Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat

5.1
V as AutoCAD

Predavanja
2 asa
Organizacija elemenata crtea.
Slojevi (LAYER, COLOR, LINETYPE, LTS). Crtanje i izmena viestrukih linija
(MLSTYLE, MLINE, MLEDIT). Promene karakteristika objekata (DDMODIFY,
MATCHPROP). Upotreba simbola blokovi (BMAKE, BASE, DDINSERT, WBLOCK).
Vebe
1 asa
Rad na raunaru:
Organizovanje crtea pomou slojeva, boja i linija razliitih vrsta i debljina. Rad sa
blokovima i atributima. Rasteri.

5.1. SLOJEVI (LAYER-i)
AUTOCad crte moe da obuhvati veliki broj elemenata, pa se za takvo mnotvo
nacrtanih linija, lukova, ili tekstova javlja potreba njihove racionalne organizacije
odnosno obezbeivanje vee preglednosti samog crtea. Elementi crtea se stoga
postavljaju na razliite, nezavisne nivoe, odnosno slojeve (Layer) crtea koji se mogu
posmatrati kao niz providnih folija postavljenih jedna iznad druge. Na primer, crte
arhitektonske osnove se moe organizovati tako da se posebno grupiu elementi koji
predstavljaju zidove, otvore, ili nametaj koji se onda mogu crtati na zasebnim
slojevima. Pri tome se mogu koristiti mogunosti kao to su dodeljivanje razliitih boja
ili tipova linija, odreivanje vidljivosti i slino.
5.1.2. LAYER
Komanda Layer objedinjuje funkcije namenjene radu sa slojevima crtea.
Pokree se iz Format menija izborom stavke Layer, pri emu se prikazuje Dialog Box
sa slike 5.1.

Slika 5.1. Panel za upravljanje nivoima
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.2
New
U okviru liste koja prikazuje nazive postojeih slojeva ve nalazi jedan definisan
sloj. To je tzv. nulti sloj koji AutoCAD automatski kreira na svakom novom crteu. Za
njega vae posebna pravila (nije mogua promena njegovog imena, niti se moe
ukloniti iz liste) pa se u praksi izbegava crtanje elemenata koji bi pripadali nultom sloju.
Mnogo je praktinije da se za elemente crtea predvide novi slojevi.
Za tu namenu je predvieno polje New. Njegovim izborom e se u u spisku
imena pojaviti novi sloj podrazumevanog naziva "Layer1" koji e istovremeno biti
oznaen tj. spreman za unos novog, konkretnijeg imena. Nazivi slojeva mogu se birati
proizvoljno ali pri tome treba voditi rauna da nije dozvoljena upotreba blanko (space)
karaktera, pa ako se eli naziv sloja od vie rei mora se upotrebiti neki znak koji e ih
povezivati (npr. _ underscore). Po unosu novog naziva sloja potrebno je pritisnuti taster
Enter na tastaturi kako bi promena bila potvrena. Za naknadnu promenu imena
potrebno je pritiskom na levi taster mia prvo oznaiti naziv sloja da bi ponovljeni
pritisak na levi taster aktivirao reim u kome se moe uneti novi tekst. Ne postoji
nikakvo ogranienje u pogledu broja slojeva koji se mogu kreirati.
Current
Bez obzira to crte moe obuhvatati vie slojeva samo jedan moe imati status
aktivnog tj. sloja na kome se trenutno crta. Za odreivanje aktivnog statusa potrebno je
levim tasterom mia prvo naznaiti ime eljenog sloja, desnim tasterom pozvati
konteksni meni i postaviti opciju Set Current (slika 5.2).

