Poglavlje 6 - Prevod

isto savijanje i savijanje aksijalnim silama
1

POGLAVLJE 6
ISTO SAVIJANJE I SAVIJANJE SA AKSIJALNIM SILAMA
6-1. Uvod
U prethodnom poglavlju pokazali smo da se sistem unutranjih sila koji ine normalna sila,
transverzalna sila i moment savijanja mogu javiti u ramovima u ravni i gredama. Naponi usled
normalne sile obraeni su u Poglavlju 1. U ovom poglavlju e biti razmotreni naponi usled
savijanja. Poglavlje e biti podeljeno u dva dela. U Prvom delu bie razmatrane samo grede
simetrinog poprenog preseka optereene na savijanje u ravni simetrije. Bie rei o elastinoj i
neelastinoj raspodeli napona usled savijanja. Raspodela napona kod zakrivljenih greda je takoe
obraena. Drugo poglavlje obuhvata nesimetrino savijanje greda sa simetrinim poprenim
presekom kao i savijanje greda sa proizvoljnim poprenim presekom. Uzet je u razmatranje i
problem savijanja uz prisustvo aksijalne sile. U treem delu je obraen moment inercije za
proizvoljni popreni presek.
Radi jednostavnosti, grede e najee biti predstavljene kao grede u horizontalnom poloaju.
Kada je greda optereena samo momentom savijanja, taj sluaj nazivamo isto savijanje ili
fleksija. Konzola optereena koncentrisanim momentom na kraju, ili deo grede izmeu
koncentrisanih sila, Slika 5-23, su primeri istog savijanja. U poglavljima koja slede bie
pokazano da su kod vitkih greda najee dominantni naponi usled savijanja. Stoga, izrazi
izvedeni u ovom poglavlju za isto savijanje direktno su primenjivi u brojnim sluajevima pri
projektovanju.
Bitno je napomenuti na neke grede zbog svoje vitkosti iil nedostatka bonog oslanjanja mogu
postati nestabilne usled nanetog optereenja i moe doi do bonog izvijanja i loma. Takve grede
nee biti obraene u okviru ovog poglavlja. Bolje razumevanje fenomena nestabilnosti bie
postignuto posle prouavanja izvijanja stubova u Poglavlju 11.
6-2. Osnovne kinematike pretpostavke
U pojednostavljenoj inenjerskoj teoriji savijanja, da bi se uspostavio odnos izmeu momenta
savijanja, karakteristika poprenog preseka grede i unutranjih napona i deformacija bie ponovo
primenjen pristup korien ranije pri razmatranju problema torzije. To podrazumeva, najpre, da
se na osnovu pretpostavke o moguim deformacijama unautranje statiki neodreen problem
svede na statiki odreen; zatim, da deformacije treba da budu takve da pri njima dilatacije
zadovoljavaju odgovarajuu vezu napon-dilatacija; i na kraju, da uslov ravnotee unutranjih i
spoljanjih sila bude ispunjen. Glavna kinematska pretpostavka za deformaciju grede koriena u
pojednostavljenoj teoriji je obraena u ovom poglavlju. Ovo uoptavanje predstavlja osnovu
teorije ploa i ljuski.
Razmotrimo horizontalnu prizmatinu gredu koja ima popreni presek sa vertikalnom osom
simetrije; Slika 6-1(a). Horizontalna linija koja prolazi kroz teite poprenog preseka
predstavlja osu grede. Zatim, posmatrajmo karakteristian element grede izmeu dve ravni

2

upravne na osu grede. U pogledu sa strane oznaiemo taj element sa abcd. Kada tu gredu
opteretimo jednakim momentima na krajevima Mz koji deluju oko z ose, Slika 6-1(b), greda e se
saviti u ravni simetrije, a ravni koje su bile upravne na osu grede e se blago nagnuti. I pored
toga, linije kao to su ad i bc koje postaju ad i bc ostaju prave (u skladu sa St. Venant-ovim
principom (poglavlje 2-10) ovo je samo lokalni fenomen koji brzo nestaje). Ovo predstavlja
osnov za fundamentalnu pretpostavku teorije savijanja koja glasi: popreni preseci tapa, i
nakon deformacije tapa, ostaju ravni i upravni na osu tapa. Ovu hipotezu je prvi uveo
vajcarski matematiar Jacob Bernoully (1645-1705), a kasnije je takoe vajcarski matematiar
Leonard Euler (1708-1783) uticao na znaajnu upotrebu ovog koncepta. Ova pretpostavka je
najee poznata kao Bernuli-Ojlerova hipoteza. U konanom obliku ona se nalazi u radovima
francuskog inenjera M. Navier-a (1785-1836).

Slika 6 - 1 Pretpostavljeno ponaanje grede pri savijanju
Kao to je pokazano u tekstovima o teoriji elastinosti, ova pretpostavka je potpuno tana za
elastine, pravougaone grede kod istog savijanja. Ukoliko postoji smicanje, dolazi do malog
odstupanja (videti diskusiju u poglavlju 7-5). U praksi, meutim, ova pretpostavka je primenjiva
sa velikim stepenom tanosti bilo da se materijal ponaa elastino ili plastino, pod uslovom da
je visina grede mala u odnosu na raspon. U ovom poglavlju, analiza napona kod svih greda se
zasniva na ovoj pretpostavci.
Kod istog savijanja prizmatinih greda, osa grede se deformie u deo krunice radijusa (ro)
Slika 6-1(b). Za element definisan infinitezimalnim uglom d, duina vlakna ef ose grede je data
kao ds= d

3

Otuda,

=
1
= (6-1)
gde reciprona vrednost definie krivinu ose (kapa). Kod istog savijanja prizmatine grede,
i su konstante.
Na slian nain se moe nai duina vlakna gh koja se nalazi na polupreniku -y. Stoga, razlika
izmeu duina vlakana gh i ef oznaena sa d moe se izraziti na sledei nain
= ( ) = (6-2)
Deljenjem sa ds i koriejenjem jednaine 6-1, poslednji izraz postaje . tavie, kako su
pomeranja i rotacija ose grede veoma male, kosinusi uglova korieni za projekcije d i ds na
horizontalnu osu su veoma bliski jedininoj vrednosti. Odatle, u pojednostavljenoj teoriji grede,
mogue je zameniti d sa du, aksijalne deformacije vlakna u osi, i ds sa dx (dalja diskusija
uvedenih aproksimacija moe se nai u Poglavlju 10-3). Otuda, deljenjem jednaine 6-2 sa ds i
zamenom d/ds sa du/dx, to je prema jednaini 2-6 normalna dilazacija x, sledi

= (6-3)
Ova jednaina predstavlja izraz za sa osnovnu kinematiku pretpostavku teorije savijanja.
Meutim, iako je jasno da se deformacija po visini savijene grede menja linearno u zavisnosti od
y, nemamo dovoljno podataka da odredimo poloaj koordinatnog poetka. Uz pomo Hooke-
ovog zakona i jednaine ravnotee, ovaj problem e biti reen u sledeem poglavlju.
6-3. Jednaina elastinog savijanja
Korienjem Hooke-ovog zakona, iz izraza za normalnu deformaciju, jednaina 6-3, moe se
dobiti izraz za normalni napon x:

= (6-4)
U ovoj jednaini, promenljiva y moe biti i pozitivna i negativna vrednost.
Dve netrivijalne jednaine ravnotee omoguavaju reenje problema savijanja grede. Jedna od
njih odreuje poloaj y; druga upotpunjuje reenje problema savijanja. Korienjem prve od ovih
jednaina, zadovoljavajui uslov da kod istog savijanja zbir svih sila u pravcu x ose mora da
bude jednak nuli,

= 0
= 0
(6-5)
gde indeks A ukazuje da sumiranje svih infinitezimalnih sila mora biti izvreno po na celom
poprenom preseku grede povrine A. Pomou jednaine 6-4 mogue je napisati izraz u obliku

4

Slika 6 - 3

= 0
(6-6)
gde su konstante E i izvuene ispred drugog integrala. Po definiciji,
ovaj integral = , gde predstavlja rastojanje do teita
povrine A. Kako je ovaj integral jednak nuli a povrina A nije nula,
rastojanje mora biti jednako nuli. Odatle, z osa mora prolaziti kroz
teite preseka. Prema jednainama 6-3 i 6-4 to znai da su du tako
odabrane z ose i normalna deformacija x i normalni napon x jednaki
nuli. U teoriji savijanja ova osa se naziva neutralna osa tapa. Poloaj
neutralne ose za bilo koji elastini tap od homogenog materijala moe
se lako odrediti nalaenjem teita poprenog preseka.
Na osnovu ovoga, linearna promena deformacije je ematski prikazana
na slici 6-1(c). Odgovarajua raspodela elastinog napona prema
jednaini 6-4 prikazana je na slici 6-1(d). I maksimalna vrednost
normalne deformacije x i maksimalna vrednost normalnog napona max
nalaze se na pri najveoj udaljenosti y.
Alternativna predstavljanja raspodele napona usled savijanja prikazane
su na Slici 6-2. Treba imati u vidu da je ovaj problem trodimenzionalan,
mada se zbog jednostavnosti problem predstavlja u ravni. Poloaj
neutralne ose du tapa definie neutralnu povrinu, Slika 6-3.
Da bi upotpunili izvoenje izraza za elastino savijanje, druga bitna
jednaina ravnotee mora biti uvedena: zbir svih spoljanjih momenata i
unutranjih momenata mora biti jednaka nuli tj. mora biti u ravnotei. Za
deo tapa na slici 6-4(a) ovo daje

0
= 0 +
= 0

(6-7)
Negativni znak ispred integrala je neophodan jer napon pritiska x
izaziva moment oko z ose suprotan od smera kazaljke na satu. Napon
zatezanja ispod neutralne ose, gde y ima negativnu vrednost, doprinosi
ovom momentu na isti nain. Ovaj znak takoe direktno sledi iz
jednaine 6-4. S malo drugaije take gledita, jednaina 6-7 navodi da
je spoljanji moment Mz koji je u smeru kazaljke na satu u ravnotei sa
unutranjim momentom koji je suprotnog smera od smera kazaljke na
satu, a posledica je unutranjih napona u preseku.. Sreivanjem izraza
6-4 u ovaj oblik, i izvlaenjem konstanti E i dobijamo:

=
2

(6-8)
Slika 6 - 2 Alternativne
predstave momenta
savijanja

5

Slika 6 - 4 Deo grede pri istom savijanju
U mehanici se ovaj integral, koji zavisi samo od geometrijskih karakteristika poprenog preseka,
naziva pravougaoni moment inercije ili drugi moment povrine A i u daljem tekstu e biti
oznaen sa I. On se odreuje u odnosu na neutralnu osu (teite). Kako se I uvek odreuje u
odnosu na odreenu osu, esto je bitno indeksom naznaiti odgovarajuu osu. U ovom sluaju
ovaj indeks je z,

=
2

(6-9)
Uz ovakvo oznaavanje iz jednaine 6-8 sledi:
=

(6-10)
Ovo je osnovni izraz za krivinu elastinog tapa na koga deluje odreeni moment.
Zamenom jednaine 6-10 u jednaini 6-4 dobie se jednaina savijanja grede:

(6-11)
Ovaj izraz je izveden za koordinatne ose prikazane na Slici 6-5(a). Ako bi se izvodio izraz za
gredu iji je popreni presek dvoosnosimetrian kao na Slici 6-5(b), izraz za poduni napon x bi
glasio

= +
(6-12)
Znak suprotan u odnosu na jednainu 6-11 neophodan je jer pozitivan moment My izaziva napon
zatezanja za pozitivnu vrednost z.

6

Primena ovih izraza kod dvoosnog savijanja kao i kao dodatak
teorije savijanja za greda sa nesimetrinim poprenim
presekom je obraena u delovima 6-11 i 6-14. U ovom delu
poglavlja ograniili smo se na grede koji imaju simetrine
poprene preseke i koji se savijaju u ravni simetrije. U ovom
sluaju uobiajeno je da se u jednaini savijanja direktno izrazi
maksimalni normalni napon max i da se zameni vrednost |y|max
sa c. Takoe je uobiajeno da se izostavi predznak u jednaini
6-11 kao i indeksi za M i I. Kako kod normalnog napona mora
da se javi spreg statiki ekvivalentan unutranjem momentu
savijanja, njegov smer moe se uoiti sa slike.
Na osnovu toga, jednaina savijanja ima oblik

(6-13)
U skladu sa navedenom
praksom, kod razmatranja
savijanja simetrinih poprenih
preseka tapa, uproeno
oznaavanje sa izostavljanjem
indeksa z u formulama 6-11 za
M i I, bie esto korieno u
ovom tekstu.
Jednaina savijanja i njene varijacije imaju izuzetno vanu
primenu u projektovanju konstrukcija i maina. Kod primene
ovih izraza, unutranji moment se moe izraziti u Njutn metrima
[Nm] ili in-funtama, c u metrima [m] ili inima [in], i I u m
4
ili
in
4
. Korienjem usklaenih jedinica e imati jedinicu mere:
[Nm] [m]/ [m
4
] = N/m
2
= Pa, ili [in-lb][in]/[in
4
]=[lb/in
2
]=psi.
Treba napomenuti da je x u jednainama 6-11 i 6-12 jedini
napon koji se javlja pri istom savijanju grede. Odatle matrina
predstava tenzora napona glasi
(
0 0
0 0 0
0 0 0
)
Kao to e biti istaknuto u Poglavlju 8, ovaj napone se moe
transformisati ili razloiti na napone koji deluju u razliitim
koordinatnim sistemima.
Slika 6 - 6 Deo savijene grede
Slika 6 - 5 Definicije pozitivnih
momenata

7

U zakljuku ovog razmatranja, interesantno je napomenuti da se usled Poisson-ovog odnosa,
pritisnuta zona tapa bono iri; a zategnuta zona skuplja. Dilatacije u y i z pravcima su y= z=-
x, gde je x=x/E, a x je data jednainom 6-11. Ovo je potpuno u skladu sa stroim reenjem.
Poisson-ov efekat, kao to e biti pokazano u metodi elastinosti, deformie neutralnu osu u
krivinu velikog poluprenika; a neutralna povrina postaje zakrivljena u dva suprotna pravca;
vidi Sliku 6-6. U prethodnim razmatranjima pretpostavili smo da e neutralna ravan biti
zakrivljena samo u jednom pravcu. Ovi interesantni detalji nisu od znaaja za veinu praktinih
problema.
Rezime postupka i dodaci
Ista tri osnovna koncepta mehanike krutih tela koja su koriena u teoriji aksijalno optereenih
tapova i krunih osovina pri torziji korieni su i u prethodnom izvoenju jednaina savijanja.
Oni se mogu saeti na sledei nain:
1. Uslovi ravnotee (statika) su korieni za odreivanje unutranjeg reaktivnog momenta
savijanja u preseku.
2. Geometrija deformacije (kinematika) je koriena u pretpostavci da ravni preseci tapa
ostaju ravni posle deformacije. Ovo dovodi do zakljuka da se normalne dilatacije du preseka
tapa linearno menjaju u odnosu na neutralnu osu.
3. Pretpostavlja se da svojstva materijala (konstitutivne relacije) u vidu Hooke-ovog zakona
vae za podune normalne dilatacije. Poisson-ov efekat bone kontrakcije i irenja je zanemaren.
Ako primenimo ovaj pristup na savijanje greda sainjenih od dva ili vie materijala (Deo 6-8),
kao i na neelastino savijanje greda (Deo 6-10), prva dva navedena principa e vaiti i dalje.
Jedino trei, koji se odnosi na mehanika svojstva materijala mora biti modifikovan. Kao primer
ovih neophodnih izmena razmotrie se greda poprenog preseka kao na Slici 6-7(a). Ova greda
je napravljena dva materijala 1 i 2, meusobno spojena. Moduli elastinosti za ova dva metrijala
su E1 i E2, gde indeksi oznaavaju materijal. Pretpostavimo da je E2 >E1.

Slika 6 - 7 Greda sainjena od dva elastina materijala pri savijanju gde je E2>E1
Kada je ova kompozitna greda savijena, kao i kod greda od samo jednog materijala, promena
dilatacije je linearna, kao na Slici 6-7(c). Meutim, poduni naponi zavise od modula elastinosti
i oni su kao na Slici 6-7(c). Na spoju izmeu dva matrijala, gde su dilatacije za oba materijala
jednake, naponi su razliiti, i zavise od veliina E1 i E2. Kod ovakvih problema ostaje da se
odredi poloaj neutralne ose ili neutralna povrina. Ovo se moe jednostavno uraditi za tapove
koji su simetrini oko vertikalne ose.

8

Za grede koje su sainjene od nekoliko razliitih materijala, modul elastinosti mora biti utvren
za svaki materijal. Neka Ei bude modul elastinosti za materijal i u kompozitnom poprenom
preseku. Odatle jednaina 6-4 uopteno moe da glasi

(6-14)
gde sa Slike 6-7, y=yb-b. U ovom izrazu yb je proizvoljno izmereno od donje ivice preseka a b
definie poloaj neutralne ose.
Kako kod istog savijanja sila Fx u preseku u pravcu x ose mora biti jednaka nuli, u skladu sa
napred prikazanom procedurom, i zamenom jednaine 6-14 u jednainu 6-5,

= 0

(6-15)
Ovaj izraz se razlikuje od jednaine 6-6 samo po tome to E1 nije izvueno ispred integrala. Ako
zamenimo y=yb- b u jednaini 6-15, imajui u vidu da je b konstanta

= 0
= 0 (6-16)
gde se integraljenje vri sa odgovarajuim modulima elastinosti Ei za svaki materijal. Ova
jednaina definie teite i poloaj neutralne ose idealizovanog preseka.
U sutini na isti nain se vri analiza kod neelastinog savijanja tapa menjanjem odnosa napon-
dilatacija. Prva dva pomenuta koncepta ustaju primenjiva.
Izvedena teorija za neelastinu gredu od jednog materijala je potpuno saglasna sa matematiki
tanim reenjem
1
zasnovanim na teoriji elastinosti za isto savijanje elastine pravougaone
grede. Meutim, ak i u ovom ogranienom sluaju, granini uslovi na krajevima zahtevaju da
povrinski napon x bude raspodenjen na krajevima kao to je dato u jednaini 6-11. U ovom
sluaju ravni preseci kroz tap ostaju potpuno ravni nakon savijanja. Meutim, u praktinoj
primeni, po Saint-Venant-ovom principu, pretpostavlja se da napon na rastojanju otprilike
jednakom visini tapa od nanetog mementa, je u sutini uniforman i dat jednainom 6-44.
Lokalni naponi u takama u kojima deluje sila ili dolazi do promene poprenog preseka raunaju
se pomou koeficijenata koncentracije napona. Ova teorija se redovno primenjuje za bilo koji
popreni presek, bilo da je materijal elastian ili plastian.

