavaju vrednosti kao to su demokratija i
ljudska prava, ak i po cenu nestabilnosti i okonanja pregovora o kontroli naoruavanja.
Drugi su smatrali da iako je briga o miru i ljudskim pravima bila vana, ipak je mnogo
vanije kontrolisati nuklearno oruje i dogovoriti sporazum o smanjenju naoruanja. Na
posletku, amerika administracija je nastavila pregovore o naoruavanju, ali je
ekonomsku pomo uslovila potovanjem ljudskih prava. Iznova i iznova u meunarodnoj
politici nije pitanje da li postoji apsolutni poredak nasuprot pravde, nego kako izvagati
dostupne izbore u odreenoj situaciji. Realisti stoje na validnoj taki gledita, ali
preteruju kad kau da poredak u svim okolnostima prethodi pravdi.
b) Dravni moralisti. Dravni moralisti tvrde da meunarodna politika poiva na
drutvu drava sa odreenim pravilima, premda ta pravila nisu uvek sasvim potovana.
Najvanije pravilo je dravni suverenitet, koji zabranjuje dravama intervenisanje izvan
vlastitih dravnih granica u prostor tue jurisdikcije. Politikolog Majkl Volcer, na primer,
smatra da nacionalne granice imaju moralni znaaj, zato to drave predstavljaju ukupna
prava pojedinaca koji su se udruili radi zajednikog ivota. Tako je potovanje
22
suvereniteta i teritorijalnog integriteta povezano sa potovanjem prava pojedinaca. Drugi
jeednostavnije kau da je potovanje suvereniteta najbolji nain ouvanja poretka. U
praktinom ivotu, ova pravila ponaanja drava se esto kre (Sovjetska invazija na
Avganistan 1979. i amerika intervencija u Dominikanskoj republici 1965.)
c) Kosmopolite, poput teoretiara politike arlsa Bajca, vide meunarodnu politiku ne
samo kao drutvo drava, nego i kao drutvo pojedinaca. Stoga kada govorimo o pravdi,
kau kosmopolite, treba da govorimo o pravdi za pojedince. Kosmopolite smatraju da
nacionalne granice nemaju moralno opravdanje; one prosto brane nejednakost koja treba
da bude ukinuta, ukoliko mislimo u pojmovima distributivne pravde. Realisti (kojima
pripadaju moralni skeptici i neki dravni moralisti), odgovaraju da je opasnost u
kosmopolitiskom prilazu to on moe dovesti do velikog nereda. Doslovno kazano,
napori da se izvri radikalna redistribucija verovatno vode ka nasilnom sukobu, zato to
se ljudi ne odriu lako svog bogatstva. Jedan ogranieniji kosmopolitiski argument
zasniva se na injenici da ljudi esto imaju umnoene lojalnosti-prema porodici,
prijateljima, susedima, naciji, moda i prema nekim transnacionalnim verskim grupama,
kao i prema zajednikom konceptu ljudskosti. Mnogi ljudi su bili pokrenuti slikama
gladne Sudanske dece ili Kosovskih izbeglica zato to postoji, iako slabija, nekakva
opteljudska zajednica iznad dravnog nivoa. Najposle svi smo ljudska bia. Kosmopolite
nas podseaju da postoji jedna distributivna dimenzija meunarodnih odnosa, gde je
moralnost jednako vana u miru i u ratu. Politike mogu biti osmiljene da podre osnovne
ljudske potrebe i ljudska prava bez unitavanja poretka.
Od pristupa meunarodnoj moralnosti, skeptici ispravno istiu da je poredak
nuan za postojanje pravde, ali isputaju iz vida ravnoteu izmeu poretka i pravde.
Dravni moralisti koji vide drutvo drava sa pravilima protiv intervencije predstavljaju
jedan institucionalni pristup poretku, ali ne pruaju dostatne odgovore o tome kada neke
intervencije mogu biti opravdane. Konano, kosmopolite koje se usredsreuju na drutvo
pojedinaca imaju duboki uvid u opteljudsko, ali poveavaju rizik izazivanja ogromnog
nereda. Najvei broj ljudi razvija jednu hibridnu poziciju; nazivi kola su manji vani,
nego postojanje ravnotee izmeu ovih pristupa.
Zbog razlika izmeu unutranje i meunarodne politike, moralnost je teko
primeniti u meunarodnoj politici. Upravo zbog toga to postoji mnotvo naela, iz toga
ne sledi da uopte nema naela. injenica je da svako drutvo jo uvek stvara svoj
sopstveni moral u zavisnosti od svoje sopstvene stvarnosti, svojih potreba i mogunosti.
ak i unutar drutva postoje razliiti morali uih zajednica, klasa i slojeva. Razlike su
suvie velike u savremenom svetu da bismo mogli oekivati da putem meunarodnih
obaveza stvorimo zajednike vrednosti i moralna naela.










23
35. Geografski inilac u meunarodnim odnosima

Klima, priroda tla i geografski poloaj su samo neki od uslova koji deluju na poloaj
svakog drutva. Moemo razlikovati vie geografskih elemenata kojima se daju
determinantne uloge u delovanju prirodnih uslova na ivot oveka i drutva. Tu se mogu
navesti oni teoretiari koji taj znaaj pripisuju klimi ili reljefu tla, kao i samim
kvalitetima tla i, naroito, to je znaajno za analizu meunarodnih odnosa, ona shvatanja
koja geografskom poloaju zemlje pripisuju determinantnu ulogu u razvoju i ivotu
drutva, kao i njegovog mesta i uloge u odnosima sa drugim drutvima. Geografski
inilac, meutim, deluje samo u odreenim uslovima razvoja. Meutim, nikako ne znai,
da su ovi prirodni uslovi determinanta razvoja uopte. Da je to sluaj, zemlje koje imaju
najpovoljnije prirodne uslove bi trebalo da imaju i najrazvijeniju tehnologiju. To,
meutim, ne mora da bude. Oni samo pruaju mogunost a ne stvaraju vrednost, veih
stvara rad. Danas se razvijena industrija nalazi na prostorima na kojima esto nema
potrebnih sirovina niti energije. Ovaj odnos izmeu prirodnih uslova u razvoju i samog
razvoja razreavao se kompenzacijama, putem bolje organizacije proizvodnje ili veeg
radnog angaovanja drutva koje je u pitanju. Na taj nain je i sam geografski poloaj,
kao i drugi prirodni uslovi, odreen stupnjem razvoja. U velikom delu ljudske istorije,
posedovanje nafte nije imalo nikakvog znaaja za drutveni razvoj i bogatstvo sve dok
nije pronaena tehnologija za njenu upotrebu.

Dravna teritorija
Teritorijalizacijom drutva (krajem srednjeg stupnja varvarstva) uspostavlja se neki vid
svojine na zaposednutoj teritoriji i ona je ograniena prostiranjem zaposednute teritorije.
Granice prostiranja ove svojine su nastankom drave prerasle u poseban pravni i politiki
institut i one imaju veliki znaaj u odnosima drava.
1. Dravne granice U savremenoj epohi smatra se da teritorija na kojoj se prostire
vlast jedne drave mora imati tano utvrene granice. Granica je linija koja razdvaja dve
drave i preko koje se odvijaju odnosi izmeu tih drava. Ti odnosi su meunarodni
odnosi. S razvojem kapitalizma javlja se potreba vreg povezivanja svih delova
dravne teritorije, a poveana ekonomska meuzavisnost trai zatitu nacionalne privrede
koja nastaje s nastankom nacionalne drave. Nova nacionalna drava se zasniva na novim
organizacionim principima dravne privrede i dravne vlasti. U domenu njene oruane
sile stvara se narodna vojska koja, na bazi opte vojne obaveze, prerasta u brojnu
skupinu kojoj se u jedan od osnovnih zadataka stavlja zatita granica i teritorijalnog
integriteta. Vojna sila tako prestaje da bude samo oruana zatita pojedinih feudalaca i
njihovih poseda ve prerasta u opte-drutveni organizam. Pitanje razgranienja izmeu
drava dobija znaajno mesto u meunarodnim odnosima, te vremenom nastaju odreeni
principi koji su proizili iz potrebe dobijanja takvih granica koje bi u najveoj meri
garantovale nacionalni prosperitet i nacionalnu bezbednost. Od tih granica naroito treba
izdvojiti sledee:
Etnike granice - Sa nastankom nacije javlja se tenja da se granice jedne drave
poklapaju sa etnikim prostiranjem jedne nacije. Ovakvo stanje karakterie epohu
stvaranja nacionalnih drava u Evropi u toku XIX i prve polovine HH veka, dok na
24
drugim kontinentima, naroito u Aziji i Africi, ovo pitanje jo uvek ima veliki znaaj u
odnosima drava. Odreivanje etnikih granica nije nikako jednostavan posao, iako se
time eli samo to da jedna drava obuhvati teritoriju na kojoj se prostire jedna nacija, od-
nosno nacije koje su odluile da ive u jednoj zajednikoj dravi. esto su se iza zahteva
za uspostavljanjem etnikih granica krile (ili kriju) teritorijalne pretenzije neke drave
prema drugim dravama. Istorija je pokazala da dobro izvedeno etniko razgranienje
doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa, te se u takvim uslovima moe oekivati razvoj
procesa sa- radnje. Na veliki naunik Jovan Cviji na konferenciji mira u Parizu,
zastupao je stav da naelo prirodnih granica i naelo etnikih granica moraju se
meusobno dopunjavati iako u praksi oni jedan drugom pritivuree.
Prirodne granice - Radi ouvanja svoje bezbednosti, drave esto prilikom
razgranienja sa drugim dravama insistiraju da se potuju prirodne granice njihovih
teritorija. Ove granice se pruaju preko prirodnih prepreka, kao to su planinski venci,
reke, mora. Uz ove najee prirodne granice, van Evrope se jouzimaju i pustinje,
xungle, ili na drugi nain teko prohodni tereni. S razvojem tehnike, znaaj prirodnih
granica za odbranu zemlje opada, mada njihova funkcija u meunarodnim odnosima nije
prestala, naroito u domenu saobraaja.
Kao prirodna granica, more se jo uvek smatra najidealnijom granicom za
bezbednost drave, meunarodnu trgovinu i meunarodni saobraaj. Pored ovoga, more
kao granica ima veliki znaaj za razvoj meunarodnih ekonomskih odnosa, poto
njegovi putevi, zatim sloboda plovidbe, i mogunost pristupa velikom broju drava,
imaju veliki znaaj za razvoj veza meu dravama itavog sveta.
Reke su uvek predstavljale bar neku prepreku osvajau. U vojnoj vetini reke su
imale posebno mesto, kako u odbrani tako i u napadu. Planinski venci su uvek igrali
ulogu prirodnog razgra-nienja dve drave, i istovremeno, njihovi prevoji sluili su kao
put za saobraaj izmeu drava i invazije osvajaa.

2. Kvalitet zemlje i prirodni izvori Obavljanje procesa proizvodnje vri se u
odreenim prirodnim uslovima te su oni uvek u veoj ili manjoj meri uticali na njen
razvoj. S obzirom na to da su drave politike tvorevine, one politikim sredstvima
uvaju svoje prirodne uslove i prednosti na tom polju. Mada danas, sa razvojem tehnike
ljudi mogu uspenije da otklanjaju prirodno (relativno) siromatvo teritorije na kojoj ive,
bogatstvo prirodnim izvorima nije bez znaaja u odnosima drava. U zavisnosti od
razvoja proizvodnje, rastao je i opadao znaaj pojedinih prirodnih sirovina. Jedna drava
je mogla biti siromana ako nije imala uglja u vremenu u kome je ugalj bio osnovni izvor
energije za pokretanje industrijske proizvodnje. U drugim uslovima, sa razvojem drugih
izvora energije, ta ista drava je mogla zauzeti neko od vodeih mesta u svetskoj
proizvodnji.


25
Meunarodni geografski poloaj

Geopolitika shvatanja prvi je sistematski izloio nemaki geograf Fridrih Racel (Fridrich
Ratzel). On polazi od stava da se rast jedne drave ogleda u njenom teritorijalnom
irenju, te da drave koje raspolau veim prostranstvom teritorije, raspolau veim
kapacitetom moi.
Posebno znaajnu ulogu su imali teoretiari Alfer Mahan, Halford Makinder i ulio Dui.
Mahan je smatrao da pomorske sile imaju prednost u odnosu na konpnene i vazdune. On
je uticao na Teodora Ruzvelta i uspon amerike mornarice u vreme procvata amerike
trgovine. Polazei od istih ideja, Mekinder je smatrao da sam raspored kopna i mora na
zemlji omoguuje stvaranje velikih imperija i ak, jednog svetskog carstva. On je
Evropu, Aziju i Afriku nazvao svetskim ostrvom. On je stvorio silogizam po kome
onaj ko vlada Istonom Evropom, kontrolie predeo srca; ko vlada predelom srca,
kontrolie celi svet. Posle Prvog svetskog rata, Mekinder modifikuje svoju teoriju, tako
to sada Atlantski okean smatra sponom Zapadne Evrope i Amerike, te je u toj oblasti
video drugi stoer moi koji e sa prvim biti u stanju ravnotee. Bivi general Karl
Haushofer (18691946) kao Hitlerov saradnik i ideolog, nalazi u geopolitikim teorijama
osnov za nemako svetsko gospodarstvo u injenici da je ona u najpovoljnijem poloaju
da ovlada svetskim srcem, svetskim ostrvom a time i itavim svetom.
Tu je posebno bitan i doprinos Nikolasa Spajkmana koji je smatrao da je Rimlend
strateki bitniji od Hartlenda (Rimlend ivine oblasti Evroazije, Hartlend Istona
Evropa). ulio Dui je isticao premo vazdunih sila. Bivi nemaki general Karl
Haushofer kao Hitlerov saradnik i ideolog, nalazi u geopolitikim teorijama osnov za
nemako svetsko gospodarstvo u injenici da je ona u najpovoljnijem poloaju da ovlada
svetskim srcem, svetskim ostrvom a time i itavim svetom.
Geografski poloaj jedne drave ili grupacije drava moe u velikoj meri da utie
na poloaj te drave u meunarodnim odnosima i meunarodnoj politici. Znaaj puteva
koji prelaze preko neke zemlje, strateki poloaj u datim uslovima ratne tehnike, pristup
morima, sve su to elementi geografskog poloaja jedne drave, koji mogu uticati na
njeno ponaanje i ponaanje drugih drava prema njoj. Stepen razvijenosti proizvodnje
ima svakako daleko vei znaaj u ivotu jednog drutva od veliine prostora koje to
drutvo naseljava.
Iako su pojedini geopolitiari veliini teritorije koju zauzima jedna drava pridavali
odluujii znaaj, oigledno je da veliina prostora ne odreuje snagu jednog naroda niti
stepen njegove drutvene i ekonomske razvijenosti, pa time ni oblike drutvene
organizovanosti, kulture i sl. Veliini prostora se, meutim, ne moe oduzeti svaki znaaj
u meunarodnim odnosima. U razliitim uslovima razvoja vojne tehnike, prostor je imao
znaajan uticaj na stvaranje strategijskih planova odbrane ili napada. On je imao i, moe
se rei, odluujuu ulogu u nekim ratovima (Napoleonov pohod na Rusiju, 1812) a i
danas, u vreme nuklearnog oruja, znaaj tzv. strategijske dubine dugo vremena je bio
jedan od osnovnih inilaca u stratekom planiranju.
Na odreenom stepenu razvoja drutva more je dobilo veliki znaaj u meunarodnim
odnosima drava. Izlaz na more je esto omoguavao laki pristup na svetsko trite,
vii stepen veza sa ostalim dravama, a time, i vie mogunosti ukljuivanja u
meunarodnu podelu rada (Rusija pokuavala da dobije izlaz na more kroz Bosfor i
Dardanele). Srbija je veoma dugo, kroz XIX vek pa, sve do Prvog svetskog rata, nastojala
26
da dobije izlaz na more. Opasnosti koje su za nju proizlazile iz kontinentalne zatvo-
renosti dole su do punog izraaja u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom poetkom HH
veka. Ovim ra-tom Austro-Ugarska je htela da potini Srbiju svojim politikim
interesima na taj nain to je zatvorila kontinentalne puteve za izvoz robe u spoljnoj
trgovini Srbije. Znaaj mora za meunarodne odnose Jugoslavije proizlazi u najveoj
meri i zbog toga to je Jadransko more deo Sredozemnog mora, preko koga se dolazi u
ne- posredni kontakt sa Evropom, Azijom i Afrikom. Isto tako, Sredozemno more je veza
za izlazak na Atlantski okean i preko njega u ceo svet. Ekonomski, strateki i politiki
znaaj Sredozemnog mora ogleda se i u prisustvu velikih sila u njemu i postojanju
stalnih arita kriza na ovom podruju.

Saobraajni znaaj teritorije u razliitim periodima istorije, teritorije pojedinih
drava imale su veliki znaaj u razvoju meunarodnih veza, trgovine i strategijskih
pravaca kretanja.(poloaj Srbije kroz istoriju)
Geografski poloaj grupacije drava u meunarodnim odnosima, zbog razlika u
interesima i uloge sile u sueljavanju interesa, dolazi do ravnotee snaga, to dovodi do
grupisanja drava u politike saveze i blokove. Ove politike grupacije se meusobno
sukobljavaju te se zbog toga mora voditi rauna o njihovom geostratekom poloaju. U
ovoj situaciji veliku ulogu mogu da imaju tzv. tampon drave koje fiziki udaljuju dve
sukobljene grupacije. To omoguuje, naroito ranjivoj grupaciji, manevarski prostor i
zatitu osetljivih taaka, koje imaju znaaj za kapacitet moi date grupacije. U dananjim
uslovima ratne tehnike, ve- liina prostora ima poseban znaaj u odnosima sile. Poznato
je da antiraketni sistemi imaju vei znaaj ukoliko su vie istureni prema periferiji
branjenog prostora.






















27
36. Nuklearno oruje kao inilac u meunarodnim odnosima

Vrste oruja za masovno unitenje:
1) Nuklearno
2) Hemijsko
3) Bioloko
Vrste nuklearnog oruja
1) Fisiona nuklearna oruja (atomske ili A-bombe)
2) Fuziona nuklearna oruja (termonuklearne bombe, hidrogenske bombe ili H-
bombe)
Atomske bombe su jeftinije za proizvodnju. One rade po principu cepanja atoma
prilikom ega se izgubljenja masa transformie u energiju prema Ajntajnovoj formuli
E=Mx(CxC). Postoje dva hemijska elementa koja se koriste u te svrhe, uranijum-235 (5
ili manje kg dovoljno za jednu atomsku bombu) i plutonijum. Da bi se dobila kritina
masa koja e eksplodirati jedno pare uranijuma se u nekoj uskoj cevi bombarduje
konvencionalnim eksplozivom i prenosi preko te cevi do drugog komada uranijuma.
Uranijum se sastoji od meavine 0,7% uranijumovog izotopa u-235 koji je podloan fisiji
i 99,3% u-238 koji nije podloan fisiji. Nuklearno oruje zahteva obogaivanje kako bi se
poveao udeo u-235 na 90% ili vie. Dobijena materija se naziva visoko obogaeni
uranijum. VOU se moe kombinovati sa plutonijumom kako bi se formiralo jezgro ili se
moe samo koristiti kao eksploziv. Bomba baena na Hiroimu koristila je samo VOU.
15-20 kg VOU je dovoljno da bi se napravila atomska bomba bez plutonijuma. Prepreke
za njihovo dobijanje su te: da je za atomsku bombu potrebno 5 ili vie kilograma U-235
koji se teko dobija jer prirodni uranijum sadri tek 1% ovog izotopa. Ekstrakovanje U-
235 je spor, tehniki komplikovan i skup proces. Od plutonijuma je tehniki tee
napraviti bombu. Dobija se iz uranijuma koji se koristi u nuklearnim reaktorima. Bomba
baena na Nagasaki bila je plutonijumska.
Izrada fuzionih oruja je veoma skupa i tehnoloki veoma zahtevna.
Hidrogenska bomba se zasniva na fuzionoj energiji koja se oslobaa kada se atomi
spajaju u jedan, umesto raspadanja kao u prvim fisionim bombama. H-bomba je znaajno
poveala mo mogueg unitenja jednim orujem. Prva proba je izvrena 1.11.1952. na
Maralovim ostrvima, 10-megatonska bomba Majk, 500 puta vee snage od one baene
na Nagasaki. Najvea eksplozija koju je ovek izazvao na povrini Zemlje se dogodila
1961. godine, kada su Sovjeti aktivirali 60-megatonsku hidrogensku bombu, 20 puta jau
od sve eksplozivne moi upotrebljene u Drugom svetskom ratu. Fuzija je omoguila da se
u veoma malom pakovanju smesti ogromna destruktivna snaga. Ova oruja su
rezervisana za najbogatij, najvee i najnaprednije drave. Dok je eksplozivna mo
najveeg dela fisionih oruja izmeu 1 i 200 kilotona (1000 tona konvencionalnog
eksploziva), snaga fuzione bombe kree se od 1-20 megatona. Kod ovih oruja dva mala
atoma (varijante hidrogena) spajaju se (vri se fuzija) u jedan vei atom, pri emu se
oslobaa nuklearna energija. Sve ovo se odigrava na veoma visokim temperaturama.
Kako unitavaju nuklearna oruja? Imaju veliku eksplozivnu mo, toplota - eksplozija
H bombe kapaciteta 1MT stvara temperaturu od 100 miliona C, radijacija.
Do sada je bilo neto vie od 2000 proba.
Kontrola nuklearnog naoruanja:
Bilateralni sporazumi izmeu SAD-SSSR
28
Salt ( strategic arms limitation treaty) iz 1972. Abm treaty (antiballistic missile treaty -
brane se samo glavni gradovi), 5-godinji moratorijum na izradu novih ICBM i SLBM
Salt II 1979. nije ratifikovan - Sovjetska intervencija u Afganistanu, ograniavanje
balistikih raketa dugog dometa
Inf (intermediate range nuclear forces) treaty 1987. demontiranje svih raketa srednjeg
dometa, glavno pitanje Drugog hladnog rata
Start I (strategic arms reduction treaty) 1991. da se nuklearni arsenal SAD smanji za
15% i ruski za 25%; SAD sa 12 081 na 10 395; SSSR sa 10 841 na 8 040
Start II 1993. smanjenje nuklearnog arsenala za 50%, ratifikovan 2000.
Strategic offensive reduction treaty-2002. - sa 6000 na 2200, eliminisati sva taktika
nuklearna oruja.
Multilateralni sporazumi: IAEA, 172 lanice, jedino su Izrael, Iran i Pakistan izvan.

Naini ispaljivanja i prenosa nuklearnog oruja
Nuklearna oruja se mogu dovesti na njihovu metu na jedan od sledeih naina:
Avioni od B 29 preko B 36 do stratekih nuklearnih bombardera
Razliite vrste konvencionalnih eksplozivnih naprava tipa zemlja vazduh i
sofistikovanih mobilnih sistema
Submarine launched missiles (SLBMs)
Balistike rakete (glavni isporuilac nuklearnog oruja) taktike (od 500-1000
milja), rakete srednjeg dometa (od 1000-5000 milja, IBMs), strategijske (dometa
preko 5000 milja, ICBMs)
Krstaree rakete
H-bomba je imala 5 znaajnih politikih posledica:
a) Oivela je koncept ogranienog rata
b) Krize su zamenile glavni rat kao momenti suoavanja sa istinom
c) Tree, nuklearno naoruanje je odvraanje (obeshrabrivanje strahom) uinilo
kljunom strategijom.
d) Razvoj de facto reima opreznosti supersila (kljuni zajedniki interes
izbegavanje nuk. rata)
e) veina zvaninika je nuklearno naoruanje uopte, a posebno H-bomba, smatrala
neupotrebljivim u vreme rata. (to nije bilo samo pitanje destruktivne snage H-
bombe, za upotrebu nuklearnog naoruanja se vezivalo neodobravanje koje se
jednostavno nije primenjivalo na konvencionalno naoruanje)
Ravnotea straha - poseban oblik ravnotee snaga koji se ponekad naziva ravnotea
straha (ravnotea Hladnog rata je bila jasno organizovana oko dve velike drave, od
kojih je svaka mogla da uniti drugu u trenutku)
Najvaniji multilateralni ugovor Ugovor o neirenju nuklearnog oruja (187 drava
potpisalo, nisu Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja)
Podaci sa http://www.carnegieendowment.org/npp/ o nuk. oruju/ukupni nuklearni
arsenal (podaci iz 2009.)
Rusija - 14 000, SAD 10,500, Kina 125, Francuska 300, Ujedinjeno Kraljevstvo
160, Izrael 80, Indija 50, Pakistan 60, Severna Koreja 10. (za Iran i Siriju se
sumnja da razvijuju)
Enormna mo unitenja koju poseduje nuklearno naoruanje je gotovo
nepojamna. Megatona nuklearne eksplozije moe proizvesti temperature od 100 miliona
29
stepeni Celzijusa etiri do pet puta vea od temperature koja vlada u sreditu sunca.
Bomba koja je baena na Hiroimu 1945. godine bila je relativno mala, iznosila je
otprilike 15 000 tona TNT-a. Dananji projektili mogu da nose 100 puta ili vie od
pomenute eksplozivne snage. U stvari, sva eksplozivna snaga koja je upotrebljena u
Drugom svetskom ratu moe stati u jednu bombu od 3 megatone, a ta jedna bomba moe
stati u prednji deo jednog velikog interkontinentalnog projektila. Do 80-ih godina,
Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su imali vie od 50 000 komada nukleranog
naoruanja.
Pojedine fizike posledice nuklearne eksplozije nisu sigurne. Na primer, teorija nuklearne
zime tvrdi da nuklearni rat moe stvoriti toliko ugljenika i praine u atmosferi da bi to
blokiralo biljke u vrenju fotosinteze, to bi znailo kraj ivota kakav poznajemo. Studija
Nacionalne akademije nauka je izvestila da je nuklearna zima mogua, ali veoma
neizvesna. Mnogo bi zavisilo od toga da li bi oruje bilo usmereno na gradove, ili na
druga oruja. Gradovi koji gore bi proizveli dim sa visokim sadrajem ugljenika koji bi
blokirao sunevu svetlost, ali je neizvesno koliko dugo bi se dim zadrao u vazduhu.
Nuklearno oruje je dovelo do promena u prirodi ratovanja, ali one nisu izmenile osnovni
nain na koji je svet organizovan. Svet anarhinih drava bez vie vlasti iznad njih se
nastavio i u nuklearnoj eri. Kada su 1946. godine Sjedinjene Drave predloile Plan
Baruh, kako bi se uspostavila meunarodna kontrola nuklearnog naoruanja, Sovjetski
Savez je to video kao jo jednu ameriku zaveru. Nakon tog neuspeha, Albert Ajntajn je
sa aljenjem izjavio da se sve menja osim naeg naina razmiljanja. Moda nije
verodostojno, ali je navodno rekao da je fizika laka od politike.
Postoje i vojni i politiki razlozi zato nuklearno naoruanje nije izazvalo
dramatinije posledice odmah posle 1945. godine. Pre svega, poetno atomsko oruje
nije nanosilo mnogo vie tete od veine konvencionalnog naoruanja za masovno
unitavanje. Zapaljive bombe koje su baene na Drezden u Nemakoj ubile su vie ljudi
nego nuklearno bombardovanje Hiroime. Iako je jedno atomsko oruje obavilo posao
itavog vazdunog napada sa konvencionalnim bombama, u poetku nije bilo tako mnogo
nuklearnog naoruanja u arsenalu SAD-a. Sjedinjene Drave su imale samo 2 bombe
1947. godine, a 50 u 1948. Mnogi vojni planeri su smatrali da atomske bombe nisu
potpuno razliite, nego predstavljaju samo produetak konvencionalnog ratovanja.
Narastajue ameriko - sovjetsko rivalstvo je takoe usporilo promene u politikom
razmiljanju. Sovjetski Savez nije verovao Ujedinjenim nacijama smatrajui da se suvie
oslanjaju na Sjedinjene Drave. Sjedinjene Drave nisu mogle da primoraju Sovjete na
saradnju jer je Evropa bila talac u odnosima Sovjeta i Amerikanaca. Da su Sjedinjene
Drave zapretile nuklearnim napadom, Sovjeti su mogli zapretiti da e izvriti invaziju na
Evropu konvencionalnim trupama. Rezultat je bio pat pozicija. Revolucionarne posledice
nuklearne tehnologije u poetku nisu bile dovoljne da izmene nain na koji su se drave
ponaale u anarhinom sistemu.
Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine, kada je prvi put testirana
hidrogenska bomba. Hidrogenska bomba se zasniva na fuzionoj energiji koja se oslobaa
kada se atomi spajaju u jedan, umesto raspadanja kao u prvim fisionim bombama. H-
bomba je znaajno poveala mo mogueg unitenja jednim orujem. Najvea eksplozija
koju je ovek izazvao na povrini Zemlje se dogodila 1961. godine, kada su Sovjeti
aktivirali 60-megatonsku hidrogensku bombu, 20 puta jau od sve eksplozivne moi
upotrebljene u Drugom svetskom ratu.
30
Ironino, najznaajnija promena koja je pratila razvoj H-bombe je bilo njihovo
smanjivanje u veliini. Fuzija je omoguila da se u veoma malom pakovanju smesti
ogromna destruktivna snaga. Sistemi izgraeni za proizvodnju ranih atomskih bombi su
postajali sve vei i vei kako su bombe dobijale na veliini i zauzimale sve vie
prostora. Bombarder B-36 je bio ogroman avion sa osam motora i jednim velikim
prostorom u kome je mogao da nosi jednu bombu. Sa druge strane, hidrogenska bomba
sa istom destruktivnom snagom staje u mnogo manjem prostoru. Kada je jednom
destruktivna mo mogla da stane u vrh balistike rakete, do interkontinentalnog
nuklearnog rata je moglo da doe u roku od 30 minuta nakon upozorenja, u poreenju sa
osam sati koliko je trebalo B-36 da preleti istu razdaljinu. Poveana destruktivnost
hidrogenske bombe je takoe dramatizovala posledice nuklearnog rata. Ratovanje se
vie nije moglo smatrati produetkom politike drugim sredstvima. H-bomba je imala
pet znaajnih politikih posledica, ak i ukoliko nije reorganizovala anarhini nain na
koji svet funkcionie. Prvo, oivela je koncept ogranienog rata. U prvoj polovini XX
veka dolo je do promene za razliku od ogranienih ratova iz XIX veka, dolo je do
dva svetska rata, koji su odneli desetine miliona ivota. Sredinom veka, analitiari su
XX vek nazivali vekom totalnog rata. U Vijetnamu i Avganistanu i Sjedinjene Drave
i Sovjetski Savez su rae prihvatili poraz nego da upotrebe svoje najjae naoruanje.
Drugo, krize su zamenile glavni rat kao momenti suoavanja sa istinom. U prolosti, rat
je bio vreme kada su se otvarale sve karte. Ali u nuklearnom dobu, rat je suvie
razarajui i takvi momenti istine su previe opasni. Tokom Hladnog rata, Berlinska
kriza, Kubanska raketna kriza, i kriza na Srednjem Istoku ranih 70-ih godina,
predstavljale su funkcionalni ekvivalent ratu, vreme da se vidi stvarni odnos snaga u
vojnoj moi. Tree, nuklearno naoruanje je odvraanje (obeshrabrivanje strahom)
uinilo kljunom strategijom. Od kljunog znaaja je bilo organizovanje vojne moi
kako bi se proizveo strah i napad bio predupreen. etvrta politika posledica bila je
razvoj de facto reima opreznosti supersila. Dve supersile su, uprkos ogorenim
ideolokim razlikama, razvile jedan kljuni zajedniki interes: izbegavanje nuklearnog
rata. Za vreme Hladnog rata, Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su bili ukljueni u
posredne ili periferne ratove, ali se dve nacije ni u jednom sluaju nisu nale u
direktnom sukobu. Pored toga, dve strane su razvile sfere uticaja. Dok su Amerikanci
govorili o smanjivanju uticaja komunizma u Istonoj Evropi u 50-im godinama, u
praksi, kada su se Maari pobunili protiv svojih sovjetskih vladara 1956. godine,
Sjedinjene Drave iz straha od nuklearnog rata nisu pourile da im pomognu. Nakon
Kubanske raketne krize, Vaington i Moskva su uspostavili vruu telefonsku liniju kako
bi omoguili brzu komunikaciju izmeu sovjetskih i amerikih lidera. Tehnologija je
uinila lakom saradnju u kriznim vremenima, inei komunikaciju izmeu lidera u
bipolarnom sistemu prilagodljivijom i linijom. Potpisali su brojne sporazume o kontroli
naoruanja, poevi od Ugovora o zabrani ogranienih proba iz 1963. godine. Pregovori
o kontroli naoruavanja su postali nain da se razgovara o stabilnosti u nuklearnom
sistemu.
Peto, veina zvaninika je nuklearno naoruanje uopte, a posebno H-bomba, smatrala
neupotrebljivim u vreme rata. To nije bilo samo pitanje destruktivne snage H-bombe. Za
31
upotrebu nuklearnog naoruanja se vezivalo neodobravanje koje se jednostavno nije
primenjivalo na konvencionalno naoruanje.
Nuklearno naoruanje je stvorilo poseban oblik ravnotee snaga koji se ponekad naziva
ravnotea straha. Testiranje snage je bilo vie psiholoko nego fiziko. Obe strane su
sledile politiku spreavanja nadmonosti onog drugog, ali je rezultat bio razliit u
odnosu na prethodne sisteme. Za razliku od sistema ravnotee snaga XIX veka, u kome
je pet velikih sila menjalo saveze, ravnotea Hladnog rata je bila jasno organizovana oko
dve velike drave, od kojih je svaka mogla da uniti drugu u trenutku.
Nuklearna ravnotea straha se podudara sa razdobljem bipolarnosti. Neki neorealisti, kao
Kenet Volc, odreuju bipolarnost kao situaciju u kojima dve velike drave imaju gotovo
svu mo, ali ta vrsta bipolarnosti je retka. Bipolarnost se ee deavala u istoriji kada su
savezi toliko uvrivani da se gubila njihova prilagodljivost, kao to se desilo u
Peloponeskom ratu. Premda su bile nezavisne drave, savezi oko Atine i oko Sparte su
vrsto srasli u bipolarnu formu. Slino tome, uoi Prvog svetskog rata, sistemi saveza su
bili postali vrsto uvezani u bipolarnosti.
Volc tvrdi da je bipolarnost posebno stabilan tip sistema jer pojednostavljuje
komunikaciju i raunice. Sa druge strane, bipolarnom sistemu nedostaje prilagodljivost, i
on preuveliava vanost sporednih sukoba kao to je Vijetnamski rat.
Nuklearno odvraanje je podvrsta opteg odvraanja, ali posebna svojstva nuklearnog
oruja su promenila nain na koji su se supersile odnosile prema meunarodnim
odnosima za vreme Hladnog rata. Nuklearno odvraanje ohrabruje razmiljanje tipa ako
me napadne, moda neu biti u stanju da spreim tvoj napad, ali mogu uzvratiti tako
snano da nee ni eleti da napadne. Tako je nuklearno oruje utkalo novu nit u stari
koncept.
Delotvorno odvraanje zahteva i sposobnost da se nanese teta i uverljivost da e
naoruanje biti upotrebljeno. Kredibilitet zavisi od interesa koji je ukljuen u sukob. Na
primer, amerika pretnja da e bombardovati Moskvu kao odmazdu za nuklearni napad
je verovatno bila uverljiva. Ali pretpostavimo da su Sjedinjene Drave pretile da e
bombardovati Moskvu 1980. godine ako Sovjeti ne povuku svoje trupe iz Avganistana?
Sjedinjene Drave su svakako imale sposobnost, ali pretnja ne bi bila uverljiva jer su
ulozi bili suvie mali, a Sovjeti su zauzvrat lako mogli da bombarduju Vaington. Tako
da se odvraanje ne odnosi samo na sposobnost, nego i na uverljivost.
Od 1945. - 1949. godine samo su Sjedinjene Drave imale nuklearno naoruanje, ali ga
nisu upotrebile. Tako da je postojalo i izvesno samo-ograniavanje, ak i pre uzajamnog
nuklearnog odvraanja. Deo razloga je bio mali arsenal, nedostatak razumevanja ovog
novog naoruanja, i ameriki strah da bi Sovjeti zauzeli itavu Evropu svojim masivnim
konvencionalnim snagama. Do 1950. godine, i Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su
imali nuklearno oruje, i postojalo je vie kriza u kojima su ameriki lideri razmatrali
njegovo korienje. Nuklearno oruje nije bilo upotrebljeno u Korejskom ratu, niti 1954.
i 1958. godine kada su kineski komunisti mobilisali snage za invaziju na ostrvo Tajvan
koje su drali nacionalisti. Predsednici Truman i Ajzenhauer su stavili veto na upotrebu
nuklearnog oruja iz vie razloga. U Korejskom ratu nije bilo sigurno da bi upotreba
nuklearne bombe zaustavila Kineze, a Sjedinjene Drave su se plaile odgovora Sovjeta.
Uvek je postojala opasnost da bi pretnje mogle eskalirati, i da bi Sovjeti mogli upotrebiti
nuklearno oruje da pomognu svjim kineskim saveznicima. Tako da iako su Amerikanci
32
bili nadmoni u broju nuklearnog naoruanja, postojala je opasnost od kretanja ka irem
ratu koji ne bi uljuivao samo Koreju i Kinu.
Nuklearno oruje je verovatno odigralo znaajnu ulogu u spreavanju prerastanja
Hladnog rata u stvarni rat. Tokom 80-tih godina, ameriki rimokatoliki biskupi su rekli
da bi nuklearno odvraanje moglo biti opravdano samo uslovno kao privremena mera
koja se moe tolerisati dok se ne razvije neto bolje.
Oruja za masovno unitenje razlikuju se od konvencionalnih oruja po enormnoj
potencijalnoj smrtnosti koju izazivaju i po nedostatku diskriminativnosti prema onima
koje e ubijati (Doua Goldstajn), slue drugaijim ciljevima nego konvencionalna
oruja. Sredstvo su odvraanja za velike sile, simboliko sredtsvo izjednaavanja moi
za manje zemlje, inilac bez kojeg se danas pojam velike sile ne moe ni zamisliti.
Sluaj Izrael, Pakistan, Iran, Irak, JAR i SKoreja. Istorijski razvoj ovog oruja je
zapoeo za vreme WW II i uvenog projekta Menhetn koji su razvijali Openhajmer,
Bor, Ajntajn. Uporedo su razvijani i nemaki projekti. Truman i Staljin u Potsdamu;
aptanje u uvo. Staljinova paranoja i obavetajni podaci. 16. jul 1945. prva proba
atomske bombe od plutonijuma -tzv. Triniti test i taj datum oznaava poetak nove ere.
6. i 9. avgust - prve bombe upotrebljene u Hiroimi i Nagasakiju (Little boy i Fat man).
Komisija za kontrolu nuklearnog oruja i Baruhov plan. Veina istoriara se sada slau
da je Truman bacio bombu na Hiroimu i Nagasaki pre svega kako bi ubrzao kraj rata
sa Japanom, a ne da bi zaplaio Sovjetski Savez, kako su tvrdili neki revizionisti. Ali on
jeste oekivao da e bomba imati odreene politie posledice. Na sastanku u Potsdamu,
kada je Truman kazao Staljinu kako Amerika ima atomsku bombu, Staljin je ostao
nepromenjenog izraza lica i naizgled nije bio impresioniran. Naravno, to je Staljin ve
znao od svojih pijuna, ali je njegova mirnoa donekle predstavljala udar za
Amerikance. Kada su Sjedinjene Drave 1946. godine predloile Plan Baruh za kontrolu
nuklearnog naoruanja od strane U.N., Staljin ga je odbio jer je hteo da izradi sopstvenu
bombu. Kako je on to video, bomba pod meunarodnom kontrolom bi i dalje bila
amerika bomba, jer su samo Amerikanci znali kako da je naprave. Daleko je bolje za
sovjetsku bezbednost da imaju sopstvenu bombu
Nuklearna oruja kao oruja koja kao ubojno sredstvo koriste nuklearnu energiju.
Najrazornija oruja koja su na raspolaganju dravama. Bomba veliine friidera moe da
uniti itav jedan grad + faktor radijacije koji ostavlja dugorone posledice. Ne postoji
adekvatna odbrana protiv ovog oruja












33
37. Meunarodni mir i istraivanje mira

Prema Johanu Galtungu postoje dve vrste mira: negativan mir (to je odsustvo rata) i
pozitivan mir (odsustvo strukturalnog nasilja ono postoji uvek kad su ljudska bia pod
takvim uticajem da je njihova somatska i mentalna potvrda ispod mogueg ostvarenja
to znai da ako ne moete da ostvarite sve svoje talente ili da postupate i ivite u skladu
sa svojom saveu onda vi ivite samo u negativnom miru ali ne i pozitivnom).
Neki od najpoznatijih mirovnih sporazuma kroz istoriju su: Vestfalski mir 1648. god.
(uveo naelo moderne nacionalne drave), Pariki mirovni sporazum 1825. god.
(potvrene odluke Bekog kongresa), Versajski mirovni ugovor 1919. god. (kojim je
ureena Evropa nakon I svetskog rata), i svakako jedan od znaajnih za nae prostore
Dejtonski mirovni sporazum 1995. god. (doneo mir u BiH).
Kao zakljuak, treba naglasiti da je nepostojanje optih mirovnih projekata vano
svojstvo svih tradicija promiljanja mira do Novog veka. Ipak, sve tradicije su
nesistematine i necelovite u pristupu problemu mira.

Mir je iskrena tenja svih demokratskih vlada i veine oveanstva i njegovo je ime
ispisano na raznim barjacima. Skoro sve savremene univerzalne meunarodne
organizacije treba da slue postizanju i ouvanju mira. Razmatranja o miru su veoma
stara, ali su u ovom veku dobila nov podsticaj zbog toga to je ova vrednost posle dva
katastrofalna svetska rata najire prihvaena i to je, posle pronalaska i usavravanja
oruja za masovno unitavanje, mir postao preduslov opstanka ljudskog roda, a ne samo
postizanja nekih od njegovih ideala. Iako su, dakle, rasprave o miru pisane i u prolim
vekovima, zajedno s detaljnim planovima za njegovo ostvarenje, posebna nauka o miru s
razliitim nazivima, od kojih su najei: istraivanje mira (na podruju engleskog i
nemakog jezika: peace research, odnosno Friedens- forschung) i polemologija (na
francuskom podruju: polmologie).
Ova nauka obuhvata prouavanje uzroka ratova i preduslova za mir, ali mora sve ee
da se suoava s odreivanjem samog pojma mira. Istraivanju mira posveuju se ljudi iz
raznih struka i raznih zemalja, broj nacionalnih i meunarodnih ustanova i instituta za
istraivanje mira stalno raste i sve je vie knjiga i asopisa posveenih problemima mira.
Ovakav napor je doveo do pokretanja i ponovnog formulisanja nekih od osnovnih pitanja
u vezi s pojmom mira.
Pored konstatacije, bliske svakome ko se malo udubio u razmiljanje o miru, da je mir
esto prazna fraza kojom se opravdava nemiroljubiva politika, istraivanje mira zasluno
je i za postavljanje sledea dva odluujua pitanja: prvo od njih se svodi na odnos mira i
potrebnih promena u meunarodnoj zajednici a drugim se pita je li mir samo odsustvo
oruanog sukoba, rata, ili je to pojam ispunjen pozitivnom sadrinom. Ako je mir samo
zamrzavanje postojeeg stanja, stvorenog meunarodnom primenom nasilja i ispunjenog
nepravdama, onda on znai mirenje s nezadovoljavajuom i nepodnoljivom stvarnou
za veinu oveanstva, podlonu odnosima eksploatacije, stvarnou koja nije nita do
proizvod ispoljavanja nasilja, ne otvorenog ve prikrivenog, institucionalizovanog (tzv.
strukturno nasilje).
Stoga se zakljuuje da mira ne moe biti sve dok ne postoje alternativni, mirni ali efikasni
naini da se ostvare sve one promene koje tee ukidanju ostataka preanjeg,
opredmeenog nasilja.
34
U smislu drugog postavljenog pitanja, pozitivni mir znai odbijanje da se mir shvati
samo kao modalna vrednost, nain da se neto postigne; on treba da se ispuni sopstvenom
sadrinom. Takva sadrina trai se ne samo u odnosima izmeu drava i drugih subjekata
meunarodnih odnosa, nego i u stanju u kome e se nai ljudi u njima. Na taj nain se u
pojam mira unose i elementi koji se u obinom govoru pod njim ne podrazumevaju.
Vizija budueg mira razlikuje se stoga kod istrai- vaa mira raznih pravaca, pri emu
postoji opasnost ili da se mir povee s besmislenim parolama, ili da se u njega
projiciraju partikularne vrednosti, meusobno u sukobu, ili da se reenje nae u
irokim formulacijama, kao to su drutvena pravda ili ostvarenje oveanskih
tenji. Neki istraivai mira, naroito oni s anarhoidne nove levice, poistoveuju mir
s neposrednom revolucijom, iji e nosioci i onako znati ta im je initi.
Najee se, pri tom, zaboravlja da je obaveza istraivaa da definie mir, a ne neto
drugo, ne ono to mirom eli da postigne. Svaki pokuaj da se mirom obuhvate i druge
vrednosti, ma koliko on plemenit bio, izaziva zabunu, zato to taj pojam isuvie razvlai i
moe da bude podozriv, jer zajedno s opteprihvaenim idealom mira namee i drutvene
vrednosti o kojima ne postoji saglasnost, a borba za njih i oko njih bi mogla da se vodi i
drugim, mirnim sredstvima. Stoga nismo ubeeni da je mir vie od jedne meunarodne
instrumentalne vrednosti to je stanje u odnosima izmeu subjekata meunarodnih odnosa,
u prvom redu drava, u kome je primena nasilja naputena, iskljuena i onemoguena te
prevau nenasilna ali efikasna sredstva za postizanje opteprihvaenih ciljeva i za
reavanje sukoba izmeu ciljeva koji nisu takvi. Stoga se mir i ne moe pojaviti sam kao
vrednost kojoj neki subjekat meunarodnih odnosa tei.

Savremeni istraivai mira isticu znaaj "pouka prolosti koje predstavljaju veoma
koristan vodi za svako ozbiljno promiljanje ovog fenomena.
Antika tradicija
Mir se, kod Grka, razmatra na nivou pojedinca i drutva koje se shvata u granicama
"helenskog sveta". Po Helenima, mir (eirene) se uspostavlja u drutvu kao sklad svih
odnosa (homonoia, harmonija). Platon je smatrao rat helenskih gradova mnogo gorim od
rata Grka i varvarskih naroda. Shvatanje da je mir nedeljiv i da ne moe biti privilegija
samo slobodnih Grka, izneo je jo Aleksandar Veliki.
Drutveni mir je, po rimskim misliocima, poistoveivan sa stabilnim pravnim poretkom i
potovanjem zakona utvrene hijerarhije. Mir je i kod Grka i kod Rimljana odreen
negativno: kao odsustvo nasilja.
Hebrejska tradicija
Pojam shalom na hebrejskom znai mir, ali ne izmeu ljudi i izmeu naroda, ve odnos
Jehove i izabranog naroda. Sporazum izmeu Jehove i izabranog naroda se ne moe
proiriti na druge ljude i narode. Mir proistie iz verne slube bogu Jehovi i boanskom
princu (koji proistie iz naroda). Ovo je verovatno najue i najiskljuivije odreenje
pojma mir. Mir se postie pobedama, i on dolazi posle rata.
Ranohrianska tradicija
Mir se ne razmatra racionalno ili filozofski, ve gotovo iskljuivo u okviru hrianskih
svetonazora. Mir u odnosima prema ljudima sledi kao posledica ispravnog odnosa prema
bogu, i njegovo uspostavljanje ne zavisi od oveka. Mir nije odnos koji se uspostavlja u
stvarnom ivotu i meu ljudima. Po hrianskoj tradiciji Bog je mir ovekov mir je
podreen bojem miru. Ulogu izabranog naroda u hrianstvu preuzela je crkva kao boji
35
namesnik na zemlji. Kljuevi rata i mira unutar hrianskog sveta bili su u rukama crkve.
Mir je bio rezervisan samo za one unutar hrianskog stada, i to u meri u kojoj je to stado
pokorno sluilo Bogu, tj. crkvi.
Islamska tradicija
Islamska tradicija pravi otru dihotomiju na kuu islama ili kuu mira (dar-al-Islam) i
kuu rata (dar-al-Harb). Odnos islama i drugih religija se odreuje kao stalno
neprijateljstvo (militantni koncept mira).
Istonjaka tradicija
Nijedan od istonjakih koncepata mira nema univerzalistike pretenzije. Za Hinduse je
mir dobro organizovano stanje svesti. Po kineskoj tradiciji ovek postie unutranji mir
onda kada se vlada po moralnim zakonima (+ potovanje dravnog poretka). Po
japanskoj tradiciji ovek do sutine svog bia dolazi samo vebanjem duha u cilju
dostizanja unutranjeg mira, shvaenog kao samodovoljno ivljenje u jedinom stvarnom
i jedinom venom sadanjem trenu. Gandi obogauje janistiko (ne povrediti nijedno
bie) i budistiko tumaenje ahimse uvoenjem i praktikovanjem satyagrahe kao
pozitivne metode koja znai da neinjenje zla drugome nije dovoljno - ljudima treba
initi dobro. Uinjeno dobro jednom oveku je dobroinstvo svim ljudima.
Zapadno promiljanje mira
Razdoblje modernog promiljanja mira zapoinje na Zapadu od vremena velikih
geografskih otkria i protee se do pojave savremenih istraivanja mira.
U najoptijim crtama sve koncepte mira iz tog razdoblja moemo podeliti na dve velike
grupe:
a) projekti koji pretpostavljaju mir unutar pojedinog drutva delotvornim spoljnim
akcijama mir u dravi, ili izmeu pojedinih drava ne shvataju kao cilj, ve kao
sredstvo za uspeno delovanje prema spolja
b) planovi za ostvarenje opteg mira u celom/poznatom/ svetu, pri emu sredite
jedne takve drutvene zajednice smetaju na Zapadu.
Ideju ostvarenja mira u okviru ili unutar jake, suverene nacionalen drave, u kojoj su
vladareva ovlaenja gotovo neograniena, zagovarao je veliki broj mislilaca iz doba
stvaranja nacionalne drave (Makijaveli, Hobs. Boden). Bitno je spomenuti i projekte
opteg mira. U elji da potede ljudski rod unitavajuih ratova, a svesni nemogunosti
deliminog reavanja ovog problema, mnogi mislioci su predlagali globalne mirovne
projekte. Najveu prepreku u ostvarenju opteg mira videli su u postojanju egoistinih,
suverenih nacionalnih drava, te su kao formulu za ir uglavnom predlagali stvaranje
svetske drave (Dante univerzalna imperija). Po Hugu Grocijusu, meunarodni mir se
moe obezbediti ako se drave u meunarodnim odnosima podvrgnu normama
meunarodnog prava. I. Kant ostvarenje venog mira vidi u stvaranju svetske republike
federalnog ureenja koja bi se upravljala po prirodnom pravu i pokoravala Providnosti.
Mir po Kantu mora biti delo oveka.Marksistiko shvatanje mira se moe svesti na
odsusvo eksploatacije. Mir se razmatra kao neophodan uslov za potpuno ostvarenje
pojedinca.





36
38. Pojam i razliita shvatanja uzroka rata u meunarodnim odnosima

Od preko 3 300 godina poznate istorije, samo razdoblje od 200 godina prolo je bez
ratova. U 5500 godina voeno je 14500 ratova u kojima je poginulo preko 4 milijarde
ljudi. Istorijat ratova prema Majklu Hauardu: ratovi vitezova, ratovi trgovaca, ratovi
profesionalaca, ratovi revolucije, ratovi nacija i ratovi tehnologa, i nuklearno doba.
Profesor Andreja Mileti rat definie kao najotriji oblik drutvenih sukoba, u kome
se, neposrednom upotrebom oruane sile izmeu drava, njihovih saveza ili
organizacija, pokuavaju da ostvare odreeni politiki ciljevi pobedom nad
protivnikom stranom i njenim prinuivanjem da prihvati uslove pobednika. Po
Tomasu Hobsu rat obuhvata ne samo stvarnu borbu, nego i itavo razdoblje u kome je
vidljiva spremnost na nju. Drave su ograniene pravilima Meunarodnog ratnog prava
u pogledu sredstava i metoda borbe. Grocijus je utvrdio da se rat ne sme preduzimati,
izuzev za obezbeenje prava; ako je ve preduzet mora se voditi u granicama prava i
dobre vere. Savremeni meunarodni pravnici definiu rat kao stanje meudravnih
odnosa na koje se primenjuju pravila ratnog prava. Bitno je napomenuti da je rat oruani
sukob meu dravama, a ne izmeu privatnih lica i njenih grupa. Meutim, injenica je
da graanski ratovi dobijaju velike razmere, izazivaju ogromne posledice i rtve, dovode
do uplitanja drugih drava i organizacija, ini da razlika u praksi nije tako otra; i na ovu
vrstu sukoba se proiruju pravila MHP. Poljak Vjatr odreuje zato subjekte rata kao
politika drutva kako bi obuhvatio i sukobe izmeu politikih grupa koje jo nisu
drave. Rat je, pored materijalne dimenzije, i sukob volja ili namera da se protivnika
strana potini i na taj nain ostvari svoj cilj zbog koga se rat i vodi. Animus belligerendi
je konstitutivni element pojma rata. Namera da se povede rat moe biti preutna ili
formalizovana (putem ultimatuma). Rat nije puki sudar oruanih snaga drava kako bi se
odnela vojnika pobeda, ve da bi se ostvarili izvesni politiki ciljevi koji se na drugi,
miran nain nisu mogli ostvariti. (Klauzevic - ostvarivanje politikih ciljeva drugim
sredstvima). Zavrava se Ugovorom o miru kojim se reavaju sva bitna pitanja; njemu
moe prethoditi ugovor o primirju ili sporazum o predaji. Teritorijalna pitanja se reavaju
povraajem na prethodno stanje (status quo ante bellum) ili zadravanjem stanja
proizalog iz rata (uti possidetis). Savremeno pravo ne priznaje ratna, teritorijalna
osvajanja.
Preemptivni ( preduhitrujui) i preventivni ratovi
Dravni sekretar Danijel Vebster je 1837. godine povodom poznatog sluaja sa brodom
Karolina (Carolina Incident nemiri u Kanadi, pomo amerike vojske i parobrod
Karolina koji je uniten od strane Britanaca) odredio okolnosti pod kojima je
preduhitrujue delovanje opravdano, istiui da to pravo moe da se koristi kada je
drava suoena sa: Trenutnom, neodoljivom potrebom... Koja ne ostavlja prostor za
izbor sredstava niti vremena za razmiljanje. Zagovornici preemtivnih udara su tvrdili da
odlike novih oruja i fanatizam terorista ne daju pravo na pasivnost. Posle iskustva od 11.
09. 2001. godine, Amerika vie jednostavno ne sme da eka da se ovakve pretnje
materijalizuju, jer bi onda, po reima Bua i ejnija, bilo prekasno da se reaguje.
Odvraanje i zastraivanje je zamenjeno anticipativnom samoodbranom. Strategija
nacionalne bezbednosti iz 2002. godine je prvi put ovakvu praksu (preemptivno
delovanje), koja je deo neotuivog prava drave na samoodbranu, podigla na nivo
doktrine. Ono to je, meutim, izazvalo raspravu povodom prava na anticipativnu
37
samoodbranu, na nain kako je obrazloena u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz
2002. godine, ticalo se najvie mogunosti eventualne zloupotrebe ovog prava. Takoe je
isticano da je, u stvari, Buova administracija zamaglila razliku izmeu preemptivnih
ratova (koji su dozvoljeni meunarodnim pravom) i preventivnih ratova (koje
meunarodno pravo izriito zabranjuje). Strategija od 2006. godine je bila malo blaa ali
su preemptivni ratovi i dalje zadrali sredinje mesto u 5. poglavlju.
Klasini primer preemptivnih ratova je estodnevni rat izmeu Izraela sa jedne strane, i
Egipta, Sirije, Jordana i Iraka sa druge. Tenzije su rasle 1967. godine, a u Tel Avivu su
poeli da sumnjaju da e Egipat napasti prvi, s obzirom da je poeo da mobilizacijom
vojske i da je egipatski predsednik Gamal Abdel Nasser izjavio da e njegov cilj, u bilo
kojem kojem buduem ratu sa Izraelom, biti unitenje jevrejske drave. Stoga je Izrael
iznenadno napao prvi, to im je omoguilo da pobede. Za razliku od preemptivnog
napada koji se dogadja kada je opasnost neposredna, do preventivnog rata dolazi kada su
dravnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Dobar primer preventivnog
rata je rat u Iraku 2003. godine (nepronalaenje oruja za masovno unitenje, koje je
navoeno kao glavni uzrok ulaska Amerike u rat), kao i Punski ratovi to jest III punski rat
koji se vodio od 149. do 146. godine pre nove ere. Bitno je napomenuti da su preemptivni
ratovi dozvoljeni po meunarodnom pravu, a preventivni nisu!
U knjizi Just and Unjust Wars (Pravedni i nepravedni ratovi), Majkl Volcer, politikolog
koji nastupa sa pozicije dravnih moralista, iznosi etiri sluaja u kojima bi se mogli
moralno opravdati rat ili vojna intervencija, a da to ne bude otvorena agresija. Prvi
izuzetak od strogog pravila je preduhitrujua (preemptivna) intervencija, za koju se kao
primer uzima izraelski napad 1967. godine. Ukoliko postoji nedvosmislena i dovoljna
pretnja teritorijalnom integritetu i politikom suverenitetu jedne drave, ona mora
delovati odmah, ili kasnije nee biti prilike za delovanje. Pretnja mora biti, meutim,
neposredna. Takav argument ne bi opravdao, na primer, sovjetsku intervenciju u
Avganistanu. Postoji razlika izmeu preemptivnih i preventivnih ratova. Preemptivni
napad dogadja se kada je opasnost neposredna. Do preventivnog rata dolazi kada su
dravnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Kao to smo videli, 1914.
godine takvo preventivno razmiljanje uticalo je na nemaki generaltab. Mnogi su se
bojali da e, ako bi ekali do 1916. godine, Rusija biti suvie jaka da bi lifenov plan
uspeo. Volcerov prvi izuzetak od toga da se ne intervenie ne bi dozvolio preventivni rat
zato to nije bilo jasne i prisutne opasnosti po Nemaku. A kao to smo videli ranije u
naim protivrenim primerima, mnoge druge stvari su mogle izmeniti situaciju izmedju
1914. i 1916. godine. Drugo odstupanje od strogog pravila javlja se kada je intervencija
neophodna kako bi se uravnoteila prethodna intervencija. Tree odstupanje od pravila
protiv intervencije je kada je neophodno spasavanje ljudi kojima preti masakr. Ukoliko
takvi ljudi nisu zatieni od potpunog unitenja, nema svrhe da se ne intervenie u znak
potovanja njihove samostalnosti ili prava. Tanzanija je okupirala Ugandu kada je
diktatorski voa masakrirao veliki broj ljudi, i opravdala je tu intervenciju kao spasavanje
ljudi kojima je pretio masakr. Vijetnam je koristio slian izgovor za svoju invaziju na
Kambodu. Ipak, masakri i genocid ne navode nuno drave ili meunarodnu zajednicu
da interveniu. Obratimo panju na oklevanje Sjedinjenih Drava da poalje trupe u
Ruandu 1994. godine, Bosnu izmedju 1992. i 1995., Liberiju 1996., Siera Leone 1999. i
Kongo 2003. godine. etvrto odstupanje od neintervenisanja je pravo na pomo
secesionistikim pokretima onda kada su reprezentativni. Drugim reima, ako grupa ljudi
38
u okviru neke zemlje jasno izrazi elju da budu posebna drava, legitimno je pomoi
njihovu secesiju zato to im se na taj nain pomae da grupiu svoja prava i razviju svoju
autonomiju kao nacija.

