Njegovo knjievno delo izraz je oseaja opte paradoksalnosti savremenog sveta.

Smisao je pronalazio
u stvaralatvu, a, prema njegovim reima, stvarati znai dva puta iveti.
Roman Stranac, svojevrsni prikaz besmisla, objavljen je 1942. godine. A tokom te godine pojavio se i
njegov esej Mit o Sizifu. Ostala dela: Kuga i Pad, pozorini komadi Kaligula, Pravednici,
Opsadno stanje i Nesporazum, eseji Svadba, Pisma nemakom prijatelju i Pobunjeni
ovek

Stranac, egzistencijalizam i apsurd
esto se moe uti da je Stranac egzistencijalistiki roman, ali takvo odreenje nije
potpuno tano. Termin egzistencijalizam je mnogo iri i obuhvatniji od ideja iznesenih u
ovom romanu, tavie oznaava razliite stvari i esto se pogreno ili neopravdano
upotrebljava. Najjednostavnije reeno, centralna ideja egzistencijalizma je da univerzum i
ovekova egzistencija nemaju neko vie znaenje, niti u svetu postoji racionalni poredak.
Prema tome, ljudski ivot nema neku svrhu koja ga nadilazi, nema niega osim fizikog
postojanja.

U Strancu je uoljiva ta osnovna ideja, ali filozofija egzistencijalizma je mnogo ira od
toga i sadri mnoge veoma vane aspekte koji ni na koji nain nisu prisutni u ovom
romanu. Sam Kami odbija da svoje delo nazove egzistencijalistikim. Mnogo adekvatniji
filozofski termin za pristup Strancu je apsurd. Filozofiju apsurda je razvio upravo Kami i
to ba u vreme kad je pisao Stranca i, paralelno, Mit o Sizifu.

Iako su Kamijevi pogledi na svet jasno izloeni u tekstu, ne treba smetnuti s uma da
je Stranac roman, a ne filozofski traktat, i to da je u pitanju prozno delo velike vrednosti,
iji literarni elementi imaju barem jednaku vanost kao idejni.

Objanjenje apsurda
Moderno oseanje sveta pomera teite sa metafizikih na etika pitanja, prevashodno na
odnos izmeu sveta i oveka. Taj odnos Kami sagledava bez religijskih predrasuda i u
njemu vidi apsurd. Sutina apsurda lei u ovekovoj potrebi da racionalno sagleda svet i
injenici da svet nije racionalan. Svest o neskladu izmeu oveka i sveta je svest o
uzaludnosti, uzaludno teimo da ostvarimo predmet sopstvene nostalgije. Najvanija
karakteristika apsurda je traginost. Apsurdno stanje je tragino stanje. Postavlja se
pitanje je kako iveti ako je svet tragian i uzaludan. Kami odbacuje samoubistvo kao
reenje, jer ono nije suoavanje, ve odbacivanje istine, izbegavanje apsurda. Mit o
Sizifunalae da ovek treba da umre bez pomirenja, u revoltu.

Stranac
Kamijevo literarno i filozofsko delo je u svojim poecima bilo snano obeleeno
kategorijom apsurda, samim tim i udaljeno od preokupacije moralnim vrhuncima. Lik
Mersoa je ilustrativan u pomenutom smislu. On ne samo da ne tei nekoj izuzetnoj
moralnosti, ve ozbiljno naruava etike propise. Nain na koji prima vest o smrti svoje
majke, ravnodunost prema ubistvu koje je poinio, pokazuju ga kao nekoga kome su
moralne norme strane.

Ipak, u sukobu sa svetenikom, Merso nam stavlja do znanja da etike propise kri - ne
zato to mu je naroito stalo da bude nemoralan, ve zbog roga to smatra da je
podjednako svejedno initi dobro ili initi zlo. Sa take gledita smrti, koja eka sve
ljude, to je potpuno irelevantno - podjednako vrede i jedni i drugi. Istu vrednost imaju i
ena starca Salamana i starev pas. Filozofija apsurda samo potvruje rezonovanje
Kamijevog junaka. Osnovna teza ove filozofije glasi - nita nema smisla, samim tim ne
postoje merila za prosuivanje dobra i zla.
Ispostavlja se da Merso ini zlo, jer suvie intenzivno osea nemo dobra. Njegov
imoralizam je protest protiv neostvarivosti moralnih vrednosti.

