Poslovna informatika 71

4. RAUNARSKE MREE
U ovom poglavlju razmatran je pojam i podela raunarskih mrea.
Pored toga, razmatrani su razliiti komunikacioni mediji za prenos
podataka, objanjeni su osnovni tipovi mrea i mrenih topologija, kao i
naini meusobnog komunikaciranja raunara. Na kraju, razmatra se
Internet, kao najvea i najpoznatija raunarska mrea i elektronska trgovina,
koja sve vie dobija na znaaju.
4.1. POJAM I PODELA RAUNARSKIH MREA
Raunarsku mreu ine dva ili vie raunara povezana na
odgovarajui nain kako bi mogli da dele raunarske resurse. Pod
raunarskim resursima podrazumevaju se hardverske komponente (skener,
tampa, modem itd.) i softverske komponente (informacije, baze, aplikacije
itd.). Znai umreeni raunari mogu da dele, izmeu ostalog i:
podatke,
poruke,
softver,
raunarske faks ureaje,
modeme,
ostale hardverske komponente.
Osnovni razlog zbog ega se raunari povezuju u mree su
poveavanje efikasnosti i smanjenje trokova. Povezivanje raunara dovodi
do znatnih uteda kako u okviru jedne organizacije, tako i na globalnom
svetskom nivou zato to se istim informacijama moe pristupati sa
razliitih lokacija. Svrha mree je:
zajedniko koritenje programske podrke realizovane kao zajednike
aplikacije za sve korisnike ili aplikacije koja je razdeljena a rezultati
obrade objedinjeni,

MTVU lekcije
72 Poslovna informatika
objedinjavanje pristupa mrenim resursima (tampai, skeneri...),
pristup zajednikim bazama podataka,
elektronska komunikacija i elektronska pota (slanje podataka),
upravljanje i administriranje podacima,
povezivanje razliitih platformi (UNIX, OS/2...),
poveanje produktivnosti i smanjenje trokova poslovanja.
Perfomanse mree su: propusna mo, raspoloivost, sigurnost i cena
kotanja.
Zajednike komponente, funkcije i karakteristike svih mrea su:
serveri (odnosno raunari koji opsluuju umreene korisnike), klijenti
(raunari koji koriste zajednike mrene reurse), medijum (sredstvo kojim
se raunari povezuju), zajedniki podaci (datoteke koje server obezbeuje
umreenim korisnicima na korienje) i resursi koji se stavljaju na
raspolaganje umreenim korisnicima (npr. tampai, skeneri i slino).
Raunarske mree se mogu podeliti u dve osnovne klase prema
veliini razdaljine koje pokrivaju: lokalne i globalne mree.
















Slika 4.1. Primer mogue arhitekture LAN mree (J okanovi D., 2001)
Lokalne mree (Local Area Network LAN) predstavlja mreu
raunara i drugih komponenata, lociranu u okviru relativno malog prostora
(npr. 1000 metara), kao na primer sprat u zgradi ili u samoj zgradi. Lokalna
mrea omoguava zajedniko korienje korporacijskih resursa, kao to su

MTVU lekcije
Poslovna informatika 73
npr. ureaji za arhiviranje, tampai, skeneri, baze podataka, aplikacije itd.
(slika 4.1). Postojanje LAN-a moe da eliminie potrebu za cirkulacijom
dokumenata u papirnoj formi, tako to omoguava dostavljanje beleki,
poslovnih pisama i drugih materijala u elektronskoj formi na radnu stanicu
svakog slubenika. Lokalne mree karakterie velika brzina prenosa i malo
kanjenje.
Globalne mree (Wide Area Network WAN) predstavlja mreu
koja povezuje raunare locirane na veim udaljenostima, na primer u
razliitim gradovima, dravama i kontinentima (slika 4.2).





















Meinfreim (Centrala kompanije)
Lokalne radne stanice
(Mikroraunari i ostali terminali)
Miniraunar
(Sektor A
Slika 4.2. Primer mogue arhitekture WAN mree (J okanovi D., 2001)
)
Miniraunar
(Sektor B)
Miniraunar
(Sektor C)
Data
Data
Data
Data
LAN
LAN
WAN pokriva veliku geografsku oblast i generalno su javno dostupne
mree. Globalne mree obuhvataju regionalne mree, kao to su telefonske
kompanije ili meunarodne mree, kao to su globalni provajderi, odnosno
isporuioci komunikacionih usluga. Ove mree mogu da kombinuju
komutirane i direktne linije, mikrotalase i satelitske komunikacije. Globalne
mree mogu biti komercijalne, pravilima regulisane mree, dok su neke u
privatnom vlasnitvu, obino u vlasnitvu velikih kompanija koje mogu da

MTVU lekcije
74 Poslovna informatika
podnesu odgovarajue trokove. Postoje i globalne mree koje su "javne" u
smislu upravljanja, resursa i pristupa.
Organizacije uvode mree pre svega da bi delile resurse i omoguile
komunikaciju preko mree. U resurse spadaju podaci, aplikacije i periferni
ureaji. Periferni ureaji su na primer spoljanji disk, tampa, modem,
skener, ureaj za arhiviranje podataka i slino.
4.2. SVOJSTVA RAUNARSKIH MREA
Osnovna svojstva raunarskih mrea su (Milanovi D., J ankovi S.,
Novakovi J ., 2003):
Otvorenost dostupnost svim potencijalnim korisnicima. Pod
pojmom otvorenosti danas se podrazumeva i javnost specifikacija,
koja omoguava raznim proizvoaima ponudu kompatibilne opreme;
Ekonominost koja se posmatra sa stanovita korisnika;
Modularnost mogunost naknadnog ukljuivanja novih sistema;
Fleksibilnost mogunost promene naina povezivanja u toku rada
same mree;
Elastinost mogunost povezivanja sa drugim mreama;
Adaptivnost takav nain upravljanja samom mreom da se postigne
maksimalni kvalitet u odnosu na korisnika;
Transparentnost mora postojati jedinstvena tehnologija, koja
povezuje korisnike na mrei.
4.3. KOMUNIKACIONI MEDIJUMI
Za prenos podataka koriste se razliiti komunikacioni medijumi
(kanali) sa raznim karakteristikama. Komunikacioni mediji se mogu podeliti
na ine i beine medije.
ini mediji
ini mediji su upredena parica, koaksijalni kabl i fiber-optiki kabl.
Telekomunikacioni signali se prenose preko ianih medija tano odreenim
putanjama koje su definisane fizikim granicama medija.