Razliita shvatanja uzroka rata
Uzroke rata moemo povezati sa tri nivoa analize koja uvodi Kenet Volc. Naime, klasini
i neoklasini realizam se bavi analizom na nivou pojedinca ( ljudska priroda - volja za
mo) i drave (priroda drave kao uzrok rata, da li su neke drave ratobornije) dok
neorealizam stavlja akcenat na nivo meunarodnog sistema (priroda sistema kao uzrok,
anarhinost sistema i potreba za ravnoteom snaga). Meunarodni odnosi se odvijaju pod
senkom borbe za mo i meunarodno pravo moe da postoji samo kad postoji ravnotea
snaga. Ravnotea snaga se kod Morgentaua, koji je predstavnik klasinog realizma,
posmatra na nain da je to politika dravnici joj svesno tee. Bezbednost se shvata pre
svega u vojnom smislu, a mo je najbolji nain da imate apsolutnu bezbednost. Po
klasinom realizmu glavna stvar kojoj dravnici tee jeste ostvarenje nacionalnog
interesa definisanog u terminima moi. Neoklasini realisti su isto kao i klasini realisti
smatrali da je glavni uzrok ljudska priroda (ljudi poseduju volju za moi) kao i drava.
Tipini predstavnici ofanzivnog neoklasinog realizma su Farid Zakarija i Randal veler
koji tvrdi da se drave po pitanju podele plena u meunarodnim odnosima, ponaaju
pohlepno. Defanzivni neoklasini realizam smatra da drave ne treba da tee
maksimilizaciji moi jer ih opasnost od imperial overstrech-a dovodi u opasnost da
propadnu. Tipian predstavnik ove struje, Dek Snajder govori upravo o tome u njegovoj
knjizi Mit o imperijama. Volc, kao predstavnik neorealista, smatra da se glavni uzroci
nalaze u strukturi medjunarodnog sistema. On smatra da je glavni cilj drava opstanak.
Poto drave ive u jednom anarhinom meunarodnom sistemu, one su prinuene da
same sebi pomognu, znai u meunarodnoj politici glavni princip je princip samopomoi.
Za razliku od Volca, koji je defanzivni neorealista, Don Mirajmer, koji je predstavnik
ofanzivnog neorealizma smatra da surovi svet i surove okolnosti anarhinog
meunarodnog sistema u kojima su drave prinuene da ive, tera drave da se ponaaju
vrlo agresivno da bi opstale.
Profesor Andreja Mileti razlikuje mikro i makro teoriju shvatanja uzroka rata. Prave
trae uzroke ratova i sukoba uopte u oveku pojedincu, njegovoj prirodi.
Makroshvatanja uzroke rata nalaze u irim drutvenim, ekonomskim, politikim
odlikama drutva, odnosno drava, ili pak u strukturi i pravilima ponaanja
meunarodnog sistema kao celine. Takoe, razlikuje i individualno-psiholoke i
socijalno-politike teorije uzroka rata. Prva polazi od pretpostavke da je rat proizvod
neznanja, nacionalnih i rasnih predrasuda.. Druga uzroke rata pronalazi u drutvu i dravi
(najpoznatija marksistika). Mogua je i podela na monistika (jedan od navedenih
uzroka) i pluralistika shvatanja (vie razliitih inilaca).







39
39. Vrste ratova

Osnovna podela ratova prema profesoru Andreji Miletiu je podela na meudravne i
unutardravne ratove. Teko je odrediti jasnu razliku izmeu ove dve vrste rata, najvie
zbog toga to se u graanske ratove po pravilu - otvoreno ili prikriveno - upliu druge
zemlje, ime oni poprimaju meunarodni karakter.
Sami graanski ratovi mogu biti razliiti, zavisno od toga koje su strane u sukobu i koji
su uzroci i ciljevi sukoba. Tako se razlikuju ratovi za otcepljenje od postojee drave
(secesionistiki), revolucionarni i kontrarevolucionarni, meunacionalni ili meduetniki,
meuverski, dinastiki itd. graanski ratovi, s tim sto se pojavljuju i meoviti tipovi (npr.
nacionalni i verski, dinastiki i nacionalni itd.).
Jedna od najuobiajenijih podela ratova je ona na napadake (agresorske, Poveljom UN
su pravno nedozvoljeni) i odbrambene (defanzivne - koje Povelja dozvoljava l. 51 kao
pravo na individualnu i kolektivnu samoodbranu dok SB ne preduzme neophodne mere
da ouva meunarodni mir i bezbednost). Ovo razlikovanje, ini se, zavisi od toga sa koje
sukobljene strane se isti rat posmatra: za stranu koja se brani, to je odbrambeni rat, dok je
za onu koja je otpoela rat on napadaki. Ovo razlikovanje u KMP nije imalo praktinu
vanost poto je pravo na rat (ius ad bellum) bilo neogranieno, a rat normalno sredstvo
spoljne politike. Tek sa Paktom DN, BK paktom, pravo na ra je ogranieno i najposle
Poveljom UN je rat zabranjen i strogo sankcionisan (VII glava Povelje). Drave su zato
prikrivale svoju ulogu i metode borbe kako bi izbegla sankcije. Zato je dolo do potrebe
da se utvrdi jedna opta i iroka definicija agresije: 1974. R GS 3314: agresija je
odreena kao upotreba oruane sile neke drave protiv suverenosti, teritorijalne
celovitosti i politike nezavisnosti druge drave ili na svaki nain nesaglasan sa Poveljom
UN: upad oruanim snagama, blokada luka, vojna okupacija, bombardovanje teritorije,
napad na oruane snage ili brodove i avione druge drave, odailjanje oruanih grupa,
plaenika, upotreba oruanih snaga i baza na teritoriji druge drave suprotno sporazumu,
i napadi iz ih baza na teritoriju tree drave). Osvajaki ratovi novog veka zapoeli su
kolonizatorskim ratovima panije, zatim i Engleske i Francuske. U XIX veku se rat
industrijalizuje, oruja postaju efikasnija i ubojitija, armije brojnije. U XIX veku
karakteristian je sukob monarhistikog legaliteta i naela nacionalnog suverenetita.
Posebna vrsta napadakog rata, s obzirom na nain njegovog izvoenja, je tzv. munjeviti
rat (Blitzkrieg). On je teorijski razraen i praktino primenjivan od strane Nemake, ali i
drugih drava (npr. Izrael, protiv arapskih zemalja u ratu 1967. godine). Ovakav rat
sastoji se u iznenadnom, dobro proraunatom i usredsreenom napadu, kako bi se
protivnik odmah bacio na kolena.
Slian njemu je i preventivni rat (Preventive War), koji se preduzima protiv drave za
koju se smatra da se sa njom, pre ili kasnije, mora ratovati. Njegova podvrsta je
preduhitrujui rat (Preemptive War) koji se iznenadno otpoinje kako bi se preduhitrio
neposredno oekivani neprijateljski napad. Neki teoretiari razlikuju preventivni i
preemptivni rat kao dve posebne vrsta, s tim to meunarodno pravo ne dozvoljava prve,
dok druge dozvoljava. Preemptivni ( preduhitrujui) i preventivni ratovi
Dravni sekretar Danijel Vebster je 1837. godine povodom poznatog sluaja sa brodom
Karolina (Carolina Incident nemiri u Kanadi, pomo amerike vojske i parobrod
Karolina koji je uniten od strane Britanaca) odredio okolnosti pod kojima je
preduhitrujue delovanje opravdano, istiui da to pravo moe da se koristi kada je
40
drava suoena sa: Trenutnom, neodoljivom potrebom... Koja ne ostavlja prostor za
izbor sredstava niti vremena za razmiljanje. Zagovornici preemtivnih udara su tvrdili da
odlike novih oruja i fanatizam terorista ne daju pravo na pasivnost. Posle iskustva od 11.
09. 2001. godine, Amerika vie jednostavno ne sme da eka da se ovakve pretnje
materijalizuju, jer bi onda, po reima Bua i ejnija, bilo prekasno da se reaguje.
Odvraanje i zastraivanje je zamenjeno anticipativnom samoodbranom. Strategija
nacionalne bezbednosti iz 2002. godine je prvi put ovakvu praksu (preemptivno
delovanje), koja je deo neotuivog prava drave na samoodbranu, podigla na nivo
doktrine. Ono to je, meutim, izazvalo raspravu povodom prava na anticipativnu
samoodbranu, na nain kako je obrazloena u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz
2002. godine, ticalo se najvie mogunosti eventualne zloupotrebe ovog prava. Takoe je
isticano da je, u stvari, Buova administracija zamaglila razliku izmeu preemptivnih
ratova (koji su dozvoljeni meunarodnim pravom) i preventivnih ratova (koje
meunarodno pravo izriito zabranjuje). Strategija od 2006. godine je bila malo blaa ali
su preemptivni ratovi i dalje zadrali sredinje mesto u 5. poglavlju.
Klasini primer preemptivnih ratova je estodnevni rat izmeu Izraela sa jedne strane, i
Egipta, Sirije, Jordana i Iraka sa druge. Tenzije su rasle 1967. godine, a u Tel Avivu su
poeli da sumnjaju da e Egipat napasti prvi, s obzirom da je poeo da mobilizacijom
vojske i da je egipatski predsednik Gamal Abdel Nasser izjavio da e njegov cilj, u bilo
kojem kojem buduem ratu sa Izraelom, biti unitenje jevrejske drave. Stoga je Izrael
iznenadno napao prvi, to im je omoguilo da pobede. Za razliku od preemptivnog
napada koji se dogadja kada je opasnost neposredna, do preventivnog rata dolazi kada su
dravnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Dobar primer preventivnog
rata je rat u Iraku 2003. godine (nepronalaenje oruja za masovno unitenje, koje je
navoeno kao glavni uzrok ulaska Amerike u rat), kao i Punski ratovi to jest III punski rat
koji se vodio od 149. do 146. godine pre nove ere. Bitno je napomenuti da su preemptivni
ratovi dozvoljeni po meunarodnom pravu, a preventivni nisu!
Nasuprot munjevitom i uopte kratkom ratu, postoje i dugotrajni ratovi (stogodinji,
tridesetogodinji itd.) u kojima ratna dejstva traju dugo, godinama, pa i decenijama; do
postepenog iscrpljivanja neprijateljskih snaga. Slini su i frontalni ratovi u kojima se
neposredno sueljavaju velike grupacije neprijateljskih snaga, za razliku od gerilskog ili
partizanskog rata u kome se, sa manjim pokretnim snagama, deluje u neprijateljskoj
pozadini. Partizanski nain ratovanja najee primenjuju vojno-tehniki i brojano
slabiji protivnici i on pretpostavlja politiku podrku naroda na ijem se podruju vre
partizanska dejstva. Gerilski rat je veoma star i esto primenjivan sve do naih dana, a u
vojnoj teoriji je zapaen i analiziran jo u prvoj polovini XVIII veka u Francuskoj.
U pogledu oblasti koje zahvata, rat moe biti lokalni, regionalni i svetski. Najbrojniji su
oni prvi, a najrei (samo dva) ovi poslednji. Neki autori razlikuju i periferne ratove, koje
vode manje sile bez neposrednog uplitanja velikih sila i daleko od sredita njihovih
interesa. Sa razvojem kosmike tehnike postala je mogunost voenja rata u svemiru
kosmiki rat ili rat zvezda (Star War).
Dosadanji ratovi su, s obzirom na prostor u kome se izvode ratna dejstva, kopneni,
pomorski (sa podvrstom: podmorniki) i vazduni ratovi. Najstariji i najei su kopneni
ratovi, dok su ratovi u vazduhu postali mogui tek sa pronalaskom letilica i njihovim
vojnim korienjem, praktino poetkom XX veka.
41
esto se ratovi dele na ograniene i totalne. Obino, ogranienim ratovima se smatraju
oni koji se vode na ogranienom prostoru, sa ogranienim sredstvima i ciljevima. Totalni
rat (primer: unitenje Kartagine od strane Rima), nasuprot, vodi se na celoj teritoriji
protivnika, protiv celog stanovnitva, a ne samo oruanih snaga, i sa ciljem potpunog
pokoravanja ili unitenja neprijatelja.
U pogledu korienja oruja, ratovi se dele na konvencionalne (klasine) i nuklearne
ratove. Do sada su voeni samo prvi, poto je nuklearno oruje upotrebljeno samo dva
puta, 6. I 9. avgusta 1945. godine, protiv japanskih gradova Hiroime i Nagasakija.
Po svojim ciljevima i osnovnim motivima, najei su ratovi oko teritorija i granica. Oni
se vode tokom cele istorije sve do dananjih dana. Verski ratovi su nekada bili ei,
naroito u srednjem veku u sudaru hrianstva i islama, a zatim, u XVI i XVII veku,
katolianstva i protestantizma (Tridesetogodinji rat zavren Vestfalskim mirom 1648.
godine).
Davno, ratovi su se delili na pravedne i nepravedne. Razlikovali se se prema motivima
bilo religijske i moralne, bilo politike i pravne prirode, ili u kombinaciji svih ili nekih od
njih (pojam prljavog rata, u kome se grubo kre moralna naela i meunarodno pravo).
esto se govori i o ekonomskom ratu, carinskom ratu, psiholokom ratu,
medijskom ili propagandnom ratu itd. Stvoren je i pojam specijalnog rata pod kojim
se podrazumeva itav niz mera i delatnosti drave, kao to su neprijateljska propaganda,
pijunaa, korienje pete kolone, sabotaa, diverzija itd. s ciljem da se na protivniku
dravu vri sistematski pritisak kako bi se ona iznutra podrila, oslabila i tako prinudila na
odgovarajue spoljnopolitiko ponaanje ili unutranje preureenje. Velike sile ponekad
koriste druge, manje drave saveznice kako bi one, umesto njih, vodile rat protiv tree
drave. To su posredniki ili predstavniki ratovi. U celom posleratnom razdoblju esto
se koristi pojam hladni rat (uveo Lipman). Njime se oznaava poseban tip meunarodnih
odnosa, stvoren u uslovima postojanja supersila i oko njih okupljenih vojno politikih i
ideolokih blokova sa ambicijama svake od njih da obezbedi istovremeno sopstvenu
prevlast u svetu i onaj drutveno ekonomski sistem i ideologiju koji ona ovaplouje i
predstavlja. Pojam prljavog rata kao izuzetno nepravednog rata u kome se grubo kre
moralna naela i MP, po pravilu od strane nadmonijeg protivnika.
(treba navesti primere za svaki od ratova, neto ve ima u tekstu, a ostalo ima na netu :p)













42
40. Ratovi dvadeset prvog veka: Ratovi tree vrste (Holsti), asimetrini ratovi,
preduhitrujui (preemptive) i preventivni (preventive) ratovi, ratovi etvrte
generacije,...

Poslednju deceniju XX veka u meunarodnim odnosima obeleili su novi vidovi nasilnih
sukoba: osim dobro poznatih ratova izmeu drava tokom XVIII i XIX veka, kao i dva
svetska rata u XX veku, nae vreme donelo je ratove tree vrste, a sam poetak XXI veka
nagovestio je i ratove etvrte generacije, koje neki jo nazivaju i tzv. nedravnim
asimetrinim nasilnim sukobima (uveo Kalevi Holsti). U sluaju ratova tree vrste, re je
o unutranjim sukobima najee uzrokovanim etnoverskim razlozima, ili sukobima koji
su izbili usred borbe za izraeniju autonomiju, vea prava ili za odvajanje od ve
postojee drave (secesionistiki) putem njenog razbijanja. Unutranji ratovi
predstavljaju u nae doba novu bezbednosnu pretnju koja zahteva drugije odgovore od
dobro poznatih klasinih, vojnih sredstava iako su po mestu izbijanja takvi nasilni
sukobi unutranji, posledice ovakvih ratova tree vrste utiu na bezbednost u njihovom
bliem i irem okruenju, kao i na meunarodnu bezbednost (pre tri godine u svetu je bilo
24 rata i svi su bili unutranji, a pretprole godine sa izuzetkom rata u Gruziji jo i vie)
Kada se govori o asimetrinim ratovima pre svega se misli one ratove u kojima postoji
neka vrsta asimetrije izmeu protivnika. Ova asimetrija moe biti dvostruka:
1) ili su protivnici nejednake snage (SAD vs Vijetnam)
2) ili su protivnici predstavnici razliitih subjekata meunarodnih odnosa. (npr. rat
SAD i Al Kaide, ili NATO-a i Srbije)
Od poetka stvaranja nacionalne drave u XVII veku, asimetrini ratovi su pre izuzeci
nego pravila. Sposobnost da se naruava volja snanijeg za borbu, navodei na moralnu
dimenziju sukoba, je dragoceno sredstvo u konceptu asimetrije. Kada se govori o ovim
ratovima, pretnja uglavnom najvie dolazi od nedravnih organizacija ili regija kao na
primer eenije, Kamira, Al Kaide. U njihovu sposobnost da izazovu najmonije drave
se moe sumnjati, ali u njihov potencijal da izazovu materijalnu tetu i gubitak ivota ne.
(deo o preemptivnim ratovima i preventivnim ratovima postoji u prethodnim pitanjima,
takoe dovesti to u vezu sa amerikim stratekim miljenjem, i to ima u prethodnim
pitanjima).
Preemptivni ( preduhitrujui) i preventivni ratovi
Dravni sekretar Danijel Vebster je 1837. godine povodom poznatog sluaja sa brodom
Karolina (Carolina Incident nemiri u Kanadi, pomo amerike vojske i parobrod
Karolina koji je uniten od strane Britanaca) odredio okolnosti pod kojima je
preduhitrujue delovanje opravdano, istiui da to pravo moe da se koristi kada je
drava suoena sa: Trenutnom, neodoljivom potrebom... Koja ne ostavlja prostor za
izbor sredstava niti vremena za razmiljanje. Zagovornici preemtivnih udara su tvrdili da
odlike novih oruja i fanatizam terorista ne daju pravo na pasivnost. Posle iskustva od 11.
09. 2001. godine, Amerika vie jednostavno ne sme da eka da se ovakve pretnje
materijalizuju, jer bi onda, po reima Bua i ejnija, bilo prekasno da se reaguje.
Odvraanje i zastraivanje je zamenjeno anticipativnom samoodbranom. Strategija
nacionalne bezbednosti iz 2002. godine je prvi put ovakvu praksu (preemptivno
delovanje), koja je deo neotuivog prava drave na samoodbranu, podigla na nivo
doktrine. Ono to je, meutim, izazvalo raspravu povodom prava na anticipativnu
43
samoodbranu, na nain kako je obrazloena u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz
2002. godine, ticalo se najvie mogunosti eventualne zloupotrebe ovog prava. Takoe je
isticano da je, u stvari, Buova administracija zamaglila razliku izmeu preemptivnih
ratova (koji su dozvoljeni meunarodnim pravom) i preventivnih ratova (koje
meunarodno pravo izriito zabranjuje). Strategija od 2006. godine je bila malo blaa ali
su preemptivni ratovi i dalje zadrali sredinje mesto u 5. poglavlju.
Klasini primer preemptivnih ratova je estodnevni rat izmeu Izraela sa jedne strane, i
Egipta, Sirije, Jordana i Iraka sa druge. Tenzije su rasle 1967. godine, a u Tel Avivu su
poeli da sumnjaju da e Egipat napasti prvi, s obzirom da je poeo da mobilizacijom
vojske i da je egipatski predsednik Gamal Abdel Nasser izjavio da e njegov cilj, u bilo
kojem kojem buduem ratu sa Izraelom, biti unitenje jevrejske drave. Stoga je Izrael
iznenadno napao prvi, to im je omoguilo da pobede. Za razliku od preemptivnog
napada koji se dogadja kada je opasnost neposredna, do preventivnog rata dolazi kada su
dravnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Dobar primer preventivnog
rata je rat u Iraku 2003. godine (nepronalaenje oruja za masovno unitenje, koje je
navoeno kao glavni uzrok ulaska Amerike u rat), kao i Punski ratovi to jest III punski rat
koji se vodio od 149. do 146. godine pre nove ere. Bitno je napomenuti da su preemptivni
ratovi dozvoljeni po meunarodnom pravu, a preventivni nisu!

Politika priroda rata se razvijala u poslednjih nekoliko decenija pod uticajem
globalizacije, koja je umanjila ekonomsku, politiku i kulturnu autonomiju drave.
Savremeni rat se odvija u lokalnom kontekstu, ali se takoe odigrava i u irim oblastima i
pod uticajem nevladinih organizacija, meuvladinih organizacija, regionalnih i globalnih
medija, kao i korisnika Interneta. Na mnogo naina, savremeni ratovi su se delimino
vodili na televiziji, a mediji zbog toga imaju vanu ulogu u pruanju okvira razumevanja
za gledaoce sukoba.

Savremene tendencije ratovanja: poveana destruktivnost oruja, vei broj civilnih
rtava, vei stepen unitavanja kulturnih spomenika, vei znaaj nauke, obavetajnih
slubi, vei udeo medija
HLADNI RAT - sukob dva bloka bez direktne konfrontacije, stalna priprema za rat, trka
u naoruanju, strah od spoljnjeg neprijatelja - blokovski identitet, tenja za globalnim
primatom, psiholoke posledice od nuklearne pretnje/opasnosti
PRAVEDAN RAT/OGRANIEN RAT - Pravedan rat je ogranien rat kojim vladaju
odreena pravila. Jus ad bellum (pravedni ciljevi), Jus in bello (pravedna sredstva)

U savremenosti njegova naela su:
pravedan razlog (samoodbrana)
odluku o ratu donosi nadleno telo
nasilje se koristi kao poslednje sredstvo
rat ne proizvodi vee zlo

POSTMODERNI RAT (Nintendo rat, high-tech rat)
maine zamenjuju vojnike
ubijanje sa distance, nema borbe prsa u prsa
poveana ubojitost, brzina, preciznost, oruja
44
Informacija je kljuni vojni resurs/stratosfera postaje 4 front,"first look - first kill"
manipulacija medijama

RAT PROTIV GLOBALNOG TERORIZMA (megaterorizma)
Odlike globalnog terorizma:
akteri nisu vezani za dravu i odreenu teritoriju
organizovani su u globalnu mreu
upotrebljavaju najsavremenije oruje
spremni su da poloe svoje ivote
koriste "elije spavae"

Odgovor SAD na globalni terorizam: intervencija u Avganistanu i intervencija u Iraku
Opasnost da se pretvori u trajni rat.

KAPILARNI RAT (Hans Magnus Encesberger)
spontani unutranji sukobi rulja, bandi, skin heads, naci-grupa, terorista, obinih
graana
bez ideologije, projekta, proizvoljno nasilje
prazna agresija bez pravila, ivot nema vrednost



























45
41. Velike strategije i znaaj stratekog miljenja u meunarodnim odnosima

Re strategija je starogrkog porekla: znaila je u to vreme, i vie od dva milenijuma ka
savremenom dobu, iskljuivo vetinu voenja rata ratovodstvo. Najpriblinije rei
klasinom znaenjenskom sadraju pojma strategije su, pored vetine, jo i umee i
zanat...na ovaj nain razmiljajui, ukoliko prihvatimo da je strategija nauka, onda je to
svakako nauka o ratu. Rejmon Aron je, na svoj osoben istorijsko-socioloki nain,
istakao da je razvoj strategije, uostalom, i krenuo od ueg ka irem pojmu, tj., strategije
ije je teite na pukoj primeni sile, sve do upotrebe sile zbog ciljeva koje je postavila
politika. Jasno je, meutim, da osim in ultima analisi nije mogue odvojati strategiju u
njenom klasinom znaenju i politiku. Kisinder izriito tvrdi da bi odvajanje strategije
od politike ilo na tetu za obe strane. Strategija je, po naem miljenju, sredstvo politike
uzeta kao taktika ali, istovremeno, ona upravo nalazei raspoloive naine i sredstva da
ostvari ciljeve politike, ograniava njena stremljenja svodei je i vraajui u okvire
realno mogueg.
Na najniem stupnju strategija je taktika kao nain upotrebe sile na bojnom polju, npr., u
konkretnom sudaru vojski. Kada strategija ide dalje i predvia upotrebu svih izvora moi
jednog drutva za postizanje ciljeva koji nadilaze samo ishod rata, nego se bave i
odnosima nastupajueg mira, na delu je tzv. velika strategija.

Mogu li male i srednje
drave da, premda je prostorni domaaj njihove politike ogranien, da imaju velike
strategije, tj., da se bave ukupnom moi vlastitog drutva i planiraju ciljeve iza horizonta
rata? Premda takve drave ne zadovoljavaju sva merila koja je u svom odreenju velike
strategije postavio Bazil Lidel Hart, nae miljenje je da svaka drava kao i svaki narod
imaju pravo i onda kada nemaju odgovarajue izvore moi, da planiraju svoj poloaj i
pokuaju da ostvare ciljeve u globalnoj budunosti.
Pojam strategija je, pored sutinskih promena kroz vreme, doiveo i semantike izmene.
Od gotovo iskljuivo vojnog pojma, strategija je posebno od kraja Drugog svetskog rata,
nadila i progutala rat, pokrivajui sve iru stvarnost. Otuda se danas sve ee govori o
polistrategiji koja, pored vojne strane u uem smislu, obuhvata i ostale dimenzije kao to
su politika, ekonomska, diplomatska,... drugim reima, ovako proirena strategija se
proima sa spoljnom politikom i kao takva je nezaobilazna i u izuavanju meunarodnih
odnosa.
Pomenutu promenu u zahvatu stratekog miljenja nije prepoznao ak ni Kolin Grej
odreujui strategiju i dalje kao primenu vojne moi za postizanje politikih ciljeva, ili
jo odreenije, teoriju i praksu upotrebe i pretnje upotrebom organizovane sile za
politike ciljeve. Kolin Grej u studiji Moderna strategija. raspravlja o tri glavne
kategorije (Ljudi i politika, Priprema za rat i Odgovarajui rat) i sedamnaest dimenzija
strategije. Pod naslovom Ljudi i politika naglasak stavlja na ljude, drutvo, kulturu,
politiku i etiku; Pripreme za rat ukljuuju ekonomiju i logistiku, organizaciju, vojnu
administraciju, informisanje i obavetajnu delatnost, strateku teoriju i doktrinu i
tehnologiju; najposle, dimenzije tzv., Odgovarajueg ili pravog rata su vojne operacije,
komanda, geografija, frikcija, protivnik i vreme.
Veina autora, teoretiara i praktiara iz ove oblasti, slae se u oceni da je strategija pre
svega vid pragmatine i praktine delatnosti, a da je teorija strategije zapravo
teorija akcije. Ovakav stav je najsaetije iskazao Bernar Brodi tvrdnjom kako je teorija
strategije teorija akcije. Najoptije, strategija treba da odgovori na pitanje kako da se
46
neto uradi?; drugim reima, ona je neka vrsta uputstva za delotvorno ispunjavanje
postavljenih ciljeva. Moe se smatrati uspenom samo onda kada su njeni glavni ciljevi
ostvarljivi i ostvareni: ovakvo iroko odreena strategija i strateko miljenje se odnose
na gotovo sve vrste pojedinanog i kolektivnog delanja. Ne treba da udi to je ovaj
pojam, kao to smo videli, davno napustio samo vojno i usko politiko podruje upotrebe
i uao u svakodnevni govor.
Hijerarhija strategija:
1) ukupne strategije drutvenog razvoja/ili razvoja jednog drutva,
2) spoljnopolitike strategije,
3) strategije nacionalne bezbednosti i
4) strategije nacionalne odbrane.
Najpoznatiji raniji pokuaji odreivanja strategije uglavnom je svode na vezu vojne sile
i ciljeva rata; ne razlikujui se u osnovi od svojih kineskih i grko-rimskih uzora,
Klauzevic (Carl von Clausewitz), Moltke (Count H. Von Moltke), Hart (B. H. Liddell
Hart) i Bofr (Andre Beaufre), primera radi, odreuju strategiju u vojnim pojmovima,
posredno nagovetavajui njen nezaobilazni politiki karakter.
Za razliku od ovakvog klasinog pristupa, autori poput Gregori Fostera (Gregory D.
Foster) i Roberta Ozguda (Robert Osgood) stavljaju naglasak na ukupnu mo drutva sa
njenim razliitim i mnogobrojnim iniocima.
Vojni renik amerikog Ministarstva odbrane iz 1979. godine. Pomenuti renik pravi
razliku izmeu strategije uopte i vojne strategije: za prvu kae da je vetina i nauka
razvijanja i koritenja politikih, ekonomskih, psiholokih i vojnih snaga potrebnih u
vreme rata i mira, da bi se maksimalnno pomogla politika, kako bi se uveala
verovatnoa pobede...; vojnu strategiju odreuje kao vetinu i nauku korienja vojnih
snaga odreene nacije kako bi se obezbedili ciljevi nacionalne politike primenom sile ili
pretnjom sile.

Pojedini autori iz prve polovine XX veka za velike strategije su smatrali one zamisli
koje su naglaavale upotrebu svih izvora i vidova nacionalne moi zarad postizanja ratnih
ciljeva, ne pominjui vreme, uslove i stremljenja vremena posle rata. Tek Lidel Hart
pravi ubedljivo razlikovanje strategija u njihovom uem obuhvatu i znaenju s jedne, i
velikih strategija, s druge strane. Dok je horizont strategije ogranien ratom, velika
strategija gleda dalje, prema buduem miru. Ona ne treba samo da kombinuje razliite
instrumente, nego da uredi njihovo korienje kako bi teta buduem stanju mira,
bezbednosti i prosperitetu bila izbegnuta.
Negde od druge polovine XX veka veina onih koji se bave strategijama i stratekim
miljenjem, posebno u uslovima postojanja nuklearnog oruja, istie da se strategije
odnose podjednako na ciljeve rata, kao i na vreme mira, stabilnosti i razvoja. Po ovakvim
shvatanjima strategija obuhvata znatno ire podruje, nego to je to samo izuavanje
ratova i vojnih poduhvata.
Basil Lidel Hart tvrdi da zamisao velike strategije ukljuuje usaglaavanje i
usmeravanje svih izvora moi jedne nacije za postizanje politikih ciljeva. to je jo
vanije, velike strategije se sastoje ne samo od uputstava kako se boriti u ratu, nego se
bave i nainima i sredstvima kako da se rat izbegne (Edvard Mid Erl).

47
Beri Pozen istie da je uloga velikih strategija je da nabroji i hijerarhizuje pretnje i
navede potencijalne politike i vojne odgovore. On istie i da je velika strategija zapravo
kljuni sastojak ukupne strategije spoljne politike neke zemlje. Pozen vraa strategiju
njenom izvornom predmetu: upotrebi vojne sile za ciljeve koje je postavila politika.
Najpotpunija definicija strategije je ona koja kae da je strategija upotreba vojne sile u
konkretnom fizikom prostoru radi postizanja politikih ciljeva.
Pozen navodi etiri funkcije koje treba da ispunjavaju velike strategije:
1) mnogi resursi su retki i neobnovljivi te jasno postavljeni strateki prioriteti
omoguavaju njihovu valjanu alokaciju i promiljeno iskoriavanje;
2) u mnogim zemljama je neophodna usaglaenost u delovanju kljunih drutvenih i
organizacionih struktura;
3) velike strategiije treba da daju prednost odvraanju potencijalnih protivnika i
osnaivanju saveznitva i prijateljstava, pre nego stvarnoj upotrebi sile;
4) razgovetno i odmereno postavljen okvir vrednosti i ciljeva jedne velike strategije
jaa unutardrutvenu odgovornost omoguava kritiku i popravljanje i daje
priliku da se ex post facto procenjuje njen uinak
8 amerikih velikih strategija po Robertu Artu su dominacija-nadmo (cilj je svetska
dominacija, preoblikovanje sveta u amerikom interesu i nije izvodljiva, pa ak i ne titi
amerike interese); regionalna kolektivna bezbednost iji je cilj spreavanje rata;
globalna kolektivna bezbednost; kontejnment (cilj je dranje drave agresora u ravnotei
i izvodljiva je i titi interese amerike); spoljno uravnoteavanje (dranje podalje od
veine ratova, spreavanje nastajanja evroazijskog hegemona); selektivno angaovanje
(spreavanje irenja oruja, energetska bezbednost); izolacionizam (uvanje slobode
delovanje i dranje postrani od veine ratova).
Edvard Mid Erl istie da strategija nije samo koncepcija ratnog stanja, ona je inherentni
element svih vremena.
Lorens Fridman - Velika strategija se tradicionalno bavila time kako i zbog kojih ciljeva
drave pozicioniraju sebe unutar meunarodnog sistema. Fridman istie da je posebno
zapadnim silama zainteresovanim za ouvanje postojeeg stanja glavna briga uglavnom
bila kako da obuzdaju takmace sa radikalnim namerama u odnosu na odreen raspored
snaga meudravnog sistema.
Od velikih strategija se jo oekuje da obrazloe navedeni redosled pretnji kao i da
odgovore na pitanje zato su predloili odreena sredstva, a ne neka druga.
Jedno je pitanje, razume se, da li je odreena strategija po iznesenim namerama i
drugim osobinama tzv. klasina ili velika; druga stvar, po nama mnogo znaajnija za
njenu ocenu jeste: da li je takva strateka zamisao ostvariva i ostvarena, tj., ocena njene
uspenosti dobija se odgovorom na pitanje da li je ideja proradila? (Did the idea
work?)
Uvek je mnogo lake savetovati, nego to to se preporuuje i uraditi, jer nita nije
nemogue za onoga ko neto ne mora sam da uini. Nijedno oruje, radnja ili nain
ratovanja nisu sami po sebi strateki samo posledice koje proizvode ih takvima ine,
smetajui ih u ukupan tok dogaaja, okvir postavljenih ciljeva... Da bi odgovorile na
ovakve i sline zahteve, sve strategije, podjednako tzv. klasine (nacionalne) i velike
(Grand) treba da budu i valjano organizovane i neprotivrene zamisli poeljnog; one kao
48
takve predstavljaju i odreenu sliku stvarnosti, tj., svojevrsnu mentalnu mapu sveta
onoga/onih koji je stvaraju. Verovatno najpoznatiji, a svakako najznaajniji zahtev na
koji jedna strateka zamisao treba da odgovori, jeste dostizanje sklada izmeu
predvienih sredstava i postavljenih ciljeva. Bez odgovarajuih i, pre svega, stvarnih
sredstava (materijalnih i esto, jo vie, nematerijalnih izvora moi i sposobnosti),
postavljeni ciljevi su samo prazne rei. Upravo je odnos sredstava i ciljeva neuralgino
jezgro ostvarivosti bilo koje strateke zamisli.
Najposle, strategije pored toga to nuno, manje ili vie tano, predviaju dogaaje,
takoe daju i objanjenje onoga to je predhodilo i opredelilo zauzimanje novog pravca u
kretanju jedne politike zajednice. Ovde treba kazati da nema mnogo smisla izuavati
strategiju i/ili strateki misliti, ukoliko smatramo da je tok dogaaja unapred dat i
nepromenljiv, te da nema prostora za pojedinca ili gupu da prave racionalne izbore.
Strateko miljenje postoji samo kada je mogue praviti racionalne izbore; Klauzevic je,
uostalom, strategiju i odredio kao carstvo izbora... Strateka kultura, kao deo ukupne i
politike kulture, utie na strateko miljenje i strateko ponaanje. Promene strateke
kulture mogu biti uzrokovane iz najmanje dva razloga: okova koji dolaze spolja, kao i
zbog meusobne nesaglasnosti njenih osnovnih postavki.
Sposobnost prilagoavanja na nove okolnosti je najvanija i najcenjenija osobina bilo
kog stratekog miljenja i delovanja.
Dek Snajder je istraujui misao i praksu SSSR uveo u savremene studije bezbednosti
svojevrsnu teoriju strateke kulture. Strateki kulturni identiteti se obrazuju uticajima koji
dolaze iz tri grupe izvora: fiziki (geografija, klima), politiki (istorijsko iskustvo,
politiki sistem), i socio-kulturni (mitovi, simboli).























49
42. Intervencionizam u meunarodnim odnosima

Nemeanje u unutranje stvari suverenih drava je osnovna norma meunarodnog prava.
Nemeanje je mona norma zato to utie i na poredak i na pravdu. Poredak postavlja
granicu haosu. Meunarodna anarhija - odsustvo vrhovne vlasti - nije isto to i haos
ukoliko se potuju osnovni principi. Suverenitet i nemeanje su dva principa koja
odreuju poredak u anarhinom svetskom sistemu.

Definisanje intervencije

Prema svojoj najoptijoj definiciji, intervencija se odnosi na spoljne akcije koje utiu na
unutranje sukobe druge suverene drave. Pod intervencijom se moe podrazumevati sila,
ali na najniem delu skale, intervencija moe jednostavno biti govor formulisan tako da
utie na domae politiare u drugoj dravi (1990. godine predsednik Bu je pozivao
iraki narod da obori Sadama Huseina). Ekonomska pomo moe takoe da utie na
unutranje poslove druge zemlje (tokom Hladnog rata, ekonomska pomo Sjedinjenih
Americkih Drava El Salvadoru i sovjetska pomo Kubi usmeravane su tako da utiu na
unutranje poslove u tim zemljama). Ako idemo malo dalje kroz spektar prinude,
dolazimo do slanja vojnih savetnika (u prvim danima Vijetnamskog rata, Sjedinjene
Amerike Drave su zapoele svoju intervenciju najpre uz ekonomsku, a kasnije uz vojnu
pomo). Sledei oblik intervencije je podrka opoziciji (tokom ranih sedamdesetih
godina, Sjedinjene Drave su dostavljale novac protivnicima Salvadora Aljendea,
demokratski izabranog predsednika ilea). Na kraju spektra prinude je ograniena vojna
akcija (osamdesetih godina Sjedinjene Drave su bombardovale Libiju kao odgovor na
dravnu podrku terorizmu, a Sovjetski Savez je pomogao jednu grupaciju koja se borila
u graanskom ratu u Junom Jemenu). Potpuna vojna invazija ili okupacija je na krajnjoj
granici spektra prinude (akcije Sjedinjenih Drava u Dominikanskoj Republici 1965.
godine, Granadi 1983., Panami 1989. i Iraku 2003. godine, kao i akcije Sovjetskog
Saveza u Maarskoj 1956, ehoslovakoj 1968. i Avganistanu 1979. godine).

Suverenitet

Suverenitet je bio vitalni koncept Vestfalskog sistema ojaan Paktom Lige naroda i
Poveljom Ujedinjenih nacija. On je takoe u samom srcu rasprave o legitimnosti
intervencije. Dok suverenitet podrazumeva apsolutnu kontrolu teritorije u pravnom
smislu, vladina de facto kontrola unutar sopstvenih granica esto je pitanje stepena.
Iz vie razloga, ak i omiljene i delotvorne vlade retko imaju punu kontrolu nad svim to
se dogadja u okviru njihovih granica. Jedan od razloga je medjunarodna ekonomska
meuzavisnost. Na primer, kada je 1981. godine Socijalistika partija dola na vlast u
Francuskoj, htela je da napravi velike promene u francuskoj ekonomskoj politici. Ali,
socijalisti su shvatili da je francuska ekonomija toliko povezana i zavisna od ekonomije
drugih evropskih zemalja da, kada su pokuali da jednostrano sprovedu promene, kapital
se odlio iz zemlje, a vrednost francuskog franka je opala. Na kraju, francuski socijalisti su
se vratili zajednikoj politici sa ostalim evropskim zemljama. Medjuzavisnost nije
ograniila francuski pravni suverenitet, ali je svakako ograniila stvarnu kontrolu.
Ekonomska zavisnost je samo jedan od nekoliko faktora koji naruavaju suverenitet.
50
Masovni priliv izbeglica moe uzdrmati ak i stabilne drzave. Izbeglice sa Haitija i Kube
su dovele do politikih problema u Vaingtonu 1993. i 1994. godine, dok su izbeglice iz
Ruande pogorale etnike sukobe u susednom Burundiju i Kongu. Trgovina drogom i
orujem takodje moe da podrije suverenitet. Protivreno, intervencija ponekad moe da
povea autonomiju. Neke siromane drave mogu da imaju nisku de facto autonomiju
zato to imaju veoma male sposobnosti. Neke vrste intervencija mogu da u stvari
poveaju sposobnosti, a time i stvarnu autonomiju u budunosti. Ekonomska ili vojna
pomo moe da pomogne dravi da dugorono postane nezavisna na primer,
intervencija Ujedinjenih nacija u Kambodi devedesetih.

Prosuivanje intervencije
Za realiste, osnovne vrednosti medjunarodne politike su red i mir, a kljuna ustanova je
ravnotea snaga. Prema tome, za realiste, intervencija moe biti opravdana kada je
neophodno da se odri ravnotea snaga i da se odri red (sfere uticaja za vreme Hladnog
rata sfera amerikog uticaja na zapadnoj hemisferi, sfera sovjetskog uticaja u Istonoj
Evropi). Za kosmopolite, temeljna vrednost je pravda, a kljuna meunarodna institucija
je drutvo pojedinaca. Prema tome, intervencija moe da bude opravdana ako unapreuje
pravdu za pojedince i ljudska prava. Tokom Hladnog rata, liberalni kosmopoliti su tvrdili
da je intervencija opravdana protiv desniarskih reima poput Markosove diktature na
Filipinima ili reima aparthejda u Junoj Africi, dok su konzervativni kosmopoliti
govorili da je opravdana intervencija protiv levo orijentisanih vlada. Osamdesetih godina,
pojedini Amerikanci su obnarodovali Reganovu doktrinu, to je znailo da je ispravno
intervenisati protiv sandinistike vlade u Nikaragvi i protiv komunistikih vlada u Angoli
i Mozambiku, zbog krenja demokratskih prava. Za dravne moraliste, temeljna vrednost
u medjunarodnoj politici je autonomija drava i njihovih naroda. Kljuna institucija je
drutvo drava sa odreenim pravilima i meunarodnim pravom. Meu ovim pravilima,
najvanije je nemeanje u suverenu teritoriju druge drave. Tako da je za dravne
moraliste intervencija retko kada opravdana. Rat je opravdan u odbrani teritorijalnog
integriteta jedne zemlje ili pak u odbrani njenog suvereniteta protiv spoljne agresije.

Izuzeci od pravila

U knjizi Just and Unjust Wars (Pravedni i nepravedni ratovi), Majkl Volcer, politikolog
koji nastupa sa pozicije dravnih moralista, iznosi etiri sluaja u kojima bi se mogli
moralno opravdati rat ili vojna intervencija, a da to ne bude otvorena agresija. Prvi
izuzetak od strogog pravila je preduhitrujua (preemptivna) intervencija, za koju se kao
primer uzima izraelski napad 1967. Godine (postoji nedvosmislena pretnja). Drugo
odstupanje od strogog pravila javlja se kada je intervencija neohodna kako bi se
uravnoteila prethodna intervencija. Ukoliko intervencija spreava lokalno stanovnitvo
da odluuje o svojoj sudbini, protivintervencija koja ponitava prvu intervenciju moe
biti opravdana zato to obnavlja pravo lokalnog stanovnitva da odluuje (SAD u
Vijetnamu). Tree odstupanje od pravila protiv intervencije je kada je neophodno
spasavanje ljudi kojima preti masakr. Ukoliko takvi ljudi nisu zatieni od potpunog
unitenja, nema svrhe da se ne intervenie u znak potovanja njihove samostalnosti ili
prava (Tanzanija okupirala Ugandu). etvrto odstupanje od neintervenisanja je pravo na
pomo secesionistikim pokretima onda kada su reprezentativni. Ovde se javlja problem
51
samoopredeljenja. Postavlja se pitanje koja strana donosi odluku (Somalija Kenija).
Ukoliko je saglasnost oko samoopredeljenja nemogua, koji drugi principi mogu biti
upotrebljeni da se donese sud o intervenciji? Postoje tri dimenzije procene koje se odnose
na pravnu tradiciju ratovanja: motivi, sredstva i posledice. Sve tri su vane zato to
procena intervencije samo na osnovu jedne dimenzije moe da prui pogrean odgovor.
Na primer, procena intervencije samo sa stanovita posledica jednaka je izreci sila stvara
pravo. Oigledno je da mora biti razmatrano neto vie od posledica. Sa druge strane,
same dobre namere ne opravdavaju intervenciju. Na primer, pisac Norman Podhorec
tvrdio je da su Sjedinjene Drave imale pravo da interveniu u Vijetnamu, jer su
Amerikanci pokuavali da spasu Juni Vijetnam od totalitarne vlasti. U Vijetnamskom
ratu, nije bilo dovoljno to su Sjedinjene Drave pokuale da spasu Juni Vijetnam od
uasa koje su poinili severnovijetnamski komunisti. ak i da je razlog bio ispravan,
koriena sredstva nisu.
Teorija demokratskog mira je isticala kao osnovnu hipotezu da demokratije ne ratuju
izmeu sebe. Jedan od predstavnika ovog pristupa Majk Dojl je svestan da svet uprkos
svemu, jo uvek ne ivi u potpuno demokratskim drutvima. Jedan od naina da se proiri
zona liberalnog mira je intervencija. Takoe, tu je i inspirisanje naroda koji ive u
nedemekratskim zemljama da se bore za svoju slobodu i podsticanje i izgradnja mira u
takvim zemljama. Stoga, ova teorija opravdava intervenciju ako veina naroda pokazuje
nezadovoljstvo u vezi sa radom njihove vlade i ako su njihova osnovna prava sistematski
krena.
Kao zakljuak, iako se apsolutni princip neintervenisanja esto kri u praksi, norma
neintervenisanja ostaje vana. Odstupanja od neintervenisanja moraju biti procenjivana
od sluaja do sluaja, posmatranjem motiva, sredstava i posledica.

(ovde treba problematizovati kroz primer amerikog napada na Avganistan posle
11.9.2001., preemptivno delovanje, spreavanje terorizma, meutim ni pre ni posle ratnih
dejstava amerika administracija se nije bavila pitanjem posleratnog Avganistana,
odnosno izgradnjoj drave)

















52
43. Novi globalni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje

Izmenjena stvarnost meunarodnih odnosa je postavila pred politike odluioce, potom i
pred istraivae i teoretiare, tzv. transnacionalne i globalne izazove i pretnje koje po
svojoj osnovnoj prirodni nisu, ili nisu iskljuivo vojni i to je moda jo znaajnije, ne
njih se ne moe uspeno odgovoriti samo upotrebom vojne moi.
Najpre, to su problemi koji se tiu stanovnitva (nekontrolisani i neravnomerni rast,
migracije koje su najee uzrokovane stanovnitvom); gotovo nepojmljivo
produbljivanje jaza izmeu bogatih i siromanih. Stvaraju se ostrvca prebogatih i okeani
siromanih (Ignatio Ramonet). Ekoloki problemi su sve tei: zagaivanje vazduha,
zemlje, velikih vodenih masa i vodotokova, globalno zagrevanje koje stvara efekat tzv.
staklene bate, irenje ozonskih rupa, sve izraenija nestaica pitke vode, pojava tzv.
pretnji bez neprijatelja u obliku prirodnih/ekolokih katastrofa izazvanih najee
ovekovim neodgovarajuim i neodgovornim odnosom prema prirodnom okruenju i
drugim ivim organizmima. Danas su svakako najozbiljniji izazovi i pretnje
meunarodnog i globalnog terorizma (opasnost od hemijskog i biolokog terorizma,
irenje oruja za masovno unitenje). Konano, tu su organizovani meunarodni
kriminal, trgovina drogom i belim robljem, problem kvaliteta i koliine hrane
(ispoavanje obradivih povrina, posledice po ljudsko zdravlje koje izaziva primena
genetskog inenjeringa u proizvodnji hrane itd.); iscrpivost postojeih izvora energije
(nafta, zemni gas, najrazliitije rude). Tako se zemlje suoavaju sa pitanjem energetske
bezbednosti (pokuaj da zemlje ne zavise samo od jednog aktera u pogledu energenata, to
jest da diversifikuju svoje izvore energije). Gasna kriza izmeu Rusije i Ukrajine koja
se ponavlja gotovo svake zime, tipian je primer ovoga.
Takoe, jedno od centralnih pitanja je i ugroavanje suvereniteta drava. Suverenitet je
vrue pitanje dananje svetske politike. Mnogi politiki lideri opiru se svemu to im se
ini da umanjuje nacionalnu autonomiju. Zabrinuti su zbog politike uloge Ujedinjenih
nacija u ograniavanju upotrebe sile, ekonomskih odluka koje donosi Svetska trgovinska
organizacija i nastojanja da se razviju institucije i sporazumi za zatitu ivotne sredine. U
njihovim oima, zamisao jedinstvenog miljenja meunarodne zajednice je iluzorna.
Ipak, vrlo je teko kontrolisati nove globalne izazove i pretnje unutar suverenih granica.
Vlade se prilagoavaju. U procesu prilagoavanja, meutim, one menjaju znaenje
suverene nadlenosti, kontrole i uloge privatnih aktera. Kao to je pokazao 11. septembar,
teroristi mogu lako da se ubace, a lake je uneti nekoliko funti smrtonosnog biolokog ili
hemijskog agensa nego vercovati tone ilegalnog heroina ili kokaina koji pristiu svake
godine. Jedini nain da se Departman za unutranju bezbednost (Department of
Homeland Security) uhvati u kotac sa takvim tokovima jeste da dopre izvan nacionalnih
granica preko obavetajnih slubi i saradnje unutar nadlenosti drugih drava te da se
oslanja na privatne korporacije, kako bi se razvio transparentan sistem praenja
meunarodnih komercijalnih tokova tako da ovlaeni slubenici mogu da sprovode
virtuelne revizije dolaznih poiljki pre nego to stignu. Danas, napadai mogu da budu
vlade, grupe, pojedinci ili neka njihova kombinacija. Mrea Al Kaide koja je 11.
septembra napala Sjedinjene Drave ukljuuje pojedince i grupe iz mnogih zemalja i
navodno je imala elije u ak pedeset drava (ukljuujui SAD). Neki agresori mogu da
budu anonimni i da se ak i ne priblie ciljnoj zemlji. Nacionalna bezbednost odsustvo
pretnje glavnim vrednostima drugi je primer. teta naneta klimatskom promenom ili
53
unetim virusima moe biti vea u smislu gubitka novca ili ivota nego posledice nekih
ratova. ak ukoliko neko jo ue omei odreenje nacionalne bezbednosti, priroda vojne
bezbednosti se menja. Internet je takoe omoguio da protesti budu brzo organizovani od
strane samostalnih amorfnih grupa pre nego hijerarhijskih organizacija. U vreme
Vijetnama, planiranje protesta zahtevalo je nedelje i mesece za pamflete, postere i
telefonske razgovore, i trebalo je etiri godine da veliina prvih protesta od 25.000
dostigne pola miliona uesnika 1969. godine. Nasuprot tome, jednog vikenda u februaru
2003.godine u Americi se pojavilo 800.000, a u Evropi 1,5 miliona ljudi da protestvuju
zbog preteeg rata u Iraku. Politiari postaju teatralniji i usmereni na globalnu publiku.
Politikolog Dejms Rozenau pokuao je da zahvati ovakve trendove pronalaenjem nove
rei, fragmegracija, da izrazi ideju da i integracija ka veim identitetima i fragmentacija
u manje zajednice mogu da se deavaju istovremeno. Nije, meutim, potrebno menjati
engleski jezik da se shvati da naizgled protivreni pokreti mogu da se deavaju simultano.
Oni ne iskazuju kraj suverene drave, nego pokuavaju da njenu politiku uine
promenljivijom i manje samoogranienom nacionaln0m ljuturom.

Svedoci smo injenice da je globalizacija proizvela veliki broj protivrenosti (od situacije
u kojoj se na zatitu ivotne sredine troi vie nego ikada pre u ljudskoj istoriji, do
alarmantnog stanja u vezi sa globalnim zagrevanjem, ozonskim rupama i moguim
klimatskim promenama). Informaciona revolucija i naunotehnoloki napredak, koji se
nalaze u srcu procesa globalizacije, ipak su ma sa dve otrice. Sa jedne strane,
tehnoloke i drutvene promene su uinile rat daleko skupljim za moderne demokratije.
Ali u isto vreme, tehnologija je stavila nova razarajua sredstva u ruke ekstremistikih
grupa i pojedinaca. Takoe, gobalizacija je proizvela situaciju da svet nikada nije bio
manje siromaan nego danas. Iako bi trebalo da proizvede slobodno kretanje ljudi,
gvozdeni zidovi engena i restriktivna politika izdavanja viza graanima drava koje
nisu lanice Evropske unije, napravili su od ujedinjene Evrope pravu tvravu. Iako je
svet zahvatio talas demokratizacije, ratovi jo nisu iezli.
Sve ovo navodi na zakljuak da naizgled protivreni pokreti mogu da se deavaju
simultano. Oni ne iskazuju kraj suverene drave nego pokuavaju da njenu politiku uine
promenljivijom i manje samoogranienom nacionalnom ljuturom.

