5.1.

ODREENJE, MJERENJE I KVOCIJENT INTELIGENCIJE

INTELIGENCIJA
n|e stvar, ve sposobnost da se ponaa na odreen nan
sposobnost snaaen|a u novm stuac|ama
omoguu|e c|u usm|ereno pragoeno reagran|e u novm, nepoznatm
okonostma
sposobnost pragoavan|a po|ednca zaht|evma stuac|e, uen|a z skustva,
r|eavan|a probema, te sposobnost ogkog m|en|a
ono to mjere testovi inteligencije
INTELIGENCI|A = ZNAN|E (obrazovan|e)
Impctne teor|e ntegenc|e - neznanstvene teor|e, m|en|a teor|e aka, ne-
strun|aka o tome to |e to ntegenc|a
MJERENJE INTELIGENCIJE
Mjerimo ju testovima ite!i"e#ije
ndvduan grupn
testov brzne - agan zadac ko|e sptvane osobe mora|u r|et u kratkom
vremenu (sptu|u msaonu brznu)
testov snage - sptu|u koko teke zadatke neka osoba moe r|et
u dobrom testu ntegenc|e ut|eca| sptankova znan|a skustva trebao b bt
sveden na mnmum
testov su standardzran - strogo propsan nan prm|ene vrednovan|a rezutata
testa; empr|sk su prov|erena m|erna svo|stva testa: ob|ektvnost, pouzdanost,
os|et|vost va|anost
Prv test za m|eren|e ntegenc|e (kod d|ece) razvo |e $!%re& 'iet poetkom
20.st..
KVOCIJENT INTELIGENCIJE
Bnet uvod po|am mentane dob (MD) - oznaava stupan| mentanog razvo|a
d|ece, a odreu|e se na teme|u tene zadataka ko|e |e neko d|ete sposobno r|et
test ko| |e razvo sadr skupne zadataka razte tene - odgovara|u d|ec
razte kronooke dob
kvoc|ent ntegenc|e (KI/IO) - uveden kako b se mogo ake usporevat
ntegenc|u d|ece razte dob

KI = x 100
DISTRIBUCIJA I INDIVIDUALNE RAZLIKE U INTELIGENCIJI
Opsano zraunavan|e kvoc|enta ntegenc|e prkadna |e m|era ntegenc|e u
d|ece; kod odrash se on moe prbno utvrdt zraava se na pshometr|sk
prkadn|m m|ernm |estvcama
zraava se kroz raspod|eu ntegenc|e u popuac|
Integenc|a se (kao vena drugh osobna) u popuac| raspod|e|u|e po
zvonoko| t|. normano| raspod|e (Gaussova krvu|a) - na|ve |e pros|enh |ud, a
vro mao ekstremnh - pros|en rezutat, t|. ona| ko| poste na|ve bro| |ud,
oznaava se bro|em 100, a svak se po|ednan rezutat zraava u odnosu na
rezutate ko|e postu drug |ud (&evija#ijs(i (vo#ijet ite!i"e#ije)
KD (kronooka dob)
MD (mentana
dob)
Ras*oi+
IO = 90 - 110 =
pros|ean kvoc|ent
ntegenc|e - 50% |ud
IO > 140 = vro vsoka
nadarenost (gen|anost) - 1%
|ud
IO < 70 =
nteektuana zaostaost
(MENTALNA RETARDACI|A) -
3% |ud
Prognoza usp|eha u koovan|u kasn|em profesonanom radu na teme|u
testova ntegenc|e:
Povezanost ntegenc|e usp|eha u koovan|u - r , -,5.
Povezanost ntegenc|e usp|eha u posu - r , -,51 / -,50
MENTALNA RETARDACIJA (MR)
kod mentano retardranh |ud ntegenc|a |e toko nska da dovod do
probema u n|hovu pragoavan|u na uoba|ene zaht|eve okone:
stupn|ev mentane retardac|e
I1 , 55 / 2- , 3!a"a MR
I1 , 4- / 55 , umjerea MR
I1 , 55 / 4- , te6(a MR
I1 7 55 , vr!o te6(a MR
'!a"a MR - ne razku|u se btno po zgedu ponaan|u od osoba normane
ntegenc|e, a su neto spor| u tan|u, psan|u raunan|u. N|hova se
retardranost ponekad nt ne uoava do poaska u kou. On na|ee mogu v|et
samostano zavrt osnovno koovan|e to u posebnim kolama ili u redovnom
obrazovanju po posebnom, prilagoenom programu.
8mjerea MR - mogu naut obav|an|e |ednostavnh posova u zatenm uv|etma.