Lik Mersoa
ini se da Mersoa uopte ne dotiu stvari koje se deavaju oko njega. Dogaaji koji bi za
veinu ljudi bili izuzetno znaajni, kao to je brana ponuda ili smrt roditelja, kao da ga
se ne tiu. Potpuno je indiferentan kako prema smrti majke, tako i prema tome da li ga
Marija voli ili ne.

Sa druge strane, Merso je potpuno iskren i ne pokuava da sakrije hladnokrvnost lanim
suzama. Time implicitno izaziva drutvo i moralne standarde koji nalau odreen nain
ponaanja za odreenu priliku. To neusvajanje diktiranog obrasca ponaanja, koje se
ispoljava kroz nedostatak suza na majinoj sahrani, ini Mersoa autsajderom. ak se i na
suenju vie govori o tome nego o ubistvu koje je poinio.

Ponovo je u fokusu iracionalnost sveta, mada na drugi nain. Drutvo uporno pokuava
da konstruie racionalne motive za Mersoovo iracionalno ponaanje. Ideja da se stvari
nekad deavaju bez razloga i da dogaaji ponekad nemaju znaenje je uznemirujua za
zajednicu. Suenje Mersou je primer za to, tuilac pokuava da nae racionalni poredak,
pa povezuje ubistvo Arapina sa Mersoovim ponaanjem na sahrani majke, kako bi doneo
zakljuak o njegovoj udovinosti. I tuilac, i Mersoov advokat pokuavaju da objasne
poinjeno ubistvo kao dogaaj koji logino sledi prethodne po principu uzrono-
posledine veze. Takva objanjenja su izmiljotine koje imaju svrhu da prikriju
zastraujuu ideju da je univerzum iracionalan. Prema tome, i samo suenje je primer
apsurdnosti, primer kako oveanstvo pokuava da pripie racionalnost svetu.



