0

SOLOMONOVA PESMA NAD PESMAMA - Pravoslavlje

Ova biblijska knjiga je pesma o lepoti i snazi, sa paljivo odabranim slikama iz polja, bata, ivota biljaka i
ivotinja itd.
Delove o snu odlikuju neni oseaji, dok je odeljak o neiskorienoj mogunosti dao osnovu mnogim
propovedima. Ovo je jedinstvena i jedina knjiga u Svetom Pismu koja govori o ljudskoj ljubavi i to bez premca.
Problemi autorstva, svrhe i literarne vrste se proimaju. Naslov moe da znai ili da je pesmu napisao
Solomon, (10. vek pre Hrista), ili da je pesma o njemu. Jevrejski jezik doputa obe mogunosti. Ako se prihvati
pastirska hipoteza, prva alternativa mora da se odbaci, jer teko da bi Solomon pisao knjigu koja mu zadaje
moralni udarac. Neka od jevrejskih predanja knjigu pripisuju Jezekiju, dok prisustvo nekih novijih izraza ukazuje
da nastanak knjige datira posle Solomona, ali je mogue da su te nove rei rezultat ureivakih intervencija u
kasnijem periodu.
Meutim, moe se rei da ni pitanje vremena, ni pitanje autorstva ne utiu na ulogu i vrednost ove knjige.
Kod tumaenja se postavljaju tri grupe pitanja. Kojoj literarnoj grupi pripada knjiga? Koja je svrha knjige?
Koliko glavnih karaktera ima u knjizi? Vekovima su ova tri pitanja razmatrana i zahvaljujui teini knjige niko
nije mogao da bude dogmatian u svojim zakljucima.
Kakva je priroda knjige? Zbog oigledne ljubavne tematike knjiga je vekovima shvatana kao alegorija o
Hristovoj ljubavi prema Crkvi. Meutim, ne postoje indikacije da je zbirka alegorijski zamiljena. Raznoliki i
esto kontradiktorni rezultati takvog pogleda ne idu u prilog tumaenju knjige. Pesma mora da se doslovno
uzme, kao to se i pojavljuje, kao pesma o ljudskoj ljubavi, pisana u formi niza dramatinih pesama sa jednom
ujedinjavajuom temom. injenica da knjiga svoje postojanje u kanonu verovatno moe zahvaliti alegorijskom
tumaenju, jo uvek nije osnova za normativiziranje takvog tumaenja. Ovo, svakako, ne znai da knjiga ne
moe povremeno biti slika izmeu Hristosa i pojedinca.
Ako je priroda knjige dramatina pesma o ljudskoj ljubavi, njen cilj je da ukae na ispravnost i vrednost
iskrene ljubavi izmeu mukarca i ene, u svim njenim aspektima. Bog je u svojoj mudrosti u kanon Svetog
Pisma ukljuio jednu celu knjigu o ovoj znaajnoj temi koja u svakoj generaciji trpi tragine zloupotrebe.
Knjiga je izraz iste brane ljubavi, onakve kakvu je Bog prilikom stvaranja i dao. To je odbrana ove ljubavi
protiv svih koji se uzdravaju od telesnih uivanja i koji obesveuju svetinju braka.
Mogua su tri tumaenja ove knjige:
1. To je iv opis Solomonove ljubavi prema Sulamki, ( iskrena ljubav izmeu mukarca i ene);
2. Slikovito otkrivanje ljubavi Boije prema svom odabranom narodu Izrailju ena Gospodnja, (Is. 54: 5-6,
Jer. 2: 2, Jez. 16: 8-14 itd.);
3. Poreenje Hristove ljubavi prema svojoj nebeskoj nevesti, Crkvi, ( 2.Kor. 11: 1-2, Ef. 5: 25-32).
Spomenimo pastirsku hipotezu . To je pogled u kojem su dvoje zaljubljenih, jedan pastir i jedna Sulamka.
Izmeu njih postoji iskrena i vrsta ljubav. Meutim, Solomon hoe da osvoji devojku za svoj harem i pokuava
da zadobije njenu naklonost i to kroz vetake drai palate. Bezuspean je. Postojala je pretpostavka da je
Solomon primer iskrene, odane ljubavi usmerene samo prema jednoj osobi i to u svetlu njegovih sedam stotina
ena i tri stotine inoa, kao i svih kobnih posledica za narod koje su stigle nakon njegovih mnogih ljubavnih
afera. Jo vanije za odbacivanje pastirske hipoteze je i to to Solomon nije bio pastir.
Iskrenoj ljubavi nisu potrebni vetaki podsticaji. Ljubav ne treba buditi dok joj ne bude volja. ista ljubav
se uspeno protivi svim lanim, senzualnim draima ovog sveta. Knjiga predstavlja zabranu poude, poligamije,
preljube. Ona ohrabruje neugasivu ljubav koja se ne moe kupiti. Odobrava mesto fizike ljubavi jedino unutar
drutveno regulisanog odnosa braka.
Zbog samo ovih razloga, vie je nego opravdano njeno mesto u kanonu i njeno prisustvo govori o
kompletnosti Svetog Pisma, jer Bog vodi rauna o svakom aspektu naeg ivota. Ovo je jedina knjiga koja kao
celina tretira ovaj vaan predmet.