Slika 5.2. Konteksni meni za upravljanje slojevima
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.3
Delete
Primenom funkcije Delete se uklanjaju suvini slojevi, pri emu je mogue
obrisati samo slojeve koji ne sadre nijedan element crtea.
ON/OFF
Elementi crtea na odreenom sloju, koji se smatraju nepotrebnim u trenutnoj
fazi izrade crtea, mogu se privremeno ukloniti sa ekrana promenom statusa sloja,
odnosno njegovim iskljuivanjem. Sloj se iskljuuje tako to se levim tasterom mia
klikne na simbol ukljuene sijalice (u redu koji odgovara eljenom sloju). Time se
simbolino sijalica gasi a praktino po zatvaranju Dialog Box-a klikom na OK ukida se
vidljivost elementima koji su nacrtani na tom sloju. Za njihov ponovni prikaz potrebno je
ukljuiti sijalicu tj. vratiti vidljivost.
Freeze/Thaw
Kao alternativa iskljuivanju sloja moe se primeniti tzv. zamrzavanje (Freeze).
Za aktiviranje ove funkcije moe se levim tasterom mia kliknuti iznad simbola koji lii
na sunce u punom sjaju. Tada e se njegov prikaz promeniti u pahuljicu a na prvi
pogled postignuti efekat e biti isti kao i kod iskljuivanja - sve to je bilo nacrtano na
tom sloju e nestati sa ekrana. Ipak postoji i sutinska razlika. Naime, pri iskljuivanju
sloja svi podaci o elementima koji se nalaze na njemu ostaju u memoriji raunara i
mogu se brzo ponovo prikazati dok zamrzavanje sloja nalae AutoCAD-u da podatke o
elementima ukloni iz memorije i time rastereti raunar i omogui bri rad. Za vraanje
vidljivosti potrebno je odmrznuti sloj i uraditi regeneraciju crtea da bi svi nacrtani
elementi bili ponovo prikazani.
Lock/Unlock
Za zakljuavanje sloja je predviena kolona sa simbolom otkljuanog katanca
koji se po odabiru pritiskom na levi taster mia menja u zakljuan. To znai da e od
tog trenutka biti onemoguene bilo kakve izmene elemenata koji se na zomsloju
nalaze. Zakljuani slojevi su normalno vidljivi, i mogu se proglasiti za aktivne. Njima se
mogu dodavati novi elementi, ali e na zakljuanom sloju njihov odabir biti
onemoguen, a samim tim i primena veine komandi iz Modify grupe. Sloj se
otkljuava izborom simbola zakljuanog katanca ime se vraa mogunost izmena
elemenata koji se na njemu nalaze.
Color
Boja kojom e biti prikazani nacrtani elementi se bira klikom na mali kvadrat iz
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.4
kolone Color. Na slici 5.3. je prikazan panel za izbor boja sa tri palete. Odreivanje
boje se vri izborom polja u kome je prikazana, a u posebnom odeljku moe se videti
njeno ime (ako spada u osnovne) ili kd. Po izvrenom izboru boje potrebno je klikom
na polje OK zatvoriti okvir pa e se ona pojaviti u kvadratiu koji pripada odabanom
sloju.
Mogunost dodeljivanja boja elementima crtea je znaajna jer olakava
uoavanja razliitih tipova elemenata kada su prikazani razliitim bojama, a pri
tampanju crtea omoguava da se za svaku boju zada razliiti parametar debljine
linije.

Slika 5.3. Panel za izbor boje
Linetype
Linetype omoguava izbor tipa linije koji e se primenjivati za nacrtane elemente.
Osnovni tip je puna (continuous) linija koja se automatski dodeljuje svakom formiranom
sloju. Za njegovu promenu potrebno je levim tasterom mia kliknuti na navedeni naziv
pa e se pojaviti panel za izbor raspoloivih tipova, pri emu ponuena lista obino
sadri samo osnovni tip. Klikom na dugme Load se otvora kompletan spisak
raspoloivih tipova, sa koga se moe odabrati vie tipova odjednom ako se koristi Ctrl
taster na tastaturi (slika 5.4.). Lista raspoloivih tipova e biti dopunjena pa se dalje
lako moe odrediti koji od njih treba primeniti na sve elemente sloja.
Zatvaranjem Layer Dialog Box-a e se prikazati crte sa novoizabranim
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.5
parametrima.

Slika 5.4. Panel za izbor tipa linije
5.1.3. COLOR
Primenom komande Color iz Format menija se moe odrediti boja kojom e se
prikazivati svi novi elementi. Izbor koji AutoCAD nudi kao osnovni je BYLAYER to
znai da e boja novog elementa zavisiti od izbora koji je izvren kada je u pitanju boja
sloja na kome se trenutno crta. Ako se umesto toga eksplicitno navede ime ili kd neke
druge boje parametar vezan za sloj e biti zanemaren a elementi e biti crtani u novoj
boji bez obzira kom sloju pripadaju.
Isti izbor je mogue izvriti i na jednostavniji nain, miem iz Standard Toolbar-a
ali se u praksi ipak vie koristi nain koji je prvi pomenut tj, da se boja elemenata
vezuje za sloj kome pripadaju.
5.1.4. LINETYPE
Komanda Linetype iz Format menija omoguava izbor tipa linije koji e biti
primenjivan u nastavku rada na crteu. I ona predvia mogunost izbora parametra
BYLAYER odnosno, praenja podeavanja vezanog za aktivan sloj ali isto tako je
mogue eksplicitno navesti eljeni tip linije da bi AutoCAD potom sve nove elemente
iscrtavao u skladu stim. Standardni Toolbar nudi mogunost da se taj izbor izvri na
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.6
efikasniji nain - prostim izborom iz ponuene liste.
5.1.5. LTS i Scale List
Komanda LTS (Linetype Scale) nudi mogunost da se preciznije odredi razmera
u kojoj e se iscrtavati isprekidane linije. To je vano radi usklaivanja sa razmerom u
kojoj e se crte finalno tampati odnosno, da li e izmeu segmenata isprekidane
linije biti vei ili manji. Komandu je najlake otkucati na tastaturi i potom uneti novi
numeriki faktor za razmeru isprekidanih linija a AutoCAD e odmah prikazati ta se
time postiglo. Takoe, menijem <Format><Scale list> se moe pozvati funkcija
SCALELISTEDIT, iji je panel prikazan na slici 5.5., ime se postie ista
funkcionalnost.