Protivrenosti globalizacije ivotne sredine

Ve smo rekli da je globalizacija ivotne sredine najfundamentalnija, najstarija, i
najprisutnija dimenzija globalizacije. Posledice njenog delovanja su vidljive na svakom
koraku, bez obzira da li je u to ukljuen ljudski faktor ili ne. Praktino, pria o
ugroenosti i moguim nainima zatite i ouvanja ivotne sredine, postala je stvar
svakodnevnice. Pri tome se naravno u prvi plan istiu alarmantni podaci o
neobnovljivosti pojedinih prirodnih bogatstava (na primer, problem nedostatka pitke
vode), pojavi ozonskih rupa i izloenosti ivog sveta na zemlji negativnom uticaju
sunevog zraenja, klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, kao posledici
preteranog emitovanja ugljendioksida u atmosferu od strane pojedinih drava sveta.
Takoe, irenje virusa side, SARS-a, raznih drugih virusa i patogena, danas je zbog
sveopte isprepletanosti aktera u svetskoj politici, i povezanosti svih sa svima, vee nego
ikada ranije. Budui da na zemlji danas ivi preko est i po milijardi stanovnika, a da su
54
bogatstva kojima planeta raspolae, danas ista kao i u prolosti, kada je bilo znatno manje
stanovnika, mogue je oekivati u pojedinim podrujima sveta, po reima Roberta D.
Kaplana, dolazeu anarhiju. Ona negde, kao to je to sluaj sa Bliskim Istokom, gde
postoji nestaica pitke vode, moe izazvati krvave sukobe izmeu Izraelaca i Arapa oko
kontrole nad tim bogatstvima. Sve u svemu, kako istiu arls Kegli i Judin Vitkof,
globalizacija i smanjivanje sveta dovelo je do toga da se bolesti ire bre, uestalije i da
ih je sve tee kontrolisati. Ipak, svet, da upotrebimo jednu staru i mnogo puta korienu
izreku, jo uvek nije propao. Poznata pria o smrti Natana Rotilda, najbogatijeg oveka
Evrope u prvim decenijama devetnaestog veka najbolje ilustruje nain na koji se moe
odgovoriti izazovima globalizacije ivotne sredine. Naime, gospodin Rotild se prilikom
boravka u Frankfurtu gde je otiao da bi prisustvovao venanju svoga sina razboleo i
poto su lekari bili bespomoni u leenju te bolesti, ubrzo umro. Uzrok njegove smrti bila
je bakterijska infekcija (pod uticajem stafilokoka ili streptokoka), koje se danas veoma
lako lei obinim antibioticima i koje moete kupiti u svakoj apoteci, po ceni kotanja za
koju ne treba da budete bogati kao Rotild. Naprotiv. Ovo je samo jedan od primera koji
ilustruje nain na koji se oveanstvo bori sa protivrenostima globalizacije ivotne
sredine. Ljudska inventivnost i tehnikotehnoloki napredak, ozbiljan su takmac
negativnim stranama globalizacije ivotne sredine. Ako ih ne mogu potpuno otkloniti,
onda ih zasigurno mogu ublaiti.



























55
44. Terorizam, pojam i vrste

Teror dolzi iz snskrit, od rei trs to zni TRESTI SE, DRHTATI OD
STRAHA. Ltinsk re Terror, Terroris- strh. Amerik je pun strh; Niko se nee
oseti sigurnim u Sjedinjenim Drvm- Osm bin Lden. Terorizm je izrz
politike nemoi; Terorizm je ko pozorite- cilj je d mnogo ljudi gled, ne d
mnogo ljudi pogine; Teroristiki in je u sutini politiki; Poruk teroristikog in je
politik; Oekivni rezultti teroristikog in su politiki. Terorizam je neobian po
tome to predstavlja vojnu taktiku koju definie reakcija posmatraa. Ako nas
teroristiki akt ne zastrai., onda terorizam nije postigao cilj.
Odlike novog doba terorizma:
a) globalnost sa smanjenjem rastojanja, granice vie ne predstavljaju barijeru
b) letalnost ubijanje to vie ljudi i izazivanje to veeg straha
c) koordiniranost planiranja
d) voeni od civila bez dravne pomoi (privatizacija rata)
e) korienje najrazvijenije tehnologije
f) zaverenike mree teroristikih elija po celom svetu
g) sprovode ih fanatini ekstremisti spremni da rtvuju sopstveni ivot
h) mrnja prema meti meta izloena patnji zbog onoga to jeste
i) zasnovan na realpolitikom principu- mo za unitenje tei da se izjednai sa moi
usmerenom na promene i kontrolu
j) nov i prepun nepoznatih izazova- bie potrebna velika vizija i pronicljivost da se sa
njim izae na kraj (Charles W. Kegley, Jr.,)
Kako se boriti protiv terorizma?
a) prevencija i preventivni udari smatraju da terorizam proistie iz racionalnih odluka
(efikasnija, to je podrka teroristima ogranienija)
b) hvatanje u kotac sa uzrocima nastanka terorizma terorizam kao posledica politikog
ugnjetavanja i oskudice, predlau se reforme i politika pomirenja (nezamenjljiva u
uslovima kada postoji iroka podrka teroristima)
Odgovor na terorizam treba da odgovori na 2 zahteva:
a) da bude prihvatljiv, saglasan sa osnovnim zahtevima demokratije
b) da bude uspean u minimiziranju ili iskorenjivanju problema
Mogui odgovori na terorizam:
1. Odbrana i unitenje koji vode zastraivanju
2. Istraga i obavetenost koji vode spreavanju
3. Reakcija i popravljanje koji vode oporavku
4. Kompromisi koji vode prihvatanju
Uzroci terorizma: masovno nezadovoljstvo, drutveni razdor i/ ili nezadovoljstvo jednog
dela elite
Fenomen terorizma je: subjektivan, nepredvidiv, senzacionalan, emocionalan

Differentia specifica u odnosu na druge oblike nasilja:
a) politiko nasilje
b) terorizam NAMERAVANO cilja neborca i ne bira oruja i sredstva
56
Slabost i nestrpljenje odlikuju inae veoma razliite tipove i karaktere terorista.
Zanimljiv je podatak da je vea mogunost da vas udari grom, nego da stradate od
teroristikog napada.

DEMOKRATIZACIJA NASILJA je jedn od njfundmentlnijih i njstrnijih odlik
(svremene) svetske politike. Drve su kroz vekove imle monopol n legitimnu
upotrebu sile u ljudskim drutvim... Ali tokom proteklih nekoliko decenij prednost
drve u ovom polju nd ostlim kterim svetske politike je slbil; sd ml grup
ljudi moe d ini grozne stvri. Terorizm je dns, iko ne jedini, ipk njozbiljniji
udrc utoritetu drve. (Fareed Zakaria)
Tehnologij i terorizm predstvljju dv odgovor n globlizciju. Oni se nlze u
pozdini skoro svih dogj koji obelevju svremeni svet. Rojters je preneo izjvu
jednog pnskog zvninik dtu posle dogj u Mdridu od 11. mrt 2004. godine:
Stvr koj je psiholoki njtee pl spsilkim ekipm koje su pomgli nstrdlim
bilo je zvonjenje mobilnih telefon u depovim ubijenih. Nisu mogli d ih iupju iz
njihovih ruku. (Thomas L. Friedman)

Tip nedravnih aktera koji postaje sve vaniji jeste transnacionalni terorista. Terorizam
nije nov u svetskoj politici. To je metod nasilja iji koreni seu duboko u istoriju. Teror
znai veliki strah, a vlade u Francuskoj Revoluciji ili Staljinovom Sovjetskom Savezu
koristile su ga da kontroliu svoje stanovnitvo. Terorizam su takoe koristili anarhisti i
drugi transnacionalni revolucionari u devetneastom veku. Ono to je danas novo je da
tehnologija stavlja u ruke devijantnih individua i grupa sredstva velike destruktivne moi
a koja su nekad bila rezervisane prvenstveno za vlade. U dvadesetom veku, efovi vlada
kao to su Staljin ili Hitler mogli su da ubiju veliki broj ljudi. Ako su teroristi u
mogunosti da pribave oruje za masovno unitenje u dvadeset prvom veku, oni e razviti
sline sposobnosti. Zbog toga neki posmatrai o terorizmu govore kao o privatizaciji rata.
tavie, tehnologija je sloene sisteme modernih drutava uinila ranjivijim za napad
velikog obima.
Napadi na Sjedinjene Drave koje je 11. septembra izvela teroristika mrea Al
Kaide i koji su odneli vie od 3000 ivota, u skladu su sa trendom poveanja broja rtava
u napadima (iako je broj samih napada opao). 11.9. je razbio ranije prisutno oseanje
meunarodne bezbednosti i euforije mirnog i naprednog doba posle Hladnog rata. Ne
postavlja se pitanje da li e se novi napad dogoditi, ve kada e se dogoditi. Primarni cilj
11.9. je usaivanje straha. Teroristi su sada poeli da se uputaju u novu praksu zbog
novih ciljeva: svesno nastojei ne samo da prinude neprijatelja da promeni politiku, ve i
da unite neprijatelja. Raniji akti terorizma - podmetanje bombe na letu Air India 1985.
ubilo je 325 ljudi, a napad kamionom naoruanog eksplozivom na federalnu zgradu u
Oklahoma Sitiju 168. Terorizam sedamdesetih i osamdesetih je u velikoj meri bio voen
ideologijom ili nacionalizmom, ali devedesetih su mu okvir sve vie davala ekstremna
religijska verovanja. Tradicionalni teroristi, bilo leviarski ili desniarski ili
nacionalistiko-separatistiki nastrojeni, esto su imali izvesne skrupule u vezi
nasuminog ubijanja nevinih ljudi, ali izgleda da su takve ograde danas manje vane.
Kada se takvi stavovi kombinuju sa spremnou da se rtvuju sopstveni ivoti, novi
teroristi mogu da nanesu ogromna razaranja. Dok su oni odgovorni za napade septembra
2001. godine bili motivisani odreenom vrstom islamskog fundamentalizma, treba se
57
podsetiti da je najgori prethodni incident u Sjedinjenim Dravama (Oklahoma City) bio u
potpunosti domai, a da radikalne grupe voljne da koriste teror mogu da budu sekularne,
kultne ili pridruene ekstremistima nekoliko religija.
ta je terorizam? Po amerikom zakonu to je unapred planirano, politiki
motivisano nasilje protiv neborbenih ciljeva od strane razliitih drutvenih grupa. UN su
donele konvencije za suzbijanje teroristikih podmetanja bombi, ubistava, uzimanja
talaca i finansiranja terorizma. Rezolucija Saveta bezbednosti iz septembra 2001. koja je
obavezala svih 189. drava lanica da uskrate utoite teroristima pomogla je
legitimizaciju amerikih akcija u Avganistanu. Ipak Generalnoj skuptini je bilo teko da
se usaglasi oko rezolucije koja bi definisala terorizam. Arapske vlade predvoene
Egiptom i Sirijom blokirale su svaki tekst koji nije izuzimao grupe kao to su Palestinci
od definisanja da su teroristi. U njihovim oima, palestinski otpor izraelskoj okupaciji
Zapadne obale bio je legitiman nacionalni otpor, a odgovori koje je izraelska vlada
preduzimala bili su ubijanje nevinih palestinskih civila. Kao to skeptici ponekad kau,
Onaj ko je terorista za jedne, za neke druge je borac za slobodu.
Kada se Predsednik Dord V. Bu 2001. godine obratio Generalnoj skuptini,
rekao je da svet mora da se ujedini u suprotstavljanju svim teroristima, a ne samo
nekima. Nikakav nacionalni cilj, nikakvo zlo koje je bilo ko pretrpeo u prolosti, ne moe
ikada opravdati namerno ubijanje nevinih. Mogu da postoje dela nedravnog politikog
otpora koja ne treba smatrati terorizmom na primer, borba protiv aparthejda u Junoj
Africi uglavnom nije ukljuivala ubijanje civila. Uprkos svim potekoama koje postoje u
vezi sa odreenjem terorizma, kljuno zlo namernog ubijanja nevinih ljudi u politike
svrhe, iroko je osueno moralnim kodeksima svih velikih religija kao i meunarodnim
pravom.
Transnacionalni terorizam je za dvadeset prvi vek neto kao piraterija u ranijim
vremenima. Neke vlade daju gusarima sigurne luke da zarade prihode ili uznemiravaju
neprijatelje. Danas neke drave daju utoite teroristima da bi napadali njihove protivnike
ili zato to su suvie slabe da kontrolitu takve grupe. Amerika kampanja protiv
talibanske vlade u Avganistanu i razliite rezolucije Ujedinjenih nacija mogu da dravno
sponzorisani terorizam uine manje verovatnim u budunosti. Istovremeno, tehnologija
minijaturizacije eksploziva, ranjivost modernih sistema kao to su putovanja vazdunim
putem i rastua lakoa komunikacije preko interneta pruaju mogunosti nedravnim
akterima da uine veliku tetu preko granica ak i bez dravne podrke. Ironino,
zajednika pretnja koju osea mnogo ljudi moe da ojaa potovanje uloge drava i
vanost njihove saradnje u obezbeenju bezbednosti. Anarhija meudravnog sistema
obino je podnoljivija nego haotina anarhija rata koji nedravni akteri vode po sistemu
svi protiv svih.
Volter Laker ima svoju definiciju ove pojave: Terorizam je opasno podruje
pojednostavljivanja i uoptavanja. Za prilaz njemu najverovatnije je pribranost bitnija od
bilo kog intelektualnog kvaliteta.
Izazivanje straha je sutinski cilj teroristike igre, i to je tako bilo oduvek. Ono to je
danas postalo novina to je globalnost straha, ni jedan ovek na planeti ne moe biti
osiguran od napada terorista. Posmatrai 9/11 smatraju da je to dan kada se sve
promenilo. Do tog dana, prvenstvena svrha terorizma je bila da zadobiju publicitet i
simpatije za svoje ideale, ali od tog dana oni ne ele samo ogromnu publiku, ve i
ogroman broj poginulih uz primoravanje neprijatelja da promeni svoju politiku.
58
45. Oruja za masovno unitavanje i opasnosti od njihovog irenja

Definicija: Nuklearna oruja su oruja koja kao ubojno sredstvo koriste nuklearnu
energiju
Oruja za masovno unitavanje= nuklearna + hemijska + bioloska oruja
Oruja za masovno unitavanje razlikuju se od konvencionalnih oruja po enormnoj
potencionalnoj smrtnosti koju izazivaju i po nedostatku diskriminativnosti prema onima
koje e ubijati (Doua S. Goldstan)
Postoji ve oko 40 zemalja sa potencijalom da prizvode nuklearno, hemijsko, ili bioloko
oruje za masovno unitavanje. Tehnologija prozvodnje hemijskog oruja stara je skoro
jedan vek; nuklerano naoruanje i balistike rakete su tehnologije stare pola veka. U
odreenom obimu, politike neirenja su usporile irenje nukleranog oruja. Ali problem
irenja oruja se jo i pogorao sa kolapsom Sovjetskog Saveza i nedovoljnom
sposobnou njegovih drava naslednica da kontroliu odliv tih tehnologija.
Pre nego to se Sovjetski Savez raspao, osam drava na svetu posedovalo je
nuklearno oruje. Meu njima, pet drava su imale status formalno deklarisanih
nuklearnih zemalja i bile potpisnice sporazuma o neirenju nukleranog oruja (Non-
proliferation Treaty-NPT) iz 1968. godine, a to su: Sjedinjene Amerike Drave,
Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska i Kina. Tri zemlje koje su ostale van ovog
sporazuma bile su nadaleko poznate po tome da su tajno razvile nuklearno oruje, a to su:
Izrael, Indija i Pakistan. I Indija i Pakistan su 1998. godine javno izvrili svoje nuklearne
probe. Druge tri zemlje, Irak, Iran i Severna Koreja, potpisale su NPT sporazum ali je
meu drugim zemljama bilo raireno miljenje da one pokuavaju na bilo koji nain da
razviju nuklearno oruje. Jo pet drava, Juna Afrika, Juna Koreja, Argentina, Brazil i
Libija su krenule tim putem, ali su u meuvremenu promenile miljenje i odustale.
Interesantno je da je vie od trideset drava u stanju da proizvede nuklearno oruje ali da
to nisu uinile; to jest, postoji tri ili etiri puta vie drava koje su sposobne da poseduju
nuklearno oruje nego to je onih koji ga stvarno poseduju. To je potpuno suprotno
strahovanjima predsednika Kenedija prilikom potpisivanja Ugovora o ograniavanju
nuklearnih proba (Limited Test Ban Treaty) iz 1963. godine, koji je smatrao da e biti 25
drava sa nuklearnim orujem do 1970. godine.

Postoji tri ili etiri puta vie drava koje su sposobne da razviju nuklearno oruje,
ali to nisu uinile. Zato?
Prvi odgovor je da je za to zasluno postojanje saveza tokom Hladnog rata u kojem je
svaka supersila garantovala bezbednost svojim saveznicama. Na primer, Nemaka i Japan
nisu razvile nuklearno oruje jer su imale amerike bezbednosne garancije. Obeanja
Amerikanaca da e spreiti svaku zemlju koja koristi pretnju upotrebe nuklearnog oruja
protiv tih saveznika uveravala su Japance i Nemce da ne treba da razviju vlastito
nuklearno oruje. Savezi su takoe od znaaja i za manje drave. Drugi uzrok ticao se
saradnje meu supersilama. U ranim fazama nuklearne ere, stav supersila prema
nuklearnom oruju bio je veoma kompetitivan. Supersile su pokuale da koriste
nuklearno oruje kao sredstvo u sticanju poena u ideolokom nadmetanju. Trei razlog za
ovo bio je postojanje meunarodnih ugovora i meunarodnih institucija. Ugovor o
neirenju (NPT) potpisalo je 187 zemalja, ime su se saglasile da ne razvijaju ili da ne
uestvuju u transferu nuklearnog oruja. Nenuklearne drave su se sporazumele da
59
prihvate inspektore koje bi poslala Meunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) iz
Bea, a koji bi poseivali njihova nuklearna postrojenja kako bi se uverili da ta
postrojenja nisu zloupotrebljena, to jest da se umesto u mirnodopske nuklearna energija
koristi u cilju razvoja nuklearnih oruja. Kao to smo videli, samo nekoliko drava poput
Izraela, Indije i Pakistana nisu potpisali ovaj sporazum, a svega nekoliko potpisnica su
prekrile odredbe sporazuma.
Dva pitanja ostaju otvorena u svetu posle hladnog rata, a to su budunost saveza,
meunarodnih institucija i bezbednosnih garancija, kao i pitanje da li bi nuklearna
tehnologija dolazila iz zemalja biveg Sovjetskog Saveza ka potencijalnim zemaljama
koje bi irile nuklearno oruje. Neorealisti poput Keneta Volca smatraju da irenje
nuklearnih oruja moe biti inilac stabilizacije jer e u tom sluaju delovati strategija
odvraanja. Ako je nuklearno oruje spreilo da hladni rat ne postane "vru," zato onda
taj efekat kristalne kugle ne bi doneo razboritost i poredak u drugim delovima sveta kao
to su Bliski Istok ili Juna Azija? Problem sa ovakvim jednim gleditem je u tome da se
ono skoro u potpunosti oslanja na racionalni model odvraanja meu koherentnim
jedinstvenim akterima (dravama-prim.prev.). Ali ako je realna opasnost nuklearnih
oruja u posthladnoratovskom svetu da ona ostanu van kontrole, onda ovi modeli
racionalnog odluivanja koji predstavljaju bazu za pouzdana predvianja mogu biti
irelevantni. Mnoge od drava koje e u budunosti razviti nuklearno oruje imaju jednu
veoma nestabilnu prolost prouzrokovanu vojnim puevima i podelama u vojsci. Ono to
je sigurno to je da bi nuklearni rat unitio civilizaciju kakvu znamo.
Postoje razlozi zato odmah nakon 1945. godine nije dolo do dramatinijih posledica:
1) Verovalo se da je nuklearno oruje samo modernije konvencionalno. Sa druge
strane SAD i SSSR su bili u pat poziciji: nuklearna mo SAD-a je bila umanjena moi
konvencionalnog oruja i blizine Evropi i amerikim saveznicima, to su bile prednosti
SSSR-a. Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine kada je prvi put testirana
hidrogenska bomba. Kada su Sovjeti 1961. godine aktivirali 60-megatonsku hidrogensku
bombu, ona je bila 20 puta jaa od ukupne eksplozivne moi upotrebljene u II svetskom
ratu. Ogromna destruktivna mo nuklearnog oruja znaila je da je sada postojala
disproporcija izmeu vojnih sredstava i praktino svih politikih ciljeva kojima je drava
mogla da tei. U Vijetnamu i Avganistanu su SAD i SSSR radije prihvatile poraz nego da
upotrebe nuklearno oruje.
2) Krize su zamenile glavni rat kao momenti suoavanja sa istinom. Tokom Hladnog
rata Kubanska raketna kriza, Berlinska kriza i kriza na Srednjem Istoku su predstavljale
ekvivalent ratu, tada su se odmeravale snage.
3) Nuklearno naoruanje je odvraanje nainilo kljunom strategijom
4) Dve supersile su uprkos ogranienim ideolokim razlikama razvile zajedniki
interes: izbegavanje nuklearnog rata. One su razvile sopstvene sfere uticaja i nauile su
da komuniciraju (NPT,...)
5) Za upotrebu nuklearnog naoruanja se vezivalo neodobravanje koje se nije
primenjivalo na konvencionalno oruje nuklearno oruje kao nemoralno.
emu slue?
1) Sredstvo odvraanja za velike sile
2) Simboliko sredstvo izjednaavanja u moi za manje zemlje
Vrste:
a) Fisiona nuklearna oruja (atomske ili a-bombe) cepanje atoma jeftina
60
b) Fuziona nuklearna oruja (termonuklearne bombe, hidrogenske bombe ili h-
bombe) - skupa
Drava vie nema monopol na upotrebu fizike sile, pa sad znatno vei broj aktera moe
da doe u njihov posed po sve manjoj ceni (Farid Zakarija demokratizacija nasilja).
Oruja su sve jeftinija, sve dostupnija i sve razornija. Sva eksplozivna snaga moe stati u
jednu bombu od tri megatone, a ta jedna bomba moe stati u prednji deo jednog velikog
interkontinentalnog projektila. Tehnologija se moe iriti preko trgovine, migracijama,
obrazovanjem i protokom ideja.
Izvesno je da bi nuklearni rat unitio civilizaciju kakvu znamo, bar na severnoj hemisferi.
U svom izvetaju iz 1983. godine o nuklearnom naoruanju, ameriki rimokatoliki
biskupi su samo malo preterali kada su rekli Mi smo prva generacija od Postanka sa
mogunou da unitimo Boje delo. Nuklearno oruje je dovelo do promena u prirodi
ratovanja, ali one nisu izmenile osnovni nain na koji je svet organizovan. Svet
anarhinih drava bez vie vlasti iznad njih se nastavio i u nuklearnoj eri. Narastajue
ameriko - sovjetsko rivalstvo je takoe usporilo promene u politikom razmiljanju.
Sovjetski Savez nije verovao Ujedinjenim nacijama smatrajui da se suvie oslanjaju na
Sjedinjene Drave. Sjedinjene Drave nisu mogle da primoraju Sovjete na saradnju jer je
Evropa bila talac u odnosima Sovjeta i Amerikanaca. Da su Sjedinjene Drave zapretile
nuklearnim napadom, Sovjeti su mogli zapretiti da e izvriti invaziju na Evropu
konvencionalnim trupama. Rezultat je bio pat pozicija. Revolucionarne posledice
nuklearne tehnologije u poetku nisu bile dovoljne da izmene nain na koji su se drave
ponaale u anarhinom sistemu. Stalna meunarodna zabrinutost zbog oruja za masovno
unitavanje ima i moralnu i realistiku dimenziju. Moralnu zabrinutost zbog nuklearnog
oruja dele ne samo one zemlje koje nemaju sposobnost ili elju da proizvode takvo
naoruanje, nego i one zemlje koje ga i dalje poseduju , kao to su Sjedinjene Drave,
Francuska i Rusija. Hemijsko i bioloko oruje je osuivano od Prvog svetskog rata, kada
je upotreba iperita dovela do opte povike i meu saveznicima i meu silama osovine.
Realistika dimenzija je jednostavna: oruje za masovno unitavanje nosi ogroman rizik
eskalacije i ogromni potencijal unitenja. Kada god je to oruje prisutno, dinamika
sukoba se menja. Slabe drave sa nuklearnim ili nekonvencionalnim orujem imaju veu
mogunost da zaprete jakim dravama, dok jake drave sa ovim orujem mogu
delotvornije da zaprete ili odvrate protivnike. A pretnja korienjem od strane terorista
dodaje zastraujuu dimenziju u kojoj odvraanje nije dovoljan odgovor.
Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine, kada je prvi put testirana
hidrogenska bomba.
Dok se posedovanje nuklearnog oruja u Hladnom ratu koristilo kao politika odvraanja,
ne mora znaiti da svako posedovanje nuklearnog oruja to znai. Prisutna su strahovanja
da bi neke teroristike organizacije poput Al-Kaide mogle da dou u posed nuklearnog
oruja, upotrebe ga za teroristike napade, i tako otponu nuklearni rat. Od maja 2009.
raste opasnost da do istog doe i na korejskom poluostrvu, jer Severna Koreja odbija
svaku saradnju sa meunarodnom zajednicom, a pri tom preti ratom i istovremeno razvija
nuklearno oruje. Prole godine je dolo do sukoba Severne Koreje i June Koreje koji se
dogodio u trenutku kad je Severna Koreja objavila da je napravila novu nuklearnu
centralu za obogaivanje uranijuma.


61
46. Pojam i vrste nuklearnih strategija

Vojna strategija je vetina upotrebe oruanih snaga za postizanje ciljeva koje je
postavila politika. - Lidel Hart; ili upotreba fizike sile u konkretnom fizikom prostoru
radi postizanja politikih ciljeva. Strategija je vetina i stavlja se u zavisnost od politike.
Povezanost strategije i politike je oigledna, uzajamni uticaj i uslovljenost takoe.
S druge strane, ova sprega strategije i politike igra znaajnu ulogu u meuna- rodnim
odnosima u celini. U dananjem vremenu ta sprega strategije i politike naroito dolazi do
iz- raaja, to nije sluajno. Mada postoje razlike u shvatanjima, mogue je smatrati da
strategija ima za zadatak ostvarenje ciljeva politike jedne drave, za ije je postizanje
potrebna pri- mena sile u meunarodnim odnosima. U tom smislu, strategija je u slubi
politikih ciljeva drave to, sa svoje strane znai, da politika odluuje da li e upotrebiti
silu za ostvarenje svojih ciljeva. Politika za postizanje svojih ciljeva ima razliita
sredstva. Primena oruane sile samo je jedno od niza sredstava kojima drava raspolae u
meunarodnim odnosima. Sa razvojem nuklearnog oruja, odnos strategije i politike
jovie se komplikuje. Sa pojavom i razvojem nuklearnog oruja politiari su do- bili
najire mogunosti izbora sredstava za postizanje razliitih politikih ciljeva. Nuklearno
oruje ukinulo je ogranienje koje strategija stavlja politici; za svaki po- litiki cilj moe
se nai odgovarajua strategija, koja u svako doba moe raspolagati odgovarajuim
obimom sile. Meutim, ove neograniene mogunosti nuklearne strategije imaju drugu
stranu: nuklearno oruje je teko primenjivo za postizanje bilo kojih ciljeva politike. To
stvara, do sada u istoriji, nepoznato stalno stanje ratne pripravnosti armija.
Nuklearno oruje nije samo novo oruje koje se samo svojom veliinom moi
razaranja razlikuje od poznatih oruja. Ovo oruje, s njegovim mogunostima razaranja i
unitavanja, dovodi u pitanje ne samo tradicionalan odnos strategije i politike, ve i sam
rat kao sredstvo politike i nain primene oruane sile, to je zadatak strategije.
Da li oruje koje moe da uniti itav svet, i ija se konana mo sasvim egzaktno
i ne zna, moe biti tehniki osnov strategije pomou koje politika jedne zemlje eli da
ostvari neke svoje ciljeve u meunarodnim odnosima?
U prolosti, vojne operacije na jednom kraju zemljine kugle mogle su ostaviti
potpuno po strani druge regione, poto vojne operacije tehniki nisu mogle zahvatiti ire
prostore od strategijskih mogunosti datog trenutka. Sa razvojem nuklearnog oruja,
strategija narasta u glo- balni inilac definitivno, u tom smislu to u svakom trenutku, ako
se to eli, moe da obuhvati itav svet, bez obzira na poetne ograniene (geografski
ograniene) vojne ciljeve. U sluaju izbijanja bilo koje faze nuklearnog rata, itav svet bi
bio realno ugroen od mogueg proirenja, bilo samih vojnih operacija, bilo posledica tih
ope- racija (radijacija i dr.) koje se vode na drugom mestu.
S druge strane, razvoj nuklearnog oruja i odgovarajuih strategija doveo je do vieg
stepena ekonomske meuzavisnosti u svetu. Nijedna zemlja, ak ni one najvee, ne mogu
na svojoj teritoriji da nau sve sirovine potrebne savremenoj rat- noj tehnici. Sve vei
razvoj tehnike dovodi do sve vee potrebe razliitih sirovina; savremena proizvodnja se
ne zasniva vie na nekoliko osnovnih metala, vespisak ovih metala razumeju samo
upueni strunjaci. Danas je sigurno da ni super-sile ne mogu da razvijaju svoju
sopstvenu proizvodnju svih tih sirovina. Da je to veoma ozbiljan problem, dokazuje i
injenica da SAD grade ogromna skrivena skladita u kojima se uvaju dovoljne koliine
62
tih sirovina, za sluaj da zbog ratnih operacija ne mogu doi do njih u zemlji u kojoj se te
sirovine nalaze.

Nuklearne strategije su naini na koji e drave odluiti koliko e razviti nuklearnih
projektila, kako e ih isporuiti do meta i kako e ih upotrebljavati u zavisnosti od
okolnosti.

U prvoj fazi razvoja nuklearnog oruja, ravnotea je uspostavljena tako to su snage, koje
su raspolagale ovim orujem, posedovale takvu mo, da se odnos snaga nije mogao
drukije uspostaviti nego kao odnos dva pola. Moe se smatrati da je bipolarizam u toj
fazi nastao i opstao kao posledica strategije masovne odmazde. Ova strategija se
zasnivala na nuklearnom oruju velike snage, koje je prilikom upotrebe izazivalo
ogromna razaranja i unitenja. Nuklearna zatita koju je pruila nuklearna sila svojim
saveznicima, bila je dovoljna garancija da se druga strana nee usuditi da napadne, s
obzirom na to da je unitava- jua odmazda odgovor koji sledi. Na taj nain je bipolarna
ravnotea snaga dovela do uspenog formiranja vojno-politikih saveza i blokova drava,
koji su u toj fazi iznutra bili vrsti i odbojni prema drugoj strani. U tim vremenima vrsti
bipolarni sistem odnosa snaga u meunarodnim odnosima poinje da remeti jedino
jedna nova politika i jedan novi pokret u svetu politika integracije.
Meutim, s razvojem strategije elastinog odgovora, koja omoguuje
postepenu eskalaciju rata, ovo stanje se menja. Ova strategija u sebi sadri mogunost
voenja rata konvencionalnim orujem, taktikim nuklearnim orujem (nuklearno oruje
relativno male snage i ogranienog fizikog delovanja). Naime, nuklearna sila, koja bi
bila uvuena ili sama otpoela jedan rat na nekom podruju svoje sfere, mogla bi u tom
sukobu da primeni sva oruja, osim onog koje bi vodilo totalnom ratu, tj. oruja za
masovno unitenje (strategijsko oruje) koje bi, sasvim razumljivo, izazvalo razaranja
velikih razmera i to na teritoriji date nuklearne sile. Drugim reima, ako bi se u jednom
ratu, uz upotrebu taktikog nuklearnog oruja, uinila velika razaranja u Zapadnoj
Evropi, totalni rat ne bi morao da izbije, jer se od SAD (one su tu doktrinu
proklamovale) ne bi moglo oekivati da zbog razaranja u Evropi, dozvoli da doe do
razaranja u SAD, do ega bi dolo ukoliko bi one primenile strategiju masovne odmazde
protiv onoga ko ugroava Zapadnu Evropu, a ko poseduje nuklearno oruje. Ovom
doktrinom Evropljani su primorani da priznaju da njihovi uslovi nisu identini sa
uslovima SAD... Ovakav zakljuak povodom strategije elastinog odgovora ostavio je
sasvim praktine posledice koje su se odrazile na znaaj i svrsishodnost vojnopolitikih
saveza u tim uslovima. Savezi su dobri ali su ipak sopstvene snage jo bolje. Politiki
savezi su bili skoro jedini nain ou- vanja nezavisnosti pred nale-tom sile suprotne
strane. Sa nuklearnim orujem i strategijom elastinog odgovora, ni male ni srednje
drave ne mogu raunati na efikasnu zatitu svoje bezbednosti u vojnopolitikom
savezu.
Uzajamano osigurano unitenje bazira se na teoriji odvraanja. Nuklearno naoruanje
je stvorilo poseban oblik ravnotee snaga koji se ponekad naziva ravnotea straha.
Nuklearno odvraanje ohrabruje razmiljanje tipa ako me napadne, moda neu biti u
stanju da spreim tvoj napad, ali mogu uzvratiti tako snano da nee ni eleti da
napadne. Primer je Kubanska raketna kriza.
63
Rat zvezda - Predsednik Regan obelodanjuje Strategijsku odbrambenu Inicijativu
(SDI), popularno nazvanu Rat zvezda koja je predviala razvoj odbrambene raketne
tehnologije u svemir. Kosmos je vien kao prostor za voenje rata. Zabranjene su probe u
svemiru. Na samitu supersila u Rejkjaviku (Island) Predsednik Regan odbacuje
Gorbaovljev predlog da Sovjetski Savez uini znaajno smanjenje naoruanja ukoliko
Amerika prekine rad na programu Rat zvezda. Na primer, od 2010. godine Amerika
ima novu strategiju. Po prvi put, SAD se obavezuju da nee upotrebiti nuklearno oruje
protiv drava koje ga ne poseduju, odnosno potuju Sporazum o neirenju nuklearnog
oruja, ak i kad bi takve drave napale SAD biolokim ili hemijskim orujem ili
pokrenule sajbernapad. Predsednik Obama je, meutim, rekao da je napravio mesta za
izuzetke, kao to su Iran ili Severna Koreja, koji kre ili su se povukli iz tog najvanijeg
meunarodnog sporazuma kojim se zaustavlja irenje nuklearnog oruja u svetu.
5) Tokom Hladnog rata i sa pojavom nuklearnog naoruanja, supersile su vie zavisile od
obeshrabljivanja putem pretnji, nego od odbrane nakon to doe do napada. Odvraanje u
Hladnom ratu je bilo vezano za celokupnu strategiju nuklearnog odvraanja, ali je
takoe bilo i nastavak logike ravnotee snaga. Odvraanje nuklearnom pretnjom je bio
jedan od naina na koji je svaka supersila pokuala da sprei drugu od sticanja prednosti i
time naruavanja ravnotee snaga izmeu njih. Odvraanje je esto poveavalo napetost
izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza i nije uvek lako dokazati da je
odvraanje delovalo.

Sjedinjene su Drave 2010. objavile svoju novu strategiju kada je u pitanju koritenje
nuklearnog naoruanja. Za razliku od dosadanjih, nova strategija najvei naglasak
stavlja na opasnost da nuklearno oruje doe u ruke terorista ili pak zemalja-otpadnica od
meunarodnog poretka. Tradicionalna pretnja nuklearnih arsenala Rusije ili Kine poneto
je u drugom planu. Nova strategija ima i pristalice ali i kritiare.
Nova strategija slubeno se zove 'Analiza pozicioniranja nuklearnog arsenala' i trea je
po redu od zavretka Hladnog rata. Objavljena pre nekoliko dana, ona ograniava broj
sluajeva u kojem je Amerika spremna iskoristiti svoje nuklearno oruje, to je u skladu s
vizijom predsednika Obame koji se zalae za 'svet bez nuklearnog naoruanja'.
Koncepcija je nova i po tome to se teroristi s nuklearnim orujem smatraju opasnijom
prijetnjom od tradicionalnih nuklearnih suparnika Rusije i Kine. Ministar obrane
Robert Gates objasnio je da je ova promena posljedica drugaijih opasnosti koje priete
Americi. "Spreavanje nuklearnog terorizma i prevencija irenja nuklearnog naoruanja s
pravom su glavni prioriteti. Naime, al-Qaida stalno trai nain da se domogne
nuklearnog oruja. Iran razvija nuklearno oruje, dok ga Severna Koreja i izvozi. Zbog
toga, naglasak je stavljen na pravo mjesto, i ta je promena od kljune vanosti".
Bela je kua naglasila da nova strategija nee umanjiti ameriku sposobnost da odbrani
sebe i saveznike. Meutim nova strategija ukljuuje po prvi put - i najavu Washingtona
da nee koristiti atomsko oruje protiv zemalja koje ga nemaju, a potuju meunarodno-
pravne odredbe o njegovu neirenju. To se ak odnosi i na sluaj da neka takva zemlja
napadne Ameriku biolokim ili kemijskim orujem. Ova se inae amerika odredba ne
odnosi na zemlje poput Irana ili Sjeverne Koreje, za koje Washington tvrdi da kre
meunarodno pravo te se opiru rezolucijama SB.


64
47. Ekoloke pretnje u savremenim meunarodnim odnosima
Domet drave porastao je u nekim oblastima, ali se smanjio u drugim. Vladari su priznali
da njihova efikasna kontrola moe da se povea tako to e se udaljiti od pitanja koja ne
mogu da ree. Sve zemlje, ukljuujui najvee, suoavaju se sa rastuom listom problema
koje je teko kontrolisati unutar suverenih granica finansijski tokovi, trgovina drogom,
klimatske promene, AIDS, izbeglice, terorizam i nametanje kulturnih vrednosti da
pomenemo nekoliko. Zabrinuti su zbog politike uloge Ujedinjenih nacija u
ograniavanju upotrebe sile, ekonomskih odluka koje donosi Svetska trgovinska
organizacija i nastojanja da se razviju institucije i sporazumi za zatitu ivotne sredine.
Vlade se prilagoavaju. U procesu prilagoavanja, meutim, one menjaju znaenje
suverene nadlenosti, kontrole i uloge privatnih aktera. teta naneta klimatskom
promenom ili unetim virusima moe biti vea u smislu gubitka novca ili ivota nego
posledice nekih ratova.
Beri Bazan u Ljudi, drave i strah je upozorio na opasnost od nekritikog irenja polja
izuavanja nauke o bezbednosti, posebno kada je re o sve prisutnijim i sve brojnijim
ekolokim pitanjima i problemima: ne poriui im ogroman znaaj za ivot oveka i
drutva, on je ukazao na potrebu pouzdanog utvrivanja kada jedan ekoloki problem
predstavlja legitimno polje (predmet) istraivanja za nauku o bezbednosti. Primera radi,
po zagovornicima proirenog koncepta bezbednosti bilo koji problem vezan za prirodnu
sredinu, jeste istovremeno i bezbednosni problem. Na drugoj strani su oni koji obazrivije
istiu da samo ona ekoloka pitanja koja prete da uzrokuju nasilne sukobe izmeu
organizovanih politikih zajednica mogu da se kvalifikuju kao bezbednosna pitanja, te da
se kao takva izuavaju u okviru nauke o bezbednosti. Negde, na sredini, izmeu ovakvih
krajnjih shvatanja je miljenje Normana Majersa koji smatra da uprkos injenici kako
svaki ekoloki problem ne vodi nuno nasilnom sukobu moe se, ipak, nai uzrona veza
na dui rok izmeu ekolokih pitanja i promena u politikom delovanju."
Homer Dikson je ovakav stav pojasnio izdvajanjem tri grupe ekolokih izazova i pretnji
bezbednosti:
1) meudravni sukobi koji izbijaju zbog polaganja prava ili iskoriavanja
neobnovljivih i obnovljivih prirodnih izvora;
2) pokreti stanovnitva velikog obima koji su uzrokovani "ekolokim
udarima," a koji mogu da vode sukobima suprotstavljenih interesa i grupa
sa razliitim etnoreligijskim identitima;
3) uruavanje drutvenih ustanova i unutranja "socijetalnu nestabilnost" koje
imaju veliku izvesnost da prerastu u nasilne sukobe a koje su uzrokovane
ugroavanjem veeg broja stanovnika zbog osiromaivanja pojedinih
prirodnih izvora energije i sirovina, zagaivanja okoline, klimatskih
promena, itd.
U odnosu na ovakva shvatanja Majersa i Homer-Diksona, na sasvim drugom kraju, Mark
Levi i, posebno Danijel Dedni tvrde kako povezivati ovaj nain ekoloke probleme i
nacionalnu bezbednost, tj. militarizovati ih, moe da dovede do ozbiljne konceptualne
kao i politiko-delatne zabune u poimanju bezbednosti.
Otuda je od sutinskog znacaja za predmet nauke o bezbednosti da se pouzdano odredi
kada i na koji nain mnogobrojni novi izazovi medu kojima su i tzv. pretnje bez
neprijatelja (threats without enemies - Gwyn Prins) predstavljaju i stvarnu bezbednosnu
pretnju - legitimno polje proucavanja (predmet proucavanja), kao i osnovu za
65
preduzimanje odgovarajuih zatitnih radnji. Za takav naum nije od velike koristi, na
primer, nedovoljno odreen stav Gvina Prinsa, po kome je ve sarno "postojanje pretnje
odreujuca crta bezbednosnog problema". Stefan Volt (Stephen Walt) u tom smislu dalje
izotrava ovo svojevrsno svoenje nauke o bezbednosti na jednu, u pogledu predmeta,
"proirenu strategiju", odreujuci je kao: "istraivanje uslova koji ine verovatnijom
upotrebu sile, nain na koji upotreba sile pogaa pojedince, drave i drutva, i posebne
postupke koje drave usvajaju u nameri da se pripreme ili ukljue u rat".
Globalizacija ivotne sredine je najfundamentalnija, najstarija, i najprisutnija dimenzija
globalizacije. Posledice njenog delovanja su vidljive na svakom koraku, bez obzira da li
je u to ukljuen ljudski faktor ili ne. Praktino, pria o ugroenosti i moguim nainima
zatite i ouvanja ivotne sredine, postala je stvar svakodnevice. Pri tome se naravno u
prvi plan istiu alarmantni podaci o neobnovljivosti pojedinih prirodnih bogatstava (na
primer, problem nedostatka pitke vode), pojavi ozonskih rupa i izloenosti ivog sveta na
zemlji negativnom uticaju sunevog zraenja, klimatskim promenama i globalnom
zagrevanju, kao posledici preteranog emitovanja ugljendioksida u atmosferu od strane
pojedinih drava sveta. Takoe, irenje virusa side, SARS-a, raznih drugih virusa i
patogena, danas je zbog sveopte isprepletanosti aktera u svetskoj politici, i povezanosti
svih sa svima, vee nego ikada ranije. Budui da na zemlji danas ivi preko est i po
milijardi stanovnika, a da su bogatstva kojima planeta raspolae, danas ista kao i u
prolosti, kada je bilo znatno manje stanovnika, mogue je oekivati u pojedinim
podrujima sveta, po reima Roberta D. Kaplana, dolazeu anarhiju. Ona negde, kao
to je to sluaj sa Bliskim Istokom, gde postoji nestaica pitke vode, moe izazvati krvave
sukobe izmeu Izraelaca i Arapa oko kontrole nad tim bogatstvima. Sve u svemu, kako
istiu arls Kegli i Judin Vitkof, globalizacija i smanjivanje sveta dovelo je do toga da
se bolesti ire bre, uestalije i da ih je sve tee kontrolisati. Ipak, svet, da upotrebimo
jednu staru i mnogo puta korienu izreku, jo uvek nije propao. Prie o njegovoj
propasti, moralnoj i zagaenosti svake druge vrste, stare su gotovo koliko i oveanstvo. I
bar dosad, oveanstvo, je uvek nalo naina da izae na kraj sa ovim izazovima. Poznata
pria o smrti Natana Rotilda, najbogatijeg oveka Evrope u prvim decenijama
devetnaestog veka najbolje ilustruje nain na koji se moe odgovoriti izazovima
globalizacije ivotne sredine. Naime, gospodin Rotild se prilikom boravka u Frankfurtu
gde je otiao da bi prisustvovao venanju svoga sina razboleo i poto su lekari bili
bespomoni u leenju te bolesti, ubrzo umro. Uzrok njegove smrti bila je bakterijska
infekcija (pod uticajem stafilokoka ili streptokoka), koje se danas veoma lako lei
obinim antibioticima i koje moete kupiti u svakoj apoteci, po ceni kotanja za koju ne
treba da budete bogati kao Rotild. Naprotiv. Ovo je samo jedan od primera koji ilustruje
nain na koji se oveanstvo bori sa protivrenostima globalizacije ivotne sredine. Teza
profesora Pur Bjorn Lomborga sa Univerziteta Arhus u Danskoj, u kojoj je statistiki
dokazao da svet danas nije nita vie zagaen danas nego to je to uvek bio i da nema
nikakvih razloga za paniku takoe se moraju uzeti u obzir kada se govori o ovoj
problematici. Ljudska inventivnost i tehnikotehnoloki napredak, ozbiljan su takmac
negativnim stranama globalizacije ivotne sredine. Ako ih ne mogu potpuno otkloniti,
onda ih zasigurno mogu ublaiti. Bar za malo.



66
48. Pojam i razliita shvatanja moi u meunarodnim odnosima

Mo je, kao i ljubav, mnogo lake iskusiti nego definisati ili izmeriti. (Dzozef Naj); Ono
to je energija u fizici to je mo u politici Bertrand Rasel;
Nemaki fiziar Vilhelm Fuks je svoju formulu moi izrazio kao sumu proizvedene
energije, proizvedenog elika i kubnog korena broja stanovnika. Godine 1963. njegova
tako dobijena tablica najmonijih imala je na vrhu SAD (100), SSSR (67), Kinu (41), SR
Nemaku (15), Japan (14) dok su mu predvianja za 1980. godinu davala sledeu sliku:
Kina (250), SAD (160), SSSR (120). Koj e drv biti slede vode svetsk sil?
Mo drv, jednih u odnosu n druge, nikd ne ostje konstntn, uglvnom zbog
nejednke stope rst u rzliitim drutvim i tehnolokim i orgnizcionim prodorim
koji donose veu prednost jednim nego drugim
O kineskom potencijlu z gospodrenje svetom u vreme dmirl eng Ho,
iznendnom povlenju i evropskom udu
Bogtstvo je obino nuno d bi se poduprl vojn mo, vojn mo je obino nun d
se bogtstvo stekne i ztiti.
Mo je stepen sposobnosti da se drugi subjekti privole ili nateraju da ponaanje
koje posednik moi eli. Kibernetiki mo se moe odrediti kao stupanj verovatnoe da
e ishod biti onakav kakv subjekt eli. Ovako odreena mo je bezvrednosna: sama po
sebi, ona nije ni dobra ni loa, dobre su i loe svrhe za koje e se ona upotrebiti. Tekoe
u odmeravanju moi pa i uspeh da se ona nametne lani o njoj, zasnovane su na okolnosti
da se ispoljavanje moi ne moe zamisliti bez sudelovanja jednog nematerijalnog, pa
prema tome i objektivno nemerljivog elementa. Kao to je poznato re je o moralu, koji u
ovom kontekstu dobija voljno znaenje reenosti i spremnosti stanovnitva na zalaganje,
samopregor i borbu. U sri morala je motivacija. Vanost moralnog elementa obavezuje
nas da nainimo jasnu razliku izmeu mogue i stvarne mo. Latentna mo bi se onda
oznaila kao potencijal koji u datom odnosu moe biti iskorien ili neiskorien. Da bi
se dakle potencijal oiveo, potrebno je dejstvo moralnog inioca: bez njega potencijal
ostaje mrtav, ali se naravno skromni potencijal nikakvim naporom ne moe arobno
uveati. Dok se ranije pomenuti elementi moi mogu na manje ili vie savrene naine
meriti i uporeivati, moralni elementi se mogu samo procenjivati.
Za Maksa Vebera mo predstavlja izglede da se u okviru jednog drutvenog odnosa
sprovede sopstvena volja uprkos otporu, bez obzira na emu se zansivaju ti izgledi.
Kenet Volc Moan je onaj ko utie na drugog vie nego onaj na njega
Mo za ta? (Naj)
Postoji jedna neuhvatljivost povodom moi koja joj daje skoro avetinjsko svojstvo... Mi
znamo ta je a ipak se sreemo sa beskrajnim tekoama u pokuaju da je odredimo. Mi
moemo da kaemo su pojedinac ili grupa moniji od ostalih, ali ipak mo ne moemo
meriti (Arnold Rouz).
Mo je sposobnost da se postignu neije svrhe ili ciljevi. Jo preciznije reeno, to je
sposobnost da se utie na druge i da se ostvare eljeni rezultati. Robert Dal, politikolog
sa Jejl Univerziteta, definie mo kao sposobnost da se drugi primoraju da urade neto
to inae ne bi uradili. Ali, kada merimo mo u smislu promenjenog ponaanja drugih,
potrebno je da poznajemo njihove elje. U suprotnom, bili bismo u pogrenom uverenju o
stanju moi, kao to je to sluaj sa lisicom koja misli da e povrediti zeca koji ivi u trnju
67
ako ga u njega baci. esto je teko unapred znati kako e se drugi ljudi ili drave ponaati
u odsustvu uticaja sa strane, .
Bihejvioristika definicija moi moe biti od koristi analitiarima i istoriarima koji
znatno vreme posveuju rekonstruisanju prolosti, ali za politiare u svakodnevnim
poslovima i za voe, ona se moe initi kao isuvie efemernog karaktera. Zbog toga to
se sposobnost uticaja na druge esto povezuje sa posedovanjem odreenih resursa,
politike voe uopteno definiu mo na ovaj nain. Ti resursi izmeu ostalog
ukljuuju stanovnitvo, veliinu terirorije, prirodna bogatstva, ekonomsku snagu,
vojnu mo, i politiku stabilnost. Prednost ove definicije jeste u tome da tu mo izgleda
mnogo konkretnija, merljivija i predvidljivija, nego to je to sluaj sa bihejvioristikom
definicijom. Mo u ovom smislu znai posedovanje jakih karata u partiji pokera
meunarodne politike. Osnovno pravilo pokera je da, ako va protivnik pokae karte koje
su jae od svake od vaih karata, spustite ruke. Ako znate da ete izgubiti rat, ne
zapoinjite ga.
Kao u pokeru, vetine kao to su blefiranje i varanje mogu da nekim igraima daju
znaajnu prednost. ak i kad nema obmanjivanja, moe se pogreiti povodom toga koji
od izvora moi su relevantni u nekoj odreenoj situaciji. Na primer, Francuska i Britanija
su 1940. godine imale vie tenkova nego Hitler, ali je on imao bolju sposobnost
manevrisanja i bolju vojnu strategiju. Uz to, postoji i faktor koji se ponekad zove drugo
lice moi. Primoravanje drugih drava na promene moe se nazvati direktnim ili
zapovednim metodom sprovoenja moi. Takva tvrda mo moe poivati na obeanju
nagrade (argarepa) ili pretnji (tap). Postoje, meutim, i meki ili indirektni nain za
ostvarenje moi. Neka zemlja moe da u svetskoj politici postigne eljene rezultate zato
to druge zemlje ele da je imitiraju ili su saglasne sa sistemom koji takve rezultate
proizvodi. U tom smislu, podjednako je vano postaviti dnevni red i privui druge aktere
u svetskoj politici kao i primoravati druge na promene u konkretnim situacijama. Ovaj
aspekt moi - navesti druge da hoe ono to vi hoete - moe se nazvati mo privlanosti
ili ponaanje zasnovano na mekoj moi. Meka mo moe poivati na takvim izvorima kao
to su privlanost neijih ideja ili sposobnost da se politiki prioriteti postave na nain
koji oblikuje elje drugih. Roditelji tinejdera znaju da e, ako su oblikovali uverenja i
preference svoje dece, njihova mo biti vea i trajae due nego da su se oslanjali samo
na aktivnu kontrolu. Na slian nain, politike voe i pristalice konstruktivistike teorije
ve dugo razumeju mo koja dolazi iz postavljanja dnevnog reda i odreivanja okvira
rasprave. Sposobnost da se ustanove elje tei da se povee sa neopipljivim izvorima
moi kao to su kultura, ideologija i ustanove. Tvrda i meka mo su povezane, ali nisu
iste. Materijalni uspeh ini kulturu i ideologiju privlanom, a izostanak rezultata u
ekonomskoj i vojnoj sferi dovodi do sumnji u same sebe i do krize identiteta. Meka mo
se ne zasniva iskljuivo na tvrdoj moi. Meka mo Vatikana nije iezla sa smanjenjem
veliine papske drave u devetnaestom veku. Kanada, vedska i Holandija danas tee da
imaju vie uticaja nego neke druge drave podjednakih ekonomskih ili vojnih kapaciteta.
Sovjetski Savez je posedovao znaajnu meku mo u Evropi posle Drugog svetskog rata,
ali ju je protraio nakon invazije Maarske 1956. i ehoslovake 1968. godine.
Konverzija moi je osnovni problem koji se pojavljuje kada govorimo o moi u
smislu izvora. Neke zemlje su bolje od drugih u u pretvaranju svojih resursa u neki
praktian uticaj, slino kao to neki veti igrai pobeuju uprkos tome to su im u rukama
slabe karte. Konverzija moi je sposobnost da se potencijalna mo, koja se meri
68
resursima, pretvori u stvarnu mo, koja se meri promenom ponaanja drugih. Da bismo
ispravno predvideli ishode, potrebno je da poznajemo i vetine zemlje po pitanju
konverzije moi i izvore moi koje poseduje.
Drugi problem tie se odreivanja koji resursi pruaju najbolju osnovu za mo u
nekom odreenom kontekstu. Resursi moi uvek zavise od konteksta. Tenkovi nisu
tako dobri u movarama; u devetnaestom veku uranijum nije bio resurs moi. U ranijim
razdobljima ljudske istorije bilo je lake suditi o vrednosti izvora moi. Na primer, u
vreme agrarnih ekonomija Evrope 18. veka, stanovnitvo je predstavljalo izvor moi od
presudne vanosti, jer je ono obezbeivalo osnov za prikupljanje poreza i regrutovanje
peadije.

Odnos moi i drugih pojmova
Mesto moi je na pola puta izmeu uticaja i sile (force). Uticaj se vri ubeivanjem.
Sila predstavlja fiziki postignuto potinjavanje volje drugoga. Nasuprot uticaju i sili,
mo podrazumeva nametanje sopstvene volje grupi ili volje jedne grupe drugoj, ako je
mogue bez primene sile, ali ako to nije mogue, primenom najmanje potrebne sile.
Georg varcenberger

Drugo lice moi.
Primoravanje drugih drava na promene moe se nazvati direktnim ili zapovednim
metodom sprovoenja moi. Takva tvrda mo moe poivati na obeanju nagrade
(argarepa) ili pretnji (tap)
Meka mo - navesti druge da hoe ono to vi hoete, mo privlanosti. Meka mo moe
poivati na takvim izvorima kao to su privlanost neijih ideja ili sposobnost da se
politiki prioriteti postave na nain koji oblikuje elje drugih.
Smart Power se odnosi na kombinaciju tvrde i meke moi to jest da u zavisnosti od
okolnosti i cilja kojem teite koristite i tvrdu i meku mo.

ta ini mo
Mo jedne drave nije vie presudno odreena samo veliinom teritorije, brojem
stanovnika, vojnom moi, bogatstvom u tzv. grubim sirovinama i izvorima energije.
Znaajni izvori moi u meunarodnim odnosima su i stepen tehniko-tehnolokog
razvoja, obrazovna i starosna struktura stanovnitva i, pre svega, njene nove dimenzije se
iskazuju kroz sloenu meuzavisnost svih subjekata i inilaca - uesnika u
meunarodnim odnosima i svetskim poslovima, preko uticaja koji, na primer, neko ima
na donoenje odluka u radu meunarodnih organizacija. Novi vidovi ispoljavanja moi u
meunarodnim i globalnim odnosima su, dalje, privlanost kulturnih dobara, ideologije,
naina razmiljanja i ivota itd., ukratko - privlanost ukupnog civilizacijskog obrasca.
Glavni problemi kada se procenjuje mo su: stalna promenljivost, subjektivnost,
percepcija moi, nepostojanje instrumenata za merenje moi rat kao najbolji
instrument za merenje moi?, problem kriterijuma GDP, GNP, PPP, GDP per capita,
uspon i opadanje u moi je pre proces nego neto to se deava brzo.
To d li je drv dns mon i bogt ili nije, ne zvisi od obilj ili sigurnosti njene
moi i bogtstv, ve prvenstveno od injenice d li njeni susedi poseduju vie ili mnje
tog od nje. (fon Hornik, nemki merkntilistiki pisc)

69
Mo se moe ralaniti na nove dimenzije, koje onda bolje govore o njenoj promenjivosti
i neprimenjivosti, pa ak i o eventualnoj nemoi moi. Karl Doj predlae sledee
dimezije moi:
1)Prva je njena koliina, teina (weight) koja pokazuje do koje mere nosilac moi moe
da promeni tok dogaaja, odnosno tue ponaanje
2)Druga dimenzija je prostor (domain) koji ukazuje na to gde se nalaze ljudi ije se
ponaanje ispoljavanjem moi verovatno menja. U ovom pogledu najupadljivija je razlika
izmeu moi jedne drave na sopstvenoj teritoriji i u inostranstvu.
3)U opisivanju moi dalje treba uzeti u obzir njen opseg (range) koji Doj definie kao
razmak izmeu najvie nagrade i najstroe kazne koje nosilac moi moe dati ili izvriti.
4) I na kraju, mo ima svoj i svoj domaaj (scope), prema vrstama ili klasama ponaanja
na koje se moe uticati.