1
S. Timoshenko, i J. N. Goodier, Theory of Elasticity, tree izdanje. (New York:
McGraw-Hill , 1970), 284

9

Slika 6 - 8 Povrina za izvoenje
teoreme o paralelnim osama
U zakljuku treba napomenuti da, u svim sluajevima istog savijanja, naponi na povrini iznad
neutralne ose proizvodi silu koja deluje u jednom smeru, dok naponi ispod neutralne ose
proizvodi silu koja deluje u suprotnom smeru. Primer je prikazan na slici 6-7(d) gde je zatezanje
T jednako pritisku C, i spreg T-C je jednak momentu Mz. Ovaj metod svoenja napona na sile i
spreg sila moe biti od koristi kod nekih problema.
6-4. Proraun momenta inercije
Za primenu jednaine savijanja, mora se odrediti moment inercije I povrine poprenog preseka
u odnosu na neutralnu osu. Njegova vrednost se dobija integraljenjem y
2
dA po celoj povrini
poprenog preseka tapa, i treba naglasiti da za jednainu savijanja moment inercije mora biti
sraunat u odnosu na neutralnu osu. Ova osa prolazi kroz teite poprenog preseka. U delovima
6-15 i 6-16 smo pokazali da je za simetrine poprene preseke neutralna osa upravna na osu
simetrije. Moment inercije oko takve ose ima ili maksimalnu ili minimalnu vrednost, i iz tog
razloga ova osa je jedna od glavnih osa inercije. Postupci odreivanja teita i momenata inercije
povri su generalno obraeni u prirunicima iz statike, na primer J. L. Meriam i L. G. Kraige,
Engineering Mechanics, Vol 1 Statics, 2nd ed. New York: Wiley, 1986.
Prvi korak u odreivanju momenta inercije I je odreivanje
teita. Integracija y
2
dA se vri u odnosu na horizontalnu osu
koja prolazi kroz teite preseka. Za korienje jednaine
savijanja, integraljenje preko povrina je neophodno samo za
nekoliko osnovnih elemenatarnih oblika, kao to su
pravougaonik, trougao itd. Vrednosti momenata inercije za neke
jednostavnije oblike se moe nai mnogim udbenicima i
prirunicima iz statike. Veina poprenih preseka koji se
primenjuju se mogu svesti na kombinaciju jednostavnih oblika.
Za odreivanje momenta inercije povrina koji se sastoje od
nekoliko jednostavnijih oblika, neophodna je primena teoreme
paralelnih osa, ije izvoenje sledi.
Posmatrajmo povrinu A prikazanu na Slici 6-8 kao deo sloene povrine poprenog preseka
tapa koji je izloen savijanju. Teina osa zc za ovaj presek je na rastojanju dz od teine ose
celog poprenog preseka. Tada, po definiciji, moment inercije Izc povrine A u odnosu na njenu
osu zc je

(6-17)
S druge strane, moment inercije iste povrine A oko z ose je

= (
)
2


10

Kvadriranjem lanova u zagradi i izvlaenjem konstanti ispred integrala dobija se,

+ 2
2

Ovde je prvi integral prema jednaini 6-17 jednak Izc, drugi integral je jednak nuli poto yc
prolazi kroz teite povrine A, a poslednji integral se svodi na Adz
2
. Tako je,

2
(6-18)
Ovo je teorema paralelnih osa. Moemo je definisati na sledei nain: moment inercije neke
povrine u odnosu na bilo koju osu jednak je momentu inercije u odnosu na paralelnu osu koja
prolazi kroz teite te povrine i proizvodu povrine sa kvadratom rastojanja izmeu te dve ose.
Jednaina 6-18 se koristi u proraunima za svaki deo na koji je popreni presek podeljen a
rezultati se sabiraju kako bi se dobio Iz celog preseka

(ceo presek) = (
2
) (6-18a)
Nakon to smo odredili Iz, indeks z moe biti izostavljen kod prorauna simetrinih poprenih
preseka.
Sledei primer ilustruje nain odreivanja momenta inercije I direktno integraljenjem dve
jednostavne povrine. Posle toga pokazana je primena teoreme paralelnih osa za datu
kompozitnu povrinu. Vrednosti za I za eline grede, ugaonike i cevi su date u Tabelama 3 do 8
Apendiksa.
PRIMER 6-1
Odrediti moment inercije u odnosu na horizontalnu osu koja
prolazi kroz teite pravougaonog preseka prikazanog na Slici 6-9.
Reenje
Teite preseka je u preseku osa simetrije. Ovde je pogodno da se
dA zameni sa b dy. Odakle,
=
0
=
2
=
2
= |
3
3
|
/2
+/2
=

3
12
+/2
/2

Odatle,
=

3
12
i
=

3
12

(6-19)
Kako su pravougaoni preseci esti, ovi izrazi se redovno koriste.

Slika 6 - 9

11

PRIMER 6-2
Odrediti moment inercije u odnosu na prenik za krunu
povrinu poluprenika c; vidi Sliku 6-10.
Reenje
Da bi odredili moment inercije I kruga, prvo treba uoiti da je
2
=z
2
+y
2
, kao to se moe videti na slici. Zatim koristei
definiciju za J, uoavanjem simetrije u odnosu na obe ose, i
korienjem jednaine 4-2,
=
2
= (
2
+
2
)

=
2
+
2
=
= 2
=

2
=

4
4

(6-20)
PRIMER 6-3
Odrediti moment inercije I u odnosu na horizontalnu osu povrine
prikazane na Slici 6-11, za korenje u jednaini savijanja. Mere su
date u milimetrima.
Reenje
Kako se moment inercije koristi za jednainu savijanja, on se mora
odrediti u odnosu na osu koja prolazi kroz teite povrine. Odatle,
najpre treba odrediti poloaj teita povrine. Ovo najlake moemo
uraditi ako od osnovnog preseka oduzmemo otvor. Radi preglednosti
proraun je prikazan u vidu tabele. Zatim koristimo teoremu
paralelnih osa kako bi dobili I.
Povrina A[mm
2
]
y [mm]
(od dna) Ay
Osnovni presek
Otvor
40x60 = 2400
-20x30 = -600
30
35
72 000
-21 000
A = 1800 mm
2
Ay = 1800mm
3

=

=
51 000
1800
= 28.3 od dna

Slika 6 - 11
Slika 6 - 10

12

Za osnovni presek:
=

3
12
=
4060
3
12
= 7210
4
2
= 2400(30 28.3)
2
= 0.6910
4
= 72.6910
4
4

Za otvor:
=

3
12
=
2030
3
12
= 4.5010
4
2
= 600(35 28.3)
2
= 2.6910
4
= 7.1910
4
4

Za sloeni presek
= (72.69 7.19)10
4
= 65.5010
4
4

Vano je da kod primene teoreme paralelnih osa svaki element sloenog preseka ima dva lana
za odreivanje ukupnog momenta inercije I. Prvi lan predstavlja sopstveni moment inercije, a
drugi lan je poloajni moment inercije.
6-5. Primena jednaine savijanja
Izraz za najvei napon u preseku grede dat je jednainom 6-13, max=Mc/I, i u veini praktinih
problema treba odrediti ovaj maksimalni napon. Zato je poeljno da nain odreivanja max bude
to je mogue jednostavniji. Ovo se moe postii ako uoimo da su i I i c konstantni za dati
presek grede. Odatle, je I/c konstanta. Dalje, kako je ovaj odnos jedino u funkciji od dimenzija
poprenog preseka grede on moe biti jedinstveno odreen za bilo koji popreni presek. Ovaj
odnos se naziva elastini moduo preseka ili otporni moment preseka i bie oznaen sa S. Sa
ovakvom oznakom jednaina 6-13 postaje

=

/
=

(6-21)
Ili drugaije
=

Ako moment inercije I izrazimo u m
4
i c u m, otporni moment S se izraava u m
3
. Isto tako, ako
je M izraen u Nm, jedinaca za napon, kao i ranije, postaje N/m
2
. Treba ponoviti da je rastojanje
c mereno od neutralne ose do najudaljenijeg vlakna tapa. Ovo ini odnos I/c=S minimalnim,
odakle sledi da M/S daje maksimalni napon. Efikasan presek za otpornost elastinom savijanju

13

ima to je mogue veu vrednost S za povrinu poprenog preseka. Ovo se postie tako to se
najvei deo poprenog preseka postavlja to je mogue dalje od neutralne ose.
Primena otpornog momenta u jednaini 6-21 donekle odgovara primeni izraza za povrinu A u
jednaini 1-13 (=P/A). Meutim, jednainom 6-21 se dobija samo najvei napon usled
savijanja, dok napon sraunat jednainom 1-13 vai na celom poprenom preseku grede.
Jednaina 6-21 se iroko primenjuje u praksi zbog svoje jednostavnosti. Da bi olakali njenu
upotrebu, u mnogim prirunicima su date vrednosti otpornog momenta za razne preseke. Ova
jednaina je prilino pogodna kod projektovanja greda. Kada se odredi maksimalni moment
savijanja u gredi, za dozvoljenu vrednost doputenog napona jednainom 6-21 se moe sraunati
potrebni otporni moment. Ovaj podatak je dovoljan za usvajanje odgovarajueg profila.
Meutim, detaljan postupak projektovanja greda emo odloiti do Poglavlja 9. Ovo je
neophodno poto i transverzalna sila takoe izaziva napone u preseku. Uzajamno delovanje
razliitih vrsta napona mora biti razmotreno kako bi imali potpun uvid u ovaj problem.
U sledea dva primera pokazaemo proraun napona savijanja u odreenim presecima, gde
pored momenta savijanja deluju i transverzalne sile. Prisustvo male ili neznatne transverzalne
sile ne utie znaajno na normalni napon kod vitkih greda, to e biti pokazano u sledeem
poglavlju. esto se u jednom preseku javljaju i moment savijanja i transverzalna sila.
PRIMER 6-4
Drvena konzola dimenzija 300x400mm optereena je jednako podeljenim optereenjem od
0.75kN/m i koncentrisanom silom nagore od 20kN koja deluje na kraju, Slika 6-12(a). Odrediti
maksimalni normalni napon u preseku na 2m od slobodnog kraja.

Slika 6 - 12
Reenje
Na Slici 6-12(c) prikazane su reakcije oslonaca, vertikalna sila od 20-(0.75x2)=18.5kN i moment
savijanja od (20x2)-(0.75x2x1)=38.5kNm u preseku. Obe ove veliine su prikazane sa njihovim
odgovarajuim smerovima na Slici 6-12(c). Rastojanje najudaljenijih vlakana od neutralne ose je
c=200mm. Ovo vai i za zategnuta i za pritisnuta vlakna.
Iz jednaine 6-19:
=

3
12
=
300400
3
12
= 1610
8


14

Iz jednaine 6-13:
=
38.510
6
200
1610
8
= 4.81
Zbog smera delovanja momenta savijanja prikazanog na Slici 6-12(c), gornja vlakna tapa su
pritisnuta a donja zategnuta. Napon zatezanja ima pozitivan predznak, a napon pritiska
negativan. Oba napona se linearno smanjuju kako se pribliavaju neutralnoj osi, gde je napon
savijanja jednak nuli. Normalni naponi koji deluju na infinitezimalne elemente A i B prikazani su
na Slici 6-12(d).
Alternativno reenje
Ako je potrebno odrediti samo maksimalni napon, moemo primeniti jednainu u kojoj se koristi
otporni moment. Izraz za otporni moment pravougaonog preseka glasi

=

=

3
12
2
=

2
6

(6-22)
U ovom zadatku, S=300x400
2
/6=8x10
6
mm
3
, i prema jednaini 6-21,
=
38.510
6
810
6
= 4.81
Oba reenja daju identine rezultate.
PRIMER 6-5
Odrediti maksimalni napon zatezanja i napon pritiska koji deluju normalno na presek A-A nosaa
maine na Slici 6-13(a) usled delovanja sile od 8 kips.


15

Slika 6 - 13
Reenje
Transverzalna sila i moment savijanja koji deluju u preseku prikazani su na Slici 6-13(c). Sada
treba da odredimo poloaj neutralne ose grede. To emo da uradimo tako to emo da odredimo
teite preseka prikazanog na Slici 6-13(b). Zatim emo izraunati moment inercije u odnosu na
neutralnu osu. U oba sluaja pretpostaviemo da su noice grede pravougaone, i zanemariemo
zaobljenja.
Broj povrine A [in2]
y [in]
(od ab) Ay
1
2
3
4.0
3.0
3.0
0.5
2.5
2.5
2.0
7.5
7.5
A=10.0in
2
Ay=17.0in
3

=

=
17.0
10
= 1.70 od linije
= (
0
+
2
) =
41
3
12
+ 41.2
2
+
213
3
12
+ 230.8
2
= 14.43
4

=
8162.3
14.43
= 20.4 (pritisak)
=
8161.7
14.43
= 15.1 (zatezanje)

16

Ovi naponi se linearno menjaju prema neutralnoj osi, gde su jednaki nuli. Dobijeni rezultati bi
bili isti i da je greda bila T preseka, kao na Slici 6-13(e). Svojstva ovog preseka oko glavne ose
su ista kao za U presek. Oba ova preseka imaju osu simetrije.
Prethodni primer pokazuje da tapovi koji se savijaju mogu oblikovani tako da imaju razliite
maksimalne napone zatezanja i pritiska. Ovo je znaajno kod materijala koji imaju razliitu
vrstou na zatezanje i pritisak.
6-6. Koncentracija napona
Teorija savijanja izloena u prethodnim delovima moe se primeniti samo za grede konstantnog
poprenog preseka, tj. prizmatine grede. Ukoliko se povrina poprenog preseka postepeno
menja, ne dolazi do znaajnijeg odstupanja od raspodele napona koju smo ranije razmatrali.
Meutim, ukoliko na gredi ima zareza, ljebova, rupa za zavrtnjeve ili naglih promena u
poprenom preseku, tada nastaju veliki lokalni naponi. Vrlo je teko izvesti analitike izraze za
stvarne napone. U prolosti je najvie podataka u vezi stvarne raspodele napona dobijeno iz
preciznih fotoelastinih eksperimenata. Numerike metode koje koriste konane elemente se
sada intenzivno koriste u te svrhe.
Na sreu, samo geometrijske karakteristike
elementa utiu na lokalnu raspodelu napona.
tavie, kako je od najveeg interesa
maksimalni napon, faktori koncentracije
napona se mogu iskoristiti kao prednost.
Koeficijent K, koji predstavlja odnos izmeu
stvarnog maksimalnog napona i nominalnog
maksimalnog napona u oslabljenom preseku,
kako je dato jednainom 6-13, definisan je kao
koeficijent koncentracije napona kod savijanja.
Ovaj koncept prikazan je na Slici 6-14.
Odakle, uopteno,

(

(6-23)
U ovoj jednaini Mc/I je za oslabljeni presek grede.

Slika 6 - 14 Znaenje koeficijenta koncentracije
napona

17

Na slikama 6-15 i 5-16 prikazani su dijagrami
koeficijenata koncentracije napona za dva
karakteristina sluaja
2
. Koeficijent K se u
zavisnosti od proporcija tapa moe dobiti iz ovih
dijagrama. Analizom ovih dijagrama moe se
uoiti da su poeljna vea zaobljenja i
izbegavanje otrih zareza kako bi se smanjila
lokalna koncentracija napona. Za duktilne
materijala, gde su sile statine, koncentracija
napona je manje vana.

Koncentracija napona postaje posebno
znaajna ukoliko popreni presek ima
udubljenja. Na primer, veliki lokalni napon se
moe javiti na mestu gde se spajaju vrat i
flana kod I profila. Kako bi se to
minimizovalo, kod valjanih profila se na tim
mestima stavljaju vea zaobljenja.
Pored koncentracije napona izazvane
promenom poprenog preseka tapa, znaajan
je jo jedan efekat. Sile se esto nanose na
ogranienom delu tapa. tavie, reakcije
deluju lokalno na tap u takama oslanjanja.
U prethodnom delu, sve takve sile smo idealizovali kao koncentrisane sile. U praksi se proseni
kontaktni napon izmeu grede i elementa koji optereuje gredu sraunava u taki kontakta takvih
sila sa gredom. Ovaj kontaktni pritisak, ili napon, deluje normalno na neutralnu povrinu grede i
zaklapa prav ugao sa naponom usled savijanja o kojem smo govorili u ovom poglavlju. Detaljna
studija efekta ovakvih sila pokazala je da one izazivaju poremeaj svih lokalnih napona, a da je
vrednost sraunatog kontaktnog napona grubo aproksimirana. Naponi upravni na napone pri
savijanju izgledaju priblino kao to je dato na Slici 2-30. Treba imati u vidu da koeficijenti
koncentracije napona vae samo dok se materijal ponaa elastino. Pri neelastinom ponaanju
materijala ovi koeficijenti se smanjuju.