MTVU lekcije
Poslovna informatika 75
Upredena parica predstavlja par bakarnih ica i najraspostranjeniji je
oblik komunikacionog povezivanja jer se koristi gotovo za sve telefonske
instalacije. Ovaj komunikacioni medij je relativno jeftin, iroko je
primenljiv i lak za postavljanje. Nedostaci ovog medija su to relativno
sporo prenosi podatke, moe se lako prislukivati i podloan je smetnjama
koje potiu iz drugih elektrinih izvora.
Koaksijalni kabl se sastoji od izolovanog bakarnog jezgra koje je
okrueno punom ili pletenom metalnom uzemljenom presvlakom i sve je
obmotano plastinim omotaem. U odnosu na upredenu paricu moe da
prenosi mnogo vie podataka i manje je osetljiv na elektrine smetnje, ali je
i znatno skuplji i tei za rad.
Fiber-optiki kabl predstavlja komunikacioni medijum velikog
kapaciteta. On je uraen od velikog broja veoma tankih staklenih niti i
informacije, umesto elektrinog, nosi svetlosni signal koji putuje kroz
unutranjost fiber-optikog kabla. Svetlosni signal je praktino "zarobljen" u
svetlovodu zbog totalne refleksije, zbog ega su i gubici energije jako mali.
Ovaj medij omoguava veliku brzinu, vei kapacitet i veu bezbednost u
odnosu na prislukivanje i ometanje. Nedostaci ovog medija su visoka cena
i tekoe prilikom postavljanja.
Beini medijumi
Beini medijumi su mikrotalasni sistemi, satelitski prenos i radio
prenos. Kod beinog prenosa, prenos se vri emitovanjem signala koji se
na prijemnoj strani detektuje nekom vrstom antene.
Mikrotalasni sistemi koriste mikrotalase koji putuju du povrine
zemlje i obezbeuju prenos izmeu razliitih lokacija. Nedostatak
mikrotalasnih sistema je to zahtevaju da izmeu predajne i prijemne strane
postoji optika vidljivost. Na taj nain se znatno ograniava korisnost ovih
sistema, posebno ako se radi o vrlo velikim rastojanjima. Bitan nedostatak
ovih sistema je i osetljivost na smetnje u okolini kao to su snena oluja i
jaka kia. Zbog ovih nedostataka mikrotalasni sistemi se sve vie zamenjuju
satelitskim komunikacionim sistemima.
Kod satelitskog prenosa signal koji emituje zemaljska stanica prenosi
se ka satelitu koji ga ponovo emituje ka drugoj zemaljskoj stanici. Iako se i
kod satelitskog prenosa zahteva optika vidljivost predajnika i prijemnika,
zbog velike oblasti koju sa velike visine pokriva satelit, premoavaju se
nedostaci mikrotalasnih sistema. Korienje satelitskog prenosa za digitalni
prenos predstavlja najvei napredak u telekomunikacijama poslednjih

MTVU lekcije
76 Poslovna informatika
godina. Danas se sateliti postavljaju na tri vrste orbita: geostacinarna
zemaljska orbita, srednja zemaljska orbita i niska zemaljska orbita.
Sateliti u geostacinarnoj zemaljskoj orbiti nalaze se na orbiti udaljenoj
od ekvatora 35.800 kilometara i imaju nepromenljiv poloaj u odnosu na
povrinu Zemlje. Sateliti u geostacinarnoj zemaljskoj orbiti su veliki i skupi
i u ovu orbitu ne moe da se postavi vie od 150 ovakvih satelita, koliko se
sada tamo nalazi. Ovi sateliti su odlini za slanje televizijskih programa
difuzno do kua ili do kablovskih operatera.
Sateliti u srednjoj zemaljskoj orbiti se nalaze na oko 10.000
kilometara iznad povrine Zemlje u orbitama koje su nagnute prema
ekvatoru. U odnosu na satelite u niskoj zemaljskoj orbiti, potrebno je manje
satelita da se pokrije Zemlja, ali telefoni moraju da imaju veu snagu da bi
doprli do ovih satelita.
Sateliti u niskoj zemaljskoj orbiti zbog toga to se nalaze mnogo blie
Zemlji, smanjuju ili eliminiu kanjenje signala. Ovi sateliti koriste manje
energije i njihovo lansiranje je jeftinije nego lansiranje drugih satelita, ali
tehnika prenosa podataka kroz grupu satelita je sloena i jo nedovoljno
ispitana.
Kao i svaki komunikacioni medij, tako i satelitski prenos ima svoje
prednosti i nedostatke, to i uslovljava njihovu primenu. Prednosti ovog
prenosa su vrlo velika irina opsega i veliki domet na Zemlji, a nedostaci
kanjenje signala usled prostiranja koje nije zanemarljivo, radi bezbednosti
moraju se koristiti sistemi za ifrovanje i visoka cena lansiranja satelita.
Radio prenos takoe prenosi informacije beino, ali koristi radio
talase koji su niih frekvencija od mikrotalasa. Radio prenos se sve vie
koristi za povezivanje raunara i periferijskih ureaja ili za povezivanje
raunara i lokalnih mrea. Prednosti ovog komunikacionog medija su laka
instalacija i niska cena ureaja. Nedostaci su mogunost prislukivanja, jer
je dovoljno da neko ima prijemnik podeen na istu frekvenciju, kao i
mogunost uzajamne elektrine interferencije (ometanja) sa drugom
kancelarijskom elektrinom opremom.
Karakteristike komunikacionih medija
Karakteristike komunikacionih medija koje odreuju njihovu
efikasnost i mogunosti su: brzina, smer, nain i tanost prenosa.
Najbitnija karakteristika komunikacionog medija je njegova
transmisiona brzina, tj. brzina prenosa poznata pod imenom kapacitet

MTVU lekcije
Poslovna informatika 77
prenosnog kanala koja se u sluaju prenosa podataka izraava u bitima u
sekundi (bps). U tabeli 4.1. prikazane su brzine prenosa u razliitim
medijumima.

Tabela 4.1. Brzina prenosa u razliitim medijumima (Turban E., McLean
E., Wetherbe J ., 2003)
Medijum Kapacitet
Upredena parica do 128 Mbps
Koaksijalni kabl do 200 Mbps
Optika vlakna 100 Mbps do 2 Gbps
Mikrotalasni sistemi 45 Mbps
Satelitski prenos 50 Mbps
Radio prenos do 2Mbps

Smer prenosa, kao sledea karakteristika komunikacionih medija,
moe da bude simpleksan, poludupleksan i dupleksan.
Kod simpleksnog prenosa komunikacija se odvija u samo jednom
smeru. Ovaj prenos je jednostavan i relativno jeftin. Primeri za ovaj prenos
su: radio i TV difuzija, javni sistemi oglaavanja i slino.
Kod poludupleksnog prenosa komunikacija se odvija u oba smera,
meutim ne istovremeno. Znai, u posmatranom trenutku poruka moe da
se prenosi u samo jednom smeru. Primer za poludupleksni prenos je radio
veza u kojoj korisnici mogu da primaju i da emituju, ali ne mogu da rade
istovremeno, znai u posmatranom trenutku mogu ili da govore ili da
sluaju.
Kod dupleksnog prenosa komunikacija se odvija u oba smera
istovremeno. Primer za korienje dupleksnog prenosa je telefon.
Nain prenosa moe da bude asinhroni i sinhroni.
Asinhroni prenos karakterie emitovanje ili primanje samo po jednog
alfanumerikog znaka (karaktera). Prijemni ureaj zna kada znak poinje i
kada se zavrava na osnovu start bita koji prethodi poslatom znaku i stop
bitu koji sledi iza svakog poslatog znaka. Ovaj vid prenosa je po svojoj
prirodi neefikasan jer zahteva start i stop bitove kod svakog znaka kao i
zbog praznog vremena izmeu prenosa znakova. Asinhroni prenos se koristi
samo za prenos podataka relativno malim brzinama.