Merso je suta suprotnost angaovanog bia. On je nihilista. Njegova filozofija je filozofija
apsurda. Slina filozofiji Mita o Sizifu. Osnovna, logina posledica filozofije apsurda je, dakle,
potpuna ravnopravnost svih postupaka; ne postoje dobro i zlo, postoji samo svest o apsurdu.
() Prema tome, jednakost svih iskustava, moralnih i nemoralnih, i kult sadanjosti, kult
trenutka, nasuprot kultu trajnosti, prolosti i budunosti, to su osnovne posledice Kamijeve
filozofije. (224) Mnogi kritiari, meu njima i Sartr, vidjeli su ak u Mersoovoj filozofiji
ilustraciju teza iznesenih u Mitu o Sizifu.
Merso svakako nije moralist. Niti vjeruje u bolji ivot. Merso, naime, kae da mu je svejedno
hoe li ii u Pariz, da ovek ionako nije u stanju da promeni svoj ivot i da, u svakom sluaju,
svi ivoti jednako vrede. (227) Merso je indiferentan prema svakom slubenikom prosperitetu.
Ali zato je onda Merso ustrijelio Arapina? Jasno je zbog ega je Kamiju bilo potrebno da se u
Mersoovim rukama nae revolver. Bez ovog detalja, ubistvo Arapina ne bi se moglo motivisati.
Ako je Merso trebalo, prema pievoj zamisli, da postane ubica, revolver se na neki nain morao
nai kod njega. Ali, razume se, ne na bilo koji i bilo kakav nain.
Pisac je mogao zamisliti Mersoa kako kupuje oruje, a mogao ga je zamisliti i kako ljutit uri
prema oazi, sa unapred pripremljenim planom ubistva. Meutim, jedan Merso koji sam kupuje
oruje i koji samoinicijativno, hita da nekog ubije ne bi bio vie onaj Merso kome je navodno
svejedno hoe li ii u Pariz ili e ostati u provinciji, hoe li se oeniti ili ne. Zato je Kami odluio
da revolver dospe u ruke njegovog junaka na drugi, neto ubedljiviji nain. Ulogu posednika
oruja pisac je namenio podvodau Remonu, a Merso dobija oruje ne zato da smiljeno i
planski ubije Arapina, ve zato da sprei svog prijatelja da puca.
Dodue, taj isti Merso koji spreava Remona da izvri zloin, postaje, prema Kamijevoj zamisli, i
sam ubica, i to pomou Remonovog pitolja. Meutim, Kami ovaj in svog heroja nije zamislio
kao neki svestan gest. Merso, znamo, ubija zbog sunca, zbog neeg to je, tako rei, izvan
njega samog. (229)
Istina je da bi Merso, koji bi planski ubio Arapina, bio psiholoki neubjedljiv junak, meutim i
ovakav Merso, koji, dakle, sprjeava Remona da upuca Arapina nije dosljedan svojem naelu
svesvejednosti i svojoj psihikoj strukturi. Nema nikakve sumnje da Mersoovo nastojanje da
omete Remona u izvrenju zloina odudara od ostalih karakteristika ovog literarnog junaka.
(230)
Kao to nema nikakve sumnje ni to da je Kamiju bilo potrebno da Merso poini ubojstvo:
Analizujui scenu u kojoj glavni junak uzima Remonu revolver, mi smo ve ukazali na jednu
karakteristinu nedoslednost autorovog sistema motivacije. To, meutim, nije jedina
nedoslednost te vrste. Zanimljivo je kako pisac motivie sam in ubistva. Sloili bismo se sa
Barjeom da akt ubijanja nije u skladu sa Mersoovim psiholokim portretom. Meutim, videli
smo, pisac se postarao da ovaj in motivie sticajem okolnosti. Merso ubija zbog sunca.
Ubistvo, dakle, nije poteklo iz Mersoove prirode.
Ali ako pisac ipak na izvestan nain objanjava sam in ubistva, jedna radnja glavnog junaka u
sceni o kojoj je re ostaje bez ikakve motivacije. Poto je ispalio prvi metak, Merso, kao to
znamo, jo etiri puta puca u Arapinovo nepokretno telo. Time Kami grubo naruava logiku svog
motivacijskog sistema. Ubistvo zbog sunca zamiljeno je kao elementarna, trenutna reakcija,
koja ne proistie iz Mersoove prirode. Potpuno je onda nejasno zbog ega Kamijev junak, posle
izvesne pauze, puca ravno etiri puta u protivnika koji nepomino lei na zemlji. Sam po sebi,
ovaj in Kamijevog junaka doista nema nikakvu motivacijsku logiku.
S druge strane, ne bi bilo razumno pretpostaviti da isti ovaj pisac, koji je itavu scenu susreta sa
Arapinom, sve do ona etiri hica, motivacijski izvrsno oblikovao, odjednom ini tako krupnu
omaku usled nekog trenutnog pomanjkanja umetnikog talenta. Ova motivacijski slaba taka
postaje, meutim, sasvim razumljiva ako imamo u vidu smrtnu presudu glavnom junaku. Kami
je, po svoj prilici, oseao da pomenuta presuda nee delovati ubedljivo upravo s obzirom na to
da je Arapin bio naoruan i da je, pre toga, u skladu sa jednom drugom motivacijskom logikom,
ozledio Remona. Prema tome, da bi ubedljivije motivisao odluku suda, pisac je morao opteretiti
svog junaka jednom dopunskom krivicom. Posle ta etiri naknadna pucnja u telo nemonog
protivnika, Mersoova odgovornost, a time i izricanje smrtne presude, dobija daleko veu
motivacijsku teinu. (240)
Bez surovog ubistva ne bi bilo suenja, bez suenja ne bi bilo smrtne kazne, bez smrtne kazne
ne bi bilo traginosti u onoj mjeri u kojoj ona postoji u Strancu. Miloevi sugerie i izvjesne
psihike mehanizme (Pravac naruavanja motivacijske logike u romanu Stranac upuuje nas na
zakljuak da je ovo naruavanje posledica snevanja po danu ije je naelo tenja ka
samounitenju. Pod pritiskom takve tenje Alber Kami daje revolver u ruke svom junaku,
suprotno logici Mersoovog psiholokog portreta. Istim ovim psihikim mehanizmom moe se
objasniti i to da se pisac odluio da od Mersoa naini svirepog ubicu; tj. da mu pripie ona etiri
pucnja, ta etiri udarca na vrata nesree.), ali na kraju se ini da je pesimistina antropologija
(dakle, ideologija) autora Stranca traila tragian kraj, i da je uslijed toga i dolo do omaki
unutar motivacijskih linija.
Naruavanje motivacijske logike u Kamijevom romanu nije pravilo ve izuzetak. Izuzetak koji
nam govori o pravcu znaenja (dakle, ideologiji) djela, i koji ne naruava u veoj mjeri kvalitet
znaenja (dakle, estetske vrijednosti). Da je motivacija u romanu Stranac, uope uzev, loa,
to ni u kojem sluaju ne bi bio umjetniki vrijedan roman. A to nije sluaj s Kamijevim djelom.