Prema: Hrianski pregled Beograd, 1988. god.





1

SOLOMONOVA PESMA NAD PESMAMA


1


1. Solomonova pesma nad pesmama.

2. Da me hoe poljubiti poljupcem usta svojih!
Jer je tvoja ljubav bolja od vina.


3. Mirisom su tvoja ulja prekrasna;
ime ti je ulje razlito;
zato te ljube devojke.

4. Vuci me, za tobom emo trati,
uvede me car u lonicu svoju;
radovaemo se i veseliemo se tobom,
spominjaemo ljubav tvoju vie nego vino;
pravi ljube te.

5. Crna sam, ali lepa, keri Jerusalimske,
kao atori Kidarski, kao zavjesi Solomonovi.

6. Ne gledajte me to sam crna,
jer me je sunce opalilo;
sinovi matere moje rasrdie se na me
postavivi me da uvam vinograde,
i ne uvah svojega vinograda,
koji ja imam.

7. Kai mi ti, kojega ljubi dua moja,
gde pase, gde planduje?
Jer zato bih lutala
meu stadima drugova tvojih?

8. Ako ne zna, najlepa meu enama,
poi tragom za stadom,
i pasi jarie svoje
pokraj stanova pastirskih.

9. Ti si mi, draga moja,
kao konji u kolima Faraonovim.

10. Obrazi su tvoji okieni grivnama,
i grlo tvoje nizovima.

11. Nainiemo ti zlatne grivne
sa arama srebrnim.

12. Dok je car za stolom,
narod moj puta svoj miris.

13. Dragi mi je moj kita smirne,
koja meu devojkama mojim poiva.

14. Dragi mi je moj grozd kiprov
iz vinograda Engadskih.
15. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti!
Oi su ti kao u golubice.

16. Lep si ti, dragi moj, i ljubak!
I postelja naa zeleni se.

17. Grede su nam u kuama kedrove,
daske su nam jelove.



2

2


1. Ja sam rua Saronska, ljiljan u dolu.

2. to je ljiljan meu trnjem,
to je draga moja meu devojkama.

3. to je jabuka meu drvetima umskim,
to je dragi moj meu momcima;
eleh hlada njenoga i sedoh
i rod je njen sladak grlu mom.

4. Uvede me u kuu gde je gozba,
a zastava mu je ljubav k meni.

5. Potkrepite me banovima,
pridrite me jabukama,
jer sam bolna od ljubavi.

6. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.