Slika 5.5 Panel za definisanje razmere
Veba
Pristupiti podeavanju parametara sloja direktno iz Standardnog Toolbar-a
(slika 5.6). U za to predvienom polju je stalno prisutan naziv aktivnog sloja
kao i njegove osnovne karakteristike (status, boja itd.).
Sa Toolbara startovati Layer Properties Manager, podesti podrazumevani
prema izabranom objektu.

Slika 5.6. Palete za podeavanje slojeva i svojstava na njima
5.1.6. PROMENA SLOJA OBJEKTA
Kada se pravi neki objekat, on se automatski postavlja na tekui sloj. Ako je crte
potpuno nov, postoji samo jedan sloj - nulti, i svi objekti se automatski dodaju na taj
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.7
sloj. Ako se kasnije kreiraju novi slojevi, mogue je objekte prebaciti na sa jednog sloja
na drugi pomou palete Properties. Treba odabrati objekte koji se prebacuju i u opciji
Layer na paleti Properties iz padajue liste izabrati eljeni sloj.
Veba
Otvoriti ranije uraen crte raunarskog centra, u njemu kreirati slojeve:
zidovi, nametaj, raunari,... Izmeniti crte tako da objekti pripadaju
odgovarajuim slojevima. Koristiti primer sa slike 5.7. Boje i tipovi linija neka
budu vezani za slojeve.
Menjati podeavanja svojstava slojeva: boje, tip linija, vidljivost i sl. i
analizirati rezultate.


Slika 5.7. Crte rasporeda prostorija sa objektima organizovanim u slojeve
5.1.6. RUKOVANJE LISTOM SLOJEVA
Kompleksni crtei obino imaju veliki broj slojeva, pa rukovanje takvom listom
moe biti oteano. Postoje alati koji pomau u organizaciji slojeva, tako da se kasnije
mogu lake pratiti. Na slici 5.8. su prikazani alati koji u okviru dijaloga Layer Properties
Manager pomau da se lake upravlja slojevima. U gornjem levom uglu okvira za
dijalog nalazi se paleta sa tri alata koja pomau u rukovanju slojevima:
New Property Filter omoguava filtriranje liste slojeva tako da se prikau samo
oni koji imaju odreene osobine, kao to su odreena boja ili naziv.
New Group Filter omoguava pravljenje grupe slojeva koje se kasnije mogu
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.8
brzo pozvati. Na primer na arhitektonskom crteu moe se grupisati skup slojeva koji
sadre raspored elektrinih instalacija, pod nazivom Elektrika, tako da on filtrira sve
nivoe osim onih koji sadre raspored elektrinih instalacija.
Layer State Manager omoguava pravljenje skupa stanja slojeva. Na primer,
mogu da se upamte podeavanja slojeva kod kojih su vrata i zidovi ukljueni.

Slika 5.8. Opcije filter i layer state u okviru dijaloga Layer Properties Manager