MTVU lekcije
78 Poslovna informatika
Sinhroni prenos karakterie slanje grupe znakova kao kontinualni niz
bitova, a prenosom upravlja signal za sinhronizaciju koji inicira ureaj koji
alje. Da bi se izbegao gubitak ili dobitak bitova, predajnik i prijemnik
moraju da budu u potpunoj sinhronizaciji, to se postie slanjem posebnih
znakova koji se nazivaju sinhro bitovi i koji prethode bloku podataka.
Pomou ovih sinhrobitova prijemni ureaj se sinhronizuje sa predajnikom.
Sinhroni prenos se koristi za prenos podataka velikim brzinama.
Tokom prenosa podataka razliiti dogaaji, kao to su vremenske
nepogode, elektrine interferencije i slino, mogu da prouzrokuju da jedan
ili vie bitova bude "isputeno" tokom prenosa i da tako bude oteena
celovitost informacije. Tanost prenosa se moe ustanoviti na osnovu
bitova parnosti, koji predstavljaju kontrolnu sumu koja se dodaje na
otpremnoj strani linije znaku i/ili bloku znakova. Radi verifikacije tanosti
prenosa, na prijemnoj strani linije se ispituju i verifikuju bitovi parnosti
kako bi se utvrdilo da li su tokom prenosa izgubljeni neki bit ili bitovi.
Brzine prenosa komunikacionih medija su sve vee, naroito to se
tie optikih vlakana, gde brzine prenosa dostiu od 100 Mbps do 2 Gbps. U
SAD je zapoelo formiranje globalne telekomunikacione strukture koja
podrava gigabitske brzine i koja je zasnovana na tehnologiji optikih
vlakana i digitalnom prenosu informacija. Potrebu za poveanjem brzine
prenosa uslovio je porast broja korisnika telekomunikacionih usluga, kao i
potreba za prenosom multimedijalnih sadraja.
Slika 4.3. Prenos podataka preko telefonske linije (J okanovi D., 2001)
Digitalni signal Digitalni signal
Analogni signal

Modem Modem
Raunar
Raunar
Telefonska veza
J edan dobar deo telekomunikacionih linija i sistema instaliranih u
svetu je jo uvek analogan. Analogan prenos znai da se signali prenose kao
kontinualni talasi. S obzirom na to da je raunarski svet u potpunosti
digitalan (tj. signali koje koriste raunari mogu se predstaviti kao "0" i "1"),

MTVU lekcije
Poslovna informatika 79
potrebno je digitalne signale konvertovati u analogne kako bi se preneli
korienjem analognih sistema prenosa. Da bi raunar na prijemu mogao da
koristi ove signale, oni se moraju ponovo pretvoriti u digitalne. Par ureaja
koji vre ovu konverziju (analognih signala u digitalne i obrnuto) nazivaju
se modemi (modulator demodulator).
Analogni prenos signala (slika 4.3) ne dozvoljava korienje
mnogobrojnih tehnika za ubrzanje slanja informacija. Digitalnim prenosom
informacija u celosti, dakle od prijemnika do predajnika i obrnuto, postie
se bri prenos podataka. Digitalni telekomunikacioni ureaji su sve jeftiniji,
a mogu da podre znatno bri prenos podataka. Zbog toga sva savremena
telekomunikaciona oprema koja se sada instalira je digitalna. Internacionalni
standard koji propisuje kako treba projektovati digitalne telekomunikacione
sisteme je ISDN (Integrated Services Digital Network). Nastavljanjem
ovakvog trenda globalna telekomunikaciona infrastruktura e uskoro biti
kompletno digitalizovana.
Sve vea potreba za telekomunikacionim uslugama u kompanijama i
pored prisutnog trenda pojeftinijenja telekomunikacionih usluga, dovodi do
toga da kompanije dosta novca troe na komuniciranje. Pored njih i
kompanije koje nude telekomunikacione usluge su veoma zainteresovane
kako da to efikasnije i sa veim utedama ostvare te usluge. Smanjenje
cena komuniciranja se moe ostvariti na vie naina. Dva najbitnija naina
za smanjenje cena komuniciranja je kompresija signala i multipleksiranje.
Proces pri kome se sve redudanse u signalu uklanjaju da bi se
komunikacioni kanal efikasnije koristio naziva se kompresija signala. Na
prijemu se ovakav signal pretvara u originalni signal, pri emu se dobija
skoro originalan kvalitet signala na predaji. Zahvaljujui nesavrenosti ula
vida i sluha, ona nisu u stanju da primete razliku izmeu originalnog signala
i signala na prijemu. Kompresija je naroito korisna kod prenosa
multimedijalnih sadraja, jer je sadraj na primer digitalizovane slike jako
redudantan i moe se ostvariti visok stepen kompresije takvih signala.
Drugi nain za smanjenje cene komuniciranja je multipleksiranje,
koje oznaava da se komunikacioni kanal deli, odnosno zajedniki koristi za
prenos vie signala. Zahvaljujui multipleksiranju vie signala se prenosi
istovremeno ili skoro istovremeno preko jednog kanala velikog kapaciteta.
Ove signale je na prijemu potrebno razdvojiti.

MTVU lekcije
80 Poslovna informatika
4.4. DVA OSNOVNA TIPA MREE
U zavisnosti od naina na koji se zajedniki koriste informacije
postoje mree ravnopravnih korisnika i serverske mree. U daljem tekstu
bie rei o glavnim funkcijama, prednostima i nedostacima ovih vrsta
mrea. Koja e se mrea uvesti zavisi od veliine organizacije, potrebnog
nivoa bezbednosti, raspoloivog nivoa administrativne podrke, gustine
saobraaja na mrei, potreba korisnika mree i raspoloivog budeta.
4.4.1. SERVERSKE MREE
Rad serverske mree (Server Based Networks) je zasnovan na
povezivanju vie manjih raunara klijenata sa serverom koji klijentu prua
pomo u radu, ali je vei deo rada klijenta odvojen od servera.

Klijent Klijent Klijent Server
Podaci
Printer

Slika 4.4. Serverska mrea (Milanovi D., J ankovi S., Novakovi J ., 2003)
Raunar-klijent sa sopstvenom programskom podrkom, ili
programskom podrkom upisanom u radnu memoriju iz servera, poziva
podatke u svoj radnu memoriju, samostalno obrauje podatke i po obradi ih
vraa na server, gde se uvaju i na raspolaganju su svim korisnicima mree
(slika 4.4). Periferne jedinice raunara (tampa, skener, CD ROM...) mogu
se proglasiti kao zajedniki deljivi (SHARE) mreni rasursi. Ako se server
iskljui, klijenti koji poseduju sopstvene trajne memorijske resurse, moi e
samostalno raditi, ali nee moi koristiti zajednike mrene resurse.
Osnovne komponente serverske mree su: serveri, klijenti i
komunikaciona oprema.
Serveri su raunari koji obezbeuju resurse koje dele umreeni
raunari. To su obino raunari sa najveom procesorskom snagom,
velikom RAM memorijom i najveim i najbrim hard diskom. Namenski
server je server koji ima samo tu jednu ulogu i ne koristi se kao klijent.
Kako se uveava mrea, saobraaj u mrei postaje sve gui, javlja se
potreba za veim brojem servera. Podela poslova na nekoliko servera