2
Ove vrednosti su preuzete iz rada M. M. Frocht, "Factors of Stress
Concentration Photoelastically Determined," Trans. ASME 57, (1935): A-67.
Slika 6 - 15 Koeficijenti koncentracije napona kod
istog savijanja za ravne grede razliitih zaobljenja
Slika 6 - 16 Koeficijent koncentracije napona za
oljebljene ravne grede pri istom savijanju

18

6-7. Deformacioni rad (Energija elastine dilatacije) kod istog savijanja
U delu 2-11 smo formulisali deformacioni rad - energiju
elastine dilatacije za infinitezimalni element optereen
normalnim naponom. Koristei ovo kao osnovu, moemo
odrediti energiju elastine dilatacije za grede kod istog
savijanja. U ovom sluaju normalni napon se menja linearno od
neutralne ose, kao na Slici 6-17, i prema izrazu 6-11 ovaj napon
=-My/I. Zapremina jednog infinitezimalnog elementa grede je
dx dA, gde je dx njegova duina, a dA povrina poprenog
preseka. Zamenom ovog izraza u jednainu 2-23 i
integraljenjem po zapremini V grede, dobiemo izraz za
deformacioni rad - energiju elastine dilatacije U u tapu, za
isto savijanje.
=

2
2
=
1
2
)
2

Sreivanjem izraza i imajui u vidu da je M u preseku tapa konstantan
i da je redosled integraljenja proizvoljan,
=

2
2
2

2
=
0
2

(6-24)
gde je poslednje uproenje mogue jer je po definiciji, I= y
2
dA.
Jednaina 6-24 svodi zapreminski integral za elastinu energiju
prizmatinog tapa kod istog savijanja na jednostruki po duini L
tapa.
Alternativno, jednaina 6-24 moe da se izvede i na drugi nain,
razmatrajui elementarni deo tapa duine dx, kao to je prikazano na
Slici 6-18. Pre nanoenja momenta savijanja M, dve ravni upravne na
osu tapa su paralelne. Nakon nanoenja momenta produeci tih dveju
ravni, koje ostaju ravne, seku se u taki O, a ugao koji zaklapaju te dve
ravni je d. tavie, kako se puna vrednost momenta M dostie
postepeno, prosena vrednost momenta koji deluje po uglu d je M.
Odatle, spoljni rad We koji se vri na elementarnom delu tapa je
dWe=M d. Dalje, kako je za mali ugib dx d, gde je radijus
zakrivljenja elastine krive, prema jednaini 6-10 1/=M/EI. Odakle,
na osnovu principa ouvanja energije, unutranja energija dilatacije
elementa tapa je
=
=
1
2
=
1
2
=

2
2

to ima isto znaenje kao jednaina 6-24.
Slika 6 - 17 Deo grede za
izvoenje teorije o energiji
dilatacije kod savijanja
Slika 6 - 18 Deo gred za
alternativno izvoenje
teorije energije dilatacije
pri savijanju

19

PRIMER 6-7
Odrediti energiju elastine deformacije kod konzole
pravougaonog preseka usled momenta savijanja M nanetog na
kraju, Slika 6-19.
Reenje
Moment savijanja du cele grede, kao i krutost EI je konstantna.
Direktnom primenom jednaine 6-24,
=

2
0
=

2
2
=
2

Uputno je reenje pisati u drugom obliku. Prema tome, poto je
max=Mc/I, M= maxI/c=2maxI/h, i I=bh
3
/12,
=
(2
/)
2
2
=

2
2
(
3
) =

2
2
(
1
3
)

Za dati maksimalni napon, samo treina zapremine materijala aktivno apsorbuje energiju u
odnosu na apsorbovanu energiju u sluaju grede optereene jednako podeljenim optereenjem,
gde je = (
2
/2)(). Ovo je posledica promenljivog napona u gredi. Ukoliko se moment
savijanja takoe menja du prizmatine grede, zapremina materijala koji apsorbuje je jo manja.
6-8. Grede kompozitnog poprenog preseka
U praksi se esto koriste grede koje su sainjene od razliitih materijala. Drvene grede su esto
ojaane metalnim trakama, plastika se ojaava vlaknima, a armirani beton je beton ojaan
elinim ipkama.
Posmatrajmo elastinu gredu sainjenu od nekoliko materijala spojenih zajedno, sa vertikalnom
osom simetrije kao na Slici 6-20(a). Dati su moduli elastinosti Ei za razliite materijale. Kao i
kod homogenih materijala, pretpostavlja se da se poduna dilatacija x linearno menja, kao na
Slici 6-20(b). Neutralna osa ovog preseka prolazi kroz teite idealizovanog preseka, nalazi se na
rastojanju b i moe se sraunati prema jednaini 6-16. Napon prikazan na Slici 6-20(c) sledi iz
jednaine 6-14. Na spoju izmeu dva materijala, u zavisnosti od relativne vrednosti njihovih
modula elastinosti Ei nastaje otar diskontinuitet u veliinama napona.
Slika 6 - 19

20

Slika 6 - 20 Elastina greda kompozitnog poprenog preseka pri savijanju
Na isti nain kao u jednaini 6-7, unutranji moment

2
= ()

(6-25)
gde je zakrivljenost , koja je konstantna za popreni presek, izvuena ispred integrala, a (EI)*
definie simbolino vrednost integrala u sredini izraza. Odatle

()
(6-26)
i zamenom ovog odnosa u jednaine 6-3 i 6-16

()
i
()
(6-27)
gde je poslednji izraz analogan jednaini 6-11, i moe biti odmah odreen za homogenu gredu.
U proraunima savijanja kod kompozitnih poprenih preseka, ponekad je korisno da se uvede
koncept ekvivalentne ili transformisane povrine poprenog preseka za jedan materijal. To
zahteva proizvoljni izbor referentnog Ei, ovde emo ga oznaiti sa Eref. Koristei ovakvo
oznaavanje integral u jednaini 6-15, za konstantnu zakrivljenost , moe se predstaviti u
obliku:

) = 0

(6-28)
gde je ni dA=(Ei/Eref) dA. Stoga se moe smatrati da tap kompozitnog poprenog preseka ima
ista mehanika svojstva kao referentni materijal, pod uslovom da je diferencijalna povrina dA
pomnoena sa ni, tj. odnosom Ei i Eref. Nakon transformacije poprenog preseka na ovaj nain,

21

moe se primeniti uobiajena elastina analiza. U transformisanom preseku napon se menja
linearno od neutralne ose u svim materijalima. Stvarni naponi se odnose na referentni materijal,
dok se naponi za ostale materijale moraju pomnoiti sa ni.
Postupak emo prikazati na dva primera koji slede.
PRIMER 6-8
Posmatrajmo kompozitnu gredu dimenzija prikazanih na Slici 6-21(a). Gornji deo dimenzija
150x250mm je od drveta Ew=10GPa; donji deo je elina traka dimenzija 10x150mm ,
Es=200GPa. Ukoliko na gredu deluje moment savijanja od 30kNm oko horizontalne ose, koji je
najvei napon u eliku i drvetu?
Slika 6 - 21
Reenje
Uzmimo Ew kao Eref. Tada je ns=Es/Ew=20. Dobijamo transformisani presek kao na Slici 6-
21(b) sa ekvivalentnom irinom elika koja je jednaka 150x20=3000mm. Teita i momenti
inercije oko teita ovog transformisanog preseka, respektivno,
=
150250125 + 103000255
150250 + 103000
= 183 (od vrha)
=
150250
3
12
+ 15025058
2
+
300010
3
12
+ 10300072
2
= 47810
6
4

Najvei napon u drvetu je
(
=
0.0310
9
183
47810
6
11.5
Najvei napon u eliku je
(
= 20
0.0310
9
77
47810
6
96.7


22

Alternativno reenje
Uzmimo Es kao Eref. Tada je nw=Ew/Es=1/20. Transformisani presek je kao na Slici 6-21(c).
=
7.5250135 + 150105
7.5250 + 15010
= 77 (od dna)
=
7.5250
3
12
+ 7.525058
2
+
15010
3
12
+ 1501072
2
= 23.910
6
4

(
=
0.0310
9
77
23.910
6
96.7
(
=
1
20
0.0310
9
183
23.910
6
11.5
Treba napomenuti da ukoliko je transformisani presek ekvivalentan preseku od drveta, naponi u
stvarnom preseku od drveta se dobijaju direktno. Obrnuto, ukoliko je presek ekvivalentan
elinom, napon u eliku se dobija direktno. Napon u materijalu vrem od materijala
transformisanog preseka se poveava, dakle, da bi se dobila ista jedinina dilatacija neophodan je
vei napon.
PRIMER 6-9
Odrediti najvei napon u betonu i eliku za armirano-betonsku gredu preseka prikazanog na Slici
6-21(a) ako je optereena pozitivnim momentom savijanja od 50 000 ft-lib. Armaturu ine dve
eline ipke 9. Odnos modula elastinosti elika i betona je 1:15 tj. n=15.
Reenje
Pretpostavlja se da ravni preseci ostaju ravni u elastinoj armirano-betonskoj gredi. Dilatacije se
menjaju linearno od neutralne ose, kao to je prikazano na Slici 6-22(b) linijom ab. Za reenje
ovog problema transformisani presek je od betona. Meutim, kako beton ima malu vrstou na
zatezanje mogue je da e doi do manjih prslina u zategnutoj zoni grede. Iz ovog razloga,
raunaemo da beton ne prihvata napone zatezanja. Na osnovu ove pretpostavke, beton u
zategnutoj zoni samo dri armaturu na svom mestu. U proraunu on praktino ne postoji, a
transformisani presek izgleda kao na Slici 6-22(c). Betonski popreni presek je iznad neutralne
ose i ima oblik grede, ispod nje beton nije prikazan. Poto elik prima napone zatezanja on je
prikazan kao transformisana povrina betona. Za potrebe prorauna poloaj elika je prikazan
samo jednim rastojanjem od neutralne ose do teita. Postoji zanemarljiva razlika izmeu ovog
rastojanja i stvarnog rastojanja razliitih ipki armature.

23

Slika 6 - 22
Do sada smo koristili koncept neutralne ose, ali je njen poloaj nepoznat. Meutim, poznato je
da se njen poloaj podudara sa teinom osom transformisanog preseka. Dalje je poznato da
statiki moment preseka (prvi moment) sa jedne strane teine ose je jednak statikom momentu
preseka sa druge strane. Oznaimo sa kd rastojanje od vrha preseka do teine ose, kao na Slici
6-22(c), gde je k nepoznati koeficijent, a d je rastojanje od vrha preseka do teita armature (ovo
se poklapa sa uobiajenim obeleavanjem u knjigama o armiranom betonu, u ovom tekstu h se
generalno koristi za obeleavanje visine ili debljine tapa). Algebarskim sreivanjem navedenog
nalazimo neutralnu osu, oko koje sraunavamo I i odreujemo napon kao u prethodnom primeru.
10()
povrina betona

( 2 )
krak
=
30
transformisani elini presek
(20 )
krak

5()
2
+ 600 30()
()
2
+ 6() 120 = 0
Odatle,
= 8.36 i 20 = 11.64
=
10(8.36)
3
12
+ 10(8.36) (
8.36
2
) + 0 + 30(11.64)
2
= 4020
4

(
=
50 000158.36
6020
= 833
=
1550 0001211.64
6020
= 17 400
Alternativno reenje
Poto se odredi kd, umesto sraunavanja I, moe se koristiti postupak koji je evidentan na Slici
6-22(d). Odredimo poloaj rezultante napona pritiska na pritisnutom delu preseka, koji deluje
kao hidrostatiki pritisak i nalazi se na kd/3 od vrha preseka. tavie, ako sa b oznaimo irinu
grede, ova rezultujua sila C=(c)maxb(kd) (prosena vrednost napona pomnoena sa

24

povrinom). Rezultanta napona zatezanja je sila T koja deluje u teitu armature i jednaka je Ass,
gde je As povrina armature u preseku. Dalje, ako sa jd oznaimo rastojanje izmeu T i C, i kako
je T=C, naneti moment M moemo zameniti sa Tjd ili Cjd.
= /3 = 20 (8.36/3) = 17.21
= =
1
2
()(
()
(
=
2
()()
=
250 00015
108.3617.21
= 833
= =
=
50 00012
217.21
17 400
Obe metode naravno daju isto reenje. Drugi metod je zgodniji za praktinu primenu. Kako elik
i beton imaju razliite doputene napone, za gredu se kae da je ujednaeno armirana kada je
projektovana tako da oekivani naponi istovremeno budu u doputenim vrednostima. Treba
naglasiti da bi data greda bila praktino neupotrebljiva ukoliko bi moment od optereenja
delovao u suprotnom smeru.
6-9. Zakrivljene grede
U ovom delu emo se baviti teorijom savijanja zakrivljenih greda. Ograniiemo se na grede ija
osa simetrije poprenog preseka lei u jednoj ravni na celoj duini grede. Baviemo se samo
teorijom elastinosti
3
, uz uobiajeni uslov da je modul elastinosti isti za pritisak i zatezanje.
Posmatrajmo zakrivljeni tap prikazan na Slici 6-23(a) i (b). Spoljanja vlakna su na rastojanju ro
od centra krivine O. Unutranja vlakna su na rastojanju ri. Rastojanje od centra O do teita
preseka emo oznaiti sa . Reenje ovog problema (ovo priblino reenjeje razvio je E. Winkler
1858, tano reenje ovog problema primenom metoda matematike teorije elastinosti je izveo
M. Golovin, 1881.) se ponovo zasniva na poznatim pretpostavkama: Preseci upravni na osu tapa
ostaju ravni nakon nanoenja momenta M. Ovo je grafiki predstavljeno linijom ef u odnosu na
element tapa abcd. Element je definisan centralnim uglom .
Iako je osnovna pretpostavka deformacije ista kao kod pravih greda, i iz Hooke-ovog zakona
sledi da je normalni napon =E, nailazimo na neke potekoe. Poetna duina vlakna grede kao
to je gh zavisi od rastojanja r od centra krivine. Stoga, iako se ukupna deformacija vlakana
tapa (oznaena sa malim uglom d) menja po linearnom zakonu, dilatacije se ne menjaju
linearno. Izduenje nekog vlakna gh je (R-r)d, gde je R rastojanje od centra O do neutralne
povrine (iji poloaj jo ne znamo) a njegova poetna duina je r. Dilatacija proizvoljnog
vlakna je (R-r) d/ r , a normalni napon elementarne povrine dA poprenog preseka je

3
Za plastinu analizu zakrivljenih greda videti, na primer, H. D. Conway, "Elastic-
Plastic Bending of Curved Bars of Constant and Variable Thickness," J. Appl.
Mech. 27/4 (December 1960): 733-734

25

Slika 6 - 23 Zakrivljena greda pri istom savijanju
= =
( )
(6-29a)
Za dalju primenu, treba imati u vidu da je

(6-29b)
Izraz 6-29a daje normalni napon koji deluje na elementarnu provrinu poprenog preseka
zakrivljene grede. Poloaj neutralne ose sledi iz uslova da je suma svih sila koje deluju upravno
na presek jednaka nuli.

= 0
=
( )
= 0

Meutim, kako su E, R, i d konstante za bilo koji presek optereene grede, ove lanove
moemo izvui ispred znaka integrala i dobiti reenje za R. Tako:
= 0

=

/

(6-30)
gde je A povrina poprenog preseka grede, a R definie poloaj neutralne ose. Napomenimo da
se neutralna osa dobijena ovim postupkom ne poklapa sa teinom osom. Ovo se razlikuje od
sluaja koji vai kod pravih elastinih greda.

26

Sada kada je poznat poloaj neutralne ose, izraz za raspodelu napona emo dobiti kada
izjednaimo spoljanji moment sa unutranjim momentom usled napona, dat jednainom 6-29a.
Sumiranje momenata se vri oko z ose, koja je upravna na ravan figure u O na Slici 6-23(a).
= 0 =
( ) =
( )
2

Ponovo, kako su E, R, i d konstante u preseku, korienjem jednaine 6-29b, dobiemo
sledee:
=

( )
2
( )
2

2
+
2
=

(
2
+

)
Kako je R konstanta, prva dva integrala se gube kao to se moe videti u izrazu u zagradi koji se
javlja ispred jednaine 6-30. Trei integral je A, a poslednji integral, po definiciji, je gde je
poluprenik teine ose. Odatle,
=

( )
odakle je normalni napon koji se javlja u zakrivljenoj gredi na rastojanju r od centra krivine
=
( )
( )
(6-31)
Ako se pozitivno y meri od neutralne ose ka centru krivine, i -R=e, jednaina 6-31 se moe
napisati u obliku koji je veoma podsea na jednainu savijanja kod pravih greda:
=

( )
(6-32)
Ove jednaine ukazuju da raspodela napona kod zakrivljenih greda ima hiperbolini oblik.
Poreenje ovih rezultata sa onima koje slede iz izraza za prave grede prikazano je na Slici 6-
23(c). Posebno obratiti panju da se kod zakrivljenih greda neutralna osa pomerena ka centru
krivine grede. Ovo je posledica toga to se vei naponi javljaju ispod neutralne ose. Ova teorija
se odnosi, naravno, samo na elastinu raspodelu napona i samo za grede kod istog savijanja. Za
razmatranje sluaja gde se u preseku javlja i aksijalna sila , vidi Odeljak 6-12.


27

PRIMER 6-10
Uporedi napone kod pravougaone grede dimenzija 50x50mm optereene momentom na
krajevima od 2083Nm u tri specijalna sluaja: (a) prava greda, (b) zakrivljena greda sa
poluprenikom krivine teine ose od 250mm =250mm, Slika 6-24(a), i (c) greda sa
zakrivljenjem od =75mm.
Reenje
(a) Ovo sledi direktnom primenom jednaina 6-21 i 6-22.
=
2
/6 = 5050
2
/6 = 20.8310
3
=
208310
3
20.8310
3
= 100
Rezultat je prikazan na Slici 6-24(c). = kako je kod prave grede beskonaan poluprenik
krivine.