5.2. VIESTRUKE LINIJE
Viestruke linije ili multilinije (multiline) su sloeni elementi sainjeni od vie
meusobno paralelnih linijskih segmenata. Veoma su pogodne za primenu u
situacijama kao to su npr. vieslojni zidovi na arhitektonskim osnovama jer je tada
jednim potezom mogue nacrtati kompletnu strukturu zida.
5.2.1. MLSTYLE
Za uspenu primenu pogodnosti koje prua primena viestrukih linija neophodno
je upoznati proces kreiranja, odnosno odreivanja oblika multilinije. U te svrhe
AutoCAD nudi komandu Mlstyle koja se pokree iz Format menija izborom stavke
Multiline Style. Odmah zatim e se na ekranu pojaviti ogdovarajui Dialog Box koji
omoguava dalji unos parametara vezanih za izgled budue multilinije.
Multiline Style
Prvi od parametara koji se moe odrediti u okviru Mulitiline Style grupe je izbor
tekueg stila, odnosno tipa multilinije. Ponuena lista iz polja Current, na poetku
sadri samo osnovni stil (STANDARD) ija se upotreba u praksi najee izbegava,
ve se kreira novi stil tako to se u polje Name upie njegov naziv. Ime stila treba da
bude u skladu sa njegovom kasnijom namenom ali ako je to mogue u skraenom
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.9
obliku. Na primer, stil viestrukih linija koji e sluiti za crtanje fasadnog zida sa
termoizalacionim slojem moe da ima naziv FZ to bi moglo biti skraeno od "fasadni
zid". Dodatno objanjenje skraenog naziva se moe upisati u Description polje, kao
(slika 5.9.), da bi kasnije moglo posluilo kao podsetnik.
Klikom na dugme Add novoformirani stil je prihvaen i stil postaje tekui i
omoguava njegovo dalje prilagoavanje potrebama. U toku rada je mogua promena
naziva nekog od definisanih stilova, izborom iz Current liste, promenom ifre u Name
polju i izborom dugmeta Rename.
Funkcija Save slui za upis parametara aktivnog stila u posebnu datoteku na
disku. Po izboru ovog dugmeta pojavie se standardni dialog za izbor foldera i imena
datoteke za upis potrebnih podataka. Ovaj postupak omoguava da se izborom
funkcije Load u nekom drugom crteu izbegne ponavljanje itavog postupka i
jednostavno sa diska uita ranije formirani stil crtanja viestuke linije.

Slika 5.9. Panel za definisanje stila viestruke linije
Element Properties
U centralnom delu Dialog Box-a moe se videti izgled budue viestruke linije i to
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.10
onakav kakav je to u tom trenutku definisan. Naravno, ako to nije vieslojni fasadni zid
koji treba prikazati, onda je potrebno promeniti parametre i zadati nove vrednosti. Na
panelu je prikazana lista koja sadri podatke o broju lslojeva linije, razmaku na kome
se nalaze, kao i njihovoj boji i tipu linije. Za postojee linijske slojeve mogu da se
odrede novi poloaji, a mogu i da se kreiraju novi, da bi multilinija za fasadni zid bila
kompletna.
Veba
Napraviti stil FZ. Izmeniti poloaj postojeih linijskih slojeva (Offset polje),
tako da se prvi sloj multilinije nalazi na rastojanju jednakom nuli posmatrano
npr. od unutranje strane a drugi na 250 jedinica odnosno na rastojanju koje
je jednako irini konstruktivnog dela zida.
Uneti novi linijski sloj (za termoizolaciju) koji se od ivice zida nalazi na
rastojanju od 320 jedinica (Add).
etvrti linijski sloj (koji oznaava fasadu) dodati na rastojanju od 440 jedinica.
Manjati karakteristike kao to su boja, tip linije (Color i Linetype) i ostali
parametri da bi se dobio stil viestruke linije slian slici 5.10.


Slika 5.10. Primer definisanog stila viestruke linije
5.2.2. MLINE
Za crtanje viestukih linija se koristi komanda Mline. Moe se pokrenuti iz Draw
menija izborom stavke Multiline. U komandnoj liniji se prikazuju trenutno vaei
parametri za poravnanje (Justification), razmeru (Scale) i aktivan stil multilinije. Ti
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.11
parametri se prikazuju kao orijentacija za dalji rad, a ako je to potrebno mogu se
izmeniti, ali je to neophodno uraditi pre crtanja novog elementa.
Justification
Opcija Justification (J) omoguava izbor poravnanja budue multilinije odnosno
odreivanje strane na koju treba da se iscrtavaju njeni slojevi. Postoje tri mogunosti:
Top - pri emu se multilinija crta povlaenjem njene gornje ivice dok se slojevi niu na
dole, zatim Bottom - crtanje od donje ivice na gore i Zero - kada se crtanje vri u
odnosu na sloj koji je postavljen na nultom rastojanju. U tekuem primeru poravnanja
Bottom i Zero daju iste rezultate s obzirom na to da se nulti sloj poklapa sa donjom
ivicom multilinije.
Scale
Opcija Scale slui za eventualno usklaivanje razmere u kojoj su odreena
rastojanja izmeu slojeva multilinije sa onom koja se koristi za ostatak crtea (ako su
rastojanja odreena u santimetrima a za crte se koriste milimetri). Tada se izmenom
faktora Scale na vrednost deset (10) vri usklaivanje ta dva razliita merna sistema i
multilinija crta u odgovarajuoj razmeri. U optem sluaju kada se za odreivanje
rastojanja i crtanje koristi isti odnos nema potrebe menjati podrazumevanu vrednosti
ovog parametra.
Style
Ako je prethodno definisano vie razliitih stilova za crtanje multilinije, moe se
koristriti opcija Style (ST). Potom se unosi naziv stila kojim se nastavlja rad. Pod
pretpostavkom da postoji definisan stil za crtanje pregradnih zidova PZ moe se
primenom ove opcije promeniti reim i umesto fasadnih dalje crtati pregradne zidove.
Close
Primenom opcije Close (C) se automatski zatvaraju polja koja obrazuju segmenti
multilinije, ime se olakava crtanje zatvorenih oblika.
Undo
Opcija Undo (U) omoguava ispravku pogreno nacrtanog segmenta.
Veba
Korienjem stila FZ nacrtati slian crte slici 5.11.
Otvoriti ranije uraen crte raunarskog centra, u njemu za zidove primeniti
viestruke linije. Po elji postaviti i elektrine instalacije u zidove.
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.12