Uprkos stlnoj zinteresovnosti ove knjige d ide trgom krupnih tendencij u
svetskim poslovim proteklih pet vekov, on ne tvrdi d ekonomij determinie svki
dogj, ili d je on jedini uzrok uspeh i neuspeh svke drve. Nprosto je suvie
mnogo dokz koji ukzuju n druge stvri: geogrfij, vojn orgnizcij, morl ncije,
sistem sveznitv... Ono to izgled d je ipk nepobitno, jeste d u rzvuenim
rtovim velikih sil (obino i kolicij) pobedu zdobij strn s nprednijom
proizvodnom osnovom ili, kko su pnski kpetni imli obij d ku, onome ko
im poslednji eskudo (Pol Kenedi)

























70
49. Mo i informatika revolucija

Efekti tree informatike revolucije na centralne vlade jo su u ranoj fazi. Umesto
meudravne politike imaemo iru svetsku politiku. Srednjovekovni Evropljanin je
moda imao podjednaku lojalnost prema lokalnom gospodaru, vojvodi, kralju i papi.
Budui Evropljanin e moda dugovati lojalnost Britaniji, Parizu, Briselu, kao i
nekolikim sajber zajednicama koje se bave religijom, radom i razliitim drugim
interesima. (Dozef Naj)
Pre etiri stolea, engleski dravnik-filozof Frensis Bejkon napisao je da je informacija
mo. Na poetku dvadeset prvog veka, pristup ovoj vrsti moi ima mnogo vei broj ljudi,
unutar drava i u njihovim odnosima. Vlade su uvek vodile rauna o protoku informacija
i kontroli nad njima, a sadanje razdoblje nije prvo na koje su promene u informatikoj
tehnologiji snano uticale. Gutenbergovom izumu tamparije, koji je omoguio
tampanje Svetog pisma i njegovu dostupnost ogromnom delu evropskog stanovnitva,
esto se pripisuje glavna uloga na poetku Reformacije.
Kljuna odlika informatike revolucije nije brzina komunikacije izmeu bogatih i
monih: doslovno trenutna komunikacija izmeu Evrope i Severne Amerike mogua je
vie od 130 godina. Sutinska promena je izuzetno smanjenje trokova prenosa
informacije. Za sve praktine svrhe, sadanji trokovi prenosa postali su zanemarljivi;
stoga je koliina informacija koje se mogu preneti irom sveta u stvari neograniena.
Rezultat je eksplozija informacija, pri emu su dokumenti jedan mali deo u tome. Brzina
procesora udvostruavala se svakih 18 meseci tokom 30 godina, a na poetku dvadeset
prvog veka kota manje nego 1 procenat onoga koliko je kotala ranih sedamdesetih.
Informatika revolucija ini svetsku politiku sloenijom tako to daje vee
mogunosti nedravnim akterima, to ima svoje dobre i loe strane, i smanjuje kontrolu
centralnih vlada. Takoe utie na mo meu dravama. Ovde koristi imaju Sjedinjene
Drave, a mnoge siromanije zemlje zaostaju. Dok su neke siromane zemlje kao Kina,
Indija i Malezija napravile znaajan napredak ulaskom u informacionu ekonomiju, 87%
ljudi koji koriste internet ivi u postindustrijskim drutvima. U informatiko doba svet
ostaje meavina poljoprivrednih, industrijskih i ka uslugama orijentisanih ekonomija.
Postindustrijska drutva i vlade najtee pogoeni informatikim dobom uporedo postoje i
stupaju u interakciju sa zemljama daleko manje pogoenim informatikom revolucijom.
Sa smanjivanjem trokova za kupovinu sve monijih i monijih raunara ija se veliina
smanjuje dok postaju sve rasprostranjeniji, njihove decentralizujue posledice nadmaile
su pomenute centralizujue efekte. Internet stvara sistem u kome je mo posedovanja
informacija rasprostranjenija. U poreenju sa radijom, televizijom i novinama, koje
kontroliu urednici i emiteri, internet stvara komunikaciju jedan-na-jedan (preko
elektronske pote), jedan-prema-mnogima (preko line internet stranice ili elektronske
konferencije), mnogi-prema-jednom (preko elektronskog emitovanja) i, moda
najvanije, mnogi-prema-mnogima (chat room na internetu).
irenje informacija znai da e mo biti rasprostranjenija, a neformalne mree e
uzdrmati monopol tradicionalne birokratije. Brzina internet operacija znai da e sve
vlade, i ovde i u inostranstvu, imati manje kontrole nad svojom delatnou. Politike
voe imae manji stepen slobode delovanja pre nego to budu morale da se uhvate u
kotac sa dogaajima, a onda e biti prinueni i da dele pozornicu sa vie aktera.
Konstruktivisti upozoravaju da emo morati da izbegavamo opinjenost pojmovima kao
71
to su ravnotea snaga i hegemonija, i merenje moi pomou koga uporeujemo
samo tvrdu mo drava kojima upravljaju centralizovane vlade.
Neki aspekti informatike revolucije pomau malima; ali neki pomau onima koji su ve
veliki i moni. Postoji nekoliko razloga za ovo.
1) veliina je jo uvek vana.
2) ak i onde gde je sada jeftino iriti postojee informacije, prikupljanje i proizvodnja
novih informacija esto zahteva veliku investiciju
3) oni koji poinju prvi, esto su kreatori standarda i arhitekture informatikih sistema.
4) vojna mo ostaje vana u kritinim domenima meunarodnih odnosa. Informatika
tehnologija ima neke efekte na korienje sile koja koristi malima a nekad ide u prilog
ve monima.
Informatika revolucija nije ujednaila mo meu dravama. Do sada je imala
suprotan uinak, a realisti se moda oseaju osloboenim krivice. ta je, meutim, sa
smanjenjem uloge vlade i moi svih drava. Ovde su promene mnogo vie u skladu sa
predvianjima liberala i konstruktivista. Sloena meuzavisnost sigurno je mnogo vea u
prostoru viestruktih kanala kontakta izmeu drutava.
Eksplozija informacija proizvela je paradoks obilja. Obilje informacija dovodi
do gubljenja panje. Kada su ljudi pretrpani velikim koliinama informacijama, imaju
tekoa da razlikuju na ta da se usredsrede. Vie nego informacija, panja postaje resurs
koji nedostaje, a oni koji mogu da razlikuju vrednu informaciju od pozadinskog uma
stiu mo.
Informacije koje izgledaju kao propaganda mogu ne samo da budu odbaene, nego moe
da se ispostavi da su kontraproduktivne ukoliko podrivaju ugled zemlje. Preterane tvrdnje
u vezi sa orujem za masovno unitenje Sadama Huseina i vezama sa Al Kaidom,
2003.godine su moda pomogle mobilisanje domae podrke irakom ratu, ali ankete
pokazuju da je naknadno otkrivanje preterivanja zadalo skup udarac britanskom i
amerikom kredibilitetu. U novim uslovima vie nego ikada, tzv. meka propaganda moe
se pokazati delotvornijom nego tvrda.
Sada je poverenje kljuni resurs, i vaan izvor meke moi. Ugled postaje ak i
vaniji nego u prolosti, a politike borbe vode se oko stvaranja i razaranja kredibiliteta.
Vlade se nadmeu za poverenje ne samo sa drugim vladama, nego sa velikim brojem
mogunosti ukljuujui novinske medije, korporacije, nevladine organizacije,
meuvladine organizacije i mreu naunih zajednica. Politika je postala nadmetanje za
poverenje (90-ih u Srbiji se verovalo Radiju Slobodna Evropa i radiju B92, a ne dravnim
stanicama).
to se tie drava, veinu informacija oblikuju demokratije. Ovo nije sluajno. Njihovim
drutvima je dobro poznata slobodna razmena informacija a njihovim upravljakim
ustanovama to ne predstavlja pretnju. One mogu da oblikuju informacije zato to takoe
mogu i da ih dobijaju.
Kako, meutim, drutva kao to je Singapur dostiu nivo razvoja pri kome vei broj
obrazovanih radnika trai manje ogranienja za pristup mrei, Singapur je u opasnosti da
izgubi radnike sa stvaralakim znanjem, svoje najvrednije bogatstvo za nadmetanje u
informatikoj ekonomiji. Zato se Singapur bori sa dilemom preoblikovanja vlastitog
obrazovnog sistema kako bi podstakao pojedinanu kreativnost kakvu e traiti
informatika ekonomija, dok u isto vreme pokuava da dri postojei drutveni nadzor
nad protokom informacija. Zatvoreni sistemi postaju sve skuplji.
72
Dravne granice relativno uspeno zadravaju nepoeljne izvan, ali su, istovremeno,
propustijivije za najrazliitije uticaje vie nego ikada ranije; osporava se znaaj fizikog
prostora i geopolitikog naina razmiljanja, ali je teritorija i dalje glavno pitanje za
rnnoge narode u odnosu tesne meuzavisnosti, naime, odvijaju se istovremeno
globalizacija i fragrnentacija - kao takozvana fragmegracija - Rozenau.
Subjekti novonastajuih globalnih odnosa iz "oba sveta svetske politike" mogu se, na
osnovu stepena optosti, razvrstati u najmanje tri grupe:
1) Drave i meunarodne organizacije su po obuhvatu najiri, a po snazi, i dalje
najmoniji subjekti;
2) Veze i odnosi koji se uspostavljaju izmeu vlada, nadnacionalnih i transnacionalnih
organizacija, ali i etnikih zajednica i brojnih drugih kolektiviteta, na jednoj, i pojedinaca,
na drugoj strani;
3) meunarodnim i globalnim izazovima i pretnjama sa "najnieg nivoa" odgovaraju
pojedinci kao najbrojniji skup subjekata svetske politike i globalnih odnosa u nastajanju.
Medutim, upravo je in uvoenja pojedinca kao samostalnog subjekta globalnih odnosa
ona rasedna linija", differentia specifica novog globalnog bezbednosnog poretka in statu
nascendi naspram svih sadanjih i preanjih organizacionih naela i oblika nacionalne i
meunarodne bezbednosti.
revolucija u vinosti pojam koji uvodi Rozenau, a koji znai da danas ljudi znaju
mnogo vie stvari da rade sami nego ikada pre u ljudskoj istoriji.

Zemlje e se razlikovati po tome koliko daleko i brzo e informatika revolucija
podsticati decentralizaciju, i koliko se suprotnih sila moe pojaviti. ini se veoma
verovatnom opta pretpostavka da vlade drava gube svoj monopol nad spoljnom
politikom, i da e biti prinuene da dele pozornicu svetske politike sa nedravnim
akterima kao to je opisano u osmom poglavlju ove knjige.
To rasprivanje moi moe imati i pozitivne i negativne posledice. Prema prvom,
pozitivnijem shvatanju, tehnologija podstie ekonomski razvoj i slabi autoritarne reime.
Rezultat bi bio da se ubrzava irenje ostrva demokratskog mira. Prema drugom,
negativnijem shvatanju, uoava se novi feudalizam u kome destruktivni pojedinci,
teroristike grupe, i druge slabe drave imaju pristup sredstvima za masovno unitenje,
to stvara pravu anarhiju, za razliku od anarhije koja postoji meu dravama. U jednom
takvom nesigurnom svetu, moe doi do otpora koji usporava proces ekonomske
globalizacije i u kome graani rtvuju demokratske slobode u korist hobzijanskih
autokratskih vlada koje im obezbeuju linu bezbednost.











73
50. Tvrda, meka i pametna mo u meunarodnim odnosima

Mo je sposobnost da se postignu neije svrhe ili ciljevi. Jo preciznije reeno, to je
sposobnost da se utie na druge i da se ostvare eljeni rezultati.
Konverzija moi je osnovni problem koji se pojavljuje kada govorimo o moi u smislu
izvora. Neke zemlje su bolje od drugih u u pretvaranju svojih resursa u neki praktian
uticaj, slino kao to neki veti igrai pobeuju uprkos tome to su im u rukama slabe
karte. Konverzija moi je sposobnost da se potencijalna mo, koja se meri resursima,
pretvori u stvarnu mo, koja se meri promenom ponaanja drugih. Da bismo ispravno
predvideli ishode, potrebno je da poznajemo i vetine zemlje po pitanju konverzije moi i
izvore moi koje poseduje.
Postoji i faktor koji se ponekad zove drugo lice moi. Primoravanje drugih
drava na promene moe se nazvati direktnim ili zapovednim metodom sprovoenja
moi. Takva tvrda mo moe poivati na obeanju nagrade (argarepa) ili pretnji (tap).
Postoje, meutim, i meki ili indirektni nain za ostvarenje moi. Neka zemlja moe da u
svetskoj politici postigne eljene rezultate zato to druge zemlje ele da je imitiraju ili su
saglasne sa sistemom koji takve rezultate proizvodi. U tom smislu, podjednako je vano
postaviti dnevni red i privui druge aktere u svetskoj politici kao i primoravati druge na
promene u konkretnim situacijama. Ovaj aspekt moi - navesti druge da hoe ono to vi
hoete - moe se nazvati mo privlanosti ili ponaanje zasnovano na mekoj moi. Meka
mo moe poivati na takvim izvorima kao to su privlanost neijih ideja ili sposobnost
da se politiki prioriteti postave na nain koji oblikuje elje drugih. Roditelji tinejdera
znaju da e, ako su oblikovali uverenja i preference svoje dece, njihova mo biti vea i
trajae due nego da su se oslanjali samo na aktivnu kontrolu. Na slian nain, politike
voe i pristalice konstruktivistike teorije ve dugo razumeju mo koja dolazi iz
postavljanja dnevnog reda i odreivanja okvira rasprave. Sposobnost da se ustanove elje
tei da se povee sa neopipljivim izvorima moi kao to su kultura, ideologija i ustanove.
Tvrda i meka mo su povezane, i mogu osnaiti jedna drugu, ali nisu iste.
Materijalni uspeh ini kulturu i ideologiju privlanom, a izostanak rezultata u
ekonomskoj i vojnoj sferi dovodi do sumnji u same sebe i do krize identiteta. Meka mo
se ne zasniva iskljuivo na tvrdoj moi. Meka mo Vatikana nije iezla sa smanjenjem
veliine papske drave u devetnaestom veku. Kanada, vedska i Holandija danas tee da
imaju vie uticaja nego neke druge drave podjednakih ekonomskih ili vojnih kapaciteta.
Sovjetski Savez je posedovao znaajnu meku mo u Evropi posle Drugog svetskog rata,
ali ju je protraio nakon invazije Maarske 1956. i ehoslovake 1968. godine.
Smart Power se odnosi na kombinaciju tvrde i meke moi to jest da u zavisnosti od
okolnosti i cilja kojem teite koristite i tvrdu i meku mo.
Izvori moi nikada nisu statini i oni nastavljaju da se menjaju i u dananjem svetu.
tavie, oni su razliiti u razliitim delovima sveta. Meka mo postaje sve vanija u
odnosima izmeu postindustrijskih drutava u informatikom dobu u kojem preovlauje
demokratski mir, a tvrda mo je esto od vee vanosti u industrijalizujuim i
preindustrijskim delovima sveta.
U doba ekonomija zasnovanih na informacijama i transnacionalnoj meuzavisnosti, mo
postaje manje prenosiva, manje opipljiva i manje prinudna.


74
51. Struktura i raspored moi u meunarodnim odnosima na poetku 21. veka

Meunarodna zajednica je istorijska i klasna pojava u razvoju meunarodnih odnosa, kao
izraza objektivne nunosti, koja podrazumeva postojanje a) odreenog stepena i
intenziteta meunarodnog optenja, b) odreenog dostignutog nivoa i oblika u
meunarodnoj pravnoj i politikoj orga- nizaciji meunarodnih odnosa... v) odreenih
optih i zajednikih interesa prvenstveno drava pa i sveta kao celine u meunarodnim
odnosima.
Neosporno je da je tokom istorije meunarodna zajednica doivela mnoga
preobliavanja, te se kod mnogih teoretiara, bez obzira na termin koji usvajaju,
pojavljuje potreba da se prikau razliita stanja, u kojima se ona nalazila ili se moe nai.
Najee se pri tome polazi od strukture meunarodne zajednice i rasporeda moi u njoj.
Pod strukturom meunarodne zajednice podrazumevaju se elementi te zajednice i okolina
u kojoj deluju. Elementi meunarodne zajednice su subjekti meunarodnih odnosa, a
okolina u kojoj deluju izraava se dejstvom inilaca koji utiu na subjekte meunarodnih
odnosa i meunarodne zajednice u celini.
Tipologija meunarodnih sistema prema rasporedu moi ima mnogo. Od poznatijih
pojmova koji se s tim u vezi sreu treba pomenuti sledee:
1) Imperijalna struktura - Imperijalna struktura postoji onda kada u meunarodnoj
zajednici preovlada jedan centar, koji ima odluujui uticaj na pojedine jedinice. Ovakva
struktura pribliava se politikom sistemu drave i bila je mogua u podeljenoj
meunarodnoj zajednici, tj. u razdobljima kada su skupovi subjekata meunarodnih
odnosa iveli odvojeno jedni od drugih. U pojedinim delovima stvarana su carstva, koja
nisu bila jedinstvene drave u savremenom smislu rei, ali su zauzimala ceo poznati svet,
odnosno deo sveta (npr. Kina, Indija). Makedonska i Rimska drava imale su sline
ambicije, dok su kasni oblici ovakve strukture uoljivi u Svetom rimskom carstvu
srednjeg veka i u halifskoj carevini. U jedinstvenoj meunarodnoj zajednici ovakva
struktura nije ostvarena, ali je teorijski mogua u vidu svetske drave.
2) Polarizovana struktura - Kada se, umesto jednog, u meunarodnoj zajednici pojavi
vie centara predominantne moi, ona ima polarizovanu strukturu. Subjekti
meunarodnih odnosa tee ili su primorani da se grupiu oko nekoliko drava, koje su
izuzetno mone i otuda se nazivaju velikim silama ili slinim imenima. U razdeljenoj
meunarodnoj zajednici ovo se odigrava u pojedinim delovima sveta (Atina i Sparta u
zajednici grkih gradova-drava), dok se u jedinstvenoj zajednici izraava svetskim
delovanjem jed- nog ueg broja drava kojima se priznaje takva misija. U toku XIX
veka, Evropa, kao celina, dominirala je ostalim svetom, dok su polovi sila bili izraeni u
obliku nekoliko vodeih sila na tom kontinentu. Ako postoje samo dva glavna centra
moi, polarizovana struktura se naziva bipolarnom, kao to je to bio sluaj sa strogom
blo- kovskom podelom posle Drugog svetskog rata, sa SAD i SSSR kao blokovskim
liderima (polovima), odnosno supersilama. im se pojavi trei pol, struktura postaje
multipolarna.
3) Nepolarizovana ili difuzna struktura - struktura u kojoj je mo ravnomereno
rasporeena na sve subjekte (Grki gradovi drave pre prevlasti Sparte i Atine, Evropa
pre kolonijalnih osvajanja)

75
Ove su strukture zamiljene samo kao isti modeli te se u stvarnosti meaju i prelaze
jedna u drugu. tavie, neki autori smatraju da su sve one nestabilne i da sadre tenju da
budu zamenjene nekom drugom, u vidu krunog kretanja koje ispo- ljava izvesne
pravilnosti.12 Da bi se stvarnost ugurala u neki od ovih obrazaca, vre se prilagoavanja
u vidu labavih polarnih sistema ili difuzno-blokovskih sistema ili se biraju
primeri koji se odnose samo na deo sveta.
Jedan od najstarijih sistema koji se predlae radi zatite nekih univerzalnih i zajednikih
vrednosti naziva se ravnoteom snaga (moi).

U globalnom informatikom dobu, mo je meu dravama raspodeljena po obrascu koji
podsea na sloenu trodimenzionalnu ahovsku tablu, na kojoj se igra odvija i
horizontalno i vertikalno. Na vrhu ahovske table gde su politiko-vojna pitanja, vojna
mo je uglavnom unipolarna sa Sjedinjenim Dravama kao jedinom supersilom, ali u
sredini table gde su ekonomska pitanja, Sjedinjene Drave nisu hegemon ili imperija, i
moraju da se cenjkaju sa Evropom sa jednakih pozicija kada Evropa deluje kao
ujedinjena celina. Na primer, povodom antimonopolskih ili pitanja koja se odnose na
privredu, one moraju nai kompromis, da bi postigle sporazum. I na dnu table
transnacionalnih odnosa koji prelaze granice van kontrole vlada drava i tako ukljuuju
raznovrsne aktere kao to su bankari i teroristi, mo se haotino rasprava. Trenutnu
raspodelu moi u svetu moemo oznaiti kao meuzavisnost na vie nivoa. Naime,
nijedna pojedinana hijerarhija ne opisuje na odgovarajui nain dananju svetsku
politiku, kao to to ini ona koja je prikazuje kao trodimenzionalnu partiju aha. Ali sva
ta sloenost ne bi nita znaila da se vojna mo pretvara poput novca i da se moe
odrediti ishod u svim oblastima. Vojna vetina se, meutim, dokazala kao slabo sredstvo
za predvianje ishoda u dananjoj svetskoj politici na ekonomskoj i transnacionalnoj
ahovskoj tabli. Istina je da Sjedinjene Amerike Drave imaju raznovrsniji portfolio
izvora moi nego bilo koja druga zemlja na svetu, ali svetski poredak dananjice nije era
amerike imperije u tradicionalnom smislu te rei. Uprkos svemu, jedina svetska
supersila ne moe sebi dopustiti taj luksuz da deluje sama. Proces globalizacije stavio je
na dnevni red meunarodnih odnosa sledee: ak ni najmonija zemlja sveta ne moe se
hvatati u kotac sa njom samo sopstvenim snagama-uzmite kao dokaz pitanja
meunarodne finansijske stabilnosti, globalnih klimatskih promena, irenje infektivnih
bolesti, i transnacionalnu trgovinu drogom, kriminal i teroristike mree.

Danas postoje razliita shvatanja o tome kakav je svet. Raspodela moi je prema
Crauthammer-u unipolarna. Kisinder veruje da je multipolarna i da SAD ne moe da
dominira sama, tu su jo Evropa, Kina, Japan, Rusija i prema njegovom miljenju Indija.
Uni-Multipolaran je svet prema Hatingotonu. On veruje da je za vreme rata bila bipolarna
struktura ali da sadanja situacija ne odgovara tom modelu i da je zato neophodno
postojanje hibridnog modela koji ima jednu supersilu i vie okolnih sila. Sa zavretkom
Hladnog Rata dolazi i do vanih nestrukturalnih promena. Proces meunarodne politike u
Evropi znaajno je izmenjen razvojem novih ustanova. Evropska Unija ujedinjuje
Nemaku i druge evropske drave, na nain na koji one ranije nikada nisu bile povezane.

76
Glavni uzroci deavanja u meunarodnim odnosima, nalaze u strukturi
medjunarodnog sistema. Struktura je pojam koji uvodi Kenet Volc da oznai ono to
se apstrahovanjem moe izvui iz meunarodne politike i ona se sastoji od :
- naina organizacije vlasti (koji je u meunarodnoj politici anarhija a u unutranjoj
hijerarhija)
-raspodele moi u meunarodnom sistemu koja, u zavisnosti od broja polova,
odnosno, najjaih i najmonijih drava u meunarodnom sistemu, moe biti unipolarna,
bipolarna i multipolarna.
Za razliku od strukture unutranje politike Volc kod strukture meunarodne politike
izostavlja jednu veoma bitnu osobinu politikih jedinica, koje cine jedan medjunarodni
sistem, a to su razlike meu njima.U unutranjoj politici postoji razliciti organi vlasti a
u meunarodnoj politici drave da bi opstale moraju da se socijalizuju ( da lie jedna na
drugu i da obavljaju iste funkcije).
Unipolarni sistemi su skloni propadanju poto drave, u tenji da ouvaju vlastitu
nezavisnost, vode politiku ravnotee snaga protiv drave koja ima premo u sistemu, ili
protiv hegemona, ili e neka drava ija je mo u usponu, u nekim sluajevima izazivati
mo vodee drave. U multipolarnim ili u meunarodnim sistemima koji imaju rasprenu
raspodelu moi, drave e formirati saveze u cilju ostvarenja ravnotee snaga, ali e
savezi biti fleksibilni. Ratovi se mogu dogoditi, ali e biti relativno ogranieni u svom
opsegu.
U bipolarnim sistemima, savezi postaju mnogo rigidniji, to zauzvarat doprinosi veoj
verovatnoi izbijanja sukoba irih razmera, moda ak i svetskog rata. Neki analitiari
kau da bipolarlni sistemi ili erodiraju ili eksplodiraju. Ovo se desilo u Peloponeskom
ratu kada su Atina i Sparta pojaale meusobna trvenja potujui vlastite saveznike
obaveze.
Meunrodn struktur i odnosi u periodu posle Hldnog rt odumiru i n njihovo mesto
dolze novi koji ublvju ulogu Zpd. Uticj ovih promen u Evropi odrve
Kosovo i celokupn region jugozpdne Evrope nekoliko godin u nestbilnom stnju.
Z ovo postoji pet rzlog:
Prvo, tokom prethodnih pet godin Sjedinjene Drve stlno su gubile mo, utoritet i
uticj n svetskoj pozornici. Tkozvni unipolrni trenutk, koji je treblo d opie
meriku mo posle slom Sovjetskog Svez i komunizm, u stvrnosti nije bio nit
vie od trenutk.Drugo, Evropsk unij je u izvesnoj meri posustl i postl nesigurn
kd je re o plnovim z proirenje i produbljenje. Tree, NATO je posto zstreo.
Uprkos zvretku Hldnog rt kd je NATO bio neophodn z ztitu Zpd, ovj
svez nstvio je d postoji po inerciji i zbog nesposobnosti zpdnih lider d se upuste
u veom nporn poso stvrnj sistem bezbednosti koji odgovrju stvrnosti 21.
vek.etvrto, Rusij se s Vldimirom Putinom ponovo pojvil n svetskoj pozornici ko
znjn sil. I pored tog to su odnosi Moskve s Evropom i Sjedinjenim Drvm
esto nespretni, nem sumnje d ekonomski i politiki uticj svremene Rusije rste.
Konno, sve bolji odnosi izmeu Rusije i Turske obevju preorijentisnje politikih,
ekonomskih i vojnih odnos ne smo u prioblnom podruju Crnog mor, ve
potencijlno i u itvoj jugoistonoj Evropi.



77
52. Pojam strategije i strategijskog miljenja u meunarodnim odnosima

Re strategija je starogrkog porekla: znaila je u to vreme, i vie od dva milenijuma ka
savremenom dobu, iskljuivo vetinu voenja rata ratovodstvo
Definicije:
Strategija je upotreba vojne sile u konkretnom fizikom prostoru radi postizanja
politikih ciljeva.
Vojna strategija je vetina upotrebe oruanih snaga za postizanje ciljeva koje je
postavila politika- Lidel Hart
Vojna strategija predstavlja sistem naunih znanja o zakonomernosti rata kao oruane
borbe u ime odreenih klasnih interesa. - Sokolovski
Strategija se podreuje i slui ciljevima koje je postavila politika, ali istovremeno,
politika ne moe postaviti ciljeve koji nisu u skladu s mogunostima strategije, ako su ti
ciljevi ostvarivi primenom sile.
Ciljevi koje je postavila politika mogu biti ofanzivni (osvajanje...), defanzivni (zatita
teritorija ili drugih interesa), ili pak mogu jednostavno teiti odranju politikog status
quoa).
Najvaniji sastavni delovi u ljudskoj delatnosti upotrebe vojne sile, kao i miljenja koje
takvu ukupnu drutvenu aktivnost nastoji da tumai: na najniem stupnju je taktika kao
nain upotrebe sile na bojnom polju, npr., u konkretnom sudaru vojski; strategija
relativno samostalno na mapi pravi raspored poteza u itavom ratu u okviru zadataka i
ciljeva koje joj postavlja politika; kada strategija ide dalje i predvia upotrebu svih izvora
moi jednog drutva za postizanje ciljeva koji nadilaze samo ishod rata, nego se bave i
odnosima nastupajueg mira, na delu je tzv. grand strategija.
Strategije se posle Drugog svetskog rata, po merilu prostornog obuhvata, a pre svega po
sredstvima koje planiraju da koriste i ciljevima kojima tee, dele na nacionalne i velike
(globalne) strategije: sve drave mogu imati, naravno, nacionalnu strategiju; samo velike
sile iji se uticaj i domaaj politike proteu na itav svet imaju vlastitu nacionalnu koja je
istovremeno i globalna strategija.
Prevelika i jo vie preiroka upotreba pojma strategija zapravo je zamaglila njegov
osnovni znaenjski sadraj, te je potreba jednog ovakvog pregleda znatna. Moda je
ponovno izotravanje predmetnog i znaenjskog jezgra strategije neophodno najvie zbog
toga, to se esto ne pravi valjano razlikovanje i hijerarhizacija izmeu, primera radi,
1) ukupne strategije drutvenog razvoja/ili razvoja jednog drutva,
2) spoljnopolitike strategije,
3) strategije nacionalne bezbednosti i
4) strategije nacionalne odbrane.
I najposle, usaglasiti sve razliite strategije jednog drutva sa njegovim nacionalnim
interesima...svejedno da li te interese smatramo za objektivno date ili subjektivno
postavljene.
Lorens Fridman: Grand strategija se tradicionalno bavila time kako i zbog kojih ciljeva
drave pozicioniraju sebe unutar meunarodnog sistema. Pretpostavljalo se da je osnovni
cilj drave opstanak kao suverenog entiteta, to zahteva usmerenost na potencijalne
pretnje bezbednosti i mogua sredstva pomou kojih pretnje mogu biti eliminisane,
obuzdane ili odbaene. Ova sredstva mogu biti drutvena, ekonomska, politika ili vojna,
78
premda je tradicionalna velika strategija bila koncentrisana na takve stvari kao to su
stvaranje saveza i vojnu spremnost.
Obrazlaui, dalje, pitanja kojima su se najvie bavile grand strategije u prolosti,
Fridman istie da je posebno zapadnim silama zainteresovanim za ouvanje postojeeg
stanja glavna briga uglavnom bila kako da obuzdaju takmace sa radikalnim namerama u
odnosu na odreen raspored snaga meudravnog sistema.
Beri Pozen svojim stavovima o ovom pitanju, posle iskustva teroristikih napada na
Njujork i Vaington i posledine renacionalizacije koncepta bezbednosti, u novim
okolnostima oivljava pojedine kljune postavke stratekog miljenja u njegovom
klasinom znaenju. On, naime, strateko miljenje, a pre svega sadrinu jedne velike
strategije, vraa u okvire osiguranja bezbednosti. Velika strategija je teorija nacionalne
drave kako da obezbedi bezbednost za sebe samu. Pozen istie i da je velika strategija
zapravo kljuni sastojak ukupne strategije spoljne politike neke zemlje; na ovaj nain,
izmeu ostalog, on jasno razdvaja po optosti i po zahvatu ova dva strateka dokumenta.
U tom pogledu, drave koje piu velike strategije bez jasno postavljenih ciljeva i
dostupnih, odgovarajuih sredstava, ine to na svoju tetu.
Pozen navodi etiri funkcije koje treba da ispunjavaju grand strategije:
1) mnogi resursi su retki i neobnovljivi te jasno postavljeni strateki prioriteti
omoguavaju njihovu valjanu alokaciju i promiljeno iskoriavanje;
2) u mnogim velikim zemljama je neophodna usaglaenost u delovanju kljunih
drutvenih i organizacionih struktura;
3) velike strategije treba da daju prednost odvraanju potencijalnih protivnika i
osnaivanju saveznitava i prijateljstava, pre nego stvarnoj upotrebi sile;
4) razgovetno i odmereno postavljen okvir vrednosti i ciljeva jedne grand strategije jaa
untardrutvenu odgovornost omoguava kritiku i popravljanje i daje priliku da se ex
post facto procenjuje njen uinak. Takve velike strategije su dobre i za demokratiju,
zakljuuje Pozen.
Uloga velikih strategija je, po Beriju Pozenu, da nabroji i hijerarhizuje pretnje i navede
potencijalne politike i vojne odgovore (sredstva) na njih. Od velikih strategija se jo
oekuje da obrazloe navedeni redosled pretnji kao i da odgovore na pitanje zato su
predloili odreena sredstva, a ne neka druga.
Primera radi, u izuavanju strateke kulture veine zapadnoevropskih naroda
prepoznatljiv je, uz druge izvore, i uticaj pojedinih kljunih istorijskih napisa koji su se
bavili strategijama i stratekim miljenjem: poev od dela kineskog mislioca Sun Cua,
Umee ratovanja, preko Tukididovog Peloponeskog rata, Kautiljine Artaastre,
Cezarovog De bello Galico, Porfirogenitovog De administrando Imperii, sve do
Napoleonovog doba i dela genijalnog pruskog stratega Karla fon Klauzevica... kod Grka
je i danas mogue videti u stalnom nadgornjavanju dve strateke tradicije uticaj mitsko-
istorijskih linosti, ratobornog Ahila i pomirljivog Odiseja.

primer SAD:
Najvie rasprave u Americi i svetu povodom Buovog stratekog zaokreta vodilo se zbog
istaknutog mesta koje je preduhitrujue delovanje (Preemption) dobilo u Strategiji
nacionalne bezbednosti SAD iz 2002.godine. Preduhitrujue delovanje, kao deo
strategije, predstavlja glavnu novinu u pogledu sredstava za postizanje ciljeva koji, inae,
nisu sutinski menjani u odnosu na prethodne sline dokumente. SAD su u nekoliko
79
navrata u svojoj istoriji delovale preemptivno, ali je Strategija nacionalne bezbednosti iz
2002. godine prvi put ovakvu praksu, koja je deo neotuivog prava drave na
samoodbranu, podigle na nivo doktrine. Kako je tvrdio Stenli Hofman, pravila
ponaanja najjaeg mogu da postanu pravila za ponaanje svih ostalih... Drugim reima,
postavilo se i jedno sutinsko pitanje: nije li ovako iroko tumaeno i samododeljeno
pravo na preduhitrujue delovanje, zapravo, paravan za voenje preventivnih ratova?
Promene:
iz pasivnog , defanzivnog stava u proaktivni, ofanzivni stav
od zapreavanja i odvraanja do rata protiv terorizma uz preemptivno delovanje





































80
53. Pojam bezbednosti, njeni elementi i opaanje u meunarodnim odnosima

S obzirom na to da je taj izbor sutinskih vrednosti irok i da pri tom treba voditi rauna o
njihovoj saglasnosti s meunarodnim vrednostima i legitimnim interesima drugih
subjekata, tokom vremena se ispoljila sklonost da se, pod izrazom nacionalna
bezbednost podrazumevaju ne samo instrumentalne vrednosti, nego i neke sutinske
vrednosti kao osnovne, neophodne i bitne za svaku dravu.
Bezbednost je postala oznaka, kako za instrumentalnu vrednost koja se sastoji u
izvesnosti da e se neke vrednosti uivati due vremena, bez opasnosti da budu
izgubljene, tako i za same sutinske vrednosti koje bezbedno treba da se uivaju.
Postoje dva shvatanja. Po jednome, bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da
ne preti opasnost njegovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moe svesti samo na
uverenje, nego na stvarno stanje neugroenosti. Ne postoji neka opteusvojena definicija
nacionalne bezbednosti. U pokuaju da se doe do nje, treba, pre svega, ustanoviti da ona
mora da ima dva elementa. Jedan je vrednosni, a drugi je saznajni (kognitivni). Treba,
dakle, znati o kojim se vrednostima radi i ta predstavlja opasnost za njih.
Objektivno shvatanje nacionalne bezbednosti podrazumeva:
1) opstanak - Za sve subjekte meunarodnih odnosa ova vrednost sastoji se u tome da
ne prestanu da postoje. Meutim, paljivija analiza pokazuje da se pod opstankom ne
podrazumeva samo zadravanje statusa posebne drave, ve jo i tzv. nacionalni i fiziki
opstanak. U prvom sluaju, cilj je da nacija opstane kao takva, da se ne izgubi
denacionalizacijom, asimilacijom ili onemoguavanjem reprodukcije, a u drugom sluaju
misli se na fiziko preivljavanje postojee generacije stanovnitva, na opasnost od
unitenja orujem ili izgladnjavanjem.
2) teritorijalni integritet - ovim povodom misli se na dvostruko simbolian znaaj
teritorije. S jedne strane, ona je prostor na kome je ivela i razvila se nacija, odnosno
nacije, koja sainjava stanovnitvo drave. Za to tle vezana je istorija drave i na emu se
nalaze spomenici ili mesta koji za ljude u dravi imaju veliku afektivnu vrednost. S druge
strane, teritorija ima odbrambenu strateku funkciju, i sposobnost drave da je uva
netaknutu svedoi o njenoj optoj sposobnosti da se stara o sebi. Da bi se, meutim,
izbegli nesporazumi, treba naglasiti da je teritorija drave vrednost koju sama drava
definie, te da druge drave prema njoj mogu biti sasvim ravnodune, ili ak smatrati da
je postojanje neke drave u odreenom teritorijalnom obliku povreda meunarodnih
vrednosti, pravila meunarodnog prava ili ak opasnost za bezbednost drugih. Kada je
deo teritorije steen krenjem teritorijalnog inte-griteta druge drave (agresijom) postoji
takoe otpor da se tako oblikovana teritorija prizna kao osnovno dobro drave-agresora.
3) Trea grupa vrednosti koja ulazi u pojam nacionalne bezbednosti povezuje se sa
suverenom vlau kao konstitutivnim elementom svake drave. Ove se vrednosti
oznaavaju raznim nazivima, od kojih su najei nezavisnost i samostalnost. Na os-
novu ranijih izlaganja ovaj nam je pojam dovoljno jasan i znai, u stvari, postojanje
neometanog, autonomnog procesa odluivanja. I ova je vrednost vrlo bliska opstanku, jer
je prelaz izmeu gubljenja samostalnosti i nestanka drave ili drugog subjekta
meunarodnih odnosa neosetan i nejasan. Gubljenje samostalnosti znai uvod u gu-
bljenje drugih vrednosti. Otuda politika nesamostalnost nije i ne moe biti vrednost za
spoljnopolitike odluioce, koji bi time poricali i svoje postojanje.
81
4) kvalitet ivota - kako ni pojedincu nije cilj samo goli ivot, tako ni za ljudsku grupu
puka egzistencija nije dovoljna, ona trai ivot dostojan oveka. Postoji tendencija da se
pod ovom vrednou podrazumevaju samo ekonomska dobra. Privredni razvitak i
osamostaljenje su nesumnjivo preduslovi za postizanje i ouvanje boljeg kvaliteta ivota.
To podjednako vai za razvijene zemlje i za zemlje u razvoju, mada je kod pr- vih
naglaena i elja za ouvanjem steenog, naroito kada se radi o prednosti ili
privilegiji nastaloj usled neravnopravnosti u svetskoj privredi. Otuda dolazi i do su-
koba izmeu ove dve grupe zemalja, koji ne retko dobijaju i oblike pravnih sporova. Ako
je visok ivotni standard graana jedne zemlje delimino zasnovan na jeftinim
koncesijama za eksploataciju prirodnih bogatstava drugih zemalja, a dobijenim od
strane ranijih tamonjih vlada, onda e svaki pokuaj da se takvi ugovori raskinu i
izvri nacionalizacija stranih preduzea biti u razvijenoj zemlji protumaen kao
krenje steenih prava i kao napad na kvalitet ivota njenog stanovnitva.

Drugi, kognitivni, elemenat pojma nacionalne bezbednosti, svodi se na procenu stanja u
kome se pomenuta dobra nalaze. Bezbednost postoji ako ta dobra nisu ugroena. U tom
pogledu ima dva shvatanja. Po jednome, bezbednost je prisutna onda kada je subjekt
uveren da ne preti opasnost njegovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moe
svesti samo na uverenje, nego na stvarno stanje neugroenosti. Ovo drugo shvatanje je
tanije, iz prostog razloga to je subjekt koji misli da je bezbedan, a nalazi se u opasnosti,
samo samopouzdan ili lakomislen, a ne bezbedan. Meutim, u stvarnom
spoljnopolitikom odluivanju ova razlika nije toliko znaajna jer se odluioci ponaaju
prema svom opaanju (percepciji) opasnosti koja preti osnovnim vrednostima. Ovo
opaanje sastavni je deo definisanja situacije i podlono je svim onim zabludama koje se
tu pojavljuju. U vezi s bezbednou su naroito uoljive dve tendencije. Jedna je
venagovetena i ona se sastoji u tenji da se dravna bezbednost poistoveti s
nacionalnom: otuda nepopularni reimi svaku opasnost po sebe tumae kao napad na
vitalne interese cele zajednice i vrlo su spremni da sve svoje politike protivnike
okvalifikuju kao agente stranih drava. U drugom sluaju, tei se apsolutnoj bezbednosti,
koja u stvari krije elju da se ceo svet uredi po sopstvenoj meri i potrebi: zonom
nacionalne bezbednosti proglaavaju se i najudaljenija podruja, a napadom na
bezbednost i najmanje promene koje nisu u skladu s interesima takve drave. Percepcija
bezbednosti koja zavisi od ljudske psihe i njenog opaanja stvarnosti - ako je neko
paranoik onda nikad nije bezbedan.
Ukoliko se smanjuje efikasnost sile za postizanje pozitivnih dravnih ciljeva,
utoliko se ugroavanje dravne samostalnosti premeta sa vojnog na ekonomski plan.
Politika jedne drave postaje sve zavisnija od politike drugih time to se razgrauju
prirodne granice koje su do sada delile privredna podruja. Stoga politika ne tei samo
cilju da odvrati stranu dravu od vojnih akcija nego i da je sprei u tome da cenu svoje
unutranje politike prevali na domau dravu, na primer putem spoljnotrgovinskih
restrikcija, odravanja vetakog deviznog kursa ili drugih necarinskih ogranienja.
Opasnosti kojima je nacionalna bezbednost zemalja u razvoju izloena na ovaj nain
velike su i dolaze s raznih strana. Sem od razvijenih drava, koje tee da na pomenute pa
i mnogo brutalnije naine ostvare svoje interese, ovakvi pritisci potiu i od drugih
subjekata meunarodnih odnosa, meu kojima se istiu transnacionalne privredne
organizacije (tzv. multinacionalne kompanije).
82
definicije:
-Bezbednost je, u objektivnom pogledu, odsustvo pretnji usvojenim vrednostima, a u
subjektivnom pogledu, znai odsustvo straha da e te vrednosti biti napadnute (Arnold
Wolfers);
- U sluaju bezbednosti, razgovor se vodi o tenji ka slobodi bez pretnji. Kada se ova
rasprava tie meunarodnog sistema, bezbednost se odnosi na sposobnost drava i
drutava da ouvaju njihovu nezavisnu samobitnost i njihov funkcionalni integritet
(Barry Buzan);
Nesaglasnost se javlja i u pogledu nabrajanja vrednosti koje se tite, odnosno obezbeuju,
ili im se tei, da bi se, kako Kenan kaze "ouvala fizika netaknutost nacionalnog ivota"
koncepta nacionalnog interesa, tako i u pogledu njegovih subjekata. Interes (kerdos), pa
tako i nacionalni interes, odreuju se polarizovano, u krajnostima: kao iskljuivo
subjektivne, odnosno, kao iskljuivo objektivne kategorije.

U tipine predstavnike shvatanja nacionalnog interesa kao objektivne kategorije mogu se
ubrojati dve kole: realistika, naroito u pristupu Hansa Morgentaua, kao i sistemska
na nain na koji je ovu zamisao u okviru svoje teorije razvio Morton Kaplan. Morgentau,
kao to je dobro poznato, odreuje nacionalni interes u terminima sile, kao zvezdu
vodilju dravne politike, on je, pri tom, jos i nepromenljiv u vremenu i prostoru".
Dok doktrinarni realisti filozofsko-antropoloki zasnivaju svoje stavove u veitoj i
nepromenljivoj ljudskoj prirodi, u oveku i njegovim zajednicama svojstvenoj volji za
mo, dotle zagovornici sistemskog pristupa u izuavanju meunarodnih odnosa i
nacionalnog interesa takvo "objektivno" utemeljenje ove zamisli vide u sistemu,
njegovoj strukturi i odlikama, kao i u potrebama koje proistiu iz sistema imanentne
tenje da se odri u ravnotei, proizvede interes (nacionalni interes u ovom slucaju), koji i
nije nita drugo nego zadovoljavanje tih potreba nametnutih sistemom.
Na drugoj strani, po broju pristalica zastupljenija subjektivna shvatanja nacionalnog
interesa, koji neki zovu i javni interes, izjednaavaju ga sa dravnirn interesom, a u
pojedinim krajnjim tumaenjima i sa onim to odlue zvanini donosioci odluka.
Najpoznatiji preclstavnici takvih shvatanja (Snyder, Sapin i Bruck, na primer) smatraju,
naime, da je nacionalni interes sve to ti donosioci odluka odlue, odnosno one to oni
smatraju da nacionalni interes jeste.
Krajnosti ova dva pristupa u izvesnoj meri miri Aron, koji smatra da je koncept
nacionalnog interesa upotrebljiv u ogranienoj meri jer, po njemu, ukazuje na neke
dugorone ciljeve drave i podsea graane na to da su lanovi jedne trajnije politike
zajednice. Po Aronu je bezbednost uz slavu i ideju, jedan od nadistorijskih nacionalnih
interesa svake drave.
Najee se, nekad kao iskljuiva i najvanija, a nekad i kao prva izmeu drugih
vrednosti, istice nacionalno samoouvanje, tj. nacionalna bezbednost.
Nacionalna bezbednost je, kod ogromne veine pisaca o ovoj temi, nesvodivo jezgro
nacionalnog interesa. otrebno je naglasiti i njegovu stalnu promenljivost.
Preklapanje sadraja nacionalnog interesa sa sadrajem tradicionalnog koncepta
bezbednosti je gotovo potpuno. Otuda je nacionalna bezbednost ugaoni kamen koncepta
nacionalnog interesa kod mnogih autora. Razlikuje se od pojma dravne bezbednosti koja
se odnosi na zatitu dravnih institucija i ustavnog poretka kao takvog.

83
54. Pojam ravnotee snaga i naini njenog uspostavljanja

Od XVIII veka pa sve do Prvog svetskog rata, ravnotea snaga se smatrala
najboljim i neprikosnovenim nainom za ouvanje stabilnosti u meunarodnoj zajednici i
za zatitu bezbednosti njenih lanica. Ravnotea snaga je sistem u kome ivimo. Niko ga
ne prihvata kao idealan, ali dogaaji koji su doveli do Drugog svetskog rata pruaju nam
neposredno iskustvo o opasnosti njegovog neodravanja. Politika ravnotee snaga vodi
se i danas, naroito od velikih sila, bilo da se to priznaje ili ne.
Kako i samo njeno ime nagovetava, ravnotea snaga se prvenstveno oslanja na
pojavu moi, te polazi od toga da se mojedne drave ili grupe drava ne moe obuzdati
niim drugim do moi druge drave ili grupe drava. Prema ovakvom shvatanju,
nagomilana mo e se neizbeno upotrebiti na utrb drugih subjekata, bez obzira na
mogue suprotne izjave, pa ak i iskrene namere njenog nosioca. Posednik nesrazmerno
velike moi ima na raspolaganju sredstva da ostvari najiri krug moguih
spoljnopolitikih ciljeva. Dostupnost sredstava uticae ak i na proirenje tih ciljeva, tako
da e vrednosti drugih subjekata biti ugroene. Jedini nain da do toga ne doe sastoji se
u spreavanju takve premoi stvaranjem odgovarajue koliine protivmoi. Iz toga
sleduje da je za jedan region, pa i za celu meunarodnu zajednicu, najbolje da je mo
izjednaena, uravnoteena, jer se tada niko nee nai u mogunosti da posee za
vrednostima ostalih. Drugog naina za ograniavanje moi nema, s obzirom na to da u
meunarodnoj zajednici ne postoji vrhovna vlast koja bi sputavala njenog posednika i
naterala ga da se ponaa u skladu s optim interesima.
Hedli Bul pie: Glavna funkcija ravnotee snaga u meunarodnom drutvu nije da
sauva mir nego da odbrani nezavisnost suverenih drava od pretnje dominacijom i da
sprei da drutvo suverenih drava osvajanjem bude pretvoreno u univerzalnu imperiju i
da to uini, ako je potrebno, ratom.
Razlike se takoe pojavljuju kada treba ustanoviti mehanizam koji dovodi do ravnotee.
Tu postoje tri glavne grupe gledita.
1) automatski - Prema prvom shvatanju, drave u stvari ne tee ravnotei: svaka od njih
eli da bude to jaa i tako se i ponaa. Meutim, kao rezultanta tih pojedinanih nasto-
janja javlja se ravnotea. Kako se istovremeno smatra da ravnotea snaga obez- beuje
interese svih drava, ovo je gledite deterministiko i optimistiko. Dovedeno do
kraja, ono bi znailo da drave i dalje treba da slede iskljuivo sebine porive, a da e
tako najbolje sluiti optem interesu. Najvie zastupljeno poetkom XIX veka, ovakvo
shvatanje nastanka ravnotee jasno pokazuje koliko duguje os- novnim idejama
liberalnog kapitalizma, zasnovanog na uverenju da e nesputana tenja svakog oveka da
se obogati konano dovesti do opteg blagostanja. I danas ovakvo gledite zadrava isto
poreklo.
2) spontani proces koriguju drave-balanseri (Razlozi zbog kojih se sistem ravnotee sa
dravom-uravno-teivaem (balan- serom) toliko pominje vie su istorijske nego
teorijske prirode. Naime, poto se XVIII i XIX vek uzimaju za zlatno doba ravnotee
snaga u Evropi, ovaj se istorijski jedinstven period uzima kao uzor sistema ravnotee
snaga. Klasini, pak, sistem evropske ravnotee ne moe se zamisliti ni objasniti bez
uloge koju je u njemu igrala Velika Britanija, te se stoga slino mesto predvia za jednu
dravu u ovakvom teorijskom modelu. Britansku politiku je ser Ajr Krou definisao 1907.
godine na esto navoen nain: ova zemlja je odravala ravnoteu time to je svoju teinu
84
stavljala as na ovu, as na ovu stranu vage ali uvek na stranu koja je bila protiv politike
diktature najjae pojedine drave ili grupe u datom trenutku Prema ovakvom shvatanju
funkcionisanja sistema ravnotee snaga, drava balanser treba da bude izuzetak u odnosu
na druge. Dok se ove poslednje samo staraju da uveaju svoju mo kako bi na raun
drugih postigle dobitke, dotle balanser nema takvih tenji, ve mu je jedini cilj ravnotea
znaajno samo istorijski.
3) ravnotei treba svesno da tee sve drave koje uestvuju u meunarodnim odnosima -
To ne podrazumeva samo elju slabijih da se izjednae s jaima da bi im se suprotstavili,
ve i odanost onih koji su privremeno moniji (ili to lako mogu da budu) samome
sistemu, ije osnove ne ele da narue, ukljuujui tu i dalje postojanje veeg broja
nezavisnih subjekata, drava. Da bi odbranile opte, zajednike i sopstvene vrednosti,
drave e, dakle, jaati sopstvenu moi grupisati se protiv monijeg potencijalnog
protivnika, ali nee radi zadovoljavanja svih svojih interesa sei granu na kojoj sede
time to e dopustiti izrazitu neravnoteu u svoju korist i tako dovesti u pitanje opstanak
meunarodne zajednice sastavljene od veeg broja nezavisnih drava.

Osnovni preduslovi potrebni za dejstvovanje sistema ravnotee snaga:
a) U sistemu treba da postoji vei broj podjednako monih veih drava koje obino
nazivaju velikim silama ili, kako M. Kaplan kae, esencijalnim akterima.
b) Odluioci na elu takvih drava treba da deluju racionalno i u interesu sistema, to
znai da primenjuju silu samo ako ne mogu pregovarati, da se uzdravaju od unitenja
nekog od esencijalnih aktera, ili da poraenog takvog aktera zamene novim, da se
suprotstavljaju svakom od njih kada hoe da bude predominantan ili da stvori naddravni
sistem.
v) Da bi to bilo mogue, drave treba u toj meri da budu sline izmeu sebe, kako bi se
mogle zamenjivati kao saveznici. Drugim reima, meu njima ne bi trebalo da bude
nikakvih posebnih srodnosti, naklonosti, netrpeljivosti i razlika, sem onih koje su
posledica trenutne konstelacije snaga.
g) Merenje moi treba da bude ostvarljivo i pouzdano.
d) Treba da su mogui ogranieni ratovi, koji se mogu voditi dotle dok se ne postigne
tano odreen cilj (ratovi radi ravnotee).
Dva se razloga mogu navesti protiv zakljuka da je politika ravnotee snaga
podobna da sauva mir. Prvi je istorijsko iskustvo. Kao to smo pokazali, evropski sistem
ravnotee snaga nije uspeo da sprei manje ratove, pa je ak doveo do Prvog svetskog
rata. Zanemarivanje Drutva naroda i politika suparnikih saveza posle Pr- vog svetskog
rata utrli su put jo katastrofalnijem Drugom svetskom ratu. Drugi su razlozi teorijski. Pre
svega, sam sistem ravnotee snaga podrazumeva rat, izazvan potrebom da se sprei
poremeaj ravnotee: ogranien, ali ipak rat. Ceo sistem poiva na odvraajuem dejstvu
protiv moi sakupljene naspram dominatne sile ili saveza; ako to dejstvo izostane, ona e
morati da se pokrene, te dolazi do oruanog sukoba (kao ostvarenja pretnje). Pored toga
postoje i logiki nedostaci da li podjednaka mo smanjuje izglede da doe do napada?

Glavni obrasci za mirno ostvarivanje ravnotee snaga:
1) kompenzacija - Nijedna od vodeih sila nije mogla da dozvoli dobitak druge takve
sile bez odgovarajue naknade (kompenzacije) za sebe. Inae bi prema logici koju smo
upravo opisali porasla mo prve sile i ravnotea bi bila naruena.
85
Ve prema tome da li je re o teritorijalnom proirenju, kolonijalnom osvajanju ili
uveanju interesne sfere, druga strana je traila i dobijala istovrsno ili slino uveanje.
2) intervencija, sprovodi se u okviru sopstvene interesne sfere i u sistemu ravnotee
snaga tolerie od drugih nosilaca ravnotee u ime tobonjih viih interesa. Kad god
unutranjopolitiki tokovi u dravi koja spada u interesnu sferu po oceni hegemona prete
da izbace na povrinu struju koja bi vodila osamostaljenju, po hegemonovoj logici to
moe biti samo radi prikljuenja drugoj sferi. Takva promena ugroava sistem u celini, tj.
odnose izmeu nosilaca ravnotee, koji onda odobravaju oruanu intervenciju i nasilno
guenje unutranjeg politikog pokreta.
3) tampon drave drave van interesnih sfera, ali u podrujima gde se pretenzije dveju
velikih sila ukrtaju. Poto nijedna nije u stanju da zagospodari tim podrujem, a
sposobna je da sprei rivala da to uini, tampon dravi se omoguava slobodno
postojanje, pod uslovom da vodi pasivnu politiku, bez opredeljivanja izmeu
suprotstavljenih sila. vajcarska je ostala kao tampon drava na strategijski veoma
vanom delu Evrope, ije bi posedovanje nekoj od evropskih sila dalo prednost koju
nijedna druga ne bi mogla da podnese. Iako za manju dravu u sistemu ravnotea snaga
ima i gorih alternativa nego to je stanje tampon drave, njena je bezbednost nesigurna.
Svaki poremeaj ravnotee moe da dovede do pripajanja tampon drave jednom nosiocu
ravnotee s druge strane, uvek je mogu sporazum izmeu njih o njenoj podeli.

Svi njeni zagovornici ne oekuju od ravnotee snaga da osigura mir, nego da zatiti
bezbednost lanica meunarodne zajednice. Vodei politiku ravnotee snaga drave i
nisu toliko elele da izbegnu rat, veda ga doekaju spremne, na strani koja ga nee
izgubiti. Ravnotea snaga moe se demistifikovati kao formula koja je odravala
kolektivnu premo grupe velikih sila, koje su smatrale da ne mogu da u potpunosti
prevladaju jedna drugu, ali su se oseale slobodnim da svoje interese zadovoljavaju na
raun subje- kata van svoga kruga. Tako je u Evropi u doba opteg usvajanja ravnotee
snaga postojao tzv. koncept sila, koji se u sutini starao da ekspanzionistike i
imperijalistike tenje svojih lanica samo usmerava, regulie i ujednai kako ne bi dolo
do meusobnog sukoba.
