Slika 6 - 24
Da bismo reili stavke (b) i (c) prvo moramo nai poloaj neutralne ose. Njega emo u optem
sluaju nai integraljenjem jednaine 6-30. Za pravougaoni presek, elementarna povrina je
uzeta kao b dr, Slika 6-24(b). Integraljenje se vri izmeu granica ri i ro, unutranji i spoljanjeg
poluprenika, respektivno.

=

/
=

/
=

/
=

|ln|
=

(
)
=

2.3026 (
)

(6-33)
gde je h visina preseka, ln je prirodni logaritam, a log je logaritam sa osnovom 10.
(b) U ovom sluaju, h=50mm, =250mm, ri=225mm, i ro=275mm. Reenje se dobija iz
jednaina 6-33 i 6-31. Indeks i se odnosi na normalni napon za unutranja vlakna; o za
spoljanja vlakna.
=
50
ln(275/225)
= 249.164
= = 250 249.164 = 0.836

28

=
(
( )
=
208310
3
(249.164 225)
22550
2
0.836
= 107
=
(
( )
=
208310
3
(249.164 275)
27550
2
0.836
= 93.6
Negativni predznak o ukazuje da je u pitanju napon pritiska. Ove veliine i odgovarajua
raspodela napona prikazani su na Slici 6-24(c); =250mm.
(c) Ovaj sluaj je sraunat na isti nain. Ovde je h=50mm, =75mm, ri=50mm, i ro=100mm.
Rezultati prorauna prikazani su na Slici 6-24(c).
=
50
ln(100/50)
=
50
ln 2
= 72.13
= = 75 73.13 = 2.87
=
208310
3
(72.13 50)
5050
2
2.87
= 128
=
208310
3
(72.13 100)
10050
2
2.87
= 80.9
Nekoliko vanih zakljuaka se moe izvesti iz ovog primera. Prvo, uobiajena jednaina
savijanja je relativno dobra za grede sa znaajnom zakrivljenou. Greka kod maksimalnog
napona iznosi samo 7% kod sluaja (b) za /h=5, i ona se u praksi najee moe tolerisati. Za
vee odnose /h ova greka se smanjuje. Kako se zakrivljenost grede poveava, napon na
konkavnoj strani se rapidno poveava u odnosu na onaj dobijen uobiajenom jednainom
savijanja. Kada je /h=1,5, javlja se greka od 28%. Drugo, reavanje integrala za R po povrini
poprenog preseka moe biti vrlo sloeno. prorauni R moraju biti vrlo tani jer se razlike
izmeu R i uporednih vrednosti koriste u izrazu za napon.
Poslednje dve potekoe dovele su do razvoja drugih metoda za reavanje ovog problema. Jedna
takva metoda se sastoji u razvijanju nekih delova reenja u redove (S. Timoshenko, Strenght of
Materials, 3
rd
ed. Part I), druga u reavanju transformisanih preseka. Jo jedan pristup se zasniva
na radu unazad. Analiziraju se naponi za zakrivljene grede raznih krivina i poprenih preseka;
zatim se ove vrednosti se dele sa naponom koji bi se dobio za ove grede kada bi bili pravi. Ovaj
odnos se zatim srauna
4
. Dakle, obrnuto, ako se trai napon u zakrivljenoj gredi, on se dobija kao

=

(6-34)
gde je K koeficijent dobijen iz tabele ili sa grafika a Mc/I se srauna kao u obinoj jednaini
savijanja.
Dat je izraz za rastojanje od centra krivine do neutralne ose zakrivljene grede sa krunim
poprenim presekom, jer emo ga koristiti kasnije:

4
R. J. Roark, and W. C. Young, Formulas for Stress and Strain, peto izdanje. (New
York: McGraw-Hill, 1975)..

29

=
+
2

2
2

(6-35)
gde je rastojanje od centra krivine do teita, a c je poluprenik krunog poprenog preseka.
6-10. Neelastino savijanje greda
Zbog ekonominosti, postaje sve znaajnije odreivanje vrstoe elemenata izvan granica
elastinosti. U ovom razmatra se neelastino savijanje greda u post elastinom opsegu ponaanja
materijala. Ograniiemo se na isto savijanje grede oko ose upravne na osu simetrije poprenog
preseka.
Teorija elastinog savijanja grede se moe lako proiti na neelastino savijanje uvoenjem
jednoosnog nelinearnog odnosa napona i dilatacije materijala. Osnovni zahtevi statike i
kinematike deformacije ostaju isti kao u sluaju elastinosti.

Slika 6 - 25 Neelastino savijanje grede
Da bi pokazali postupak analize posmatrajmo gredu koja ima popreni presek prikazan na Slici
6-25(a). Ako kao i ranije pretpostavimo da preseci ostaju ravni nakon deformacije, poduna
normalna dilatacija se menja linearno kao na Slici 6-25(b). za nekoliko odabranih dilatacija 1, 2,
5 u ovom dijagramu, odgovarajui naponi 1, 2, 5 su definisani na datom dijagramu

30

napon-deformacija na Slici 6-25(c). Ako nanesemo vrednosti ovih napona na presek dobiemo
moguu raspodelu napona du krive AB kao na Slici 6-25(d) (Ako izuzmemo vertikalnu
razmeru, ova linija odgovara krivoj na dijagramu napon-dilatacija.) Ovi naponi, delujui na
odgovarajuoj povrini poprenog preseka, izazivaju silu pritiska C iznad neutralne ose i silu
zatezanja T ispod nje. Kada je T=C taan poloaj neutralne ose je odreen. Ovaj uslov je
ekvivalentan stavu da je u preseku

= 0

(6-36)
gde je normalni napon usled savijanja u tom preseku.
Odreivanje poloaja neutralne ose takav da je T=C moe zahtevati reavanje probanjem, iako je
za neke poprene preseke
5
razvijen direktni postupak. Nakon to odredimo poloaj neutralne ose,
rezultujui moment u preseku je jednak C(a+b) ili T(a+b), vidi Sliku 6-25(d). U optem obliku
jednaina glasi

= (6-37)
Problem je znatno pojednostavljen u sluaju da je popreni presek simetrian u odnosu na
horizontalnu osu i da su svojstva materijala ista za savijanje i za pritisak. Za ovakave sluajeve
unapred nam je poznato da neutralna osa prolazi kroz teite preseka, i moemo direktno da
primenimo jednainu 6-37. Ponaanje takve grede pri savijanju prikazano je na Slici 6-26. Niz
dilatacija koje se progresivno poveavaju povezane sa ravnim presecima prikazan je na Slici 6-
26(c). Ove maksimalne dilatacije definiu maksimalni napon u spoljanjim vlaknima grede, Slika
6-26(c), to rezultuje progresivnim poveanjem napona savijanja.

5
A. Nadai, Theory of Flow and Fracture of Solids, Vol. I (New York: McGrawHill,
1950), 356.

31

Slika 6 - 26 Prekoraenje granice proporcionalnosti materijala kod savijanja pravougaone grede
Kao to se moe videti na Slici 6-26(a) i (c), najvei ostvareni napon je 3. Trenutna raspodela
napona u gredi u vezi sa 3, za ovaj krti materijal, prikazana je na Slici 6-26(c) krivom AB.
Meutim, u rutinskim eksperimentima nominalni napon u ekstremnim vlaknima je esto
sraunat primenom jednaine elastinog savijanja, jednaina 6-13, korienjem eksperimentalno
odreenog krajnjeg momenta savijanja. Tako dobijeni napon se naziva napon loma materijala pri
savijanju. Ovaj napon je prikazan linijom CD na Slici 6-26(c) i vei je nego stvarno ostvareni
napon.

Slika 6 - 27 Elasto-plastina greda pri velikim nivoima naprezanjima
Elastina savreno plastina idealizacija se [Slika 2-13(b)], zbog jednostavnosti, esto koristi kod
greda od duktilnog materijala pri odreivanju ponaanja prilikom savijanja, a kao vaan primer
neelastinog savijanja, posmatrajmo pravougaonu gredu od elasto-plastinog materijala; vidi
Sliku 6-27. Kod tako idealizovanog ponaanja materijala mogue je otro razdvajanje elementa
na elastinu i plastinu zonu. Na primer, ako je dilatacija u ekstremnim vlaknima dvostruko vea
u odnosu na poetak teenja, samo srednja polovina grede ostaje elastina; vidi Sliku 6-27(a). U

32

ovom sluaju, dolazi do teenja spoljanjih etvrtina grede. Veliina momenta M1 koji odgovara
ovom stanju se moe lako sraunati (vidi Primer 6-13). Pri veim dilatacijama elastina zona, ili
jezgro, nestaju. Raspodela napona koja odgovara ovom sluaju prikazana je na Slici 6-27(b) i (c).
PRIMER 6-11
Odrediti granini plastini kapacitet kod savijanja meke eline grede pravougaonog poprenog
preseka. Smatrati materijal idealno elasto-plastinim.
Reenje
Idealizovani dijagram napon-dilatacija prikazan je na Slici 6-28(a). Pretpostavljeno je da
materijal ima ista svojstva pri zatezanju i pritisku. Dilatacije koje se javljaju u eliku tokom
teenja je mnogo vei od maksimalne elastine dilatacije (15 do 20 puta). Kako bi se pri veim
dilatacijama javile neprihvatljivo velike deformacije grede, plastini moment se moe uzeti kao
granini moment.

Slika 6 - 28
Raspodela napona prikazana na Slici 6-28(b) se javlja nakon to doe do velikih deformacija. Pri
sraunavanju momenata, naponi koji odgovaraju trougaonim povrinama abc i bde se mogu
zanemariti bez veeg uticaja na tanost. Oni pruaju mali otpor nanetom momentu savijanja
zbog malog kraka sile. Odatle, idealizovana raspodedela napona prikazana na Slici 6-28(c) je
dozvoljena i ima jednostavno fiziko znaenje. Cela gornja polovina je izloena uniformnim
naponom pritiska yp, dok je donja polovina izloena uniformnim naponom zatezanja yp. To
to je greda jednako podeljena na zategnuti i pritisnuti deo sledi iz simetrije preseka. Numeriki,
C=T=yp(bh/2) tj. napon x povrina
Svaka od ovih sila deluje na rastojanju h/4 od neutralne ose. Odatle, plastini ili granini
moment grede je
= (
4
+

4
) =
2
4

gde je b irina grede a h visina.
Isto reenje moemo dobiti direktnom primenom jednaina 6-36 i 6-37. Vodei rauna o znaku
napona, moemo zakljuiti da je jednaina 6-36 zadovoljena ako neutralnu osu postavimo u

33

sredinu grede. Zamenom dA=b dy i uzimajui u obzir simetriju u odnosu na neutralnu osu,
jednaina 6-37 dobija oblik

= 2 (
)
/2
0
=
2
4
(6-38)
Moment savijanja u gredi pravougaonog preseka u trenutku kada je u krajnjim vlaknima
dostignut napon yp, kako je dato jednainom elastinog savijanja, je
/ =
(
2
/6) odatle,
= 1.50
Odnos Mp/Myp jedino zavisi od karakteristika poprenog preseka grede i naziva se faktor oblika.
Faktor oblika dat samo za pravougaonu gredu pokazuje da Myp moe biti prekoraen za 50% pre
nego to se dostigne granina plastina nosivost.
Za statiko optereenje kakvo se javlja u zgradama, granina nosivost se moe priblino odrediti
koristei plastine momente. Postupci zasnovani na takvom konceptu nazivaju se plastina
analiza. Za zakve proraune plastini otporni moment Z definisan je na sledei nain:

(6-39)
Za pravougaonu gredu koja je analizirana, Z=bh
2
/4.
PRIMER 6-12
Odrediti zaostali napon u pravougaonoj gredi nakon uklanjanja graninog plastinog momenta
savijanja.
Reenje
Raspodela napona usled graninog plastinog momenta prkazana je na Slici 6-29(a). Veliina
ovog momenta odreena je u prethodnom primeru kao Mp=ypbh
2
/4. Do dostizanja plastinog
momenta Mp, pri rastereenju sva vlakna mogu da se elastino vrate. Elastini opseg materijala
tokom rastereenja je dvostruko vei u odnosu na onaj koji bi bio u poetku (vidi Sliku 2-13).
Dakle, kako je Myp= ypbh
2
/6 a moment koji je rastereen je yp(bh
2
/4) ili 1,5Myp, maksimalni
napon sraunat na osnovu elastinog delovanja je 3/2yp, kako je prikazano na Slici 6-29(b).
Superponiranjem poetnog napona pri Mp sa elastinim povratnim naponom usled rastereenja
od Mp, dobija se zaostali napon; vidi Sliku 6-29(c). Zaostali poduni naponi i pritiska i zatezanja
ostaju u gredi. Zategnute zone su osenene na slici. Da su takve grede izraene tako da im se
postepeno smanjuje visina, oslobaanje od zaostalih napona bi izazvalo nepoeljne deformacije
u gredi.

34

Slika 6 - 29 Raspodela zaostalog napona kod pravougaone grede
PRIMER 6-13
Odrediti moment nosivosti elasto-plastine pravougaone grede.

Slika 6 - 30 Elasto-plastina konzola
Reenje
Da bi problem bio odreeniji, posmatrae se kozola optereena kao na Slici 6-30(a). Ako je
greda izraena od idealno elasto-plastinog materijala i naneta sila P je dovoljno velika da
izazove teenje, formirae se plastina zona (oseneno na slici). U proizvoljnom preseku a-a,
odgovarajua raspodela napona e biti kao na Slici 6-30(c). Elastina zona se prostire na visini
od 2y0. Kako se u elastinoj zoni napon menja linearno a u plastinoj zoni je napon svuda jednak
p, moment nosivosti M je

= 2 (

) ( )
0
0
2 (
)( )
0
=
2
4

0
2
3
=
0
2
3

(6-40)

35

gde je krajnji oblik dobijen prema jednaini 6-38. U ovoj optoj
jednaini, ako je y0=0, nosivost postaje jednaka graninom
plastinom momentu. Meutim, ako je y0=h/2, moment se vraa
na granini elastini sluaj, gde M= ypbh
2
/6. Kada je naneti
moment savijanja du raspona poznat, elasto-plastina granica se
moe odrediti reavanjem jednaine 6-40 po y0. Sve dok postoji
elastina zona ili jezgro, plastine deformacije ne mogu da
napreduju neogranieno. To je sluaj ogranienog plastinog
teenja.
Nakon to uklonimo silu P, zaostali napon ostaje du grede gde
je dolo do plastinih deformacija. Tipina raspodela napona za
ovo podruje prikazana je na Slici 6-31. Ovo je realnija
raspodela napona od one prikazane na Slici 6-29(c), jer u
realnosti nije mogue otro razdvajanje zategnute i pritisnute zone u neutralnoj osi. Oblik
raspodele napona koji odgovara graninom sluaju raspodele napona prikazan je na Slici 6-26(a).
Raspored zaostalog napona za takve materijale bi bio nalik razlici napona izmeu krive AB i
prave CD na Slici 6-26(c).
PRIMER 6-14
Odrediti plastini moment za armirano betonsku gredu iz Primera 6-9. Pretpostaviti da je granica
teenja armature pri 40.000 psi a da je granina vrstoa betona fc=2500psi.
Reenje
Kada armatura pone da tee, javljaju se velike deformacije. Ovo se uzima kao granina nosivost
elika; odatle Tult=Asyp.
Pri graninom ili plastinom momentu, eksperimentalni rezultati pokazuju da se napon pritiska u
betonu moe aproksimirati pravougaonom raspodelom napona prikazanom na Slici 6-32
6
.
Uobiajena je pretpostavka da je prosean napon u ovom bloku napona pritiska 0.85fc. Na
osnovu ovoga, imajui u vidu da je Tult=Cult, imamo
= 40 0002 = 80 000 =
0.85
=
80 000
0.852 50010
= 3.77
/2) = 80 000(20 3.77/2)/12 = 121 000

6
Za vie informacija videti P. M. Ferguson, J. E. Breen, i J. O. Jirsa, Reinforced
Cncrete Fundamentals, peto izdanje. (New York: Wiley, 1988), ili R. Park i
T. Paulay, Reinforced Concrete Structures (New York: Wiley, 1975).
Slika 6 - 31 Dijagram zaostalog
napona u gredi

36

Slika 6 - 32


37

DEO B NESIMETRINO SAVIJANJE I SAVIJANJE SA AKSIJALNIM SILAMA
6-11. Savijanje oko obe glavne ose
Kao jednostavan primer kosog ili nesimetrinog istog savijanja, posmatrajmo pravougaonu
gredu prikazanu na Slici 6-33. Naneti momenti M deluju u ravni abcd. Vektor momenta M
moemo razloiti na dve komponente My i Mz, kao na Slici 6-33(b). Kako je popreni presek
grede simetrian u odnosu na obe ose, izrazi izvedeni u Delu 6-3 se mogu odmah primeniti.
Zbog simetrije, centrifugalni moment inercije za ovaj presek je jednak nuli, a prikazane
ortogonalne ose su glavne ose poprenog preseka. Ovo takoe vai za teinu osu preseka sa
jednom osom simetrije.
Ako pretpostavimo elastino ponaanje materijala, superponiranjem napona usled My i Mz se
reava problem. Odatle, korienjem jednaina 6-11 i 6-12,

(6-41)
gde svi lanovi imaju prethodno definisana znaenja.