5.11. Korienje viestruke linije
5.2.3. MLEDIT
Viestuke linije (Multiline) predstavljaju sloene objekte pa se stoga primenom
standardnih komandi za izmenu elementa crtea moe postii samo njihovo brisanje,
pomeranje ili neka druga operacija ali uvek nad elementom kao celinom. Za izmene
oblika multilinija, odnosno njihove geometrije se koristi komanda Mledit. Preciznije
reeno, primenom ove komande se mogu doraivati multilinije u smislu njihovog
spajanja, ukrtanja ili neke druge interakcije. Mledit se poziva iz Modify/Object menija,
stavka Multiline da bi zatim na ekranu bio prikazan Multiline Edit Tools Dialog Box
(slika 5.12.).

Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.13
5.12. Izmene viestruke linije
Ukrtanje
Prva tri polja uz levu ivicu Dialog Box-a sadre funkcije koje omoguavaju da se
na razliite naine rei ukrtanje zidova tj. multilinija. Izbor Closed Cross vri odsecanje
jedne multilinije tako da se dobije utisak da je ona preklopljena drugom. Za to je dalje
potrebno pokazati prvo element koji treba da bude prekinut a potom multiliniju na kojoj
se vri ukrtanje. Komanda se zavrava desnim tasterom mia.
Drugo polje aktivira funkciju Open Cross ijom primenom se dobija ukrtanje sa
prekidom spoljnih slojeva dok tree prua mogunost da se upotrebom funkcije Merged
Cross pravilno spoje svi slojevi obe multilinije.
Sueljavanje
Druga kolona Dialog Box-a nudi funkcije kojima se moe postii sueljavanje
zidova, odnosno spajanje multilinija u obliku slova T.
Prvo polje nudi funkciju Closed Tee kojom se moe postii prosto spajanje
elemenata. U sredini se nalazi polje ijim izborom se moe aktivirati funkcija Open Tee
i postii spajanje sa prekidom spoljnih slojeva a tree polje aktivira funkciju Merged Tee
koja omoguava spajanje svih slojeva multilinije.
Pri ovakvom nainu spajanja elemenata uvek se prvo bira multilinija koja e imati
ulogu vertikalnog segmenta slova T a potom ona druga do koje e se spajanje izvriti.
Ugaoni spoj
Primenom fukcije Corner Joint moe se izvriti spajanje dve multilinije tako da se
pri tome formira ugao. Ako su u pitanju elementi sa vie slojeva njihov spoj e biti
pravilan.
Prelomne take
Jedini nain da se nacrtanoj multiliniji doda novi segment vodi preko funkcije Add
Vertex. Njenim izborom se otvara mogunost odreivanja poloaja novih prelomnih
taaka na postojeim elementima i to jednostavnim pritiskom na levi taster mia u
trenutku kada se kursor nalazi iznad eljenog mesta.
Naalost, dodavanje novih temena nee biti odmah vidljivo na ekranu ve je
neophodno da se po prekidu komande Mledit pritiskom na desni taster mia, i u
trenutku kada nije aktivna nijedna druga komanda, pritisne levi taster mia i odabere
multilinija za Grips reim izmene oblika. Tada e se u formi plavih kvadrata prikazati
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.14
poloaj temena koja se dalje lako mogu pomerati i time menjati oblik multilinije.
Za uklanjanje prelomnih taaka slui funkcija Delete Vertex za iju je realizaciju
dovoljno pokazati teme koje treba obrisati.
Isecanje slojeva
Isecanje linijskih slojeva tj. brisanje nekog dela multilinije moe se izvriti
funkcijama Cut Single i Cut All, izborom polja iz desne kolone Dialog Box-a. Primenom
Cut Single funkcije brie se deo multilinije pri emu se to odnosi samo na jedan
odabrani linjski sloj dok izbor funkcije Cut All omoguava uklanjanje svih slojeva
multilinije na segmentu koji se odreuje izborom dve take.
Zatvaranje praznina
Otvori napravljeni primenom Cut All funcije se mogu naknadno zatvoriti, odnosno
moe se multilinija vratiti u prvobitni oblik korienjem Weld All. Dovoljno je levim
tasterom mia pokazati krajeve prekinutih segmenata i multilinija e ponovo biti cela.
Veba
Nacrtati slian crte slici 5.13. levo
Koristei MLEDIT uraditi ukrtanja, sueljavanja. Napraviti nekoliko prelomnih
taaka, pa ih pomeriti. Slika 5.13 prikazuje primene razliitih opcija komande
MLEDIT.


Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.15
5.13. Primer korienja MLEDIT komande
5.3. IZMENE SVOJSTAVA OBJEKATA
5.3.1. DDMODIFY
Primenom komande Ddmodify se mogu menjati parametri odabranog elementa
(geometrijska i ostala svojstva njegovog izgleda). Posle izbora <Modify><Properties>
bira se element za koji se vre promene. Na slici 5.14. su prikazani primeri palete
Properties za razliite tipove objekata.
Primer za liniju
Ako se pri odabiru elementa izabere linija, u Properties paleti se pojavljuju dve
grupe osobina i odgovarajuih vrednosti: opte i geometrijske, koje zavise od vrste
odabranog elementa. U zajednike karakteristike objekata spadaju: boja, pripadnost
sloju kao i tip linije, razmera (ako je izabran neki od tipova isprekidane linije).
U posebne karakteristike spadaju: koordinate poetne i krajnje take (Pick Point
dugme za promenu poloaja), duina linije merena projekcijom u pravcima koordinatnih
osa ili samog objekta kao i ugao koji linija zaklapa u odnosu na pozitivni pravac X ose.
Ako se pri odabiru obuhvate dva ili vie elemenata bie omoguena promena
samo njihovih zajednikih parametara.
Primer za krunicu
Zajednike karakteristike su kao i u prethodnom skuaju, ali su parametri za
odreivanje geometrije razliiti. Tu je mogue odrediti novi poloaj za koordinatu centra
kao i veliinu poluprenika krunice, a od prateih informacija mogu se videti prenik
(Diameter), obim (Circumference) i povrina (Area) odabranog objekta.
Primer za tekst
Ako se komanda Ddmodify primeni nad nekim elementom teksta, pored
zajednikih, na raspolaganju e biti i sledei parametri: poloaj take prema kojoj se
vri poravnanje teksta (Insertion Point), zatim mogunost promene sadraja
(Contents), stila (Style), naina poravnanja (Justify) i pravca ispisivanja (Direction) kao i
vrednosti za irinu (Width), visinu (Text Heigth) i ugao rotacije (Rotation).
Primer za poliliniju
U sluaju da se kao element odabere polilinija uz zajednike karakteristike se
prikazuju sledei parametari: izbor algoritma po kojem e se iz segmentnog oblika
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.16
generisati kriva (Fit/Smooth), zatim mogunost automatskog zatvaranja polja koje
obrazuju njeni segmenti (Closed) i naina primene nekog od tipova isprekidanih linija
(LT Gen) dok e koordinate pojedinih temena polilinije (Vertex Listing) moi e da se
proitaju samo kao informacija.