,

.
, ;
.
, .
:
,
- - ,

.
, ,
,
,
.

Kamijeva filozofija apsurda se zasniva na pobijanju shvatanja svih onih kojima je pre svega
stalo da pronalazenja smisla u ovom zivotu. , , Odsustvo smisla kao istina
ocovekovom polozaju, i to pozelj na istina? Da. To je apsurd, taj temelj
slobode. On jedr u go z a s l o bo dom p oj a c a n i nos e n , k a v e c i m me r a ma
us me r e n z i vot , k oj i j e p r a c e n lucidnom svescu i prihvata njene nalaze i obecanja.
Kami kaze da u ovom svetu ne moze postojati neki smisao. Ako mozda i postoji neki visi
smisao, koji prevazilazi ovaj svet,covek ga ne zna i ne moze da se probije do njega. U ovom
svetu vlada bez-smislenost.Tako Kami postavlja, cini se, kljucno pitanje: , , Kako
ziveti? To je , , pitanje nakoje se odgovara zivotom samim, odnosno, , , treba
ziveti sto vise, svestan apsurda i s punom lucidnoscu u neprekidnom nizu
sadasnjosti. Ali, Kami tvrdi da ljudi pre steknunaviku da zive nego da misle.
Desava se da im je svaki dan isti, monoton. Ali, jednogdana, pojavljuje se
, , zasto i sve zapocinje umorom u vidu cudjenja. Bitna rec ovde je,,zapocinje.
Umor se nalazi kako i na kraju svakodnevnog besmislenog zivota navike, aliisto tako i na
pocetku u vidu radjanja svesti. On svest budi i podstice njen dalji razvoj.Jer upravo je svest
ta koja se nalazi u korenu svega sto vredi. Tako shvatiti zivot znacisvesti ga na
ljudsku meru i dati mu sopstveni pecat. Kami kaze: , ,Ja ne znam da li ovajsvet
ima neki smisao koji ga prevazilazi. Ali znam da ne poznajem taj smisao i da mi
jez a s a da n e mo guc e d a g a s p oz n a m. St a moz e d a mi z n a c i s mi s a o v a n
mo g z i vo t a ? J a mogu da razumem samo u ljudskim pojmovima. Ono sto
smatramo istinitim, to treba ida podrzavamo, tvrdi Kami. Ali on se pita sta je to
sto se nalazi u korenu ovog sukobaizmedju sveta i duha covekovog ako ne svest
koju covek poseduje? Kami kaze: , , Ziveti, to znaci uciniti da zivi apsurd. To se
jedino moze uciniti pomocu neprekidne svesti, konstantno obnavljane.
Ovaj pakao sadasnjeg predstavlja jedinu covekovu realnost, tako da se od
coveka trazi , , da zivi sa tim sto zna, da se zadovolji onim sto jeste i da neuplice
nista sto nije izvesno. Moze se reci da nista nije izvesno, ali cak i u tome
lezi jedna izvesnost.Zatim se moze postaviti pitanje cemu ziveti? Da li zivot uopste ima smisla?
Da lit r e b a d a i ma s mi s l a d a bi b i o pr oz i vl j e n? I s p os t a v l j a s e d a c e o n
bi t i ut ol i k o bol j e pr oz i vl j e n a k o n e bud e i ma o s mi s l a . Tr e b a pr oz i v e t i
j e d no i s kus t vo t a k o d a o n o u potpunosti bude prihvaceno. Ili ne ziveti ti sudbinu jer
znamo da je apsurdna, vec ucinits v e s t o j e mo gu c e d a od r z i mo t a j a ps u r d.