Slika 6 - 33 Nesimetrino savijanje grede sa dvo-osno simetrinim poprenim presekom

38

Slika 6 - 34 Superpozicija elastinog napona usled savijanja
Grafiki prikaz superpozicije dat je na Slici 6-34. Moemo uoiti
da linija nultog napona tj. neutralna osa gradi ugao sa osom z.
Analitiki tu osu moemo odrediti ako izraz za napon dat
jednainom 6-41 izjednaimo sa nulom,
= 0 ili tan =

(6-42)
Kako je My=M sin i Mz=M cos , ovu jednainu moemo da
svedemo na
tan =

tan (6-43)
Ova jednaina pokazuje da osim ako Iz=Iy, ili je =0 ili 90,
uglovi i nisu jednaki. Stoga, generalno, neutralna osa i
normala na ravan u kojoj se nalazi naneti moment se ne
poklapaju.
Dobijeni izrazi se mogu primeniti za grede bilo kog poprenog
preseka pod uslovom da su definisane glavne ose. Da bi dokazali
ovu tvrdnju, posmatrajmo gredu proizvoljnog poprenog preseka
prikazanu na Slici 6-35. Neka se takva elastina greda savija oko
glavne z ose i pretpostavimo da je raspodela napona data izrazom
x=Mzy/Iz, jednaina 6-11. Ako ova raspodela napona ne izaziva
moment savijanja My oko y ose, ovo je tano reenje problema.
Izraz za ovaj sluaj glasi
= 0

(6-44)
Slika 6 - 35 isto savijanje oko
glavnih osa

39

gde su konstante izvuene ispred dvostrukog integrala, koji je jednak nuli jer po definiciji
centrifugalni moment incercije za glavne ose je jednak nuli.
Na osnovu gore navedenog, ogranienja u jednaini elastinog savijanja sa poetka poglavlja
koja ga ograniavaju na primenu za simetrine poprene preseke vie ne vae. Meutim, da bi se
primenila jednaina 6-41, moraju se koristiti glavne ose poprenog preseka. Postupak za
zaobilaenje ovog zahteva dat je u poglavlju 6-14.
PRIMER 6-15
Drvena greda dimenzija 100x150mm prikazana na Slici 6-36(a) optereena je jednako
podeljenim optereenjem od 4kN na rasponu od 3m. Optereenje deluje u ravni koja zaklapa
ugao od 30 sa vertikalom, kao to je prikazano na Slici 6-36(b) i na slici 6-36(c). Sraunati
maksimalni napon usled savijanja na sredini raspona, i za isti presek odrediti poloaj neutrale
ose, za isti presek. Zanemariti sopstvenu teinu grede.
Reenje
Maksimalno savijanje u ravni u kojoj je naneto optereenje javlja se u sredini raspona, i prema
Primeru 5-8, jednako je w0L
2
/8 ili WL/8, gde je W rezultanta kontinualnog optereenja na
rasponu L. Odatle,
=

8
=
43
8
= 1.5
Dalje, moment razloen na komponente u odnosu na odgovarajue ose, i sraunati su Iz i Iy.
= cos = 1.53/2 = 1.3
= sin = 1.50.5 = 0.75
= 100150
3
/12 = 28.110
6
= 150100
3
/12 = 12.510
6
4


40

Slika 6 - 36
Uzimajui u obzir smer komponentalnih momenata, moemo zakljuiti da se najvei napon
zatezanja javlja u A. Na slian nain emo odrediti napon u ostalim ugaonim takama u
uglovima. Alternativno, vrednosti za ove take se mogu direktno uneti u jednainu 6-41. U oba
sluaja,
(
1
)
=
1.310
6
75
28.110
6
+
0.7510
6
50
12.510
6
= +3.47 + 3.00 = +6.47
= +3.47 3.00 = +0.47
= 3.47 3.00 = 6.47
= 3.47 + 3.00 = 0.47

Primeujemo da su veliine napona na dijametralno suprotnim krajevima numeriki jednake.
Neutralnu osu odreujemo pomou ugla , korienjem jednaine 6-43:
tan =
28.110
6
12.510
6
tan30 = 1.30 ili = 52.4

41

Alternativno, moemo je nai iz raspodele napona, koja se linearno menja izmeu dve take. Na
primer, iz slinosti trouglova, a/(150-a)=0,47/6,47, to daje a=10,2mm. Ovako nalazimo poloaj
neutralne ose prikazane na Slici 6-36(e) poto mora proi kroz teite preseka. Na ovaj nain
dobija se ista vrednost za .
PRIMER 6-16
Odrediti maksimalni napon pritiska i zazezanja usled momenta savijanja od 10kNm koji deluje u
odnosu na horizontalnu osu za ugao dat u mm na Slici 6-37.

Slika 6 - 37
Reenje
Pogreno je reavati ovaj problem korienjem y i z koordinata datim u jednainama savijanja
razmatranim u dosadanjem tekstu. Meutim, reenje se moe dobiti korienjem glavnih osa
poprenog preseka. One su odreene u Primeru 6-15, gde smo dobili da se ose moraju zarotirati
u pravcu kazaljke na satu za ugao 1=14,34. Za ove glavne ose, Imax=Iz=23,95x10
6
mm
4
i
Imin=Iy=2,53x10
6
mm
4
. Za ove ose,
= +cos
1
= 1010
6
cos 14.34 = 9.68910
6

= +sin
1
= 1010
6
cos 14.34 = 2.47510
6

Najoptereenija taka poprenog preseka je taka najudaljenija od neutralne ose. Da bi odredili
ovu osu, ugao je odreen jednainom 6-43. Odatle, korienjem y i z koordinata,
tan =

tan
1
=
23.9510
6
2.5310
6
tan 14.34 = 2.42

42

i =67,5. Kako je ugao meren od z ose, sa z osom zaklapa ugao od 67,5-14,34=53,2.
Oigledno je da je veliki nagib neutralne ose u odnosu na z osu, to je mnogo vee od 1.
Poto smo odredili poloaj neutralne ose, sa slike moemo videti da je najoptereenija pritisnuta
taka B, dok je najoptereenija zategnuta taka F. Lociranjem ovih taaka u y z koordinatnom
sistemu glavnih osa i primenom jednaine 6-41 nai emo traene napone.
sin
1
+
cos
1
= +4.3sin
1
+ 125.7 cos
1
= 122.9
cos
1
+
sin
1
= +4.3 cos
1
+ 125.7 sin
1
= 122.9
=
9.68910
6
122.9
23.9510
6
+
2.47510
6
(26.95)
2.5310
6
= 76.1
Slino,
sin
1
+
cos
1
= 24.3 sin
1
74.3cos
1
= 65.97
cos
1

sin
1
= 24.3cos
1
+ 74.3sin
1
= +41.93
=
9.68910
6
(65.97)
23.9510
6
+
2.47510
6
41.93
2.5310
6
= +67.7
Kada je nesimetrino savijanje grede izazvano transverzalnom silom,
primena drugog postupka u odnosu na pokazani je esto mnogo
zgodnija. Naneto optereenje se prvo razloi na komponente koje deluju
u pravcu glavnih osa poprenog preseka. Zatim se sraunaju momenti
savijanja usled komponenti optereenja u odnosu na odgovarajue ose
da bi se primenila jednaina savijanja. U Primeru 6-15 te komponente su
prikazane na Slici 6-39(g). Da bi izbegli napon usled torzije,
transverzalne sile moraju da deluju kroz centar smicanja, koncept koji je
obraen u narednom poglavlju. Za dvoosno simetrine preseke,
pravougaonik, krug, I nosa, itd, centar smicanja se poklapa sa teitem
poprenog preseka. Za druge porene preseke, kao to je U profil, centar
smicanja je negde drugde, oznaeno sa S na Slici 6-38, i to je taka u
kojoj mora da deluje transverzalna sila kako bi se spreila pojava
torzionog napona. Za analizu nesimetrinog savijanja, naneto
optereenje se mora razloiti u centru smicanja, paralelno glavnim
osama poprenog preseka.
6-12. Elastino savijanje sa aksijalnim optereenjem
Reenje za isto savijanje u odnosu na obe glavne ose tapa se moe proiriti da ukljuuje i uticaj
aksijalnog optereenja uvoenjem superpozicije. Takav pristup se moe primeniti samo u opsegu
elastinog ponaanja tapova. Dalje, ako naneta aksijalna sila izaziva pritisak, tap mora biti
masivniji - veih dimenzija poprenog preseka, da se ne bi pojavio problem izvijanja koje je
obraeno u Poglavlju 11. Uz ova ogranienja, jednaina 6-41 u optem sluaju glasi
Slika 6 - 38 Bona sila
koja prolazi kroz centar
smicanja S ne izaziva
torziju

43

(6-45)
gde je P uzeto pozitivno za silu zatezanja, i savijanje se javlja oko dve glavne y i z ose.

Slika 6 - 39
Za poseban sluaj ekscentrino nanete aksijalne sile, razmotriemo sluaj prikazan na Slici 6-
39(a). Nanoenjem dve jednake ali suprotne sile P u teitu C, kao na Slici 6-39(b), dobiemo
ekvivalentan problem. U ovoj formulaciji, naneta aksijalna sila P koja deluje u C daje lan P/A u
jednalini 6-45; dok spreg Pd koji nastaje usled suprotne sile P na rastojanju d izaziva
nesimetrino savijanje. Moment Pd koji nastaje usled ovog sprega se moe razloiti na dve
komponente du glavnih osa, kao na Slici 6-39(c), Ove komponente su My=Pz0 i Mz=Pz0. Kako
se smer ovih momenata poklapa sa pozitivnim pravcem y i z osa, ovi momenti su pozitivni u
jednaini 6-45.
Pod uslovom da su koriene glavne ose, jednaina 6-45 se moe primeniti za element bilo
kakvog poprenog preseka. U nekim sluajevima, meutim, moe biti korisnije da koristi
proizvoljan sistem ortogonalnih osa i da se odredi napon usled savijanja primenom jednaine 6-
64 datom u Poglavlju 6-14. Da bi se kompletiralo reenje, mora se superponirati i napon usled
aksijalne sile.
Uputno je obratiti panju da je u proraunu, jednaina ravni data kao
+ + + = 0
gde su A, B, C, i D konstante. Ako kaemo da je A=1, x=x, B=Mz/Iz, C=My/Iy, i D=-P/A, moe
se uoiti da jednaina 6-45 definie ravan. Slino tome, kako je =/E, jednaina 6-45 se moe
iskoristiti za dilataciju tako da glasi

= = ( + + ) (6-47)

44

gde je a=1, a b, c, i d su konstante. Kako ova jednaina takoe definie ravan, osnovna
pretpostavka za dilataciju pojednostavljene teorije savijanja je potvrena. Meutim, zbog
pristustva aksijalne dilatacije usled P, ravni preseci ne samo da rotiraju, nego se i translatorno
pomeraju za P/AE.
Na osnovu prethodnog izlaganja, moemo zakljuiti da se vrednosti podunih dilatacija u
gredama optereenim na savijanje i aksijalnim silama moe predstaviti rastojanjem od referentne
ravni do nagnute ravni. Isto vai za elastine napone. Ove nagnute ravni seku referentnu ravan
po liniji. Ova linija nultog napona ili dilatacije je analogna neutralnoj osi kod istog savijanja.
Za razliku od prethodnog sluaja, meutim, kada je P0, ova linija ne prolazi kroz teite
preseka. Za velike aksijalne sile i male momente savijanja, linija nultog napona ili dilatacije
moe da se nalazi izvan poprenog preseka. Ova linija je znaajna zbog toga to se normalni
napon ili dilatacija od nje linearno menjaju.
Treba napomenuti da u mnogim sluajevima, moment savijanja u gredi izazvan je
transverzalnom silom pre nego ekscentrinom aksijalnom silom kao to je prikazano na Slici 6-
39. U takvim sluajevima jednaina 6-45 ostaje primenjiva.
Sledi nekoliko ilustrativnih primera, poevi od sluaja gde se savijanje vri samo oko jedne
glavne ose.
PRIMER 6-19
Elastina ipka dimenzija 50x75mm duine 1,5m zanemarljive sopstvene teine optereena je
kao na Slici 6-40(a). Odrediti maksimalni napon zatezanja i pritiska koji je upravan na presek
grede.
Reenje
Da bi se naglasila metoda superpozicije, problem je reen podelom na dva dela. Na Slici 6-40(b)
greda je optereena samo aksijalnim silama, a na Slici 6-40(c) ista greda je optereena samo
transverzalnim silama. Normalni napon usled aksijalnog optereenja na celoj duini greda su
=

=
2510
3
5075
= 6.67 (zatezanje)
Rezultat je prikazan na Slici 6-40(d). Normalni napon usled transverzalne sile zavisi od veliine
momenta savijanja, a najvei moment savijanja se javlja na mestu na kojem deluje sila. Kako je
leva reakcija oslonca 2,7kN, Mmax=2,7x10
3
x375=1,013x10
6
Nmm. Na osnovu jednaine
savijanja, maksimalni napon u najudaljenijem vlaknu usled ovog moment iznosi
=

=
6
2
=
61.01310
6
5075
2
21.6
Ovi naponi deluju upravno na presek grede i smanjuju se linearno prema neutralnoj osi kao na
Slici 6-40(e). Zatim, da bi dobili jedinstven napon za bilo koji presek, naponu usled savijanja
moramo dodati vrednost napona usled zatezanja. Stoga, kao to se moe videti na Slici 6-40(f), u
taki A rezultanta normalnog napona je napon pritiska od 14,9MPa, a u B je napon zatezanja od
28,3MPa.

45

Iako je u ovom zadatku aksijalna sila vea od transverzalne, savijanje izaziva vee napone.
Meutim, vitke pritisnute grede ne treba posmatrati na isti nain.

Slika 6 - 40
Moemo uoiti da je u krajnjem rezultatu linija nultog napona, koja se nalazi u teitu preseka za
savijanje, pomerena na gore. Takoe moemo uoiti da lokalni naponi, usled delovanja
koncentrisane sile, koja deluje upravno na gornju povrinu grede nisu uzeti u razmatranje.
Uopteno, ovi naponi se tretiraju nezavisno kao lokalni naponi.
Raspodela napona prikazana na Slici 6-40(f) bi se promenila kada bi umesto aksijalne sile
zatezanja koja deluje na krajevima, na gredu delovala sila pritiska istog intenziteta. Maksimalni
napon zatezanja bi se smanjio sa 28,3MPa na 14,9MPa, to bi bilo poeljno kod materijala koji
imaju slabu nosivost na zatezanje i transverzalno optereenje. Ovo je iskorieno kod
prednapregnutih konstrukcija. Snopovi ica napravljeni od elinih ipki visoke vrstoe ili
kablovi koji prolaze kroz gredu, usidreni na krajevima, koriste se za prednaprezanje betonskih
greda. Takve vetaki nanete sile spreavaju pojavu napona zatezanja.


46

PRIMER 6-18
Elastini tap dimenzija 50x50mm savijen u obliku slova U, kao na Slici 6-41(a), optereen je
dvema suprotnim silama P=8,33kN. Odrediti maksimalni normalni napon koji se javlja u
preseku A-B.
Reenje

Slika 6 - 41
Traeni presek se nalazi u zakrivljenom delu grede, ali to nije od znaaja za postupak prorauna.
Najpre, deo grede je uzet kao slobodno telo, kako je prikazano na Slici 6-41(b). U preseku A-B
odreujemo aksijalnu silu koja deluje u teitu preseka, i moment savijanja koji je neophodan da
bi telo bilo u ravnotei. Zatim, svaka sila sistema se tretira odvojeno. Napon usled aksijalne sile
je
=

=
8.3310
3
5050
= 3.33 (pritisak)
i to je dato na Slici 6-41(c). Normalni napon od momenta
savijanja moemo dobiti korienjem jednaine 6-31. Meutim,
za ovu gredu, savijen na radijusu od 75mm, reenje je ve
poznato iz Primera 6-10. Raspodela napona koja odgovara ovom
sluaju prikazana je na drugom dijagramu na Slici 6-41(c).
Superponiranjem ova dva rezultata, dobijamo ukupnu raspodelu
napona. Ovo je prikazano na treem dijagramu na Slici 6-41(c).
Maksimalni napon pritiska se javlja u taki A i iznosi 131MPa.
Izdvojeni element za taku A prikazan je na Slici 6-41(d). U
preseku A-B nema smiuih napona jer transverzalana sila nije
neophodna kako bi segment na Slici 6-41(b) bio u ravnotei. .
Oigledno je da je relativno mali znaaj napona izazvanog
aksijalnim silama.

Slika 6 - 42 Poloaj sile P tako
da ne izaziva napon u taki B

47

PRIMER 6-19
Posmatrajmo trapezni blok koji ima pravougaoni popreni presek u osnovi, kao na Slici 6-42(a) i
(b). Odrediti maksimalni ekscentricitet e takav da napon u taki B usled optereenja P bude
jednak nuli.
Reenje
Kako bi sila P bila u ravnotei, mora postojati aksijalna sila pritiska P i moment Pe u osnovi
elementa koji ima smer prikazan na slici. Napon usled aksijalne sile je jednak =-P/A=-P/bh,
dok je najvei napon zatezanja usled savijanja max=Mc/I=M/S=6Pe/bh
3
, gde je bh
2
/6 otporni
moment pravougaonog poprenog preseka. Kako bi zadovoljili uslov da je napon u taki B
jednak nuli, sledi
+
6
2
= 0 ili =

to znai da ukoliko se sila P nalazi na rastojanju h/6 od teine ose poprenog preseka, napon u
taki B je jednak nuli. Raspodela napona u osnovi odgovara, respektivno, aksijalnoj sili i
momentu savijanja prikazanim na Slici 6-42(c) i (d), i njihov algebarski zbir je prikazan na Slici
6-42(e).
U ovom zadatku, da je sila P delovala blie teitu poprenog
preseka, javio bi se manji moment savijanja u preseku A-B, i
pojavio bi se napon pritiska u taki B. Isto bi vailo za silu koja bi
delovala desno od teine ose. Otuda praktino pravilo, esto
korieno kod projektovanja zidanih konstrukcija, moe se
formulisati na sledei nain: ukoliko rezultanta svih vertikalnih sila
deluje u srednjoj treini pravougaonog porenog preseka, u
materijalu u tom preseku nema zatezanja. Podrazumeva se da
rezultanta deluje u vertikalnoj ravni u kojoj se nalazi i jedna od osa
simetrije pravougaonog poprenog preseka.