5.14. Panel Properties za razliite vrste objekata

5.3.2. MATCHPROP
Komanda Matchprop omoguava laku promenu karakteristika objekata jer se
njenom primenom u stvari vri preslikavanje zajednikih parametara sa osnovnog na
ostale odabrane elemente. Pokree se iz Modify menija izborom stavke Match
Properties, nakon ega se bira element sa koga treba oitati parametre, nakon ega
sledi selekcija elemenata na koje se te karakteristike prenose.
Settings
Opcija Settings prua mogunost da se tano odredi koje karakteristike treba
prenositi sa osnovnog elementa na ostale koji se odaberu a koje na njima treba da
ostanu neizmenjene. Aktivira se pritiskom na taster S na tastaturi posle ega se
pojavljuje Property Settings Dialog Box u kome se mogu podesiti eljeni parametri.
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.17

5.4. BLOKOVI
Blokovima se nazivaju grupe elemenata povezane u jedinstvenu celinu, to dalje
olakava njihovo eventualno kopiranje, pomeranje ili neku drugu intervenciju. Njihova
prava namena je da se koriste kao abloni tj. da se crtanje tipskih ili elemenata koji se
esto ponavljaju ubrza i svede na jednostavan unos iz prethodno pripremljene baze,
odnosno biblioteke simbola.
5.3.1. BMAKE
Komanda Bmake (<Draw><Block><Make>) se koristi za kreiranje blokova.
Pokretanjem komande se dobija panel prikazan na slici 5.15. na kom se definiu
osnovni parametri bloka:
Block name
U polje Blok name se upisuje ime budueg bloka, koje treba da bude logino i u
vezi sa simbolom koji e pretstavljati, pri emu se u nazivima blokova ne moe
upotrebljavati blanko polje (space).
Base Point
Bazna take predstavlja taku koja e se koristiti pri unosu bloka na crte. Vrlo je
teko dati generalno uputstvo koju taku izabrati jer se to razlikuje od jednog do drugog
sluaja ali se treba truditi da to bude taka na elementu ili u njegovoj blizini da bi se na
taj nain olakalo precizno pozicioniranje pri kasnijem unosu bloka. U okviru Base
Point grupe parametara postoje polja za unos koordinata bazne take, ali se u praksi
obino ona bira interaktivno, sa Select Point.
Select Object
Izborom Select Object se odreuju elementi crtea koji treba da uu u sastav
budueg bloka (pojedinaan izbor ili uokviravanjem vee grupe elemenata). Ovaj
postupak se zavrava desnim tasterom mia, nakon ega se na panelu prikazuje broj
odabranih elemenata.
List Block Names
Dugme List Block Names aktivira funciju pomonog karaktera jer se njegovim
izborom pojavljuje novi okvir sa listom imena ranije definisanih blokova, kao pomo da
se izbegne ponavljanje ve upotrebljenog imena bloka. Zadavanje ve korienog
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.18
imena novom simbolu menja izgled postojeeg bloka.
Retain Objects
Pri definiciji novog bloka mogu se birati opcije: da svi elementi koji treba da uu u
njegov sastav ostanu na svojim mestima pa da i ubudue budu nezavisni (opcija
Retain Objects) ili da se kao takvi uklone sa crtea i nadalje pojavljuju samo u okviru
unetih simbola, to je bolje jer se blokom upravlja kao celinom.
Ako se eli editovanje bloka, odmah nakon definicije parametara, treba ekirati
polje Open in block editor pri dnu panela.

Slika 5.15. Definicija parametara bloka
5.3.2. BASE
Ceo crte moe da se koristi kao blok u okviru nekog drugog, sloenijeg crtea.
Komandom Base Pri se odreuje referentna taka unosa koja se kasnije koristi pri
udreivanju tanog poloaja na novom crteu. Koordinate referentne take se mogu
uneti preko tastature ili pokazivanjem na ekranu. Ako se crte upotrebi kao blok bez
prethodno odreene bazne take za njegov unos e biti korien koordinatni poetak.
5.3.3. DDINSERT
Komanda Ddinsert (<Insert><Block>) slui za unos prethodno definisanih
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.19
simbola na eljeno mesto u okviru tekueg crtea, pri emu se na panelu sa slike 5.16.
odreuju ostali neophodni parametri.
Ukoliko se blok nalazi u crteu, bira se sa padajue liste, a izborom dugmeta
Browse se bira eksterni blok. Dalje se definiu: koordinata take unosa bloka
(Instertion Point), a zatim i razmera po glavnim koordinatnim osama (Scale) i ugao za
koji treba rotirati blok (Rotation). Ova polja e biti nedostupna (prikazana u sivom tonu)
sve dok je markirano polje uz opciju "Specify on Screen" jer je time izabran reim u
kome e se poloaj, razmera i ugao rotacije odrediti interaktivno, odnosno direktno na
ekranu.
Za unos drugog ili jo nekoliko istih blokova treba ponoviti komandu Ddinsert, pri
emu se automatski zadrava ime izabranog bloka pa je potrebno samo miem odrediti
novu taku unosa, dvostukim pritiskom na desni taster mia potvrditi razmeru, a levim
tasterom pokazati ugao rotacije.
Uneti blokovi na crteu tretiraju se kao celine, to s jedne strane omoguava
njihovo lako brisanje ili pomeranje, ali iskljuuje bilo kakvu mogunost izmene
elemenata koji ulaze u njihov sastav. Ako se oekuju izmene nad elementima koji
sainjavaju neki blok mogue je ve pri odreivanju parametara za njihov unos
markirati opciju "Explode". Time e simbol odmah po unosu biti automatski razbijen na
proste elemente. Isti efekat moemo postii i naknadno, primenom komande
"Explode".