7. Zaklinjem vas, keri Jerusalimske,
srnama i koutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.

8. Glas dragoga mojega;
evo ga, ide skaui preko gora,
poskakujui preko humova.

9. Dragi je moj kao srna ili kao jelene;
evo ga, stoji iza naega zida,
gleda kroz prozor, viri kroz reetku.

10. Progovori dragi moj i ree mi:
ustani draga moja, lepotice moja i hodi.

11. Jer gle, zima proe,
minue dadi, otidoe.

12. Cvee se vidi po zemlji, doe vreme pevanju,
i glas grliin uje se u naoj zemlji.

13. Smokva je pustila zametke svoje,
i loza vinova procvetala mirie.
Ustani, draga moja, lepotice i hodi.

14. Golubice moja u raslinama kamenim,
u zaklonu vrletnom!
Daj da vidim lice tvoje,
daj da ujem glas tvoj;
jer je glas tvoj sladak
i lice tvoje krasno.

15. Pohvatajte nam lisice, male lisice,
to kvare vinograde,
jer nai vinogradi cvatu.

16. Moj je dragi moj i ja sam njegova,
on pase meu ljiljanima.

17. Dok zahladi dan i senke odu,
vrati se budi kao srna,
dragi moj,
ili kao jelene
po gorama razdeljenim.




3

3


1. Na postelji svojoj nou traih
onoga koga ljubi dua moja,
traih ga, ali ga ne naoh.

2. Sada u ustati pa idem po gradu,
po trgovima i po ulicama
traiu onoga koga ljubi dua moja.
Traih ga, ali ga ne naoh.

3. Naoe me straari koji obilaze po gradu.
Videste li onoga koga ljubi dua moja?

4. Malo ih zaminuh,
i naoh onoga koga ljubi dua moja;
i uhvatih ga, i neu ga pustiti
dokle ga ne odvedem u kuu matere svoje
i u lonicu roditeljke svoje.

5. Zaklinjem vas, keri Jerusalimske,
srnama i koutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.

6. Ko je ona to ide gore iz pustinje
kao stupovi od dima,
potkaena smirnom i tamjanom
i svakojakim prakom apotekarskim?

7. Gle, odar Solomonov,
a oko njega ezdeset junaka
izmeu junaka Izrailjevih.

8. Svi imaju maeve, veti su u boju,
svakome je ma o bedru
radi straha nonoga.

9. Odar je nainio sebi car Solomon
od drveta Livanskoga.

10. Stupce mu je nainio od srebra,
uzglavlje od zlata, nebo od skerleta,
a iznutra zastrt ljubavlju
za keri Jerusalimske.

11. Izaite, keri Sionske,
i gledajte cara Solomona pod vencem
kojim ga mati njegova okiti
na dan svadbe njegove
i na dan veselja srca njegova.




4

4



1. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti,
oi su ti kao u golubice izmeu vitica tvojih;
kosa ti je kao stado koza
koja se vide vide na gori Galadu.

2. Zubi su ti kao stado ovaca jednakih,
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.

3. Usne su ti kao konac skerleta,
a govor ti je ljubak;
kao krika ipka jagodice su tvoje
izmeu vitica tvojih.

4. Vrat ti je kao kula Davidova
sazidana za oruje,
gde vise hiljade titova
i svakojako oruje junako.

5. Dve su ti dojke kao
dva laneta blizanca,
koji pasu meu ljiljanima.

6. Dok dana zahladi i senke odu,
ii u ka gori smirnovoj
i ka humu tamjanovu.

7. Sva si lepa draga moja
i nema nedostatka na tebi.

8. Hodi sa mnom s Livana, nevesto,
hodi sa mnom s Livana,
da gleda s vrha Amanskoga,
s vrha Senirskoga i Ermonskoga,
iz peina lavovskih i s gora risovskih.
9. Otela si mi srce, sestro,
moja nevesto,
otela si mi srce jednim okom tvojim
i jednim laniem s grla tvojega.

10. Lepa li je ljubav tvoja,
sestro moja nevesto,
bolja je od vina ljubav tvoja,
i miris ulja tvojih
od svih mirisnih stvari.