Gore navedeno se moe uoptiti kako bi bilo primenjivo za bilo koji sistem sila u ravni koje
deluje na element. Rezultanta ovih sila moe da see ravan poprenog preseka kao na Slici 6-43.
U taki u kojoj rezultanta see presek ona se moe razloiti na horizontalnu i vertikalnu
komponentu. Ukoliko vertikalna komponenta zadovoljava uslov iz prethodnog zadatka, nee
doi do zatezanja u taki B, kako horizontalna komponenta izaziva samo smiue napone. Stoga,
moemo definisati optije pravilo srednje treine: u delu grede pravougaonog poprenog
preseka, nee se pojaviti napon zatezanja ukoliko rezultanta sila koje deluju iznad poprenog
preseka see jednu od osa simetrije u srednjoj treini.

Slika 6 - 43 Rezultanta koja
ne izaziva zatezanje u B

48

PRIMER 6-20
Odrediti raspodelu napona u preseku ABCD za blok prikazan u mm na Slici 6-44(a) ako je
P=64kN. U istom preseku, nai liniju nultog napona. Teinu bloka zanemariti.
Reenje
U ovom zadatku, neto je jednostavnije izraziti jednainu 6-45 uz pomo jednaine 6-22,
definiui otporni moment S=I/c kao bh
2
/
6
. Normalni napon u bilo kom I-tom uglu bloka se
moe nai drirektno iz tako transformisane jednaine. Ova jednaina glasi

(6-48)
gde je Sz=bh
2
/6, i Sy=hb
2
/6.
Sile koje deluju u preseku ABCD, Slika 6-44(c) su P=-64x10
3
N, My=-64x10
3
x150=-
9,6x10
6
Nmm, i Mz=-64x10
3
x(75+75)=-9,6x10
6
Nmm. Ovaj popreni presek ima sledee
karakteristike: A=150x300=45x10
3
mm
2
, Sz=300x150
2
/6=1,125x10
6
mm
3
, i Sy=150x300
2
/6
=2,25x10
6
mm
3
.
Vrednosti normalnih napona u uglovima emo nai koristei jednainu 6-48, uz odgovarajue
predznake. Na primer, sa Slike 6-44(c), vidimo da usled My, u uglu A i D su naponi pritiska.
Ostale sluajeve emo tretirati na slian nain.

Slika 6 - 44

49

=
6410
3
4510
3

9.610
6
1.12510
6

9.610
6
2.2510
6
= 1.42 8.53 4.27 = 14.2
= 1.42 8.53 + 4.27 = 5.7
= 1.42 + 8.53 + 4.27 = +11.4
= 1.42 + 8.53 4.27 = +2.8

Ovi naponi su prikazani na Slici 6-44(d). Krajevi vektora ova etiri napona u takama A, B, C
i D lee u ravni ABCD. Vertikalno rastojanje izmeu ravni ABCD i ABCD definie
ukupni napon u bilo kojoj taki poprenog preseka. Presek ravni ABCD i ABCD daje liniju
nultog napona FE.
Ako nacrtamo liniju BC" parelelnu sa BC, uoiemo slinost izmeu trouglova CBC" i CEC;
odakle je rastojanje CE=[11,4/(11,4+5,7)]150=100mm. Slino, rastojanje AF je sraunato i
iznosi 125mm. Take E i F odreuju poloaj linije nultog napona. Ako je sopstvena teina bloka
zanemarena, raspodela napona za bilo koji presek paralelan sa ABCD je ista.
PRIMER 6-21
Odrediti zonu iznad koje se moe naneti sila na dole P0 na pravougaoni blok prikazan na Slici 6-
45(a), zanemarujui njegovu teinu, tako da se u preseku A-B ne javi napon zatezanja.

Slika 6 - 45


50

Reenje
Postavimo da sila P=- P0 deluje u proizvoljnoj taki u prvom kvadrantu datog yz koordinatnog
sistema. Uz isto rezonovanje kao u prethodnom primeru vidimo da za ovaj poloaj sile najvei
napon zatezanja bi trebalo da se pojavi u taki A. Ako se P=- P0, Mz=+P0y, i My=+P0z, zameni u
kaemo da je napon u taki A jednak nuli dobiemo granine uslove problema. Koristei
jednainu 6-45 za napon u raki A i ona se izjednai sa nulom ispunjava se uslov zadatka.
Jednaina 6-45 omoguava da se napon u A izrazi kao
= 0 =

0

(
0
)( 2 )
+
(
0
)( 2 )

ili
+

0
2
6
+

0
2
6
= 0
Sreeno,
6
+

6
= 1
to je jednaina prave. To znai da kada je z=0, y=b/6; i kada je
y=0, z=h/6. Odatle, ova linija moe da predstavlja liniju CD na
Slici 6-45(b). Vertikalna sila moe biti naneta na blok bilo gde
du ove linije a napon u taki A e biti jednak nuli. Sline linije
moemo dobiti za ostala tri ugla preseka to je prikazano na
Slici 6-45(b). Ako sila P deluje na bilo kojoj od ovih linija ili
na bilo kojoj liniji paralelnoj takvoj liniji prema teitu preseka,
nee doi do pojave napona zatezanja u odgovarajuem uglu.
Odatle, sila P moe delovati bilo gde unutar rafirane povrine
na Slici 6-45(b) a da ne izazove napon zatezanja u bilo kom od
etiri ugla preseka ili bilo gde drugde. Ova zona poprenog
preseka naziva se jezgro preseka. Ograniavanjem mogueg
poloaja sile linijama simetrije pravougaonog poprenog
preseka, rezultati dobijeni u ovom primeru potvruju pravilo
srednje treine o kojem je bilo rei u Primeru 6-19.
PRIMER 6-22
Posmatrajmo krut blok zanemarljive teine koji je oslonjen na
linearno elastian temelj koji nije u mogunosti da prenosi
napon zatezanja, kako je prikazano na Slici 6-46(a). Odrediti
raspodelu napona u temelju kada je sila P naneta tako da dolazi
do izdizanja dela bloka.

Slika 6 - 46 Naponi izmeu dve
kontaktne povrine izmeu kojih
se ne prenose sile zatezanja

51

Reenje
Pretpostavimo da samo deo AB, duine x i irine b, temelja efektivno prua otpor nanetom
optereenju P. Ovo je oznaeno obojenom povrinom na Slici 6-46(c). Napon du linije B-B je
po definiciji jednak nuli. Odatle, moemo napisati sledeu jednainu za napon u B.
+ (
2
)
6
2
= 0
gde je x/2-k ekscentricitet nanetog optereenja u odnosu na teinu osu obeleene kontaktne
povrine, a bx
2
/6 je otporni moment. Reavanjem po x dobijamo da je x=3k a raspodela pritiska
e biti trougaona, kako je prikazano na Slici 6-46(b). Kako se k smanjuje, poveava se
intenzitet pritiska na liniji A-A; kada je k nula, blok postaje nestabilan.
Ovakvi problemi se javljaju kod projektovanja dimnjaka, jer ne moe da se javi napon zatezanja
na kontaktnoj povrini temelja i tla. Slian problem se javlja kod fundiranja tekih maina.
6-13. Neelastino savijanje sa aksijalnom silom
U Poglavlju 6-10, reeno je da osnovna kinematika pretpostavka da ravni preseci tapa upravni
na osu ostaju ravni i nakon savijanja tapa vai ak i kada se materijal ponaa neelastino.
Slino, ravni preseci upravni na osu tapa pomeraju se du nje paralelno sami sebi kada se
neelastini tap aksijalno optereti. Za male deformacije, normalne dilatacije koje odgovaraju
ovakvom ponaanju mogu se superponirati. Kao rezultat takve superpozicije, ravan definisana
jednainom 6-47 moe biti formulisana. Takva uoptena analiza neelastinih tapova je prilino
glomazna i nije razmatrana u ovom tekstu
7
. Ovde je panja ograniena na sluaj u ravni.
Superpozicija dilatacija za gredu u ravni istovremeno optereenu aksijalnom silom P i
momentom savijanja M ematiski je prikazana na Slici 6-47. Jasnoe radi, dilatacije su znatno
uveliane. Superpozicija dilatacija usled P i M pomera ravan preseka du ose i rotira ga kao to
je i prikazano. Ako aksijalna sila P izaziva dilatacije vee od bilo koje dilatacije suprotnog znaka
usled M, ukupne dilatacije nee promeniti svoj znak unutar preseka.
Dopunom ovih osnovnih kinematikih pretpostavki sa odnosom napon-dilatacija i uslovima
ravnotee, mogu se reiti kako elastini tako i neelastini problemi. Vano je naglasiti, meutim,
da je superpoziciju napona mogue primeniti samo u elastinim problemima gde su deformacije
male.

7
M. S. Aghbabian i E. P. Popov, "Unsymmetrical Bending of Rectangular
Beams Beyond the Elastic Limit," Proceedings, First U.S. National Congress
of Applied Mechanics (Michigan: Edwards Bros., 1951), 579-584.

52

Slika 6 - 47 Superpozicija dilatacija
Sledei primer ilustruje elastino kao i neelastino reenje za gredu istovremeno izloenu
savijanju i aksijalnoj sili.
PRIMER 6-23
Posmatrajmo pravougaonu elasto-plastinu gredu savijenu oko horizontalne ose i istovremeno
optereenu aksijalnom silom zatezanja. Odrediti veliine aksijalnih sila i momenata usled
rasporeda napona prikazanog na Slici 6-48(a), (b) i (c).
Reenje
Raspodela napona prikazana na Slici 6-48(a) odgovara ogranienom elastinom sluaju, gde je
maksimalni napon u taki u kojoj e se javiti teenje. U ovom sluaju moe se koristiti pristup
superpozicije napona. Odatle,

=

1
+

1

(6-49)
Sila P koja odgovara trenutku poetka teenja moe biti definisana kao Pyp=Ayp; iz jednaine 6-
21, moment u tom trenutku je moment teenja i iznosi Myp=(I/c)yp. Deljenjem jednaine 6-49 sa
yp i zamenom izraza za Pyp i Myp, nakon sreivanja,

+

1
= 1 (6-50)

53

Slika 6 - 48 Kombinovani naponi usled savijanja i aksijalne sile: (a) elastina raspodela napona, (b) i (c)
elasto-plastina raspodela napona, (e) i (f) plastina raspodela napona
Ovim se uspostavlja veza izmeu P1 i M1 tako da je maksimalni napon postaje u tom trenutku
jednak yp. Grafik ove relacije odgovara sluaju neposredno pred teenje i predstavljen je
pravom linijom na Slici 6-49. Grafici ovih odnosa nazivaju se interakcione krive ili dijagrami.
Raspodela napona prikazana na Slici 4-48(b) i (c) javlja se poto je nastalo teenje u donjoj
etvrtini grede. Uz ovako datu raspodelu napona, veliine P i M moemo direktno odrediti iz
uslova ravnotee. Sa druge strane, ako su date P i M, kako ne vai superpozicija, neophodan je
glomazan postupak kako bi se odredila raspodela napona.
Za napone prikazane na Slici 6-48(b) i (c), jednostavno se primene jednaina 6-36 i 6-37 koje su
izvedene za neelastino savijanje grede, osim to u jednaini 6-36 suma normalnih napona mora
biti jednaka aksijalnoj sili P. Imajui u vidu da se u elastinoj zoni napon moe algebarski
izraziti kao = yp/3- ypy/(3h/8) a u plastinoj zoni = yp, sledi
2
= =

3
(1
8
) +
4
/4
/2
+/2
/4

2
= =

3
(1
8
) +
=
3
16
2
/4
/2
+/2
/4

Uoimo da je ovako dobijena aksijalna sila tano jednaka sili koja deluje na plastifikovani deo
preseka. Moment M2 je vei od Myp=ypbh
2
/6 i manji od Mult=Mp= ypbh
2
/4; vidi jednainu 6-38.

54

Za potpuno plastifikovan presek prikazan na Slici 6-48(e) i (f) odgovarajuu aksijalnu silu i
moment je jednostavno odrediti. Kao to se moe videti sa Slike 6-48(e), aksijalna sila usled yp
deluje na povrinu 2y1b. Zbog simetrije, ovi naponi nemaju uticaj na moment. Sile koje deluju na
gornjoj i donjoj povrini ab=[(h/2)-y1]b, Slika 6-48(d), ine spreg sa krakom h-a=h/2+y1. Odatle,
3
= 2
1
ili
1
=
3
/2
3
=
( ) =
(
2
4
1
2
) =
1
2
=
3
2

3
2
4

Daljim deljenjem sa Mp=3Myp/2= ypbh
2
/4 i sreivanjem izraza,
dobijamo
2
3
3
+ (
)
2

(6-51)
Ovo je opta jednaina za interakcionu krivu za P i M
neophodna da bi se zadovoljio uslov potpune plastinosti za
pravougaoni tap (vidi Sliku 6-49). Za razliku od jednaine za
elastini sluaj, ovaj odnos je nelinearan.
6-14. Savijanje greda sa nesimetrinim (proizvoljnim) poprenim presekom
Opta jednaina za isto savijanje elastinih greda proizvoljnog poprenog preseka ije
referentne ose nisu glavne ose moe se definisati na isti nain kao kod, ranije razmatranih, greda
sa simetrinim poprenim presekom. I ovde vai pretpostavka da ravni preseci tapa, upravni na
osu, ostaju ravni i posle savijanja tapa. Takoe, uvode se dva osnovna zahteva ravnotee: (1)
ukupna aksijalna sila u bilo kom poprenom preseku mora biti jednaka nuli, i (2) spoljanji
moment savijanja u preseku mora se javiti usled unutranjih napona koji deluju u poprenom
preseku. Hooke-ov zakon je definisan za jednoosne normalne dilatacije.
Kako bi dobili traenu jednainu, posmatrajmo gredu proizvoljnog poprenog preseka, kako je
prikazano na Slici 6-50. Orijentacije ortogonalnih osa y i z su uzete proizvoljno. Neka je greda
optereena na isto savijanje momentom M sa komponentama My i Mz, respektivno, u odnosu na
ose y i z; vidi Sliku 6-50(a).
U skladu sa osnovnim hipotezama, tokom savijanja, ravni presek kroz gredu bi rotirao i presecao
ravan yz pod uglom u odnosu na z osu, kao to je prikazano na slici. Poloaj infinitezimalne
povrine dA u pozitivnom kvadrantu y i z osa definisana je upravnim rastojanjem r od ove linije.
Zatim, analogno jednaini 6-3, pretpostavimo da je normalna poduna dilatacija x

= (6-52)

Slika 6 - 49 Interakcione krive za
P i M za pravougaone tapove

55

gde je za odabrane koordinate
= cos sin (6-53)

Slika 6 - 50 Savijanje nesimetrinog poprenog preseka
Dalje, po analogiji sa jednainom 6-4, poduni elastini napon x, koji deluje u poprenom
preseku je
= (6-54)
pa uvoenjem jednaine 6-53, ovaj izraz postaje
= cos + sin (6-55)

gde je cos projekcija krivine y u xy ravni, kao to se moe
videti iz graninog sluaja kada je jednako nuli. Slino sin je
projekcija krivine z u xz ravni. Usvajajui ove oznake, jednainu 6-
55 moemo napisati u sledeem obliku
(6-56)
Razlika u znacima kod lanova desno od znaka jednakosti
proizilazi iz konvencije o znacima i moe biti jasnija ako se
pogleda Slika 6-51. Ovde moemo primetiti da matematiki
definisana pozitivna krivina, koja izazva poveanje nagiba savijene
grede sa poveanjem udaljenosti od koordinatnog poetka, dovodi
do dva razliita sluaja. U xy ravni pozitivna krivina i pozitivan
moment savijanja imaju isti smisao. Suprotno vai za xz ravan.
Odatle, normalni naponi x usled ove dve krivine moraju biti
suprotnog znaka.
Slika 6 - 51 Veze izmeu
pozitivnih momenata i
zakrivljenosti u xy- i xz- ravnima

56

Kako imamo analitiki izraz za x, jednaina 6-56, uslov da je zbir svih sila u x pravcu jednaka
nuli tj., Fx=0, moe se pisati

= 0 (6-57)
Ova jednaina je identiki zadovoljava pod uslovom da je koordinatni poetak u teitu
poprenog preseka. Ovo je oekivan rezultat, i proizvoljne ortogonalne ose prikazane na Slici 6-
50 prolaze kroz teite C poprenog preseka.
Postavljanjem uslova ravnotee momenata u preseku, mogu se napisati dve jednaine za
komponentalne momente uz uslov da je spoljanji naneti moment oko bilo koje ose u ravnotei
sa unutranjim naponima. Jedna od ovih jednaina odnosi se na momente oko z ose; druga oko y
ose. Odatle, kao to je prethodno definisano, ako je Mz poznata komponenta momenta koja
deluje oko z ose i My poznata komponenta momenta koja deluje oko y ose, dobijamo sledee dve
jednaine

(6-58)
i

2
(6-59)
gde su konstante izvuene ispred integrala na desnoj strani izraza. Znaenje ovih integrala je
razmatrano u Poglavlju 6-15. Prema jednaini 6-66, ovi integrali definiu momente inercije i
centrifugalni moment inercije poprenog preseka kao Iz, Iy, i Iyz, pa poslednje dve jednaine
moemo izraziti u obliku

(6-60)
i

(6-61)
Istovremenim reavanjem ove dve jednaine dobijamo

= +
2
(6-62)
i

= +
2
(6-63)
Zamenom ovih konstanti u jednaini 6-56, izraz za napon pri elastinom savijanju x za bilo koji
popreni presek sa proizvoljno orijentisanim ortogonalnim koordinatnim osama glasi

57

2
+

2
(6-64)
Ovo je generalizovana jednaina savijanja. Ako koristimo glavne ose poprenog preseka, gde je
Iyz jednako nula, ovaj izraz se svodi na jednainu 6-41.
Ako se jednaina 6-64 izjednai sa nulom, dobija se izraz za odreivanje ugla koji definie
poloaj neutralne ose u proizvoljnom koordinatnom sistemu
tan =