Slika 5.16. Parametri za unos postojeeg bloka na crte
5.3.4. WBLOCK
Blokovi se uvaju u okviru crtea u kome su nastali i samo u njima su i
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.20
raspoloivi. Ako je potrebno da se neki od kreiranih simbola koristi i u drugim crteima,
neophodno je da se sauva kao samostalan crte na disku da bi potom mogao da
bude pristupaan preko Browse opcije komande Ddinsert. U te svrhe se koristi
komanda Wblock, iji je panel prikazan na slici 5.17. Ista funkcionalnost se postie
menijima <File><Export>, kada se iz "Save as type" liste izabere stavka Blok a zatim
daju potrebni parametri. Poeljno je da se simboli kao i svi drugi pomoni elementi
AutoCAD-a smetaju u folder pod nazivom Support.

Slika 5.17. Parametri komande WBOLCK
Veba
Nacrtati stolicu. Napraviti od nje blok (slika 5.18. levo)
Nacrtati pravougaoni sto i koristei napravljeni blok, oko njega 6 stolica.
Promeniti izgled bloka (startovati blok editor) i analizirati promenu crtea.
Otvoriti ranije uraen crte raunarskog centra, u njemu primeniti blokove za
raunare i stolice.
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.21

Slika 5.18. Primer bloka levi i korienje blokova na crteu

Slika 5.19. Rezultati promene parametara bloka
5.5. ORGANIZACIJA OBJEKATA
5.5.1. GRUPE OBJEKATA
Objekti se mogu grupisati, ali tako da budu povezani i da se i dalje mogu
pojedinano menjati. Grupa se moe kopirati na neko drugo mesto i kasnije menjati
prema pojedinanim situacijama, pri emu se zadrava identitet grupe. Startuje se sa
G ili Group komandom, nakon ega se otvara dijalog Object Grouping (slika 5.20).
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.22

Slika 5.20. Dijalog Object Grouping

5.5.2. SPOLJANJE REFERENCE
Osim mogunosti da se crte ubaci kao blok u tekui crte, moguce ga je ubaciti i
kao spoljanu referencu. Razlika izmeu spoljanje reference i bloka je u tome to
spoljanja referenca ne postaje stvarno deo crtea. Umesto toga, ona se uitava
zajedno sa tekuom datotekom, kao da se odjednom otvara vie datoteka. Promene
koje se izvre u spoljanjoj referenci automatski postaju vidljive u tekuoj datoteci, dok
se kod blokova mora runo osveiti. Spoljanje reference ne postaju deo novog
crtea, pa je uveanje datoteke minimalno i ne postoji ogranienje broja crtea koje je
mogue ubaciti.
Veba
Izaberite <Insert><Xref Manager> ili komandu XR da bi se otvorio panel sa
slike 5.21 levo. Dugme Attach otvara uobiajeni dialog za izbor datoteke:
Select Reference file, nakon ega se otvara dijalog External Reference (slika
5.21 desno), gde se podeavaju: taka umetanja, rotacija i razmera.
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.23

Slika 5.21. Dialog Xref Manager
5.5.3. DESIGNCENTER
Tokom vremena, stvaraju se biblioteke crtea i mnoge komponente se koriste
ponovo. Veina vremena se provodi u pravljenju slinih tipova crtea. DesignCenter
pomae da se prate dokumenta koja se koriste u projektu, omoguava da pronau
datoteke, blokovi i druge komponente u crteu. Jednostavnim prevlaenjem je mogue
uvoziti blokove i druge komponente iz jednog crtea u drugi, pri emu treba obratiti
panju na podeavanje formata za jedinice u crteima (ini-santimetri).
Na slici 5.22 je prikazan izgled dva panela DesignCenter-a: za izbor foldera i
detalja za pojedinaan crte.




Slika 5.22. DesignCenter kao pokretna paleta
Skripta iz Informatike II Rudarsko-geoloki fakultet Beograd

Prof.dr Ivan Obradovi, dipl.mat, Mr. Ranka Stankovi, dipl.mat
5.24