MTVU lekcije
Poslovna informatika 81
obezbeuje da se poslovi obavljaju na najefikasniji mogui nain. Tako n
primer, specijalizovani serveri se koriste za:
server za tampanje obezbeuje pristup tampaima i izvrava
programe potrebne za stvaranje i rukovanje redovima tampanja
poslova poslatih n tampae sa razliitih vorova.
fajl server izvodi znatan deo upravljanja mreom, jer svi prenosi
idu rko njega. Fajl server ima jednu ili vie mrenih kartica preko
kojih radi sa mreom. Osim to upravlja pristupom resursima, kao to
su datoteke i diskovi n mrei, fajl server je odgovoran za bezbednost
i sinhronizaciju mree. r bezbednosti koje se preduzimaju treba da
osiguraju da samo ovlaeni korisnici imaju pristup pojedinoj datoteci.
r sinhronizacije treba da obezbede da dva korisnika n rde u isto
vreme nekompatibilne poslove u istoj datoteci ili u zapisu. Efikasan
fajl server mora biti brz, pouzdan i mr da obezbedi dovoljan prostor
za smetaj svih odataka i programa neophodnih korisniku.
Komponente sistema za fajl server moraju biti izdrljive i pouzdane.
server za aplikacije obino je namenski raunar koji izvrava
aplikacije za radne stanice. Aplikacije zasnovane n klijentu
izvravaju se n radnoj stanici i za njih je potrebno sve neophodne
datoteke podataka preneti sa servera n radnu stanicu. Upotreba
aplikacijskih servera moe da pobolja performanse fajl servera,
rastereujui ga nekih zadataka obrade. Pri radu sa bazama podataka
ili rgramima za tabelarno proraunavanje, ovim se tedi znaajna
koliina vremena.
server za elektronsku potu predstavlja server koji zahtevu
upravlja isporukom pote ili informacijama druge vrste.
server baza podataka sadri softver koji programima aktivnim n
drugim vorovima obezbeuje pristup zapisima u bazi podataka.
Server baza podataka je koristan samo ukoliko moe da izvri stvarno
oitavanje i smetanje zapisa n server, tako da nije neophodno slati
cele baze podataka izmeu servera i radne stanice.
Klijenti, odnosno radne stanice, jesu raunari koji pristupaju
zajednikim mrenim resursima koje obezbeuje server. Uobiajeno je da su
to raunari ija se konfiguracija bazira na poslovima koji se na njima
obavljaju tj. na zahtevima korisnika za obavljanje pojedinih poslova.
Komunikacionu opremu ine kablovi, razvodne kutije, skretnice,
adapteri, konektori, linijski pojaivai i slino.

MTVU lekcije
82 Poslovna informatika
Instaliranje, konfigurisanje i upravljanje kod serverskih mrea je
znatno sloenije nego kod mrea raunara istog prioriteta, ali one imaju i
brojne prednosti. Kod ovih mrea administrator moe da definie
bezbednost i to onda vai za svakog korisnika u mrei. J edan od osnovnih
razloga za opredeljivanje za ovaj tip mree je zahtevani nivo bezbednosti.
Vrlo bitna karakteristika serverskih mrea je da one mogu funkcionisati sa
ogromnim brojem korisnika ispoljavajui dobre perfomanse.
4.4.2. MREE RAUNARA ISTOG PRIORITETA
Kod mrea raunara istog prioriteta (Peer to Peer Network) ne postoje
namenski serveri, kao ni hijerarhija raunara. Obino svaki raunar
funkcionie i kao klijent i kao server (slika 4.5). Kod ovog tipa mree ne
postoji administrator mree koji je odgovoran za celu mreu, ve svaki
korisnik svakog raunara odreuje koji se podaci sa njegovog raunara
mogu deliti preko mree.
Mree istog prioriteta esto zovu i radne grupe i koriste se za manje
od 10 korisnika u istom prostoru. Ove mree su relativno jednostavne i
jeftinije su od serverskih mrea i zadovoljavaju potrebe malih organizacija.
Svaki korisnik sam podeava sopstvenu bezbednost tako to definie lozinke
za resurs koji se koristi preko mree. Deava se da pojedini korisnici ne
primenjuju nikakve mere bezbednosti, zbog ega, ako je bezbednost bitan
faktor, bolje reenje predstavljaju serverske mree.

Kompjuter Kompjuter Kompjuter Kompjuter Printer

Slika 4.5. Mree raunara istog prioriteta (Milanovi D., J ankovi S.,
Novakovi J ., 2003)

MTVU lekcije
Poslovna informatika 83
4.5. PROJEKTOVANJE MREE
Pojam mrena topologija odnosi se na fiziki raspored raunara,
kablova i drugih komponenata mree. Od izabrane topologije zavisi:
vrsta potrebne opreme za mreu,
mogunosti te opreme,
razvoj mree,
nain upravljanja mreom.
Od izabrane mrene topologije zavisi tip kablova koji e se koristiti,
kao i nain na koji e se oni sprovesti kroz podove, zidove ili plafone. Izbor
mrene topologije utie i na nain komuniciranja raunara u mrei, to ima
veliki uticaj na funkcionisanje mree. Za svaku konkretnu organizaciju treba
izabrati odgovarajuu mrenu topologiju, kako bi mrea adekvatno
funkcionisala, a problematine situacije izbegle.
4.6. KLASINE TOPOLOGIJE
U praksi postoji nekoliko topologija raunarskih mrea koje se koriste.
Raunari, svievi i terminali koji su povezani sa linkovima u mreu
zajedniki se nazivaju vorovi mree. Topologija mree predstavlja
organizaciju vorova i linkova jedne raunarske mree. Topologija mree
mora da se uklapa u strukturu radne jedinice organizacije koja je koristi i
mora se u sluaju potrebe adaptirati da zadovolji ustaljene eme prenosa
informacija koje vae u organizaciji. Da bi se ostvarila veza izmeu
raunara, pored infrastrukture koju ini hardver potrebno je instalirati i
softver koji omoguava i kontrolie komunikacije preko mree. Tri osnovne
topologije su:
magistrala,
zvezda,
prsten.
4.6.1. MAGISTRALA
Magistrala (eng. bus) se esto zove i linearna magistrala. To je
najjednostavniji i najei nain umreavanja raunara. Sastoji se od kabla
koji se zove stablo ili segment koji sve umreene raunare povezuje

MTVU lekcije
84 Poslovna informatika
pravolinijski. Raunari povezani u magistralu komuniciraju obraajui se
podacima na odreenom raunaru, koji se sprovode kroz kabl u obliku
elektronskih signala (slika 4.6).


Slika 4.6. Topologija magistrale (Milanovi D., J ankovi S., Novakovi J .,
2003)
Prednosti topologije magistrale su:
arhitekture zasnovane na ovoj topologiji su jednostavne i fleksibilne,
veoma je jednostavno proirivanje prikljuivanjem na glavni vod,
odnosno dodavanjem i uklanjanjem vorova,
magistrala koristi malo kablova u poreenju sa drugim topologijama i
esto ima najjednostavniji raspored istih.
Nedostaci topologije magistrale su:
teko izolovanje greaka,
preoptereenje glavnog voda u sluaju poveanja saobraaja u mrei,
kod varijante razgranate topologije ukoliko koren postane neispravan
cela mrea postaje neispravna.