(6-65)
Za glavne ose, ova jednaina se svodi na jednainu 6-43.
PRIMER 6-24
Koristei optu jednainu za napon pri elastinom savijanju
odrediti napone u takama B i F za ugaonik prikazan u mm iz
Primera 6-16 sa Slike 6-52. Pokazati da su ovi naponi,
respektivno, minimalni i maksimalni. Moment koji deluje je
Mz=10kNm.
Reenje
U Primeru 6-25 sraunato je Iz=22.64x10
6
mm
4
,
Iy=3.84x10
6
mm
4
, i Iyz=5.14x10
6
mm
4
. Zamenom ovih vrednosti i
Mz=+10kNm u jednainu 6-64 i definiui, respektivno,
koordinate taaka B i F kao (125.7,4.3) i (-74.3, 24.3),
dobijamo
=
1010
6
3.8410
6
3.8422.6410
12
5.1410
12
125.7
+
1010
6
5.1410
6
3.8422.6410
12
5.1410
12
4.3 =
0.6345125.7 + 0.84934.3 = 76.1
i
= 0.6345(74.3) + 0.894324.3 = +67.8

Kako bi pokazali da su ovi naponi minimum i maksimum, respektivno, nai emo poloaj
neutralne ose koristei jednainu 6-65
tan =
1010
6
5.1410
6
1010
6
3.8410
6
= 1.34 ili = 53.3
Slika 6 - 52

58

Skiciranjem ove linije na dati popreni presek, evidentno je da su najudaljenija rastojanja mereno
upravno na neutralnu osu take B i F. Stoga, najvei naponi se javljaju u tim takama.
Mogua su manja odstupanja u rezultatima dobijenim u Primeru 6-16 i u ovom primeru zbog
greke u zaokruivanju.
Deo C MOMENTI INERCIJE
6-15. Aksijalni i centrifugalni momenti inercije
Sa momentom inercije oko z ose smo se ve susretali kada smo govorili o simetrinim
poprenim presecima. Ovde je taj koncept generazilovan za dve ortogonalne ose za bilo koji
oblik poprenog preseka. Sa koordinatama yz odabranim kao na Slici 6-53, po definiciji,
aksijalni momenti i centrifugalni moment inercije preseka su dati kao

=
2

=
2
i
= (6-66)
Napomenimo da su ove ose odabrane tako da prolaze kroz
teite C. Vano je korienje ovakvih teinih osa kod
reavanja problema savijanja. Takoe je vano napomenuti da
je centrifugalni moment jednak nuli bilo za dvoosno ili
jednoosno simetrine preseke; vidi Sliku 6-54. Ovo se moe
videti na Slici 6-54(b), gde usled simetrije, za svako y(+z)dA,
postoji y(-z)dA pa je njihova suma jednaka nuli.
U Poglavlju 6-4, pokazali smo da je kod sraunavanja
momenata inercije za simetrine sloene poprene preseke,
korisno podeliti takvu povrinu na vie delova za ije oblike su
momenti inercije poznati. Zatim korienjem teoreme o
paralelnim osama za svaki deo i sabiranjem, jednaina 6-18a,
dobiemo moment inercije za ceo presek. Posmatrajui opti
sluaj prikazan na Slici 6-55, moemo zakljuiti da prethodno
izvedeni izraz, jednaina 6-18, za transformaciju momenta
inercije sa zc na z osu i ovde primenjiv. tavie, osim promene
indeksa, slina formula vai i za transformaciju momenta
inercije sa yc na y osu. Odatle, za momente inercije imamo
sledee dve formule za transformaciju osa

2
(6-18)
i

2
(6-67)
gde su Izc i Iyc, respektivno, momenti inercije u odnosu na ose zc i yc, A je posmatrana povrina, a
dz i dy su, respektivno, rastojanja od C do osa z i y.
Slika 6 - 53 Rotacija
koordinatnih osa

59

Polazei od definicije za centrifugalni moment, jednaine 6-66, i na isti nain kao za Iz i Iy ranije,
izraz za transformaciju osa za centrifugalni moment inercije, nakon sreivanja ima oblik

= (
) (
) =
(6-68)
gde je Iyczc centrifugalni moment inercije povrine A u odnosu na teine ose yc i zc.
Kao to je reeno ranije, odgovarajui izrazi dati jednainama 6-18, 6-67 i 6-68 za sve delove
poprenog preseka treba sabrati kako bi se dobili Iy, Iz i Iyz za ceo popreni presek.
6-16. Glavne ose inercije
U prethodnim razmatranjima, teine ose yz za opti sluaj uzete
su proizvoljno. Zato je vano razmotriti kako se moment i
centrifugalni moment inercije menjaju ako se ove ortogonalne
ose zarotiraju. Ovo je prikazano na Slici 6-53, gde su ose
zarotirane za ugao , tako da sada imamo nove koordinate y'z'.
Generalno, momenti inercije koji odgovaraju ovim osama su
razliiti od vrednosti za Iy, Iz i Iyz. Kako bi transformisali ove
vrednosti iz jednog koordinatnog sistema u drugi, napomenimo
da
= + = cos + sin
= + = cos sin
Zatim, na osnovu definicije za momente inercije date
jednainom 6-66
= ()
2
= ( cos + sin)
2

= cos
2

2
+sin
2

2
+ 2 sin cos
=
cos
2
+
sin
2
+2
sin cos
=
1 + cos 2
2
+
1 cos 2
2
+
sin2

Slika 6 - 54 Popreni preseci sa
(a) dve i (b) jednom osom
simetrije

60

Odatle, koristei trigonometrijske identitete,
2
+

2
cos 2 +
sin2
(6-69)
Slino
2
+

2
cos 2
sin 2
(6-70)
i

2
sin 2 +
cos 2
(6-71)
Ove jednaine predstavljaju vezu izmeu aksijalnog i centrifugalnog momenta inercije u novim
y'z' koordinatama u odnosu na prvobitne yz koordinate preko ugla . Napomenimo da je Iy+Iz'=
Iy+Iz, tj., suma momenata inercije u odnosu na dve upravne ose ostaje ista, tj., invarijantna, bez
obzira na ugao . Kao to je ranije reeno, centrifugalni moment inercije Izy je jednak nuli kod
dvoosno simetrinih i jednoosno simetrinih preseka.
Maksimalnu ili minimalnu vrednost Iz' ili Iy moemo nai diferenciranjem bilo jednaine 6-69 ili
6-70 po i uvoenjem uslova da je izvod jednak nuli, tj.,
= (
) sin 2 + 2
cos 2 = 0
Odatle,
tan2
1
=
2
(6-72)
Ova jednaina daje dva korena u okviru 360 koji se razlikuju za 180. Kako je ovo dato za
dvostruki ugao 21, koreni za 1 se razlikuju za 90. Jedan od ova dva korena odreuje poloaj
ose u odnosu na koju moment inercije ima maksimalnu vrednost; a drugi odreuje ose u odnosu
na koju moment inercije ima minimalnu vrednost. Ove dve teine ose se nazivaju glavne ose
inercije. Kao to se moe videti iz jednaine 6-71, isti uglovi definiu ose za koje je centrifugalni
moment inercije jednak nuli. To znai da je centrifugalni moment inercije za glavne ose jednak
nuli.
Definisanjem sinusa i kosinusa u izrazima za koren dvostrukog ugla u jednaini 6-72 (vidi Sliku
8-5), zamenom u jednaini 6-69 ili 6-70, i sreivanjem, dobijamo izraz za glavne momente
inercije:
Slika 6 - 55 Paralelna translacija
koordinatnih osa

61

=
1

2
=

2

(
2
)
2
+
2

(6-73)
gde, po definiciji, I1=Imax, i I2=Imin. Ose za koje vae ovi maksimalni i minimalni moment inercije
definisane su jednainom 6-72. Direktnom zamenom jednog od korena ove jednaine u
jednainu 6-69, moemo odrediti da li taj koren daje maksimalnu ili minimalnu vrednost
momenta inercije.

PRIMER 6-15
Za ugaonik poprenog preseka prikazanog na Slici 6-56,
nai glavne ose i glavne momente inercije.
Reenje
Na osnovu ranijeg prorauna znamo da se teite preseka
nalazi na 74.3mm od donje ivice i na 24.3mm od leve
ivice. Momente inercije u odnosu na ose y i z moemo
sraunati tako to emo podeliti presek na dva
pravougaonika i primeniti izraze za transformaciju osa 6-
18, 6-67, i 6-68. Zbog simetrije pravougaonika na koje je
presek podeljen, nemamo centrifugalni moment inercije za
ove delove u odnosu na njihove teine ose. Za
pravougaonike u odnosu na njihove teine ose, I=bh
3
/12,
jednaina 6-19.
= 20180
3
12 + 20180(125.7 90)
2
+ 10020
3
12 + 10020(74.3 +10)
2
= 22.6410
6
= 18020
3
12 + 18020(24.3 10)
2
+ 20100
3
12 +20100(50 + 24.3)
2
= 3.8410
6
= 0 + 20180(125.7 90)(24.3 10) + 0.10020(74.3 + 10)(50 + 24.3)

= 5.1410
6
4

Zamenom ovih vrednosti u jednainu 6-73,
=
1
= 23.9510
6
4
i
=
2
= 2.5310
6
4

Iz jednaine 6-72,
tan 2
1
=
25.1410
6
(22.64 3.84)10
6
= 0.547 odatle,
1
= 14.34
Slika 6 - 56

62

Sa Slike 6-56 moemo videti da ovaj ugao definie osu za maksimalni moment inercije.
Zamenom ove vrednosti za 1 u jednainu 6-69 moemo potvrditi ovaj zakljuak. U ovom
sluaju, Imax je u odnosu na osu z' koja je zarotirana za 1=14,34, tj., Imax=Iz; obrnuto, Imin=Iy.

ZADACI
Deo 6-3 do 6-5
6-1 do 6-4. Orediti kapacitet nosivosti na
savijanje u odnosu na horizontalne ose za
poprene preseke prikazane na slikama.
Doputeni elastini napon je ili 165MPa ili
24ksi.

Slika Z6 - 1 i Slika Z6 - 2

6-5. Proveriti vrednosti otpornih momenata
datih u tablicama za sledee profile: S
12x40,8, I10x112, i C12x20,7.
6-6. Ako je naneti moment 40k-ft, a doputeni
elastini napon 24ksi, (a) koji I profil bi imao
dovoljnu nosivost na savijanje oko
horizontalne ose, i (b) oko vertikalne ose?
6-7. elini profil I16x100 je oslonjen u A i B
kako je prikazano na slici. Koja je veliina
jednako podeljenog optereenja ako je na
merau dilatacije smetenom na vrhu gornje
flane 0,0002in/in kada se nanese optereenje?
E=29x10
3
ksi.

Slika Z6 - 7
6-8. Mali elini T profil je upotrebljen da
premosti raspon od 400mm. Ako, usled
optereenja od tri sile prikazane na slici, mera
podunih dilatacija u A oita dilataciju pritiska
50x10
-3
, kolike su nanete sile? E=200 GPa.

Slika Z6 - 8
6-9 i 6-10. Odrediti elastini pozitivni
kapacitet nosivosti na savijanje oko
horizontalnih osa greda poprenih preseka
prikazanih na slikama. Maksimalni doputeni
elastini napon na zatezanje u Zadatku 6-9 je

63

10ksi, a na pritisak 15ksi; odgovarajui
doputeni naponi za Zadatak 6-10 su 100MPa i
150MPa.

6-11. Greda pravougaonog poprenog preseka
dimenzija prikazanih na slici je optereena
pozitivnim momentom savijanja od 16 000Nm
koji deluje oko horizontalne ose. (a) Nai silu
pritiska koja deluje na osenenu povrinu
poprenog preseka usled napona savijanja. (b)
Nai silu zatezanja koja deluje u rafiranom
delu poprenog preseka.

Slika Z6 - 11
6-12. Posmatrajmo linearno elastina greda
optereen momentom savijanja M oko njegove
glavne ose z za koju je moment inercije
poprenog preseka I. Pokazati da je za takvu
gredu, normalna sila F koja deluje u bilo kom
delu poprenog preseka povrine A1
= /
gde
= =
1
1

i je rastojanje od neutralne ose poprenog
preseka do teita povrine A1, kao to je
prikazano na slici.

Slika Z6 - 12
6-13. Odrediti veliinu i poloaj sile zatezanja
T koja deluje na ovaj presek kada se nanese
pozitivan moment od 100kNm. Kako je
veliina sile zatezanja T jednaka sili pritiska C
koja deluje u preseku, pokazati da je spreg T-C
jednak nanetom momentu.

Slika Z6 - 13
6-14. Dve drvene daske dimenzija 2x6in su
zalepljene u T presek, kako je prikazano na
slici. Ako je takva greda optereena
pozitivnim momentom od 2270ft-lb oko
horizontalne ose, (a) nai napone u krajnjim
vlaknima, (b) sraunati ukupnu silu pritiska
koja se javlja usled normalnih napona iznad
neutralne ose usled savijanja grede, i (c) nai

64

ukupnu silu koja se javlja usled zateuih
napona savijanja u preseku i uporediti sa
rezultatom dobijenim za (b).

Slika Z6 - 14
6-15. Integracijom odrediti silu koja se javlja
usled napona savijanja i njen poloaj na
osenenom delu poprenog preseka grede
prikazanog na slici ako je greda optereena
negativnim momentom savijanja od 3500Nm
koji deluje oko horizontalne ose.

Slika Z6 - 15
6-16. Greda oblika jednakokrakog trougla, kao
to je prikazano na slici, optereen je
negativnim momentom savijanja od 4000Nm
oko horizontalne ose. (a) Integracijom
pokazati da je I0=bh
3
/36. (b) Odrediti poloaj i
veliinu rezultanti sila zatezanja i pritiska koje
deluju na presek ako je b=h=150mm.

Slika Z6 - 16
6-17. Za linearno elastian materijal, za iste
maksimalne napone za kvadratni tap u dva
razliita poloaja prikazana na slici, odrediti
odnos momenata savijanja. Savijanje se vri
oko horizontalnih osa.

Slika Z6 - 17
6-18. Pokazati da se elastini napon u
pravougaonoj gredi koji se savija oko svojih
dijagonala moe smanjiti ako se uklone mali
trougaoni delovi, kao to je prikazano na slici.
Ovo se naziva Emerson-ov paradoks. (Pomo:
Neka stranica uklonjenog trougla bude ka, gde
je k konstanta. Kod sraunavanja I za presek,
raunati ga kao dva etvorougla, vei ima
stranice (1-k)a, a manji irinu ka2.)

Slika Z6 - 18
6-19. Greda U oblika prikazanog na slici, slui
kao horizontalni nosa neke maine. Kada se
nanesu vertikalne sile na ovu gredu, rastojanje
AB se povea za 0.0010in a rastojanje CD se
smanji za 0.0090in. Koji je znak nanetog
momenta i koliki je normalni napon u
najudaljenijim vlaknima? E=15x10
6
psi.

65

Slika Z6 - 19
6-20. elina greda ije su dimenzije
poprenog preseka delimino prikazane na
slici u laboratoriji je optereena na isto
savijanje. Savijanje se vri oko horizontalne
neutralne ose. Izmerene dilatacije pokazuju da
se gornja vlakna poduno skupljaju za
0.0003m/m; dok se donja vlakna poduno
izduuju za 0.0006m/m. Odrediti ukupnu
normalnu silu koja deluje na oseneni deo
preseka u trenutku kada su vrena merenja
dilatacije. E=200GPa. Sve dimenzije su u mm.

Slika Z6 - 20
6-21. Kako se zavrtanj velike eline stezaljke
C, prikazane na slici, zatee, mere se dilatacije
u horizontalnom pravcu samo usled savijanja
meraem u taki B. Ako je oitana dilatacija
od 900x10
-6
in/in, koja je sila u zavrtnju koja
odgovara vrednosti izmerene dilatacije?
E=30x10
6
psi.

Slika Z6 - 21
6-22. T nosa prikazan na slici napravljen je
od materijala ije se ponaanje moe
idealizovati poto je granica proporcionalnosti
pri zatezanju 20 MPa a granica
proporcionalnosti pri pritisku 40 MPa. Uz
faktor sigurnosti 1.5 na poetku teenja, nai
najveu vrednost sile F kojom se moe
opteretiti ova greda u pravcu na dole kao i u
pravcu na gore. Reenje treba da se zasniva
samo na osnovu maksimalnog napona
savijanja usled F.

Slika Z6 - 22
6-23. Pravougaoni presek dimenzija
150x300mm je optereen pozitivnim
momentom savijanja od 240 000Nm oko
jae ose. Greda je od anizotropnog
materijala iji je modul elastinosti na
zatezanje 1.5 puta vei u odnosu na pritisak;
vidi sliku. Ako naponi ne prekorauju granicu

66

proporcionalnosti, nai maksimalni napon
zatezanja i pritiska u gredi.

Slika Z6 - 23
Deo 6-6
6-24. Mala greda, prikazana na slici, treba da
nosi ciklino naneto optereenje od 80N/mm.
Greda je debljine 12mm, i raspona 160mm.
Odrediti maksimalni napon na sredini raspona
i na mestima promene visine grede.
Pretpostaviti da su dati koeficijenti na Slici 6-
15 dovoljne tanosti. Zanemariti koncentraciju
napona u osloncima.

Slika Z6 - 24
6-25. Posmatrajui gredu raspona 160mm u
uslovima optereenja datim u prethodnom
zadatku, odrediti rastojanje od oslonaca takvo
da naponi u sredini raspona i na mestima
promene visine grede budu isti.