U na|veem bro|u sua|eva nsu sposobn za samostaan vot.
Te6(a i vr!o te6(a MR - ne mogu samostano v|et. Sto |e retardac|a tea, to su
probem zraen| bro|n|. Na prm|er, kod tee mentane retardac|e vro su est
motork probem. Vro teko retardran ne mogu naut govort trae stanu brgu
n|egu.
89ro#i mentane retardac|e su u na|veem bro|u sua|eva nepoznat no esto ee
u oteen|ma embr|a, probemma u trudno pak u nas|ednm faktorma.
Downov sndrom |e genetsk poremea| ko| se, zmeu ostaog, skazu|e u
mentano| retardac|
5.5. INTELIGENCIJ$ / 8LOG$ N$:LIJE$ I OKOLINE
Sto uzroku|e razke u sposobnostma meu |udma?
|e su razke odreene nas|eem okonom?
Nas!ije;e <=ere&itet)
booko nas|evan|e
GENI - mater|ana osnova nas|evan|a
O(o!ia - sve ostao to, osm gena, ut|ee na razvo| po|ednca (odgo|,
obrazovan|e, kutura.)
Istrava se :L$>8: |udske sposobnost su rezutat zdruenog d|eovan|a
nas|ea okone
NE :L$>8 se: kok |e reatvn udo nas|ea, a kok okone
Ka(o to utvr&iti?
Soenm stravan|ma u ko|ma se sptu|u usporeu|u osobe raztog
stupn|a srodstva:
- |edno|a|an bzanc (sta genetska osnova)
- dvo|a|an bzanc (d|ee 50% gena)
- braa sestre (d|ee 50% gena)
- rodte| d|eca
- roac
Istra@ivaja *o(a9uju+
Sto |e ve stupan| srodstva t|. vea genetska snost, to |e sn|a ntegenc|a
(pr. meu |edno|a|anm bzancma koreac|a |e 0.83, a dvo|a|anm 0.60)
$LI+ to |e vee srodstvo osoba to |e sn|a okona u ko|o| su se te osobe
razv|ae
Rje6eja - usporeu|e se ntegenc|a:
kod |edno|a|anh bzanaca ko| su odvo|en po roen|u razv|a su se u
raztm okonama
usvo|ene d|ece (razta genetska osnova, vro sna okona)
Iz podataka ovh stravan|a - proc|en|u|e se da vi6e o& 5-A ra9!i(a meu
|udma moemo prpsat "eets(im Bim3ei#ima
Ipak, vaan |e ut|eca| okone na ntegenc|u - genotp odreu|e raspon
mogue negenc|e u pros|enm uv|etma - ukoko su on nepotca|n, v|ero|atno |e
da takv po|ednc nee razvt svo|e potenc|ae
5.C. :TR8KT8R$ INTELIGENCIJE
|e ntegenc|a |ednstvena sposobnost? Moe se zrazt |ednm bro|em?
OPCA INTELIGENCI|A - sposobnost ko|a se otu|e u raztm mentanm
aktvnostma (g faktor)
ILI?
SPECIFICNE SPOSOBNOSTI (verbane, matematke, spac|ane.)
DVOFAKTORSKI MODEL INTELEKTA (Spearman ):
1.) g-faktor: predstav|a opu generanu nteektuanu sposobnost, (sud|eu|e u
svako| nteektuano| aktvnost)
2.) s-faktor: predstav|a specnu nteektuanu sposobnost otu|e se samo
sk|uvo u |edno| vrst nteektuanh d|eatnost
5.4. R$DVOJ INTELIGENCIJE
U prvm godnama vota ntegenc|a se ubrzano razv|a
S porastom dob bo|a |e mogunost predvan|a ntegenc|e u odraso| dob
Integenc|a |e soena sposobnost - posto| mnogo specnh sposobnost one se
ne razv|a|u na |ednak nan
EL8IDN$ I. (booka, nenauena sposobnost) se razv|a do adoescenc|e (16-
17 god.), zatm se zadrava na to| razn do otprke 40-te god, kada s|ed bag pad,
ko| se ubrzava nakon 60-te godne
KRI:T$LIDIR$N$ I. (obk ntegenc|e ko| se otu|e u znan|ma v|etnama
ko|e ov|ek usva|a t|ekom vota) ne opada do starost, odnosno, razv|a se t|ekom
c|eog vota
Rast krstazrane ntegenc|e nadoknau|e pad udne - prema tome,
ntegenc|a |e t|ekom veeg d|ea vota stabna
ZAVRSNI PAD - kod nekh |ud neposredno pred smrt nago osabe kogntvne
sposobnost zbog nagog propadan|a vanog sustava
Gru*e ra9!i(e u ite!i"e#iji
Nema razka zmeu s*o!ova u onome to m|ere testov ope ntegenc|e. Mukarc
ene na takvm testovma postu sne rezutate. Meutm, ene su bo|e na verbanm, a
mukarc na zadacma ko| zaht|eva|u zam|an|e prostornh odnosa snaaen|e u prostoru.