86
55. Razliita shvatanja pojma ravnotea snaga: mit i stvarnost

Termin ravnotea snaga obino oznaava najmanje tri razliite stvari:
a) Ravnotea snaga moe znaiti bilo kakvu raspodelu moi. Ponekad ljudi koriste termin
ravnotea snaga da oznae status quo, odnosno postojeu raspodelu moi. Tako su 1980.-
ih neki Amerikanci smatrali da e se, ako Nikaragva postane komunistika drava,
ravnotea snaga promeniti. Takva upotreba ovog termina nije ba prosvetljujua. Kada bi
neka mala drava promenila stranu, to bi moglo malo da promeni postojeu raspodelu
moi, ali bi to bila prilino trivijalna promena i ona nam ne bi mnogo govorila o dubljim
promenama koje se deavaju u svetskoj politici.
Ovaj termin se takoe moe odnositi na posebne (i ree) situacije u kojima je mo
ravnomerno raspodeljena. Ovakva upotreba moe oiveti sliku vage u ravnotei. Neki
teoretiari realizma smatraju da do stabilnosti dolazi onda kada postoji ravnotea, dok
drugi tvrde da se stabilnost pojavljuje onda kada je jedna strana nadmona, tako da se
drugi ne usuuju da je napadnu. Teorija hegemonske stabilnosti kae da neuravnoteena
mo proizvodi mir. Dok postoji jaka dominantna sila, postojae i stabilnost, ali kada ta
jaka sila pone da slabi, a novi izaziva da se uspinje, rat je verovatniji. Pogledajmo
Tukididovo objanjenje Peloponeskog rata: uspon moi Atine i strah koji je to izazvalo u
Sparti, odgovaraju postavkama teorije hegomonske tranzicije moi. Kako emo videti
kasnije, isto je i sa Prvim svetskim ratom. Ipak, moramo biti paljivi kada su takve teorije
u pitanju zato to one imaju tendenciju da dovedu do predvianja prevelikog broja
sukoba. 1880.-tih, Sjedinjene Drave pretekle su Veliku Britaniju kao najvea
ekonomska sila sveta. 1895. godine dolo je do sukoba izmeu Sjedinjenih Drava i
Velike Britanije zbog granica u Junoj Americi i izgledalo je kao da moe doi do rata.
Tu je postojao izaziva koji se uspinje u moi, stari hegemon i uzrok sukoba, ali neete
imati prilike da itate o velikom britansko-amerikom ratu iz 1895. godine zato to do
njega nije ni dolo.
Druga upotreba ovog termina odnosi se na ravnoteu snaga kao na politiku
uravnoteavanja. Teorija ravnotee snaga pretpostavlja da e drave delovati u cilju
spreavanja da se bilo koja zemlja razvije u dominantnu silu. Ovakva prognoza ima
dugaak istorijat. Lord Palmerston, britanski sekretar za spoljne poslove 1848. godine,
rekao je da Britanija nema vene saveznike ili stalne neprijatelje; Britanija samo misli na
svoje interese. Ser Edvard Grej, britanski sekretar za spoljne poslove 1914. godine, nije
hteo da ide u rat, ali je to ipak uinio zato to se plaio da e Nemaka stei premo u
Evropi tako to e kontrolisati kontinent. A 1941. godine, kada je Hitler izvrio napad na
Sovjetski Savez, premijer Vinston eril je rekao da Britanija treba da sklopi savez sa
Staljinom, prema kome je bio veoma kritiki nastrojen samo nekoliko godina ranije.
eril je rekao, Kada bi Hitler napao pakao, najmanje to bih uradio bilo bi da pohvalim
avola u Donjem domu. Ovo su dobri primeri ravnotee snaga kao konkretne politike.
Predvianje ovakvog ponaanja poiva na dvema temeljnim pretpostavkama: (1)
struktura meunarodne politike je anarhini sistem drava, i (2) drave iznad svega cene
svoju nezavisnost. Politika ravnotee snaga ne pretpostavlja nuno da drave deluju u
cilju maksimiziranja moi. U stvari, drava moe da izabere sasvim razliit tok delovanja
ako eli da maksimizira mo. One mogu da odaberu svrstavanje uz jaeg(bandwagon),,
to jest da se pridrue onome ko izgleda jai i da uestvuju u podeli plena koji pobednik
odnosi. Ovo je pojava karakteristina za unutranju politiku, gde se politiari priklanjaju
87
izglednom pobedniku. Ravnotea snaga, meutim, predvia da e se drava pridruiti
onome ko se ini slabijim, zbog toga to e drave raditi na tome da bilo koju dravu
spree da razvije premo. Svrstavanje uz jaeg u meunarodnoj politici nosi sa sobom
rizik gubljenja nezavisnosti. Godine 1939. i 1940, Musolini se pridruio Hitlerovom
napadu na Francusku da bi dobio neto od plena, ali je Italija postajala sve zavisnija od
Nemake. Ovo je glavni razlog zbog kojeg politika ravnotee snaga preporuuje
pridruivanje slabijoj strani. Ravnotea snaga je politika u kojoj se pomae autsajderima,
jer ako pomognete favoritima oni se mogu, u nekom sluaju, okrenuti protiv vas i pojesti
vas.
Drave pokuavaju da uravotee mo delujui unilateralno, naoruavajui se ili
formirajui saveze sa drugim zemljama, iji izvori moi mogu da pomau
uravnoteavanje najjaeg. Ovo je jedna od najinteresantnijih i najsnanijih prognoza u
meunarodnoj politici. Savremeni Srednji Istok je dobar primer. Kao to emo videti u
estom poglavlju, kada su Iran i Irak uli u rat ranih 1980-ih, neki posmatrai smatrali su
da e sve arapske drave podrati Irak Sadama Huseina, koji je predstavljao BAAS
partiju i arapske snage, protiv Irana Ajatolaha Homeinija, koji je predstavljao persijsku
kulturu i manjinsku iitsku verziju islama. Ali Sirija je, uprkos tome to je imala
sekularnog vou iz BAAS partije, postala saveznik Irana. Zato? Zato to je Sirija bila
zabrinuta zbog porasta moi svog suseda Iraka u arapskom svetu. Sirija je izabrala da
uravnoteuje iraku mo, bez obzira na ideoloke sklonosti. Napori da se ideologija
koristi u cilju predvianja ponaanja drava esto su pogreni, dok su protivintuitivna
predvianja zasnovana na ravnotei snaga esto tana.
Naravno, postoje izuzeci. Ljudsko ponaanje nije potpuno determinisano. Ljudska
bia imaju izbor i ne ponaaju se uvek kako je predvieno. Odreene situacije navode
ljude na odreeni tip ponaanja, ali ne moemo uvek da predvidimo detalje. Ako neko
povie poar u prepunoj sali za predavanja, moemo predvideti da e studenti potrati
na izlaz, ali ne i na koji izlaz. Ako svi izaberu jedan izlaz, zbog stampeda mnogi nee
moi da izau. Teorije u meunarodnoj politici esto imaju veliki broj izuzetaka. ak
iako je ravnotea snaga u politikom smislu jedan od najjaih prognozera u
meunarodnoj politici, njen uinak je daleko od savrenstva.
Zato zemlje ponekad planski izbegnu ravnoteu snaga, i umesto toga se
pridrue jaoj, a ne slabijoj strani, ili ostanu po strani, ignoriui rizike koji prete njihovoj
nezavisnosti? Neke zemlje moda ne vide alternativu ili veruju da ne mogu da utiu na
ravnoteu. Ako je tako, mala zemlja moe da odlui da mora da ue u sferu uticaja velike
sile, nadajui se pri tome da e joj neutralnost sauvati neku slobodu delovanja.
Drugi razlog zbog koga su predvianja ravnotee snaga ponekad pogrena ima veze sa
opaanjem pretnji. Na primer, isto mehaniko izraunavanje izvora moi drava 1917.
godine predvidelo bi da e Sjedinjene Drave ui u Prvi svetski rat na strani Nemake,
zbog toga to su Britanija, Francuska i Rusija posedovale 30% svetskih industrijskih
resursa, dok su Nemaka i Austrija posedovale samo 19%. Stvari se nisu odigrale na ovaj
nain, delom zato to su Amerikanci Nemce doivljavali kao vojno jae i kao agresore u
ratu, i zbog toga to su Nemci potcenili ameriki vojni potencijal.
Opaanja pretnje esto su pod uticajem blizine pretnje. Susedna zemlja moe biti
slaba na nekoj apsolutnoj globalnoj skali, ali moe biti pretnja u regionu ili na lokalnom
podruju. Razmotrimo sluaj Velike Britanije i Sjedinjenih Drava 1890-ih godina:
Britanija je mogla da ratuje, ali je umesto toga izabrala da umiri Sjedinjene Drave.
88
Dopustile su Sjedinjenim Dravama mnogo toga, ukljuujui izgradnju Panamskog
kanala, to je sve omoguilo Sjedinjenim Dravama da unaprede svoj pomorski poloaj.
Jedan od razloga bio je da je Britanija bila vie zabrinuta zbog oblinje Nemake nego
zbog udaljenih Amerikanaca. Sjedinjene Drave su bile mnogo vee nego to je to bila
Nemaka, ali je blizina uticala na to koja e pretnja izgledati vea u britanskim oima.
Blizina takoe moe biti od pomoi u objanjenju nastanka saveza posle 1945. godine.
Sjedinjene Drave bile su jae nego Sovjetski Savez, pa zato onda Evropa i Japan nisu
uli u savez sa Sovjetskim Savezom protiv Sjedinjenih Drava? Odgovor delimino lei u
blizini pretnje. Sa take gledita Evrope i Japana, Sovjeti su bili neposredna pretnja a
Sjedinjene Drave su bile daleko.
Jo jedan izuzetak od predvianja ravnotee snaga odnosi se na rastuu ulogu ekonomske
meuzavisnosti u svetskim poslovima. Prema politici ravnotee snaga, Francuska ne bi
elela da vidi rast Nemake, ali, zbog ekonomske integracije, nemaki rast stimulie i
francuski rast. Francuski politiari imaju vie izgleda za reizbor kada je francuska
ekonomija u porastu. Stoga bi politika zasnovana na pokuajima zadravanja nemakog
ekonomskog rasta bila besmislena, jer su francuska i nemaka ekonomija toliko
meuzavisne. Ekonomski posmatrano, esto postoje zajednike dobiti koje bi mogle biti
izgubljene ako bi se suvie jednostavno sledila politika ravnotee snaga.
Konano, ideologija ponekad utie na to da se zemlje radije pridrue favoritima
nego autsajderima. ak i u Tukididovo vreme, gradovi-drave sa demokratskim
ureenjem pre su ulazile u savez sa Atinom, a oligarhijske sa Spartom. Britanska politika
umirivanja prema Sjedinjenim Dravama 1890-ih, ili evropsko svrstavanje na stranu
Amerikanaca u savezu demokratskih zemalja posle 1945. godine, duguju poneto uticaju
ideologije kao i blizini pretnje. Sa druge strane, moramo biti paljivi pri iznoenju
prognoze koja se previe oslanja na uticaj ideologije, jer to esto dovodi do greaka
kolosalnih razmera. Mnogi Evropljani su verovali da Staljin i Hitler nee napraviti
zajedniki dogovor 1939. godine zbog toga to su se nalazili na suprotnim stranama
ideolokog spektra, ali uzimanje u obzir ravnotee snaga dovelo ih je do saveza protiv
zemalja u sreditu ideolokog spektra. Na slian nain, 1960-ih, Sjedinjene Drave su
pogreno tretirale Kinu, Sovjetski Savez, Vijetnam i Kambodu kao sline meu sobom,
zbog toga to su sve imale komunistiko dravno ureenje. Politika zasnovana na logici
ravnotee snaga predvidela bi da e ove komunistike drave voditi politiku
uravnoteivanja jedna protiv druge (kao to su to i radile), to bi bio manje skup nain da
se sledi odravanje stabilnosti u regionu istone Azije.
Trei nain na koji se koristi termin ravnotea snaga je da se opiu multipolarni
istorijski sluajevi. Evropa u devetnaestom veku se ponekad koristi kao model umerene
multipolarne ravnotee snaga. Istoriari poput Edvarda Galika, koriste termin klasina
ravnotea snaga da oznae evropski sistem osamnaestog veka. U ovom smislu, ravnotea
snaga zahteva odreen broj zemalja koje slede skup opteprihvaenih pravila igre. Poto
se ova upotreba termina ravnotea snaga odnosi na sisteme iz istorije, obratiemo panju
na dve dimenzije sistema, strukturu i proces. Kako se devetnaesti vek primicao kraju,
struktura evropske ravnotee snaga se menjala. Od 1815. do 1870. godine postojalo je pet
velikih sila koje su esto menjale saveze u cilju spreavanja da jedna od njih dominira
kontinentom. Od 1890. do 1907. godine, postojalo je est velikih sila, nakon ujedinjenja
Nemake i Italije, ali je rastua mo Nemake na kraju dovela do problema koji su doneli
kraj sistema. Tokom narednih sedam godina, dva sistema saveza, Trojna Antanta (Velika
89
Britanija, Francuska i Rusija) i Trojni Savez (Nemaka, Austro-Ugarska i Italija)
polarizovali su se u dva vrsta bloka, iji je gubitak prilagodljivosti doveo do
otpoinjanja Prvog svetskog rata.
U smislu procesa, sistem ravnotee snaga devetnaestog veka moe se podeliti na
pet razdoblja. Na Bekom kongresu, evropske drave su vratile Francusku u igru i
saglasile se o odreenim pravilima kako bi ujednaile igrae. Od 1815. do 1822. ta
pravila su formirala Evropski koncert. Drave su usaglaavale svoje delovanje, esto se
sastajavi da bi razmatrale probleme i odravale ravnoteu. Prihvatile su odreeni stepen
intervencionizma da bi zadrale na vlasti one vlade ija bi promena dovela do
destabilizujue orijentacije u njihovoj politici.
Tree razdoblje u procesu, koje je trajalo od 1854. do 1870. godine, bilo je daleko manje
umereno i obeleilo ga je pet ratova. Prvi, Krimski rat, bio je klasian rat za ravnoteu
snaga u kojem su Francuska i Britanija spreile Rusiju da vri pritisak na Otomansko
carstvo ija je mo opadala. etvrto razdoblje, koje je trajalo od 1870. do 1890. godine,
bilo je Bizmarkova ravnotea snaga u kojem je nova Nemaka, predvoena Pruskom,
igrala kljunu ulogu. Bizmark je igrao prilagodljivo, sa razliitim saveznicima, i pokuao
da Francusku usmeri na prekomorske imperijalistike poduhvate i time odvrati od
izgubljenih provincija Alzas i Lorena.




























90
56. Znaaj saveznitva u meunarodnim odnosima

Ravnotea snaga shvaena kao multipolarni sistem blisko je povezana sa konceptom
saveza. Savezi su formalni ili neformalni aranmani u koje suverene drave ulaze u cilju
osiguranja zajednike bezbednosti. Rzlog z to je injenic d je zjedniki interes
izmeu tih drv oigledn. Neki savez moe biti motivisan zabrinutou za vojnu
bezbednost: dve drave srednje veliine mogu se odluiti na formiranje saveza smatrajui
da e tako biti bezbednije od pretnji koje im dolaze od neke vee drave. Tradicionalno,
vojni savezi su jedna od sredinjih taaka meunarodne politike.
Drave mogu ulaziti u saveze i iz razloga koji nisu vojne prirode. Kako smo
napomenuli ranije, ideologija esto uvlai drave u zajednitvo, premda i ona moe da
uzrokuje sukobe. Ekonomski razlozi takoe mogu biti razlog za formiranje saveza,
osobito u onim delovima modernog sveta gde je isto vojnih razloga sve manje.
Savezi propadaju iz isto toliko razloga iz koliko se i formiraju ali, uopteno
posmatrano, drave prestaju da budu saveznici onda kada jedna drugu vide kao
irelevantnu ili kao pretnju sopstvenoj bezbednosti. Ovo se moe desiti kada u nekoj
dravi doe do promene reima. Dok su ranije moda delile istu ideologiju, sada su dve
drave na suprotnim stranama. Tako su Kina i Sjedinjene Drave bile saveznici dok su
nacionalisti bili na vlasti, pre 1949. godine, a neprijatelji posle dolaska komunista na vlast
iste godine. Naravno, mogu postojati i drugi razlozi za kraj nekog saveza. Mo neke
drave moe porasti. Ona moe videti drugu dravu kao rivala, dok druga drava moe
nju videti kao pretnju i potraiti savez na drugoj strani u cilju uravnoteivanja te pretnje.
Glavne crte Bizmarkovog sistema saveza bile su njegova prilagodlljivost i
sloenost. Prilagodljivost je uinila rezultirajui sistem ravnotee snaga stabilnim, jer su
mogle postojati povremene krize ili sukobi, bez da se cela graevina srui. Nemaka je
bila u sreditu tog sistema, a Bizmark se moe porediti sa vrhunskim onglerom koji dri
nekoliko loptica u vazduhu. Ako neka loptica padne, ongler moe da nastavi da baca
druge, pa ak i da se sagne i povrati onu koja je pala.
Ipak, sloenost je predstavljala i slabost sistema. Kada je Bizmark zamenjen
manje vetim voama, ovaj sistem saveza vie se nije mogao odravati. Umesto da guraju
sukobe daleko od Nemake, kao to je to Bizmark radio ohrabrujui Francusku da troi
svoju energiju na kolonijalne avanture u Africi, oni koji su u Nemakoj donosili politike
odluke su u godinama koje su prethodile 1914. dozvolili da ovi savezi propadnu, a tenzije
porastu. Umesto da obnovi savez Nemake sa Rusijom, Kajzer je dozvolio da Rusija ue
u savez sa Francuskom i kasnije sa Britanijom. Ono to je nekada bio jedan fluidni,
multipolarni sistem saveza, postepeno je evoluiralo u dva bloka saveza, sa opasnim
posledicama po mir u Evropi.
Sveznitv ne podrzumevju zkljuenje ugovor izmeu drv lnic
odnosno potpise njihovih predstvnik. Odbrmbeni pktovi su uzjmne obveze koje
drve prihvte n sebe, a koje podrzumevju d priskoe jedn drugoj u pomo ko su
npdnute.
Nek sveznitv, ko to je ono izmeu Izrel i SAD-, podrzumev bliske
odnose izmeu te dve drve tokom dueg vremenskog rzdoblj, dok je recimo
sveznitvo izmeu SAD- i Sirije u Prvom zlivskom rtu, prolo s prestnkom rt.
Dakle, saveznitvo ne podrazumeva oekivanje stalnog kvaliteta u odnosima meu
91
dravama; zajedniki interesi tu nose celokupne odnose, te oni ne treba da se pregovaraju
formalno.
Sve dok drve budu nstvile d opju d njihovoj ncionlnoj bezbednosti preti
opsnost od spoljnjih pretnji, svezi - trdicionln sredstv koj drve koriste d bi
osigurli sopstvenu ncionlnu bezbednost - ime smisl.U stvri, rpske drve su
vodile politiku urvnoteivnj jedne protiv drugih ne putem povenj broj vojnik,
ve povevnjem broj gls. Stog vojno beznjni svezi izmeu rzliitih
rpskih drv, imju duboke politike efekte.D bismo objsnili nstjnje svez, ne
smemo se koristiti smo logikom relizm i neorelizm, koj smtr d je sr formirnj
svez uvenje neije bezbednosti, ve mormo uzeti u obzir i efekte politikih i
ekonomskih inilc i strtegijskih finitet drv n njihovo formirnje (liberln
perspektiv).
Rtovi su mnje verovtni kd je mo svez ve i kd su svezi ukljuiviji, dok je rt
verovtniji ond kd mo njje drve (u sistemu) nije povezn u iru
koliciju.Postoje svezi koji su sredstvo urvnoteivnj i svezi koji su sredstvo
uprvljnj... esto je elj d se vri kontrol nd politikm sveznik, bil glvni
uzrok ulsk u sveze.
Oto fon Bizmrk i njegov uveni Kissinger Diktat: Treb stvoriti univerzlnu
politiku situciju u kojim smo mi neophodni svim silm osim Frncuske, koje emo
pomou, nih meusobnih odnos, drti to je mogue dlje od formirnj kolicije
protiv ns.
Oto fon Bizmrk: Prvilo bulov- Celokupn politik moe se svesti n ovo prvilo:
Pokuj d bude u trojstvu dok god svetom uprvlj nepouzdn rvnote izmeu pet
velikih sil. To je stvrn ztit protiv kolicij.
Beda saveznitava: Problem ljudske prirode, problem vrnj, problem psolutnih i
reltivnih dobitk, problem obezbeivnjopteg dobr i problem slobodnih jh,
problem podele teret i rzlikovnje prtner- sveznik (Lord Robert Skidelski)

Kada razmatramo da li neki novi savez predstavlja racionalan izbor u kome koristi imaju
prevagu nad gubicima, oni koji vode dravu obino priznaju da saveznici mogu lako da
uine vie tete nego koristi.
Realisti savetuju dravama da ne oformljuju saveze za odbranu, zasnivajui svoja
strahovanja na pet fundamentalnih greaka:
1) Savezi omoguavaju agresivnim drzavama da kombinuju vojne potencijale radi
agresije.
2) Savezi prete neprijateljima i izazivaju ih da formiraju protivsaveze, to umanjuje
bezbednost obema koalicijama.
3) Formiranje saveza moe da odvede inace neutralne strane u suprotstavljene koalicije.
4) Poto drave jednom spoje svoje snage, one moraju da kontroliu ponaanje
sopstvenih saveznika kako bi obeshrabrili svakog clana od lakomislene agresije protiv
neprijatelja, to bi potkopalo bezbednost drugih lanova saveza.
5) Uvek postoji mogunost da dananji saveznik sutra postane neprijate1j.
eril: Postoji samo jedna gora stvar od borbe sa saveznicima: boroti se bez njih
Napoleon jednom austrijskom generalu koji se hvalio kako oni imaju puno saveznika,
kae Koliko saveznika imate? pet, deset, dvadeset? to ih vie imate to je bolje za
mene.
92
57. Ravnotea snaga u poslehladnoratovskom svetu: protivrenosti i izgledi

Amerika mo - tvrda ili meka - samo je deo prie. Kako e drugi reagovati na ameriku
mo znaajno je pitanje o stabilnosti i upravljanju u ovoj globalnoj informatikoj eri.
Mnogi realisti podstiu SAD da ponovo otkriju vrlinu ravnotee moi na globalnom
nivou. Riard Nikson je tvrdio da je jedino vreme u svetskoj istoriji kada smo imali due
periode mira bilo onda kada je postojala ravnotea moi. Opasnost rata se javlja kada
jedna nacija postane beskonano monija u odnosu na svoje konkurente. Ali sporno je da
li e takva multipolarnost biti dobra ili loa za SAD. Dosledno pridravanje ravnotei
moi i multipolarnosti mogu se pokazati kao opasan pristup globalnom upravljanju u
svetu gde se rat moe izroditi u nuklearni. Mnogi regioni sveta bili su stabilniji pod
hegemonijom kada je jedna sila bila dominantna. Taerova je upozoravala na skretanje
kao orvelovskoj budunosti Okeanije, Euroazije i Istone Azije - tri merkantilistika
svetska carstva u rastue neprijateljskim odnosima. Gledita Niksona i Taerove su
suvie mehanika jer oni ignoriu meku mo Amerike. Amerika je izuzetak jer je
hipersila takoe najprivlanije i najzavodljivije drutvo u istoriji. Ravnotea moi se
ponekad koristi i za predvianje kako e se drave ponaati. Mnogi veruju da e trenutna
nadmo SAD izazvati protivteu u obliku koalicije koja e na kraju ograniiti ameriku
mo. Volc kae da e i prijatelji i neprijatelji reagovati kako drave oduvek reaguju na
pretnje ili dominantnost jedne od njih: nastojae da uspostave ravnoteu. Trenutno stanje
me. politike je neprirodno.
Takvom mehanikom predvianju nedostaje ocena. Prvo, zemlje ponekada
reaguju na uspon jedne sile "trendovski" - to jest, pridruivanjem naizgled jaoj umesto
slabijoj strani - slino kao to je Musolini, nakon nekoliko godina oklevanja, odluio da
ue u saveznitvo sa Hitlerom. Blizina i oseaj ugroenosti takoe e uticati na nain na
koji e zemlje reagovati. Sjedinjene Drave imaju koristi od svoje geografske odvojenosti
od Evrope i Azije jer esto izgledaju kao manje bliska pretnja od susednih zemalja u tim
regionima. 1945. mehanika primena teorije ravnotee snaga je predviala alijansu protiv
SAD kao tada najjae drave. Ipak, Evropa i Japan su se udruili sa SAD jer je SSSR
predstavljao veu vojnu pretnju zbog svoje blizine i revolucionarnih ambicija. Danas ni
Iran ni Irak ne vole SAD, ali umesto stvaranja koalicije u Zalivu protiv SAD oni se bore
zbog meusobno suprotstavljenih interesa. Nedravni inioci mogu imati uticaja, a
svedoci smo saradnje protiv globalnog terorizma.
Dobar sluaj bi bio da neravnotea moi postane izvor mira i stabilnosti. Bez obzira kako
se mo meri ravnomerna raspodela moi izmeu velikih sila bila je relativno retka u
istoriji, a napori na odravanju ravnotee esto su vodili ratovima. S druge strane,
neravnomerna mo esto je vodila miru i stabilnosti jer je bilo malo smisla objavljivati rat
dominantnoj dravi. Kindelberg navodi da bi svetska ekonomija bila stabilna mora da
postoji jedan stabilizator. Globalno upravljanje zahteva da velika drava preuzme
vostvo. Ali koja i koliko neravnotee se i koliko dugo moe tolerisati? Ako vodea
zemlja poseduje meku mo i ponaa se na nain od kojeg koristi imaju druge zemlje,
efektivne protivkoalicije e se sporo javljati. Ako s druge strane, vodea zemlja usko
definie svoje interese i arogantno koristi svoju snagu, ona poveava podsticaje drugih za
koordinacijom kako bi izbegle njenu hegemoniju.
Neke zemlje se vie od drugih bune pod teinom amerike moi. Hegemonija se ponekad
koristi kao izraz sramote politikih lidera u Rusiji, Kini, na Bliskom istoku, u Francuskoj
93
i drugde. Ovaj izraz se manje esto ili manje negativno koristi u zemljama gde je
amerika meka mo snana. Ako hegemonija znai biti sposoban za diktat, ili barem
imati dominaciju nad pravilima i aranmanima voenja meunarodnih odnosa, kao to
tvrdi Doua Goldtajn, onda se za SAD teko moe rei da su danas hegemon. One
imaju dominantan glas u MMF-u ali one same ne mogu odabrati direktora. One nisu
uspele da nadglasaju Evropu i Japan u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. One su se
suprotstavile Sporazumu o kopnenim minama, ali nisu mogle da spree njegovo
usvajanje. Sadam Husein ostajao je na vlasti vie od jedne decenije uprkos amerikim
naporima da ga svrgnu. Sjedinjene Drave suprotstavljale su se ratu Rusije u eeniji i
graanskom ratu u Kolumbiji, ali bez uspeha. Ako se hegemonija definie umerenije, kao
situacija gde jedna zemlja ima znaajno vie resursa moi ili sposobnosti od drugih, onda
ona prosto oznaava ameriku nadmo, a ne neophodno dominantnost ili kontrolu. ak i
nakon Drugog svetskog rata kada su Sjedinjene Drave kontrolisale polovinu svetske
ekonomske proizvodnje (jer su sve druge drave bile unitene ratom), one nisu uspele da
ostvare sve svoje ciljeve.
Pax Britanica u 19. veku se esto navodi kao primer uspene hegemonije, mada je VB
bila iza SAD i Rusije prema BDP. Britanija nije bila kao SAD superiornija u
produktivnosti, ali je imala je relativno znaajan stepen meke moi. Amerika nema
globalnu teritorijalnu imperiju, ali poseduje veliku domau privredu i ima veu meku
mo. Hegemonija SAD ima veu snagu da opstane. Volford smatra da su SAD toliko
ispred drugih da potencijalni rivali smatraju opasnim prizivanje fokusiranog amerikog
neprijateljstva, a drave saveznici se oseaju sigurnim da se mogu i dalje oslanjati na
ameriku zatitu. Ipak, da je amerika diplomatija unilateralna i arogantna, njena nadmo
ne bi spreila druge da preduzmu akcije u cilju ogranienja slobode delovanje SAD. Na
primer, neki saveznici slede Ameriku "trendovski" u najznaajnijim pitanjima
bezbednosti, ali prave koalicije da bi uskladile ameriko ponaanje u drugim oblastima
kao to su trgovina ili ekologija. A diplomatsko manevrisanje bez alijanse moe imati
politike posledice.
Pax americana e verovatno trajati, ne samo zbog amerike tvrde moi bez presedana ve
i zbog toga to SAD su sposobne da se angauju u stratekom uzdravanju uveravajui
partnere i olakavajui saradnju. Uticaj amerike nadmoi se umekava njenim ulaskom u
mreu Morganizacija koje omoguavaju drugima da uestvuju u donoenju odluka. Da li
e se druge zemlje ujediniti da uravnotee mo SAD zavisie od ponaanja SAD i resursa
moi potencijalnih izazivaa.
Oni koji veruju u ravnoteu snaga smatraju da kad jedna zemlja postane
nadmona da se druge kao po zakonu udruuju protiv nje. Ali, postoje situcije kad se
svrstavaju uz jaeg (bandwagon), buck-pass (prebacivanje odgovornosti - kad eka da
neko drugi uravnotei a ti da stoji po strani, ravnotee pretnji (da zemlje ne uravnoteuju
mo nego pretnju), Soft Balancing (kad nekog ne uravnoteuje tako to ulazi u oruani
sukob protiv njega, ili pravi vojni savez, nego mu, npr. ne da preleti avionima preko
tvoje teritorije, glasa protiv njega negde, prtotivi se ratu u Iraku iz 2003. itd. Nasuprot
tome imate Hard balancing to je uravnoteivanje u klasinom smislu te rei kako u doba
Prvog svetskog rata. itd. (Moj stav da li e se u I Aziji formirati uravnoteujua koalicija
protiv Kine ili SAD ili e izmeu njih doi do rata.)


94
58. Pojam i pretpostavke kolektivne bezbednosti

Definicija agresije koju je usvojila Generalna skuptina UN 14. 12. 1974. godine:
Agresija je upotreba oruane sile od strane jedne drave protiv suverenosti, teritorijalnog
integriteta ili politike nezavisnosti neke druge drave ili na bilo koji nain nesaglasno s
poveljom UN primeri upotrebe oruane sile su invazija, napad, aneksija, okupacija,
bombardovanje, korienje oruja, blokada, napad na flotu, slanje oruanih bandi.
Iako je u obliku teorijskih radova i preporuka postojala jo ranije, u toku Prvog
svetskog rata naroito je ojaala ideja o potrebi da se neuspeli sistem ravnotee snaga
zameni drugim, koji se ne zadovoljava izjednaenou snaga, ve bi uvek obezbeivao
premo onih lanica meunarodne zajednice koje brane mir i bezbednost. Umesto
individualnog istupanja i privremenih koalicija, nudila se zajednika odbrana osnovnih
dobara drava, kolektivna bezbednost. Otada, pa sve do danas, kolektivna bezbednost je
sistem za zatitu univerzalnih i zajednikih vrednosti, koji je (bar na reima) najire
prihvaen i koji se neprekidno pokuava ostvariti i usavriti.
Mogu se razlikovati dva shvatanja kolektivne bezbednosti, ire i ue. Prema
prvome, kolektivna bezbednost je zajednika odbrana bezbednosti svake lanice jedne
povezane grupe drava od unapred predvienog ili nepredvienog neprija- telja. U okviru
ovakvog shvatanja spada definicija koju daje V. Gavranov, prema kome je to: svako
zajedniko, dvostrano ili viestrano istupanje drava s ciljem odbrane suvereniteta i
teritorijalnog integriteta jedne ili vie strana ugovornica protiv zajednikog neprijatelja,
uz eliminisanje rata kao sredstva u meusobnim odnosima. Ue - prof. Dr Vojin
Dimitrijevi: obvez priticnj u pomo rtvi npd n osnovne vrednosti postoji u
svkom sluju i protiv svkog npd, koji se ne moe odrediti unpred, ve prem
gresiji koju je izvrio te zni, u prvom redu mor d obuhvti i drve koje su
uspostvile sistem kolektivne bezbednosti, ne smo spoljne neprijtelje( -> - a je
drava aggressor, E predstavlja drave lanice sistema zasnovanog na kolektivnoj
bezbednosti).
To je, dakle, jedna vrsta saveza, zasnovanog na meunarodnom ugovoru, kojim se
drave-ugovornice unapred obezbeuju da nee stajati same pred ugroa- vanjem svojih
osnovnih vrednosti. Od sadraja ugovora zavisi, meutim, u odnosu na kog napadaa ovo
jemstvo vai. To bi mogla biti tano imenovana drava, koja se uoava kao opasnost,
zatim bilo koja drava van ugovornog kruga, i konano, neka od ugovornica. Neke od
definicija ove vrste izrazito naginju pretpostavci da se bezbednost lanica titi od
spoljnog napada, kao npr. ona M. Markovia, za koga je kolektivna bezbednost: takvo
stanje odnosa u meunarodnoj vie ili manje organizovanoj zajednici, pri kome su njeni
lanovi, u manjem ili veem obimu (broju) povezani meu sobom jednim odbrambenim
mehanizmom radi obezbeenja nezavisnosti i teritorijalne nepovredivosti protiv napada
na ta dobra bilo kog svog lana od strane spoljnog neprijatelja, ili ak, i od strane nekog
od samih lanova
Ovako irok pojam kolektivne bezbednosti omoguava da se pod njega podvedu mnogi
odbrambeni savezi sklopljeni u prolosti, daljoj i bliskoj. Tako se kao pretee ideje
kolektivne bezbednosti navode planovi ekog kralja Jirija Poebradskog (XV vek) i
francuskog monarha Anrija IV (XVI vek) o udruivanju hrians- kih drava protiv
Turske, a u tvorevine kolektivne bezbednosti ubrajaju se i Sveta alijansa i iz nje proizili
95
savezi velikih sila, kao i savremeni vojno-politiki blokovi (bar prema slovu ugovora na
kojima se zasnivaju).
Izgleda nam da prihvatanjem ireg shvatanja preti opasnost da se izgubi razlika izmeu
kolektivne bezbednosti i ravnotee snaga, koja se isto tako mogla ostvariti i
odbrambenim savezima protiv monije drave potencijalnog neprijatelja. Mada je ovde
primena izraza kolektivna bezbednost semantiki ispravna jer se drave kolektivno
obezbeuju mora se traiti opis koji ukazuje na razliku od ravnotee snaga, zasnovanu na
pomenutoj tenji da se u svakom sluaju osigura premoonih koji brane neija ugroena
dobra.
Tom zahtevu odgovaralo bi ue shvatanje kolektivne bezbednosti, gde obaveza priticanja
u pomo rtvi napada na osnovne vrednosti postoji u svakom sluaju i protiv svakog
napadaa, koji se ne moe odrediti unapred, veprema agresiji koju je izvrio te, znai, u
prvom redu mora da obuhvati i drave koje su uspostavile sistem kolektivne bezbednosti,
a ne samo spoljne neprijatelje. To bi, u idealnom sluaju, bio savez svih protiv svakog,
gde za razliku od ravnotee snaga ili saveza, agresor ne bi bio suoen samo sa grupom
drava koje su obavezne ili im je u interesu da brane napadnutog, nego sa svim ostalim
dravama. Teoretski, to bi moralo da osigura premo branilaca, jer je verovatno da je zbir
svih lanica jednog svetskog ili regionalnog sistema kolektivne bezbednosti, umanjen za
jednog lana, moniji od ovoga (S a = a).

B. Pretpostavke

Iz ovog se vidi da sistem kolektivne bezbednosti nije dijametralno suprotan ravnotei
snaga, ve predstavlja njeno usavravanje, zasnovano na slinoj logici. Otuda se i na
slian nain mogu posmatrati preduslovi koji za njega treba da postoje.
a. U sistemu takoe treba da postoji vei broj podjednako monih drava. To sad vie
nisu esencijalne sile,ve je naglasak na rasporeenosti moi da bi pretpostavka S a > a
bila ostvarena. Antiagresorski savez mora da bude ubedljivo jai od svakog mogueg
agresora. Povrh toga, u stvarnosti se nikada ne moe oekivati da e sve ostale drave
pritei u pomougroenoj.
b. Meu dravama ne treba da postoje takve razlike koje bi ih ometale da se suprotstave
onoj od njih koja se ispolji kao agresor ili da se pridrue antiagresorskoj kombinaciji.
Tome treba pridodati i sledee nove preduslove:
v. Primena oruane sile od strane drava mora biti zabranjena, sem onda kada se prinuda
primenjuje radi odbijanja napada na osnovne vrednosti (opstanak, neza- visnost i
teritorijalni integritet) od strane same napadnute drave (individualna sa- moodbrana) ili
drugih drava, koje joj pritiu u pomo (kolektivna samoodbrana, kolektivne mere).
g. Da bi prethodni uslov bio ostvarljiv, treba da postoje jasna merila o tome kada je
izvren napad na osnovne vrednosti (definicija agresije).
d. Priticanje u pomo rtvi agresije treba da bude obaveza drugih drava. Iako se ona
zasniva na uverenju da bezbednost svih lanica predstavlja zajedniku vred- nost, ovo
uverenje samo po sebi moe da bude nedovoljno. Ako, pak, drave ekaju da i njihova
bezbednost bude neposredno ugroena, kolektivne bezbednosti nema i mehanizam se ne
razlikuje od ravnotee snaga.
. Poto je prinuda zabranjena, mora da bude osigurana mogunost da se opravdani i
zakoniti zahtevi ostvare nenasilnim, mirnim putem.
96
59. Razlike izmeu zamisli ravnotee snaga i zamisli kolektivne bezbednosti

I svetski rat je prouzrokovao ogromne drutvene potrese i oseanja uasa zbog
besmislene ratne klanice. Politika ravnotee snaga bila je nairoko okrivljivana za rat.
Vudro Vilson, ameriki predsednik tokom I svetskog rata, bio je klasini liberal
devetnaestog veka, koji je smatrao da je politika ravnotee snaga nemoralna zbog toga to
naruava demokratiju i nacionalno samoopredeljenje. Prema Vilsonovom shvatanju,
Ravnotea snaga je velika igra koja je sada zauvek diskreditovana. To je stari i zao
poredak koji je preovladjivao pre ovog rata. Ravnotea snaga je neto bez ega moem
u budunosti.
Vilson je imao pravo, zbog toga to politika ravnotee snaga ne daje prvenstvo
demokratiji ili miru. Kao to smo videli, ravnotea snaga je nain da se ouva sistem
suverenih drava. Drave deluju sa ciljem da spree da bilo koja od drava postane
nadmona. Iz toga proizilazi takva ravnotea snaga koja doputa rat ili krenje principa
samoopredeljenja, ako je to jedini nain da se sauva nezavisnost. Ipak I svetski rat bio je
tako razarajui, haotian i brutalan, da su mnogi ljudi poeli da misle da rat radi ouvanja
ravnotee snaga vie ne moe biti tolerisan. Ali ako svet sebi vie ne moe da dopusti
sistem ravnotee snaga, ta bi zauzelo njegovo mesto?
Vilson je priznavao da suverene drave ne mogu biti ukinute, ali bi sila mogla biti
obuzdana uz pomo prava i ustanova kao to je to uinjeno na nivou unutranje politike.
Liberalno reenje sastojalo se u razvoju medjunarodnih institucija koje bi bile analogne
unutranjim zakonodavnim i sudskim, kako bi demokratske procedure mogle biti
primenjene na medjunarodnom nivou. Neki liberali tog vremena smatrali su ne samo da
je I svetski rat voen da bi se svet uinio bezbednim mestom za demokratiju, nego i da bi
demokratija mogla da uini svet bezbednim. U januaru 1918. godine SAD su objavile
saoptenje navodei u 14 taaka svoje razloge za ulazak u rat. etrnaesta taka je bila
najvanija. Ona je pozivala na na stvaranje, putem posebnog obavezujueg sporazuma,
opteg udruenja nacija, u cilju pruanja uzajamnih jemstava politike nezavisnosti i
teritorijalnog integriteta kako velikim, tako i malim dravama. U stvari,Vilson je hteo da
promeni medjunarodni sistem - od jednog koji je bio zasnovan na politici ravnotee
snaga, u drugi koji je zasnovan na kolektivnoj bezbednosti.
Uprkos tome to su kritiari zvali Vilsona utopistom, on je verovao da bi
organizovanje meunarodne bezbednosti mogao biti praktian pristup svetskoj politici.
Znao je da samo sporazumi i ugovori na papiru nee biti dovoljni; potrebne su
organizacije i pravila kako bi sporazumi bili primenjeni. Zato je Vilson polagao tako
mnogo vere u ideju Lige naroda. Moralna snaga je bila znaajna, ali je vojna sila bila
neophodna da je podri. Bezbednost je morala da bude kolektivna odgovornost. Ako bi se
sve neagresivne drave udruile, premo bi bila na strani dobra. Meunarodna
bezbednost bi bila kolektivna odgovornost u kojoj bi neagresivne drave obrazovale
koaliciju protiv agresora. Mir bi bio nedeljiv.
Kako drave mogu da stvore takav novi sistem kolektivne bezbednosti? Prvo, pravnom
zabranom agresije i ofanzivnog rata. Drugo, odvraanjem agresije putem formiranja
koalicije svih neagresivnih drava. Ako bi se svi obavezali da priteknu u pomo svakoj
dravi koja je rtva bilo gde u svetu, onda bi premo bila na strani neagresivnih snaga.
Tree, ako odvraanje ne uspe i doe do agresije, sve drave bi se saglasile da kazne
dravu koja je poinila agresiju. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima odreenih
97
slinosti sa politikom ravnotee snaga u smislu da su drave pokuavale da odvrate
agresiju obrazovanjem monih koalicija, a ako odvraanje ne bi uspelo, bile su voljne da
koriste silu.
Meutim, postoje tri znaajne razlike izmedju pristupa kolektivne
bezbednosti i ravnotee snaga: Prvo, u kolektivnoj bezbednosti je naglasak vie na
agresivnoj politici drava nego na njenim sposobnostima. Ovo je u suprotnosti sa
politikom ravnotee snaga u kojoj su savezi bili stvarani protiv bilo koje drave koja je
postajala suvie jaka; odnosno, fokus je bio na kapacitetima drava. Drugo, u sistemu
kolektivne bezbednosti savezi nisu stvarani unapred, budui da se ne zna koja e drava
biti agresivna. Tu bi se primenjivao princip - svi protiv jednog kada je agresija poinjena,
dok se u sistemu ravnotee snaga savezi obrazuju unapred. Tree, kolektivna bezbednost
je bila osmiljena da bude globalna i univerzalna, bez neutralnih drava ili onih koje taj
sistem iskoriavaju ne doprinosei mu. Ako bi previe drava bilo neutralno, koalicija
dobra bi mogla delovati slabo i njena sposobnost da odvrati ili kazni agresora bi bila
umanjena.
Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaena Paktom Lige naroda, koja je sa druge
strane bila deo ugovora kojima je okonan I svetski rat. Nekoliko lanova Pakta Lige
naroda su naroito znaajni. U lanu 10. drave su se obavezale da zatite sve lanice od
agresije. U lanu 11 svaki rat ili pretnja ratom proglaeni su brigom svih drava. U
lanovima 12 i 15 drave su se sloile da svoje sporove podvrgnu arbitrai i da tri meseca
nakon neuspele arbitrae ne ulaze u rat. lan 16, ujedno i najvaniji, kae da bi svaki rat
koji ne potuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih lanica. Drava koja
bi zapoela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda
bi mogao preporuiti dalje vojne mere.
Ovo tvrdo zvui, ali su postojale i nejasnoe. Sve lanice su morale da se saglase da se
primeni kolektivna bezbednost. Tako je svaka drava imala pravo veta. Kada su drave
potpisale Pakt, one su se obavezale na potovanje lana 16, ali je u praksi ostajalo na
dravama da odlue koju vrstu sankcija e primeniti i kako e ih sprovesti; one za to nisu
odgovarale nikakvoj vioj vlasti. Stoga Liga naroda nije bila korak ka svetskoj vladi u
kojoj bi via vlast mogla da obavee drave lanice. Ona nije bila kraj anarhinog
sistema drava, nego prvenstveno napor da drave kolektivno disciplinuju one lanice
sistema koje kre pravo.
Kolektivna bezbednost u sebi sadri dva povezana koncepta: suverenost i meunarodno
pravo. Definicija suverenosti je veoma jednostavna: pravna suprematija unutar date
teritorije. Proslavljena od strane dravnih moralista i ustanovljena od strane Lige naroda,
suverenost drave je apsolutna i nepovrediva; vlade drava imaju punu vlast unutar
njihovih granica. Drava moe ograniiti tu vlast samo sopstvenim pristankom; odnosno,
ako vlada potpie ugovor kojim doputa drugoj vladi da ima odreeni uticaj u njenim
domenima, to je pre sporazumno ograniavanje, nego povreda suvereniteta. Tako su
potpisivanjem pakta Lige naroda drave dobrovoljno prepustile neto suverenosti
medjunarodnoj zajednici u zamenu za jemstva kolektivne bezbednosti i meunarodnog
prava.
Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meunarodno pravo
nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreenim sluajevima. Jo od Vestfalskog
mira 1648. godine, kljuno naelo meunarodnog prava je bilo da su drave suverene,
osim kada povrede meunarodno pravo, u kom sluaju su podvrgnute kanjavanju.
98
Kolektivna bezbednost bila je meunarodnom pravu ono to je policija u unutranjem
pravu. Ipak, meunarodno pravo je bilo mnogo manje prihvaeno od strane drava nego
unutranje pravo. Mnoge drave odbile su da budu ograniene meunarodnim pravom i
njegovo potovanje smatrale pre dobrovoljnim nego obaveznim.

lan 16, ujedno i najvaniji, kae da bi svaki rat koji ne potuje procedure Lige naroda, o
smatran ratom protiv svih lanica. Drava koja bi zapoela rat bi bila odmah podvrgnuta
ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda bi mogao preporuiti dalje vojne mere.
Kolektivna bezbednost u sebi sadri dva povezana koncepta: suverenost i meunarodno
pravo. Definicija suverenosti je veoma jednostavna: pravna suprematija unutar date
teritorije.
Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meunarodno pravo
nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreenim sluajevima.
Mogu se razlikovati dva shvatanja kolektivne bezbednosti, ire i ue. Prema prvome,
kolektivna bezbednost je zajednika odbrana bezbednosti svake lanice jedne povezane
grupe drava od unapred predvienog ili nepredvienog neprijatelja. U okviru ovakvog
shvatanja spada definicija koju daje V. Gavranov, prema kome je to: svako zajedniko,
dvostrano ili viestrano istupanje drava s ciljem odbrane suvereniteta i teritorijalnog
integriteta jedne ili vie strana ugovornica protiv zajednikog neprijatelja, uz eliminisanje
rata kao sredstva u meusobnim odnosima. To je, dakle, jedna vrsta saveza, zasnovanog
na meunarodnom ugovoru, kojim se drave-ugovornice unapred obezbeuju da nee
stajati same pred ugroavanjem svojih osnovnih vrednosti. Od sadraja ugovora zavisi,
meutim, u odnosu na kog napadaa ovo jemstvo vai. To bi mogla biti tano imenovana
drava, koja se uoava kao opasnost, zatim bilo koja drava van ugovornog kruga, i
konano, neka od ugovornica.
Ovako irok pojam kolektivne bezbednosti omoguava da se pod njega podvedu mnogi
odbrambeni savezi sklopljeni u prolosti, daljoj i bliskoj. Tako se kao pretee ideje
kolektivne bezbednosti navode planovi ekog kralja Jirija Poebradskog (XV vek) i
francuskog monarha Anrija IV (XVI vek) o udruivanju hrianskih drava protiv
Turske, a u tvorevine kolektivne bezbednosti ubrajaju se i Sveta alijansa i iz nje proizili
savezi velikih sila, kao i savremeni vojno-politiki blokovi. Prihvatanjem ireg shvatanja
preti opasnost da se potre razlika izmeu kolektivne bezbednosti i ravnotee snaga, koja
se isto tako mogla ostvariti i odbrambenim savezima protiv monije drave potencijalnog
neprijatelja.
Ue shvatanje kolektivne bezbednosti: Obaveza priticanja u pomo rtvi napada na
osnovne vrednosti postoji u svakom sluaju i protiv svakog napadaa, koji se ne moe
odrediti unapred, ve prema agresiji koju je izvrio te, znai, u prvom redu mora da
obuhvati i drave koje su uspostavile sistem kolektivne bezbednosti, a ne samo spoljne
neprijatelje. Iz ovog se vidi da sistem kolektivne bezbednosti nije dijametralno suprotan
ravnotei snaga, ve predstavlja njeno usavravanj, zasnovano na slinoj logici.

Ovaj sistem je u stvari usavren sistem ravnotee snaga. npr. pet stalnih lanica Savtea
bezbednosti (SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska) imaju pravo veta i jednakije su od
drugih u svojim pravima.


99
60. Liga naroda i UN

Ameriki predsednik Vudro Vilson, esto zbog toga nazivan utopistom, verovao
je da bi organizovanje meunarodne bezbednosti mogao biti praktian pristup svetskoj
politici. Znao je da samo sporazumi i ugovori na papiru nee biti dovoljni; potrebne su
organizacije i pravila kako bi sporazumi bili primenjeni. Znao je da je moralna snaga bila
znaajna, ali je vojna sila bila neophodna da je podri. Meunarodna bezbednost bi bila
kolektivna odgovornost u kojoj bi neagresivne drave obrazovale koaliciju protiv
agresora.
Kako drave mogu da stvore takav novi sistem kolektivne bezbednosti? Prvo,
pravnom zabranom agresije i ofanzivnog rata. Drugo, odvraanjem agresije putem
formiranja koalicije svih neagresivnih drava. Ako bi se svi obavezali da priteknu u
pomo svakoj dravi koja je rtva bilo gde u svetu, onda bi premo bila na strani
neagresivnih snaga. Tree, ako odvraanje ne uspe i doe do agresije, sve drave bi se
saglasile da kazne dravu-agresora. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima odreenih
slinosti sa politikom ravnotee snaga - drave bi pokuavale da odvrate agresiju
obrazovanjem monih koalicija, a ako odvraanje ne bi uspelo, bile su voljne da koriste
silu.
No, postoje i znaajne razlike izmeu ove dve doktrine (znam da je ovo 59-o pitanje, tako
da u preskoiti.) Ovo je vano, po Draganetu:
Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaena Paktom Lige naroda, koja je sa druge
strane bila deo ugovora kojima je okonan I svetski rat.

Nekoliko lanova Pakta Lige naroda su naroito znaajni. U lanu 10. drave su se
obavezale da zatite sve lanice od agresije. U lanu 11 svaki rat ili pretnja ratom
proglaeni su brigom svih drava. U lanovima 12 i 15 drave su se sloile da svoje
sporove podvrgnu arbitrai i da tri meseca nakon neuspele arbitrae ne ulaze u rat. lan
16, ujedno i najvaniji, kae da bi svaki rat koji ne potuje procedure Lige naroda, o
smatran ratom protiv svih lanica. Drava koja bi zapoela rat bi bila odmah podvrgnuta
ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda bi mogao preporuiti dalje vojne mere.
Sve lanice su morale da se saglase da se primeni kolektivna bezbednost. Tako je svaka
drava imala pravo veta. Takoe, u praksi, svaka drava se sama odluivala za vrstu
sankcije. Shodno tome, ovo nije bio korak ka svetskoj vladi, ve pokuaj da se kontrolie
agresija irokim konsenzusom.
Struktura je bila sledea: postojao je Savet (4 stalne plus 4 izabrane lanice...kasnije se
iri na 15, od kojih su 5 stalnih), Sekretarijat (zaduen za tehnike stvari) i Skuptina (gde
je svaka zemlja imala predstavnika). Postojao je i Stalni sud pravde, ali ne kao organ Lige
(za razliku od UN).

Slabosti (ujedno i razlike sa UN)

Kada se ovome doda da je u Drutvu naroda vladalo naelo jednoglasnosti, lako je
zakljuiti kako je sistem kolektivne bezbednosti Drutva naroda, kao prvi pokuaj da se u
praksi izmeni vekovno drukije ponaanje, bio stidljiv i skroman. Pre svega, pravo na rat
nije ukinuto on je ostao kao vrhovno sredstvo za ostvarivanje pravde. Njegovo je
izbijanje samo oteano zahtevom da se prethodno iskoriste mogunosti za mirno
100
reavanje sporova, u nadi da e tako doi i do hlaenja zategnutosti, prolaska krize.
Drave su bile obavezne samo da primenjuju ekonomske i diplomatske sankcije prema
agresoru, ali je ocena o tome da je dolo do agresije bila u njihovim rukama. Ona, pak, ni
u Paktu ni van njega nije bila definisana. Vojne sankcije Savet je bio obavezan da
preporui, ali lanice nisu morale da slede njegove preporuke. Takoe, Liga nikad nije
postala sutinski univerzalna. Dugo je van lanstva drala sile gubitnice Prvog sv. Rata, a
sve kolonije (a tad ih je bilo mnogo) nisu bile nezavisno predstavljene. Stoga je
univerzalni karakter Lige krajnje upitan. To je dovelo do otpora i propagande protiv Lige
u Nemakoj i Japanu, pa i Rusije. Organizacija je ostala preteno evropska, pod uticajem
Francuske i Velike Britanije i podreena njihovim planovima, koji su se sve vie vraali
naelima ravnotee snaga.

Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meunarodno pravo
nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreenim sluajevima. Ipak, mnoge drave
odbile su da budu ograniene meunarodnim pravom. tavie, u Senatu SAD je pobedila
struja izolacionista, te je Vilson nadglasan i SAD nisu postale lanica Lige.

Optimizam i propast

Uprkos svemu, razdoblje od 1924-1930. godine bio je period relativnih uspeha. Izraeni
su planovi da se smanje reparacije koje je Nemaa morala da plati. 1924. godine, vlade su
potpisale Protokol o mirnom reavanju sporova u kome su se obavezale da e svoja
sporna pitanja podvrgnuti arbitrai. to je moda najvanije, 1925. godine je Ugovor iz
Lokarna dopustio Nemakoj da ue u Ligu naroda i dao joj mesto u njenom Savetu. Liga
je uspela da rei neke manje sporove, kao to je onaj izmeu Grke i Bugarske, i
zapoela je proces pregovora o razoruavanju. Posle Vaingtonske konferencije iz 1921.
godine, na kojoj su se Sjedinjene Drave, Britanija i Japan saglasili o merama smanjenja
pomorskog naoruanja, Liga je organizovala pripremne komisije za pregovore o
razoruavanju irih razmera. Pored toga, 1928. godine drave su se saglasile da zabrane
rat u Brijan-Kelogovom paktu, koji je dobio ime po ministrima spoljnih poslova Amerike
i Francuske (blagi napredak ka obavezi uzdravanja od rata, to e posle tek u UN biti
kodifikovano u Povelji). to je najvanije, Liga je postala centar diplomatskih aktivnosti.
Iako nisu bili lanovi, Amerikanci i Rusi su poeli da alju posmatrae na sastanke Lige u
enevi. Taj optimizam bio je raspren 30-ih godina krizama u Manduriji i Etiopiji.
Mandurija
Japan se, od mogue rtve imperijalne agresije sredinom devetnaestog veka, do kraja
veka transformisao u vrlo uspenu imperijalistiku zemlju. Japan je porazio Rusiju u ratu
1904-1905. godine, kolonizovao Koreju 1910. i pristupio saveznikim silama u Prvom
svetskom ratu. Po zavretku rata, Japan je traio da ga prihvate kao veliku silu.
Evropljani i Amerikanci su to odbili. Mnogi Japanci su se oseali nezadovoljno. Kina je
bila drugi akter u Mandurskoj krizi. Posle revolucije iz 1911. godine Kina je postala
republika. Nacija je, meutim, ubrzano zapadala u haos kako su izbijali regionalni
graanski ratovi izmeu sukobljenih vojnih zapovednika. Mandurija, iako formalno deo
Kine, bila je pod vlau jednog od tih vojnih zapovednika i odravala je svoj kvazi-
nezavisni status. Uspon nacionalista u Kini doveo je i do bojkota japanske robe.
Septembra 1931. godine japanska vojska je inscenirala incident na mandurijskoj
101
eleznici, gde su oni imali pravo da dre trupe jo od Rusko-japanskog rata iz 1904-1905.
Sabotaa na eleznici bila je japanskim trupama izgovor da zauzmu celu Manduriju.
Japan je otiao jo dalje i formirao marionetsku dravu zvanu Manduko. Kina je uputila
albu Ligi naroda, ali je Japan spreio usvajanje rezolucije koja je od njega zahtevala da
povue trupe. U decembru, Liga je poslala komitet pod rukovodstvom britanskog lorda
Litona da istrai dogaaje u Manduriji.
Liton je podneo izvetaj koji je bio negativan po Japan. Izvetaj nije usvojen jer je Japan
glasao protiv. Rezultat glasanja bio je 42:1. Nakon toga Japan istupa iz Lige. Ovaj sluaj
je pokazao slabosti i sporost vladajuih procedura u Ligi.
Etiopija
Poslednji veliki test za sistem kolektivne bezbednosti Lige naroda desio se u Etiopiji
1935. godine. Ovog puta sankcije su bile primenjene, ali je rezultat ponovo bio neuspeh.
U oktobru 1935. godine, Italija je izvrila invaziju Etiopije. Invazija je bila ist sluaj
agresije i Savet Lige je izbegao italijanski veto proceduralnim putem - sazivajui
specijalnu konferenciju koja e odluiti o nametanju sankcija Italiji. Savet je preporuio
dravama 4 vrste sankcija (prodaja oruja, embargo na pozajmice, na uvoz iz Italije..) ali
nije blokiran Suecki kanal niti su prekinuti diplomatski odnosi. To je zato to je postojao
opti optimizam da e sankcije prisiliti Italiju da se povue iz Etiopije. Sankcije su imale
uticaja na italijansku ekonomiju, ali osim to su bile bolne, sankcije nisu naterale
Musolinija da promeni politiku prema Etiopiji.
Bes Britanije i Francuske zbog Etiopije bio je vie nego ublaen njihovom brigom za
evropsku ravnoteu snaga. Britanija i Franscuska su elele da izbegnu otuenje Italije
zbog toga to je Nemaka obnavljala svoju snagu, ove dve sile su se ponadale da e
ubediti Musolinija da se pridrui koaliciji protiv Nemake.
Ali u roku od tri meseca britanski stav se opet preokrenuo. U martu 1936. godine Hitler je
poslao nemake trupe u demilitarizovanu Rajnsku oblast. Britanija i Francuska su odmah
prestale da brinu za Etiopiju. Sastale su se sa Italijom da se dogovore kako da obnove
ravnoteu snaga u Evropi. Ravnotea snaga u Evropi prevladala je primenu doktrine
kolektivne bezbednosti u Africi. U maju 1936. godine Italijani su mogli da okonaju
svoju vojnu pobedu, i do jula su sankcije bile uklonjene. Prvi napor sveta za kolektivnom
bezbednou bio je jedan alostan neuspeh.