Slanje signala
U mrei se podaci, u obliku elektronskog signala, alju svim
umreenim raunarima; meutim, informaciju prihvata samo raunar ija se
adresa poklapa sa adresom kodiranom u signalu. U datom trenutku samo
jedan raunar moe da poalje poruku.

MTVU lekcije
Poslovna informatika 85
Na rad mree utie:
broj povezanih raunara,
ra umreenih raunara,
se radi u mrei,
ja na ostatak mree.

dbij
itavoj mrei, oni putuju sa jednog kraja kabla
e signalu omoguilo da bez prekida tako putuje, on bi se
stalno
ponenta
terminator i koja apsorbuje slobodne signale.
ae da je mrea
pala.
TOPOLOGIJA ZVEZDA
su povezani segmentima kablova sa
zove hab. Habovi regeneriu i ponovo
alju
ziko formiranje i modifikovanje mree,
ica,
karakteristike hardve
vrsta aplikacija sa kojima
vrsta kabla upotrebljenog za umreavanje,
udaljenosti raunara.
Ako se jedan raunar pokvari, to nema utica
O anje signala
Poto se podaci alju
na drugi. Kada bi s
odbijao i tako guio mreu. Zato signal mora da se zaustavi kada
stigne do prave odredine adrese.

Terminator
Da bi se signal zaustavio, na svaki kraj kabla se postavlja kom
koja se zove
Ako se kabl fiziki prekine, u tom sluaju jedan ili vie kablova
nemaju terminator i aktivnosti mree se prekidaju. Tada se k
4.6.2.
U ovoj topologiji raunari
centralnom komponentom koja se
signale na isti nain na koji rade i repetitori. Signal se prenosi od
raunara koji ga alje, kroz hab do svih ostalih raunara u mrei. Ova
topologija zahteva dosta kablova, i ako centralno mesto otkae, otkazuje i
cela mrea. Ako se jedan raunar pokvari, samo taj raunar nee moi ni da
prima ni da alje podatke, dok ostatak mree nastavlja normalno da radi
(slika 4.7).
Prednosti topologije zvezde su:
lako fi
lako dodavanje novih radnih stan

MTVU lekcije
86 Poslovna informatika
lako otkrivanje neispravne komunikacione linije u mrei,
nosa podataka,
ija izmeu krajnjih taaka na krakovima mree,
posveenog iskljuivo
iskljuena je mogunost zaguenja pre
dok su nedostaci:
velike duine kablova po jednoj radnoj stanici,
oteana komunikac
obezbeivanje i instaliranje namenskog servera
nadzoru.

HAB

Slika 4.7. Topologija zvezde (Milanovi D., J ankovi S., Novakovi J .,
2003)
4.6.3. TOPOLOGIJA PRSTEN
. Kod ove
sa terminatorima. Signal putuje po petlji
u jed
tavnost oiavanja uz minimalnu potronju kablova,
ja.
U topologiji prstena raunari se kruno povezuju kablom
raunarske topologije nema krajeva
nom smeru i prolazi kroz svaki raunar. Za razliku od pasivne
topologije magistrale, kod ove topologije svaki raunar se ponaa kao
repetitor koji pojaava signal i alje ga sledeem raunaru. Kako signal
prolazi kroz svaki raunar, otkazivanje jednog raunara utie na celu mreu
(slika 4.8).
Prednosti ove topologije su:
jednos
nije potreban centar oiavan

MTVU lekcije
Poslovna informatika 87
Nedostaci topologije prstena su:
prestanak rada cele mree usled prestanka rada jednog vora,
to to se komunikacija odvija samo u
Slika 4.8. T S., Novakovi J .,
veoma teko izolovanje greke za
jednom smeru,
teko dodavanje ili uklanjanje vorova u mrei.


opologija prstena (Milanovi D., J ankovi
2003)
4.7. RAUNARSKA KOMUNIKACIJA
datotekama. Meutim,
velike koliine podataka
u jed
Podaci se obino nalaze u prilino velikim
mree ne mogu da rade ako raunari kroz kabl alju
nom navratu. Postoje dva razloga zbog kojih slanje velikih koliina
podataka u jednom navratu usporava mreu.
Prvo velike koliine podataka koje se alju kao celina vezuju mreu
i onemoguavaju pravovremenu interakciju i komunikaciju, zato to jedan
raunar preplavljuje kabl podacima. Drugi razlog zbog kog mree
preformatiraju velike celine podataka u manje pakete je postojanje greaka u
prenosu. Kada su podaci rastavljeni u pakete, greka tada utie na manje
delove podataka, tako da samo taj manji deo mora ponovo da se alje, to
oporavak od greke ini relativno lakim.

MTVU lekcije
88 Poslovna informatika
Kako bi vie korisnika istovremeno moglo da brzo i lako predaje
podatke preko mree, podaci moraju da se rastave u manje celine, kojima se
lake
a tako da svaki raunar iz
mree
dom na odreditu,
sastave.

Str
kao to je poruka ili datoteka,
omandi, kao to su
viti slanje.

Komp
ke komponente. Tu spadaju:
ja pokazuje koji je raunar poiljalac,

,
ponentama govore kako da predaju
ketima kako bi ponovo sastavio kompletan paket podataka,
rukuje. Te celine se zovu paketi ili okviri.
Paket je osnovna jedinica mrene komunikacije. Kada se podaci
podele u pakete, pojedinani prenos se ubrzav
ima vie prilike da predaje i prima podatke. Na raunaru primaocu
paketi se skupljaju i ponovo sastavljaju u ispravan redosled, kako bi se
formirali originalni podaci. Kada mreni operativni sistem sa raunara
poiljaoca rastavi podatke u pakete, on u svaki paket dodaje posebne
kontrolne informacije. Na taj nain se omoguuje:
da se originalni, rastavljeni podaci alju kao manje celine,
da se ti podaci ponovo sastave pravim redosle
da se izvri provera greaka u podacima kada se oni ponovo
uktura paketa
Paketi mogu da sadre nekoliko tipova podataka:
informacije,
odreene vrste podataka za kontrolu raunara i k
zahtevi za usluge,
kod za kontrolu sesije, kao to je ispravljanje greke, koji pokazuje da
li je potrebno pono
onente paketa
Svi paketi imaju zajedni
adresa izvora ko
podaci koji se alju,
adresa odredita koja pokazuje koji je raunar primalac
instrukcije koje mrenim kom
podatke,
informacije koje raunaru primaocu govore kako da povee paket sa
ostalim pa
podaci o proveri greaka da bi se obezbedilo da podaci stignu
nepromenjeni.