Slika Z6 - 25

Deo 6-7
6-26. Pokazati da je energija elastine
dilatacije usled savijanja grede pravougaonog
poprenog preseka usled jednako podeljenog
optereenja (
2
max//2E)(8/45AL), gde je max
maksimalni napon savijanja, A povrine
poprenog preseka, a L duina grede.
6-27. Pokazati da je Usavijanja=
(
2
max/2E)(Vol/9) za konzolu pravougaonog
poprenog preseka optereena koncentrisanom
silom P na njenom kraju.
Deo 6-8
6-28. Kompozitna greda od dva razliita
materijala ima popreni presek prikazan na
Slici 6-7(a). Za gornji tap dimenzija
50x80mm, modul elastinosti je E1=15GPa, a
donji tap dimenzija 50x20mm, E2=40GPa.
Nai maksimalni napon savijanja u oba
metrijala usled pozitivnog momenta od
12kNm koji deluje oko z ose. Ne koristiti
metodu transformacije preseka. (Pomo:
Koristiti jednainu 6-16 za odreivanje
poloaja neutralne ose i direktan postupak
prikazan na Slikama 6-7 i 6-20.)
6-29. Posmatrajmo kompozitnu gredu iji je
popreni presek sainjen od tri razliita
materijala spojena zajedno, kao na Slici 6-
20(a). tap 1 je dimenzija 40x20mm i ima
modul elastinosti E1=15GPa; tap 2 ima
dimenzije 60x40mm sa E2=10GPa; i tap 3 je
dimenzija 20x20mm sa E3=30GPa. Odrediti
maksimalni napon usled savijanja u svakom od
ova tri materijala usled nanetog momenta od
10kNm koji deluje oko z ose. Ne koristiti
metodu transformacije preseka; vidi pomo iz
prethodnog zadatka.
6-30 i 6-31. Koristei transformaciju preseka,
odrediti maksimalni napon usled savijanja za
svaki od dva materijala kompozitne grede
prikazane na slikama kada je svaka optereena
pozitivnim momentom savijanja od 80kNm.
ESt=210GPa i EAl=70GPa. (Pomo za Zadatak

67

6-31: za elipsu sa poluosama a i b, I=ab
3
/4
oko glavne teine ose.)

Slika Z6 30 i Slika Z6 31
6-32 i 6-33. Odrediti doputeni moment
savijanja oko horizontalne neutralne ose za
kompozitna greda od drveta i elinih ploa
poprenih preseka kao na slikama. Materijali
su spojeni tako da se ponaaju kao celina.
ESt=30x10
6
psi i EW=1.2x10
6
psi. Doputeni
naponi usled savijanja su St=20ksi i
W=1.2ksi.

6-34. Betonska ploa debljine 150mm je
poduno armirana elinom armaturom, kao
na slici. Odrediti doputeni moment savijanja
za irinu ploe od 1m. Pretpostaviti da je n=12
i da su doputeni naponi za elik i beton
150MN/m
2
i 8MN/m
2
, respektivno.

Slika Z6 - 34
6-35. Greda poprenog preseka kao na slici
optereena je pozitivnom momentom savijanja
koji izaziva napone zatezanja u eliku od
20ksi. Ako je n=12, koja je vrednost momenta
savijanja?

Slika Z6 - 35
Deo 6-9
6-36 Ponovo uraditi primer 6-10 sa visinom h
od 100mm.
6-37 Izvesti Jednainu 6-35.
6-38 Koji je najvei moment savijanja koji se
moe naneti na zakrivljenu gredu, kao na Slici
6-23(a), sa =3in, ako je greda krunog
poprenog preseka prenika 2in a dozvoljeni
napon je 12ksi?
Deo 6-10
6-39 do 6-43. Nai odnose Mult/Myp za grede
poprenih preseka kao na slikama. Savijanje se
vri oko horizontalnih osa. Pretpostaviti elasto-
plastino ponaanje kao u Primeru 6-11.

68



Slika Z6 43
6-44. Nai graninu nosivost na savijanje za
gredu poprenog preseka kao u Zadatku 6-1.
Pretpostaviti da dolazi do teenja materijala pri
zatezanju i pritisku na 200MPa.
6-45. elini I profil optereen na isto
savijanje ima podune dilatacije od -1.6x10
-3
in
na vrhu flane na mestu prikazanom na slici.
(a) Koliki moment savijanja izaziva ovu
dilataciju? Pretpostaviti idealno elasto-
plastino ponaanje materijala sa E=200GPa i
yp
=240MPa. (b) Kolika zaostala dilatacija bi
ostala u merau nakon rastereenja? (c)
Nacrtati dijagram zaostalog napona.

Slika Z6 - 45
6-46. I nosa je napravljen od tri zavarene
ploe kao na slici. Flane su od jaeg
materijala nego rebro. (a) Koliki moment
savijanja bi se javio u preseku u trenutku kada
doe to teenja u flani usled optereenja?
Veze napon-dilatacija za ova dva elika mogu
se idealizovati kao na dijagramu. (b) Nacrtati
dijagram zaostalih napona.

Slika Z6 - 46
6-47. Mala sendvi greda raspona 400mm
napravljena je spajanjem dve aluminijumske
trake sa elinom ipkom, kao na slici.
Idealizovani dijagrami napon-dilatacija
prikazani su na slici. Koliki je nanet mement
savijanja ako on izaziva podunu dilataciju u
merau, zalepljenom na gornju aluminijumsku
traku, od -7.5x10
-3
.

69

Slika Z6 - 47
6-48. Nakon nanoenja optereenja oko
horizontalne ose na nosa T preseka dimenzija
kao na slici, izmerene podune dilatacije na
merau A su -2x10
-3
. Odrediti veliinu nanetog
momenta savijanja ako se odnos napon-
dilatacija materijala moe idealizovati kao to
je prikazano na dijagramu.

Slika Z6 - 48
6-49. Pravougaona greda dimenzija
100x180mm je od materijala iji je dijagram
napon-dilatacija prikazan na slici. (a) Odrediti
najvei moment za koji ceo presek ostaje
elastian. (b) Odrediti graninu nosivost na
savijanje (moment plastinosti), i nacrtati
rezultujuu raspodelu napona. (c) Kakva je
raspodela zaostalog napona nakon rastereenja
od graninog momenta savijanja? (d) Pokazati
da su zaostali naponi meusobno u ravnotei.

Slika Z6 - 49
Deo 6-11
6-50. Ponovo uraditi Primer 6-15 uz
pretpostavku da je raspon 6000mm, greda je
dimenzija 150x200mm, i =20.
6-51. Greda dimenzija 150x200mm raspona
6000mm je optereen na sredini raspona
kosom silom od 5kN po dijagonali poprenog
preseka, kao na slici. Odrediti najvei napon
usled savijanja i poloaj neutralne ose.

Slika Z6 - 51
6-52. Konzola duine 10ft je od standardnog
elinog profila I12x50 iji je vrat u
vertikalnom poloaju, kao na slici. Odrediti
maksimalni napon usled savijanja na 2ft od
oslonca usled optereenja od kose sile P koja
deluje kroz teite poprenog preseka na
slobodnom kraju. Neka sila P deluje pod
uglovima =0, 1, i 5.

70

Slika Z6 - 52
6-53. Greda ije su dimenzije u mm prikazane
na slici je optereen momentom savijanja od
500Nm oko horizontalne ose. Odrediti
maksimalni napon usled savijanja.

Slika Z6 - 53
6-54. Dat je dvoosno simetrian aluminijumski
profil oblika krsta dimenzija datim u mm, kao
na slici. Postavljen je u zakoen poloaj kao
konzola koja nosi optereenje od P=100N na
njenom kraju. (a) Odrediti maksimalni napon
zatezanja na 200mm od optereenog kraja
konzole. Pretpostaviti linearno elastino
ponaanje materijala. (b) Odrediti poloaj
take u kojoj je napon jednak nuli na liniji AB.

Slika Z6 - 54
6-55. Odrediti napone usled savijanja u
uglovima konzole optereene kao na slici, u
preseku 500mm od slobodnog kraja. Takoe
nai neutralnu osu.

Slika Z6 - 55
6-56. Ponovo uraditi Primer 6-16 uz
pretpostavku da je profil optereen momentom
savijanja oko vertikalne ose od 4kNm.
6-57. Odrediti maksimalne napone u Z profilu
osled momenta savijanja od 2Nm koji deluje
oko z ose. Kao to je dobijeno u Zadatku 6-83,
glavni momenti inercije su I1=Iz=
753.9757x10
3
mm
4
, I2=Iy=96.0243x10
3
mm
4
, i
1=32.8862. (Pomo: Poloaj neutralne ose
ukazuje na to gde e se javiti najvei naponi.)

71

Slika Z6 - 57
Deo 6-12
6-58. Greda I profila 10x49 duine 8ft je
optereena silom zatezanja P od 100k, kao na
slici. Na krajevima, gde se nalaze zglobne
veze, greda je ojaana duplim ploama.
Odrediti maksimalni napon u flani na sredini
grede usled optereenja P. Kvalitativno,
ukratko objasniti prenoenje optereenja na
krajevima. Gde e se najverovatnije da e se
javiti najoptereenija podruja u gredi?

Slika Z6 - 58
6-59. Za mainski element prikazan na slici,
odrediti rastojanje rastojanje e takvo da naponi
zatezanja i pritiska u preseku T budu jednaki.

Slika Z6 - 59
6-60. Okvir za industrijsku presu ima
dimenzije kao na slici. Sa kolikom silom P se
moe opteretiti ovaj okvir tako da se ne
prekorae dozvoljeni naponi u preseku a-a,
ako su dozvoljeni naponi 4,000psi za zatezanje
i 12,000psi za pritisak?

Slika Z6 - 10
6-61. Sila od 169,8k deluje na gredu BC u C,
kao na slici. Odrediti maksimalni napon koji se
javlja upravno na presek a-a. Greda BC je od
elinog profila 6x6in. Zanemariti sopstvenu
teinu grede.

Slika Z6 - 61
6-62. Sraunati maksimalni napon pritiska koji
se javlja u preseku a-a usled nanetog
optereenja na konstrukciju prikazanu na slici.
Popreni presek u preseku a-a je puna kruna
ipka prenika 2in.

72

Slika Z6 - 62
6-63. Sraunati maksimalni napon pritiska koji
se javlja u preseku a-a za konstrukciju
prikazanu na slici. Stub AB je dimenzija
12x12in u poprenom preseku. Zanemariti
sopstvenu teinu konstrukcije.

Slika Z6 - 63
6-64. Da bi se dobila veliina ekscentrine
vertikalne sile F na stubu poprenog preseka
oblika T, merai dilatacije su postavljeni u A i
B, kao na slici. Odrediti silu F ako je poduna
dilatacija u A -100x10
-6
in/in a u B -800x10
-6
in/in. E=30x10
6
psi a G=12x10
6
psi. Povrina
poprenog preseka stuba je 24in
2
.

Slika Z6 - 64
6-65. Greda dimenzija 100x100mm je
optereen silom F, kao na slici. Poduni
naponi u krajnjim vlaknima u dva poprena
preseka na rastojanju od 200mm dobijeni su
eksperimentalno A=0; B=-30MPa; C=-
24MPa; i D=-6MPa. Odrediti veliinu
vertikalne i horizontalne komponente sile F.

Slika Z6 - 65
6-66. Pravougaona vertikalna greda je
ukljetena na dnu kao na slici. Odrediti poloaj
meraa na AB strani grede tako da se ne jave
podune dilatacije usled delovanja sile P=6kN.
Da li reenje zavisi od veliine sile P?
Pretpostaviti elastino ponaanje. Sve
dimenzije su date u mm.

73

Slika Z6 - 66
6-67. Kosa sila zatezanja F naneta je na
aluminijumsku gredu tako da njena napadna
linija prolazi kroz teite grede, kako je dato
na slici. Dimenzije su u mm. (Detalji veze nisu
prikazani.) Koja je veliina sile F ako ona
izaziva podune dilatacije od +20x10
-6
u
merau taki A? Pretpostaviti da se greda
ponaa kao linearno elastian materijal i neka
je E=70GPa.

Slika Z6 - 67
6-68. Magnezijumska greda je povezana sa
elinom gredom istih dimenzija inei gredu
poprenog preseka kao na slici, dimenzije su u
mm. (a) Ako po nanoenju ekscentrine
aksijalne sile P, gornji poduni mera
pokazuje skraenje od 2x10
-3
, a donji
izduenje od 2x10
-3
, koja je veliina sile P?
Pretpostaviti elastino ponaanje materijala sa
EMg=45GPa i ESt=200GPa. (b) Gde bi trebala
da deluje aksijalna sila P tako da ne izaziva
savijanje? (Interesantno je napomenuti da se
ovako odreuje poloaj neutralne ose grede.)

Slika Z6 - 68
6-69. elina kuka dimenzija prikazanih na
slici, optereena je silom na dole od 19k.
Poluprenik krivine teine ose je 6in. Odrediti
maksimalni napon u kuki.

Slika Z6 - 69
6-70. elina greda prenika 50mm savijena je
u gotovo potpuno kruni prsten spoljanjeg
prenika od 300mm, kao na slici. (a) Sraunati
maksimalni napon u ovom prstenu usled

74

delovanja dve sile od 10kN na krajevima. (b)
Nai odnos maksimalnog napona iz take (a) i
najveeg napona pritiska koji deluje normalno
u istom preseku.

Slika Z6 - 70
6-71. Kratak blok ima dimenzije poprenog
preseka prikazane na slici u osnovi. Odrediti
na kom delu du linije A-A moe delovati
vertikalna sila na dole na vrhu bloka tako da
ne izazove zatezanje u osnovi. Zanemariti
sopstvenu teinu bloka.

Slika Z6 - 71
6-72. Popreni presek kratkog bloka oblika
strele prikazan je u osnovi na slici. Nai
poloaj vertikalne sile na dole na liniji
simetrije preseka tako da napon u taki A bude
jednak nuli.

Slika Z6 - 72
6-73. Odrediti jezgro preseka za tap punog
krunog poprenog preseka.
6-74. Za malu betonsku trougaonu branu
pribline teine 2550kg/m
3
, prikazanu na slici,
nai priblinu raspodelu normalnog napona u
preseku A-B koristei osnovne metode za
prizmatine elemente kada je voda iza brane
do naznaenog nivoa. Za proraun uzeti jedan
metar duni brane u pravcu upravnom na
ravan papira i tretirati ka gao izolovanu gredu.
Dimenzije su date u metrima.
Slika Z6 - 74
6-75. Odrediti punu visinu brane h iji
popreni presek je dat na slici, tako da pritisak
na temelj u taki A bude jednak nuli?
Pretpostaviti da je teina vode 62.5lb/ft
3
a
betona 150 lb/ft
3
.

Slika Z6 - 75


75

Deo 6-13
6-76. Data je greda T preseka idealno elasto-
plastinog materijala dimenzija kao na slici.
(a) Ako je poduna dilazacija na dnu flane
yp, i poznato je da je na spoju flae i vrata
jednaka nuli, kolika aksijalna sila P i moment
savijanja M deluju na gredu? (b) Kolika bi bila
oitana dilatacija nakon prestanka delovanja
optereenja P i M iz take (a)? Neka je
yp=200MPa.

Slika Z6 - 76
6-77. Magnezijumski odlivak ima dimenzije
date na slici u mm. Tokom nanoenja sile P,
gornji mera je zabeleio izduenje od 3x10
-3

a donji skraenje od 6x10
-3
. (a) Odrediti
veliinu sile P i njen ekscentricitet e uz
pretpostavljeno idealno ponaanje materijala.
Neka je yp=135MPa i yp=3x10
-3
. (b) Koje
vrednosti e se oitati na merau po prestanku
delovanja sile P?

Slika Z6 - 11

Deo 6-14
6-78. Ponovo uraditi Primer 6-24 za naneti
moment od My=4kNm.
6-79. Koristei optu jednainu savijanja, nai
najvei napon u gredi Z preseka dimenzija
prikazanim na slici u Zadatku 6-57, usled
momenta savijanja Mz=2Nm. Takoe nai
poloaj neutralne ose. Vidi reenja iz Zadatka
6-83 za moment inercije poprenog preseka.
6-80. Ponovo uraditi prethodni zadatak za
optereenje od My=6kNm.
Deo 6-15
6-81. (a) Nai centrifugalni moment inercije za
trougaonu povrinu prikazanu na slici u
odnosu na date ose. (b) Za istu povrinu,
odrediti centrifugalni moment inercije u
odnosu na vertikalnu i horizontalnu teinu
osu.

Slika Z6 - 81
6-82. (a) Nai glavne ose i glavne momente
inercije za L profil prikazan na slici. (b)
Koristei podatke iz tablice sraunati glavne
momente inercije i uporediti ih sa rezultatima
dobijenim za (a). (Pomo: Uoiti da je u Delu
11-6 i Primeru 11-2, Imin=Ar
2
min. Dato r u
Tabeli 7 za z osu je rmin. Dalje, iz uslova
Imin+Imax= Ix'+Iy =Ix+Iy, odavde lako moemo
reiti po Imax.)

76

Slika Z6 - 82
6-83. Za popreni presek oblika Z prikazan na
slici, najpre odrediti momente inercije Iy, Iz, i
Iyz; zatim odrediti pravce glavnih osa i glavne
momente inercije.
Slika Z6 - 83

Poglavlje 6 - Prevod

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Poglavlje 6 - Prevod

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

isto savijanje i savijanje aksijalnim silama

/2) = 80 000(20 3.77/2)/12 = 121 000

= cos = 1.53/2 = 1.3

= sin = 1.50.5 = 0.75

= +3.47 3.00 = +0.47

= 3.47 3.00 = 6.47

= 3.47 + 3.00 = 0.47

= 1.42 8.53 + 4.27 = 5.7

= 1.42 + 8.53 + 4.27 = +11.4

= 1.42 + 8.53 4.27 = +2.8

= cos + sin (6-55)

= 0.6345(74.3) + 0.894324.3 = +67.8

= 0 + 20180(125.7 90)(24.3 10) + 0.10020(74.3 + 10)(50 + 24.3)

You might also like