61. Sistem kolektivne bezbednosti UN

UN nain uvanja mira i kolektivna bezbednost

Kao to smo videli, posle Prvog svetskog rata Liga naroda je bila pokuaj da se
stvori koalicija drava koje bi odvratile i kaznile agresore. Po miljenju Vudroa Vilsona
Prvi svetski rat je bio sluajan i nepotreban rat izazvan ravnoteom snaga, a takvi ratovi
bi mogli biti spreeni savezom svih drava radi kolektivne bezbednosti. Cilj UN od
1943.-1945. godine je bio da sprei Drugi svetski rat. 49 drava se sastalo u San
Francisku kako bi potpisale Povelju koja je ukljuivala novine kako bi se otklonili
nedostaci Lige. Pretnja ili upotreba sile su stavljene izvan zakona, za svaku zemlju koja je
potpisala Povelju UN, osim u sluaju samoodbrane ili kolektivne bezbednosti. Svako
korienje sile je moralo da bude ili u samoodbrani, kolektivnoj samoodbrani, ili radi
kolektivne bezbednosti.
102


Vani lanovi iz Povelje UN:

lan 1 UN nije samo organizacija kolektivne bezbednosti, ve ima i ire ciljeve koji
potpomau stvaranje univerzalnih vrednosti i odbranu meunarodne i nacionalne
bezbednosti. lan 2, stav 4. lanice se bezuslovno odriu pretnje silom i upotrebe sile
protiv teritorijalne celovitosti i politike nezavisnosti svake drave. (glavna razlika u
odnosu na Ligu)
Ako neka drava prekri pravilo i izvri agresiju, Savet bezbednosti moe naloiti
lanicama da primene sankcije ekonomske, diplomatske, saobraajne (lan 41)
Savet bezbednosti moe odluiti da se upotrebi i sila (lan 42).
Nju sprovode oruane snage UN, oformljene posebnim sporazumima (lan 43).
No, drave i dalje imaju pravo da koriste silu u svrhu odbrane i jedna drugoj pomau u
tome (kolektivna i individualna samodbrana, lan 51)
Primena kolektivnih mera protiv agresora (lan 27) Savet berbednosti izglasava uz
pristanak svih 5 stalnih lanica.


STRUKTURA UN

Osnivai UN su stvorili Savet bezbednosti sastavljen od pet stalnih lanica i
rotirajueg dela nestalnih lanica. Savet bezbednosti se moe posmatrati kao koncept
ravnotee snaga XIX veka integrisan u okvir kolektivne bezbednosti UN. Savet
bezbednosti, prema Glavi VII Povelje, ima pravo usvajanja obavezujuih rezolucija.
Svaka sila od 5 velikih je imala pravo veta (za razliku od Lige, gde su svi imali pravo
veta). Inae, u SB nestalne lanice se biraju na 2 godine, od strane Generalne skuptine.
lanice SB predsedavaju po mesec dana, a aktuelni, januarski, predsedavajui je Bosna i
Hercegovina. lanice imaju pravo veta zbog realnog uticaja na svetsku politiku i na
prevenciju ratova, kao i zbog neproporcionalno velikog ulaganja.
Postoji i Generalna skuptina, kao i Sekretarijat. Tu su i Ekonomsko-socijalni
savet, i Meunarodni sud pravde (ovoga puta u sklopu UN). To su glavni organi, a postoji
i niz specijalnih organizacija za neke oblasti to govori o viem nivou meanja u sfere
koje su pre bile isto dravne, kao ekonomija i soc. politika. To je jedna od razlika u
odnosu na Ligu naroda.
Tokom Hladnog rata, sistem kolektivne bezbednosti UN nije funkcionisao. U
vreme ideolokih podela Hladnog rata, bilo je malo saglasnosti o tome ta je legitimna
upotreba sile, a ta je agresija. Na primer, kako treba ceniti tajnu infiltraciju protiv snaga
koje su prve prele granicu? Kao to smo videli, Izrael je 1956. godine trpeo pritajene
napade gerile podrane iz Egipta, a ipak su izraelske konvencionalne snage prve prele
granicu. U zavisnosti od vae strane u Hladnom ratu, imate razliite poglede na to ko je
izazvao agresiju. Tako da je, to se tie Ujedinjenih nacija, agresija bila poinjena onda
kad tako kae Savet bezbednosti. Sve je zavisilo od konsenzusa u Savetu bezbednosti, a
to je bila retkost tokom Hladnog rata.
Druga opasnost za funkcionisanje kolektivne bezbednosti je ravnodunost prema
agresiji, izvrenoj na daleke i strane zemlje, zbog koje nema dovoljno podsticaja da se
103
aktivno ustane u njihovu odbranu. Tako se osporava meunarodna solidarnost u
meuzavisnom svetu i stvara pogrena procena da udaljena agresija ni na koji nain ne
pogaa sopstvenu bezbednost. Svest o meuzavisnosti je u meuvremenu porasla, ali je
jo uvek pitanje da li je svuda dovoljno jaka da obuhvati zemlje i narode na drugim
krajevima sveta.
Bezizlaz kolektivne bezbednosti je omoguio uspon koncepta preventivne
diplomatije i snaga za ouvanje mira UN. Umesto indetifikovanja i kanjavanja agresora,
to je osnovni koncept kolektivne bezbednosti, Ujedinjene nacije bi okupile nezavisne
snage i postavile ih izmeu zaraenih snaga. Model koji su razvili Dag Hamareld i
Lester Pirson 1956. godine je korien mnogo puta posle toga. U kolektivnoj
bezbednosti, ukoliko neka drava pree granicu, sve ostale se moraju ujediniti protiv nje i
primorati je na povlaenje. U preventivnoj diplomatiji i ouvanju mira, ukoliko neka
drava pree granicu, Ujedinjene nacije se umeaju i dre sukobljene strane razdvojenim
bez izjanjavanja ko je u pravu, a ko ne. Vojne snage uvek dolaze iz malih zemalja, kako
bi velike sile (SAD;SSSR) bile drane izvan direktnog sukoba. Preventivna diplomatija i
ouvanje mira su bile vana novina koja jo uvek igra znaajnu ulogu, ali to nije
kolektivna bezbednost.
Da li e kolektivna bezbednost UN biti osnova za novi svetski poredak? Samo u
izuzetnim sluajevima. Stalne lanice Saveta bezbednosti, na primer, nisu bile u stanju da
se saglase o rezolucijama kojima bi se dozvolili kosovski ili iraki rat. Postoje znaajni
problemi. Prvo, sistem UN najbolje funkcionie kada postoji jasna agresija; on bi se
mnogo tee primenio u graanskim ratovima. Drugo, kolektivna bezbednost e
funkcionisati ako nema veta, ali ako Sjedinjene Drave, Rusija, Kina, Britanija ili
Francuska ne mogu da postignu dogovor, kolektivna bezbednost e ponovo biti ugroena.
Tree, kolektivna bezbednost funkcionie kada drave lanice obezbede sredstva, ali je
teko zamisliti kolektivnu bezbednost koja funkcionie ukoliko drave sa jakim vojnim
snagama ne obezbeuju sredstva.
Ujedinjene nacije su imale politiki uticaj, ak i kada kolektivna bezbednost nije
mogla biti primenjena, jer je princip zabrane sile, zapisan u Povelji UN, stavljao teret
dokazivanja na one koji hoe da upotrebe silu. To utie na meku mo drava, to su
Sjedinjene Drave otkrile 2003. godine. Neuspeh da se izdejstvuje druga rezolucija UN
nije spreila Sjedinjene Drave da udju u rat sa Irakom, ali je ograniila dobijenu pomo i
uinila rat i njegove posledice skupljim. Konano, uloga snaga UN za ouvanje mira je
ograniena ali korisna. Ujedinjene nacije su odigrale ulogu u dekolonizaciji Namibije,
nadgledanju ljudskih prava u El Salvadoru, izborima u Nikaragvi, administraciji u
Kambodi, kao i nadziranju mirovnih snaga. Skoranja iskustva u ouvanju mira su
meovita. Mirovne snage UN su pomogle na Haitiju i u Kambodi, ali nisu uspele sa
spree genocid u Ruandi, ili da zaustave graanski rat u Angoli. Igrale su kljunu ulogu
na Kipru tokom tri decenije, ali su u Bosni morale da budu zamenjene jaim NATO
snagama. Iako se prvobitne doktrine kolektivne bezbednosti ne uklapaju onako precizno
kako se nekad mislilo, bila bi greka odbaciti meunarodno pravo i Ujedinjene nacije.
Oni su deo politike realnosti anarhinog sistema drava. Greka je biti suvie cinian ili
suvie naivan u vezi sa meunarodnim organizacijama i pravom. Drave ne ive samo po
zakona, ali ne ive ni u potpunosti bez njega.


104
62. UN u poslehladnoratovskom svetu:protivrenosti i izgledi sistema kolektivne
bezbednosti

Iraka invazija Kuvajta 1990. godine je bila prva kriza posle Hladnog rata. Budui
da Sovjetski Savez i Kina nisu iskoristili svoje pravo veta, kolektivna bezbednost UN je
upotrebljena prvi put posle 40 godina. Bilo je tri razloga za ovu izuzetnu obnovu. Prvo,
Irak je izvrio nedvosmislenu agresiju koja je mnogo liila na 30-te godine, to je
dravnike podsetilo na tadanji neuspeh kolektivne bezbednosti. Drugi razlog je bilo
oseanje da ako kolektivna bezbednost UN zakae u tako jasnom sluaju, onda nee
predstavljati princip za poredak u periodu posle Hladnog rata. Tree, male drave u
Ujedinjenim nacijama su podrale akciju jer su mnoge od njih bile slabe i imale sporne
postkolonijalne granice. Argumenti Sadama Huseina korieni da opravdaju njegovu
invaziju Kuvajta su takoe predstavljali pretnju veini ostalih malih drava.
Kako se sistem kolektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija ne moe svesti samo na
navedene grube obrise niti na slovo Povelje, vese on stalno usavrava, pri- lagoava i
ispoljava u praksi, najbolji se kratak opis njegovog delovanja kao sukoba ideala i
stvarnosti moe dati vraanjem na ispitivanje ispunjenosti preduslova za ko- lektivnu
bezbednost datih na poetku.
a. U posleratnoj meunarodnoj zajednici nije postojao vei broj podjednako monih
drava. Ve su pomenute velike sile i tzv. supersile. Za one drave, koje su se takvim
smatrale 1945. godine, predvien je zato u Povelji poseban status stalnih lanica Saveta
bezbednosti. One mogu da spree da se sankcije primene u odnosu na njih, te stoga od
njihove agresije nema druge odbrane, osim samoodbrane, individualne i kolektivne.
Stoga stoji uverenje da se protiv velike sile ne moe osigurati nadmona koalicija, ve, u
najboljem sluaju, ravnomeran odnos, to bi kolektivne mere od neke vrste policijske
akcije pretvorilo u svetski rat, a to se eli izbei,
makar i po cenu rtvovanja bezbednosti nekih drava. Iako je status nekih od velikih
sila (npr. Velika Britanija i Francuska) kasnije doveden u pitanje, odnos snaga je spreio
sva nastojanja da se pravo veta ukine.
b. Meu dravama postoje bitne razlike, koje spreavaju nepristrasno opredeljivanje
protiv agresora i za rtvu agresije. One su dovele do stvaranja vojnopoli- tikih blokova,
formalno zasnovanih na odredbama Povelje UN o pravu na kolektivnu samoodbranu
i uperenih protiv opasnosti van svoga kruga. Oni, s jedne strane, tite svoje lanove u
odnosima sa nelanicama a, s druge strane, onemo- guavaju da pred Ujedinjene nacije
dou sluajevi ugroavanja teritorijalnog integ- riteta i nezavisnosti jedne lanice od
strane drugih lanica istoga bloka (tako je Organizacija amerikih drava pokrivala
intervencije SAD u Latinskoj Americi, a Varavski pakt je bio paravan za intervenciju u
ehoslovakoj 1968. godine). Kako su vojnopolitiki blokovi povezani s velikim silama,
ove mogu uvek da zatite svoje saveznike od sankcija o kojima odluuje Savet
bezbednosti, zahvaljujui svom poloaju u njemu. tavie, one mogu da spree da oni
budu oglaeni agresorima. To objanjava i injenicu da u praksi Saveta bezbednosti
nijedna drava nije bila okrivljena za agresivan in. Jedini izuzetak u tom pogledu
predstavljala je NR Koreja koju je Savet bezbednosti 1950. godine osudio i preporuio
primenu sile protiv nje, zahvaljujui trenutnom odsustvu Sovjetskog Saveza i takvom
tumaenju Povelje prema kome odsutnost stalne lanice Saveta bezbednosti nema uinak
veta. Pa i tada su u izvrenju mera uestvovale samo drave koje su za to imale
105
posebnog politikog interesa, i to pre svega SAD, kojima su se njihovi saveznici
pridruili mahom simbolikim snagama.
Druga opasnost za funkcionisanje kolektivne bezbednosti je ravnodunost prema
agresiji, izvrenoj na daleke i strane zemlje, zbog koje nema dovoljno podsticaja da se
aktivno ustane u njihovu odbranu. Tako se osporava meunarodna solidarnost u
meuzavisnom svetu i stvara pogrena procena da udaljena agresija ni na koji nain ne
pogaa sopstvenu bezbednost. Koliko je to pogreno vidi se kada se iz dananje
perspektive ocenjuju slini stavovi u prolosti, kao to je poznata izjava britanskog
premijera emberlena (Chamberlain), koji je 1938. godine, na pozive da pritekne u
pomood Nemake ugroenoj ehoslovakoj, odgovorio, da bi bilo uasno, fantastino
i neverovatno da mi kopamo rovove i stavljamo gas maske zbog svae u jednoj dalekoj
zemlji izmeu ljudi o kojima ne znamo nita. emberlenu je samo pre pet decenija
drava na istom malom kontinentu, izgledala beskrajno tua. Svest o meuzavisnosti je u
meuvremenu porasla, ali je jo uvek pitanje da li je svuda dovoljno jaka da obuhvati
zemlje i narode na drugim krajevima sveta.
v. U sistemu Ujedinjenih nacija primena sile i pretnja silom nedvosmisleno su
zabranjene.
g. Iako u Povelji Ujedinjenih nacija agresija nije definisana, dugogodinji napori doveli
su do njenog definisanja putem rezolucije br. 3314 (XXIX) Generalne skuptine od 14.
decembra 1974. godine.35 Iako je usvojena konsensusom, ova rezolucija nema snagu
meunarodnog ugovora i ne predstavlja dopunu ili izmenu Povelje. Ona, meutim, unosi
vie jasnoe u postupanje pojedinanih drava (kada se opredeljuju za pomo rtvi
agresije) i u radu Savetu bezbednosti, koji ipak i dalje zadrava slobodu u kvalifikovanju.
d. U sistemu Ujedinjenih nacija postoji naelna solidarnost svih lanica sa rtvom
agresije, ali su one obavezne samo da se odazovu pozivu Saveta bezbednosti a ne i da
same pritiu u pomo. Ova obaveza savrena je samo u pogledu poziva na primenu
nenasilnih sankcija, dok u pogledu prinudnih mera nisu sklopljeni potrebni sporazumi,
prema l. 43. Povelje, izmeu Saveta bezbednosti i svih la-nica o oruanim snagama,
olakicama i pomoi, koje bi one bile dune da prue. Vrei do sada svoja ovlaenja u
oblasti zatite mira i bezbednosti, Savet bezbednosti je rau- nao samo na dobrovoljan
odziv lanica.
. U pogledu otvaranja puteva za mirnu promenu postojeeg stanja i progres oveanstva,
Ujedinjene nacije su daleko nadmaile svoga prethodnika. Kao to je dosadanja
delatnost Ujedinjenih nacija, sa svim tekoama i sumnjama, pokazala da mehanizam
kolektivne bezbednosti ne moe delovati izolovano, ve u sklopu nastojanja da se
najbolje prilagodi datim uslovima ali i da se oni promene radi njegovog boljeg
funkcionisanja. Preduslovi koji nedostaju za primenu kolektivne bezbednosti nisu
neostvarljivi. Razlike u moi mogu se umanjiti ubrzanim ekonomskim razvojem
zaostalijih zemalja, a u oblasti vojne moi razoruanjem.
Teorijski pojam kolektivne bezbednosti mora u stvarnosti da bude prilagoen.
Pokuaj u doba Drutva naroda je propao. U Ujedinjenim nacijama veina ga drava
shvata kao jednu od faza ka potpunom ukidanju sistema meunarodnih odnosa koji je
zasnovan na sili i nasilju. Dok god postoji potreba da se prinudom odvraa nasilno
zadiranje u tue vrednosti, kolektivna bezbednost se nudi kao sistem koji moe da
zadovolji interese svih drava.
106
Ovde se treba setiti tzv. problema kese (zavise od drava. Amerikanci daju 22. 5
posto njhihovog budeta, budet UN je 3 milijarde dolara, budet njujorke policije je 8
milijardi za godinu dana, dok je ameriki vojni budet prole godine bio 750 milijardi
dolara), kao i problema sopstvene vojske (problema maa), poto je injenica da UN
nema svoju homogenu, jasno odeljenu vojsku. Oba problema ukazuju na ameriku
dominaciju, jer su do skoro bili jedini koji su mogli da omogue vojnu snagu, kao i da
finansiraju dobar deo operacija UN.
Ali, treba razmisliti i da li bi svet bio bolji da nema UN, tj. o dobrim stranama UN.
Ja bih tu dodao brigu za pojedinca (borba protiv siromatva, izbeglice, kulturna batina)
koje ranije nije bilo. Dobra strana je i mogunost rasprave i usklaivanja stavova o
globalnim temama. injenica je da i u pogledu otvaranja puteva za mirnu promenu
postojeeg stanja i progres oveanstva, Ujedinjene nacije su daleko nadmaile svoga
prethodnika.

Devet neotklonjivih nedostataka zamisli i sistema kolektivne bezbednosti
(Don Mirajmer): ....ovo je rekao Dragane da pogledamo, da moe biti potrebno:

Za drave je teko a esto i nemogue da naprave razliku izmeu napadaa i rtve
u jednom meunarodnom sukobu.
Kolektivna bezbednost podrazumeva da je svaka agresija neopravdana, a s druge
strane postoje uslovi kada je pobeda u sukobu protiv suseda agresora opravdana.
Pojedine drave su iz istorijskih ili ideolokih razloga bliski prijatelji, te je malo
verovatno da e se pridruiti koaliciji protiv vlastitih prijatelja.
Postojanje istorijskih neprijateljstava u odnosima izmeu lanica nekog
meunarodnog sistema u velikoj meri usloava njegovu delotvornost
Drave esto imaju sklonost da izvrdavaju uee u ravnomernoj raspodeli
trokova i tereta zaustavljanja i kanjavanja agresije i agresora.
Tekoe se javljaju i u naporu da se osigura brzi odgovor agresiji zbog
nepostojanja elje drava da se ukljue u radnje kojima bi se sukobi predupredili.
Drave su nevoljne da uestvuju u kolektivnim akcijama zbog izvesnosti
prerastanja lokalnih u meunarodne sukobe.
Potovanje suvereniteta drava oteava donoenje odluka kod pojedinih drava
kojima bi se one momentalno pridruile koaliciji protiv napadaa; i
Zamisao i sistem kolektivne bezbednosti sadre jednu unutranju protivrenost:
upotreba vojne sile se smatra za odvratan in a, ipak, drave moraju da se
oslone na nju s ciljem odbrane od agresije.










107
63. Svetski poredak, ravnotea snaga i meunarodno pravo

Kada govorimo o stvarnim odnosima u meunarodnom ili svetskom sistemu drava, a
ne svetskom poretku, sredini pojam je ravnotea snaga. Od znaaja za ovaj osvrt je i
istraivanje prirode odnosa izmeu ravnotee snaga, meunarodnog prava i, posledino,
meunarodnog i svetskog sistema. Vie puta je povodom raspravljanja o nekim drugim
pitanjima istaknuto da nije glavni zadatak ravnotee snaga da ouva mir, nego da zatiti
sam meunarodni sistem i poredak da osvajanjem ne bude pretvoren u ''univerzalnu
imperiju.''
Teko je porei Openhajmov stav da meunarodno pravo moe da postoji samo ako
postoji ekvilibrijum, ravnotea snaga izmeu lanica porodice naroda". Protivrenost ova
dva pojma lei u sledeem: odravanje konkretne ravnotee snaga pretpostavlja, meutim,
delanje koje je najee u suprotnosti sa pravilima meunarodnog prava. Najee
koriena sredstva za odravanje ravnotee snaga su upravo pretnja i upotreba sile,
voenje ratova za odravanje ravnotee, meanje u unutranje stvari posebno srednjih i
malih drava ili nasilno disciplinovanje"... ta tek ostaje od meunarodnog prava kad
nema nikakve ravnotee snaga?
Ovde treba problematizovati temu, i dati primer. Ja za primere predlaem
bombardovanje 1999. i ameriku invaziju na Irak 2003. Oba su odraena bez rezolucije
Saveta bezbednosti i jasnog utemeljenja u meunarodnom pravu. Taj period je vreme
unipolarnog trenutka SAD to govori o nepotovanju prava kada ne postoji ravnotea
snaga.
Naredno pitanje koje zasluuje panju jeste: da li je meunarodno pravo samo jedan od
vanih inilaca meunarodnog poretka, ali ne i neizostavni? Stroije nauno govorei,
meunarodno pravo se ne moe smatrati za pravo - u najboljem sluaju ono je
;
kako Hart
kae, samo jedna vrsta primitivnog prava". Glavni razlog poricanja pravne prirode
meunarodnom pravu je u nepostojanju delotvorne kazne, prinude ili sile pomou kojih bi
bilo obezbeeno potovanje pravnih pravila u odnosima suverenih drava.
Stavovima o sumnjivoj pravnoj prirodi meunarodnog prava u uenjima Hobsa, Harta,
Openhajma, Ostina i Kelzena u osnovi su bliska stanovita koja za izvor meunarodnog
prava uzimaju pristanak drave" (consent of state). - tradicionalistika shvatanja.
U novije vreme su se javile i tzv. solidaristike teorije; njihovi zagovornici smatraju da
su izvori meunarodnog prava ne samo u onim pravilima o kojima postoji saglasnost
drava, nego su, po njima, izvori meunarodnog prava i ona pravila do kojih se dolo
saglasnou ili solidarnou pretenog broja lanova meunarodnog drutva kao celine.
Autoritet koji bi obezbeivao sprovoenje na takav nain donesenih normi, solidaristi
vide u univerzalnim meunarodnim organizacijama i institucijama, ime posredno odriu
dravama ulogu glavnih subjekata meunarodnih odnosa i, posledino, meunarodnog
prava.
Po Hedliju Bulu, meunarodno pravo kao sastavni deo meunarodnog poretka, treba
da, obezbedi prvenstvo jednog nad ostalim naelima. ustanovi okvir uporednog
postojanja drava i drugih subjekata, kao i da obezbedi potinjavanie svih inilaca
usvojenim normama. Uprkos ovako znaajnoj ulozi, meunarodni poredak, moe da
postoji i bez pravnih pravila koja ga ureuju. Sve pomenute funkcije koje danas treba da
ispunjava meunarodno pravo, ispunjavala su boija" i moralna pravila. Primera radi,
108
sistem gradova-drava u staroj Grkoj je postojao bez ustanove kakva je meunarodno
pravo. Ranije je dominiralo obiajno pravo.
Promene koje su zadesile svet posle II svetskog rata i, posledino, meunarodne
odnose, uticale su i na meunarodno pravo: u pogledu njegovih subjekata, zbog novih
legitimnih subjekata meunarodnih odnosa (pojedinaca, medunarodnih organizacija,...)
meunarodno pravo se preobraava iz meudravnog u pravo svetske zajednice (the law
of world community). Ovde treba imati u vidu da pravo ne stvara zajednicu drava, ve je
proces obrnut, ono reflektuje takvu realnost.
Pored postojeeg meunarodnog sistema drava, neophodno je razmotriti druge modele
politike organizacije.
Tri sutinske odlike, koje odlikuju sistem drava, po Bulu su:
1. postojanje veeg broja suverenih drava;
2. dovoljan stepen meudejstva koji ih ini sastavnim delovima jednog sistema i
3. odreen stepen prihvatanja zajednikih pravila i ustanova srazmerno kojem
(ne)tvore drutvo drava.

Konkretni modeli sistema drava podrazumevaju, u svom istom" obliku, samo
neophodan stupanj meudejstva njegovih inilaca. Pod meudejstvom se ne
podrazumeva deljenje zajednikih interesa i vrednosti, kao i stvaranje zajednikih pravila
ponaanja i ustanova koje ih podravaju. U takvom sistemu odnosi se u potpunosti
sameravaju postojeim odnosima moi; nema svesne tenje za uspostavljanjem ravnotee
snaga, a oni koji su jai, u ovakvoj Bulovoj zamisli sistema drava, ne organizuju se sa
namerom da stvore nekakav koncert velikih sila. Navedeni Bulov teorijski model sistema
drava gotovo je neverovatan u stvarnosti meunarodnih odnosa; ak i najtvrdokorniji
realisti" u tumaenju i izuavanju meunarodnih odnosa, smatraju da je svaki konkretni
sistem drava do sada imao izvesne zajednike interese, vrednosti, pravila i institucije
koje ih pridravaju. Moe biti da je Bul mislio na mogunost da se svetski sistem menja u
pravcu izrazitog jaanja regionalne saradnje, uz prekidanje svih onih veza drutvenosti
koje odlikuju meudejstvo u svetskim razmerama. Ukoliko se, primera radi, ostvare
predvianja Semjuela Hantingtona o produbljivanju rasednih linija (fault lines) koje dele
civilizacije, nestae u potpunosti zajedniki interesi, vrednosti i institucije na svetskom
nivou. Zajedniki interesi, vrednosti i institucije se u tom sluaju sputaju" na nivo
grupe drava povezanih privrednim, ekonomskim, politikim ili kulturno-civilizacijskim
meudejstvima".
Drugi teorijski model svetske politike organizacije oveanstva je jo manje
verovatan u stvarnosti. U okviru ovog modela Bul teorijski razrauje sluaj kada postoje
samo suverene drave bez meudejstva sa odlikama sistemskih" ili drutvenih odnosa.
Ovakav poredak univerzalnog izolacionizma" potpuno iskljuuje meudejstvo njegovih
samodovoljnih inilaca koje bi davalo osnova za tvrdnju da je re o sistemu u svetskim
razmerama. Bul doputa mogunost veza samo sistemskog, ne i drutvenog, karaktera u
okviru pojedinih grupa drava. I u ovom sluaju moemo samo da nagaamo na kakve
veze" misli Bul; privredne, politike, kulturno-civilizacijske...

Uzgred, stvari se povodom ovog modela mogu posmatrati i na drugi nain:
nepostojanje ili minimalno meudejstvo u odnosima drava smanjuje mogunost izbijanja
109
sukoba na najmanju meru podvlaivanja slabijih od strane jaih; ako nema dodira,
uglavnom nema ni ekonomskog iskoriavanja... Ideju sveta sastavljenog od malih
samodovoljnih drava koje izmeu sebe skoro da nemaju dodira, zagovara an-ak Ruso,
takoe smatrajui da e se na taj nain smanjiti mogunost izbijanja sukoba i ratova,
odnosno sauvati mir. Takav primer se nalazi u uvenom Kobdenovom (Cobden)
diktumu": ,,to je manje mogue odnosa izmeu vlada, to je vie veza mogue izmeu
naroda sveta".








































110
64. Svetska vlada i svetska drava

Najei argument koji navode zagovornici svetske vlade i svetske drave odnosi se na
izbegavanje rata koji je, navodno, neminovna posledica postojanja sistema suverenih
drava. Najslavniji meu takvima, Imanuel Kant, poneseno je dokazivao" da e svetska
vlada zauvek ukloniti rat kao najotriji drutveni sukob" iz ljudskih odnosa. Do svetske
drave i svetske vlade, kao posebnog oblika univerzalne politike organizacije
oveanstva, moe da se doe na nekoliko naina, od kojih su dva osnovna: prvo, u istoriji
meunarodnih odnosa najvie pokuaja je bilo da se osvajanjem, silom, stvori nekakva
univerzalna, svetska drava - imperija. Primere za ovakve, imperijalistike" pokuaje
stvaranja svetske drave ima u nastojanjima Aleksandra Velikog, rimskih imperatora,
kineskih careva, Hitlera...
Drugi nain dolaska do, navodno, neminovnog stvaranja svetske vlade i svetske drave,
podrazumeva dobrovoljno ujedinjenje naroda i drava. Zagovornici ovakvog puta do
svetske drave ne nalaze se samo u redovima pacifista i idealista svih vrsta", nego i u
pojedinim nevladinim organizacijama meu kojima se istie veoma razvijena i uticajna
organizacija svetskih federalista". Po njima, svetska drava sa federalnim ureenjem bi
imala demokratski izabrane ustanove na koje bi drave lanice dobrovoljno prenele
najvei deo svoje suverenosti, to bi, u krajnjem ishodu, doprinelo nestanku rata iz
meunarodnih odnosa. U ovom drugom navedenom sluaju vaan je nain nastanka; od
manjeg je znaaja da li bi drava koja je ustanovljena demokratski", saglasnou svih ili
veine (overwhelming majority), imala oblik federacije ili konfederacije.
Zagovornici svetske vlade i svetske drave istiu da, pored ouvanja mira, ovakvo
ostvareno naelo univerzalne politike organizacije oveanstva takoe obezbeuje uslove
materijalnog blagostanja i drutvene pravde za svakog pojedinog oveka i za sve narode.
Takoe, u pogledu ekologije, svetska drava bi, navodno, ispunila zahtev za zdravim
upravljanjem ljudskom okolinom". Argument da, uz sve napred pobrojano, svetska vlada
doprinosi stvaranju jednog miroljubivog i stabilnog svetskog poretka nije teko pobiti.
Prava i slobode oveka, pojedinca mogu biti, naime, u veoj opasnosti u svetskoj dravi
ukoliko je ona po nainu vladanja, npr., tiranska.
Kad je re o zalaganjima svetskih federalista," koja polaze od pretpostavke da e se
drave dobrovoljno odrei suverenosti i preneti je, uglavnom, na svetsku vladu ili neki
drugi nadnacionalni autoritet, dosadanja istorija meunarodnih odnosa pokazuje drukiju
sliku. Primera radi, drave lanice Evropske unije se ne odriu ni jednoga sutinskog
ovlaenja koje ih ini suverenima.
Povodom ovih pitanja Hedli Bul razrauje jo jedan model univerzalne politike
organizacije oveanstva koji, kao konkretan uzor, ima u vidu stanje tzv. preklapajue
vlasti i viestruke potinjenosti Evropi srednjeg veka.

Re je, naime, o podeli" lojalnosti i
preklapanju vlasti u sloenim odnosima izmeu rimokatolike crkve kao univerzalistike
institucije i slabanih srednjovekovnih drava sa neustanovljenom centralnom vlau i
osionih feudalaca. Bul je ovim modelom, zapravo, eleo da predvidi mogui pravac
razvoja meunarodnog sistema u uslovima kada se za kola suverenosti," osim do skoro
neprikosnovenih drava, bore i neki drugi, novodoli subjekti u meunarodnim odnosima.
Suverenost drava je u meuvremenu napadnuta odozgo i odozdo. S jedne strane to su
raznovrsni i mnogobrojni nadnacionalni, regionalni i svetski subjekti meunarodnih
111
odnosa; nepojamno arenilo nadnacionalnih organizacija napada suverenitet nacionalnih
drava iznutra, s druge strane. Sve napred reeno uslovljava da, primera radi, pojedinac
koji danas ivi u nekoj dravi Zapadne Evrope ima iznad sebe, po vertikalnom rasporedu,
mesne vlasti i organizacije, potom drave na ijoj teritoriji je nastanjen, tj., iji je graanin
ili podanik, a od njega se, takoe, oekuje da ispolji odreenu potinjenost i prema
organima EU u Briselu kao i prema drugim meunarodnim organizacijama sa UN na vrhu.
Jedina sutinska razlika sa srednjovekovnim sistemom preklapajuih vlasti i umnoene
lojalnosti" je samo u tome to je osnovno organizujue naelo ukupnih tadanjih odnosa
versko po svojoj prirodi, dok je danas svetovno i proima sve oblasti drutvenog.
Pojedini gorljivi protivnici sistema suverenih drava i zagovornici oblika optesvetskog
politikog organizovanja smatraju da jedino model ,,preklapajuih autoriteta i umnoene
lojalnosti" stvara uslove za nastanak istinske svetske ljudske zajednice na taj nain to
isuvie usreditenu mo u suverenim dravama izmeta u irinu i dubinu na itavu mreu
novih, drugih subjekata.
Bul, naime, otroumno prepoznaje i istie prave ciljeve drava koje su se prikljuile
evropskim integracijama; ma ta da govori o tome, svako ko sledi svoj dobro shvaen
nacionalni interes ulazi u proces integracije s namerom da uvea vlastitu mo. Bul
ispravno odbacuje objanjenja kako, npr., stvaranje EU znai samo stvaranje zajednice
bezbednosti", zone mira u Evropi", ''prevazilaenje nacionalizma u meunarodnim
odnosima", trajno naputanje voenja politike s pozicije sile",... stvaranje EU moe, u
jednoj manjoj meri, da ima sve navedene odlike i znaaj, ali je osnovni cilj za svaku
dravu, ipak, uveanje vlastite moi udruivanjem u jednu novu evropsku superdravu"
koja bi mogla da se uspenije nadmee sa drugim posednicima moi u globalnim
odnosima. Iako najizrazitiji primer, regionalna integracija je samo jedan od sluajeva
kojima se dovodi u pitanje neprikosnovenost sistema drava kroz preklapanja autoriteta i
umnoavanje lojalnosti".
Drave se esto i razdruuju, a ne samo udruuju; ono to pri tome treba posebno
istai jeste da se u oba sluaja eli isti ishod - ujedinjavanjem se, u osnovi, tei stvaranju
nove drave, a razjedinjavanjem se ele i, opet, stvaraju u krajnjem ishodu suverene
drave. Bilo da se smanjuje ili uveava broj drava, sistem drava se navedenim
procesima, kao naelo svetske politike organizacije, samo ojaava. Po naem miljenju,
to je dokaz da drava, kao oblik drutvenog organizovanja, kao i sistem drava, kao
vladajui oblik ureivanja odnosa u meunarodnom ivotu, iako ozbiljno napadnuti, nisu
u odstupanju, a jo manje zastareli, kako ve nekoliko decenija tvrde zagovornici svetske
vlade i svetske drave.
Model preklapajuih autoriteta i umnoenih lojalnosti", pored ve pominjanih
regionalnih udruivanja i razdruivanja drava, podrazumeva i neke druge mogue oblike
ispoljavanja. Premda je, normativno gledano, jedna od sutinskih odlika dravne
suverenosti posedovanje monopola na legalnu upotrebu sile, u stvarnosti nedravne grupe
uzurpiraju to pravo kroz oblike svetskog terorizma. esto je takvo injenje moralno i
materijalno podrano od strane ve postojeih suverenih drava; U veini sluajeva,
krajnji ciljevi meunarodnog i globalnog terorizma jesu uzdrmavanje odreene drave,
stvaranje neke nove suverene drave ili ouvanje ve postojee (primeri: teroristiki
napadi na Njujork i Vaington, palestinsko pitanje unazad nekoliko decenija i kurdski
problem danas, pobune u Avganistanu i Iraku...) - to e rei da se sistem suvernih drava
kao osnovno, organizujue politiko naelo, ne dovodi u pitanje.
112
Po naem miljenju, udar na suverenost drava moe da doe i od meunarodnih
organizacija kada one posegnu za silom u reavanju nekog problema, a to ine, navodno, u
interesu celine meunarodnog sistema. Vrlo brzo se pokae kako konkretna meunarodna
organizacija slui kao sredstvo za ostvarenje interesa njenih najuticajnijih lanova.
Protivreimo navedenom Bulovom stavu, stavom da organizacije mogu biti tetnije po
suverenitet od terorizma. Uz njih veliki znaaj u savremenim svetskim odnosima imaju i
transnacionalne nevladine organizacije koje deluju preko i iznad dravnih granica. Upravo
transnacionalne organizacije svojom delatnou stvaraju najguu mreu odnosa
funkcionalnog povezivanja u svetskim razmerama. Ba ovakvi odnosi, koji zaobilaze
dravne granice kad god je to izvodljivo, stvaraju na prvi pogled sliku o izvesnosti
ustanovljavanja svetskog drutva. Dodue, treba kazati da uestalost veza ne odreuje
njihovu drutvenost, nego kakvoa. Inae, multinacionalne korporacije su uprkos
njihovom meunarodnom karakteru, kad je re o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih i
teritorija na kojima se odvijaju njihove delatnosti, uglavnom pod nacionalnom kontrolom -
sedita su im skoro bez izuzetka u najrazvijenijim zemljama Zapada i Japanu.
Zagovornici svetske vlade i svetske drave najee istiu injenicu tehnoloki
ujedinjenog oveanstva kao glavni razlog za naputanje sistema drava. Po njima, sistem
drava je, kao naelo politike organizacije oveanstva, nesposoban da odgovori
izazovima skupljanja sveta" koje se najvidljivije ospoljava, izmeu ostalog, kroz
komunikacijsko globalno selo"...
Zagovornici svetske vlade i svetske drave, a istovremeno protivnici sistema suverenih
drava, svesno ili nesvesno previaju nedostatak odlika drutvenih odnosa u savremenom
meunarodnom sistemu. Oni samo na osnovu objektivno velike meuzavisnosti i obima
meudejstva u sistemu, govore o postojanju globalnog sela", svetskog drutva", neki o
meunarodnoj zajednici".
Poveano meudejstvo u tehnoloki ujedinjenom svetu ne znai, po naem miljenju,
istovremeno i poveanu privrenost zajednikim interesima i, naroito, odanost
zajednikim vrednostima...; ukratko, fiziko meudejstvo nije isto to i oseanje bliskosti.

















113
65. Suverenitet, demokratija i globalne institucije: nemogunosti globalnog
upravljanja

Davanje suvie moi globalnim institucijama moe dovesti do gubitka demokratije u
odluivanju kako za SAD, tako i za druge drave. Oni koji se opiru multilateralizmu usko
definiu suverenitet kao domau vlast i kontrolu. U sluajevima kada nemamo
unilateralnu sposobnost da proizvedemo eljene ishode, nau suverenu kontrolu moe
uveati lanstvo u reimima koji ine sutinu meunarodnog ivota. Jedini nain za
reavanje mnogih meunarodnih napada jeste organizovati unapred odbranu koja
obuhvata saradnju u obavetavanju i sprovoenju zakona sa drugim zemljama van
njihovih granica i unutar naih. Vlade drugih drava esto bolje mogu da identifikuju i
uhapse npr. teroriste. Saradnja sa njima je od presudnog znaaja. Transnacionalni odnosi
i viestruki identiteti takoe umanjuju nau nepropustljivost. Neki suverenisti veruju da
amerika ne mora da igra po pravilima po kojima svi drugi igraju jer je niko ne moe
naterati da igra po njima - a pored toga ima sopstveni skup znaajnih pravila. Ali, visoki
su trokovi amerikog odbijanja vostva od strane drava koje bi se inae priklonile
njenim stavovima, kao i nesposobnosti SAD da samostalno ostvare svoje ciljeve. Pored
toga amerike korporacije su osetljive na reakcije stranaca i NVO, a kada su one
povreene, pritiskae vladu za pomo na nacionalnom i dravnom nivou. Nijedna vlada,
ma koliko mona, ne moe jednostrano nametnuti ili sprovesti svoju volju po ovim
pitanjima. Ona ukljuuju toliko mnogo uesnika i interese u toliko mnogo zemalja da bi
bila osetljiva na brutalnu, hegemonsku silu.
Istovremeno, ostaje realan problem demokratske odgovornosti multilateralnih institucija.
To je proces multilateralnog stvaranja prava, a ne sutine, koji u velikoj meri stvara
napetosti vezane za demokratiju i suverenitet... Te pretnje suverenitetu i demokratiji nisu
velike, ali su stvarne. Umesto odbijanja tih institucija, kao to savetuju suverenisti, SAD
treba da urade nekoliko stvari kao odgovor na zabrinutosti oko demokratskog deficita i
legitimiteta multilateralnih institucija i mrea koje obezbeuju neophodno upravljanje
globalizmom.
Moda je najznaajnije pokuati oblikovati multilateralne institucije tako da se sauva to
je mogue vie prostora za domae demokratske procese. Stvarni izazov politici je
napraviti svet bezbednim za razliite robne marke nacionalnih privreda koje e se
razvijati jedne pored drugih. Ovde je STO dobar primer. Odgovor ukljuuje
multilateralne procedure, skromne barijere i pravila igre koja dozvoljavaju zemljama da
ponovo uvedu ogranienja kada bi suprotno ugrozilo legitiman nacionalni cilj. Pored
toga, u demokratijama vea odgovornost moe poeti kod kue. Ako ameriki narod
veruje da ekoloki standardi nisu na odgovarajui nain uzeti u obzir na sastancima STO
mogu izvriti pritisak na vladu. Amerikanci treba da shvate da demokratska odgovornost
moe biti prilino indirektna. U principu, nema razloga da indirektna odgovornost bude u
neskladu sa demokratijom, ili da meunarodne institucije imaju vie standarde od
nacionalnih. Poveana transparentnost, tj. izbacivanje tajnosti iz procedura od presudne je
vanosti ukoliko se eli da me. institucije ostanu odgovorne. Interesne grupe i tampa
imaju znaajnu ulogu u stvaranju transparentnosti u naoj domaoj demokratskoj politici.
Privatni sektor moe doprineti odgovornosti. Privatna udruenja i kodeksi mogu da
spree trku u sniavanju standarda. Otvorena rita mogu pomoi u unitavanju
nedemokratske moi lokalnih monopola i smanjiti mo birokrata.
114
Tradicionalni odnosi i viestruki identiteti takoe umanjuju nau nepropustljivost.
Meovite koalicije presecaju granice, a cena njihovog zaustavljanja bila bi preterano
visoka u pogledu naih osnovnih demokratskih vrednosti i graanskih sloboda.
Drave i vlade imaju nove izazove, postojanje multilateralnih institucija i korporacija
prevazilazi granice. Ekonomija jedne drave i jedne kompanije je usko povezana sa
svojim ostalim filijalama, odnosno sa drugim dravama. Kontrola podataka koji protiu
je nezaustavljiva sa pojavom interneta.

Problem Multilateralnih institucija
Kako amerike, tako su i ostale korporacije osetljive na reakcije stranaca i NVO. Postoji i
problem demokratske odgovornosti multilateralnih institucija: To je proces
multilateralnog stvaranja prava, a ne sutine, koji u velikoj meri stvara napetosti vezane
za demokratiju i suverenitet... Te pretnje suverenitetu nisu velike, ali su stvarne, kae
advokat Kal Raustial. Umesto odbijanja tih institucija, kao to savetuju suverenisti, treba
se poveati odgovornost globalnih institucija:
1) oblikovati institucije tako da tite domae procese (npr STO)
2) ukljuiti zakonodavce u delegacije i savetodavne grupe
3) koristiti indirektnu odgovornost (npr reputacija, trite)
4) poveati transparentnost preko tampe, NVO i web sajtova
5) podsticati odgovornost privatnog sektora
6) eksperimentisati sa novim formama (ICANN, Svetska komisija o branama,
Globalni sporazum)

Umesto meudravne politike poinjemo da imamo sve iru svetsku politiku.
Srednjevekovni Evropljanin je moda imao podjednaku lojalnost prema lokalnom
gospodaru, vojvodi, kralju i papi. Budui Evropljanin e moda dugovati lojalnost
Britaniji, Parizu, Briselu, kao i nekolikim sajber zajednicama koje se bave religijom,
radom i razliitim drugim interesima. Termin novog srednjevekovlja skovao je Hedli
Bul koji oznaava to da se ljudske lojalnosti danas prepliu kao u srednjem veku lan
ste svoje porodice, grada, drave, EU, graanin sveta, identiteti su isprepleteni, problemi
globalni, a drave ograniene. A sistem kao takav je jo uvek anarhian, te su institucije
globalnog upravljanja (zato i nema rei vladanje) jo u povoju. Ilustrativan primer za to je
odgovor na svetsku ekonomsku krizu, ali i pomo koja je sporo stizala na Haiti. UN ele,
ali nemaju ni para ni sredstava da pomognu u dovoljnoj meri.












115
66. Razlicito shvatanje kovanice poredak poslehladnoratovskim meunarodnim
odnosima

Bulova definicija: Sistem postoji onda kada dve ili vie drava, kao delovi, sainjavaju
jednu celinu, to jest kada postoji dovoljan stepen meuzavisnosti izmeu njih. On,
naime, tvrdi da drutvo drava, odnosno meunarodno drutvo, postoji kada grupa
drava, svesna odreenih zajednikih interesa i vrednosti stvara drutvo u kome su
njegovi lanovi subjekti obavezani zajednikim skupom pravila u meusobnim odnosima
i dele ustanovljavanje zajednikih institucija.
POREDAK POSTOJI ONDA KADA MOEMO GOVORITI O POSTOJANJU
JEDNOG OBRASCA LJUDSKOG DELOVANJA KOJI ODRAVA OSNOVNE ILI
NEKE UNIVERZALNE CILJEVE DRUTVENOG IVOTA KAO TAKVOG.
Znaenje sadraja kovanice "novi svetski poredak" je istovremeno i povod za
pokuaj utvrivanja prirode i dubine promena stvarnih meunarodnih odnosa posle
"hladnog rata".
Kad je re o ispitivanju promena u meunarodnim odnosima, koje su se nesumnjivo zbile
krajem osamdesetih i poetkom devedestih godina XX veka, pojam poredak se i dalje
netano koristi ne samo u svakodnevnom i politikom govoru, nego i u strunim
raspravama iz oblasti meunarodne politike. Poev od toga da, osim Hedlija Bula, niko
od autora koji su pisali o poslehladnoratovskim meunarodnim odnosima i pominjali, na
ovaj ili onaj nain, "novi svetski poredak", ne postavlja uopte neophodna prethodna
pitanja: ta je to meunarodni/svetski sistem a ta poredak, i u emu se oni meusobno
razlikuju, da li se, konano, u dananjim meunarodnim odnosima moe uopte govoriti
o postojanju poretka?
Novi svetski poredak" je, inace, samo jedan ,od mogucih naziva za promenjene
meunarodne odnose posle "hladnog rata" u okviru kojih se raa/stvara novi poredak.
Samo ispitivanjem stvarnih odnosa moe se odgovoriti na pitanja da li je uopte re o
poretku, a ako jeste, koliko je i u emu taj poredak zaista nov i svetski? Utemeljeni
odgovori na postavljena pitanja razreavaju nedomicu ima li ili nema u savremenim
meunarodnim odnosima "novog svetskog poretka". lnae, pravilnije je, onda, razdoblje
istorije u kome ivimo nazvati vremenom posle nekog prelomnog dogaaja ili post-erom.
Stenli Hofman tim povodom veli da smo danas itelji sveta koji koji je potpuno bez
primera. Ovaj svet je veoma teko odrediti. Kada za jednu eru ne znate kakva je, zovete
je posle neke druge.
Posle neodreenih fraza Mihaila Gorbaova o tzv. novom poretku mira, "novom poretku"
i "novim meunarodnim odnosima", prvi koji je oduevljeno dananjio poredak nazvao
"novim svetskim poretkom" je ameriki predsednik Dord Bu u vreme trajanja tzv.
zalivske krize, 1990. godine. Ovo treba istai zato to e veliki broj analitiara
meunarodnih odnosa posle "hladnog rata" govoriti o "novom svetskom poretku " kao
poretku Dorda Bua.
Zanimljivo je da Bu, kao i mnogi tumai njegovih maglovitih odreenja sadrine "novog
svetskog poretka", istiu u prvi red novih odnosa potovanje pravila meunarodnog prava
i, navodno, presudnu ulogu koja treba da pripadne svetskim meunarodnim
organizacijama, posebno Ujedinjenim nacijama. Pa sad priaju kako je teko odrediti tu
sintagmu i ta ona zapravo znai... Ideje i zalaganja za stvaranje nekakvog "novog
svetskog poretka prisutni su, inae, meu Amerikancima jos od vremena nastanka ove
116
drave. U Americi postoje dve struje idealistika i realistika, '"idealisti" i "realisti"
predstavljaju, po nasem miljenju, samo dva lica jedne iste medalje - dva razliita naina
kako da se to delotvornije ostvare ameriki nacionalni interesi.
Meunarodni/svetski poredak posle "hladnog rata", svejedno kako ga nazivamo,
jeste najsloeniji poredak u kome ljudski rod ivi u celokupnoj istoriji. Dananji poredak
je sui generis i ne moe se uspeno objanjavati pomou istorijskog poreenja. U analizi
odnosa mo-poredak je saeto kazano da je poredak senka odnosa moi (ponekad i njena
karikatura!); oblik i raspored snaga u dananjem poretku su najneposrednije zavisni od
promenjene prirode moi u meunarodnim odnosima. Meunarodni poredak, sagledavan
kroz razliite dimenzije "meke" i "tvrde" moi, zaista podsea na "filovanu tortu". U
pogledu, npr. vojne moci, svetski poredak je jednopolaran (SAD su neprikosnovene na
samom vrhu); po merilu ekonomske i finansijske snage, meunarodni poredak
sainjavaju tri sredita priblino, jednake moi: SAD, EU i Japan; najposle, po Naju, po
merilima tzv. meke moi, svetski poredak je viepolaran. Mo jeste sutinsko, ali nije i
jedino merilo poretka. Korisnije je od Najevog razlikovanja dimenzija
meunarodnog/svetskog poretka (utemeljeno, kao to je ve istaknuto, na razliitim
vidovima ispoljavanja moi u savremenim meunarodnim odnosima) razvrstavanje koje
je, u nameri da analizuje "novi svetski poredak," uinio Milo Kneevi: Vidovi (aspekti,
dimenzije), "novog svetskog poretka koje je on predloio, povremeno se, naime,
preklapaju, meusobno ulaze u sadrinska polja ... Treba, naravno, kazati da potpuno
meusobno odvajanje delova u celini i od celine meunarodnog/svetskog poretka nije
mogue.
Pristup Aleksandra Nahta je u tom pogledu "nauniji": raspravljajuci o meunarodnim
odnosima u budunosti i amerikoj spoljnoj politici u XXI veku, on predlae pet
dimenzija u okvirima kojih je mogue sagledati i objasniti postavljeni problem:
1) kraj istorije;
2) sukob civilizacija;
3) ravnotea snaga;
4) prvenstvo ekonomije i
5) humanitarni i globalni trendovi.
U predloenim Nahtovim matricama nije teko razaznati, zapravo, idejno-ideoloku,
kulturno-civilizacijsku, politiko-pravnu i ekonomsko-tehnoloku stranu meunarodnih
odnosa posle "hladnog rata", tj. svetskog poretka na prelazu iz veka u vek i novi
milenijum; pa su i etiri vida ispoljavanja meunarodnog poretka posle hladnog
rata: idejno-ideoloka (zato to je sukob dve razliite ideje ureenja drutvenih odnosa
bila karakteristika Hladnoratovskog perioda - pobeda Zapada); kulturno-civilizacijska (
drave ostaju najvaniji odluioci u MO, ali civilizacije e biti glavni inioci, jer e se
osnovne linije sukoba kretati upravo po rasednim linijama izmeu razliitih civilizacija);
politiko-pravna (); ekonomsko-tehnoloko-ekoloka ().