11. Sa usana tvojih kaplje sat, nevesto,
pod jezikom ti je med i mleko,
i miris je haljina tvojih
kao miris Livanski.

12. Ti si vrt zatvoren, sestro moja, nevesto,
izvor zatvoren, studenac zapeaen.

13. Bilje je tvoje vonjak od ipaka
s voem divnim, od kipra i narda.

14. Od narda i afrana, od iirota i cimeta,
sa svakojakim drvljem za kad,
od smirne i aloja
i sa svakim predivnim mirisima.

15. Izvore vrtovima, studene vode ive
i koja tee s Livana!

16. Ustani severe, i hodi jue,
i duni po vrtu mom
da kaplju mirisi njegovi;
neka doe dragi moj u vrt svoj,
i jede divno voe svoje.




5

5


1. Dooh u vrt svoj,
sestro moja nevesto,
berem smirnu svoju i mirise svoje,
jedem sat svoj i med svoj,
pijem vino svoje i mleko svoje;
jedite prijatelji, pijte i opijte se,
mili moji.

2. Ja spavam a srce je moje budno;
eto glasa dragoga mojega, koji kuca:
otvori mi, sestro moja, bezazlena moja;
jer je glava moja puna rose
i kosa moja nonih kapi.

3. Svukla sam haljinu svoju,
kako u je obui?
Oprala sam noge svoje,
kako u ih kaljati?

4. Dragi moj pomoli ruku svoju kroz rupu,
a to je u meni ustrepta od njega.

5. Ja ustah da otvorim dragom svome,
a s ruku mojih pokapa smirna,
i niz prste moje potee smirna
na drak od brave.

6. Otvorih dragom svome,
ali dragog moga ne bee, otide.
Bejah izvan sebe kada on progovori.
Traih ga , ali ga ne naoh;
vikah ga, ali mi se ne odazva.

7. Naoe me straari koji obilaze po gradu,
bie me, ranie me,
uzee prevez moj s mene
straari po zidovima.

8. Zaklinjem vas, keri Jerusalimske,
ako naete dragog moga, ta ete mu kazati?
Da sam bolna od ljubavi.
9. to je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
o najlepa meu enama?
to je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
te nas tako zaklinje?

10. Dragi je moj beo i rumen,
zastavnik izmeu deset hiljada;

11. Glava mu je najbolje zlato,
kosa mu je kudrava, crna kao gavran;

12. Oi su mu kao u goluba
na potocima vodenim, mlekom umivene,
i stoje u obilju;

13. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja,
kao cvee mirisno;
usne su mu kao ljiljan,
s njih kaplje smirna itka;

14. Na rukama su mu zlatni prsteni,
na kojima su ukovani virili;
trbuh mu je kao svetla slonova kost
obloena safirima.

15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora,
uglavljeni na zlatnom podnoju;
stas mu je Livan, divan kao kedri.

16. Usta su mu slatka i sav je ljubak.
Taki je dragi moj, taki je mili moj,
keri Jerusalimske.

17. Kuda otide dragi tvoj,
najlepa meu enama?
Kuda zamae dragi tvoj,
da ga traimo s tobom?





6

6


1. Dragi moj sie u vrt svoj,
k lejama mirisnoga bilja,
da pase po vrtovima
i da bere ljiljane.

2. Ja sam dragoga svojega
i moj je dragi moj,
koji pase meu ljiljanima.

3. Lepa si, draga moja, kao Tersa,
divna si kao Jerusalim,
strana kao vojska sa zastavama.

4. Odvrati oi svoje od mene,
jer me raspaljuju.
Kosa ti je kao stado koza
koje se vidi na Galadu..

5. Zubi su ti kao stado ovaca
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.

6. Jagodice su tvoje izmeu vitica tvojih
kao krika nara.

7. ezdeset ima carica i osamdeset inoa,
i devojaka bez broja;

8. Ali je jedna golubica moja,
bezazlena moja,
jedinica u matere svoje,
izabrana u roditeljke svoje.
Videe je devojke i nazivae je blaenom;
i carice i inoe hvalie je.