MTVU lekcije
Poslovna informatika 89
4.8
Uloga telekomunikacionih protokola
uniciranja i oni
ftverskih platformi
oguavaju da, kada je nekoliko
ke procedure upravljaju njihovom
komu
ove namene su ipak razliite i oni mogu da obavljaju
razli
a kome protokol
kroz mreni
podeli u

oe da se odvija ni na kom drugom koraku. Svaki
la i procedure, odnosno svoje protokole.

u, protokol:
. TELEKOMUNIKACIONI PROTOKOLI
Telekomunikacioni protokoli su pravila kom
omoguavaju da raunari razliitih hardverskih i so
meusobno komuniciraju. Protokoli om
raunara u mrei, pravila i tehni
nikacijom i interakcijom. Protokoli pokrivaju iroki domen poevi od
elektrinih karakteristika veza preko formata poruka koje se prenose, pa sve
do interakcija izmeu aplikacionih programa koji se izvravaju na razliitim
vorovima mree.
Kada se razmilja o protokolima, treba imati u vidu tri osnovna
momenta (Milanovi D., J ankovi S., Novakovi J ., 2003):
1. Postoji mnogo protokola. Dok svi protokoli omoguuju osnovnu
komunikaciju, njih
ite poslove. Svaki protokol ima svoje prednosti i mane.
2. Neki protokoli rade samo na odreenom OSI sloju. Sloj n
radi opisuje njegovu ulogu. Na primer, ako odreeni protokol radi na
fizikom nivou, to znai da protokol na tom nivou obezbeuje da paketi
podataka prolaze kroz mrenu adaptersku karticu i dalje
raunar.
3. Nekoliko protokola moe da radi zajedno u takozvanom steku.

Kako protokoli rade
Ceo proces prenosa podataka preko mree mora da se
ekoliko odvojenih sistematinih koraka. Na svakom koraku odvija se n
odreena radnja koja ne m
korak ima svoja pravi
Redosled kojim se koraci izvravaju istovetan je na svim raunarima u
mrei i neophodno je dosledno ga se drati. Na raunaru koji alje, ti koraci
se moraju izvravati odozgo nadole. Na raunaru koji prima, oni se moraju
izvravati odozdo nagore.
Raunar poiljalac
Na raunaru poiljaoc

MTVU lekcije
90 Poslovna informatika
rastavlja podatke u manje delove, ili pakete, kojima protokol moe da
Ra
primaocu, protokol izvrava iste korake, ali obrnutim
r primalac:

roz mrenu karticu,
podataka o prenosu koje je dodao raunar
sreene podatke aplikaciji u upotrebljivom obliku.
na
isti na dali u
tren

liitih protokola mora da se koordinira tako da ne bude
konflikta ili nedovrenih radnji. Kako potreba za telekomunikacijama raste
tako se i vanost povezivanja ra
pen System Interconnection)
model (slika 4.9). Svrha OSI standarda je da omogui korisnicima da koriste
rukuje,
dodaje podatke o adresi u paket, kako bi odredini raunar iz mree
znao da su podaci za njega,
priprema podatke za sam prenos kroz mreni adapter i dalje kroz
mreni kabl.
unar primalac
Na raunaru
redosledom. Rauna
uzima podatke iz kabla,
dovodi pakete u raunar, k
oslobaa pakete od svih
poiljalac,
kopira podatke iz paketa u bafer radi ponovnog sklapanja u celinu,
predaje tako
I raunar primalac i raunar poiljalac moraju da izvre svaki korak
in, kako bi podaci, kada se prime, izgledali isto kao to su izgle
utku slanja.
Na primer dva protokola mogu da obavljaju iste poslove rastavljanje
podataka u pakete i dodavanje razliitih informacija o redosledu, vremenu i
proveri, ali svaki od njih to radi na drugaiji nain. Prema tome, raunar koji
koristi jedan od tih protokola nee biti u stanju da uspeno komunicira sa
raunarom koji koristi neki drugi protokol.
U mreama, nekoliko protokola mora da radi zajedno da bi se podaci:
pripremili,
preneli,
primili.
Rad raz
unara poveava. Samim tim i znaaj
standardizacije protokola dobija na vanosti.
Globalizacija telekomunikacija dovela je do potrebe da se uvedu
internacionalni standardi za protokole. J edan od najpoznatijih referentnih
telekomunikacionih standarda je tzv. OSI (O

MTVU lekcije
Poslovna informatika 91
teleko
sedmoslojan i razvila ga je M anizacija za
standard rnational Standa nization) i
predstavlja primer otvoreno oji treba da se povee bilo
koja kombinacija ureaja modelom.
OSI
za predstavljanje
inform
munikacionu opremu raznih proizvoaa telekomunikacionog
softvera i hardvera. Takoe, on postavlja uslove proizvoaima pod kojim
se njihovi proizvodi mogu ukljuiti u globalnu telekomunikacionu mreu.

Slika 4.9. OSI model
6. Prezentacioni sloj
7. Aplikacioni sloj
OSI model je
izaciju (ISO Inte
eunarodna org
rdization Orga
g modela. Nain na k
u cilju komunikacije opisuje se ovim
model opisuje koje funkcije svaki od slojeva mora da obezbedi.
Otvorenost OSI modela je obezbeena time to su funkcije svakog sloja
propisane, ali ne i nain na koji se ostvaruju te funkcije.
Aplikacijski sloj je najvii sloj u OSI modelu i on omoguava pristup
aplikacijama mree. Na aplikacijskom sloju se obavljaju poslovi kao to su
npr. usluge elektronske pote (e-mail) ili prenos datoteka (File Transfer
Protocol FTP). Prezentacioni sloj je odgovoran
acija u obliku koji je prilagoen aplikacijama i korisniku na kojeg se
te informacije odnose. Za sinhronizaciju i postavljanje u pravilan redosled
paketa u nekoj vezi koja je uspostavljena preko mree odgovoran je sesijski
sloj. Transportni sloj je odgovoran za prenos podataka na odreenom,
unapred dogovorenom nivou kvaliteta (npr. pri zadatoj brzini prenosa i
utvrenoj uestanosti greaka). Mreni sloj je odgovoran za odreivanje
adrese pojedinih raunara, pronalaenje putanje od izvorinog do
odredinog vora, kao i uspostavljanje i odravanje logike veze izmeu dva
vora radi ostvarenja komunikacije. Sloj podataka je odgovoran za
stvaranje, otpremu i prijem paketa podataka. Najnii sloj u OSI modelu je
5. Sloj sesije
4. Transportni sloj
3. Mreni sloj
2. Sloj podataka
Aplikacione usluge
Mrene usluge
1. Fiziki sloj Veza i prenos

MTVU lekcije
92 Poslovna informatika
fiziki sloj, koji dobija pakete od sloja podataka iznad njega i pretvara
njihov sadraj u niz elektrinih signala koji predstavljaju digitalni oblik
informacija, pogodan za prenos u raunarskim mreama.
4.9. INTERNET
Internet (INTERnational NETwork) je najvea i najpoznatija globalna
raunarska mrea, poznata i kao informaciona autostrada, namenjena
merika vlada je postavila osnove Interneta 1969.
godine, uspostavljanjem raunarske mree izmeu svih bitnih naunih i
vojnih
m vezama i ostalim
vidov
CP/IP, kao i vie
indivi
razmeni podataka. A
institucija, korienjem telefonskih linija. Ova mrea je kasnije
dobila naziv ARPANET. Raunari koji su bili na raznim lokacijama,
koristili su tehnologiju paketskog prenosa za meusobnu razmenu
informacija. Ova tehnologija je omoguila deljenje informacija na manje
pakete i tek onda njihovo upuivanje ka odreenim raunarima.
Zahvaljujui primeni ove tehnologije nekoliko korisnika je delilo istu
komunikacionu liniju. Prva javna prezentacija ARPANET-a odrana je
1972. godine. Protokol za prenos podataka izmeu razliitih mrea raunara
pod nazivom TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol)
definisan je 1983. godine. Ovo je omoguilo povezivanje i razmenu
podataka izmeu razliitih mrea raunara. Zatvorena raunarska mrea
namenjena profesionalcima prerasla je u mreu otvorenog tipa. Internet je
od 1993. godine ponudio svoje kapacitete, na komercionalnoj osnovi,
preduzeima i individualnim korisnicima irom sveta.
Internet je komunikacioni medij, koji predstavlja globalno sredstvo za
komunikaciju u dananjem informacionom drutvu. Sam Internet je mrea
velikog broja umreenih raunara, irom sveta, koji su meusobno povezani
optikim kablovima, telefonskim linijama, satelitski
ima komunikacionog povezivanja, koja funkcionie na osnovu
odreenih protokola. Ova mrea omoguava nesmetanu dvosmernu
komunikaciju svih uesnika u informacionom saobraaju.
Internet predstavlja raunarsku mrenu infrastrukturu koja je
izgraena po odreenom standardu koji koriste svi meusobno povezani
korisnici. J edna od najee korienih definicija Interneta glasi: "Internet je
veza vie individualnih raunara uz primenu protokola T
dualnih mrea u jedinstvenu logiku mreu u kojoj svi dele istu emu
adresiranja" (Stanki, 2001).