Mukarc ene se razku|u u nanu na ko| r|eava|u te zadatke. Snman|a mozga su
pokazaa da kada mukarc r|eava|u verbane zadatke, na|ee m |e aktvna samo |edna,
domnantna poutka mozga (u vene |ud |eva). Kada ene r|eava|u verbane zadatke tada
m se uz domnantnu |evu moe uot mao povean|e u aktvnost desne poutke mozga. S
druge strane, kod snaaen|a u prostoru ene na|ee korste perceptvno uo|ve deta|e
prema n|ma oduu|u kuda treba krenut (npr. kada eu ucama nepoznatog grada, ene e
se or|entrat prema nekom duanu neem snom). No, mukarc su mnogo usp|en| u
stvaran|u kogntvnh mapa t|. predodb o zgedu rasporedu po|ednh uca.
Razke u kvoc|entma meu #r#ima i 3ije!#ima (u korst b|eaca) se ob|an|ava
kuturanom prstranou testova ko|e sastav|a|u b|ec ne|ednakm socoekonomskm
obrazvovnm uv|etma razvo|a
Kote(stua!istiB(i *ristu* - ntegenc|a se treba odrevat sukadno ekookom
kuturanom kontekstu u ko|ma po|ednc ve (pr. zadac u nam testovma ntegenc|e nsu
reevantn za usp|eno snaaen|e d|eovan|e Abordna)
5.5. KRE$TIVNO:T
KREATIVNOST - sposobnost ven|a stvar u novom sv|etu r|eavan|a probema na
nov neoban nan, odnosno naaen|a novh |ednstvenh (orgnanh) r|een|a.
Ugavnom, ne predstav|a neku opu sposobnost ve |e specna za razta podru|a
aktvnost (pr. skar ne mora bt kreatvan poduzetnk).
Svaka orgnanost n|e u|edno znak kreatvnost (pr. m|en|e pshkh boesnka), ve
prozvod kreatvnog m|en|a treba bt pragoen kontekstu usugaen sa zaht|evma
stuac|e. Nek strava smatra|u kako su prosudbe |e neto kreatvno, sub|ektvne -
kreatvnm ga treba|u progast drug barem strun|ac u tome podru|u (a mnog um|etnc
znanstvenc nsu b c|en|en u svom vremenu).
ODNOS KREATIVNOSTI I INTLIGENCI|E - kreatvn |ud su u pros|eku ntegentn| od
nekreatvnh, a vsoka ntegenc|e ne podrazum|eva nuno vsoku kreatvnost
PROCJENA KREATIVNOSTI
Kover"eto mi6!jeje
- pr. zadac u testovma ntegenc|e
- trae od osobe da razm|a u |ednom sm|eru, prema |ednom |ednom tonom
odgovoru
Diver"eto mi6!jeje
- sposobnost razm|an|a u raztm pravcma kreatvnog pronaaen|a
razth r|een|a
- vano za proc|enu kreatvnost
- m|er se koko novh orgnanh r|een|a sptvana osoba moe na u
probemskm stuac|ama
- pak, n s pomou testova dvergentnog m|en|a n|e mogue dovo|no dobro
predvd|et kreatvnost u stvarnom votu, d|eom zbog nesavrenost testova,
a d|eom to kreatvno postgnue ovs o osobnama nost
KARAKTERISTIKE KREATIVNIH OSOBA
- strun|ac u svom podru|u
- maksmaan trud
- ntrnzna motvac|a
- osobne nost (samopouzdane, uporne, pune energ|e, otvorenost za skustva,
rok raspon nteresa, nekonformnost, znate|a)
EMOCIONALNA INTELIGENCI|A - sposobnost prepoznavan|a uprav|an|a emoc|ama, vasttm
tum. N|ene komponente su: sposobnost dentkac|evastth emoconanh stan|a
razum|evan|a veze zmeu emoc|a, ms d|eovan|a; sposobnost uprav|an|a vasttm
emoc|ama kontroe nepoe|nh emoconanh stan|a; sposobnost svrhovtog usm|eravan|a
emoc|a rad usp|en|eg m|en|a r|eavan|a probem; sposobnost razum|evan|a
emoconanh stan|a drugh; v|etne odravan|a zadovo|ava|uh meu|udskh odnosa.