9. Ko je ona to se vidi kao zora
lepa kao mesec,
ista kao sunce,
strana kao vojska sa zastavama?

10. Sioh u oraje da vidim voe u dolu,
da vidim cvate li vinova loza,
pupe li ipci.

11. Ne doznah nita,
a dua me moja posadi
na kola Aminadalova.

12. Vrati se, vrati se, Sulamko,
vrati se, vrati se, da te gledamo.
ta ete gledati na Sulamki?
Kao ete vojnike.


7

7


1. Kako su lepe noge tvoje u obui,
keri kneevska;
sastavci su bedara tvojih kao grivne,
delo ruku umetnikih.

2. Pupak ti je kao aa okrugla,
koja nije nikad bez pia;
trbuh ti je kao stog penice
ograen ljiljanima.

3. Dve dojke tvoje
kao blizanca srneta.

4. Vrat ti je kao kula od slonove kosti;
oi su ti kao jezera u Esevonu
na vratima Vatravinskim;
nos ti je kao kula Livanska
koja gleda prema Damasku

5. Glava je tvoja na tebi kao Karmil,
i kosa na glavi tvojoj
kao carska porfira u bore nabrana.

6. Kako si lepa i kako si ljupka,
o ljubavi u milinama!

7. Uzrast ti je kao palma,
i dojke kao grozdovi.

8. Rekoh: popeu se na palmu,
dohvatiu grane njezine;
i bie dojke tvoje
kao grozdovi na vinovoj lozi,
i miris nosa tvojega kao jabuke;

9. I grlo tvoje kao dobro vino,
koje ide pravo dragom mome
i ini da govore usne
onijeh koji spavaju.

10. Ja sam dragoga svoga,
i njega je elja za mnom.

11. Hodi, dragi moj, da idemo u polje,
da noujemo u selima.

12. Raniemo u vinograde
da vidimo cvate li vinova loza,
zamee li se groe, cvatu li ipci;
onde u ti dati ljubav svoju.

13. Mandragore putaju miris,
i na vratima je naim svakojako divno voe,
novo i staro,
koje za te dohranih, dragi moj.
8



8


1. O da bi mi brat bio,
da bi sao sise matere moje!
naavi te na polju poljubila bih te,
i ne bih bila prekorena.

2. Povela bih te i dovela bih te
u kuu matere svoje;
ti bi me uio, a ja bih te pojila
vinom mirisavijem, sokom od ipka.

3. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.

4. Zaklinjem vas, keri Jerusalimske,
ne budite ljubavi moje,
ne budite je, dok joj ne bude volja.

5. Ko je ona to ide gore iz pustinje
naslanjajui se na dragoga svoga?
Pod jabukom probudih te,
gde te rodi mati tvoja,
gde te rodi roditeljka tvoja.

6. Stavi me kao peat na srce svoje,
kao peat na miicu svoju.
Jer je ljubav jaka kao smrt,
i ljubavna sumnja tvrda kao grob;
ar je njezin kao ar ognjen,
plamen Boji.

7. Mnoga voda ne moe ugasiti ljubavi,
niti je reke potopiti.
Da ko daje sve imanje doma svoga
za tu ljubav,
osramotio bi se.

8. Imamo sestru malenu,
koja jo nema dojaka.
ta emo initi sa sestrom svojom
kad bude re o njoj?

9. Ako je zid,
sagradiemo na njemu dvor od srebra;
ako li vrata,
utvrdiemo ih daskama kedrovim.

10. Ja sam zid
i dojke su moje kao kule.
Tada postah u oima njegovijem
kao ona koja nae mir.


11. Vinograd imae Solomon u Valamonu,
dade vinograd uvarima
da svaji donosi za rod njegov
po hiljadu srebrenika.

12. Moj vinograd koji ja imam,
preda mnom je.
Neka tebi, Solomone,
hiljada i dve stotine
onima koji uvaju rod njegov.

13. Koji nastava u vrtovima!
drugovi sluaju glas tvoj,
daj mi da ga ujem.

14. Bre, dragi moj!
I budi kao srna ili kao jelene
na gorama mirisnijem.