MTVU lekcije
Poslovna informatika 93
Sa pojavom Interneta menja se nain poslovanja firmi. Korienjem
Interneta poboljane su poslovne transakcije i komunikacije, omoguen je
elektronski transfer novca, elektronski transfer tehnike dokumentacije,
servisi za rezervacije i kupovinu, itd. Veina tradicionalnih delatnosti
prelazi u sferu e-poslovanja usled uteda koje im ova vrsta poslovanja
obezbeuje, pruajui tako kvalitetnije usluge komintentima.
Korienjem Interneta, firmama se prua irok spektar mogunosti
unapreenja poslovanja od interne razmene dokumenata do eksterne
komunikacije sa drugim firmama i klijentima.
730
225
40
1174
673
414
0 200 400 600 800 1000 1200 1400
2005
2002
2000
IU
WIU

Legenda: IU Internet korisnici
WIU Korisnici koji su na Internet prikljueni
korienjem inih telekomunikacija
Slika 4. svetu i broj korisnika u svetu
koji su , u

na
Internet. Svako ko ima u liniju i odgovarajui
rogram za pristup Internetu, neophodno je da uplati pristup provajderu
Intern
konekciju svojim korisnicima da bi pristupili Internetu.
10. Ukupan broj Internet korisnika u
na Internet prikljueni korienjem inih telekomunikacija
milionima (eTForecasts01)
Danas i firmama i pojedincima se prua mogunost prikljuivanja
raunar, modem, telefonsk
p
et usluga (Internet Service Provider - ISP), odnosno komercijalnoj
organizaciji sa permanentnom Internet konekcijom koja prodaje privremenu

MTVU lekcije
94 Poslovna informatika
Internet je u vrlo kratkom vremenskom razdoblju postao nezamenljiv
u oblasti uvanja, pretraivanja i iskoriavanja razliitih informacija. On
omoguava brzo uspostavljanje meusobne komunikacije ljudi, voenje
razgovora, razmenu informacija itd.
Relativno jednostavan i dostupan, Internet je doprineo da njegove
usluge kao to su elektronska pota i Internet prezentacije doive
neverovatan rast i znaaj u komunikacijama. Svet je postajao sve manji jer
su se ideje prenosile skoro trenutnom brzinom sa kraja na kraj planete.
J edna
stale mrene servise. Tipian model bi bio onaj u kome se plaa
nekim sluajevima pretplata;
ternu
od strateki vanih osobina Interneta je ogroman rast broja ljudi koji
se na njega povezuje. Govori se o milionima i milionima novih korisnika.
Tempo rasta se ne smanjuje, naprotiv on eksponencialno raste iz dana u dan.
U 2000. godini, bilo je oko 414 miliona Internet korisnika, i priblino oko
10% je koristilo ini pristup. Poetkom 2002. godine, bilo je oko 673
miliona korisnika i vie od treine je koristilo ini pristup. Prema
eTForecasts-u, broj Internet korisnika poetkom 2005. godine iznosio je
blizu 1.2 milijarde korisnika od kojih je 62% koristilo ini pristup (slika
4.10).
Celokupnu privredu vezanu za Internet moemo podeliti u pet
posmatranih modela (Milanovi, J ankovi, Novakovi, 2003):
pristup. Firme koje prodaju dial-up i/ili ostale mrene veze, kao i
o
mesena pretplata koja je odreena brzinom veze i/ili koliinom
podataka koji prolaze kroz mreu;
sadraj. Firme koje obezbeuju stvari koje se vide na mrei. Ovde su
ukljueni i portali koji organizuju pristup sadraju ostalih firmi i
destinacije na kojima se nalaze ostali sadraji (vesti, sport itd). Prihodi
tipinog modela su oglaavanje i u
prodaja. Firme koje prodaju robu preko mree ili obezbeuju
pronalaenje kupaca i prodavaca. Tipian model podsea na kataloku
prodaju ili aukcije;
softver. Firme koje prodaju softver za internu ili eks
komunikaciju i poslovanje. Tipian model sastoji se od plaanja
licenci za softver, plaanja za odravanje softvera, konsultantske
usluge i servise itd;
usluge. Firme koje obezbeuju razliite usluge neophodne za online
poslovanje, kao to su: konsalting, izrada i odravanje neophodnih
aplikacija ili samo njihovo iznajmljivanje.

MTVU lekcije
Poslovna informatika 95
Faktori koji usmeravaju velike svetske firme da Internet koriste u sve
obimu za komuniciranje sa okruenjem su:
veliina auditorijuma re je pre svega
veem
o veliini auditorijuma sa
daleko iznad veliine

e, a to opet znai da se radi o ljudima

su zato trokovi distribucije poruka

upca, bez obzira na njihovu udaljenost. Internet nije samo
poslo
nepre tnih podataka i informacija kojem je
mogu
voda i usluga,
mi,
kojim se moe uspostaviti direktna, dvosmerna komunikacija.
Veliina auditorijuma je takva da je
auditorijuma ostalih medija;
karakteristike auditorijuma moe se s pravom rei da je re o
najobrazovanijem delu svetske populacije, to znai da oni imaju
relativno visoke line prihod
sklonim kupovinama i potronji;
trokovi distribucije poruka trokovi za omoguavanje obavljanja
komuniciranja (raunar, modem, obuka kadrova i lanarine) kao fiksni
trokovi su relativno visoki, ali
izuzetno niski uporedimo li ih sa trokovima naknade televiziji, poti i
sl;
brzina i kvalitet komunikativnog kontakta na strani su Interneta,
jer ni jedan drugi medij ne moe tako brzo dovesti u kontakt prodavca
i k
komunikaciono sredstvo, ve i sredstvo prodaje, zahvaljujui sve
veem korienju elektronske pote za definisanje i ugovaranje
kupovine i elektronsko plaanje.
Re je o stratekoj upotrebi tehnologije kako bi se osigurao stalan rast
vanja, prometa i zarade. Internet se danas razvio u medij sa praktino
glednom koliinom visoko kvalite
e pristupiti sa skoro svake take na planeti. Rast Interneta ogleda se
kako u njegovom protezanju do najudaljenijih taaka nae planete, tako i u
njegovom prodiranju u sve sfere svakodnevnog ivota i rada.
Danas vodee svetske firme koriste Internet kako bi:
smanjile svoju cenu proizvodnje i poslovanja,
poveale efikasnost rada,

imale kvalitetniju ponudu od konkurentskih fir
uspostavile nove naine prodaje i podrke svojih proiz
opsluivale svoje kupce na nain koji im omoguava da unaprede
njihovo poslovanje,
osvojile nova trita irom planete.