117
67. Razliita vienja sveta posle Hladnog rata: meunarodni odnosi kao kraj
istorije i sukob civilizacija

Glavno obeleje perioda posle Hladnog rata je svkako nestanak bipolarnog sveta i
uzdizanje SAD-a kao vodee zemlje sveta (postavlja se pitanje da li je hegemon). Dolazi
i do ravanja sveta. Prema Rozenau, imamo 2 sveta. Prvi svet u svetu ine drave, a drugi
transnacionalne kompanije, NVO, pojedinci itd.
Danas postoje razliita shvatanja o tome kakav je svet. Raspodela moi je prema
Crauthammer-u unipolarna. Kisinder veruje da je multipolarna i da SAD ne moe da
dominira sama, tu su jo Evropa, Kina, Japan, Rusija i prema njegovom miljenju Indija.
Uni-Multipolaran je svet prema Hatingotonu. On veruje da je za vreme rata bila bipolarna
struktura ali da sadanja situacija ne odgovara tom modelu i da je zato neophodno
postojanje hibridnog modela koji ima jednu supersilu i vie okolnih sila. Sa zavretkom
Hladnog Rata dolazi i do vanih nestrukturalnih promena. Proces meunarodne politike u
Evropi znaajno je izmenjen razvojem novih ustanova. Evropska Unija ujedinjuje
Nemaku i druge evropske drave, na nain na koji one ranije nikada nisu bile povezane.
Odlike sveta: SAD izmeu imperije i hegemonije, izmeu globalne dominacije i
globalnog vostva (Zbignjev Beinski); Doba paradoksa amerike moi - zato jedina
svetska supersila ne moe sama? (Dozef Naj); Neizvesnost (Pol Kenedi); globalna
pometnja (Zbignjev Beinski); demokratizacija nasilja (Farid Zakaria)
Odsustvo velikih, meudravnih ratova- od 111 ratova u svetu od 1989. Do 2000.
Godine, samo 7 meudravnih (Dozef Naj); ratovi tree vrste (Kalevi Holsti);
asimetrini ratovi; terorizam.
Poslehladnoratovski meunarodni odnosi kao nastavak uspona i pada velikih
sila-vienje Pola Kenedija; kao doba novih dimenzija moi-vienje Dozefa Naja;
kao kraj istorije-vienje Frensisa Fukujame; kao sukob civilizacija- vienje
Semjuela Hantingtona; kao vreme druge i tree ere globalizacije-vienje Tomasa l.
Fridmana; kao povratak u budunost-vienje Dona Mirajmera; kao vreme
dolazee anarhije-vienje Roberta d. Kaplana; kao doba uspona ostalih vienje
Farida Zakarije; kao borba za prevlast u drugom svetuvienje Paraga Kane;
kao doba azijevienje Kiore Mahbubanija.
Frensis Fukujama je 1989. godine objavio je lanak pod naslovom Kraj
istorije. Fukujama nije itao Hegela nego njegovog interpretatora Aleksandra Koeva,
ruskog emigranta koji je iveo i radio u Francuskoj. Fukujama tvrdi da ono emu smo
moda svedoci nije nije samo zavretak Hladnog rata ili proticanje odreenog odreenog
razdoblja posleratne istorije, nego kraj istorije. Re je o krajnjoj taki taki ideolokog
razvoja oveanstva i univerzalizaciji zapadne liberalne demokratije kao zavrnog oblika
ljudske vladavine jer se pobeda liberalizma odigrala na podruju ideja ili svesti te je za
sada nedovrena na na podruju stvarnog ili materijalnog sveta. Duboki ideoloki
rascepi vodili su ka meunarodnim sukobima tokom 20. veka, a pokreti kao to su
faizam i komunizam bili su odgovori na poremeaje u tradicionalnom nainu ivota
usled procesa modernizacije. Industrijalizacija je otrgla ljude iz njihovih sela ili malih
zajednica, i uinila ih podlonim angaovanju u velikim ideolokim pokretima.
Vremenom se, ipak, liberalni kapitalizam pokazao kao mnogo uspeniji sistem, zbog
stvaranja veeg stepena blagostanja i uea graana. Kraj Hladnog rata nagovestio je
pobedu liberalnog kapitalizma. Sa jedne strane, Fukujama je u pravu. Vie ne postoji
118
jedan jedinstveni konkurent liberalnom kapitalizmu, kao jedinoj preovlaujuoj
ideologiji. Pored toga, potpuno su promenjeni i odnosi izmeu bogatih zemalja sa
demokratskim ureenjem. Ni Nemaka i Francuska, niti Sjedinjene Drave i Japan, ne
oekuju ili planiraju rat jedni protiv drugih. Sloena meuzavisnost izmeu njih stvara
velika ostrva demokratskog mira u dananjem svetu, i stoji u istom redu kao i Kantove
liberalne prognoze. Teoriju o kraju istorije je zagovarao i Karl Marks, smatrajui da je
istorija dijalektiki proces koji ima svoj poetak, razradu i kraj. Ovaj koncept je Marks
preuzeo od Hegela.
S druge strane, meutim, poslehladnoratovski svet se pre moe opisati kao
povratak istorije, nego da se radi o kraju istorije. Povratak istorije podrazumeva vie
uobiajenih okolnosti, u kojima pojedinana ideoloka neslaganja ne vode ka velikim
sukobima u meunarodnoj politici. Liberalni kapitalizam ima mnogo konkurenata, iako
su oni meusobno podeljeni. Kina i Rusija koriste kapitalizam i globalno trite, iako
nijedna od njih nije ni sasvim liberalna ni sasvim kapitalstika drava. U drugim
podrujima sveta, verski fundamentalizam dovodi u pitanje teoriju i praksu liberalnog
kapitalizma. Iako ponekad posmatramo sve verske fundamentalizme kao jednu celinu,
postoji vie razliitih fundamentalizama. Ono to je zajedniko svima njima su delovanje
protiv, kao i suprotstavljanje sekularnom liberalnom kapitalizmu. Jedan od velikih
odgovora i konkurenata liberalnom kapitalizmu posle kraja Hladnog rata jeste etniki,
verski i nacionalni komunalizam.
Kritike: itanje Hegela preko Alekdsandra Koeva; nerazlikovanje ili bar nedovoljno
razlikovanje klasine, hronoloke ili dogaajne istorije s jedne i istorije ideja s druge
strane; odvajanje formalne jednakosti od sutinske ontoloke nejednakosti (isotimije od
megalotimije) meu ljudima i narodima je in nasilja nad celinom stvari; s druge strane,
meutim, poslehladnoratovski svet se pre moe opisati kao povratak istorije, nego da se
radi o kraju istorije.
Tokom 1993. godine, Semjuel P. Hantington je objavio lanak (a kasnije i
knjigu) pod naslovom Sukob civilizacija, zahvaljujui kojima je postao poznat po
suprotnim shvatanjima od Fukujame.
Fundamentalni sukoba u novom svetu nee biti ni prvenstveno ideoloki, ni prvenstveno
politiki. Velike podele unutar oveanstva i preovlaujui izvor sukoba bie kulturne
prirode.Nacionalne drave e ostati najmoniji akteri svetskih zbivanja, ali e se osnovni
sukobi globalne politike odigravati izmeu nacija i grupa razliitih civilizacija. Sudar
civilizacija e dominirati svetskom politikom. Sudari civilizacija e biti poslednja faza u
evoluciji sukoba u modernom svetu. Prestankom Hladnog rata meunarodna politika
izlazi iz zapadnjake faze, a njeno centralno mesto postaje meudejstvo izmeu Zapada i
nezapadnjakih civilizacija kao i izmeu samih nezapadnjakih civilizacija. U politici
civilizacija narodi i vlade nezapadnjakih civilizacija prestaju da budu objekti istorije kao
ciljevi kolonijalizma Zapada ve mu se pridruuju kao snage koje pokreu i oblikuju
istoriju. Tokom Hladnog rata svet je bio podeljen na I, II i III svet. Danas se drave
grupiu na osnovu kulture i civilizacije. Civilizacije su najvie kulturne grupacije naroda i
najiri nivo kulturnog identiteta koji pojedinci imaju pored onog koji ih odvaja od ostalih
ljudi. One se definiu kako pomou zajednikih objektivnih, tako i pomou subjektivnih
elemenata. Civilizacije mogu obuhvatati veliki broj ili mali broj ljudi. Civilizacije se
mogu ujedinjavati ili prelivati jedna preko druge, i ukljuivati i podcivilizacije ( zapdna
se deli na evropsku i severnoameriku). Sledei Arnolda Tojnbija, Hantington je podelio
119
svet u 8 velikih civilizacija (Zapadna, Konfuijanska, Japanska,Hindu, Slovensko-
pravoslavna, Latinoamerika, Afrika, kao i Islamska). Najvaniji sukobi budunosti e
se odvijati du kulturnih demarkacionih granica koje dele ove civilizacije jednu od druge.
One zamenjuju politike i ideoloke granice. Dva glavna istorijska sudara su sudar islam-
pravoslavlje i islam-hinduizam. Zato e se sudarati? Sudarae se jer e civilizacijski
identitet u budunosti biti sve znaajniji. Razlike meu civilizacijama nisu samo stvarne,
one su i sutinske, one nee uskoro nestati, i one su fundamentalnije od ideolokih. Svet
postaje sve manji. Interakcija naroda razliitih civilizacija sve je vie; ove interakcije
pojaavaju svest o slinostima, ali i o razlikama. Procesi ekonomske modernizacije i
drutvene promene odvajaju ljude od njihovih tradicionalnih lokalnih identiteta. Mnoge
svetske religije popunjavaju ovaj prostor, esto u obliku fundamentalistikih pokreta.
Porast civilizacijske svesti je pojaan i zbog ogromnog znaaja i moi Zapada, pa raste
vraanje nezapadnih civilizacija svojim korenima; dolazi do azijacije, reislamizacije,
hinduizacije. Kulturne karakteristike su manje podlone promenama ( kljuno je pitanje:
ta si ti? a ne: na ijoj si strani?). On smatra da je ekonomski regionalizam u zamahu i da
je uspean samo u okviru jedne civilizacije. Prisustvo EU to negira, kao i brojne druge
regionalne organizacije. Ovaj sudar e se odigravati na mikro i makro nivou.
Dolazi i do civilizacijskog grupisanja - roake zemlje su grupe drava koje pripadaju
jednoj civilizaciji, a koje se nau u ratu s narodom druge civilizacije prirodno pokuavaju
da pridobiju podrku od drugih lanova svoje civilizacije (Bosna). Zapad protiv ostatka
sveta - Zapad danas dominira nad ostatkom sveta to utie na zemlje, da se krajnje
izoluju od uticaja sa Zapada (S.K.); ili da se prikljue zapadu; ili da balansiraju, razvojem
sopstvene ekonomske i vojne moi.
Podvojene zemlje su one sa narodima koji pripadaju razliitim civilizacijama (Turska -
sukob islamistikih ideja i prozapadnih elita, Meksiko - latino duh i vezivanje za
severnog suseda, Rusija - zapadna ili istona). Prepreke prikljuenju nezapadnih drutava
zapadnim su manje kod pravoslavnih i latinoamerikih, ali su najvee kod muslimanskih
i konfuijanskih ( pa zato govori o konfuijansko-islamskoj vezi).
Sve ovo ne znai da e civilizacijski identiteti zameniti ostale, ni da e sukobi meu
civilizacijama zameniti ostale sukobe. Hantington ispravno uoava da do pada jedne
civilizacije dolazi posle prevelikog irenja civilizacije van njenih granica i van stvarnih
materijalnih moi (imperial overstretch).
Nasuprot onim realistikim teoretiarima koji su koristili teoriju ravnotee snaga
da predvide obnavljanje meudravnih sukoba izmeu Nemake i njenih suseda, ili nekih
liberala koji su oekivali da e se demokratski mir rairiti po svetu, Hantington se
pokazao kao veoma mudar jer se usredsredio na kulturu kao izvor sukoba. Meutim nije
pravio razliku izmeu kulture i civilizacije (duhovne pojave od materijalnog pojave).
Sa druge strane, Hantington je previe uprostio svoje shvatanje prihvatajui jednu
Tojnbijevu prilino proizvoljnu podelu civilizacija. Kao to smo imali prilike da vidimo u
sedmom poglavlju, kulture nisu ni homogene ni statine kategorije, nego se one esto
prepliu i menjaju. Dolo je do velikog broja sukoba unutar tih velikih civlizacija
prema Hantingtonovoj mapi sveta (na primer, unutar afrike civilizacije ili islama), nego
izmeu njih. Neki posmatrai smatraju da teroristiki napadi Osame bin Ladena i njegov
poziv na Islamski Dihad protiv Zapada, potvruju da je Hantington bio u pravu, ali neko
moe smatrati opravdanim i dogaaje posle Septembra 2001. godine, kao i graanski rat
unutar Islama izmeu ekstremnih fundamentalista i pristalica umerenih struja. Mnogi
120
muslimani umerenih pogleda imaju vie zajednikog sa umerenim Hrianima ili
Jevrejima, nego sa Osama bin Ladenom.
Nedostatak takvih shvatanja, kod Fukujame i kod Hantingtona, jeste nastojanje da
smeste poslehladnoratovski svet u jedan ili u drugi obrazac. Jedna mera, meutim, ne
odgovara svima. Kao to smo prethodno videli, osim razliitih kultura postoje i veoma
razliiti oblici drava, prema stepenu ekonomske modernizacije. Fukujamina pobeda
liberalnog kapitalizma i demokratskog mira veoma se dobro uklapa u vei deo
postindustrijskog sveta. Realizam moe mnogo da nam kae o odnosima izmeu zemalja
u predindustrijskom i industrijskom periodu. Hantingtonovo usmeravanje na sukobe do
kojih dolazi zbog razliitih kultura, vie odgovara predindustrijskom svetu i njihovim
odnosima sa ostatkom sveta.
Kao to smo ve videli, etniki i kulturni sukobi nastaju kada su identiteti pod znakom
pitanja usled velikih drutvenih promena koje prate procese modernizacije i globalizacije.
Ljudi sa slinim etnikim karakteristikama tvrde da je njihov zajedniki identitet veoma
mona ideja, ali kada pokuavaju da kontroliu dravu, to nazivamo nacionalizmom.
Realisti kritikuju Hantingtona istiui da su takve nacionalne drave u zategnutim
odnosima sa transnacionalnim civilizacijama i kulturama u ijim osnovama je religija,
koje su u sreditu njegovog shvatanja. Kao to smo primetili na Bliskom Istoku,
nacionalne drave kao to su Egipat i Sirija su se pokazale jae od pan-arabizma, i
trenutno su one u borbi protiv snaga islamskog fundamentalizma.
ak i kada drave preovladaju, nacionalizam varira po svom intenzitetu. Veoma
je pouno posmatrati razliku izmeu Istone i Zapadne Evrope. Pod komunistikom
vladavinom na Istoku, nacionalistiki i etniki sukobi bili su zamrznuti u periodu od pola
veka. Kraj Hladnog rata i nestanak sovjetske hegemonije oiveli su mnoge takve
napetosti. Na primer, sa krajem Hladnog rata i nestankom komunistike vlade, razlike
izmeu Srba, Hrvata, Muslimana i Kosovskih Albanaca izbile su u prvi plan sa
katastrofalnim posledicama u Jugoslaviji. irom biveg Sovjetskog Saveza, mnoge
etnike grupe rairile su se van dravnih granica rasplamsavajui nove etnike sukobe i
oivljavanje nacionalizma. Nasuprot tome, u Zapadnoj Evropi posle kraja Hladnog rata,
bile su zanemarljive mogunosti za izbijanje meudravnih sukoba, a zemlje koje su pre
toga bile estoki rivali, osnovale su Evropsku uniju. Kako se to moe objasniti?
Delimino objanjenje moe biti uloga ekonomskog rasta. Kada ljudi ive bolje,
neslaganja izmeu njih mogu biti manjeg intenziteta. Deo objanjenja moe biti i
demokratija, jer tamo gde ljudi imaju mogunost da stvore za sebe odreene javne
procedure, strasti mogu biti nadvladane. Neka neslaganja na Zapadu nestala su za tokom
demokratskih procesa - o tome najbolje svedoi rasprava koja se vodila u Zapadnoj
Nemakoj po zavretku Drugog svetskog rata a koja je dovela do promena u udbenicima
i do novog razumevanja nemake istorije. Deo odgovora je i formiranje regionalnih
institucija koje su okupile stanovnike Zapadne Evrope u jedan vei poredak u kome
krajnja nacionalistika shvatanja nisu naila na odobravanje.
ak i u Zapadnoj Evropi, meutim, daleko od toga da je nacionalizam savladan i
nestao sa scene. Mnogi Evropljani ne ele da njihov nacionalni identitet bude potpuno
utopljen u evropski identitet. Jo uvek postoje preostali strahovi izmeu Francuza i
Nemaca. Jedan od razloga zbog ega Francuzi podravaju proces evropskih integracija,
jeste to tako dre Nemce pod kontrolom. Pored toga, mnogi stanovnici Zapadne Evrope
su zabrinuti zbog imigranata i reaguju protiv njih. Oni strahuju od migracija sa Severa
121
Afrike, kao i iz Istone Evrope. Ti doljaci sa juga i istoka su siromani, i mogu doi
pojedinano ili moda kao teroristike grupe. Politike partije desno od centra koriste se
ksenofobijom i upozoravaju da problemi nacionalizma i etnikih tenzija nisu potpuno
otklonjeni u Zapadnoj Evropi. Suverenitet i dalje titi bogatu manjinu od siromane
veine koja ivi u svetu. Meutim, znaajno je poreenje izmeu Zapadne i Istone
Evrope. Na sreu, elja mnogih istonoevropskih zemalja da se pridrue Evropskoj uniji
imala je snaan umirujui efekat na njihove lidere i narode. Ipak, irenje ostrva mira je
jedan spor proces.
Kritike: Nedopustivo sadrinsko uproavanje; Sindrom roakih zemalja vs.
Konkretnih interesa; Clash of Civilizations or Civlizations of Clashes.
Poslehladnoratovski svet Pol Kenedi vidi kao nastavak uspona i pada velikih sila,
a Dozef naj kao doba nastanka novih dimenzija moi. Tomas fridman ovo doba gleda
kao period 2 odnosno tree ere globalizacije, a Mirajmer kao povratak u prolost
(povratak u budunost). Prema Kaplanovom miljenju usledie anarhija, a prema
Zakarijevom miljenju, ovo je doba uspona ostalih. Kiora Mahbubani vidi sadanji svet
kao doba Azije, a Parag Kana smatra da su meunarodni odnosi danas borba za prevlast u
drugom svetu.





























122
68. Razliita vienja sveta posle Hladnog rata: MO kao nadolazea anarhija

Gradovi zapadne Afrike nou su medu najnesigurnijim mestima na svetu. Ulice nemaju
rasvjetu, policiji esto nedostaje benzina za njihova vozila; raste broj naoruanih
provalnika, kradljivaca automobila i ulinih napadaa. U izvetaju ministarstva spoljnih
poslova stoji kako u zranoj luci "vlada maltretiranje nametanjem pravila i od strane
imigracijskih sluzbenika".
Zapadna Afrika postaje simbol svetskog demografskog, ekolokog i drutvenog pritiska,
u kojem se kriminalna anarhija pojavljuje kao stvarna "strateka" opasnost. Bolest,
prenaseljenost, neizazvani kriminal, nestaica resursa, migracija izbeglica, poveana
erozija nacionalnih drava i meunarodnih granica, osnaivanje privatnih vojski, firme
koje se bave sigurnou i meunarodni karteli za preprodaju droge, sada se najbolje vide
kroz prizmu zapadne Afrike.
Nema drugog mjesta na planetu gdje su politicke karte tako varljive - gde, zapravo, one
govore takve izrnisljotine - kao u zapadnoj Africi. Poevi sa Sijera Leoneom. Prema
karti, to je nacionalna drava s definisanim granicama, s vladom koja kontrolie teritoriju
te zemlje. U stvarnosti, vlada Sijera Leonea, koju vodi 27-godinji vojni bojnik.
A buducnost zapadne Afrike e u konanici, biti i budunost veine ostatka sveta.
Afrika bi budunost ubrzo mogla biti vrlo loa. Nadolazei prevrat, u kojem se zatvaraju
strana veleposlanstva, drave doivljavaju slom, a kontakt sa spoljnim svetom ostvaruje
se preko opasnih, obalnih trgovinskih gradova proetih bolestima.

Jo e neko vreme mediji nastaviti pripisivati nerede i ostale nasilne prevrate uglavnom
etnikim i verskim sukobima. Ali, kako e se ovi sukobi mnoiti, postat e jasno da je
neto drugo posredi, te e biti sve vie drava bez vlade kao to su Nigerija, Indija i
Brazil.
Homer - Dixon je, mnogo uspenije od ostalih analitiara, spojio dva naoko odeljena
polja istraivanja - studije vojnih sukoba i studije fizikog okolia. Prema vienju Homer
- Dixona budui ratovi i civilno nasilje izbijae zbog nedostatka resursa poput vode,
obradivih povrina, uma i ribe.
Isto kao to e se voditi ratovi za okoli, i kao to e do velikih migracija, pojavie se i
okoliem potaknuti pretorijanski reimi - ili, kako ih on naziva ,,vrsti reimi". Zemlje, u
kojima postoji najvea verovatnost za pojavu takvih reima, prema Homer- Dixonu su
one kojima prijeti propadanje njihove baze prirodnih resursa, a s druge strane imaju
istoriju vezanu uz dravnu (itaj vojnu) silu". Meu kandidatima su lndonezija, Brazil i
naravno, Nigerija. Umesto granica postojae mobilni centri moi, kao u srednjem vijeku.
Mnogi od ovih slojeva bie u pokretu. Drave u kojima one ne mogu da zadovolje
potrebe svojih graana a pre svega potrebu graana za bezbednou zovu se pale ili
neuspele drave. (Povezati sa Haitijem) - danas su to Somalija, ad, Sudan, DR Kongo,
Haiti, Zimbabve, Afganistan, CAR, Irak, Obala Slonovae (mi se nalazimo u grupi
drava pod nazivom WARNING states, na 98. mestu).





123
69. Ameriki kolos- mo SAD na vododelnici dva
milenijuma: izmeu imperije i hegemonije, izmeu globalne dominacije i globalnog
vostva

injenica je da je ameriki kolos dominantniji u savremenoj globalnoj konstelaciji
moda ak i od nekadanjeg Rimskog carstva. Dominacija SAD je specifina po tome to
se protee na jako puno oblasti. Naime, SAD su ovladale poljima privrede, vojske, novca,
pa i stila ivota, jezika i kulture. tavie, mnogi tvrde da je globalizacija sprovoenje
amerike nadmoi u svetu, zbog univerzalizma amerike kulture. Globalni status SAD na
poetku 21. veka iziskuje novi termin zato sto je ameriko prisustvo u svetu izmenjeno.
To prisustvo toliko je snano da je ono bez presedana u dosadanjoj isroriji. Spektar
vojnog, ekonomskog i kulturnog uticaja SAD na druge zemlje impresivno je irok. Jo
impresivniji je stepen moi koji Ameriku odvaja od svake druge zemlje. Amerika
ekonomija proizvodi 30% svetske proizvodnje; nijedna druga zemlja ne proizvodi ni
polovinu od toga.
Ameriki budet za odbranu, raunat u dolarima, prevazilazi vojnu potronju sledeih 15
zemalja zajedno uzev. dok SAD imaju neka vojna sredstva - na primer, veoma precizne
krstaree rakete - koje ne poseduje nijedna druga zemlja.
Postoje razlicita misljena o momentu unipolarnosti SAD. Jedna strana teoretiara
(deklinisti) smatra da e momenat biti izuzetno kratak, usled prirode ravnoteze snaga.
Ostali, poput Rusije i Kine, e se udruiti i razviti u nastojanju da uspostave ponovnu
ravnotezu. S druge strane, postoji i stav da e amerika nadmo biti znatno trajnija
(trijumfalisti), uzevi u obzir dubinu njene dominacije u sferama kulture i vojske.
Takoe, SAD su lider u tehnolokoj revoluciji, to je jo jedan pokazatelj premoi.
U vojnoj sferi, SAD su trenutno dominantne. 40 procenata svetskih trokova na
odbranu troe Amerikanci. Pored 5.100 nuklearnih bojevih glava, raspolau sa ak 11
aktivnih nosaa aviona (Kina ima 0, Rusija i Indija po 1) od kojih su mnogi na nuklearni
pogon, to znai da ne moraju da pristaju u luku na sipanje goriva. Vojska SAD je
prisutna u mnogim delovima sveta, a najbolji primer za to je Azija. Iako su Kina i Indija
potencijalni takmaci za mesto vodeeg, SAD je prisutna u jugoistonoj Aziji, aktivna je
po pitanju odnosa dve Koreje, a postavlja se i kao posrednik meu Indijom i Kinom. Ovo
znai da amerika mo dopire do jako udaljenih taaka. S obzirom na broj nuklearniih
podmornica i mnogih drugih mornarikih snaga, u roku od 30 minuta, SAD u stanju da
reaguju na svaku pretnju irom planete. To se naziva overseas power projection
capabilities, i po tome su posebne. Dakle, imaju uticaja irom sveta.
Takoe, jedino su SAD kao supersila dominantne u svim vanim sferama, kao
pomenute kultura (svi govore engleski, njihovi filmovi su dominantni), vojska,
ekonomija, prirodni resursi (nemaju ih previe, ali ih poseduju po svetu), kao i
nauka/tehnologija (em imaju najbolje fakultete na svetu, em prednjae u tehnoloko-
informatikom napretku sa kompanijama).
Pre svega, mo je potencijal sprovodjenja svoje volje u delo, uprkos moguim
otporima. Tokom istorije najee je manifestovana kroz vojnu silu. U savremeno doba
postoji stav da se klatno moi pomerilo ka drugim sferama iz 3 razloga: nuklearno oruje
je bilo preskupo koristiti u svakom smislu, nacionalistike snage su oteale vladavinu nad
potinjenim narodima, te tako oteavale i kolonijalnu vlast, dok je trei razlog drutvena
promena, jer se postindustrijska drutva fokusiraju na blagostanje umesto na rtvovanje.
124
Po Naju, ne treba nepravedno zanemariti silu, jer je ona poput kiseonika u medj.
odnosima, kada je nema, tek onda shvatamo koliko je potrebna. Takodje, vojnu silu
koriste teroristi, te je stoga realnost, a moe biti vana i meu dravama. Primer za to su
drzave jugoistone Azije koje su pozdravile ameriko vojno prisustvo kao osiguranje od
nemirnih suseda. esto je potencijal upotrebe vojske dovoljan kao prevaga u
pregovorima, makar u podsvesti dravnika. Stoga je naivno verovati da je sila toliko po
strani kada se govori o izvorima moi.
Usamljenost na mestu svetske supersile u vremenu posle kraja Hladnog rata,
primorala je SAD na traganje za sopstvenim identitetom, na borbu izmeu potrebe za
svetskim prisustvom i svetskim vostvom i nespremnosti najirih slojeva stanovnitva da
plate cenu jednog takvog poduhvata. Ipak, ini se da u samim SAD ivi jo uvek
dovoljan broj onih koji su sposobni i spremni za tako neto, bez obzira na sve rizike koje
to sasobom nosi. Ratovi koje su SAD vodile i vode u poslednjih nekoliko godina najbolji
su dokaz za to.
Vodea uloga u procesu globalizacije i injenica da su SAD jo uvek glavna
ekonomska sila sveta (imaju 27,5 odsto svetskog GDP-a, a to je vanije, jako su visoko
po GDP po glavi stanovnika, Kina nije ni medju prvih 100 po tom kriterijumu), snani su
izvori iz kojih e SAD i u decenijama koje dolaze crpeti snagu za poloaj jedine svetske
supersile. Takoe, meka mo SAD, najire posmatrano izraena u privlanosti
amerike kulture, i naina ivota za ostatak sveta, bila je i ostala neprikosnovena (ak i
kad se najnoviji talas antiamerikanizma, od rata u Iraku iz 2003. godine pa naovamo
uzme u obzir). Kad se tome doda i to da prie o opadanju amerike moi, nisu nita novo,
ve se, kako neki hroniari navode, mogu pratiti jo odprvih dana Republike, postaje
jasno da vremedominacije SAD u svetskim poslovima jo nije isteklo.
Drugim reima, iako je Amerika u procesu opadanja moi, njen silazak sa mesta
vodee sile sveta trajae odreeno vreme, a njena premo u svetskim poslovima, ostae,
jer, kako to kae poznati nemaki teoretiar meunarodnih odnosa Jozef Jofe, u
nedostatku onih koji su sposobni i voljni da preuzmu tu ponekad nezahvalnu ulogu,
Sjedinjene Amerike Drave ostaju sila po difoltu.
Takoe, zbog proste injenice da se mo neke zemlje uvek sagledava u kontekstu
vremena o kojem govorimo, jasno je da su slabosti i odsustvo eventualnih izazivaa
njenoj prevlasti doveli su do toga da poslehladnoratovski svet bude ustvari ameriki
svet. Kad se toma doda i faktor percepcije moi, to jest da vi niste ono to jeste, ve
da ste onakvi kakvim vas drugi vide, situacija sa procenom ko je u kom trenutku moniji
postaje jo sloenija, a posledice jednog takvog ina dalekosenije.
Kao posledica rata u Iraku 2003.godine, drugi analitiari opisuju meunarodni
poredak kao Ameriku svetsku imperiju. Na mnogo naina metafora o imperiji je
privlana. Amerika vojska ima globalni domaaj, sa bazama irom sveta i njihovim
regionalnim komandantima koji ponekad deluju kao prokonzuli. Engleski je lingua
franca kao to je to svojevremeno bio Latinski jezik. Amerika ekonomija je najvea na
svetu, a amerika kultura je magnet drugim kulturama. Ipak, pogreno je pomeati
politiku prvenstva sa politikom imperije. Sjedinjene Amerike Drave zasigurno nisu
imperija na nain na koji mi mislimo o evropskim prekomorskim imperijama iz
devetnaestog i dvadesetog veka, jer je sutinska osobina takvog imperijalizma bila
politika kontrola nad ostalim delovima planete. Iako odnosi u kojima postoji
nejednakost zasigurno postoje izmeu Sjedinjenih Drava i slabijih sila i lako mogu
125
dovesti do jednog eksploatatorskog odnosa sa amerike strane, odsustvo formalne
politike kontrole nad tim dravama, ini termin "imperijalna" ne samo nedovoljno
tanim, nego i potpuno pogrenim.
Moda se moe govoriti o amerikoj nadmoi u smislu hegemonije. Da biste bili
imperija neophodan je nivo kontrole i upravljanja koji teko da SAD ima. U
hegemonskom sistemu, vi ste 'primus inter pares', dakle prvi meu jednakima. Mnogo ste
uticajniji i napredniji, te ste stoga 'prvi u redu', 'prvi po autoritetu', i imate ulogu lidera, ali
ne formalnog gospodara. Istorijski primer je atinska hegemonija (grki gradovi pristali da
Atina organizuje ratne napore protiv Persije).
Sjedinjene Amerike Drave imaju vie izvora moi nego to ih je imala Velika
Britanija na vrhuncu svoje imperijalne moi, ali Sjedinjene Drave imaju manje moi u
smislu kontrole nad ponaanjem i unutranjom politikom drugih zemalja, nego to je to
imala Britanija u doba kada je vladala etvrtinom Planete. Na primer, kole u Keniji,
izbori, proces donoenja zakona i ubiranje poreza - da ne pominjemo spoljnu politiku
zemlje - bili su pod kontrolom britanskih zvaninika. U poreenju sa tim, Sjedinjene
Drave imaju malo takve kontrole u dananje vreme. Tokom 2003. godine Sjedinjene
Drave nisu ak uspele da zadobiju glasove Meksika i Kine za drugu rezoluciju o Iraku u
Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Analitiari imperije odgovaraju da je termin
"imperija" samo metafora. Ipak, problem sa tom metaforom jeste da ona podrazumeva
kontrolu iz Vaingtona koja se teko uklapa sa sloenim nainom na koji je mo u svetu
danas raspodeljena.
U globalnom informatikom dobu, mo je meu dravama raspodeljena po
obrascu koji podsea na sloenu trodimenzionalnu ahovsku tablu, na kojoj se igra odvija
i horizontalno i vertikalno. Na vrhu ahovske table gde su politiko-vojna pitanja, vojna
mo je uglavnom unipolarna sa Sjedinjenim Dravama kao jedinom supersilom, ali u
sredini table gde su ekonomska pitanja, Sjedinjene Drave nisu hegemon ili imperija, i
moraju da se cenjkaju sa Evropom sa jednakih pozicija kada Evropa deluje kao
ujedinjena celina. Na primer, povodom antimonopolskih ili pitanja koja se odnose na
privredu, one moraju nai kompromis, da bi postigle sporazum. I na dnu table
transnacionalnih odnosa koji prelaze granice van kontrole vlada drava i tako ukljuuju
raznovrsne aktere kao to su bankari i teroristi, mo se haotino rasprava. U takvoj
jednoj situaciji ini se da nema ba puno smisla koristiti tradicionalne termine poput
unipolarnost, hegemonija ili imperija s ciljem da se opiu takvi problemi.
Oni koji slikaju imperiju zasnovanu na tradicionalnoj vojnoj mo oslanjaju se u
svom radu samo na jednodimenzionalnu analizu. U igri koja ima tri dimenzije, meutim,
izgubiete ako se usredsredite samo na jednu hijerarhiju i neete uspeti da uzmete u obzir
i druge odnose, te vertikalne veze izmeu njih - pogledajte samo vezu u ratu protiv
terorizma, izmeu vojnih akcija na najvioj tabli (figurativno:ahovskoj tabli-prim.prev.)
u kojoj su Sjedinjene Drave uklonile tiranina iz Iraka, ali su istovremeno uveale
sposobnost lanova teroristike mree Al Kaida da pridobiju nove regrute na
transnacionalnoj tabli. Predstavljajui tamnu stranu globalizacije, ova pitanja su
inherentno viestrana, a da bi se reila zahtevaju saradnju. Opisujui takav svet kao svet u
kojem postoji nekakva amerika imperija, neemo uspeti da shvatimo stvarnu prirodu
sveta sa kojim se Sjedinjene Drave suoavaju.
tavie, jo jedan problem koji nastaje njihovom analizom jeste da li e amerika
javnost tolerisati ovakvu jednu klasino imperijalnu ulogu. Amerika je kratko vreme bila
126
u imperijalnom iskuenju u vreme kada se pojavila kao globalna sila na meunarodnoj
sceni 1898. godine, ali meuvreme formalne imperije nije dugo trajalo. Nasuprot
Britaniji, imperijalizam za Amerikance nije bio zadovoljavajue iskustvo. Istraivanja
javnog mnenja su stalno pokazivala da postoji malo oseaja za imperiju. Umesto toga,
javnost nastavlja da favorizuje multilateralizam i korienje Ujedinjenih Nacija. Moda je
to razlog zbog koga je Majkl Ignjatijev, kanadski zastupnik prihvatanja metafore
imperije, oznaio ameriku ulogu u svet kao "laku imperiju".
Trenutnu raspodelu moi u svetu moemo oznaiti kao meuzavisnost na vie nivoa.
Naime, nijedna pojedinana hijerarhija ne opisuje na odgovarajui nain dananju
svetsku politiku, kao to to ini ona koja je prikazuje kao trodimenzionalnu partiju aha.
Istina je da Sjedinjene Amerike Drave imaju raznovrsniji portfolio izvora moi nego
bilo koja druga zemlja na svetu, ali svetski poredak dananjice nije era amerike imperije
u tradicionalnom smislu te rei. Uprkos svemu, jedina svetska supersila ne moe sebi
dopustiti taj luksuz da deluje sama. Proces globalizacije stavio je na dnevni red
meunarodnih odnosa sledee: ak ni najmonija zemlja sveta ne moe se hvatati u
kotac sa njom samo sopstvenim snagama-uzmite kao dokaz pitanja meunarodne
finansijske stabilnosti, globalnih klimatskih promena, irenje infektivnih bolesti itd.
Tri deficit s kojim se Sjedinjene Amerike Drve dns suovju, sve u
vezi s eventulnim pokujem ove zemlje d postnu svetsk imperij. On smtr d
Amerik pti od deficit vojnih trup, budetskog deficit i deficit pnje (misli se n
slbu zinteresovnost smih Ameriknc z tko neto i z svetske poslove uopte).
Amerik jeste dns mod neuporedivo njsnnij sil po svojim globlnim
dosezim, no njen je teritorij isto tko mnogo vie izloen rzliitim izzovim, nego
to je to bio sluj s prolim imperijlnim silm. A ssvim je verovtno d ivot u
nesigurnosti z Ameriknce od sd predstvlj trjno stnje.





















127
70. Kina kao izaziva

Kine je etvrt po veliini zemlj u svetu s povrinom preko 9,6 milion km, ko i
njmnogoljudnij zemlj svet s oko 1,3 milijrde stnovnik, to je oko 20% od
ukupnog broj stnovnik n svetu. BDP je 2500 $ po stanovniku, 10,3 % rast, trokovi
vojske zauzimaju 4,3 %. 1400 milijardi amerikih obveznica.
Kin im stlno mesto u svetu bezbednosti Ujedinjenih ncij. Kin je drug njve
ekonomij svet, ko i njvei uvoznik i izvoznik rob i uslug. Zbog velikog rzvoj i
rst trokov vojske, ko i sve veeg povenj broj stnovnik, n Nrodnu Republiku
Kinu se gled ko n buduu supersilu svet.Kin je jedn od njstrijih kontinulnih
civilizcij n svetu. Z kornjin oklop koji se koristio z proricnje s oznkm koje
podseju n drevno kinesko pismo iz dinstije eng je ustnovljeno d potiu iz
vremen oko 1500. godine p. n. e. Kinesk drv potie od grdov-drv u dolini
Hongho. Godin 221. p. n. e. se esto uzim z godinu u kojoj je Kin ujedinjen u
veliko krljevstvo ili crstvo. Te godine in hung je prvi ujedinio Kinu. Sukcesivne
kineske dinstije su rzvile birokrtski sistem koji je omoguio kineskom cru d
kontrolie ogromnu teritoriju.Kineski grnski rt zvrio je 1949. KP Kine je preuzel
vlst nd glvninom Kine, sem Tjvn. Kuomintng se povuko n Tjvn i nek ml
ostrv Fudijn. Mo Cedung je 1. oktobr 1949. proglsio Nrodnu Republiku Kinu.
Mo Cedung se povuko s pozicije predsednik Kine 1959. posle nekoliko velikih
ekonomskih neuspeh, ko to je bio Veliki skok npred. Li oi g je zmenio, li Mo
je i dlje imo ogromn uticj n prtiju i osto je generlni sekretr KP Kine. Jedno
vreme Kinom je uprvljlo umereno vostvo : Li oi, Deng Sjoping i drugi, koji su
zpoeli ekonomske reforme. Mo Cedung i njegovi sveznici su 1966. lnsirli Kulturnu
revoluciju. Prem miljenju mnogih istorir to je bio pokuj d se oisti vodstvo od
umerenih element. Movi sledbenici su to smtrli eksperimentom direktne
demokrtije i prvi pokuj borbe protiv korupcije i drugih negtivnih uticj n kinesko
drutvo. Rzvio se Mov kult, ekonomij zemlje je tokom tog period nzdovl.
Dolo je do velikog nered tokom kulturne revolucije, p je predsednik vlde u Enlj
posredovo u smnjivnju destruktivnosti i pomgo je umerene elemente. u Enlj je
iniciro normlizciju odnos s SAD, p je Kin 1971. postl ln svet bezbednosti
UN umesto Tjvn, koji je dotd predstvljo Kinu. Poslednjih godin ivot otvoreno
je kritikovo enu Mo Cedung i preostle pripdnike bnde etvoro. Bio je njblii
srdnik Deng Sjoping i pomogo je d se Kin nkon kulturne revolucije oslobodi
rdiklnih element.
Posle Move smrti 1976. uhpen je etvoroln bnd, Deng Sjoping je uspeo d
preuzme vlst od Movog nslednik Hu Kufeng. Deng nije nikd posto ef prtije
ili drve, li je svojim uticjem n prtiju vodio zemlju putem ekonomskih reformi.
Prgmtizm kojim je vodio Kinu ocrtn je njegovim reim: "Nije bitno d li je mk
crn ili bel, bitno je d lovi mieve". Komunistik prtij je smnjil svoju
sveobuhvtnu kontrolu. Rsputene su i zdruge, seljci su poeli dobijti zemlju u
zkup. Zbog tog je dolo do povenj poljoprivredne proizvodnje.d krj 1978. kinesko
vodstvo je zpoelo s ekonomskim reformm. Dotd je kinesk privred bil plnsk
privred sovjetskog tip. Reformisn je u meovitu privredu, mnogo blie trinoj
privredi, li jo uvek pod politikim okvirim koje nmee KP Kine. Kolektivizcij u
poljoprivredi je zmenjen privtizcijom zemlje. Poven je odgovornost loklnih
128
vlsti i direktor fbrik. Dozvoljeno je otvrnje velikog broj mnjih privtnih firmi,
strne investicije su ohrbrene brojnim ekonomskim i politikim merm. Ko rezultt
tih promen kinesk privred je postl meovit, Kin je 2001. primljen u Svetsku
trgovinsku orgnizciju.
U 5 specijlnih ekonomskih zon zkoni o investirnju su mnogo povoljniji s ciljem d
se u te zone privue strni kpitl. Od 1990-ih specijlne ekonomske zone su se ririle i
n vee kineske grdove ukljuujui Peking i ngj. Zbog tog je Kin est put
povel bruto domi proizvod(BDP) od 1978. Kin im jednu od njbrih ekonomskih
stop rst, tko d je proseni godinji rst BDP- 9,4% u zdnjih 25 godin. Krjem
2009. Kin je postl drug privred svet po ukupnom BDP-u, drug n svetu po
BDP-u izruntom po pritetu kupovne moi. Zbog velikog broj stnovnik BDP po
stnovniku po pritetu kupovne moi je 7.200 $, to predstvlj 1/6 merikog.
Rst kineskog BDP- od 1952. do 2005.
Kin je uglvnom postl proizvo s niskim trokovim. Trokovi proizvodnje u Kini
su mnogo mnji nego u Aziji ili Ltinskoj Americi. Poto je dugo vremen fiksirl tej
jun uz dolr dolzile su kritike d je to rzlog ogromnog suficit, koji Kin im u
trgovini s gotovo svim rzvijenim zemljm, sem s Tjvnom i Junom Korejom. Od
21. jul 2005. tej jun je posto plivjui. Kin ujednuje svoj porezni sistem koji je
dotd dvo prednost izvoznim kompnijm. Postoji ogromn jz u bogtstvu izmeu
oblnog podruj Kine i unutrnjosti. To predstvlj problem, koji moe potencijlno
destbilizovti zemlju, p je vld Kine zdnjih godin zpoel s nizom inicijtiv,
kojim bi se pomoglo unutrnjosti Kine d sustie ekonomski rzvoj nprednog
podruj. Ko rezultt velikog ekonomskog rzvoj stndrd ivot u Kini je bitno vei,
broj siromnih je posto mlen.
Mnogi vide Kinu Amerikanci se dive lepoti, ali s nogu ih obara samo veliina.
Shodno tome, Kina se percipira kao najvea pretnja. Sa 1,3 milijarde stanovnika, sve
brojke vezane za Kinu i njen razvoj izgledaju zastraujue. Imaju najbrojniju armiju na
svetu, najviu stopu ekonomskog rasta ve godinama unazad, vojni budet koji raste iz
godine u godinu, (u stvarnosti daleko vei od nominalnog), itd. Meutim, uprkos tome
to su sve ove stvari neophodni rekviziti da bi se bilo velika sila, sve to zajedno ipak nije
dovoljno za poloaj supersile ili pak svetskog hegemona.
Ranke odreuje veliku silu kao zemlju koja je u stanju da vodi konvencionalni rat sa
svim drugim velikim silama, i da iz tog rata izae ako ne neporaena, a ono bar da moe
da nanese velike gubitke najmonijoj dravi u meunarodnom sistemu kojem pripada. Sa
pojavom nuklearnog oruja, postalo je jasno da uz konvencionalno naoruanje i njega
morate imati u svojim rukama da biste se i dalje raunali kao velika sila. Takoe, velika
sila koja pretenduje da postane svetska supersila, mora da poseduje i mogunost da tu
svoju mo projektuje, ne samo u blizini svoje teritorije, ve i po potrebi u bilo kojoj taki
sveta. A za to je potrebno mnogo, mnogo vie od onoga to Kina danas ima.
Dakle, Kina ima vie vojnika (2.3 miliona) od SAD, ali nema mogunost delovanja
irom sveta. Takoe, ima svega 24 balistike rakete koje mogu da pogode teritoriju SAD.
Ima samo jedan nosa aviona, nasuprot 11 (aktivnih) amerikih, i ima 400 nuklearnih
bombi naspram 5100 amerikih. Kina vojno za sad jeste inferiorna u odnosu na SAD.
Njena geografija je indikativna. Uprkos injenici da izlazi na tri mora, uto,
Istonokinesko i Junokinesko, Kina je zemlja kojoj nedostaju kapaciteti za izlazak iz tih
mora i gospodarenje svetskim vodama. Ta svojevrsna zatvorenost Kine dodatno je
129
pojaana prisustvom amerikih trupa na Filipinima, u Junoj Koreji i Japanu, blizinom
Tajvana i naravno sedmom flotom mornarice Sjedinjenih Amerikih Drava. Sve to
zajedno, ini da Kina ipak pomalo pati od klaustrofobije.
Kroz istoriju, Kina je najee bila okrenuta sebi. Taj nedostatak ofanzivnog i global-
dominacijskog razmiljanja je svakako jedna od varijabli koja se mora promeniti ako bi
da se transformie u ozbiljnog pretendenta na mesto hegemona ili svetskog lidera. Kina
znaajno zaostaje za SAD i svoje politike prevashodno usredsreuje na svoj region i svoj
ekonomski razvoj, a njena zvanina komunistika ideologija malo je privlana. Ipak,
uspon Kine podsea na Tukididovo upozorenje da verovanje u neizbenost konflikta
moe postati jedan od njegovih glavnih uzroka. Svaka strana verujui da e zavriti u ratu
sa onom drugom obavlja razumne vojne pripreme koje druga strana potom tumai kao
potvrdu njenih najgorih strahova. Uspon Kine je pogrean izraz; ponovna pojava bio bio
taniji jer je po veliini i istoriji ona bila dugo vodea sila u I. Aziji. Od 500. do 1500.
god. nove ere moe se rei da je ekonomski i tehnoloki Kina dominirala svetom, ali bez
globalnog domaaja niti svega to to danas podrazumeva. Tada, takoe, do izraaja je
dolazila njena konzervativna kultura, koja ih je spreavala da zavladaju svetom, ve samo
da ga istrauju. U novijoj istoriji Deng Sijao Peng je izvrio politiku (donekle) i
ekonomsku liberalizaciju zemlje koja je dovela do strahovitog ekonomskog napretka
(danas je Kina druga ekonomija sveta). Kina je druga ekonomija sveta, skoro je prestigla
Japan po GDP-u, ali im je GDP i dalje nekoliko puta manji od SAD), loi su u GDP po
glavi stanovnika (jer ih ima beskonano) pa tu nisu ni medju prvih 100. Ima ogroman
suficit u trgovini sa SAD (20 posto spoljne trgovine je sa SAD, u suprotnom pravcu 0, 16
posto), nee da spuste valutu juan, to izuzetno teti amerikim interesima.
Najbolji primer interakcije izmeu sloene meuzavisnosti i realizma u stvarnom
svetu je odnos SAD sa Kinom. Kao i sa Japanom, ameriki uvoz iz Kine daleko
nadmauje ameriki izvoz. Rezultat je znaajan trgovinski deficit u milijardama dolara.
Dok je bilateralan trgovinski odnos izmeu Sjedinjenih Drava i Kine asimetrian u
korist Kine, SAD nisu posebno ranjive na potencijalni kineski trgovinski embargo jer bi
potencijalni gubitak kineske robe mogle da kompenzuju kupujui je negde drugde, a Kina
ima snane unutranje podsticaje da izvozi u SAD. S druge strane, potencijalna veliina
kineskog trita za ameriku robu i domaa potranja za kineskom robom u SAD znae
da je sposobnost vlade SAD da deluje protiv Kine u nekoj meri ograniena
transnacionalnim akterima, ukljuujui amerike multinacionalne korporacije koje su
vrile pritisak na vladu da Kini ne uvede sankcije zbog nefer trgovinske prakse i krenja
ljudskih prava. U isto vreme, brz rast kineske ekonomske i vojne snage imao je snaan
uticaj na opaanje ravnotee snaga u Istonoj Aziji, i doprineo oivljavanju ameriko-
japanskog bezbednosnog saveza 1996.godine.
Robert Kagan veruje da je cilj Kine da u kratkom roku zameni SAD kao dominantnu silu
u I. Azij, a na dugi rok da ospori poloaj Amerike kao dominantne sile u svetu.
6 razloga zbog kojih Kina nee biti sledee supersila?
Kao prvo, i usponi i padovi velikih sila su pre jedan dugotrajan proces, nego neto to se
deavaju preko noi.16 U pitanju su decenije, ponekad i vekovi, a ne godine, kako to neki
oekuju. to se tie same Amerike, njen uspon u rang svetske supersile trajao je vie od
150 godina. Ogroman potencijal razvoja nakon sticanja nezavisnosti 1783. godine i
znaajnog proirenja teritorija u decenijama koje su usledile, bio je nakratko zaustavljen
graanskim ratom, ali se dodatno poveao u godinama posle njega. Amerika je
130
zahvaljujui svemu tome, postala drava-kontinent, a ne zemlja u evropskom smislu te
rei. Usamljenost na mestu svetske supersile u vremenu posle kraja Hladnog rata,
primorala ih je na traganje za sopstvenim identitetom, na borbu izmeu potrebe za
svetskim prisustvom i svetskim vostvom i nespremnosti najirih slojeva stanovnitva da
plate cenu jednog takvog poduhvata. Ipak, ini se da u samim SAD ivi jo uvek
dovoljan broj onih koji su sposobni i spremni za tako neto, bez obzira na sve rizike koje
to sa sobom nosi. Ratovi koje su SAD vodile i vode u poslednjih nekoliko godina najbolji
su dokaz za to. Vodea uloga u procesu globalizacije i injenica da su SAD jo uvek
glavna ekonomska sila sveta, snani su izvori iz kojih e SAD i u decenijama koje dolaze
crpeti snagu za poloaj jedine svetske supersile. Takoe, meka mo SAD, najire
posmatrano izraena u privlanosti amerike kulture, i naina ivota za ostatak sveta, bila
je i ostala neprikosnovena (ak i kad se najnoviji talas antiamerikanizma, od rata u Iraku
iz 2003. godine pa naovamo uzme u obzir).
Kao drugo, pokuaj da se tano izmeri mo neke zemlje u meunarodnim odnosima, isti
je kao i pokuaj da se preskoi sopstvena senka: dosad to nikom nije polo za rukom.
Iako je bilo raznih pokuaja da se uini tako neto, pa su pojedini teoretiari smiljali
razne formule kojima su sabirali razliite elemente moi, uvek je postojao problem kako
izmeriti njene nematerijalne inioce. Dodatni problem je i to se mo moe shvatiti
najmanje u dvostrukom smislu: kao kapacitet i sa druge strane kao vaa sposobnost da
promenite neije ponaanje, a za to nije nuan preduslov da budete moniji. Jedini nain
na koji se to tradicionalno radilo, a to je direktnim ratom dveju strana, bio bi katastrofalan
po obe strane, pogotovo u vreme nuklearnog oruja.
Trei razlog tie se onoga to e sama Amerika initi po tom pitanju. Naime, veina
prognoza koja se daje u vezi sa neizbenim usponom Kine u rang supersile, zanemaruje
ono to e Amerika initi kao odgovor na tako neto. Kao da e Kina i ekonomski i vojno
jaati, a Amerika to posmatrati skrtenih ruku i sa strane. Meutim, ako posmatramo
trenutnu situaciju po tom pitanju stvari ne izgledaju ba tako. Vodei se starim
realpolitikim principom da ako hoete da vam dogaaji idu na ruku da onda morate biti
aktivni, Sjedinjene Drave nastoje da budu veoma prisutne i veoma aktivne u regionu
Istone Azije. Uprkos injenici da izlazi na tri mora, uto, Istonokinesko i
Junokinesko, Kina je zemlja kojoj nedostaju kapaciteti za izlazak iz tih mora i
gospodarenje svetskim vodama. Ta svojevrsna zatvorenost Kine dodatno je pojaana
prisustvom amerikih trupa na Filipinima, u Junoj Koreji i Japanu, blizinom Tajvana i
naravno sedmom flotom mornarice Sjedinjenih Amerikih Drava. Kina e i u
budunosti ostati ono to i sada jeste: velika sila iji su kapaciteti ipak samo regionalnog
karaktera. Takoe, uprkos svojoj monolitnosti, kad se posmatra spolja, Kina je iznutra u
stvari veoma podeljeno i raznoliko drutvo. Strahovit ekonomski razvoj poslednjih
decenija, nije doneo podjednake dobrobiti svim delovima zemlje. Unutranja, ruralna
Kina daleko je iza blistavih svetlosti nove Kine i oni koji su bili u Kini kau da to
dublje zalazite u unutranjost zemlje, ta razlika postaje sve oiglednija. Tako, neki tvrde
da uprkos nesumnjivim uspesima koje ova zemlja belei u poslednjih dvadesetak godina,
njena ekomonija trpi od neefikasnosti preduzea koja su u dravnom vlasnitvu, ne ba
jasnog finansijskog sistema, i neodgovarajue infrastrukture. Unutranji problemi vezani
za oblast Sinkjang naseljene Ujgurima, ili problem Tibeta, takoe mogu biti znaajan
izvor nestabilnosti. Jer, kad se pogleda nacionalni sastav Kine, uprkos tome to je
stanovnitvo Kine dosta homogeno kad se pogledaju samo brojevi, u praksi kineskih 8, 5
131
posto (koliki je procenat stanovnitva koji otpada na nacionalne manjine), znai oko 110
miliona ljudi. Ipak, jo uvek nereeno pitanje Tajvana najvei je izazov sa kojim se Kina
suoava. Tajvan je za nju pitanje svih pitanja i njegovo prisajedinjenje matici je cilj
svih ciljeva. Budui da je tako osetljiva na ovo pitanje, jasno je da je to i njena slabost.
Svemu ovome treba dodati i veliku kinesku zavisnost od energenata, koja e se u
godinama koje su pred nama dodatno poveavati. Naime, ve sada Kina je drugi najvei
potroa energije, trei uvoznik nafte na svetu i jedna od najveih uvoznica ostalih
sirovinaivotno vanih, energetskih interesa. To znai, naravno i dobre odnose sa
zemljama od kojih se nafta kupuje, ali i pokuaj da se linije snabdevanja za kineske
tankere odravaju bezbednim. Podatak da je 80 procenata sirove nafte koju Kina uvozi
tankerima, prolo kroz Malajski prolaz u Indoneziji, samo potvruje pretpostavku koliko
je Kina ranjiva na bilo kakvu vrstu blokade ili izolacije koju bi eventualno SAD u nekom
trenutku nametnule.
Poslednji, esti razlog zbog kojeg Kina moda nee biti sledea svetska supersila tie se,
po naem miljenju, nedostatka volje kod samih Kineza za takvim jednim poduhvatom.
Kad je u pitanju Kina, ovo nije nita novo i ima svoje korene duboko u istoriji. Kao jedna
od najstarijih civilizacija na svetu, Kina je bila imperija praktino od svog ujedinjavanja,
221. godine pre nove ere, u vreme dinastije in. Ipak, Kina je polako poela da vraa
status velike sile i doavi u posed nuklearnog oruja 1964. godine, kao deo Niksonove i
Kisinderove politike otvaranja Kine vraen joj je status stalne lanice Saveta
bezbednosti, a sukobom sa Sovjetskim Savezom poela je da trai sopstveno mesto pod
suncem i sopstveni put. Krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina prolog
veka, otpoele su reforme koje su i dovele do toga da danas priamo o tome kako e Kina
biti sledea svetska supersila. Kina vie nije bila Kina, ve pretnja. Ipak, uprkos
napretku koji je zaista impresivan u svim oblastima, i injenici da e kineska mo
vremenom rasti, ini se da sami Kinezi nisu voljni da postanu to to im neki proriu.
Kinezi koji, inae kupuju najvei deo proizvodnje sudanske nafte,83 nisu hteli da reaguju
u vezi sa genocidom koji se tamo odvijao, najbolja je potvrda pragmatinosti spoljne
politike Kine. Kina ne eli da zameni Sjedinjene Amerike Drave kao predominantna
svetska sila. Njene elite trenutno ne ele da Kina bude globalni lider rame uz rame sa
Sjedinjenim Dravama. Kineski rukovodioci smatraju da su unutranji izazovi koji mue
Kinu previe veliki da bi se preuzeli rizici i odgovornost koje svetsko liderstvo
podrazumeva i priznaju da im nedostaju sredstva za tako neto. Oni se takoe plae da e
im uloga globalnog lidera odvratiti panju i usmeriti energiju od preko potrebnog
nacionalnog razvoja, a bespotrebno ubrzati netrpeljivost prema Kini u regionu.











132
73. Japan kao potencijalni takmac SAD
privredni rast 3,9 %.
Prve naseobine na japanskom arhipelagu poele su pre 100 000 god. Negde u
Jajoi (II vek n.e.) dolazi do razvoja poljoprivrede i podele rada, to vodi jaanju klasnog
sistema. U Asuka periodu (538. 710.) dolazi do razvoja japanske kulture koja je pod
uticajem kineske kulture. U prvom periodu se prestonica stalno seli, kasnije je to bila
Nara a zatim Kjoto. Iako je car bio simbol drave, jedno vreme je vojska drala vlast (car
zbaenod plemena Aikaga 13361573). Japan se prvi put susreo sa evropskom kulturom
1543. god. kad je nasukan portugalski brod na njegove obale. Edo (dananji Tokio) nakon
1600. postaje prestonica. Iako je u poetku bio u izolaciji sa ostalima u spoljanjem svetu,
1853. SAD Metju Peri zahteva trgovake veze, a slede ga i ostali. Godine 1889. usvojen
je novi ustav pod vostvom princa Ito Hirobumija proces modernizacije Japana
(Skuptina). U I svetskom ratu, Japan se bori protiv nemakih kolonijalnih sila, a u
periodu pred II svetski rat slede politiki skandali u zemlji i 1931. godine invazija
Mandurije (1937. invazija severne Kine). U II svetskom ratu, Japan se pridruuje silama
Osovine. Godine 1941. oni napadaju ameriku luku Perl Harbur, da bi zatim u avgustu
1945. godine pretrpeli ameriki nuklearni napad na Hiroimu i Nagasaki. Godinji vojni
budet od 44,3 milijrde dolr svrstv Jpn u petog njveeg svetskog vojnog
potro. U teoriji,ponovno noruvnje Jpn je strogo zbrnjeno lnom 9
jpnskog Ustv u kome se ke: Jpnski nrod se zuvek odrie rt ko suverenog
prv ncije i pretnje ili upotrebe sile ko nin revnj meunrodnih nesporzum
Meutim, u prksi, Prlment je osnovo odbrmbene snge 1954.godine.
Posle Drugog svetskog rt, Jpn se strogo dro Joidine doktrine koj je obuhvtl
sledee stvke: Jpnsk bezbednosn politik mor izbegvti meunrodne sporove;
Drti se po strni od spornih globlnih pitnj; Usredsrediti se n ekonomske ciljeve.
Osnovn politik Jpn u vezi ncionlne odbrne sdri: Odrvnje iskljuivo
odbrmbeno orjentisne politike; Izbegvnje situcije d Jpn postne glvn vojn
sng to moe d bude pretnj osttku svet; Uzdrvnje od rzvoj nuklernog oruj
i odbijnje d se dozvoli prisustvo nuklernom oruju n jpnskoj teritoriji;
Obezbeenje civilne kontrole vojske; Odrvnje bezbednosnih rnmn s SAD;
Izgrivnje odbrmbenih kpcitet unutr umerenih grnic.
Japan je ostrvsk crevin n Dlekom istoku. Sstoji se od 6582 mnjih i veih ostrv,
od kojih su njve Honu, Kjuu, ikoku i Hokido. Povrin Jpn je 377.873 km. Po
povrini Jpn je 63. drv u svetu. Zvanina i najvea religija u Japanu je intoizam
(93,1 %). Japan danas ostvaruje stalni tehnoloki napredak, a njegova industrija i privreda
cvataju. Iako Kina ima nuklearno oruje i veu vojsku (2.810.000 kineskih naspram
239.000 japanskih), japanska vojska je bolje opremljena i bolje obuena. Ona takoe ima
tehnoloki kapacitet da vrlo brzo razvije nuklearno oruje ako se za to odlui. Po vojnom
budetu, Japan je etvrti, odmah iza SAD, Rusije i Kine. Raspolae sa 44.3 milijardi
dolara vojnog budeta, a njegova mornarica je najvea na Pacifiku. Japanske odbrambene
snage su osnovane posle Drugog svetskog rata, i nije im bilo dozvoljeno delovanje u
inostranstvu.
U zvninim procenm Jpnske vlde se ke d e broj stnovnik Jpn od
124 milion u 2002.godini brzo opsti i d e nizk ntlitet do 2025.godine smnjiti broj
stnovnik n 100 milion, do 2100.god. n 67 milion,tko d izgledi d e Jpn u
budunosti igrti veu vojnu ulogu blede.
133
ULOGA JAPANA=VAZAL SAD.
Udes koji je Jpn doiveo tokom II svetskog rt, usmerio je nrod n postiznje
jednodimenzionlnog cilj ekonomskog oporvk, li g je doveo i u stnje
nesigurnosti kd je re o iroj misiji zemlje.
Ameriko-jpnski bezbednosni ugovor (1951.) ukljuuje meriku obvezu d brni
Jpn, li ne utvruje (ni formlno), obvezu Jpn d upotrebi svoju rmiju rdi
odbrne Amerike. Ovim ugovorom je kodifikovn ztitniki odnos i vojn inferiornost
Jpn u odnosu n SAD. Amerik je z Jpn predstvljl kiobrn pod kojim je zemlj
mogl s se oporvi od porz i ostvri ekonomski zmh i n toj osnovi dosegne
poziciju jedne od vodeih sil. Ali tj kiobrn nmee grnice slobodi jpnske kcije i
stvr pomenuti prdoks.
Jpnsko politiko smoogrnivnje, omoguv SAD d igrju centrlnu ulogu n
Dlekom istoku. Jpn nije geostrteki igr jer je rnjiv zemlj, osetljiv n njble
poremeje tokov resurs i gotovine, optereen unutrnjim slbostim.
Ekonomski je mon i dinmin, li istovremeno regionlno izolovn i politiki
ogrnien zbog svoje zvisnoti od monog sveznik, koji je, igrom sluj, i uvr
globlne bezbednosti, li i glvni ekonomski rivl.
Iko je Jpn pod ztitom SAD, on je i dlje njvniji bilterlni odnos z SAD, koji
mor d se briljivo neguje, s obzirom n Kinu, ij budu politik, po svoj prilici, ide u
prvcu ugrovnj merikog monopol u zijsko-pcifikoj regiji.