MTVU lekcije
96 Poslovna informatika
Ranije su visoki trokovi reklamiranja onemoguavali malim firmama
p na meunarodnom pristu tritu, pa su one uglavnom poslovale na
lok drugih javnih mrea manje firme
mogu
A (Electronic Mail) doputa razmenu
alnom tritu. Uz pomo Interneta i
dopreti do meunarodne publike i zapoeti svoju delatnost na
globalnom nivou, to je pre bilo rezervisano samo za velike firme.
Zahvaljujui mogunosti oglaavanja preko Interneta, ravnotea snaga
izmeu velikih i malih firmi se moe iz osnova promeniti u budunosti.
Zbog toga je Internet interesantan i za manje i za vee firme. Pri tome nije
potreban zakup poslovnog prostora i eliminiu se drugi izdaci.
Za potroaa kupovina preko Interneta je veoma jednostavna: potrae
se firme koje imaju svoju multimedijalnu prezentaciju, razgledaju se
proizvodi, upoznaju se karakteristike proizvoda (nekad se moe dobiti i
uzorak ukoliko je re o npr. softverskom proizvodu), a zatim se narui
odabrani proizvod ili usluga preko odreenog servisa. Potroa moe
pritiskom na dugme da kupi proizvod i da sa svoga rauna izvri plaanje na
kredit ili u gotovini, u zavisnosti kako potroau vie odgovara.
Obezbeivanje zatite kod online plaanja je od presudnog interesa za sve
uesnike u kupovini.
Interaktivna kupovina iz stana omoguava da preduzea direktno
prodaju svoje proizvode krajnjim korisnicima, tj. da zaobiu usluge kanala i
da time znaajno smanje trokove ekonomske propagande, prodaje i
distribucije. Virtuelna prodavnica omoguava proizvoau i prodavcu na
malo da brzo i precizno prilagode strukturu ponude i asortimana zahtevima i
potrebama potroaa. Takoe, ovakvom kupovinom se smanjuje izloenost
kupaca pritiscima prodajnog osoblja i tako potencira njihova individualnost
i privatnost u procesu kupovine.
Svoje usluge Internet prua kroz odgovarajue servise, a najpoznatiji
su:
ELEKTRONSKA POT
poruka sa bilo kim na Internetu, bilo gde u svetu. Za razmenu poruka
elektronskom potom nije neophodna stalna veza sa Internetom, ve je
dovoljna neka od metoda povremenog pristupa;
DISKUSIONE GRUPE (Usenet Newsgroups) konferencijske grupe
iz celog sveta. Broj diskusionih grupa je veliki i svaka od njih
predstavlja konferenciju ili forum za odreenu temu. Svaka diskusiona
grupa ima svoje ime i moe pokrivati ua ili ira podruja
interesovanja;

MTVU lekcije
Poslovna informatika 97

dstvo za prenoenje datoteka (softvera, zvukova, slika,

etu imitirajui njihove

cijama na serverima koji poseduju

at ita se postavljanjem

vera koji omoguavaju razgovor uivo i uz
preds
esa) je 32-bitni broj, to
znai
a pamenje i korienje, zbog ega je mnogo ea i
korisnija reprezentacija Internet adrese u mnemonikoj formi. I kod
PROTOKOL ZA PRENOS PODATAKA (File Transfer Protocol
FTP) jeste sre
teksta) sa jednog na drugi raunar irom sveta;
EMULATOR TERMINALA (Telnet) jeste program koji
omoguava ukljuenje u druge servere na Intern
terminale. Mnoge biblioteke imaju javne baze podataka dostupne
preko Telneta. Predstavlja jednu od najstarijih aplikacija na Internetu,
jer se pojavio ranih '70-tih godina;
GOFER (Gopher) jeste sistem koji preko menija omoguava
pristup kataloki obraenim informa
odgovarajui softver. U vreme kada se pojavio (1991. godina)
predstavljao je revolucionaran korak u razvoju Interneta. Iako se
pomou Gofera moe dobiti veliki broj informacija, on se danas ree
koristi, iz razloga to se istim informacijama lake pristupa preko
WWW koji nudi bolje grafiko okruenje;
WORLD WIDE WEB (WWW) jeste mrea grafikih dokumenata
sa stranicama u hipertekstu (HTML form
strelice mia i pritiskom na taster) razmetenih na serverima irom
sveta. Ono po emu se WWW razlikuje od drugih servisa na Internetu
je njegovo jednostavno korienje. Pritiskom na taster mia pristupa se
novoj stranici koja se moda nalazi na istom, a moda na nekom
drugom serveru na drugom kraju sveta. Korienjem WWW mogu se
gledati ne samo tekst ve i slike i filmovi. Popularnost WWW raste
zapanjujuom brzinom.
PRENOS RAZGOVORA PUTEM INTERNETA (Internet Realy
Chat) jeste mrea ser
pomo koga je mogue razgovarati sa drugim ljudima na Internetu.
Svaki raunar prikljuen na Internet ima svoju adresu koja se moe
taviti u dva oblika numeriki i mnemoniki.
Numeriki (brojevni) oblik je prilagoen raunaru i njegovoj binarnoj
reprezentaciji informacija. Numerika adresa (IP adr
da predstavlja niz od 32 nule ili jedinice u proizvoljnom redosledu.
Cifre se grupiu u etiri osmobitna broja razdvojena takama, a zatim se
svaki od tih brojeva dekadno predstavi te se dobija broj slian ovom
193.206.171.22.
ak i ovakva dekadna numerika reprezentacija Internet adrese je za
korisnika teka z

MTVU lekcije
98 Poslovna informatika
mnem
ravnog domena (ukoliko postoji) nalazi se oznaka
tipa a na osnovu nje moemo zakljuiti o oblasti kojom se
bavi o su posmatramo. Domeni mogu da budu sledei:
rativni vorovi,
e,
onike adrese koriste se take kao oznake za razdvajanje komponenti
adrese: na primer, megatrend.edu.yu, oznaava raunar megatrend na
sistemu edu.yu. U prethodnom konkretnom sluaju megatrend.edu.yu,
poslednja komponenta adrese (u ovom sluaju yu) oznaava tzv. dravni
domen, odnosno zemlju u kojoj je registrovana Internet adresa. Dravni
domeni predstavljeni su dvoslovnom oznakom, kao na primer:
uk Velika Britanija,
au Australija,
de Nemaka,
td. fr Francuska, i
Ispred oznake d
drese pri emu
rganizacija iju adre
com komercijalni domen,
gov vladine organizacije,
mil vojna organizacija,
net razni mreni i administ
ij edu obrazovne organizac
org sve ostale organizacije.


MTVU lekcije