ULOGA JAPANA=RIVAL SAD.
Ekonomski mon Jpn, koji moe d konkurie Americi, ne moe biti produetk
merike spoljne politike i u isti mh izbegvti svku politiku odgovornost n
meunrodnom plnu.
Politiki uticjn Jpn, onj koji tri globlno priznnje (pr. stlno mesto u Svet
bezbednosti UN), ne moe izbegvti d zuzme odluuje stnovite kd je re o
bezbednosti i geopolitikim pitnjim, koj se tiu svetskog mir.
Mnogi Azijci smtrju Jpn ne smo ko sebinu, ve i ko zemlju koj prekomereno
imitir Zpd. Tkv stv u mnogome ogrniv jpnsku geostrteku orijentciju.
Opcij regionlne domincije Jpn, koji zsenjuje Kinu k i ko ne bi bil
zsnovn n jpnskoj dominciji, ve n regionlnoj srdnji pod blgim vostvom
Jpn ne izgled prktino mogu zbog istorijskih, politikih rzlog. Ukidnje
meriko-jpnskog bezbednosnog ugovor, imlo bi z posledicu: ili prihvtnje
kineske domincije, ili ne smo skup, ve i veom opsn progrm ponovnog vojnog
noruvnj. Neki Jpnci smtrju d jnje Kine im koristn efekt, jer povev
znj Jpn z SAD, poto redukuje meriku globlnu dominciju.
S druge strne, Kin je trdicionlni rivl, bivi neprijtelj i potencijln pretnj
stbilnosti region, sve to ini bezbednosne veze s Amerikom vnijim nego ikd.
Z rzliku od Kine, koj moe z sebe zhtevti sttus globlne sile (tek poto postne
regionln sil), Jpn moe stei globlni uticj smo pod pretpostvkom d ne tei d
bude regionln sil.mMogunost d Jpn postne dominntn regionln sil nije
prktino ostvriv, dostiznje sttus istinski obuhvtne globlne sile, u odsustvu
regionlne bze je nerelistin. Zkljuuje se d se Jpn moe domoi sttus
globlnog lider smo kroz ekonomski rzvoj i ukljuivnje u snge odrvnj mir u
svetu.
134
ULOGA JAPANA=PARTNER SAD.
Ukoliko Jpn odbije ztitu SAD, bez obzir n simptije sused zbog ovog potez,
utomtski dobij velikog neprijtelj od kog ne bi mogo d se odbrni, s obzirom n
meriko vojno prisustvo u regionu (100.000). Ukoliko ne sruje s zemljm iz
okruenj, preti mu izolcij, koj ne pogoduje ni SAD, s obzirom d im je Jpn bz z
politiko i vojno prisustvo u zijsko-pcifikom regionu. Srdnj je i cilj Jpn i SAD.
Njveu korist Jpn moe d izvue iz uloge vitlnog prtner SAD u konstruisnju
sistem globlne srdnje. Vojnim svezom, obezbeuje se mir n Dlekom istoku, koji
pogoduje svim, li nikko Jpn ne sme dopustiti d se svez preobrti u ntikinesku
koliciju. Blnsirnjem izmeu uloge posrednik i tienik, Jpn se polko moe
oslobti uticj SAD i uiniti ih zvisnim od njeg smog.
Obim merike globlne hegemonije je nesumnjivo velik, li je njen dubin ml,
ogrnien spoljnjim i unutrnjim preprekm. Nsuprot imperijm u prolosti,
Amerik im ogromn uticj, li nem neposrednu kontrolu nd svim interesnim
segmentim. S obzirom d vnserijski ekonomski dinmizm Azije, moe doprineti
nestbilnosti, jer prosperitet zmgljuje politike slbosti region, j ncionlne
mbicije drv i teritorijlne spircije, verovtno je d e meriki primt n
evrozijskom kontinentu, doiveti udrce, p i spordin nsilj. Ameriki primt je
rnjiv zbog novih izzov, regionlnih borc i kolicij. Smo n Dlekom istoku treb
rzmotriti injenice: - Kinu, ko nstjuu i potencijlno dominntnu silu; - Ameriku, ko
jemc regionlne bezbednosti, sve vie zvisnog od srdnje s Jpnom, - Jpn, koji
nstoji d prone odreeniju i utonomniju politiku ulogu, u kojoj e jpnske vojne
snge biti orue jpnske spoljne politike, ne produetk merikog prisustv u
regionu.
Meutim, skoranje tenzije, posebno sa Severnom Korejom i Kinom, pokrenule
su debatu o statusu japanskih odbrambenih snaga i o njihovom odnosu prema drutvu. U
Japanu je sada 40.000 amerikih vojnika. Postavlja se pitanje da li bi ovakav Japan
mogao postati, za deceniju ili dve, globalni takmac Sjedinjenim dravama? ini se malo
verovatno. Priblino veliine Kalifornije (povrina Japan je 377.835 km), Japan nikada
nee imati populacionu veliinu Sjedinjenih drava. U zvaninim procenama japanske
vlade se kae da e broj stanovnika Japana od 124 miliona u 2002. godini brzo opasti i da
e nizak natalitet do 2025. godine smanjiti broj stanovnika na 100 miliona, a do 2100. na
67 miliona, tako da izgledi da e Japan u budunosti igrati veu vojnu ulogu blede.
Ekonomski uspeh i popularna kultura pruaju Japanu meku mo, ali to podrivaju
nacionalni etnocentrini stavovi i politike. Japan danas ostvaruje NBD po stanovniku
33,800 amerikih dolara (u odnosu na 46,000 amerikog) . Mora se napomenuti da je
trenutno stanje u kome se Japan nalazi upravo pod amerikim bezbedonosnim
protektoratom. Stoga je on ipak kvaziglobalna sila. Ako bi SAD napustile alijansu sa
Japanom,m mogao bi se proizvesti oseaj nesigurnosti koji bi mogao navesti Japan da
odlui da treba da razvije sopstvene nuklearne kapacitete. Drugi scenario bi bio da Japan
postane saveznik Kine, a zajedniki resursi ove dve zemlje bi inili monu koaliciju.
Ipak, ovo se ini malo mogue, s obzirom da bi Kina elela da ogranii Japan, a Japan ne
bi na to pristao. Stoga je ouvanje alijanse sa Sjedinjenim dravama je najverovatniji
ishod i to se tie japanske strane, s obzirom da su oni zabrinuti zbog poveanja kineske
moi. Ujedinjena istona Azija nije uverljiv kandidat za izazivaa koji bi skunuo sa trona
SAD. Problem Rusije i Japana - junokurilska ostrva.
135
74. Rusija kao potencijalni takmac SAD

Ruska drava je nastala u IX veku sa sreditem u Kijevu. Nakon mongolskog
pokoravanja ruskih zemalja, sredinom XIII veka, Moskva je postala novi centar
okupljanja ruskih kneevina. Godine 1480. nastupa oslobaanje od tatarske vlasti. U to
vreme dolazi na vladarsko mesto Ivan IV Grozni (1533 - 1584). Poinje prodiranje u
Sibir. Jedna od najpoznatijih dinastija, dinastija Romanovih, zapoela je svoju vladavinu
1613. godine i vladala je sve do 1917. godine. U XVIII veku nastupa vreme imperatorske
Rusije, a nova prestonica postaje Sankt Peterburg. Rusija se ukljuuje u evropske sukobe
i ratove sa Osmanskim carstvom. Godine 1812. Rusija ratuje sa Francuskom i unitava
Napoleonovu Veliku armiju. Nakon reforma Aleksandra II, Rusija ovladava srednjom
Azijom. U vreme vladavine Nikolaja II (1894. 1917.) ona postie industrijski i
demografski rast. Nakon revolucije od 1905. godine, Rusija ulazi u parlamentarizam. U
Prvom svetskom ratu, biva poraena od Nemake. Nastupa slom drave i anarhija, sve
dok boljevici 1917. nisu preuzeli vlast. Godine 1922. obrazuje se SSSR. Na svetski
pozornicu stupa Staljin i stvara se jedno totalitarno drutvo. Njihov doprinos u II
svetskom ratu pobedi nad nacistikom Nemakom je bio ogroman, zato su pretrpeli
ogromne gubitke nakon rata (27 miliona mrtvih i materijalni gubici). Nakon toga,
Sovjetski savez ovladava Evropom, on zaotrava odnose sa SAD i poinje Hladni rat. U
to vreme Sovjeti razvijaju svoju prvu nuklearnu bombu (1949. godine). Nakon Staljinove
smrti, Nikita Hruov dolazi na elo partije i nastupa destaljinizacija. Kao posebno bitan
dogaaj, izdvaja se Kubanska raketna kriza (1962.), kada je bilo najblie nuklearnom ratu
izmeu Sjedinjenih drava i Sovjeta. Nakon pada Hruova 1964. na vlast dolazi Leonid
Brenjev i SSSR zahvata ekonomska stagnacija. Nakon njegove smrti 1982. dolazi na
vlast Mihail Gorbaov i nazire se kraj komunizmu. Berlinski zid pada 1989. godine. a
SSSR se raspada 1991. god.
Stnovnitvo: Prem podcim iz 2006, rusk populcij broji 142 893 540 stnovnik.
Rspored stnovnitv iznosi sveg 8,4 stnovnik po kilometru kvdrtnom To je,
uglvnom posledic nervnomernog rspored, jer je vein populcije nseljen u
evropskom delu zemlje. Prirodni prirtj je izuzetno nizk, sveg 0,37 promil.
Preovluje grdsk populcij s 77 odsto, to se smtr posledicom industrijlizcije z
vreme Sovjetskog Svez. Iko se stnobnitvo sstoji od rzliitih kulturnih grup,
ogromnu veinu ine Rusi s 81, 5 % z njim slede Ukrjinci, Ttri, Belorusi,
Bkiri, Moldvci, Jevreji.
Opti zkljuk: U osnovi se moe nprviti vidljiv podel izmeu dvno stvorenog
evropskog jezgr drve i oblsti z koje se moe rei d su reltivno skoro nseljene.
Ekonomsk kim zemlje se, ipk, lgno pomer iz svog evropskog teit i sledi one
regije bogte nftom i drugim energentim. Nlost, ekonomski rst Rusije i njen sve
vei znj u pogledu bitke z energiju ne prti dekvtn rst i rspored stnovnitv.
Iko je Rusij n politikom, vojnom i ekonomskom polju ponovo postl znjn
inilc, u demogrfskom pogledu se opsno pribliil svom Smutnom vremenu.
Petnest godin nkon propsti komunizm rusk ekonomij se pribliil ekonomiji
srednje rzvijenih zemlj slobodnog trit. Dns on im visoku stopu rst BDP- ( u
2004.godine - 7,1% -) i reltivno visoku inflciju ( oko 11,7 % ).N dnnju sliku
ekonomije je uticl i brz privtizcij unosnijih drvnih preduze poetkom
devedesetih.NJih je preuzel nekolicin preduzetnik povezn s tdnjom politikom
136
elitom ( oligrsi ). U poslednje vreme neki oligrsi su bili prinueni d se odreknu del
kontrole nd svojim fbrikm, neki su ztvoreni ili su emigrirli. Veliki koncerni i
dlje dominirju ruskim privrednim potencijlom, drv njvljuje mere z
podsticnje mlog i srednjeg preduzetnitv.
Dns se rusk ekonomij uglvnom temelji n dv stub:izvozu sirovin i energent
(nft i zemnog gs ) i rstuoj domoj potronji. Trdicionln sovjetsk metulrgij i
s njom povezn proizvodnj min, utomobil i vion preivljvju zhvljujui
visokim crinm koje sprevju uvoz jeftinih i konkurentnih inostrnih proizvod.
Mnoge fbrike preorijentisle su se n srdnju s zpdnim kompnijm i licencirnu
proizvodnju strnih proizvod ( inomrke ).
Tokom 50-tih Zpd se plio d e Rusij prestii SAD ko vodeu silu, zbog
nulkernog nournj, strunjk (hidrogensk bomb, silzk n Mesec i dr).
Hvlisve izjve Hruov, Brenjev d e do 1980 Rusij biti vode sil, do
Gorbov i ministr spoljnih poslov vrndze koji si izneli istinu o SSSR d
zostje u posledljih 15 godn u industrijskom rzvoju. SAD su imle 27 put ve
izdvjnj z privredu, u rzvoj i istrivnje su ulgli 60 put vie, vojni izdci su
bili 9 put vei. k i s rzvojem privrede 5% n godinjem nivou, stvorenim ulogm
u meunrodnom sistemu (UN) i s svojom nuklernom moi, bliskosti Evropi i
potencijlnih svez s Kinom i Indijom, Rusij moe odbrti d sruje ili uzrokuje
probleme z SAD, li ne i d bude globlni izziv. to se tie ruskih prirodnih
resursa, ona raspolae sa velikim zalihama nafte, prirodnog gasa, uglja, dijamanata,
srebra, bakra, rude, olova...
Politika ravnotee snaga mogla bi da predvidi takvu alijansu kao odgovor na
potvrdu ameriko-japanskih odnosa. Kina i SSSR su ve bili saveznici u 50tim, pa je
stvoren presedan za budue odnose. Otvaranjem Kine i saradnjom na ograniavanju moi
SSSR raspadom istog dolo je i do kraja saveznitva sa SAD. Rusija i Kina su 1992.
objavile odnose konstruktivnog partnerstva, a 2001. su potpisale sporazum o prijateljstvu
i saradnji. Tema partnerstva je suprostavljanje unipolarnom svetu kojim dominiraju SAD.
I Kina i Rusija su podravale antiteroristiku kampanju SAD 2001. Problemi stvaranja
saveza Rusije i Kine su pre svega problemi granice, ekonomskog i vojnog pada moi
Rusije. Trgovina i investicije izmeu dve zemlje su zanemarljive, jer se obe strane okreu
zapadu. Ponaanje SAD e uticati na dalje povezivanje Rusije i Kine. Ako bismo
postavili pitanje da li Rusija danas moe biti globalni takmac Sjedinjenim dravama,
morali bismo prvo da uporedimo njihove pokazatelje moi. Po pitanju povrine, Rusija je
sa svojom teritorijom od 17,075,200 km znatno vea od SAD koji ima teritoriju od
9,826,630 km, (Njvei deo teritorije neupotrebljiv z upotrebu ), meutim po pitanju
stanovnitva, SAD prednjai sa 303,824,646 naspram Rusije koja ima 140,702,094
stanovnika. Ipak, Rusiju ne prati stalni rast i raspored stanovnitva. Ona moda
predstavlja pretnju za Sjedinjene drave, pre svega jer je to jedina zemlja sa dovoljno
projektila i nuklearnih bojevih glava za unitenje Sjedinjenih drava. Pored ve
pomenutog prostranstva i prirodnih resursa, ona ima obrazovano stanovnitvo, strune
naunike i inenjere. Ona danas ima visoku stopu rasta BDP-a (u 2001. godini 7,1 %).
Ipak, raspad SSSR-a ostavio je Rusiju sa znatno manjom teritorijom (76 % SSSR),
stanovnitvom (50 % SSSR), privredom (45 % SSSR) i vojskom (33 % SSSR). Ne ini se
da e Rusija uhvatiti korak jo dugo vremena. Najverovatniji ishod je Rusija koja e
ostati interno slaba i institucionalno povezana sa meunarodnim sistemom, pre svega
137
preko mesta u SB. Zbog svoje preostale nuklearne snage, bliskosti Evropi i potencijalne
alijanse sa Kinom ili Indijom, Rusija moe odabrati da sarauje ili uzrokuje probleme za
Sjedinjene drave, ali ne i da bude globalni izaziva.











































138
75. Indija kao potencijalni talmac SAD

Indija je drv u junoj Aziji. Sedm je drv n svetu po povrini svoje
teritorije, drug po broju stnovnik. Tkoe, po broju stnovnik Indij je njve
demokrtsk drv n svetu. Ko dom Civilizcije doline Ind i oblst istorijskih
trgovkih putev i prostrnih crstv, Indijski potkontinent je tokom velikog del svoje
duge istorije bio poznt po svom privrednom i kulturnom bogtstvu. etiri znjne
religije hinduizm, budizm, inizm i sikizm su nstle u Indiji, dok su
zorostrizm, judizm, hrinstvo i islm stigli u prvom milenijumu nove ere i
znjno oblikovli rznoliku kulturu ove oblsti. Britnsk istonoindijsk kompnij je
od rnog 18. vek postepeno preuziml vlst u Indiji, d bi sredinom 19. vek Indij
postl kolonij Ujedinjenog Krljevstv. Nkon borbe z nezvisnost koju je obeleio
rsprostrnjeni nensilni otpor, Indij je postl nezvisn drv 1947.
Ona predstavlja geopoliticku tvrdjavu koja je, na severu ogradjena planinskim vencom
Himalaja, a na jugu sa Arapskim morem i Bengalskim zalivom. Predstavlja veoma
masivnu geopoliticku jedinicu u poredjenju sa Evropom. Zemlja koja se prostire izmedju
Indijskog okeana, Persijskog zaliva i Malaka moreuza, ima veoma znacajan geografski
polozaj. U geopolitickom regiji Indija predstavlja hegemona, u smislu velicine teritorije,
populacije i prirodnih izvora. Regija kao celina je pretezno Indocentricna, ne u smislu da
je Indija smestena u centru regiona, ali takodje zato sto Indija poseduje dve trecine
teritorije i populacije. Indija je takodje smestena u centru i u geopolitickom smislu. Indija
je sedma najveca zemlja na svetu, sa povrsinom od 1.3 miliona kvdratnih milja, to je oko
dve trecine evrope. Sa skoro milijardu ljudi ona zauzima drugo mesto na listi
najmnogoljudnijih zemalja..Smatra se da ce negde u 21 veku Indija nadmasiti Kinu sto se
populacije tice. Zbog njene populacije, Indiji je tesko da prihvati da mnogo manje sile u
svetu drze monopol. Zbog velike populacije, velicine drzave, strateskog polozaja i
glavnoj na Indijskom okeanu, Indija zudi za time da igra kljucnu ulogu u medjunarodnoj
politici. Zbog svog hegemonskog polozaja i strateski dobro odbrambenom geopolitickom
polozaju u Indocentricnoj regiji, pretnju Indiji ne predstavljaju regionalne zemlje, vec
glavne sile koje ugovaraju sa njom. Kao sto US ima kljucnu ulogu u zapadnoj hemisferi
tako i Indija ima u svom region. Njihova zamisao o nacionalnoj bezbednosti nije toliko
nacionalna vec geopoliticka i regionalna. Takva zamisao vodi je u interakciju sa
regionalnim glavnim silama i postavlja je za hegemonsku silu na poluostrvu. Vitalne
geopoliticke i civilizacijske osobine nisu bez problema. Kao prvo Indijska nesvrstranost
je iskljucila iz Hladnog rata. Njena politika kaze da drzave ne mogu biti podredjene
velikim silama. Kao sto je premijer Indije- Nehru izjavio our size, our potential strength,
our traditions and heritage do not allow us to become client state. Pogled na Indijsku
buducnost mozda izglda stabilno i dobro, ali u ekonoskom kontekstu ona pravi pomak
unazad, sa prihodom po glavi stanovnika u 1995 god. od 340 $. Mada Indija nije skroz
pokazala svoj potencijal. I pored malog prihoda po glavi stanovnika, Indija ima peti
najveci GDP u smislu kupovne moci, 2 najbrojniju armiju, jako vazduhoplovstvo. Indija
ima jaku nuklearnu moc, i veoma talentovanu ljudsku snagu i tehnoloske sposobnosti.
Indija vai za treu vojnu silu na svetu. ine je vojska,mornarica i avijacija. Pomone
snage kao to su Paravojne snage,Obalska straa i Strateka nuklearna komanda su
takodje pod vojnom nadlenou. Indija poseduje veliki broj nuklearnog naoruanja,kao i
prateih sredstava,projektile i letelice koje mogu da ih isporue na velike razdaljine; no
139
first use doktrina; Nije potpisnica NPT. Indija i Rusija sarauju na temelju Zajednikog
programa o vojno-tehnikoj saradnji do 2010. a trguju orujem u vrednosti od dve
milijarde dolara godinje. Izvesno je da e Indijska vojska biti jo vea sila u
budunosti,posedujui prednost i ekonomskog razvoja i rasta populacije. Po izvetajima
US Congress-a, razvija se u vodeeg kupca oruja.
. Prve decenije XX veka obeleile su nenasilne akcije ( INC i Gandija ) za
nezavisnost. 15.avgusta 1947. Indija postaje nezavisna i nakon britanskog odlaska, posle
Prvog indijsko-pakistanskog rata deli se na 2 drave Indiju i muslimanski Pakistan. 26.
januara 1950. Indija postaje republika sa Rajenda Prasadom kao prvim predsednikom.
Proli vek je bio period nemira u Indiji, od proglaenja nezavisnosti Bangladea, preko
dolaska Indire Gandi i velike ekonomske krize. Tek 2003. godine Indija doivljava brz
ekonomski progres, politiku stabilnost i donekle mir u odnosu sa pakistanskim snagama
Indija ima populaciju od milijarde stanovnika, to je ak etiri puta vie ljudi nego to
ima u SAD. Stopa privrednog rasta u Indiji je porasla sa 2 procenta na 5-6 procenata.
Indija ima i novu srednju klasu od nekoliko stotina miliona ljudi, a engleski je zvanian
jezik kojim govori 50-100 miliona ljudi. Indija je i vojna sila sa nekoliko desetina
nuklearnih oruja, projektilima srednjeg dometa, 1.2 miliona vojnika i godinjim vojnim
izdacma od blizu 11 milijardi dolara. Ima i uticajnu dijasporu, a filmska indusrija Bolivud
je druga najvea u svetu. Indij je republik s prlmentrnim sistemom demokrtije i
sstoji se od 28 drv i 7 sveznih teritorij. Ekonomij Indije je po nominlnoj
vrednosti BDP jednest po veliini n svetu i etvrt njve po pritetu kupovne moi.
Indij je tre n svetu po brojnosti ktivne vojske. Ekonomske reforme koje se sprovode
od 1991. su omoguile privredi ove zemlje sttus jedne od njbre rstuih privred n
svetu. Ipk, Indij i dlje im problem s siromtvom, nepismenou, korupcijom,
bolestim i neuhrnjenou stnovnitv. Indij poseduje nuklerno oruje i deset je
zemlj n svetu po ulgnjim u odbrnu. Pored tog to je religijski plurlistik,
viejezin i multietnik drv, Indij je dom rznovrsnog divljeg svet u svojim
brojnim ztienim stnitim.

Indij je drug zemlj po broju stnovnik u svetu jer u njoj ivi preko milijrdu ljudi. U
Indiji postoji dvdeset dv zvnin jezik koji se govore u rzliitim regionim. Meu
njim su Hindi i Engleski jezik, koji su i slubeni jezici drve. U Indiji vein
stnovnik ivi u veom oskudnim uslovim (k 70%). Indij se sporo rzvijl i bil je
uglvnom poljoprivredno orijentisn drv. Dns je postl mesto modernog biznis i
visoke tehnologije. Od 1974. Indij se deklrie ko zemlj koj im tomsku bombu.
Uprkos svim tim prednostima, Indija ostaje nerazvijena zemlja sa stotinama miliona
nepismenih graana koji ive u siromatvu. Indijski BDP od 1,7 biliona dolara manji je
od polovine kineskog i svega 20 procenata amerikog. Kada se gleda po glavi stanpvnika,
situacija je jo dramatinija. DPo glavi stanovnika SAD ima dohodak od 33900 dolara, a
Indija svega 1800. Indijski vojni kapaciteti su impresivni u junoj Aziji, ali ne i u irem
azijskom kontekstu jer je njena oprema manje savremena, a izdaci su oko polovine onoga
to se pripisuje Kini.
Kina i Indija su 1993. i 1996. godine potpisale sporazume za mirno reavanje spora oko
granica koji ih je uveo u rat 1962. godine. umesto da postane Kineski saveznik, Indija e
najverovatnije teiti da uravnotei kinesku mo.
140
Glavne privredne grane su tekstil i manufakturna proizvodnja. MITAL kompanija je
najvei proizvoa elika na svetu, a razvijena je i automobilska industrija. Zbog svog
hegemonskog poloaja i strateki dobro odbrambenom geopolitikom poloaju u
Indocentrinoj regiji, pretnju Indiji ne predstavljaju regionalne zemlje, ve glavne sile
koje ugovaraju sa njom. Indija sa drugom svetskom populacijom od milijardu stanovnika
i jednom od najvecih ekonomija u porastu sa stopom privrednog rasta od 6 procenata se
cesto pominje kao buduca velika sila; osim toga kao prednosti Indije se pominju vojna
sila sa 1,2 miliona vojnika i nekoliko desetina nuklearnih oruzja,razvijena
demokratija,uticajna dijaspora, filmska i informaticka industrija. Indija ima dugu istoriju
saradnje se velikim brojem zemalja i jedna je od vodja sveta u razvoju; osnivac Pokreta
nesvrstanih i UN.
Danas Indija trazi nove diplomatske i ekonomske partnere u SAD, Kini, EU, Japanu,
zemljama Latinske Amerike, jugoistocne Azije, Africkom unijom i Arapskom ligom.
Kao najblizi strateski partneri pominju se Rusija,Izrael,Francuska i JAR.
Istorija odnosa sa SAD: zategnuti odnosi jos od 70-tih za vrijeme indo-
pakistanskog rata i izjava Kisindzera i Niksona; poboljsanje odnosa poslije zavrsetka
Hladnog rata; tome je najvise doprineo razvoj Indije kao demokratske zemlje kao i
trgovinska saradnja izmedju njih; indijski drustveni proizvod od 1.7biliona dolara je
svega 20 procenata americkog; ako Indija raste 6, a SAD 3 procenata Indija ce tek
2077.dostici ukupnu velicini americke privrede; razlika u dohotku po glavi stanovnika je
jos veca,33 900 u SAD a 1800 dolara u Indiji; slicna situacija je i sa vojnim kapitalom
;malo je verovatno da bi Indija sama mogla da postane globalni izazivac, ali ima znacajna
sredstva koja bi mogla doprineti koaliciji sa Rusijom i Kinom; ipak takva koalicija je
malo verovatna zbog rivaliteta Indije i Kine. Indijski ministar odbrane je Kinu oznacio
kao neprijatelja broj 1 cak i pre nuklearnih testova 1998. Umesto da postane saveznik
Indija ce verovatno predvoditi grupu azijskih zemalja koje ce teziti da uravnoteze Kinu.
Kao to SAD ima kljucnu ulogu u zapadnoj hemisferi tako i Indija ima u svom
regionu. Njihova zamisao o nacionalnoj bezbednosti nije toliko nacionalna ve
geopolitika i regionalna. Takva zamisao vodi je u interakciju sa regionalnim glavnim
silama i postavlja je za hegemonsku silu na poluostrvu. Indija vai za treu vojnu silu na
svetu. ine je vojska, mornarica i avijacija. Pomone snage kao to su paravojne snage,
obalska straa i Strateka nuklearna komanda su takoe pod vojnom nadlenou.
Glavnokomandujui je predsednik Indije. U 35 UN misija na 4 kontinenta uestvuje sa
znaajnih 55.000 vojnika Moemo zakljuiti da Indija nije jaka ekonomska sila (naroito
ako gledamo BDP per capita), ali ona napreduje. to se tie prirodnih bogatstava, tu
takoe zaostaje za SAD-om, po pitanju tehnologije i nauke, tu Indija takoe napreduje, i
privlana je u informacionim tehnologijama, a i u vojnoj moi je dosta jaka.

Povrina: 3 287 590 km (9,5% voda) sedma zemlja sveta
Stanovnitvo: 1 095 351 995 st. druga zemlja sveta
Religija Indije: Bramanizam, Budizam, ainizam





141
76. EU kao potencijalni takmac SAD
povrina: 4,324,782 stanovnitvo: 494,400,677 privredni rast: 3 (1,8) vojni budet:
311 mlrd $
Istorija EU see u 1951. godinu kada su u Parizu Belgija, Luksemburg, Holandija,
Italija, SR Nemaka i Francuska potpisale Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za
ugalj i elik. U sklopu ove zajednice postojale su Visoka vlast, Savet ministara,
Parlament, Sud pravde. est godina kasnije u Rimu su potpisani ugovori o osnivanju
Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju.
1958 godine general De Gol dolazi na vlast u Francuskoj; ukratko, u prvi plan izbila je
njegova volja da se suprotstavi svakoj evropskoj ili meunarodnoj vlasti koja bi mogla da
konkurie ili ak ugrozi nacionalnu veliinu i mo Francuske. Takva politika provocirala
je krizu koja je paralisala Zajednicu i u isto vreme stvorila nesigurnost u pogledu
budunosti Zajednice. Posledica toga je Luksemburki kompromis - dozvoljeno je
svakoj dravi da ne prihvati odluku koja je u direktnoj suprotnosti sa njenim nacionalnim
interesima. 1979. je uveden zajedniki monetarni sistem, odrani prvi neposredni izbori
za parlament, a 1985. izdati prvi pasoi sa znakom Organizacije.
14. juna 1985. - Francuska, Nemaka i zemlje Beneluksa potpisuju engenski sporazum,
ugovor o uklanjanju granine kontrole na zajednikim granicama.
14. decembra 2007. u Lisabonu potpisan je Lisabonski ugovor, predstavlja redukovan
Evropski ustav koji je odbaen 2005. na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Ugovor
stupa na snagu 2009. i cilj mu je da olaka donoenje odluka u ovom bloku sastavljenom
od 27 lanica. U dokumentu koji e obezbediti Uniji status pravnog lica u meunarodnim
organizacijama, jedinstvenu spoljnu politiku i bre donoenje odluka, novine su da se
ukidaju svi simboli EU, a nacionalni parlamenti dobijaju vea prava da nadgledaju rad
Evropskog parlamenta.
Evropska unija poiva na tri stuba:
1) Prvi stub - odnosi se na evropsku zajednicu kao carinsku uniju, zajedniko trite,
zajednike politike u poljoprivredi, ekonomsku i monetarnu uniju;
2) Drugi stub - zajednika spoljna i bezbednosna politika (CFSP);
3) Trei stub - saradnja u oblasti pravde i unutranjih poslova.

Od Drugog svetskog rata, bezbednost i budunost Evrope i SAD su nerazdvojne.
Osnovna karakteristika dananjeg sveta je nedostina vojna dominacija SAD. Na
ekonomskom planu, Evropa (ujedinjeno trite EU) je jedini takmac koji trenutno moe
da parira SAD. Ova dobrovoljna imperija se devedesetih odluila da svoje mesto u
svetu gradi na mekoj moi i uticaju koji iri svojom ekonomijom i vrednostima.
Meutim, u prethodnim godinama pred dilemom je da li je mogua autonomna spoljna
politika pod amerikim odbrambenim kiobranom (najizrazitije tokom irak-rederovog
protivljenja ratu u Iraku). U dananjim promenjivim okolnostima, Evropa je ameriki
bitan, blizak, ali kritian saveznik.
Razlike u vienju NATO: za SAD je instrumentalan, za EU sutinski. SAD imaju
alternativu van sistema, dok je vojna mo Evrope van sistema, u zaetku. SAD
podravaju ideje o osnaivanju evropske bezbednosne arhitekture, ne vide je kao pretnju
evroatlantskoj ve kao komplementaran proces. Integracija evropskih snaga, njihova
meuoperativnost i vea mo angaovanja bi svakako uticala na evropsku spoljnu
politiku pa i na odnose sa SAD. Ovo su dva meuzavisna pitanja, jer bi poveana
142
evropska mo, zahtevala odgovorniji pristup evroatlanskim obavezama (Mo donosi
odgovornost).
Sa eljom EU za preuzimanjem uloge globalnog aktera i vee autonomije spoljne,
bezbednosne i odbrambene politike, esta razmimoilaenja i nesuglasice u odnosima
Evrope i SAD mogu dobiti samo intenzivniji karakter. U ekonomskoj sferi, SAD i EU
meusobno su najvei trgovinski partneri. Postoje ozbiljni predlozi o stvaranju Trans-
atlantskog trita. U ovakvim odnosima meuzavisnosti, jaanje evro-amerikog
partnerstva izgleda kao imperativ. Okosnicu odnosa, bili bi dometi pojedinih politikih
reenja za uestale probleme koji se tiu kritinih taaka meusobnih ali i meunarodnih
odnosa. Umesto vrste, birokratizovane strukture, fleksibilniji odnosi usmereni na
reavanje konkretnih pitanja, od sluaja do sluaja, pokazali bi se efikasnijim.
Problemi EU-SAD: razliito identifikovanje pretnji; problem legitimnosti intervencija
SAD; ljudska prava u SAD; evropski vojni trokovi, i ekonomske nesuglasice.
Za SAD, odbrana od potencijalnih pretnji iz Irana, potiskivanje Rusije i konsolidacija
uticaja u Novoj Evropi.
Za Evropu, mesto razdora, izmeu starih lanica, kojima je Rusija potrebnija i novih
lanica na Istoku, koje se oseaju ranjivijim.
SAD: Evropljani su, smanjivi odbrambene budete i oslanjajui se na ameriku
odbranu, zapravo prepustili SAD da upravljaju svetom.
EU: u veini zemalja postoji otpor prema (amerikom) militarizmu, koji se vidi kao
problem a ne kao reenje.

Najblia stvar jednakosti sa kojom se SAD suoavaju poetkom 21. veka jeste
Evropska unija. Privreda EU je priblino jednaka privredi SAD, njeno stanovnitvo
znatno vee, kao i njen udeo u svetskom izvozu. Evropa troi oko 2/3 amerikih izdataka
na odbranu, ima vie vojnika i obuhvata dve zemlje koje imaju nuklearni arsenal. U
pogledu meke moi, evropske kulture su dugo vremena bile iroko prihvaene u ostatku
sveta, a oseaj Evrope ujedinjene oko Brisela vrlo je privlaan za Istonu Evropu i
Tursku. Kao to je Hantington tvrdio,kohezivna Evropa imala bi ljudske resurse,
ekonomsku snagu, tehnologiju i stvarnu i potencijalnu vojnu snagu da bude dominantna
sila 21. veka. Neki smatraju da postoji politiki blok u EU koji eli sebe da vidi kao
konkurenta Americi. Kljuno pitanje je da li e EU uspeti da razvije dovoljnu politiku i
socio-kulturnu koheziju
EU je ve efektivno ograniila ameriku mo. U pitanjima trgovine i utcaja u
STO Evropa je ravnopravna sa SAD. Evropske zemlje su se uspeno suprotstavile
amerokim trgovinskim sankcijama protiv Kube i Irana. Stvaranje evropske monetarne
unije i uvoenje evra poetkom 1999. godine pozdravio je veliki broj osmatraa kao
glavnu pretnju SAD i ulozi dolara kao dominantne rezervne valute. Veliina i privlanost
evropskog trita znaila je da amerika preduzea koja nastoje da se spoje moraju da
trae dozvolu EK. U eri Interneta, ameriki kreatori politika su zainteresovani da
osiguraju da amerike prakse ne prekorae evropske propise o privatnosti informacija.
EU stvara standarde za ostatak sveta.
Istovremeno, EU se suoava sa znaajnim ogranienjima u stepenu jedinstva. Nacionalni
identiteti ostaju snaniji od zajednikog evropskog identiteta, a nacionalni interesi jo
uvek su bitni. Evropska unija tei pre konfederalnom nego federalnom ureenju. Pravna
integracija je sve vea, sa presudama evropskog suda koji primorava drave lanice da
143
promene prakse, dok broj sluajeva pred ovim sudom raste za 10 procenaa godinje.
Evropski parlament ima korisnu, ali ogranienu ulogu, a odziv na izbore za njega je manji
nego za nacionalne izbore.
Integracija spoljne i odbrambene politike posebno je sporna. EU je 1999. godine stvorila
mogunost za zvaninike na visokom nivou da koordiniraju spoljne politike i postigla
saglasnost o stvaranju vojske od 60.000 vojnika za intervencije u sluaju krize, podrane
neophodnim komandnim osobljem, obavetajnim organima i donosiocima odluka. Ali,
francuske ambicije za stvaranje nezavisne vojne strukture koja bi duplirala NATO
kapacitet nisu prihvaene. Druge evropske zemlje elele su da budu sigurne da nove
snage nee ni na koji nain oslabiti NATO i SAD.
Za druge, klju da li e EU postati globalni izaziva SAD-a nalazi s u prirodi veza preko
Atlantika. Neki predviaju progresivnu eroziju veza, iz tri razloga (Stefan Volt):
1) nepostojanje zajednike pretnje smanjuje koheziju alijanse
2) SAD danas trguju sa azijom 1,5 puta vie nego sa Evropom
3) rastu kulturoloke razlike izmeu elita kako se generacije menjaju.
S druge strane, NATO i dalje predstavlja politiku osiguranja da Rusija ne postane pretnja
i obezbeuje integraciju Nemake, ameriko evropska trgovina je vie uravnoteena od
one sa Azijom (direktne investicije u oba smera su vee nego sa Azijom), a i Evropa i
SAD dele vrednosti demokratije i ljudskih prava.
Ne moe se govoriti o nekoj zajednikoj evropskoj kulturi, jer ona predstavlja
spoj kultura svake zemlje pojedinano, tako je i u knjievnosti, muzici... Veliki uticaj ima
popularna kultura SAD-a na evropsku, naroito filmska industrija. Iako je bogata
prirodnim bogatstvima kao to su vode, ume, planine i jezera, Evropa nema npr. naftu.
to se tie opipljivih pokazatelja moi jedne drave, tu je EU vrlo jaka i stabilna, to nije
sluaj i u svim elementima neopipljivih izvora moi. Ne postoji unutranja kohezija
unutar EU, niti ona ima univerzalistiku kulturu. Sa druge strane, dve lanice EU su
stalne lanice Saveta bezbednosti (VB i Francuska), lanice EU su lanice i NATO-a i
UN.
To da li je drava danas mona i bogata ili nije, ne zavisi od obilja ili sigurnosti njene
moi i bogatstva, ve prvenstveno od injenice da li njeni susedi
poseduju vie ili manje toga od nje. (fon Hornik, nemaki merkantilistiki pisac).














144
77. Meunarodni odnosi i svetska politika u 21. veku: izmeu trajnih odlika i
stalnih promena

Svet se skuplja. Brodu Mejflauer je trebalo tri meseca da pree Atlantik. Let arlsa
Lindberga iz 1924. godine trajao je 24 asa. Pedeset godina kasnije, Konkord je to mogao
da uradi za tri sata. Balistike rakete mogu da to urade za 30 minuta. Na poetku novog
veka, let preko Atlantika kota jednu treinu cene iz 1950-te godine, a telefonski poziv iz
Njujorka za London kota samo mali procenat onoga koliko je kotao sredinom veka.
Globalne komunikacije putem interneta su skoro trenutne, a trokovi prenosa su
zanemarljivi. Nekom ekologu u Aziji ili aktivisti za zatitu ljudskih prava u Africi, danas
su na raspolaganju komunikacijska sredstva koja su nekada mogle da imaju samo velike
organizacije kao to su vlade ili transnacionalne korporacije. U jednom dramatinijem
smislu, nuklearno oruje je dodalo novu dimenziju ratu koju jedan pisac naziva duplom
smru, to znai da ne samo da ljudi kao pojedinci mogu umreti, nego pod odreenim
okolnostima itava ljudska vrsta moe biti ugroena. I kao to su teroristiki napadi na
Njujork i Vaington iz septembra 2001. godine pokazali, tehnologija u ruke nedravnih
subjekata meunarodnih odnosa stavlja destruktivnu mo koja je nekada bila iskljuivo
rezervisana za vlade. Kako se uticaj udeljenosti smanjuje, prilike koje vladaju u dalekim,
siromanim zemljama kao to je Avganistan iznenada postaju veoma znaajne za
Ameriku i Evropu.
Ipak, neke stvari u meunarodnoj politici ostale su iste u svim dobima. Tukididovi
opisi borbi izmeu Sparte i Atine u Peloponeskom ratu pre 2500 godina lie na arapsko
izraelski sukob posle 1947. godine. Svet na poetku 21. veka je jedan udan koktel
kontinuiteta i promene. Neki aspekti meunarodne politike se nisu promenili jo od
vremena Tukidida. Postoji odreena logika neprijateljstva, dilema povodom bezbednosti
koja ide zajedno sa meudravnom politikom. Savezi, ravnotea snaga i izbori u politici
izmeu rata i kompromisa, ostali su slini kroz milenijume.
Sa druge strane, Tukidid nikad nije morao da brine o nuklearnom oruju, o ozonskoj rupi
ili o globalnom zagrevanju. Pred studentima Meunarodnih odnosa stoji zadatak da
istrauju na osnovu prolosti, ali da ne budu zarobljeni u njoj, da razumeju stalnosti kao i
promene. Mi moramo da nauimo tradicionalne teorije, a onda da ih prilagodimo
sadanjim okolnostima. Poetna poglavlja ove knjige pruie vam istorijski i teoretski
kontekst u koji e biti smeteni fenomeni informatike revolucije, globalizacije,
meuzavisnosti i transnacionalnih aktera koji se raspravljaju u kasnijim poglavljima.

Meunarodna politika bi se transformisala ukoliko bi suverene drave bile ukinute, ali
svetska vlada nije na vidiku. I dok nedravni akteri kao to su transnacionalne
korporacije, nevladine organizacije, i teroristike grupe predstavljaju nove izazove za
vlade drava, one ne zamenjuju drave. Ljudi koji ive u priblino 200 drava irom
sveta hoe svoju nezavisnost, posebne kulture i sopstvene jezike. U stvari, umesto da
ieznu, nacionalizam i tenje za stvaranjem novih, nezavisnih drava su se uveali.
Umesto da se smanji, broj drava u ovom novom veku e se poveati. Svetska vlada nee
moi automatski da rei problem rata. Veina ratova danas su graanski ili etniki. Od
kraja hladnog rata 1989. godine pa do kraja dvadesetog veka, bilo je 111 oruanih sukoba
koji su izbili u 74 podruja sveta. Sedam od njih su bili meudravni ratovi a devet su bili
unutardravni ratovi sa spoljnom intervencijom. U stvari, najkrvaviji ratovi devetnaestog
145
veka nisu se bili sukobi izmeu zavaenih drava Evrope, nego ustanak Tajpinga u Kini i
Ameriki graanski rat. Nastaviemo da ivimo u svetu nezavisnih drava jo dovoljno
dugo vremena, i vano je da razumemo kakve nam to izglede donosi.
Meutim, upravo je in uvoenja pojedinca kao samostalnog subjekta globalnih odnosa
ona rasedna linija", novog globalnog bezbednosnog poretka, naspram svih sadanjih i
preanjih organizacionih naela i oblika nacionalne i meunarodne bezbednosti.
Postavlja se pitanje: pustite avion, ta je s putnikom u njemu, da li se on promenio?
Svet posle Hladnog rata je sui generis. Pristalice konstruktivistike teorije su u
pravu kada kau da ne bi trebalo previe da ograniavamo svoje razumevanje
pokuavajui da ga smestimo u Prokrusterovu postelju tradicionalnih metafora sa
njihovim mehanikim suprotnostima. Mo je postala viedimenzionalna, strukture su
postale sloenije, a granice drava same po sebi poroznije. Ova dodatna kompleksnost
znai da svetski poredak mora poivati na vie od onog to je samo tradicionalna vojna
ravnotea snaga.
Realistiko vienje svetkog poretka je nuno, ali nije dovoljno, jer ne uzima u obzir
dugorone drutvene promene koje su polako odmakle svet od Vestfalskog sistema.
Godine 1648., nakon 30 godina meusobne besomune borbe povodom religije, evropske
drave su se dogovorile Vestfalskim mirom da je zapravo vladar taj koji e odrediti
religiju svoje drave, bez obzira na opredeljenje naroda. Poredak je zasnovan na
suverenitetu drava, ne naroda.
Ova evolucija ini jednako znaajnim liberalni koncept svetskog drutva ljudi i drutva
drava, kao i poredak zasnovan na vrednostima, institucijama i poretku vojne moi.
Liberalni pogledi koji su nekada smatrani beznadeno utopijskim, kao na primer
prizivanje miroljubive lige demokratija Imanuela Kanta, deluju manje neostvarivim sada
kada teoretiari politike govore da u stvarnosti ne postoji primer demokratija u
meusobnom ratu. U debatama povodom nemakog ujedinjenja, na primer, predvianja
realista koji su Evropu videli kako se vraa u budunost su prola gore, nego ona liberala
koji su naglaavali da je nova Nemaka demokratska i duboko uronjena u svoje
zapadnjako okruenje kroz institucije Evropske unije.
Supersile su stavile jedna drugoj veto na inicijative i organizacija je svedena na jo
skromniju ulogu stacioniranja mirovnih snaga vie za nadgledanje primirja, nego za
odbijanje agresorskih napada. Kada je pad sovjetske moi doveo do nove politike
Kremlja saradnje sa Sjedinjenim Amerikim Dravama u primeni doktrine UN-a o
kolektivnoj bezbednosti protiv Iraka 1990-1991, to je bio manje dolazak novog svetskog
poretka, nego to je bio ponovna pojava jednog aspekta liberalnog institucionalnog
poretka koji je trebalo da nastane 1945. godine.
Jednako kako je Zalivski rat vaskrsnuo jedan aspekt liberalnog pristupa svetskom
poretku, tako je i otkrio jednu vanu slabost u liberalnom konceptu. Doktrina kolektivne
bezbednosti objavljena je u Povelji Ujedinjenih Nacija. Povelja se oslanja na drave, i
primenjiva je samo kada odnosi prelaze dravne granice, ali ne i kada je sila upotrebljena
izmeu naroda u dravi. Liberali pokuavaju da pobegnu od ovog problema pozivajui na
principe demokratije i samoopredeljenja: pustiti narod unutar drave da glasa da li eli da
bude zatien van svojih granica. Ko odluuje ko ima pravo na samoopredeljenje? Manje
od 10% drava u dananjem svetu su etniki homogene. Samo polovina od njih ima jednu
etniku grupu koja ini vie od 75%. Veina drava nastalih raspadom Sovjetkog saveza
imaju znaajan broj manjina i mnoge od njih imaju diskutabilne granice.
146
Razvoj hibridnog svetskog poretka

Kako je onda mogue ouvati neki poredak u tradicionalnom smislu raspodele moi
meu suverenim dravama, dok istovremeno imamo tendenciju stvaranja meunarodnih
institucija koje u svojoj osnovi imaju princip pravde meu narodima? Meunarodne
institucije se postepeno kreu u takvom post-vestfalskom smeru. Ve 1945. godine, na
osnovu lanova 55. i 56. Povelje Ujedinjenih nacija drave su obavezane na kolektivnu
odgovornost u potovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. ak i pre Rezolucije Saveta
bezbednosti iz 1991. godine koja je odobrila posleratne intervencije u Iraku, preporuke
Ujedinjenih Nacija o uvoenju sankcija protiv reima aparthejda u Junoj Africi znaile
su presedan o nepridravanju odredaba Povelje o suverenitetu drava. U Evropi,
Zavrnim aktom iz Helsinkija iz 1975. godine ozakonjena su prava manjina, dok bi
povrede tih prava bile razmatrane pred Konferencijom o evropskoj bezbednosti i saradnji
i Savetu Evrope. Meunarodno pravo se postepeno razvija. Ameriki Pravni Institut je
1965. godine definisao meunarodno pravo kao "pravila i principe ... u vezi sa
ponaanjem drava i meunarodnih organizacija". Dve decenije kasnije, pravnici ovog
Instituta su dodali "kao i njihovim odnosima sa pojedincima". Lina prava kao i prava
manjina se sve vie tretiraju kao neto to nije samo unutranja stvar drava.
U mnogim, moda skoro svim delovima sveta, ljudska prava se kre to prolazi
nekanjeno. Pokrenuti oruanu multulateralnu intervenciju da bi se ispravila sva nedela
takoe bi bilo princip velikog svetskog besporetka. Ali kao to smo videli, intervencija
odnosno posredovanje se sastoji od raznih postupaka koji se kreu od davanja izjava i
preduzimanja ekonomskih mera ogranienog karaktera to je na najniem nivou lestvice,
pa do invazije u punoj snazi, to se nalazi na najviem nivou. Vojne intervencije
ogranienog obima i multilateralna povreda suvereniteta mogu postepeno da se poveaju
bez izazivanja naglog poremeaja u raspodeli moi meu dravama.
Takvi nesavreni principi i institucije ostavljaju mnogo prostora za izbijanje nasilja
unutar drava i nepravdi izmeu naroda. Strahote bi bile, meutim, mnogo manje nego
kada bi donosioci politikih odluka pokuali da isprave sva zlodela silom, ili opciju da se
vrate nepromenjenom vestfalskom sistemu meunarodnih odnosa. Liberali moraju
shvatiti da je razvoj novog svetskog poretka koji prevazilazi vestfalski sistem neto to
traje decenijama i vekovima; realisti moraju priznati da tradicionalne definicije moi i
strukture u njihovom iskljuivo vojnom znaenju, proputaju promene koje se dogaaju u
svetu globalnih komunikacija i rastuih transnacionalnih odnosa.

MISLEI O BUDUNOSTI

U kakvom biste svetu eleli da ivite? iveli bi u svetu koji bi bio anarhian u smislu
opisanom na poetku knjige i, nadamo se, ne u hobsovskom smislu haotinog rata sviju
protiv svih. Poredak e biti osiguran i realistikom koncepcijom ravnotee snaga meu
dravama, ali i liberalnim konceptom meunarodnih institucija. Taj poredak nee biti
uvek zasnovan na pravdi. Pravda i poredak su esto suprotstavljeni ak i u pitanju
samoopredeljenja. Da li je vanije ouvati granice ili slediti humanitarne razloge koje
kre teritorijalni integritet? Kako izbor izmeu ove dve stvari utie na principe poretka?
Ove rasprave se ne mogu lako privesti kraju.
147
Promena se, meutim, dogaa. Robert Gilpin smatra da se meunarodna politika
nije promenila tokom dva milenijuma ljudske istorije i da bi Tukidid bez mnogo
problema razumeo na dananji svet. Kada bi se Tukidid naao na Bliskom Istoku ili u
Istonoj Aziji, verovatno bi se sasvim brzo snaao u takvom okruenju. Ali, kada bi se,
kojim udom obreo u Zapadnoj Evropi, trebalo bi mu mnogo vie vremena da shvati
odnose izmeu Francuske i Nemake. Globalno posmatrano, postojala je tehnoloka
revolucija u razvoju nuklearnog oruja, informatika revolucija koja je smanjila ulogu
geografije i teritorija, jedan znaajan porast ekonomske meuzavisnosti i pojava
globalnog drutva u kojem postoji poveana svest ljudi o odreenim vrednostima ljudskih
pravima koja nadilazi dravne granice. Interesantno je da je sline promene predvideo
Imanuel Kant u svom osamnaestovekovnom pogledu na meunarodnu politiku. Kant je
prorekao da e se na duge staze ljudi izdii iznad rata iz tri razloga: zbog velike
destruktivnosti rata, zbog porasta ekonomske meuzavisnosti, i zbog razvoja onoga to je
on zvao republikanskom vladom, ili onoga to mi danas nazivamo liberalnom
demokratijom.
Da bismo razumeli sadanji svet, moramo shvatiti i realistiko i liberalno gledite
na svetsku politiku i biti osetljivi na socijalne i kulturne promene koje istiu pristalice
konstruktivistike teorije. Moramo biti sposobni da u isto vreme mislimo o razliitim
idealnim tipovima, u veberovskom smislu te rei. U stavarnosti ne postoji ni ono to slika
realizam, ni ono to opisuje uenje o kompleksnoj meuzavisnosti; jer su oba idealni
tipovi. Realisti vide svet naseljen dravama koje koriste silu u potrazi za bezbednou.
Ako se to preokrene stvara se kompleksna meuzavisnost, u kojoj su nedravni akteri,
ekonomski instrumenti i sticanje bogatsva mnogo vaniji nego bezbednost. Ova dva
gledita su na suprotnim krajevima konceptualnog kontinuuma na koji moemo smestiti
razliite odnose koji postoje u realnom ivotu. Sva tri pristupa realizam, liberalizam,
konstruktivizam - mogu biti od pomoi i neophodni u razumevanju meunarodne politike
u svetu koji se menja.
To nas dovodi do nekih zavrnih pitanja. Koliko e budunost liiti na prolost?
Moe li se Evropa vratiti u budunost? Da li e doi do jo jednog rata velikih sila?
Civilizacija? Hoe li nae informatiko doba biti vie demokratsko i stoga miroljubivije?
Mogu li vlade kontrolisati transnacionalni terorizam? Bipolarni svet vie ne postoji, ali
nee biti zamenjen unipolarnom svetskom imperijom koju e Sjedinjene Drave same
kontrolisati. Svet je, ekonomski posmatrano, ve multipolaran i kako informatika
revolucija bude napredovala i meuzavisnost se poveavala, a transnacionalni akteri na
meunarodnoj sceni postajali sve znaajniji, doi e do rasprivanja moi. Novi svet nee
biti savreno ureen, i vi ete iveti s tim.
Neto vie od 350 godina vladala je relativna predvidivost u meunarodnim
odnosima. Od pre nekoliko decenija zapoeti proces ravanja globalne strukture uveo je
sve u izofreno stanje. Na pozornicu stupaju desetine hiljada drugih novih subjekata,
pored drava, nastojei da dostignu nivo i ulogu igraa. Dosadanji sistem drava je
manje odluujui, ali je i dalje nezaobilazan i moan. Drave se menjaju, ali ne
iezavaju sa scene. Vlade postaju slabije, ali i dalje vie ili manje uspeno nose svoj teret
odgovornosti; dravne granice uspeno zadravaju nepoeljne izvan, ali su popustljivije
za najrazliitije uticaje... kae Rozenau. Dva su uporedna procesa, mada ponekad i
protivrena i meusobno suprostavljena, odvijaju se procesi fragmentacije i globalizacije
u svetu meuzavisnosti - tzv. fragmegracija. Subjekit novonastalih odnosa mogu se
148
podeliti u tri grupe: drave i MO; veze i odnosi izmeu vlada, nadnacionalnih i
transnacionalnih organizacija, etnikih zajednica; trei ine pojedinci kao najbrojniji skup
subjekata svetske politike. Uvoenje pojedinca je ta rasedna linija, differentia specifica
novog globalnog bezbednosnog poretka.


Izvori moi Sjedinjene
Amerike
Drave
Japan Kina Ruska
Federacija
Evropska
unija
Indija
Opipljivi izvori
moi

Prirodna
bogatstva
jako Srednje Srednje Jako Od jakog
ka
srednjem
srednje
Vojna mo Jako Srednje Od
srednjeg
ka manje
jakom
Jako Srednje Od
srednjeg
ka manje
jakom
Ekonomska mo Od jakog
ka manje
jakom
Od
jakog ka
manje
jakom
Od
srednjeg
ka manje
jakom
Srednje Od jakog
ka manje
jakom
Srednje
Nauka/tehnologija jako jako Od
manje
jakog ka
jakom
Jako jako Jako
Neopipljivi
izvori moi

Nacionalna
kohezija
Jako Jako Jako Od
srednjeg
ka jakom
Slabo Srednje
Da li zemlja
poseduje
univerzalistiku
kulturu ili ne
Jako Srednje Srednje Srednje Jako Od
srednjeg
ka
jakom
Kakav je uticaj
zemlje u
meunarodnim
organizacijama
npr. da li je stalna
lanica Saveta
bezbednosti UN
itd.
Jako jako jako jako jako srednje